SUVO TRENJE I MILKOVIEV EFEKAT

Jovan Marjanovi
dipl. in. elektrotehnike
e-mail: jovan173@yahoo.ca
VEMIRC - Istraivako-razvojni centar Veljko Milkovi, Novi Sad
21. septembar 2014. Novi Sad, Srbija

APSTRAKT
Cilj ovog rada je da se iskljui suvo trenje kao uzrok produenog
oscilovanja klatna u odnosu na rotaciju toka nakon njihovog inicijalnog pogona i
preputanja dok se sami ne zaustave. Poto je ovu pojavu otkrio i merio Veljko
Milkovi, pronalaza iz Novog Sada i lan akademije inovatora (SAIN), autor je
reio da nazove ovu pojavu Milkoviev efekat. Po miljenju autora ta pojava je
komplementarna pojavi Aspdenovog efekta o kome e biti rei u ovom radu, kao i
o ostalim inercijalnim anomalijama poznatim autoru.
Kljune rei: trenje, toak, klatno, inercija, masa, gravitacija, anomalije, rotacija, oscilacija.

UVOD
Veljko Milkovi je objavio nekoliko radova na temu efikasnosti oscilacija
klatna u odnosu na rotacije tokova1. Te nalaze je takoe objavio u svojoj
poslednjoj dvojezinoj knjizi2. On je naime primetio da njihanje klatna, nakon
inicijalnog podizanja u gornji poloaj, traje bar dva asa, dok rotacija raznih
tokova u koje je uloena ista poetna energija traje od nekoliko sekundi do
jednog minuta. To je odnos od vie stotina puta u korist klatna. Bez ulaenja u
razloge te pojave Veljko je preporuio upotrebu klatna ili tokova sa ekscentrinom
masom umesto obinog zamajca kod stacionarnih maina gde je potrebna
akumulacija energije, kao na primer za razne pumpe za vodu ili naftu itd.

Vidi internet sajt: http://www.veljkomilkovic.com/Naucni_radovi.htm

http://www.veljkomilkovic.com/Docs/ARS_Akademija_zakljucak_o_istrazivanju.pdf
2

Veljko Milkovi, Gravitational Machines: From Leonardo da Vinci to the Latest Discoveries,
VEMIRC, Novi Sad, 2013. http://www.veljkomilkovic.com/books/gravitacione-masine.html
1

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

Autor e ovde analizirati sile trenja i dokazati da klasina formula za suvo

trenje ne pokazuje takvu prednost oscilacija u odnosu na rotacije i da treba traiti
drugo objanjenje. Bie pokazano da je razlog tog fenomena slian fenomenu koji
je otkrio dr Harold Aspden i koji je nazvan Aspdenov efekat. Iz istog razloga e
ovaj efekat autor nazvati Milkoviev efekat jer su ta dva efekta komplementarna.
Na kraju e biti dato nekoliko primera iz anomalija u sluaju inercijalne mase ili
gravitacije, radi poreenja efekata.
SUVO TRENJE
Poznato je da sila trenja Ft kod tela koje se pomera po hrapavoj podlozi,
pod dejstvom sile F, zavisi od normalne sile N i koeficijenta trenja sa podlogom k,
slika 1.

Slika 1

Normalna sila N je u gornjom sluaju jednaka teini tela Mg, gde je M masa
tela, a g ubrzanje zemljine tee od 9,81 m/s2.
Posmatrajmo suvo trenje u sluaju toka i klatna koji mogu imati leaj ili ne
moraju, kada je osovina vrsto priljubljena uz otvor ili su kuglice leaja pritisnute
vrsto uz prsten leaja, slika 2. Ovo je jedan od graninih sluajeva, sa velikim
trenjem.

