Veliki Prasak 001 Booklet

Da li je bog voljan da zaustavi zlo, ali nesposoban?
Onda nije svemogu.

Da li je sposoban, ali nije voljan? Onda je zloban.
Da li je voljan i sposoban?
Odakle onda zlo?
Da li nije ni voljan ni sposoban?
Zato ga onda zvati bogom?
Epikur
28
Veliki Prasak | broj 1 | april 2011
Prasak
ASOPIS ATEISTA SRBIJE
Vi verujete u knjigu u kojoj ima ivotinja koje

govore, arobnjaka, vetica, demona, tapova
koji se pretvaraju u zmije, goruih grmova,
hrane koja pada s neba, ljudi koji hodaju po
vodi i raznih drugih arobnih, apsurdnih i
primitivnih pria, i kaete da smo mi oni
kojima je potrebna pomo.
Mark Tven
Budui da je oigledno
nemogue da su sve
religije u pravu,
najrazumniji
zakljuak je da su
sve pogrene.
Kristofer Hiens
Veliki
com
Ako se proita na
pravi nain, Biblija
je najmoniji adut
ateizma koji se
moe zamisliti.
Isak Asimov
rasa k.
Neverovatne
tvrdnje
zahtevaju
neverovatno
jake dokaze.
Karl Segan
ve l i k ip
injenica da je
vernik sreniji
od skeptika, nije
nita tanija od
injenice da je
pijanac sreniji
od treznog
oveka.
Dord
Bernard o
Dve ruke koje rade

mogu uiniti vie nego
hiljadu sklopljenih u
molitvi.
Nepoznati autor
Religija je uvreda
ljudskog dostojanstva.
Sa ili bez religije, imali
biste dobre ljude koji
ine dobre stvari i zle
ljude koji ine zle stvari.
Ali da bi dobri ljudi inili
zle stvari, potrebna je
religija.
Stiven Vajnberg
Koliko ja znam, u
jevaneljima nema
nijedne rei koja
slavi inteligenciju.
Bertrand Rasel
Poznati ateisti:
RIARD
DOKINS
Voja Antoni:
CRKVA=
POLITIKA
+ MAGIJA
Prof. dr
Vladimir Ajdai:
POSTANAK
SVEMIRA
UDRUENJE ATEISTI SRBIJE - PROTIV DOGMI I NEZNANJA
broj 1 / april 2011.
WWW.ATEISTI.COM
Sadraj
Bezboni humor
Uvodna re .............................................................................3
Autor Mihailo Vuleti
VELIKI PRASAK
asopis Udruenja Ateisti Srbije

izdava:
Udruenje Ateisti Srbije
Kontakt telefon:
063/706-1593
Glavni i odgovorni urednik:
Marin Gligo
Redakcija:
Milan Polovina
Marija Dudi
Milena Burgi
Mihailo Vuleti
Jelena Radojin
Vladimir Boanovic
Lidija ijai
Sinia Obreni
Andrija rek
Milo Mati
Daniel David
Andrej iri
Predrag Stojadinovi
Marin Gligo
Lektori:
Milena Burgi
Daniel David
Dizajn i prelom:
Milo Mati
Lidija ijai
Uvreeni ateista ..................................................................4

Autor Edrian Barnet | Prevod Aleksandar Lambros
Postanak svemira ................................................................6

Autor Prof. dr Vladimir Ajdai
Voja Antoni:
Crkva = politika + magija ...............................................10
Autori Marin Gligo i Andrej iri
Crkvene organizacije
i Srbija leta Gospodnjeg 2010 .......................................12
Autor Saa Butorac
Mamini ritualni protesti ................................................14

Autor Eliza Day
Nastanak religije iz ugla

evolucione psihologije .....................................................16
Autor Sran Jovanovi Maldoran
(preneseno iz Helsinke Povelje 133/4)
Ateisti Srbije - postanje ..................................................19

Autor Jelena Radojin
Religija kao fikcija ............................................................21

Autor Marko Vujnovi
Verska sluzba u VS.............................................................23

Autor Andrej iri
Riard Dokins .....................................................................25

Autor Milan Polovina
Humoristika strana .......................................................27
web: ateisti.com i velikiprasak.com

e-mail: redakcija@velikiprasak.com
atheistcartoons.com
ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)
| broj 1 | april 2011 Veliki Prasak 27
Autor Mihailo Vuleti
Uvodna re
Vreme je da prestanemo da uobraavamo da je ceo univerzum stvoren za nas i prestanemo
da potujemo pravila samo iz straha od boje odmazde.
religijske dogme, ukazujui na to

kako su moderna nauka i dananje shvatanje morala nespojivi sa
jednim zatvorenim sistemom kakav je verski, koji ne trpi nikakve
promene i preispitivanja.
tavie, Dokins je kategorian
u tome da svako slepo verovanje
moe imati iskljuivo negativne
posledice, navodei kako je religija
uvek sluila kao izgovor kojim
se mogu opravdati i najgnusniji
zloini, kao i to da je religijska zatucanost uvek koila svaki progres
i guila slobode pojedinca. Odmah
po objavljivanju, knjiga postaje
bestseler (a ujedno i Dokinsova
najprodavanija knjiga do danas),
ali dobija i brojne negativne kriti-
ke, mahom od verskih zajednica.

Iste godine, osniva i organizaciju
pod nazivom Fondacija Riarda
Dokinsa za razum i nauku, koja
se bavi finansiranjem naunih
istraivanja, kao i dobrotvornim
radom, a 2007. pokree kampanju za javno izjanjavanje ateista
irom sveta. Svojom poslednjom
knjigom, Najvea predstava na
Zemlji, u potpunosti objanjava
teoriju evolucije, mehanizme kojima se slui, te daje niz dokaza koji
nepobitno potvruju ideju koju
je Darvin prvi izneo 150 godina
ranije.
Naunopopularni stil pisanja
koji Dokins koristi omoguio mu
je iru italaku publiku i priliku
da i obinom oveku priblii

ponekad krajnje sloene principe
po kojima priroda funkcionie,
to mu je donelo brojna priznanja. Udruenje Meunarodni
savez ateista od 2003. dodeljuje
Nagradu Riarda Dokinsa
osobi koja u toku godine najvie doprinese irenju ateistike
misli. Iako se blii osmoj deceniji
ivota, Dokins nije nita manje
aktivan. I dalje beskompromisno
irei ideje humanizma, sekularizma, kritikog razmiljanja,
racionalizma i naunog pristupa,
za koje se zalae celoga ivota,
postao je jedan od simbola slobodne misli i modernog prosvetiteljstva. +
Bog iz Starog zaveta je verovatno najnezgodniji lik u celoj

knjievnosti: ljubomoran i ponosan na to, sitniav, nepravedan,
opsesivni ludak koji ne prata, osvetoljubivi, krvoedni ratni zloinac,
enomrzac, homofob, rasista, decoubica, sinoubica, megaloman,
sadomazohista i hiroviti zlonamerni siledija.
Riard Dokins
26
ilo je to u 9 sati ujutru,

23. oktobra 4004. godine
pre nove ere. Otac i sin su,
kao i obino, sedeli kraj Dunava,
u nadi da e upecati doruak za
svoju porodicu, dok su majka i
erka kod kue pravile ogrlice
od koljki. Niko u selu (dananja
Vina), kao ni porodice koje su
isto inile na obalama Tigra,
Eufrata, Nila, Ganga, nije ni slutio
da e tano u 9 asova Bog stvoriti
svet. Niko od njih nije znao ta
e se desiti. Tek su nam sredinom 17. veka teolozi Dejms Aer
(James Ussher) i Don Lajtfut
(Joht Lightfoot) otkrili da su svet i
univerzum stvoreni tog sunanog
jutra od strane Tvorca. Otac i sin
su se vratili kui s ulovom i nikada nisu saznali da pre toga jutra
ni sunce, ni nebo, ni reka, a ni oni
sami nisu postojali.
Danas je u veini drava na
svetu obavezno osnovnokolsko
obrazovanje gde deca ue kako
je svet nastao, pa ipak, taj svet je
pun onih koji veruju gorepomenutim teolozima. Razlog tome je
tradicija koja ukljuuje religiju.
Pre oko dva miliona godina nai
preci su prvi put poeli da koriste orue, a kada su shvatili
uzronoposledinost oko sebe,
zapitali su se kako je sve to nastalo i od tada su svoja zapaanja

dopunjavali priama, bajkama i
mitovima. Vremenom, kako su
otkrivali zakonitosti prirode, tako
su polako odbacivali jedan po
jedan mit, udei da saznaju to
vie, ali su se u jednom trenutku
njihova verovanja institucionalizovala i sada ne ele da odbace te
institucije, iako ih je nauka davno
pregazila. Religija, umesto da
samo popunjava praznine u znanju, poela je davno da sputava
nauku, u opravdanom strahu da
e je ova u jednom trenutku sasvim zameniti. U 21. veku nauka
ima odgovore na pitanja kako je
univerzum i sve u njemu nastalo,
probleme line prirode reavaju
psiholozi i psihijatri, pa religija, da
bi se odrala, mora da bude sama
sebi cilj i za to se estoko bori. I
sjajno joj ide! Bajke su uvek lepe
od stvarnosti i, najee, imaju
srean kraj, pa nesigurni ljudi
radije poveruju u njih, jer misle da
onda nee morati da se suoe sa
surovom realnou.
Zahvaljujui pisanoj rei,
sigurno znamo da su ljudi sumnjali u postojanje bogova u
starom Egiptu. Verovatno je da
se ista sumnja javljala i mnogo
hiljada godina ranije, a danas

sumnji i nema mesta bogovi
ne postoje. Mi smo ih izmislili
kad su nam trebali, a sada ne ele
da odu. U vreme kada bi bilo
normalno da smo svi ateisti, mi,
zapravo, inimo manjinu, poput
neshvaenog deteta, jedinog u
razredu kome su roditelji rekli
da Deda Mraz ne postoji. Svesni
da se sva deca u nekom trenutku
susretnu s ovom istinom i prerastu Deda Mraza, trudimo se
da oveanstvo preraste religiju
i suoi se sa, moda bolnim,
ali realnim, stanjem stvari, da
odraste i preuzme odgovornost
za svoje postupke. Vreme je da
prestanemo da uobraavamo da
je ceo univerzum stvoren za nas i
prestanemo da potujemo pravila
samo iz straha od boje odmazde.
Ne postoje dobro i zlo, postoje
ispravno i pogreno i to uimo,
empirijski, ve desetinama hiljada
godina. Niko to nije izmislio u
jednom trenutku.
Udruenje Ateisti Srbije
pokrenulo je ovaj asopis sa ciljem
da ljudima ukae na stvaran svet
oko njih, sa ciljem da pokae da
smo suvie odrasli za bajke i da
je religija odsluila svoje. Sada je
vreme za nas. +
| broj 1 | april 2011 Veliki Prasak
Autor Edrian Barnet | Prevod Aleksandar Lambros
Autor Milan Polovina
Uvreeni ateista
Kada ste videli da se ateista oblepio bombama i razneo se na nekoj pijaci, ili se zakucao avionom u
neboder zbog toga to drugi ne dele njegovo miljenje o nepostojanju Boga?
esto mi se govori da treba

da potujem verovanja
drugih. To zvui sasvim
razumno na kraju krajeva, ljudi
treba da budu slobodni da veruju u
ta god hoe. Meutim, stvari nisu
tako jednostavne kao to se ini.
Ljudi e, uglavnom, potovati pravo drugih da veruju u neto u ta
oni ne veruju, ali je malo verovatno da e potovati smo to verovanje. Na primer, u politici, razliite
grupe imae dijametralno razliite
stavove i smatrae da su njihovi
neistomiljenici u estokoj zabludi.
U demokratiji su dozvoljena sva
politika stanovita (makar u teoriji), ak i ona koja za veinu mogu
biti duboko uvredljiva. Smatra se
savreno prihvatljivim da politike
stranke jedna drugu pljuju, kao i
da se javnosti objanjava koliko su
glupa i nebulozna gledita druge
strane. Ali, kada je re o veri, od
nas se oekuje da budemo tihi i
utivi, bez obzira na to kakva su
verovanja u pitanju.
Trenutno postoji negde oko
20.000 razliitih varijanti hrianstva i svaka od njih za sebe tvrdi
da jedino ispravno tumai Bibliju.
Raspon ide od sve to u Bibliji
pie je iva istina fundamentalista, preko napravimo sopstvenu
biblijsku brigadu (mormoni npr.),
do udnih malih sekti koje u
svojim verovanjima meaju nekoliko religijskih doktrina sa NLO,
transcedentalnom meditacijom i
oboavanjem Elvisa Preslija. Na
vrhu su sve druge glavne i manje

religije od kojih svaka ima makar
jednu doktrinu koju druge religije
potajno smataju za istu nebulozu.
Ovi ljudi imaju duboka, iskrena verovanja i reeno nam je da
o njima ne govorimo nita loe.
Nema veze to to hriani, Jevreji,
Hindusi i muslimani jedni za druge misle da su u stranoj zabludi
od nas, ateista, ipak se oekuje da
sedimo i uljudno ne progovaramo.
Naravno, teisti mogu da viu
jedni na druge, da se meusobno
mlate i ubijaju u krvavim ratovima njihova verovanja se, ipak,
moraju potovati i ne kritikovati.
To je tabu! Ukaite na zloine
poinjene u ime milosrdnih,
ljupkih boanstava, ili na protivurenosti u Bibliji, ili pokuajte
da pruite racionalno objanjenje
za neko navodno udo i optuie
vas da ste netolerantni, negativni i
uvredljivi.
Kao ateisti, potrebno je da se
naviknemo na to da nam neprestano govore s TV ekrana, u novinama, prijatelji i roaci da se
verska uverenja moraju potovati i
da svoje ateistike stavove zadrimo za sebe. Javno osporiti neiju
suludu doktrinu dovodi do toga
da se neko odmah brecne na vas:
! Pokai malo potovanja!
Ukoliko dovedete u pitanje (vrlo
diskutabilan) ivot majke Tereze,
ili se nasmejete udnom poreklu mormonizma, ili Jehovinom
svedoku zalupite vrata ispred nosa,
smatrae vas za lou osobu. Da,

