Tehnika kola Majdanpek

Nuklearne

elektrane

Zato nuklearne elektrane?

Razvojem

nauke i tehnike rasla je i

potreba za energijom i ovekova elja da
je stvori na to bri i laki nain uz utroak
to manjih koliina goriva.
Globalno oslanjanje na fosilna goriva i
velike hidroelektrane ostae trend bar do
2020. godine, ali to nee biti dovoljno za
zadovoljavanje rastuih potreba ljudi.

Istorijski razvoj, primena i znaaj

nuklearne energetike...
razvoj

je poeo pre II svetskog rata

vojni nuklearni program Manhattan projekt
iji je cilj je bio proizvesti atomsku bombu u
sklopu projekta izgraen je prvi reaktor Chicago
pile 1 prva samoodravajua lanana reakcija
2.12.1942.
sredinom 50-ih godina dvadesetog veka poela
je komercijalna primena nuklearnih reaktora koja
traje sve do danas.

Nuklearne reakcije
Fisija
nuklearna

reakcija cepanja jezgra atoma na

dva dela (fisijski fragmenti) pri emu se
oslobaa velika koliina toplotne energije

Fuzija
Nuklearna

reakcija spajanja jezgara atoma pri

emu nastaju tea jezgra uz oslobaenje
toplotne energije

Fisija
i
Fuzija

Princip rada
osloboena energija u fisijama U i Pu pretvara se u
toplotnu energiju koja greje rashladno sredstvo koje
svoju toplotnu energiju predaje vodi koja se greje i
prelazi u vodenu paru te odlazi do parne turbine
glavni delovi:

gorivi element (gorivo)

reaktorska jezgra
rashladno sredstvo
parogenerator
sigurnosni sistemi

Dobijanje nuklearnog goriva

Sve

poinje u rudnicima sirove uranske

rude, koja se melje i hemijski proiava
da bi se dobila koncentrisana uranska
ruda uti kola .
uti kola se dalje nosi na obogaivanje
i izvlaenje u ipke koje se slau u gorivi
element odnosno gorivo nuklearne
elektrane.

Sirova uraniujumska
ruda

Struktura reaktora
Ono

to se postepeno izgrauje oko

jednog takvog gorivog elementa jeste
reaktor i njegova u prvom sloju elina
posuda kao prvi stupanj strukture
reaktora, potom i betonski tit
(conteinment) koji odrava vrstou
strukture reaktora.

Delovi reaktora
-ZATITNI ZID
-metalna zatita
-ipke prenika od 2,5 ina sa
rastojanjem od jednog ina
-SUD ZA TENOST
-elini cilindar prenika 182
ina
-SUVI ZID
-metalno pojaanje
-ipke prenika od 2,5 ina
-HEMIJSKI TIT
-SUD ZA REAKCIJE
-prenika 70 ina
-visoko-kvalitetni elik
napregnut na istezanje od 4-8
ina
-GORIVO
-ODBRANBENI ZID
-POSTOLJE

..
Nuklearna

centrala je u stvari
termocentrala na nuklearno gorivo. Jedina
razlika je u tome to nuklearna centrala
umesto uglja, nafte ili gasa koristi
plutonijum ili uranijum kao pogonsko
gorivo.

Vidovi energije
Sve poinje od nuklearne energije koja se
pretvara u toplotnu, dalje toplotna energija
se pretvara u kineticku energiju vodene
pare koja pokree turbinu i pretvara se u
mehaniku energiju, dalje se mehanika
energija u generatoru pretvara u
elektrinu, koja se dalje distribuira do
krajnjih potroaa.

Turbina
Na

slici je dat primer

turbine ije lopatice
pokree inercija
vodene pare
stvarajuci obrtni
moment koji se sa
vratila turbine prenosi
na vratilo generatora
naizmenine struje,
odpoinjui tako
proces stvaranja
elektrine energije.

Uproena ema jedne nuklearne

elektrane

Nuklearni pogon

Generatori
Postoje

dve vrste
generatora:

Hidrogeneratori
Turbogeneratori

nuklearnim
elektranama se
koriste
turbogeneratori koji
imaju veoma dobre
karakteristike.