Slika 2
2

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

U oba ova sluaja teina toka ili klatna nije bitna ako je osovina praktino
zaglavljena. Trenje je u oba sluaja veliko, kao da je osovina zarala, i jedva da se
toak i klatno mogu kretati. To znai da ovde nee ni biti slobodnog rotiranja ni
njihanja. Kretanje je mogue samo pod dejstvom jake spoljne sile.
Drugi granini sluaj je kad je leaj ili otvor bez leaja labav tako da se
pritisak normalne sile osea samo na jednom malom delu otvora ili na jednoj
kuglici leaja, slika 3.

Slika 3

Sila trenja u sluaju toka je jednaka proizvodu koeficijenta trenja k i normalne

sile:
Ft1 = k M g

(1)

Energija potroena na trenje da se toak zaokrene za 90 stepeni je jednaka

proizvodu sile trenja i preenog puta koji je jednak jednoj etvrtini obima osovine:
Et1 = Ft1 r /2 = k M g r /2

(2)

Formula za silu zatezanja T u drci matematikog klatna je data sa3:

T = Mg (3cos() - 2cos(o))

(3)

Uzimajui da je poetni ugao podignutog klatna o = 90 0

T = 3 Mg cos()

(4)

Vidi knjigu: dr Lazar Rusov, MEHANIKA III, DINAMIKA, Nauna Knjiga, Beograd, 1994.
3

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

Sila trenja u klatnu je promenljiva i iznosi:

Ft2 = k T = 3 k Mg cos()

(5)

Energija potroena na trenje da se klatno spusti iz poetnog u donji poloaj iznosi:

/2

Et2 =

t2

r d

/2

Et2 = 3 k M g r cos d
0

Et 2 = 3 k M g r

(6)

Poreenjem dve energije trenja (klatna i toka) dobija se:

Et2 / Et1 = 6 / = 1,91

(7)

To znai da je ukupna energija trenja potroena u klatnu skoro duplo vea

nego energija trenja potroena u toku. To takoe znai da bi bilo logino oekivati
da se njihanje klatna zaustavi pre nego okretanje toka nakon njihovog pokretanja
i preputanja silama trenja. Meutim u praksi je obrnuto i to za nekoliko stotina
puta.
Zakljuak je da brzo zaustavljanje toka u odnosu na klatno nije odreeno
silama suvog trenja u njihovim osovinama. Poto je toak simetrian ne moe ni
otpor vazduha biti odgovoran za brzo zaustavljanje toka u odnosu na klatno.
ASPDENOV EFEKAT
Dr Harold Aspden4 je izvrio jedan vaan eksperiment koji je dokazao
postojanje eterskog kanjenja prilikom obrtanja rotora sa stalnim magnetima.
Aspden je testirao jedan elektromotor koji je imao prstenasti feritni magnet, slian
onom u zvunicima, a koji je bio montiran na osovini rotora. Rotor je imao masu od
800 grama. Testirani motor se startovao sa pogonskim motorom. Da bi testirani
rotor postigao brzinu od 3.250 obrtaja u minuti, bilo je potrebno uloiti 300 Dula
energije. Ovo je bila prva anomalija jer je kinetika energija oba rotora iznosila ne
vie od 15 Dula.
4

Dr. Harold Aspden, Discovery of Virtual Inertia, New Energy Times, 1995.
http://www.scribd.com/doc/76567187/1995-Harold-Aspden-Discovery-of-Virtual-Inertia
ENERGY SCIENCE: AN INTRODUCTORY OVERVIEW by Harold Aspden, 2004.
4