nije ba utivo glasno se smejati
neijoj veri, ali zbog ega to vera
zasluuje automatsko potovanje?
Potovanje se zasluuje, ne dobija
se automatski. Ako neko eli da
veruje da je svet stvorio nevidljivi
Ruiasti Jednorog i da e nakon
smrti loi ljudi venost provesti u
ienju Njegovih staja, ja sa tim
nemam ama ba nikakav problem.
Smatrau da je takvo verovanje
sumanuto, ali ako neko eli da u to
veruje, u redu, to da ne?
Budui da ste ateista,

od vas e se zahtevati da bespogovorno
potujete svaiju
veru, bez obzira na
to koliko nebulozna,
besmislena i opasna
ona za vas bila
Meutim, ini se da ovo funkcionie u samo jednom smeru.
Ako detetu za roendan ili Boi
poklonite igraku Nojeva barka
ili Bibliju za klince (proienu,
naravno, od seksa i nasilja), svi e
se smekati, a kada nas dete upita
Veruje li u Isusa? ili Da li si
znao da nas je Bog stvorio?, od
nas se oekuje ili da laemo kiselo
se kezei ili da, makar, promrmljamo neto neodreeno i brzo pro-
Riard Dokins
Dokins je kategorian u tome da svako slepo verovanje moe imati iskljuivo negativne posledice,
navodei kako je religija uvek sluila kao izgovor kojim se mogu opravdati i najgnusniji zloini, kao i
to da je religijska zatucanost uvek koila svaki progres i guila slobode pojedinca
e pri samom pomenu

ateizma, veini ljudi koja
je iole upoznata s tom
materijom, ime Riarda Dokinsa
(Richard Dawkins) namee se kao
prva asocijacija. I zaista, njegova
bibliografija, dokumentarni filmovi, kao i brojna predavanja koja
je odrao, upuuju na to da je re
o jednom od vodeih aktivista za
irenje i afirmaciju ateizma. ta je,
zapravo, to to ga je stavilo na elo
modernog pokreta koji se zalae za
odbacivanje svakog slepog verovanja?
Roen u Keniji 1941. godine
i odrastavi u, kako sam kae,
normalnom anglikanskom vaspitanju, Dokins ve u tinejderskim
danima naputa ideju o boanskom tvorcu, uvidevi da je teorija
evolucije, sa kojom se u to vreme
upoznaje, mnogo bolje objanjenje
za sloenost i raznolikost ivota
na Zemlji. Diplomiravi zoologiju
1962. godine na Univerzitetu u
Oksfordu, nekoliko godina kasnije
stie i doktorsku titulu. U periodu
od 1967. do 1969. radi kao asistent
na Univerzitetu u Berkliju, da bi
se 1970. vratio u Britaniju, gde na
Oksfordskom univerzitetu dobija mesto predavaa, a od 1995.
i redovnog profesora, na kome
ostaje do 2008., kada se povlai sa
te pozicije.
Dokins dospeva u iu javnosti
ve sa svojom prvom objavljenom
knjigom, Sebini gen iz 1976.
U ovoj naunopopularnoj knjizi,
Dokins zastupa gledite po kome
je gen osnovna selektivna jedinica
u evolutivnom procesu. Prema

genocentrinom vienju evolucije, zasniva i teoriju o uzajamnom
altruizmu meu ivotinjama, u
kome jedinka prua korist drugoj,
oekujui istu (ili slinu) uslugu za
uzvrat. Tvrdi da su, iz perspektive
pojedinanog gena, ostali geni deo
okruenja na koje se ovaj prilagodio. U knjizi, takoe, uvodi i
novi termin mem (meme), koji
Moderna nauka
i dananje
shvatanje morala
su nespojivi sa
jednim
zatvorenim
sistemom kakav
je verski, koji
ne trpi nikakve
promene i
preispitivanja
predstavlja kulturoloki ekvivalent
genu. Dokins pravi paralelu izmeu irenja ideja (misli) i kopiranja
gena: ako je ideja uspena, brzo e
se rairiti. Ideja e, neminovno,
trpeti promene kako u prostoru,
tako i u vremenu, to zbog injenice da ljudi nisu savreni replikatori, to zbog prilagoavanja ideje
ve ustaljenim obiajima sredine
u kojoj se nalazi, stvarajui tako
nove meme. Ako samo pogledamo

izdiferenciranosti bilo koje vee
religije i razlike u njenom upranjavanju irom sveta, bie nam
jasno o emu Dokins govori. Od
osamdesetih godina prolog veka,
memetika funkcionie kao zasebna grana nauke.
Svoju literarnu borbu protiv pseudonauke kreacionizma
zapoinje 1986. godine, izdavi
knjigu Slepi asovniar, kojom argumentovano pobija ideju
inteligentnog dizajna, pokazujui
kako je prirodna selekcija dovoljna
da objasni funkcionalnost, kao i
nivo kompleksnosti na kome se
ivi svet nalazi, bez uplitanja vie
sile. Dokins i nekoliko narednih
knjiga izdaje u slinom maniru:
Reka iz raja i Uspon uz planinu
neverovatnosti bave se evolucijom, avolov kapelan predstavlja
kolekciju Dokinsovih eseja koji se
bave pitanjima religije, nauke, evolucije, memetike itd., dok u knjizi
Prie predaka opisuje razvoj
oveka. U meuvremenu, snima
nekoliko dokumentarnih filmova
koji imaju za cilj popularizaciju
nauke, a uestvuje i u brojnim predavanjima i debatama, obraujui
teme za koje se ve specijalizovao
razvoj ivota na Zemlji i borba
protiv svakog verovanja koje nije
potkrepljeno dokazima.
Kao vrhunac njegove kritike religije, 2006. izlazi knjiga Zabluda
o Bogu, a naporedo s njom i dvodelni dokumentarni film Izvor
sveg zla?. Knjiga na ubedljiv nain
pokazuje iracionalnost svake
Svetom arhijerejskom sinodu imenovan je episkop jegarski vladika

Porfirije, koji je insistirao na injenici da je Vojna gimnazija jedina
srednja kola u zemlji koja nije
imala organizovanu versku nastavu, to je rezultiralo potpisivanjem
plana saradnje Vojne akademije
i Odbora za versku nastavu beogradsko-karlovake Arhiepiskopije. Veronauka je 2008. uvedena
u nastavni plan i program Vojne
akademije. Takoe, organizovana
su poklonika putovanja na Svetu
goru i posete svetinjama po Srbiji,
krtenja studenata, pa ak i osvetavanje fudbalskog terena.
Razlozi koji se obino navode
kao opravdanje za uvoenje verske
slube u jedinice VS sumnjive
su prirode, jer se oslanjaju ili na
tradiciju ili na potovanje slobode
veroispovesti pripadnika vojske ili,
u nedostatku drugih argumenata,
na ugledanje na druge armije, osobito iz NATO-a u kojima postoje
verske slube.
Prvi argument se moe nominalno uvaiti, ali se, ipak, mora
imati na umu da je Srbija dvadeset
prvog veka dosta drugaija zemlja
od one s poetka dvadesetog. Veliki
broj ljudi nije religiozan i naturanje
verske slube moe imati upravo
suprotnu funkciju od nameravane, to jest da podvaja umesto da
integrie.
Drugi argument nije validan
zato to su verska prava pripadnika
Vojske Srbije (VS) u potpunosti ve
zagarantovana trenutno vaeim
Pravilom slube, kao i Zakonom o
VS.
S druge strane, poto su verske
organizacije politiki i ideoloki subjekti par excellence, da li e onda
potpasti pod lanove 12, 13 i 14
Zakona o VS, kojima se zabranjuje
isticanje politikih obeleja, uestvovanje na politikim dogaajima
u uniformi i garantuje ideoloka,
interesna i stranaka neutralnost
VS? ta e se desiti ukoliko vostvo
neke od veroispovesti zastupljenih
24
u slubi doe u konflikt sa ustavnim poretkom drave Srbije? Da li

e, u tom sluaju, vojni svetenici
ostati lojalni svojim nadreenima
u vojnoj ili u verskoj hijerarhiji? Da
li to znai da nas oekuje promena
Zakona o VS zarad usklaivanja sa
Uredbom o uvoenju verske slube,
umesto da bude obratno?
Takoe, esto se navodi i uporite u religiji kao pozitivan uticaj na
psihologiju vojnika. Meutim, dunosti psiholoke podrke vojnicima ve obavljaju kvalifikovani vojni
psiholozi koji su specijalizovani za
rad u trupi, te je argument o psihosavetodavnoj funkciji vojnih svetenika bespredmetan i moe samo
da dovede do dupliranja dunosti i
konflikta nadlenosti u praksi.
U drugim armijama NATO-a,
ali i Rusije, postoje verske slube,
uglavnom samo za brojnije i/ili od
drave priznate religije. Izuzetak
su oruane snage SAD-a, gde je,
zbog izvanredno liberalnog odnosa
drave prema crkvama, postalo
mogue da ak i minorne verske
zajednice, poput, recimo, pagana,
dobiju svoju slubu. Ipak, upravo je
SAD dobar primer za potencijalne
probleme koji mogu da nastanu sa
institucijom vojnog svetenstva.
Naime, tokom poslednje decenije,
dolo je do svojevrsnog prodora
uticaja born-again evangelistikog
pokreta u vojne strukture, naravno, uz preutnu podrku Buove
administracije, to je dovelo do disproporcionalne koncentracije ove
denominacije u nekim segmentima
oruanih snaga, osobito u elitnom
vazduhoplovstvu. Takoe, posebno
su problematini sluajevi u kojima
su se vojni svetenici, bez znanja
svojih pretpostavljenih, ili, pak, uz
njihovo preutno odobrenje, bavili
prozelitizmom lokalnih populacija
u Avganistanu i Iraku, navodei
da im je dunost da ih prevedu na
pravu veru, iako je to bilo shvaeno kao provokacija i religijski
aspekt krstakog rata protiv Islama
od strane domae populacije i,
shodno tome, imalo nasilne epiloge, koji su ugroavali ivote vojnika

na terenu. Prema tome, teko da to
moe biti svetao uzor za kojim se
treba povoditi.
Ovo su vrlo ozbiljna pitanja,
na koje zvaninici Ministarstva
odbrane ne daju nikakve odgovore,
a veliko je pitanje i kako e izgledati oekivana Uredba o regulisanju
odnosa Ministarstva odbrane i crkava, poto, za razliku od Zakona o
VS, nije bila predmet javne debate i
nije bila izloena analizi i komentarima nezavisnih eksperata.
Takoe, postavlja se i pitanje
opravdanosti fiskalnog izdatka koji
proistie iz zapoljavanja oko trideset vojnih svetenika u oficirskim
inovima u skladu sa pozicijom
koju zauzimaju, osobito u vreme
intenzivne krize, kada je na hiljade
iskusnih stareina otputeno iz
slube ili penzionisano, upravo
zbog smanjenja izdataka za odbranu zemlje. Da li bi sistem odbrane imao vie koristi od trideset
dokazanih oficira ili proporcionalnog broja profesionalnih vojnika,
umesto svetenika? Vojska ve vie
od dve decenije nije dobila nijedan
nov tehniki sistem od stratekog
znaaja, ali je, zato, prioritet uvoenje vojnog svetenstva.
Ono to je, ipak, verovatno
najbitnije jeste injenica da se ovim
inom blatantno gazi Ustav Republike Srbije, koji garantuje razdvajanje crkve od drave. To nije nita
novo i samo je nastavak desetogodinje tendencije koja je rezultirala
time to smo dobili veronauku u
kolama, verske fakultete na teretu
budeta, zamalo i kreacionizam u
osnovnokolskim udbenicima i
situaciju u kojoj verske voe, koje
graani Srbije nisu birali, imaju
uticaja na kreiranje politika koje
imaju posledice po sve, a ne samo
pripadnike njihovih verskih zajednica. Ovaj potez Ministarstva odbrane samo e imati za posledicu
ukupno slabljenje sistema odbrane,
a ne njegovo jaanje. +
menimo temu. Decu ne treba uiti

tome da postoje drugaija gledita,
a, ak i ako im se to i napomene,
treba obavezno dodati da su ona
udna/pogrena/nemoralna/zla/
izopaena ili, u najboljem sluaju,
bajke tamo nekih stranaca koje
niko ne uzima za ozbiljno. Vernici
e vam, kada saznaju da se nalaze
u prisustvu ateiste, esto rei da
se mole za vas. Nije li to krajnje
uvredljivo? To bi bilo isto kao kad
bi ateista verniku rekao Verujete
u Boga? Oh, ba vas alim. Nadam
se da e vam se mozak jednom
oporaviti. Ipak, ateisti je nemogue da lako odgovori na takve
ljubaznosti, a da ga ne optue za
nepotovanje.
U kom to trenutku religija
odjednom dobija taj neprikosnoveni status neega to se ne dovodi
u pitanje i ne podlee kritici?
Istorijski gledano, ini se da je to
trenutak kada su vernici poeli
da ubijaju svakoga ko bi se usudio
da postavlja pitanja ili kritikuje.
Slaem se da svako ima pravo da
veruje u ta hoe. To je osnovno
ljudsko pravo. Ako ih to usreuje
i njihova vera ne teti drugome ili
ih ne nameu silom drugima, to
je sjajno. Ako elite da sledite veru
koja propoveda da je Mesec balon
ili da je Boga rodila devica koja je
zaela sa duhom koji je ujedno i
sam taj roeni Bog i njegov otac
istovremeno, nema problema.
Samo, nemojte se uznemiravati
kad prasnem u smeh. Ako ja ne
zasluujem potovanje zbog toga
to verujem da vi niste u pravu i
da va Bog postoji samo u vaim
glavama, zato biste onda vi zasluivali potovanje samo zbog toga
to verujete u neku vrstu boanstva? Zbog ega bi to proizvoljno
verovanje zahtevalo trenutano,
uljudno i bespogovorno potovanje?
Mnoge vere zaista zasluuju
izvesnu dozu potovanja. Propovedaju mir i toleranciju, a njeni
sledbenici ine mnoga nesebina,

