Povezanost govora i kategorine hemisfere;

senzorni i motorni aspekti komunikacije i

poremeaj govora (fluentne i nefluentne afazije)
Vladana pica, Milica Jemenica Luki,
Aleksandra Tomi
Predmet:
Osnovi fiziologije nervnog i endokrinog sistema

Komplementarna specijalizacija
hemisfera vs. dominantnost hemisfere

Jezike funkcije zavise vie od jedne

hemisfere ona je zaduena za kategorizaciju
i simbolizaciju:
Kategorika hemisfera

Leva hemisfera je kategorika kod:

96% desnorukih
70% levorukuh

Komplementarna specijalizacija
hemisfera vs. dominantnost hemisfere

Druga hemisfera je specijalizovana za

vizuospacijalne odnose, prepoznavanje
lica

Reprezentacionalna hemisfera

Desna hemisfera je kategorika kod:

4% desnorukih
15% levorukih

Komplementarna specijalizacija hemisfera vs.

dominantnost hemisfere

Anatomija jezikih funkcija

Jezike funkcije su predstavljene u

centralnoj oblasti oko Sylvijeve fisure
dominantne hemisfere (najee leve), u
zoni vaskularizacije a. cerebri mediae
Receptivni pol govorne oblasti
Egzekutivni pol govorne oblasti
Fasciculus arcuatus
Talamus
Strijatum

Anatomija jezikih funkcija

Anatomija jezikih funkcija

Receptivni pol govorne oblasti:
Wernickeova area (posteriorni deo
Brodmanove aree (BA) 22) kaudalni
deo gornje temporalne vijuge i donji
parijetalni renji
Heshlove vijuge ( BA 41 i 42)

obrada i razumevanje jezikih simbola;

miljenje i govorni jezik

Angularni girus (BA 39)

pisani jezik

Anatomija jezikih funkcija

Egzekutivni pol govorne oblasti:

Brocina area (BA 44 i 45)- kaudani deo

donje frontalne vijuge

motorni aspekti govora, pokree

artikulacione programe

Anatomija jezikih funkcija

Fasciculus

arcuatus:

spaja receptivni pol

govorne oblasti leve
hemisfere sa
egzekutivnim ili
motornim
polom
u integrisanu
funkcionalnu celinu

Wernicke Geschwind model

Afazija

steeni poremeaj jezikog izraavanja i

razumevanja jezikih poruka, usmenim i
pisanim putem

prekid u dvosmernom procesu prelaska

miljenja u jezik (izraavanje) i jezika u
miljenje (razumevanje)

Simptomi afazija
Mutizam-potpuni gubitak moi govora
Anomija- nemogunost imenovanja
predmeta, osoba, pojmova
Parafazije- netano upotrebljene rei
usled pogrenog izbora glasova
(fonema) ili rei
Neologizmi- niz fonema bez ikakvog
znaenja koji po formi odgovara reima

Simptomi afazija

argon afazije - govor koji se sastoji od

neologizama i parafazija
Perseveracije neadekvatno
ponavljanje reenica, rei ili fonema
Eholalija ponavljanje fragmenata
reenica ili rei izgovorenih od drugih
osoba

Klasifikacija afazija
Zasnovana na tri osnovna principa:
Fluentnosti izraavanja (broj
izgovorenih rei u minuti)
Sposobnosti razumevanja
Sposobnosti automatsog ponavljanja za
ispitivaem rei i reenica (repeticija)

Fluentnost...

Fluentna afazija- upoteba sintaksiki

tanih reenica, ali koje su semantiki
neadekvatne zbog pogrenog izbora rei

Nefluentne afazije sintaksiko

razlaganje reenice, agramatizam

Klasifikacija afazija na osnovu fluentnosti i

repeticije
Oteena repeticija
Nefluentne
Brocina
Globalna
Fluentne
Konduktivna
Wernickeova

Ouvana repeticija
Transkortikalna
motorna
Meovita
transkortikalna
Anomika
Transkortikalna
senzorna

Brocina (motorna) afazija

Ekstenzivna infarkcija u slivu gornjeg
ravanja a. cerebri mediae
Zahvaeno podruje:

Brokina area, anteriorna insula, bazalne

ganglije, srednji frontalni girus, anteriorni
parijetalni lobus
nije dovoljna samo zahvaenost Brokine
aree

Desnostrana hemipareza, najee

zahvata lice i ruku

Brocina (motorna) afazija

Nefluentan govor (<50 rei/min)