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

Sledea anomalija je bila injenica da posle pet minuta rada motora, koji je
zatim bio potpuno zaustavljen, bilo je potrebno uloiti samo 30 Dula da testirani
motor postigne istu brzinu obrtaja, u istom ili suprotnom smeru. Vano je meutim
bilo da se proces restartovanja zapone ne due od jedne minute nakon
prethodnog zaustavljanja motora. Ako bi proces restartovanja kasnio, bilo je
potrebno uloiti vie energije da bi se motor doveo na brzinu od 3.250 obrtaja u
minuti. Potrebno je primetiti da su celo vreme leajevi i kuite motora bili hladni.
Harold je zakljuio da je tu postojalo obrtanje neeg od eterske prirode koje
je iako suptilno imalo efektivnu gustinu mase 20 puta veu nego masa rotora. To
neto je rotiralo nezavisno i bilo mu je potrebno nekoliko minuta da isezne, dok je
u isto vreme motoru bilo potrebno samo nekoliko sekundi da se zaustavi.
Autor eli da doda da je primetio slinu pojavu prilikom pogona
jednosmernih motora sa stalnim magnetima od 50W i 12V (motor iz hladnjaka
zastavinih vozila). Nakon poetnog povlaenja velike struje od desetak ampera,
proces smanjena struje se ne zaustavlja nakon prvih nekoliko sekundi. Autor je
koristio digitalni multimetar i merio struju due od jednog minuta. Iako je struja
motora bez optereenja pala na 2,5A nakon nekoliko sekundi ona bi se pomalo
smanjivala i pala ispod 2A za vreme od jednog do dva minuta. Ova pojava bi se
takoe mogla objasniti zagrevanjem maziva ako je mazivo postojalo u leajevima.
Meutim sa zagrevanjem leajeva kuglice bi se mogle proiriti i poveati trenje
umesto da se trenje smanji. To znai da nije sigurno da je ta pojava nastala usled
smanjenja trenja.
INERCIJALNE ANOMALIJE
Poznate su odreene inercijalne anomalije tela koja rotiraju. Jedna od opte
poznatih je metak koji se zarotira u cevi puke koja ima spiralne ljebove. Na taj
nain metak ima duu putanju. Mnogi e pomisliti da je uzrok tome smanjenje
trenja metka sa vazduhom. Tu moe biti odreene istine, meutim to ne znai da
je to glavni uzrok. Takve anomalije rotirajuih objekata su sluajno otkrivene nakon
problema sa slanjem svemirskih kapsula od strane Rusa i Amerikanaca.
Prvi takav problem se desio u Americi u noi 31. januara 1958. kada je
Eksplorer 1 otiao u orbitu za jednu treinu viu nego proraunatu. Sledea tri
eksplorera su pokazala istu anomaliju. U january 1959. Sovjetska kapsula, Luna 1,
bez posade, je prola ispred meseca za 6.000 kilometara. Bilo je potrebno neko
vreme da Von Braun shvati da je problem bio u rotiranju kapsula zbog iroskopske
stabilizacije istih. Kada se prestalo sa rotiranjem kapsula, one su poele da se
lansiraju u eljenu orbitu. Rotirajue kapsule su imale dalji domet kao i rotirajui
metak iz puke. Detalji o ovome sluaju se mogu nai na internetu5.
5

Naslov teksta je: Von Brauns 50-Year-Old-Secret by Richard C. Hoagland, 2008.

http://www.enterprisemission.com/Von_Braun.htm

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

Kasnije je Brus de Palma, inenjer koji je radio u NASA i napustio istu,

nastavio istraivanja rotirajuih objekata. Zakljuio je da rotirajue kuglice idu vie
uvis, ali i bre padaju na zemlju od onih koje se lansiraju bez prethodnog rotiranja,
slika 4.

Slika 4

Na slici 4 se vidi da je kuglica koja je rotirana sa brzim motorom, a zatim

lansirana pod uglom od 45 stepeni, otila vilje od one koja nije bila zarotirana.
Rotirana kuglica je dalje, ali i bre (ranije) pala na zemlju od nerotirane.
Pored prostog rotiranja interesantne su anomalije gubitka mase kod
iroskopa. iroskop je igra, tj. telo koje rotira i odrava se u odreenom poloaju,
tj. nee da padne na zemlju. Ako se gurne igra ona e da vri precesije tj. sporo
rotiranje oko neke druge ose.
Ruski naunik Kozirjev je tvrdio da iroskopi koji precesiraju gube masu.
Engleski profesor, Eric Laithwaite, koji je prvi dizajnirao voz na magnetnom
jastuku, je dobar deo ivota posvetio prouavanju iroskopa i patentirao je napravu
za inercijalnu propulziju, tj. pogon za letelicu koja sama sebe vue bez oslonca na
spoljnu silu trenja i bez gubitka mase kao u sluaju raketa6. Autor je objasnio taj
patent u svoj novoj knjizi o slobodnoj energiji koja treba da bude tampana do
kraja ove godine pa se nee zadravati na njemu.
Profesor Laithwaite je demonstrirao gubitak mase i centrifugalne sile
iroskopa sa vie eksperimenata koji se mogu nai na internetu7.