humana dela. Takve stvari zasluuju potovanje. Ali, to je zaraeno potovanje. ak i tada, znai li
to da veru nikada ne treba kritiki
posmatrati? Problem je u tome
to se potovanje zahteva i za vere
koje propovedaju netoleranciju,
ire mrnju prema manjinskim
grupama, oporativno razmiljanje i poricanje stvarnog sveta.
Mogu potovati veru koja alje
pomo u ugroena podruja, ali ne
mogu potovati veru koja se zalae
za molitvu za ljude u ugroenim
podrujima.
U kom to trenutku
religija odjednom
dobija taj
neprikosnoveni status
neega to se ne dovodi
u pitanje i ne podlee
kritici?
Budui da ste ateista, od vas
e se zahtevati da bespogovorno
potujete svaiju veru, bez obzira
na to koliko nebulozna, besmislena
ili opasna ona za vas bila. Takoe,
oekuje se da dostojanstveno trpite
da vam svako soli pamet o tome
kako niste u pravu i da vae miljenje treba kriti od sveta. Ako negde
izjavite: Vaspitavam decu da budu
dobri hriani i slede Isusa Hrista,
zauete amor odobravanja. Ako
pak kaete: Vaspitavam decu da
budu dobri sekularni humanisti i
razviju sopstveni oseaj za moral
putem inteligencije i razuma,
zauete uasnute uzdahe.
Teista ima pravo da veruje u ta
hoe, ak i onda kad njegova verovanja ostalima deluju nesuvislo.
Ateista, s druge strane, ak i nema
pravo da izrazi svoje racionalno
neverovanje. Ali, zar jedan Hindus
ne kae: Jehova i Isus su samo mitovi, jer ne znam ni za jedan razlog
zbog kojeg bih mislio drugaije i

hinduizam prua bolje objanjenje
o svemiru? I zar to isto ne vai i
za muslimana u odnosu na Hindusa ili hrianina u odnosu na muslimana? Svako od njih, u sutini,
govori: Moj Bog postoji, tvoj Bog
je najobinija izmiljotina i nita
vie. Samo kada ateista kae: Ne
postoji ni jedan od tih vaih Bogova, to je razlog za zabrinutost.
Moda zbog toga to se teisti slau
s tim da Bog postoji, ali se ne slau
oko detalja (oni drugi teisti makar
veruju u neto)?
udno je da su sledbenici jedne
vere esto spremni da brane druge
vere u prolosti smo imali prilike
da ujemo katolike kako govore o teti koju je Salman Rudi
naneo muslimanima, ak iako su
hrianstvo i islam dve potpuno
suprotstavljene vere i svaka za onu
drugu propoveda da je izmiljotina. Nikada nije zabeleen sluaj
da svetenik ustane u odbranu
ateiste ija je inteligencija uvreena od strane ljudi koji tvrde da je
Bog stvorio svet ili da nas nadgleda ili da nas voli. Ateisti treba
da se pomire s tim da ih nazivaju
antihrianima ili antivernicima
kad god izraze svoj stav. Kada ste
uli da je neko nekog svetenika
nazvao anti-ateistom zbog toga to
ovaj veruje u postojanje Boga? (Uzgred, kada ste videli da se ateista
oblepio bombama i razneo se na
nekoj pijaci ili se zakucao avionom
u neboder zbog toga to drugi ne
dele njegovo miljenje o nepostojanju Boga?)
ini se da vlada uverenje da
su vernici, bilo sledbenici velikih
religija bilo malih NLO kultova,
bolji ljudi od onih koji priznaju da
su neverujui.
Nije stvar u tome u ta verujete,
sve dok verujete u neto natprirodno. Ako ne verujete, bolje vam je
da utite, oborite glavu i lihtate
se superiornim, prosvetljenim
biima oko sebe. +
Autor Prof. dr Vladimir Ajdai
Autor Andrej iri
Verska sluba u VS
Da bi se pravilno razumeo proces tihe klerikalizacije vojske koji dobija svoj manifestni epilog, valja se osvrnuti na
skoriju predistoriju odnosa crkve i vojske
Postanak
svemira
I mi se poput naih davnih predaka, koji su posmatrali udesni nebeski svod posut zvezdama, pitamo:
ako je nastao svemir?

Kada je svemir
roen?
Da li je on delo Tvorca ili
Prirode?
ta se u njemu sada deava?
Kakva je sudbina svemira?
Mitovi i predanja o postanku
svemira neobine su raznovrsnosti
i lepote. Pomenuemo samo jedno
tumaenje postanka sveta, ono
nama najblie, iz Starog zaveta,
Knjige postanja. U njoj pie:
U poetku stvori Bog nebo i
zemlju.
A zemlja bjee bez oblija i
pusta, i bjee tama
nad bezdanom; i duh Boji
dizae se nad vodom.
I ree Bog: Neka bude svjetlost.
I bi svjetlost.
I vide Bog svjetlost da je dobra; i
rastavi Bog svjetlost od tame.
Dugi se niz godina, od Mojsija do novijih dana, u okviru

6
judejsko-hrianske religije,
odralo verovanje o Bogu kao
tvorcu svemira. Meutim, znatno
pre nego to je iveo Mojsije, u
Kini je poela da se razvija jedna
od najstarijih nauka astronomija. Njom su se, pre roenja Hrista,
bavili ljudi u Starom Egiptu,
Vavilonu, Staroj Grkoj, Arabiji i
u drugim zemljama, meu kojima
i u Junoj Americi stari narodi:
Asteci, Inke i Maje.
Iz te daleke prolosti ostale su
nam neobine graevine prve
astronomske kule i instrumenti,
kao i slavna imena naunika zagledanih u nebo: Aristarha, Eratostena, Hiparha i Ptolomeja.
Do prekretnice u astronomiji
dolazi pojavom Nikole Kopernika
(14721543), astronoma poljskog
porekla, koji svojim delom,
objavljenim pred samu smrt,
O kruenjima nebeskih tela,
rui vekovima vaei Ptolome-
jev geocentrini sistem koga

je podravala katolika crkva.
Prema Ptolomejevom miljenju,
Zemlja se nalazila u centru sveta i
oko nje su kruile planete. Kopernik je dokazao da je taj centar
Sunce, a da je Zemlja samo jedna
od njegovih planeta.
Krajem 16. veka dolazi do
otkria durbina. Saznavi za to
otkrie Holanana, Galileo Galilej
(15641642) sam pravi nekoliko
durbina kojima posmatra nebo.
Njima otkriva Jupiterove satelite,
Venerine mene, planine na Mesecu
i zvezde u Mlenom putu.
Drugi sjajni astronom, Johan
Kepler, savremenik Galilejev,
pronalazi da se planete kreu
oko Sunca po eliptinim, a ne po
krunim putanjama i daje uvene
zakone kretanja planeta.
U 17. veku raa se Isak Njutn
(16421727), jedan od najveih
naunika svih vremena. Ne-
ria o uvoenju verske

slube u Vojsku Srbije
(VS) ve se due vreme
provlai po medijima i
najavljuje, ali bez nekog vidljivog
efekta. Razlog tome se moda
moe traiti u poslovinoj inerciji
vojske kao institucije, ali je mnogo verovatnije objanjenje da se,
naprosto, jo nisu stekli povoljni
politiki uslovi, uprkos oitoj tenji
kako Srpske pravoslavne crkve,
tako i odreenih struktura unutar
VS. Najnovije najave iz Ministarstva odbrane odnose se na slanje
Predloga uredbe za regulisanje
zvaninog uvoenja verske slube
Skuptini tokom prolea tekue godine. Da li to znai da su se sloile
kocikce, ostaje da se vidi.
Da bi se pravilno razumeo proces tihe klerikalizacije vojske koji
dobija svoj manifestni epilog, valja
se osvrnuti na skoriju predistoriju
odnosa crkve i vojske.
Tokom devedesetih dolazi do
prvog stidljivog pribliavanja SPC
i VJ, osobito na inicijativu kadrova tadanje uprave za moral pri
Generaltabu, koji su u ovakvom
pribliavanju videli ansu za nadomeivanje ideoloke praznine
ostale nakon raspada SFRJ i zvanine komunistike ideologije.
Meutim, i pored zvanine,
sekularne politike devedesetih,
ideja o integrisanju religije (osobito
SPC-a kao dominantne denominacije) u oruane snage SRJ oigledno
je duboko uzela maha, naroito
tokom i nakon NATO intervencije
na Kosovu, jer je bilo gotovo nemogue simboliki razdvojiti etniki
nacionalizam, koji se prirodno
nametnuo kao moralna strategija

reimu, od pravoslavne religioznosti, nasuprot deklarativnom
graanskom nacionalizmu u koji
se, oigledno, nije imalo dovoljno
poverenja. Trauma zbog gubitka
Kosova, svete srpske zemlje,
snano je delovala na kolektivnu
svest i zato nije udno to, odmah
nakon promene reima, u decembru 2000, dolazi do otvorenog
deklarisanja elje za integracijom
crkve u vojnu strukturu kroz organizovanje okruglog stola na temu
Vojska i vera, od strane Uprave
za moral Generaltaba VJ. ak je i
sam pregled uesnika interesantan
kao ilustracija odnosa vojske i verskih zajednica. Tako su, na primer,
na okruglom stolu uestvovali
policijski kapetan Zoran Lukovi,
savezni ministar vera dr Bogoljub
ijakovi, protojerej arko Gavrilovi, kao i Neboja Krsti voa
i osniva Otaastvenog pokreta
Obraz. Istovremeno, poziv za
uee su odbili predstavnici
Rimokatolike crkve, Ministarstvo
kulture RS i Crnogorska akademija
nauka i umetnosti.
Uprkos zakljucima ovog
okruglog stola da je uvoenje
bogosluenja i drugih verskih
aktivnosti imperativno, kako na
planu ojaavanja borbenog morala i patriotskog duha, tako i kao
program identitetskog prestrojavanja, u sledeih nekoliko godina nije
uinjen nikakav konkretan pomak
u smeru realizacije ove zamisli.
Drava je bila zaokupljena nizom
drugih problema i, iako je u pokuaju pribliavanja SPC-u premijer
Zoran ini podrao uvoenje
veronauke u sistem osnovnog i

srednjeg kolstva, kao i uvoenje
Bogoslovskog fakulteta u Beogradski univerzitet, pitanje verske
slube u okviru armije ostavljalo
se po strani. Krajem 2003. unutar
Vojske SCG doneta je odluka o
potrebi za uvoenjem vojno-svetenike slube u sastav, to je
rezultovalo formiranjem radnog
tima pri Ministarstvu odbrane, koji
je uradio komparativnu analizu
ovakvih slubi u stranim armijama
i predloio model za VSCG, koji je
naiao na odobravanje od strane
Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
Otprilike u to vreme (oktobar
2003) zapoeta je i realizacija sluenja vojnog roka u civilnoj slubi,
shodno Uredbi o izmenama Uredbe o vrenju vojne obaveze, koja
izriito pominje prisustvo teologa
u regrutnoj komisiji. Predvia i
mogunost konsultovanja sa predstavnicima verskih zajednica pri
odluivanju o zahtevu za civilno
sluenje, a, takoe, i sa strunjacima, ako su razlozi verske prirode.
Ovo reenje je u svojoj biti bilo
problematino, jer je uvek ostavljalo mogunost regrutu da se izjasni
kao ubeeni pacifista i na takav nain izbegne ovaj svojevrstan verski
sud, ak i ukoliko je njegova motivacija zapravo verske prirode, pa
se na njemu i nije insistiralo. Ipak,
samo postojanje ovakvog pravnog
provizorijuma u regrutnoj komisiji
predstavlja potencijal za naruavanje ljudskih prava u sluaju eventualnog pootravanja regrutnih
kriterijuma i ponovne militarizacije regrutnog potencijala.
Za odnose sa Vojskom Srbije u
U fiktivnom
narativu sve je
mogue, pa se
moe naii na
tako smene
pojave kao to je
sukob SPC-a sa
pokuajem
popularizacije
legende o
vampiru Savi
Savanoviu
da se identino ponaanje moe
videti kod pripadnika bilo koje
religije. Hrianin narativ svoje
religije mora uiniti opipljivijim i
stvarnijim kroz noenje kljunih
simbola, ponavljanje maginih
mantri i uestvovanje u manje ili
vie formalnim ritualima.
Kada tako veliki broj ljudi prihvati narativ kao svoj, lokalizovane
skupine e dodavati svoje ideje i
interpretacije narativu. Mnogi e
hteti da proire taj fiktivni svet sopstvenim priama. Detalji poinju
da se razilaze, sitne protivurenosti
prerastaju u krupne protivurenosti. Cela stvar postaje sve manje
jasna, sve manje uniformna. Ovo
je, inae, prilino normalna stvar
za bilo koji fiktivni narativ. Razlika
je, meutim, to Star Wars iza
sebe ima instituciju koja polae
prava na taj narativ. Cela tvorevina
je, dakle, velikim delom centralizovana i fanovi se esto okreu
matinoj instituciji za pojanjenja
kako bi zvanina verzija trebalo da
izgleda. Gubitak kohezije i razgranavanje bilo koje popularne ideje je
neminovno, ali u ovakvom sluaju
mogue je jako dugo odravati prividnu jedinstvenost. Makar i samo
na spoljnom nivou.
22
Na slian nain, istorija abrahamskih religija je, izmeu ostalog, istorija izlaenja na kraj sa
vrlo raznolikim interpretacijama
matinog sadraja na nain koji
bi ga i dalje predstavio kao jedinstven, monolitan narativ. Samo u
neverovatno velikom broju razliitih denominacija hrianstva moemo videti koliko je takva tenja
uzaludna. Uzmemo li u obzir jo
i esto neskriveno antagonistiki
odnos Talmuda, Biblije i Kurana
(ubacimo tu, zabave radi, i totalnu
izofrenost Knjige Mormona), a svi
pretenduju ka tituli jedine ispravne
verzije, njegovo jedinstvo iezava
u vidu lastinog repa.
S obzirom na to da posredi nije
narativ opisne prirode, ne postoje
proverljive take dodira sa stvarnou. Ostaje samo nagomilavanje
fikcije i pokuaji razjedinjenih
grupa autora i interpretatora da
svoje shvatanje predstave kao
ispravnije od drugih. Budui da
je u fiktivnom narativu bukvalno
sve mogue, neminovno je da se
racionalni kompas takvih ljudi
nepovratno gubi, pa se moe naii
na tako smene pojave kao to je
sukob SPC-a
sa pokuajem
popularizacije
legende o vampiru Savi Savanoviu. Kada vam
fikcija postane
stvarnost, tue
bajke su realna
pretnja. Osim
toga, hrianstvo
ve ima svog
protagonistu
koji se vratio iz
mrtvih, a konkurencija nikad
nije poeljna.
Iz istog razloga,
Dord Lukas
ne dozvoljava
neovlaenim
autorima da piu
o Dedajima.
U sutini, ljudi na isti nain