Karakteristike turbogeneratora

Imaju velike brzine

obrtanja 1500 ili
3000o/min.
Broj pari polova p=1 ili
p=2.
Grade se sa punim
rotorom i horizontalnim
vratilom.
Osna duzina je od 5-7m.
Prenika do 1.5m,da bi
se smanjile znatne
centrifugalne sile.

Karakteristike turbogeneratora
Za

hladjenje kod
novijih reaktora se
koriste vodonik i
helijum.

Generatori

su snage
vie stotina MVA i
napona oko 20 KV.

Transport goriva
Potronja

atomskog
goriva je mala i
rauna se na grame.
Zbog male potronje
goriva, transport
goriva ne utie na
izbor mesta, ali se
obino grade u blizini
vodenih tokova zbog
velike potrebe za
rashlsdnim
sredstvom.

Automatsko upravljanje

Da

bi smo kontrolisali intezitet nuklearne

reakcije u reaktoru kao i kompletan rad
nuklearnog pogona koristimo sledeu blok
emu automatskog upravljanja.

STRUKTURNA BLOK-EMA SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA

Z2
Z1

x1

OU

IU

MD

x1

x2

y0
PU

MP

yu
R

Delovi regulacionog kruga:

OU - objekat upravljanja
(proces),
x1 - regulisana veliina,
MD - merni dava (senzor),
x2 - regulisana veliina
pretvorena,
u standardnu merenu veliinu,

xv

x
x0

ZV

ZV - ureaj za zadatu vrednost,

yu - upravljaka veliina
x0 - signal zadate vrednosti, reg.,
K - komparator (detektor
PU - pogonski ureaj,
signala greke),
y0 - signal voenja,
xv - signal greke,
IU - izvrni ureaj,
R - regulator (elemenat
z1, z2 poremeaji,
delovanje regulatora),
y ulazna veliina.

Primer primene automatskog

upravljanja u nuklearnoj elektrani
Intenzitet

reakcije kontroliemo
ubacivanjem i izbacivanjem grafitnih ipki
u reaktor. One usporavaju neutrone i
samim tim usporavaju intenzitet reakcije.
Intenzitet reakcije utvrujemo na osnovu
sledeih parametara:
protoka fluida
temperature
nivoa zraenja...

Ekonomski aspekt
Menadment

nuklearne elektrane ini tim

ljudi strunih profila ekonomskog,
mainskog,elektrotehnikog i pravnog
smera, koji su usmereni na kreiranje
poveanja proizvodnje u narednom
vremenskom periodu.
Visoka cena i nestabilno snabdevanje
gorivom ii ekoliki problemi sa
snabdevanjem fosilnih goriva(ugalj,nafta i
gas) uzrokovali su novi interes za
nuklearnu energiju koja je dugo bila
zapostavljena...

 Posle

vie od pola veka korienja

nuklearne energije iskustvo je potvrdilo da
je ona bezbedna i ekonomski povoljna.
Ekonomija korienja nuklearne energije
je ista ili bolja od energije fosilnih
goriva Nuklearna energija moe da bude
vana stabilizirajua komponenta jednog
energetskog sistema. Nuklearno gorivo se
obnavlja za periode od 18 ili vie meseci, i
to praktino eliminie uticaje kratkotrajnih
poremeaja na tritu energije.

e priblina ceni proizvodnje na bazi uglja. Ako se tome doda cena da se kompenzira ekolo ki negativan efekat, kao to je proizvodnja ug

Snabdevanje i cena fosilnih goriva su podloni politikim promenama u

svetu. U svetu ima 439 aktivnih nuklearnih elektrana i taj broj raste.
Nova tehnologija reaktora koji su na tritu praktino eliminie pitanje
bezbednosti i sigurnosti postrojenja. . Primena standardizovanih
projekata elektrana doprinee znatno smanjenju trokova i trajanja
izgradnje novih nuklearnih elektrana, a takoe e smanjiti i operativne
trokove.