U Americi je to patent pod brojem US 5,860,317 pod naslovom PROPULSION SYSTEM.

Kratk film o gubitku mase i centrifugalne sile: Eric Laithwaite - gyroscopic gravity modification.mov
http://www.youtube.com/watch?v=MHlAJ7vySC8

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

Jedan eksperiment koji nedvosmisleno demonstrira gubitak mase je

prikazan na slici 5 i moe se takoe nai na internetu8.

Slika 5

Profesor Laithwaite je balansirao disk iroskopa sa tegom mase m, slika 5

(A). Zatim je njegov asistent sa vazdunim pitoljem zarotirao disk do odreene
brzine. Disk je pod uticajem gravitacije lebdeo navie i vrio precesiju (rotiranje) u
horizontalnoj ravni, slika 5 (B). Sa slike se moe videti da je masa m pretegla i da
je disk iroskopa otiao navie, to znai da je iroskop izgubio deo mase.
Interesantna stvar je da gravitacija koja vue disk na nie ne moe da ga
obori, ve se on vrti u horizontalnoj ravni. Postavlja se pitanje koja sila vri rad
prilikom rotacije u horizontalnoj ravni, jer je dejstvo gravitacije pod 90 stepeni u
odnosu na brzinu precesije. Autoru nije poznato da li usled precesije disk gubi
brzinu rotacije. Ako ne gubi onda ovde postoji over juniti rad i slobodna energija
nepoznate sile jer gravitacija ne moe da vri rad pod uglom od 90 stepeni.
ZAKLJUAK
Iz svega gore navedenog moe se zakljuiti da u sluaju prve rotacije
nekog tela treba uloiti vie energije nego to to predvia formula za kinetiku
energiju krutog tela koje rotira, a koja glasi da je energija jednaka jednoj polovini
proizvoda momenta inercije tela i kvadrata ugaone brzine. Tu vai Aspdenov
efekat koji kae da treba uloiti i 20 puta vie energije, kao da probijamo led.
U kraem vremenskom intervalu nakon toga, formula za kinetiku energiju
rotirajueg tela uglavnom vai, jer treba imati u vidu da ipak postoji i trenje izmeu
8

Interesantan je snimak: Eric Laithwaite's Talk on Gyroscopes w/ Demos (1974) - 3 of 5