prihvataju narative Star Wars
filmova i hrianske religije. Jedina
razlika je to jedan od ta dva
narativa ljudi biraju da shvate kao
doslovnu istinu. Saivljavanje sa
priom za potrebe zabave, ili ak
zato to je smatramo delom naeg
identiteta, sasvim je normalna
stvar. Mnoge vredne pouke se
mogu izvui iz bilo koje prie, pa i
iz Star Wars filmova. Ipak, niko
ne bi imao ni trunku sumnje da
neto ne valja sa osobom koja bi o
Luke Skywalkeru govorila kao da
je stvarna linost samo zato to je
iveo jako davno, u udaljenoj galaksiji. Ili da je Star Wars jedina
pria koja sadri ivotne pouke.
Termin koji koristimo za ljude koji
se iz bilo kog razloga toliko izgube
u fiktivnom narativu je deluzija.
U redu je da se pretvarate i
matate da ste Dedaj, ali nije u
redu da oekujete od drutva da
se prema vama ponaa kao da
ste Dedaj. A jo manje je u redu
insistirati da se deca vaspitavaju
kao Dedaji. Deluzija je mentalni
poremeaj, a ne validan pogled na
svet. +
prolaznu slavu stekao je svojim

zakonom gravitacije kojim je
objasnio privlaenje nebeskih
tela, udesnu harmoniju koja je
navela Stare Grke, Pitagorejce, da
u oduevljenju kau da nebeske
sfere sviraju. Matematiar, fiziar
i astronom, on konstruie prvi teleskop sa ogledalom, tzv. reflektor.
Ovim Njutnovim tipom teleskopa, ija konkavna ogledala
mogu da dosegnu razmere i od
vie metara, dajui tako velika
uveanja, iroko su raskriljena
vrata svemira i omoguena
posmatranja veoma udaljenih
objekata. Viljem Herel (1738
1822), posle dvogodinjeg rada,
1789. godine sklapa do tada najvei
teleskop na svetu, ije je ogledalo
u preniku merilo 1,22 metra! Tokom 50 narednih godina, ovaj, za
to vreme dinovski teleskop, nee
imati takmaca. Herel je pomou
njega doao do velikih otkria,
ime je zasluio ime osnivaa
zvezdane, tj. stelarne astronomije.
Ubrzo se crtaju zvezdane mape
ili karte nae galaksije, Mlenog
puta, a godinama kasnije i karte
drugih velikih skupina zvezda
novootkrivenih galaksija i njihovih jata. Tokom 18. i 19. veka
astronomi su, pomno pretraujui
nebo, sakupili obilje podataka o
zvezdama i galaksijama ovekov
vidokrug je fantastino uvean
zahvaljujui sve veim optikim
teleskopima. Odjednom, on je
shvatio da je njegova kua, svemir,
mnogo vea mnogo vea nego to
je ikada zamiljao.
Paralelno sa razvojem astronomije, matematika (kraljica nauka)
i fizika hitale su svojim zvezdanim
stazama. Kao da uestvuju na
antikim Olimpijskim igrama,
mnogi su naunici poeleli da
se okite lovorovim vencem.
Pronalaza dinamita i bezdimnog
baruta, Alfred Nobel, jedan od
najbogatijih ljudi svog vremena,
zavetao je krajem 19. veka veliki
deo svog imetka za dodeljivanje
nagrada istaknutim stvaraocima u fizici, hemiji, medicini,

knjievnosti i borbi za mir meu
narodima. uvena Nobelova nagrada dola je u pravi as, u vreme
revolucionarnih otkria, pre svega
u fizici.
Maks Plank 1900. godine
objavljuje osnove kvantne fizike,
a Albert Ajntajn 1905. daje svoju
jedinstvenu Specijalnu teoriju
relativnosti, a zatim 1916. Optu
teoriju relativnosti. One, e
zajedno sa kvantnom fizikom, korenito promeniti nau sliku sveta
i dovesti do nesluenih otkria i
tumaenja do tada neobjanjivih
prirodnih pojava.
crne rupe, kvazari, gravitaciona

soiva, magnetari i druga. Ali, ono
to e predstavljati njen trijumf
sinteza je vremena i prostora u
vreme-prostor i objanjenje strukture tog vreme-prostora, za koju je
veliki naunik pokazao da zavisi
od dejstva gromadnih masa. Ko je
mogao pre Ajntajna da veruje da
e neko veoma masivno nebesko
telo, kao to je crna rupa, u svojoj
blizini da uvre vreme-prostor,
tako da svetlosni zrak kroz njega
prolazi krivudavom putanjom! I
da je ak mogue u prirodi nai i
takvu vremensku mainu koja
e remetiti hod vremena i obrtati
njegov prirodni tok! I, zamislite
Genijalni teorijski fiziar Albert

Ajntajn (18791955) postavio je
temelje moderne fizike. Njegova
Specijalna teorija relativnosti sa
ogromnim uspehom bie primenjena kako u atomskoj i nuklearnoj fizici, tako i u astrofizici i
kosmologiji.
Na drugoj strani, Ajntajnova
Opta teorija relativnosti
predskazae postojanje ranije
apsolutno nezamislivih nebeskih
tela, kao to su: neutronske zvezde,
sad, da se pomou takve maine

vraate u prolost i na Zemlji posmatrate dinosauruse pre vie od
70 miliona godina!
Ajntajn je voleo da istakne
da ne ceni stvaraoce u nauci koji
dohvate meko drvo i u njemu
izbue vie rupa. Shodno tom
miljenju, on je i postupao laao
se najteih problema, onih koji
drugima nisu padali na pamet
ili od kojih su beali. Prvi je
pokuao da matematikim putem,
koristei svoju Optu teoriju,

nae jednainu svemira! Muio
se, muio, reavao teke fizike i
matematike probleme, uvodio
razliite pretpostavke i, posle
mnogih napora, gle, odjednom, na
njegovom radnom stolu nala se
jednaina sveta!
Zadovoljan postignutim,
Ajntajn je dobro osmotrio ovu
jednainu koja se kooperila na
belom listu papira. Ceo svet bio je
obuhvaen njom! Ali, avaj, ona je
Ajntajnu govorila da se svemir s
vremenom iri!! E to je bilo previe
i za takav veliki um. Skoro kao
huljenje Boga. Zato Ajntajn uini
neto, radi ega se do kraja svog
ivota gorko kajao. Iznebuha u
jednainu unese jednu veliinu
kojom zaustavi irenje svemira
na papiru! I tako sa njom objavi svoj najnoviji nauni rad.
Umesto da se oglasi jednainom o
neprekidnom irenju svemira, on
je dade u takvom obliku kao da je
svemir odvajkada bio isti i da e,
dok je sveta i veka, takav i ostati.
Veliki naunik podlegao je zdravom razumu, miljenju ljudi svog
vremena.
Meutim, kao to to u nauci
obino biva, greka lija, pa
dolija. Aleksandar Fridman, ruski
matematiar, 1922. godine pronae
da je Ajntajn nedopustivo dodao
pomenutu veliinu i izvede jednu
novu jednainu svemira, ije je

jedno reenje neporecivo govorilo
da se svemir stalno iri! Bio je to
nalaz od epohalne vanosti.
Tih godina Edvin Habl,
astronom sa Maunt Vilson
opservatorije u SAD, bavio se
istraivanjem kosmikih oblika
materije daljih od granica nae
galaksije. Tako je otkrio da je
Andromeda daleko izvan Mlenog
puta, ime je postavio temelje
nove, vangalaktike astronomije.
Ubrzo su bile pronaene i druge
galaksije u svemiru, kao i zapoeta
njihova detaljna
prouavanja. Habl, je
merei spektralne linije svetlosti koja do nas
dopire od udaljenih
galaksija, uoio jednu
izvanredno vanu
razliku. Sve spektralne linije zraenja
tih drugih galaksija
bile su pomerene ka
crvenim, veim
talasnim duinama u
odnosu na iste linije
iz nae galaksije. I taj
crveni pomak bio
je utoliko vei ukoliko su galaksije bile
udaljenije od nas.
Habl je shvatio da
je na tragu jednog
od najveih otkria
u modernoj astronomiji otkria
irenja svemira!
Crveni pomak spektralnih linija
nikako se drugaije nije mogao
objasniti do meusobnim razmicanjem galaksija, beanjem
jednih galaksija od drugih u
svemiru, koji se, poput dejeg
gumenog balona, s vremenom sve
vie naduvavao, tj. irio.
Ovo otkrie odmah je privuklo
panju velikog broja naunika.
Prirodno je bilo upitati se: kada
je poelo ovo razmicanje galaksija? Prvi je u vezi s tim pitanjem
belgijski svetenik or Lemetr
postavio hipotezu da je svemir
nastao iz kosmikog atoma koji
se vremenom uveao do sadanjeg
svemira. Strogom primenom
Ajntajnove Opte teorije
zakljueno je da je svemir nastao
iz jedne take u kojoj je postojala
materija beskrajne gustine. Njenom velikom eksplozijom (engl.
Big Bang) nastao je na svemir.
Ta Velika eksplozija, prema
najnovijim merenjima sjaja jedne
vrste supernova koje se nalaze na
razliitim rastojanjima, desila se
pre oko 12 milijardi godina.
Taj broj 12 naveo nas je na
Autor Marko Vujnovi
Religija kao fikcija
Kada vam fikcija postane stvarnost, tue bajke su realna pretnja. Osim toga, hrianstvo ve ima
svog protagonistu koji se vratio iz mrtvih, a konkurencija nikad nije poeljna. Iz istog razloga,
George Lucas ne dozvoljava neovlaenim autorima da piu o Dedajima
teistika kritika religija

se esto poziva na injenicu da je svaka religija u
sutini zasnovana na nekoj prii,
bajci ili izmiljotini. Kao odgovor,
apologetika religije kree u odbranu, tvrdei da je njihova pria,
zapravo, stvarna. Fikcija je u
prirodi ljudskog bia. Informacija
predstavljena oveku u formi prie
mnogo e lake i bre biti prihvaena, nego ako se servira kao
ogoljen iskaz.
U potrazi za ilustracijom ove
teze, pada mi na pamet premijera filma Dan nezavisnosti, koji
poinje sa vanzemaljcima koji
unitavaju Belu kuu, na radost
svih nadripatriota balkanoidnog
tipa u publici. Do kraja filma, svi
su oduevljeno aplaudirali patriotskom govoru predsednika SAD-a.
injenica da je publika izmeu
pomenuta dva trenutka sat i po
pratila neku tuu stvarnost kao
svoju, uinila je svoje.
Namerno pribegavanje narativima koji e nas odvesti u drugaije
stvarnosti makar nakratko naziva
se eskapizam. Na taj nain beimo
od stvarne stvarnosti.
Takoe, ljudskom umu je potrebna zaokruena pria. Bez narativa, svaki put kada bi neki predmet pao na zemlju to bi bio sluaj
za sebe, potpuno izolovan od svih
drugih slinih sluajeva. Takav
nain posmatranja stvarnosti nam
nije od neke koristi. Mi, meutim,
imamo mogunost shvatanja sleda
koji e sve te injenice povezati u
priu da predmeti moraju pasti
nadole.
To je ve saznanje koje nam

jeste od nekakve koristi. Narativi
nam omoguavaju da izaemo na
kraj sa podacima koje nam neposredna iskustva pruaju. Logiki
valjan proces zakljuivanja ove
vrste potpao bi pod nauni metod.
Ovakav proces nam donosi naune teorije, za koje jo ne
moemo tvrditi da u potpunosti
odgovaraju nainu na koji svet
oko nas funkcionie, ali predstavljaju najobjektivnije i najvernije
objanjenje proverljivih injenica.
Pria, bez obzira