Proizvodna cena kilovat-asa nuklearne elektrane je priblina ceni

proizvodnje na bazi uglja. Ako se tome doda cena da se kompenzira
ekoloki negativan efekat, kao to je proizvodnja ugljen-dioksida,
onda je nuklearna energija povoljnija.

Najvea komponenta cene po kilovat-asu kod nuklearnih

centrala jeste cena investicije: kupovina opreme, izgradnja i
finansiranje. Velike snage generatora su vaan faktor za izbor
lokacije za integraciju nuklearne elektrane u elektrinu mreu
i baziran je na energetskim karakteristikama mree kao i
infrastrukturi.
Pitanje finansiranja
nuklearne elektrane je
najvanije s obzirom na
visoku cenu opreme i
izgradnje. Jedan od
naina da se nuklearna
elektrana gradi je kroz
saradnju sa
internacionalnim
korporacijama sa punim
ili deliminim
vlasnitvom

Pitanje finansiranja nuklearne

elektrane je najvanije s obzirom na
visoku cenu opreme i izgradnje. Jedan
od naina da se nuklearna elektrana
gradi je kroz saradnju sa
internacionalnim korporacijama sa
punim ili deliminim vlasnitvom.
Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo
intenzivna u pogledu zapoljavanja
kvalifikovanih radnika za betonsku
gradnju, varilaca, elektrinih
instalatera, vodoinstalatera i osoblja
za obezbeenje.

U vreme izgradnje nuklearne

elektrine elektrane, koja traje
od etiri do est godina, broj
zaposlenog osoblja moe da
pree 4.000. Odravanje i
operacije zahtevaju znaajan
kvalifikovan personal od 400
do 600 ljudi. A izgradnja i
eksploatacija nuklearne
elektrane mogu da budu vaan
doprinos lokalnoj privredi.

Rentabilnost je takodje veoma bitan

faktor. Izrazava se kao zahtev da se
ostvari maksimalni dohodak za sto
manje angazovanih sredstava u samom
procesu reprodukcije

 To ustvari

znaci da je osnovni motiv

povecanje kapitala a ono zavisi od
mnogobrojnih faktora. Neki od njih su

-ekonomicnosti

proizvodnje(gde je cilj
proizvodnja odredjene kolicine dobara sa
minimumom troskova.)

-ekonomicnosti

proizvodnje(gde je cilj
proizvodnja odredjene kolicine dobara sa
minimumom troskova.)

Opasnost po ivotnu sredinu

Sama

nuklearna elektrana nije opasna po

ivotnu sredinu, najopasniji je nuklearni otpad
koji se dobija kao produkt potronje nuklearnog
goriva, i za ije skladitenje moraju biti ostvareni
posebni uslovi. Za skladitenje otpada je
odgovorna ekoloka sluba nuklearne elektrane,
koja je sastavni deo strunog tima.
Problem emisije CO2 reava se katalizatorima
tako da je emisija svedena na najmanju moguu
meru.

Odlaganje otpada
Nuklearni

otpad se
odlae u elinu
burad koja se skladiti
u visoko armiranim
betonskim
sarkofazima.

Zabluda oko visokih dimnjaka

Zbog

velike koliine
vodene pare koja se
oslobaa u izlaznom
kolu turbine uvedeni
su i visoki dimnjaci
radi to boljeg
pranjenja sistema,
tako da je dim koji se
javlja u stvari vodena
para koja nije tetna
za okolinu.

Nuklearne katastrofe
U

ne tako dugom postojanju nuklearnih

elektrana,dolo je do par katastrofa od
kojih je najvea bila u ERNOBILJU koja
je izazvana ljudskim faktorom, ije se
posledice oseaju i dan danas.

Zakljuak
Uprkos

borbi oveenstva protiv upotrebe

nuklearnog goriva,smatramo da je
upotreba nuklearnih centrala sa
ekonomskog aspekta isplatljivija od hidro i
termo elektrana uz obezbedjenje visokih
standarda zatite ivotne sredine.

Prezentaciju napravili:

Uenici:
Milanov Sran M41
Jasenski Duan E41
urii Pavle Ek41
Profesori:
Munan Dragoslav
Petreski Zoran