http://www.youtube.com/watch?v=g60ZCcquCl8

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

osovine i leaja kao i sa vazduhom, pa je ipak potrebno uloiti neto vie energije
nego to predvia formula.
Nakon prekidanja dovoenja spoljne energije i preputanju tela samog sebi,
vai Milkoviev efekat koji kae da se rotirajua tela prebrzo zaustavljaju u odnosu
na njihanje klatna.
Poto je matematiko klatno dobro proueno i matematiki objanjeno ne
treba odmah pomisliti da obino klatno ima samo po sebi viak energije tj. da je
ono over unity maina. Over juniti je engleski termin koji znai iznad jedinstva,
tj. da jednaina pokazuje viak energije, odnosno da sistem nije izolovan. Pre se
moe rei da rotacije imaju manjak energije u odnosu na obino klatno, tj. da su
rotacije under unity to jest ispod jedinstva jer pokazuju manjak energije na
poetku (Aspdenov efekat) kao i na kraju (Milkoviev efekat).
Postoji meutim i elastino klatno ije je period oscilacije ubrzan u odnosu
na obino matematiko klatno. Gospodin Milkovi je testirao trajanje oscilacija i
takvih klatana i doao do zakljuka da se ona bolje ponaaju u odnosu na obina
klatna. Razlog tome moe biti dvojak: trajanje klaenja moe biti due zbog
energije dobijene iz elastinosti klatna ili je due zbog promene efektivne
konstante gravitacionog ubrzanja usled dodatnog ubrzanja tega klatna zbog
elastine drke.
Ideju da se uz pomo elastinosti moe izvui mala dodatna energija je
razradio Brus de Palma koji je napravio tzv. Ekvivalentnu mainu9 koja se
sastojala od zamajca i elastine osovine vezane za jednosmerni elektromotor.
Zamajac je rotirao levo desno sa rezonantnom frekvencijom od 60 herza i
pomagao elektromotoru koji je pokazivao mali viak energije.
Postavlja se pitanje da li bi matematiko klatno moglo bolje da se ponaa
ako bi se dodatno ubrzalo sa elektromotorom. Autor to nije testirao, ali je video na
internetu mainu grkog pronalazaa alkalisa10 koja se sastojala od dva klatna
spojena u slovo V i koja su brzo rotirala. alkalis je tvrdio da se tu pojavio viak
kinetike energije u odnosu na ulaznu energiju. Autoru je to ispoetka bilo
neverovatno i nije obraao panju na te tvrdnje. Meutim sada izgleda da bi bilo
vredno da se taj sluaj testira. Naime jednostruko ili dvostruko klatno bi trebalo
ubrzavati da se se rotira u jednom pravcu ili naizmenino u oba, mada u
poslednjem sluaju ne bi moglo da se znaajno ubrza. U svakom sluaju konani
zakljuak treba ostaviti praktiarima koji to mogu da testiraju.

Za detalje vidi dokument: Bruce E. DePalma, How the Equivalence Engine Works, 10 June 1977

10

alkalisova prezentacija je na video linku: F.M.CHALKALIS ENERGY MULTIPLIER

http://www.youtube.com/watch?v=iHhZZ9DuzK4

Jovan Marjanovi Suvo trenje i Milkoviev efekat

REFERENCE
[1] Veljko Milkovi, Gravitational Machines: From Leonardo da Vinci to the Latest
Discoveries, VEMIRC, Novi Sad, 2013.
http://www.veljkomilkovic.com/books/gravitacione-masine.html
[2] Radovi i miljenja o superiornosti oscilacija u odnosu na rotacije
http://www.veljkomilkovic.com/Naucni_radovi.htm
http://www.veljkomilkovic.com/Misljenje.htm
http://www.veljkomilkovic.com/Docs/ARS_Akademija_zakljucak_o_istrazivanju.pdf
[3] dr Lazar Rusov, MEHANIKA III, DINAMIKA, Nauna Knjiga, Beograd, 1994.
[4] Dr Harold Aspden, Discovery of Virtual Inertia, New Energy News, 1995.
http://www.scribd.com/doc/76567187/1995-Harold-Aspden-Discovery-of-Virtual-Inertia
[5] Richard C. Hoagland, Von Brauns 50-Year-Old Secret, 2008.
http://www.enterprisemission.com/Von_Braun.htm
[6] Eric Laithwaite javna predavanja i demonstracije eksperimenata
Eric Laithwaite - gyroscopic gravity modification.mov
http://www.youtube.com/watch?v=MHlAJ7vySC8
Eric Laithwaite's Talk on Gyroscopes w/ Demos (1974) - 3 of 5
http://www.youtube.com/watch?v=g60ZCcquCl8
[7] F.M: Chalkalis Energy Multiplier http://www.youtube.com/watch?v=iHhZZ9DuzK4

Objavljeno u Novom Sadu, Srbija

21. septembra 2014.

Jovan Marjanovi
dipl. inenjer elektrotehnike

www.veljkomilkovic.com
www.pendulum-lever.com