na to to nije
stvarna, moe
postati deo nae
linosti
Ipak, veina narativa sa kojima
se svakodnevno susreemo ne
spada u kategoriju opisnih i nije
mogue doi do ikakvih dodirnih
taaka sa stvarnou. Uzmimo, na
primer, ideju da je privatna svojina
neprikosnovena, jedan od osnovnih narativa modernog kapitalistikog drutva. Drutvo ga uzima
kao oiglednu istinu, ali ne postoji
nain da se bilo koji njegov deo
pokae proverljivo tanim.
Kao i kod religija, nain na koji
izlazimo na kraj s takvim narativima je uzmi ili ostavi pristup, gde
e svaka strana diskusije moi da
iznese argumente zato je njihova
pozicija ispravnija, ali istinitosna
vrednost je uvek nula. Ne postoji
nita u vezi s neprikosnovenou

privatne svojine to tu ideju ini
u bilo kom smislu stvarnom u
pitanju je samo narativ za koji se
moemo dogovoriti da ga usvojimo ili ne usvojimo kao drutvo.
Zanimljivo je, meutim, posmatrati koliko duboko su ljudi voljni
da se ukljue u neki narativ. Pria
koja posebno snano rezonuje kod
svoje publike moe biti usvojena
kao sastavni deo identiteta fanova.
Posmatrajui modernu filmsku
industriju, moemo jasno primetiti fenomen kultnog filma, tj. filma
oko kojeg se stvorila neformalna
grupa veoma lojalnih fanova. Ako
popularnost filma dovoljno poraste, a grupa fanova bude dovoljno
glasna i uticajna, kultura razvijena
unutar grupe moe se preliti u
popularnu kulturu i postati deo
identiteta cele generacije ili ak
generacija. Pria, bez obzira na to
to nije stvarna, moe postati deo
nae linosti.
Star Wars franiza je odlian
primer ovoga. Jo od prvog filma,
Star Wars svet ima kultni status,
koji je tokom vremena porastao do
neverovatnih veliina. est filmova, crtana serija, bezbroj novela i
igara svojoj su publici servirali jedan neosporno nestvaran svet, ali
i ostavili neizbrisiv trag na zapadnu, a verovatno i svetsku kulturu.
Poevi od majica i igraaka preko
korienja kljunih fraza (May
the Force be with you!), do vrlo
kompleksnih i skupih kostima,
fanovi e iskoristiti svaku priliku da saopte svom okruenju
njihovu privrenost. Primetimo
razliitosti i bez bilo kakvih oblika

pritisaka.
Kako sam odrastao, uio,
posmatrao svet oko sebe, analizirao ga i poeo da se bavim naukom, shvatao sam da ne postoji
ni Uskrnji zeka, ni Petar Pan, ni
Deda Mraz, ni Manitu, ni Zagor
Te-Nej, ni bog, niti bilo kakvo
natprirodno bie koje sa strane
upravlja mojim ivotom i da sve,
zapravo, zavisi od mene i od ljudi
koji me okruuju. Priroda, naravno, ima svoje zakonitosti, koje
nauka iz dana u dan sve eksplicitnije objanjava i zaista ne vidim
potrebu da u dananje vreme i
dalje verujemo u bogove i molimo
se njima, jer nam nauka nudi odgovore na veinu pitanja o svetu,
ali samo pod uslovom da smo
otvoreni i spremni da prihvatimo
ta objanjenja, naglaava rek.
Na pitanje da li se slae sa miljenjima da je ateizam, ipak, oblik
tvrdog verovanja da boanstva ne
postoje, za razliku od agnosticizma, koji smatra da je postojanje
boga nemogue utvrditi, Andrija
rek odgovara da ateizam nije
verovanje, ve da ateisti shvataju
ivot kroz nauno dokazane injenice, kao to je, na primer, teorija
evolucije.
Evolucija nije samo teorija
da je ivot nastao iz niega,
teorija o nastanku univerzuma
ili teorija da je ovek nastao od
majmuna, prazna pria bez praktinog znaaja. Evolucija je teorija

i injenica! esto se moe uti
tvrdnja da evolucija nije dokazana, jer da jeste, onda bi bila zakon
evolucije, a ne teorija evolucije.
Teorija evolucije jedna je od najbolje dokazanih ideja u modernoj
nauci i predstavlja kamen temeljac
moderne biologije, biohemije i medicine, navodi rek.
Ateisti ne mrze vernike, istie
na sagovornik, i naglaava da,
prema njegovom miljenju, svi
koji privatno ili javno u crkvi, ine
bilo ta u vezi sa religijom to ne
ugroava ivot i slobodu drugih
ljudi, imaju pravo i slobodu da to
rade kad god ele. Ipak, za njega je
nedopustivo meanje crkve i njenih predstavnika u poslove drave,
kao i nametanje moralnih pravila
i normi zasnovanih na religijskim
tekstovima.
rek smatra da se nepotrebno
potencira to to Ateisti Srbije
slave Darvindan i to dva puta
godinje 12. februara, na dan
roenja arlsa Darvina, i 24.
novembra, kada je Darvin objavio
svoje Poreklo vrsta metodom prirodne selekcije. Naravno, ozbiljan
deo ideje je da zaposleni ateisti
ne budu diskriminisani u okviru
Zakona o radu, po kome vernici
imaju pravo na slobodan dan u
vreme takozvane slave, a ateisti
ga nemaju jer ne slave svece. Ja
sam svoj slobodan dan iskoristio

bez ikakvih problema, objanjava
rek.
Raskrtenica za nevernike
Svako ko bude eleo, moi e
da zatrai od Udruenja Ateisti
Srbije da mu izda sertifikat za
odricanje od vere, takozvanu
raskrtenicu, pria Andrija rek.
Ovaj dokument je, kako kae, namenjen pre svega onim ateistima
koji su protiv svoje volje krteni
dok su bili mali, a u meuvremenu su na osnovu naunih dokaza
i zdrave pameti zakljuili da bog
ne postoji.
Udruenje, kako istie, polako
uspostavlja kontakte sa udruenjima ateista u zemljama bive
Jugoslavije i drugih susednih
zemalja, a jedna od akcija bila je u
okviru internacionalnog udruenja Atheists In Action povodom
8. marta, kada su u centru Beograda i Novog Sada delili flajere
sa citatima iz Biblije i Kurana,
ukazujui na injenicu da religiozne doktrine tretiraju polovinu
svetske populacije kao manje
vrednu.
rek smatra da aplikacije na
majicama koje nose ateisti nisu
uvredljive za vernike, dodajui
da je za njega uvredljivo to to su
gradovi u Srbiji, izgleda, poeli da se takmie ko e novcem
poreskih obveznika sagraditi vei
krst! +
ideju da konstruiemo Kalendar

svemira. U tom kalendaru (datom
u prilogu) svaki mesec traje milijardu godina. Tako je, na osnovu
slika, lako pratiti ta se u svemiru
deavalo tokom proteklih 12 milijardi godina.
U nezamislivo kratkom vremenu od jedne sekunde (!) zbile
su se sledee presudne pojave:
stvaranje prostor-vremena, raanje
prirodnih sila i elementarnih
estica, nastajanje protona, elektrona i iezavanje antimaterije. A
zatim slede mnogo dui svemirski
periodi u kojima su se deavali
nuklearni procesi, stvarali jonizovani gasovi, kondenzovala materija, formirale zvezde i galaksije,
sve do sadanjeg trenutka, kojeg
od poetka Velike eksplozije deli
12 milijardi godina.
Ajntajn:
Najneshvatljivija
stvar, kada je u pitanju
Svemir, jeste to da je on
shvatljiv.
Postoji vie dokaza za tanost
teorije nastanka svemira putem
Velike eksplozije. Jedan od vrlo
vanih je otkrie svemirskog pozadinskog zraenja od tri stepena
Kelvinove skale. Ovo elektromagnetno zraenje koje natapa itav
svemir pronali su R. Vilson i A.
Penzijas. Ono predstavlja eho
davne Velike eksplozije, zraenje
koje stie iz svemira, koji je sada
ohlaen do temperature od 3K. Tu
su i vrednosti za starost svemira
koje se mogu izvesti iz Hablove
konstante, obilnosti radioizotopa-
20
asovnika, starosti zvezda i galaksija, udaljenosti kvazara i dr.

Odmah po postavljanju teorije o nastanku svemira Velikom
eksplozijom javila su se mnoga
oprena miljenja. Neka su bila
zasnovana na religioznim postavkama, na uverenju da je Bog stvorio svet. Izvestan broj ljudi i dalje
veruje da se stvaranje sveta desilo
pre samo 45 hiljada godina, iako
je nepobitno dokazano da je Zemlja stara oko 4,6 milijardi godina!
Postoje i veoma ozbiljni naunici
koji odbacuju teoriju Velike
eksplozije. Jedan od takvih je bio
uveni engleski astronom Ser Fred
Hojl (19152001). On je verovao u
nepromenljiv, stacionaran svemir.
Svemir jo uvek krije velike
tajne, te moramo biti spremni na
mnoga iznenaenja koja nam on u
budunosti moe prirediti. Jednom
prilikom neponovljivi Ajntajn je
izrekao sledeu neobinu misao:
Najneshvatljivija stvar, kada je
u pitanju svemir, jeste to da je on
shvatljiv.
Nismo dugo poiveli u tom

uverenju, a nedavno je otkriveno
da se svemir vremenom sve bre
iri!! Kako sad pa to? Otkud mu
energija za tako neto? Da mu
ona, moda, ne pritie iz nekog
drugog svemira ili se stvara iz
vakuuma, ni iz ega?
Eto tekih nedoumica i problema za nova istraivanja.
A tu je i nezaobilazno pitanje
dalje sudbine svemira. ta e s
njim biti u nekoj veoma dalekoj
budunosti? Sudei po naim
sadanjim saznanjima, svemir ne
raspolae dovoljnom koliinom
materije da bi se, po utroku
energije koju je stekao pri Velikoj

eksploziji, poeo vremenom da
skuplja, da bi moda jednom
ponovo eksplodirao. ini se da
je sada najblii istini dr Don Pejd,
sa Dravnog Pensilvanija univerziteta, SAD. Prema njemu, najverovatnije je da e posle neshvatljivo
dugog vremena, dueg od 100.0
00.000.000.000.000.000.000.000
.000.000.000.000.000.000.000.0
00.000.000.000.000.000.000.000
.000.000.000.000.000.000.000.0
00.000.000.000.000.000.000.000
godina, najvei broj elementarnih
estica koje ine materiju svemira
ieznuti sa svemirske pozornice,
ostavivi za sobom isto elektromagnetno zraenje.Preostae
veoma mali broj estica koje e se
meusobno sve vie udaljavati u
svom kruenju bespuem svemira,
i on e, praktino, trajati u nedogled.
Tako smo u vremenu kraem
od jednog veka doli do glavnih
odgovora na pitanja u vezi sa
svemirom koja su ranije smatrana
apsolutno nedostinim za ljudski um, a za neke ljude bila ak i
bogohulna. Mi sada znamo da je
svemir nastao Velikom eksplozijom pre oko 12 milijardi godina.
U svemiru koji se sve bre iri,
sve vriod stvaranja i razaranja
razliitih oblika materije. Trenutno najneizvesniji je odgovor na
pitanje sudbine svemira.
Umesto pomenutih
Ajntajnovih rei, prema
sadanjem stanju u nauci, posebno
znanjima o ustrojstvu svemira i
silama koje vladaju u njemu, od
samouverenih naunika blii je
istini mudri Viljem ekspir, u
ijoj drami o danskom kraljeviu
Hamlet kae:
Ima vie stvari na nebu i
na Zemlji, Horacije,
nego to smo mi u naoj
filozofiji sanjali.
Po svemu sudei, mi nikada
neemo dosanjati sve tajne
svemira. +
Autori Marin Gligo i Andrej iri | Intervju: Voja Antoni
Autor Jelena Radojin | Intervju: dr Andrija rek
Crkva = politika + magija

Ve deset godina aktivno vodim borbu protiv savremenog sujeverja i u poetku sam najvie primedbi
dobijao od istomiljenika i prijatelja.
a li ste oduvek bili

ateista?
Da, to je stvar vaspitanja, a ja sam imao sree da su
mi roditelji bili ateisti. Kad se
rodi, dete ne zna nita ono ui
od svojih roditelja kako se jede,
hoda, pria. Ako od njih uje da
na nebu postoji neki ika koji e
ga nagraditi kad bude posluan i
kazniti kad nije dobar, ono e i to
prihvatiti.
Da su mi roditelji bili vernici,
sigurno bih bio u sukobu sa sobom
tokom sazrevanja. Verujem da bih
u jednom trenutku i to prelomio,
ali ne bezbolno.
U stvari, mene religija sve
vreme privlai, ali na drugi nain.
Najpre kao neverovatan fenomen
sukoba racionalnog i iracionalnog
u oveku, a onda i sa stanovita
kulture koja je nastala u religijskom okruenju. Hendlov Mesija je, po mom miljenju, jedno od
najlepih muzikih dela ikada napisanih, ali to ne znai da moramo
da ga sluamo sa pozicije verovanja u boga, kao to, recimo, dok
itamo grke mitove, ne moramo
da verujemo da su Zevs i njegova
druina zaista postojali.
To je esta zabluda kod ljudi koji
su u dilemi po pitanju verovanja u
boga. Da li naputanje verovanja
u natprirodno podrazumeva i
naputanje cele jedne kulture?
Naravno da ne, jer kultura je jedno, a sistem verovanja drugo. Zato
naputanje verovanja u boga ne
mora da znai i naputanje tradicije postoji mnogo lepih obiaja
kad se porodice okupljaju, drue i
time uvruju svoju bliskost.
10
Kako ocenjujete trenutni

poloaj ateizma u Srbiji?
Potrebna je velika hrabrost da
biste danas bili ateista. Da stvar
bude jo gora, crkvena propaganda
poistoveuje ateizam sa komunizmom, to je teka obmana.
Lake bi bilo uporediti crkvu sa
komunistikim sistemom vlasti,
jer to su dve suparnike grupe
koje imaju mnogo vie slinosti.
Ateizam je
neto tree.
Ovaj
trenutak nije
ba najsreniji
za osnivanje
udruenja
ateista Srbije,
pa e vam
trebati puno
hrabrosti i
mudrosti. S
druge strane,
imate vrlo
jasan motiv, jer ovo
to se danas
dogaa zaista
je besmisleno
i krajnji je
trenutak da se
prekine ova
agonija.
esto
se istie
zvanian
podatak da u
Srbiji postoji
95% vernika.
To je la.
ak i ako
zanemarimo to to je u prethodnom popisu pripadnost veri tako
formulisana da je poistoveena sa
pripadnou naciji, ostaje da svako
ko se nije nedvosmisleno izjasnio
kao ateista, automatski dobija status vernika, ali je to kao Gausova
kriva: jedan mali broj ljudi vrsto
stoji na poziciji vere, a drugi na
poziciji ateizma. Izmeu njih je
veliki broj ljudi koji su neodluni
ili se, jednostavno, ne optereuju
tim pitanjem.
Zato je to tako? ta je uzrok?