Oteana artikulacija

Anomija

Aprozodija (gubitak melodinosti govora

i sistema akcenata)

Brocina (motorna) afazija

Agramatizam
razgradnja gramatike strukture jezika
nedostatak fleksionih nastavaka na
imenicama i glagolima i funkcionalnih rei
govorni i pisani jezik

Telegramatizam (najtei sluajevi)govore kao da piu telegram

Brocina (motorna) afazija

Repeticija je oteena

Razumevanje je relativno ouvano

Transkortikalna motorna afazija

Infarkcija u slivu leve a. cerebri anterior

Zahvaeno podruje: obod govorne

oblasti
Suplementarna mortorna area (tip I)
Levi frontalni korteks ispred ili iznad Brokine
aree, ukljuujui srednji ili gornji frontalni
girus, ili oba (tip II)

Transkortikalna motorna afazija

Nefluentan govor

Redukovani: kvantitet i kompleksnost

govornog i pisanog jezika

Ouvani: repeticija, pisanje po diktatu,

itanje, razumevanje

Transkortikalna motorna afazija

Tip I
Mutizam teko zapoinjanje, nefluentan
govor
Govor normalan pri repeticiji
Razumevanje i imenovanje ouvani

Tip II
Veoma smanjena jezika produkcija- utisak
sniene motivacije za govorom
Dinamika afazija

Transkortikalna meovita afazija

Etiologija

Multifokalni ili difuzni infarkti

Infarkti u slivu velikih arterija
Kombinacija fokalnih slivova i pijalnih infarkta
Degenerativni procesi
Talamiki infarkti
Prekid veza izmeu Brokine i Wernickeove
zone i prednjih i zadnjih asocijativnih polja

Transkortikalna meovita afazija

Znaajna redukcija kvantiteta spontanog

govora
Oteeno razumevanje
Repeticija ouvana (ouvana veza izmeu
Brokine i Wernikeove aree)
Eholalija

Globalna afazija

Okluzija a. cerebri mediae

Zahvaena oblast:
Cela govorna zona oko Sylvijeve fisure
Odgovarajua supkortikalna bela masa

Globalna afazija
Oteenje:

Artikulacije
Izraavanja
Razumevanja
Repeticije
Nominacije
itanja
Pisanja

Nastoje da komuniciraju neverbalno

Wernickeova (senzorna) afazija

Teritorija donjeg ravanja a. cerebri
mediae
Zahvana podruja:

zadnji segment gornjeg temporalnog

girusa
supramarginalni girus (najtee forme)

Desna homonimna hemianopsija

Anozognozija (odsustvo uvida u
sopstveni neuroloki deficit)

Wernickeova (senzorna) afazija

Fluentan govor (>90 rei/min)
Ouvane artikulacije, prozodije,
gramatike strukture
Parafazije
Neologizmi
Anomija
argon afazija

Wernickeova (senzorna) afazija

Repeticija oteena

Razumevanje veoma oteeno

Ne uviaju sopstveni deficit, postaju

sumnjiavi, paranoidni, agitirani

Konduktivna afazija

Zahvaeno podruje
-supramarginalni girus
-bela masa duboko u
supramarginalnom girusu, ukljuujui
zadnji deo fasciculusa arcuatusa
-Insularni korteks

Konduktivna afazija

Govor je fluentan

Repeticija je oteena

Razumevanje je uglavnom ouvano

Fonemske parafazije uz viestruke

pokuaje korekcije

Transkortikalna senzorna afazija

Teritorija a. cerebri posterior
Zahvaeno podruje
-temporo-parijeto-okcipitalni spoj
-okcipito- temporalni korteks i
odgovarajua bela masa

Degenerativne bolesti (Alchajmerova

bolest)

Transkortikalna senzorna afazija

Govor je fluentan
Razumevanje oteeno
Repeticija ouvana

esto se javlja uz:

Gerstmanov sindrom, agnoziju,
aleksiju,
konstrukcionu i ideacionu
apraksiju

Anomika afazija

Zahvaeno podruje:

girus angularis

rezidualni sindrom drugih fluentnih

afazija (najee)
rana faza Alchajmerove bolesti

Anomika afazija
Anomija- poremeaj imenovanja
Govor je fluentan
Sindrom praznog govora- fluentne
reenice siromane u imenicama, koje
su nosioci znaenja.
Repeticija je normalna