Zakon privlacenja - osnovni koraci

Dragi moji,
Danas u se potruditi da vam na to jednostavniji i efikasniji nain prenesem ono to sa
m na linom iskustvu sebi potvrdila i dokazala da funkcionie.

Kao polazna taka za shvatanje naina na koji funkcionie Zakon Privlaenja, najbolje e v
am posluiti prihvanje dualne prirode ovog sveta. Dakle, postoje fiziki ( realan i
opipljiv) i metafiziki aspekt. Iako svi pod realnou smatramo ono to nam se dogaa na
fizikom nivou, istina je da metafiziki nije nita manje stvaran. On zapravo sadri sve
mogue vrijante i mogunosti svih dogaaja koji su se desili, deavaju se ili e se desit
i. Na fiziki svet zapravo predstavlja materijalizaciju jedne od mnotva mogunosti koj
e postoje na metafizikom planu. Najepi i najgori scenario ivota svakoga od nas ve po
stoji na metafizikom planu, ali samo mi biramo ta e se od toga materijalizovati.
Birati je kljuan termin. Naa realnost je uvek stvar onoga to smo odabrali da manife
stujemo, samo to u veini sluajeva taj izbor nije svestan. Ovaj proces se odvija u t
ri osnovna koraka:
-Usmeravanje energije
Pod time se podrazumeva sve emu posvetimo dovoljno panje i emocija, bilo da je to
neto to nam se dopada ili ne. Sve prema emu razvijemo miljenje, stav, odnos, ima ten
denciju da se pojavi kao deo naeg fizikog sveta.
-Privlaenje
Ovaj korak ne zavisi od nas i odvija se potpuno automatski.
-Doputanje i materijalizacija
Kada neka elja ( sve na ta usmeravamo energiju tumai se kao naa elja, bilo da je zais
ta tako ili ne) dovoljno sazri da iz metafizike pree u fiziku realnost, potrebno je
dopustiti da se ona meterijalizuje. To zapravo i jeste korak koji je najbitniji
i kod koga mnogi gree. Preduslovi doputanja su: ne pridavanje prevelike vanosti elj
i, kao i usaglaenost razuma sa eljom ( razum mora da veruje u njenu ostvarivost).
Kako se odvija materijalizacija?
Kako bi se odreena mogunost iz metafizikog prevela u fiziki svet, neophodno je da naa
vibracija dovoljno dugo i dovoljno intenzivno bude podudarna sa vibracijom te v
arijante. Vrlo jednostavno.
Ipak, mnogima to ne polazi za rukom. Postoji vie principa koje treba ispotovati da
bi se to postiglo. Zato je potrebno da se osvrnemo na nekoliko osnovnih koraka
na koje treba obratiti panju.
1.Apsoluutna istina ne postoji
Tanije, na fiziki svet uvek u potpunosti odraava nae misli, stavove i verovanja. ta go
d da pokuamo dokazati, pojavie se elementi u materijalnoj realizaciji koji to potv
ruju. Ba zato, apsolutna istina ne postoji. Treba samo prihvatiti injenicu da posto
je fiziki i metafiziki aspekt sveta, i da iako je fiziki opipljiv, metafiziki nije n
ita manje realan i objektivan.
2.Energija naih misli oblikuje nau fiziku realnost
To znai da sve ono emu posvetimo dovoljno misaone i emotivne energije, tj sa ime po
stanemo vibracijski podudarni, poinje da se pojavljuje kao deo naeg fizikog sveta.
Veina ljudi na realnost reaguje onako kako su ih nauili: posmatra svet oko sebe i,
u skladu sa tim, stvara odreene emocije, miljenja i stavove o ivotu. Na ovaj nain d
olazimo do toga da naom realnou ne upravljamo mi sami, ve odraz koji smo ve materijal

izovali i koji se, zbog naeg stalnog fokusiranja, samo dodatno uvruje. Potrebno je,
dakle, privremeno skrenuti pogled sa materijalnog sveta ( jer je on samo odraz n
aih bivih misli) i u potpunosti usmeriti energiju na ono to elimo da postignemo, sve
dok to ne pone da se prikazuje kao novi odraz.
3.Materijalizacija se deava sa zakanjenjem
Materijalna realizacija je inertna, tako se odraz ne menja istog trenutka kada i
naa ferkfencija, ve je za to potrebno odreeno vreme. Veina ljudi, ne videi istog mom
enta promenu u odrazu, odustaje. Poenta je samo da sliku odreenog cilja treba dov
oljno dugo drati u svesti i on e poeti da se pojavljuje u odrazu, tj da se materija
lizuje u naem fizikom svetu.
Koliko je potrebno da bi se manifestacija dogodila, zavisi od sloenosti cilja. Sv
e dok razum sumnja u njegovu ostvarivost slika je bleda, ali vremenom poinje da d
obija jasne konture. Kada razum u potpunosti prihvati cilj, doivljavajui ga kao net
o to se podrazumeva, njegova slika se pojavljuje u jasnom obliku, tj on se materi
jalizuje.
4.Bitno je na ta usmeravamo energiju, a ne kakav odnos imamo prema neemu