Zato to je pitanje vere
Ateisti Srbije - Postanje

Kreemo u akciju protiv uticaja crkve na dravna pitanja, protiv pravoslavnog katehizisa u kolama i
protiv nametanja religije, u ovom sluaju pravoslavne, kao podrazumevajue i obavezne
za sve graane Srbije
ve to je krenulo, a gde
drugo nego na Fejsbuku. Na zvaninom sajtu Udruenja Ateisti Srbije, preko
200 ljudi podnelo je zahtev za
upis u spisak lanova udruenja,
dok Fejsbuk grupa tog udruenja
broji preko 2000 lanova, i njihov
broj se stalno poveava, pria za
Veliki prasak dr Andrija rek,
predsednik Upravnog odbora
Udruenja Ateisti Srbije.
Sve je poelo tako to sam
2009. godine, iritiran sve veim
prodorom SPC u nastavne i naune institucije, gde joj, po mom miljenju, nije mesto, na Fejsbuku
pokuao da naem grupu ateista
kojoj bih se prikljuio. Shvativi,
na svoje zaprepaenje, da takva
grupa u Srbiji ne postoji, odluio
sam da je osnujem. Vrlo brzo
su se prepoznali ljudi razliitih
obrazovnih profila, nacionalnosti,
politikih uverenja i poeli, najpre
neobavezno, da razmenjuju fotografije, video-snimke i citate na
temu besmisla religije i verovanja
u natprirodna bia bilo koje vrste.
Posle izvesnog vremena, u tako
oputenu atmosferu poeli su da
uleu i javljaju se i navodno iritirani vernici, koji su poeli da prete
i vreaju svakog od nas. U poetku smo pokuali sve da okrenemo
na alu, ali smo vrlo brzo shvatili
da se oni ne ale i da je vreme da
i mi sebe shvatimo ozbiljno. Tako
smo odluili da se naemo 18. oktobra 2009. godine na neformalnom sastanku u Beogradu, gde
bismo videli najpre ko se usuuje
da doe, a onda i da se dogovori-
mo o buduem delovanju. Odmah

smo osetili kao da se znamo sto
godina. Zakljuili smo da treba
osnovati udruenje graana kako
bi nae budue akcije i aktivnosti
imale mnogo veu teinu. Potom
je pokrenut i zvanian sajt ateisti.
com, koji je postao otvoren za
svakoga s prostora bive drave
ko eli da se prikljui ateistikom
pokretu i ukljui u diskusije.
Osnivaku skuptinu odrali smo
27. decembra 2009. godine, a ve
poetkom 2010. upisani smo i u
registar Agencije za privredne
registre. Kreemo u akciju protiv

uticaja crkve na dravna pitanja,
protiv pravoslavnog katehizisa u
kolama i protiv nametanja religije, u ovom sluaju pravoslavne,
kao podrazumevajue i obavezne
za sve graane Srbije, kae rek.
On kae da, kao dete iz meovitog braka, nije krten ni u
jednoj crkvi, jer njegovi roditelji,
majka pravoslavne vere, a otac
katolike, nisu to eleli, da ne bi
nekoga uvredili, poto se, kako
istie, nekada u Vojvodini ivelo
u pravom zajednitvu, uvaavajui
korak od shvatanja da je ono to je

ivo pokretno i vano, do toga
da se neivom, a vanom pripie
ivot. Tako je sunce dobilo duh,
animus, kao i neke druge vane
instance u prirodi (voda, vetar
itd). Zato u velikom broju starih
religija primeujemo kult sunca,
oboavanje sunca, pogotovu u
tzv. plodnom polumesecu, od
Egipta do Mesopotamije, gde su
se i razvili potom monoteizmi.
Kanadski teolog Tom Harpur se
poprilino iznenadio kada je, posle
mukotrpnog istraivanja, shvatio
da je staroegipatsko boanstvo
Horus (bog sunca) imalo skoro
sve osobine i odlike hrianskog
Isusa Nazareanina (kao i nebrojena boanstva pre njega), dok su
hriani sve do petog veka nove
ere oboavali sunce i na rimskim
trgovima.
Sa inicijalnim stvaranjem
religije kao serije nusprodukata
uma koje nam objanjava evoluciona psihologija, nauke kao to
su antropologija, kulturologija
i sociologija postaju sve vanije.
Religija se od inicijalne greke u
percepciji fizikog sveta razvila
sa razvitkom drutvenosti, te je
veina instanci koje karakteriu
drutvo prenesena i na boansko.
Zato je, kako primeuje uveni
biolog Riard Dokins, skoro svaka
religija preplavljena rodbinskim
odnosima? Otac je na nebu,
braa i sestre u manastirima, pa i
sveta majka je takoe tu. Striktno
bioloka, tj. na nivou ljudskog
mozga psiholoka svest o tome da
su rodbinski odnosi bitni se vrlo
lako prenosi istom nuspojavom na
onostrano. Kripen i Maalak ovo
objanjavaju kao hipertrofirani
proces razaznavanja roda, gde
su mehanizmi za razaznavanje
rodbinskih veza poremeeni kako
bi se formirale zajednice fiktivnih
familija, dok Venegrat napominje
da je pojam boga tu kao nadogradnja jednog nadroditelja. Jo
jedan od mehanizama koji su ovde
18
loe funkcionisali je i mehanizam

iste pragmatike (kad organizam
pokuava da uz to manje napora
neto postigne), iji je nusprodukt
prebacivanje odgovornosti na
nepostojea bia.
Budui da je religija shvatana i kao odgovor (ma koliko
neuspean) na strah od smrti
(kako su tvrdili filozofi Tit Lukrecije Kar i nobelovac Bertrand
Rasel, a i veoma neuspeno Seren
Kjerkegor), Venegrat je postavio pitanje zato se homo sapiens toliko
plai smrti. Njegovo obrazloenje
nam govori o strahu od gubitka
rodbine (koja je, kako smo videli,
Kada se detetu
ponavlja kako
postoje mistine
sile na nebu, kako
su neki ljudi
hodali po vodi i
kako zmije govore
a konji lete, ono
to automatski
prihvata
veoma vana u primitivnoj zajednici), dok su neki autori videli
i bioloku predispoziciju za strah
od smrti kao strah od mrtvog tela,
koje moe biti zaraeno, inficirano,
te stoga i opasno.
Dokins je ovaj fenomen (nusprodukta biolokog mehanizma u
mozgu) objasnio uz pomo paralele sa moljcima i njihove poznate
smrti stremljenjem ka izvoru
svetlosti. Naime, evolutivni mehanizmi moljaca (i mnogih drugih
insekata) su se razvili pre no to
se pojavilo vetako svetlo, koje
je relativno nova stvar na planeti
Zemlji (kad se sagledava iz ugla
nastanka i razvitka ivota na njoj).
Pre vetakog svetla, njihov mozak

je koristio svetlost nebeskih tela,
komandujui tako da se ceo organizam usmerava pod odreenim
uglom u odnosu na svetlo na nebu.
Sa pojavom svetlosnih izvora na
tlu zemlje, ovaj mehanizam, koji je
do tada sasvim dobro interpretirao
svetlo, poinje da funkcionie loe,
i upravlja moljca spiralno u sam
izvor svetlosti, gde isti i umire.
Ista teorija sa lakoom objanjava
ne samo nastanak, ali i transfer
religije u dananjoj zajednici.
Kako Dokins navodi, budui
da je ljudski vek prilino kratak,
mladi homo sapiens ne moe sebi
da dozvoli da sve ui na principu
probe i greke. Isto tako, ovaj princip je veoma opasan. Zamislimo
ta bi bilo kada bi deca, umesto
da sasluaju roditelje i pogledaju
levo i desno pre no to preu ulicu,
ila sama na slepo i tek kad nekoliko njih pogine, ostali bi videli
da treba da se pogleda unaokolo.
Zato je um mladog oveka, deteta,
otvoren da prihvati doslovce bilo
ta, da bi mogao da prihvati prevashodno vane informacije koje
e mu sauvati ivot. Meutim,
taj suvie otvoreni um ima i svoj
nusproizvod, a to je injenica da
on prihvata sve i bilo ta. Zato,
kada se detetu kae (i ponavlja do
besvesti) kako postoje mistine sile
na nebu, kako su neki ljudi hodali
po vodi i kako zmije govore a konji
lete, ono to automatski prihvata,
i vrlo je teko izbrisati takvu
memu (kulturoloku instancu) iz
uma odraslog oveka. Upravo taj
nusprodukt je deije prihvatanje
religije koju im nameu roditelji ili
okruenje.
Evoluciona psihologija nam
objanjava mnogo. Dok crkve niu
poput peuraka posle prolenog
pljuska, vie je nego nuno prihvatiti jedan metodoloki funkcionalan, faktografski pravilan,
nauni pogled na religiju, pogled
koji objanjava vie nego to se od
njega oekivalo. +
politiko pitanje. Svakoj politikoj

partiji je potrebno birako telo i
ona e praviti koalicije sa svakim
ko moe da joj dovede potreban
broj biraa. U ovom trenutku to je
Crkva, ali iza takve koalicije stoji
teka korupcija. Crkva je dobila
takve materijalne povlastice, da se
to kosi ne samo sa Ustavom, nego
i sa pristojnou, naroito u ovo
vreme krize, kad veliki broj ljudi
bukvalno gladuje. Moda bi trebalo podsetiti nau vladu da sav taj
novac, koji se kroz plaanje poreza
i doprinosa preliva u depove
Crkve, neko mora i da zaradi a
pritom taj novac ne dobije.
Kakva je veza izmeu religije
i naeg novokomponovanog
sujeverja?
Sve druge sisteme verovanja u
natprirodno Crkva tretira kao svoju konkurenciju, pa ih, kao svaki
monopolista, zabranjuje. S druge
strane, razni proroci, beli magovi
i slini prevaranti slue se prostorom koji je Crkva ve osvojila i
rado koriste hrianske simbole.
Ve vie od deset godina aktivno
vodim borbu protiv savremenog
sujeverja i u poetku sam najvie
primedbi dobijao od istomiljenika
i prijatelja. Pitali su me zato gubim vreme na to, jer onaj ko hoe
da veruje taj e da veruje, i ja tu
nita ne mogu da uinim. Sreom,
bio sam uporan, a rezultati su
tek kasnije postali vidljivi. Dobio
sam mnogo pisama od ljudi koji
se ne slau sa mnom i koji su mi
upuivali ak i pretnje i uvrede,
ali i od onih kojima je laknulo kad
su shvatili da nisu jedini koji ne
veruju u besmislice. Moda danas
to zvui udno, ali na prelasku u
21. vek moj glas je bio usamljen,
nasuprot hiljadu nastupa raznih
mistika na medijima.
Neke od tih poruka su mi
veoma drage i uvam ih kao dokaz
da trud nije bio uzaludan. Recimo,
pismo devetogodinje devojice
koja mi je dejim renikom
opisala bezizlaznu situaciju u

kojoj se njena porodica nala kad
je upala u kande vidovnjaka koji
ih je ne samo opljakao, nego i
doveo u oajnu psihiku situaciju.
Napisala mi je da joj je do ruku
sluajno dola moja knjiga i da
su, posle toga, shvatili da je izlaz
zapravo bio tu, nadohvat ruke, a
oni ga nisu videli. Trebalo je samo
da shvate da su sve njegove prie
bile obina glupost i da je strah od
njegovih imaginarnih konstrukcija bio nepotreban.
Niko nije roen s razvijenim
Kleopatra mi je
poruivala da u
dobiti batine
smislom za kritiko razmiljanje,
to se ui. Ali, gde? Trebalo bi da se
ui od roditelja, ali su esto i oni
zaglupljeni, pre svega politikom i
religijom. Trebalo bi ga razvijati
u koli, ali je u ovakvom obrazovnom sistemu to nemogue.
Zapravo, vrlo se temeljno radi
na tome da se vetina kritikog
razmiljanja ne ui.
Da li ste imali problema u
linom i profesionalnom ivotu
zbog svog aktivizma?
Ne, nikad. Imao sam pretnje,
naravno, ali na to nisam obraao
panju. Kleopatra mi je poruivala
da u dobiti batine, proitao sam
izjavu Lava Germana da sam mu
ja jedini neprijatelj, da ne znam
ta me eka i da se dobro uvam,
jer on zna kako da zatiti sebe.
Slino je i po pitanju ateizma nedavno sam dobio poruku da e mi
uskoro neko polomiti kimu, ali
uglavnom ne obraam panju na
takve pretnje. To drutvo mistika
je, zapravo, jedna banda kukavica.
Vei broj mistika mi se zapravo
udvarao i pokuao da me pridobije. Vava me je vie puta zvala
telefonom da mi pogaa stvari
(pri emu ba nita nije pogodila),

Trgovevi me je preko tampe
zvao da doem kod njega na kafu,
a jedan poznati astrolog je u svojoj
knjizi dao moj astroloki profil,
koji je bio uliziki afirmativan do
nepristojnosti.
ta vas je inspirisalo da se,
uopte, bavite istraivanjem natprirodnih fenomena, po emu
ste poznati?
To mi je lako da odgovorim.
Dozlogrdilo mi je. ovek moe ili
da pobegne, ili da podigne neki
zid oko sebe, pa da ne vidi nita,
ili da zasue rukave i pone da
se bori. Promociju za knjigu Da
li postoje stvari koje ne postoje
vodi za kritiko razmiljanje
odrao sam u petak, trinaestog
oktobra dvehiljadite godine. Petak,
trinaesti, samo osam dana posle
uvenog petog oktobra. Odmah
sam dobio pozive iz svih medija i
mogao sam da promoviem svoju
ideju. Jednostavno, podesio mi se
dobar tajming i imao sam sree,
valjda zbog petka trinaestog, haha. Voleo bih da se i Udruenju
Ateisti Srbije podesi tako dobar
tajming, vama e trebati mnogo
sree, jer vi ste se dokaili mnogo
veeg zalogaja nego to je bila
moja borba protiv jedne bande
polupismenih prevaranata.
Da li nalazite paralele izmeu
magijskog miljenja sujevernih i
religioznosti?
Pa tu, zapravo, nema razlike.
Narod veruje u nepostojee stvari
jer im to verovanje potura neko
radi manipulacije i pljake. Prole
godine me je telefonom zvao
katoliki svetenik iz Zagreba, jer
mu je dola do ruke moja knjga
Da li postoje stvari koje ne postoje. Valjda je pomislio divna prilika, eto nekoga ko je ve razradio
borbu protiv njihove konkurencije
astrologije, hiromantije i tako
dalje. Bio je oduevljen, eleo
je da je njihova crkva tampa,
zvao me da ga posetim. Njegovo

oduevljenje je splasnulo kad sam
mu rekao da pogleda i delove u
kojima vrim kritiku analizu biblijskih proroanstava. Rekao sam
mu koje poglavlje da proita, i vie
me nikada nije zvao.
Mislite li da je pojava novog,
militantnog ateizma u svetu
uzrokovana posledicama povampirenja religioznih struktura u
sferi politke? Mislimo, pre svega,
na aktivizam ljudi kao to su
Dokins, Haris, Hiins i ostali.
Crkva je oduvek imala jaku
poziciju u politici. Obino je bila za
nijansu jaa od politikih institucija i politiari su morali da joj
povlauju. Jer, crkva je politika
plus magija. A, zahvaljujui ljudskoj lakovernosti, magija je mono
oruje.
Jaanje militantnog ateizma
je, naprosto, rezultat sazrevanja
ljudskog drutva (kakav ironian
izraz, militantni ateizam). Celokupna ljudska vrsta ima nekakav
tok sazrevanja i mi sada prelazimo
iz adolescencije u zrelo doba. E
sad, nijedno sazrevanje ne prolazi
bezbolno. Nema nikog ko se u tom
periodu nije ugruvao, ko nije patio
i kome nije bilo teko.
Veliku ulogu u ovoj transformaciji od mistike ka razumu upravo igra nauka, jer su njeni plodovi
tako oigledni da u njih vie niko
ne sumnja. Postoji jo jedna stvar
koja je vana, a to je Internet, koji
je uinio da mediji vie nisu pod
kontrolom vlasti. Televizija je bila
centralistiki medij (jedan pria
svi sluaju), a Internet je, kao
demokratski medij (svi piu svi
itaju), dao ansu javnom mnjenju
da kae ta misli. I to je ono to e
tokom ovog sazrevanja, o kome
govorim, presuditi dominaciji
politike, a samim tim i crkve, nad
naim ivotima. Naravno, za to je
potrebno vreme, ali duh iz boce
je puten i to vie niko ne moe
zaustaviti. +
12
Autor Saa Butorac
Crkvene organizacije
i Srbija leta
Gospodnjeg 2010.
Glavnu odgovornost snosi politika elita koja ne gradi temelje
sekularne drave, ve instrumentalizuje verske zajednice u
politike svrhe ili se preputa bezbrinosti instrumentalizovanja
od strane SPC
a poetku filma Whatever Works Vudija Alena,

bolno cinini profesor
fizike, Boris, poinje svoju uvodnu
besedu izlaganjem dobro poznatog
narativa da su religije sasvim u
redu, ali da je institucija crkve ta
koja kvari religiju i pretvara je u
moralno sumnjivi biznis. Iako bi
se moglo tota rei o inherentnoj
nazadnosti religija, vanost uloge
verskih institucija u zapadnim
drutvima teko se moe preceniti.
Sledi komentar dogaaja koji su
obeleili proteklu godinu u vezi sa
ulogom crkvenih organizacija u
Srbiji.
Krenimo od najuticajnije organizacije Srpske pravoslavne crkve. Kada se ima u vidu istorijska
uloga ove institucije, ne iznenauje
sa kojim se tekoama u Srbiji
suoavaju demokrate u naporima
za ostvarenje principa sekularne
drave. Godina 2010, sreom, nije
obilovala entuzijastinim ratnim
pokliima svetenih lica kao tokom devedesetih. Ipak, uloga SPC
u drutveno-politikom ivotu Srbije ostaje krajnje anahrona. Kao i
u sluaju drugih verskih zajednica,
glavnu odgovornost snosi politika
elita koja ne gradi temelje sekularne drave, ve instrumentalizuje
verske zajednice u politike svrhe
ili se preputa bezbrinosti instrumentalizovanja od strane SPC-a.
Kada je 22. januara 2010.

Miroslav Gavrilovi izabran za
45. patrijarha SPC-a, mnogi su
pozdravili novog poglavara kao
skromnog i umerenog oveka. Ako
se prisetimo ostalih kandidata za
mesto Svete stolice SPC-a, moemo biti sreni to je Sveti duh
naveo arhimandrita Gavrila da ba
ovo ime izvue iz koverte. tavie,
na prvoj konferenciji za tampu
poglavara SPC, Irinej je rekao da
ne treba da zaziremo od EU... mi
verujemo da smo mi istorijski deo
Evrope i elimo da budemo deo
ove porodice naroda. Svi verski
lideri komentariu opta politika
kretanja i ne treba da iznenauje
niti da zaslui neku otru osudu
to je i Irinej to uradio. Naalost,
to nije kraj politikog angamana
patrijarha. Konzervativno naslee
Crkve je do te mere teko da se ak
i jedan umereni crkveni lider nalazi pozvanim da javno govori o svojim vizijama prekrajanja granica.
Tako Irinej u intervjuu banjalukom Fokusu kae da Drina nije
granica nego most koji spaja srpski
narod. Iako smo to u neku ruku i
danas, dae Bog da u skoro vreme
budemo zaista jedno. Naravno, i
u formalnom smislu te rei. Stav
SPC-a prema okolnim zemljama
gde ivi srpski narod otvoreno je
iredentistiki. Jasan kontinuitet
ove politike nije prekinut smru
-majka, pola-otac. Deo majinog

i deo oevog genetskog materijala bivaju preneti u potomstvo,
ali ostatak je rezultat mutacije.
Mutacija nije ono to se uglavnom
misli, to nije groteskno deformisani pipak umesto ruke (kakve
moemo videti u filmovima), mada
moe imati odista grozomorne
rezultate (kao to je, primera radi,
tzv. harlekinska ihtioza, prilikom
koje novoroene izgleda skoro
kao guter). Mutacija je uglavnom
mala, ljudskom oku (ali ne i nauci)
najee neprimetna promena.
Ukoliko dete dvoje roditelja ima
nos dui za milimetar i od oca i
od majke (uglavnom oca), to je
mutacija. Ona moe biti bilo ta. I
upravo to je i osnova evolucije. Ali
kako?
Skrenimo priu sa oveka na

prostije organizme. Bilo koji insekt
koji, recimo, ivi na kori drveta
moe biti dobar primer. Jedna
takva majuna promena kao to je
promena nijanse nekog dela tela
moe imati neverovatne posledice.
Oni insekti ija se boja promeni
tako da se vie razlikuje od kore
drveta bie laka meta predatorima. Oni insekti ija se boja
promeni tako da postane slinija
kori e biti tea meta, i vie njih
e preiveti. Vie njih e imati
potomstvo, i sve vie njih e imati
tu novu boju. Dakle, evolucija
je, u sutini, mutacija na osnovu
koje se lake preivljava (ovo je

bilo potrebno objasniti kako bi se
razbile zablude da se organizam
nekako adaptira okruenju, kao
da je to neka vrsta svesnog delanja).
Ljudski mozak funkcionie na
isti nain. Lake preivljavaju oni
ije funkcionisanje ovog organa
(mozga, kao to je u sluaju insekta
bila njegova spoljanost) evoluira
na nain koji preivljavanje omoguava. I kako se onda ponaa mozak,
koji je tu da pomogne organizmu
da preivi i napravi potomstvo?
Evo primera. Homo sapiens je pre
vie desetina hiljada godina iveo u
sakupljako-lovakim zajednicama u divljini,
koja je bila opasna. Nije bilo efektne
zatite od vukova, lavova, otrovnih
zmija, zemljotresa,
poplava, oluja i sl. U
takvom okruenju,
kako navodi Gatri,
vie se isplati pomisliti
od grane na zemlji da
je zmija nego obratno.
Ukoliko se ispostavi
da je to to se vidi na
zemlji (a izgleda kao
prut) zmija, a pomisli
se da je prut, ansa
postoji da e individua
biti ujedena i umreti.
Ako se, pak, pretpostavi da je to zmija
(iako moda nije), nema anse za
ujed. Kako je Olkok primetio, prirodna selekcija je dovela mozak do
takvog nivoa na kome on interpretira informacije iz spoljanjosti na
adaptivne naine, a ne na istinite.
Ono to je ovde vano primetiti je
kako je, da ne bi rizikovao i da bi
preiveo, mozak napravio greku u
percepciji. Jedan evolucioni psiholoki mehanizam iji je primarni
cilj preivljavanje je napravio greku. Zapamtimo ovu greku, ovaj
nusproizvod jednog psiholokog
mehanizma i krenimo dalje.
ta je najvanije jednoj
osobi u primitivnoj zajednici?
Preivljavanje. Dakle, zaklon,

hrana, a potom i reprodukcija.
Mladom homo sapiensu je vrlo
brzo tokom ivota jasno da su za
to potrebni roditelji, drugi ljudi,
voda, hrana i sl. Vodu, hranu i
protekciju mu pruaju upravo
Mutacija nije
groteskno
deformisani pipak
umesto ruke.
Ukoliko dete
dvoje roditelja
ima nos dui za
milimetar i od
oca i od majke, to
je mutacija
ljudi, a prevashodno roditelji. I to
je mladom homo sapiensu jasno.
On primeuje da je ono to odvaja
taj vaniji svet od ostalog to to je
to jedan ivi svet; roditelji su ivi,
za razliku od kamena, planine ili
reke. Isto tako, oni su pokretni.
Ovo je moda najvaniji moment za razumevanje religije kao
nuspojave. Kognitivnom grekom,
nusproizvodom uma, homo
sapiens sada prostom analogijom dodeljuje status ivoga (kao
i status vanoga) svemu to se
kree. Ovo se naziva animizam, i u
antropologiji je znan kao prvi oblik
religijskog miljenja. Animus,
spirit, duh to je ono ivo, ono
to pokree, i homo sapiens ga vidi
u svemu to se kree.
Dakle, pripisivanje ivota,
animusa, duha onome to se
kree je veoma vaan momenat u
razvoju religije. Koja je najvanija
neiva, a ipak pokretna instanca
jednom homo sapiensu? Odgovor
je prost i jasan sunce. Pogledajmo
kako je samo, u sutini, majuan
Autor Sran Jovanovi Maldoran (preneseno iz Helsinke Povelje 133/4)
Nastanak religije iz ugla

evolucione psihologije
Ako elite da sledite veru koja propoveda da je Mesec balon ili da je Boga rodila devica koja je zaela
sa duhom koji je ujedno i sam taj roeni Bog i njegov otac istovremeno, nema problema. Samo
nemojte se uznemiravati kad prasnem u smeh.
udui da je nivo nauke i