Materijalizacija je krajnje automatski proces: u fizikom svetu se pojavljuje ono

na ta smo se dovoljno dugo fokusirali. Tu uopte nije bitno da li nam se neto svia, d
a li to elimo, ili se neega plaimo, mrzimo itd. to je oseaj ei, potvrda u materijalno
vetu je bra i intenzivnija. Bitno je o emu mislimo, a ne ta mislimo.
Ba zato je potrebno fokusirati se samo na ono to elimo, dok je prema onome to nam se
ne dopada i to ne bismo voleli da vidimo u svom materijalnom svetu, najbolje ima
ti potpuno ravnoduan stav.
Svesno oblikovanje odraza sopstvenog sveta

Ukoliko svet predstavimo kao ogledalo, koje u odrazu ( fiziki aspekt ) prikazuje
sliku ( u ovom sluaju su to misli, emocije, uverenja), jasno je da je za promenu
nae fizike realnosti neophodno da promene izvrimo prvenstveno u sebi. Veina to ne ra
di, ve pokuava direktno da menja odraz, dodatno se usredsreujui na neeljene elemente,
ime ih jo vie potvruje i oni nastavljaju da se pojavljuju i to sve ee i intenzivnije.
Postoje misli, uverenja, emocije, koje svaka osoba vremenom usvoji i automatski
ih izraava, ime potpuno nesvesno bira ta e se materijalizovati i postati deo njenog
fizikog sveta. Nekih od njih se treba reiti, a neke jaati, kako bi stvarnost poprim
ila eljeni oblik. S obzirom na to da su sve to zapravo samo navike naeg uma, moemo
ih podeliti na destruktivne i konstruktivne.
1.Destruktivne navike:
-Krivica
Krivica je jedna od najdestruktivnijih navika naeg uma. Oseaj krivice se u realnos
ti manifestuje tako to onome ko je osea, obavezno bude isporuena kazna. to vie krivic
e oseamo, u realnosti e se pojavljivati sve vie razloga da budemo kanjeni.
-Oseaj nie vrednosti
ovek opetreen ovim oseajem nastavlja da dobija potvrde o sopststvenoj nedostojnosti
, nesposobnosti i vremenom zaista postaje sve manje bitan na ovom svetu.
-Strahovi
Strahovi deluju tako da u fiziku realnost dovode upravo ono ega se ovek najvie plai.
Ipak, najpogubniji su zbog toga to elju pretvaraju u udnju. ega god se plaio, ovek ist
ovremeno bukvalno udi za stanjem suprotnim od tog straha. To stvara ogromnu suvinu
vanost, koja spreava bilo koju elju da se materijalizuje.
-Nezadovoljstvo, mrnja i najgora oekivanja
Zamislimo svaki put da stojimo ispred ogledala. Izraavanjem ovakvih misli vrimo di

rektan uticaj na odraz. Sve negativno to emitujemo i izraavamo, ma koliko se inilo

opravdanim, na kraju teti samo nama.
2.Konstruktivne navike:
-Humor
Humor prvenstveno otklanja svaki oblik suvine vanosti i omoguava doputanje da se elja
materijalizuje. Kada humor i smeh postanu deo naeg sveta, u odrazu se pojavljuje
sve vie i vie razloga da budemo nasmejani i veseli.

-Zahvalnost
to vie zahvalnosti izraavamo, vie se fokusiramo na dobre stvari u naem ivotu, a samim
tim ih dodatno ojaavamo i uvrujemo u naoj fizikoj stvarnosti. to vie zahvalnosti izra
o, imamo vie razloga da budemo zahvalni.
-Svakodnevno izraavanje sitnih zadovoljstava
Na ovaj nain se vebamo da primetimo dobre stvari, koje e vremenom poeti da budu sve
brojnije i 'krupnije'.