naunog miljenja na ovim
prostorima zabrinjavajue
nizak, uz injenicu da religijska
misao jaa i jaa iz dana u dan i da
se vie novca ulae u crkve nego
naune institute i bolnice, eleo
bih da makar domaoj inteligenciji
predstavim relativno nove poglede
na sam fenomen religije, sa specijalnim osvrtom na njen nastanak,
pre vie desetina hiljada godina.
Oblasti nauke koje sa najvie
uspeha objanjavaju inicijalni
nastanak religije u primitivnoj zajednici su uglavnom sledee: antropologija, kulturologija, arheologija,
evoluciona psihologija i biologija.
Antropologija i kulturologija (u
radovima Evans-Priarda, Lisjen
Levi-Brila, Tajlora, Malinovskog,
Frejzera i ostalih), ma koliko
vane bile, ipak nisu uspele same
da razree probleme nastanka religijskog miljenja. Bilo je
potrebno ii mnogo dublje u samu
ljudsku psihu, kao i shvatiti da je
ona nita vie do fiziki produkt
hiljadugodinjeg procesa bioloke
evolucije. Evoluciona psihologija
je upravo grana nauke koja se
pokazala kao najuspenija na ovom
polju.
Li Kirkpatrik je pre deset
godina naveo kako je evoluciona psihologija paradigma
drutvenih nauka u nastajanju
[...] i nudi moan metateorijski
bazis za psihologiju linosti i [...]
psihologiju religije. Nuno je bilo
16
poi od jednog materijalistikog,

monistikog stanovita, dakle naunog stanovita. Bilo je
potrebno shvatiti da je ljudski
mozak organ koji se razvio isto
kao i ostali organi, dugotrajnim procesom evolucije koju je
prvobitno opisao arls Darvin.
Kao takav, on je nesavren i
podloan istim grekama kao i
bilo koji drugi organ. Na osnovu
takvog teorijskog rama izraslo
je shvatanje da je religija nus-
Ljudska psiha
nije nita vie do
fiziki produkt
hiljadugodinjeg
procesa bioloke
evolucije
proizvod ostalih mnogobrojnih
psiholokih mehanizama koji
su se razvili zarad reavanja
drugih svakodnevnih problema.
Kirkpatrikov esej iz 1999, Ka
evolucionoj psihologiji religije i
linosti je rad koji u najkraim
crtama predstavlja dostignua
ove nauke, i taj rad u sutini
elim ovde da prikaem, sa
znaajnim dodacima.
Evoluciona psihologija je bazirana na modernoj evolucionoj
biologiji, a tokom dvadesetog
veka razvijana u delima pre-
vashodno Hamiltona, Vilijamsa

i Triversa. Jedan od najvanijih
koncepata ove grane psihologije je
tzv. psiholoki mehanizam, koji
Kirkpatrik smatra za najvaniji
element analize, dok ga Kosmaides
i Tubi definiu kao modul za
procesuiranje informacija koji je
dizajniran prirodnom selekcijom
kako bi se usmerio ka odreenim
instancama okruenja, procesuirao ovu informaciju pomou
specifinih algoritama, te generisao
bihejvioralne, kognitivne i emocionalne ishode. U nusproduktima ovih algoritama, u njihovim
takorei grekama, nalazimo
zaetke religijske misli. Budui da
je homo sapiens sapiens ovakav
kakav fiziki jeste barem nekih
50.000 godina (nije preterano
evoluirao), nije ni udo da se ovi
nusprodukti javljaju i dan danas.
Kao posledica koja moda ledi
krv u ilama, vrlo je mogue da
e biti potrebno da homo sapiens
nastavi sa biolokom evolucijom
kako bi dolo do nestanka religije.
Naalost, o ovome se jo uvek nije
pisalo u detalje.
Svaki psiholoki mehanizam,
dakle, deo je organizma homo
sapiensa, koji na svom bazinom
nivou nije mnogo vie od maine
za reprodukciju i preivljavanje.
Bioloka evolucija funkcionie
na osnovu sledeeg (i ovo je esto
veoma loe i nepravilno shvaeno).
Svaki potomak dvoje homo sapiensa (majke i oca) nije prosto pola-
patrijarha Pavla.
Ono to 2010. godinu moda
izdvaja u istoriji borbe SPC-a za
ouvanje zatvorenog drutva u
Srbiji je odnos visokih crkvenih
zvaninika prema odravanju gej
parade, oktobra 2010. Mitropolit
Amfilohije je bio naroito istaknut
u osudama: po satanskoj filozofiji ivota, oveku je zakon to
mu srce udi i drvo koje ploda
ne raa, see se i u oganj baca,
elokventno je uspeo da se izrazi
Radovi. Svaki pojedinac ima pravo na svoje miljenje i dozu
pre-modernih predrasuda
koje eli da zadri. Meutim,
kada u javnoj sferi promovie
ekstremno-desniarske ideje,
onda svaki ovek u modernoj
demokratskoj dravi treba da
bude odgovoran za ono to
govori. G. Radovi je svojim
nastupima direktno podsticao
nasilje i davao mu legitimitet.
On nije snosio nikakvu krivinu odgovornost, ba kao ni
organizacija Dveri koja pod
pokroviteljstvom SPC-a daje
podrku ulinim falangama,
1389 i Obrazu, preko kojih
se sprovodi organizovano
nasilje nad neistomiljenicima
u Srbiji.
Za unutranje odnose u
SPC-u svakako je bilo najvanije obraunavanje sa episkopom Artemijem. Do koje
mere se svetena lica meaju u
politiku, i obratno, postalo je najjasnije tokom odvijanja drame oko
Artemija. Uplevi se previe u neke
unosne poslove, a ne delei kola
sa svojim kolegama iz Sinoda, Artemije je sebi potpisao otpusnicu
iz SPC-a, to se zvanino i desilo
kada je suspendovan sa mesta episkopa rako-prizrenskog, ubrzo po
dolasku Irineja na dunost patrijarha. Uskoro je usledilo i penzionisanje u manastiru iatovac, a
potom i zabrana inodejstvovanja,
tj. zabrana sluenja liturgije. Sve
ovo ne bi bilo preterano zanimlji-
vo (jer ta nas se tiu unutranja

obraunavanja bilo koje nevladine
organizacije) da politika nije bila
duboko umeana u ova zbivanja.
Nacionalistiki blok, okupljen
oko Kotunice, nedvosmisleno je
Amfilohije:
drvo koje ploda
ne raa, see se i
u oganj baca
pruio podrku Artemiju. Dan

pre odravanja Sinoda na kome je
Artemije povuen sa Kosova, upueno je otvoreno pismo u kome se
govori da se na udaru antisrpske
politike nala i Crkva. Artemije je
svojim nastupima stekao simpatizere i van konzervativnog bloka.
Pozvan je da odri predavanje u
Rusiji o genocidu nad Srbima, dok
ruski ambasador Konuzin voli da
ga poziva na tte--tte sastanke.
Pored SPC-a, jedina religijska
zajednica koja je pobudila interesovanje javnosti bila je ona islamska.
Tanije, obe islamske zajednice,

koje su nastale kao posledica uplitanja Kotuniine vlasti u do tada
jedinstvenu Islamsku zajednicu u
Srbiji (IZuS). Svesnom politikom
zanemarivanja od strane Beograda, muftija IZuS-a Muamer
Zukorli pretvorio se u ekstremnog religijskog vou sa otvorenom pretenzijom i na svetovnu
mo. Zukorli je po politikom
zakonu akcije i reakcije postajao
sve nasrtljiviji kako se Beograd
vie pravio da ga ne uje. I tako
je drava Srbija dobila enfant
terrible islamske veroispovesti
koji je pozvao na vraanje partizanske autonomije Sandaku,
priznao da navija za Tursku
u sportskim nadmetanjima i
pokazivao otvorene ambicije da
postane reis islamske zajednice u Sarajevu. Koliko god bio
ispravan stav da je hodi mesto
u damiji (mi bismo moda
skromno odvratili da uloga svih
crkvenih zdanja u prosveenom
dobu treba da bude iskljuivo
muzejska), ovaj hoda je iz nje
istupio u javni diskurs, sledei
recept ne samo veine islamskih
drutava ve i oprobani pristup
SPC-a koga se dre pravoslavni
velikodostojnici. Naalost, kraj
sukoba dve islamske zajednice i
Zukorlia i Beograda, nije doao
2010. godine, a verovatno nee
ni ove tekue.
Boris Vudija Alena je ponudio objanjenje za nerealizovanje
ideala u praksi: rairena pretpostavka da su ljudi sutinski dobri
jednostavno nije tana. Sasvim
mogue. Upravo zato je na nama
da napravimo drutvene i politike institucije sposobnima da
spree to vie gluposti i zla koje
smo kao ljudska rasa u stanju da
iznedrimo. Stvaranje sekularne
drave je imperativ u ovom poduhvatu. Protekla godina nas je samo
podsetila koliko jo treba raditi na
uspostavljanju mderne demokratije u Srbiji. +
Autor Eliza Day
Mamini ritualni protesti
Zar eli da ti dete ostane izgubljena ovica, da luta bez pastira? Pre svega, ne vidim ni sebe, ni
svoje dete kao ovcu.
ao majci, prvenstveno mi
je bitno stvoriti i odravati
zdravu atmosferu za svoje
dete. Vie nego ikada ranije, stalo
mi je do izbora hrane, higijene
doma i opteg zdravlja tela i uma.
Na prvom mi je mestu zatita
deteta od razlitih opasnosti. Kao
jednu od najveih opasnosti po
njegovo shvatanje i rezon o svetu,
vidim zabludu. A najvea je zabluda oblikovati sliku o ivotu kroz
religijska ubeenja.
Ne dozvoljavam, ni u kom
pogledu, ni u najmanjoj meri, da
se religija uliva u razum moga
deteta. I osuujem svakoga ko, kao
roditelj, svom detetu usauje svoja
religijska ubeenja kao neizbean
deo naslea, samo zato to se to
tako radi, i jer je to normalno.
Iako sam majka, nisam svom
detetu ef, gazda ili vlasnik. Dete
e, sasvim oekivano, naslediti
deo roditeljskih osobina. Velika je
verovatnoa da ete na svoju decu
preneti svoju boju kose i oiju.
Ipak, ono u ta je neko nauio da
veruje, nikako ne sme automatski
spadati u naslee. To je esto, i
bez namernog plana i odluke,
prihvaeno kao podrazumevani
aspekt u odgoju i vaspitanju deteta.
U nameri roditelja da ga uklope u
okvire ustaljenih normi, dete esto
nema prava na sopstveni izbor.
Mnogi e detetu dopustiti da stvori
sopstveni stav u razliitim segmentima ivota, ali religijsko opredeljenje najee ostaje iskljuivo
izbor roditelja, a odreeno
je geopolitikom pozicijom i
poreklom, i to mu je nametnuto
(krtenjem) ve u prvim danima
14
ivota. U zavisnosti od toga gde

odrastaju, deca su nauena da
veruju u odreenog boga, iz tog razloga to veina u toj okolini veruje
da je to jedini pravi bog i jedina
istina. S tim znanjem automatski
prihvataju da je neki drugi bog, u
koga na nekom drugom mestu veruju, pogrean i laan. Da su kojim
sluajem imali tu sreu ili nesreu
da budu roeni na nekom drugom
Nee valjda
dopustiti da
ti dete ostane
nespaeno?
Ne igraj se
sudbinom. Ne
prizivaj avola!
Nisi joj ni crven
konac stavila na
ruicu!
mestu, zasigurno bi tamonjeg
odabranog boga, sa strau prihvatali kao jedinog. Kao nepokolebljivi nevernik, reena sam da moje
dete odrasta bez znanja o bogu.
U mojoj porodici, kao i u iroj
okolini, na to se gleda kao na neto
nadasve nedopustivo i nepojmljivo.
I onda to ide ovako I to ne jednom, nego iznova i iznova
I ti stvarno nee krstiti svoje
dete? Stvarno!
Nee valjda dopustiti da ti
dete ostane nespaseno?
Naravno da neu dete bacati
u nepotrebne rizike. Trudiu se
da ga sama spasem ako se nae u
prilici gde se pokae potreba za
tim.
Ne igraj se sudbinom. Ne
prizivaj avola!
Virtuelne igrice su neto to
nije ba za mene. A taj va avo
mene ne plai ni najmanje.
Nisi joj ni crven konac stavila
na ruicu. Je l joj se pojavio neki
beleg? Ni crveni, ni plavi, ni
uti. Kad bude elela da nosi nakit,
odabrau ta joj se svia, a ja u
se s radou potruditi da joj to i
priutim. Uzgred, da, rodila se s
dva mladea, a sada ih ve ima
est. Mislite da je vreme da to neka
vraara pregleda? O, ne!
Pa u ta ti onda veruje? Koji je
tvoj bog? Shvatite da ja nemam
boga.
I ti stvarno ne veruje u boga?
Da, apsolutno sam sigurna da to
ne postoji.
Nije valjda da je to neka sekta
kojoj si se pridruila? Ne, zaista. Takve stvari mi nisu ni nakraj
pameti. I znajte da nijedna strana
sekta nije uinila toliko zla, koliko
tri najrairenije religije, od kojih je
jedna i ta kojoj svi ovde pripadate.
Nisi valjda komunjara? Njihovo
vreme je prolo! Ne, nisam
komunista. A koje je to vreme
prolo? Pa vi verujete u objanjenja
koja su vam pre dve hiljade godina
dali ljudi ija su shvatanja davno,
davno prevaziena i opovrgnuta.
Zar eli da ti dete ostane
izgubljena ovica, da luta bez

pastira? Pre svega, ne vidim
ni sebe, ni svoje dete kao ovcu.
Mali ovek irom otvorenih, znanja eljnih oiju. Tabula
rasa. Prazan papir, koji e se
vremenom neminovno ispuniti. Treba li jednom ta slika da
bude nekakva prazna, nerazgovetna, besmislena vrljotina,
sainjena od tuih nedokazanih istina, liena sopstvenih
vizija? Pustimo ih neka idu,
stalno ispitujui, proveravajui,
istraujui i traei dokaze u svojoj
potrazi za istinom.
Mnogi misle da bi u eventualnom nedostatku vere dete
bilo u veem riziku da odraste
u nemoralnog i zlog oveka. Da
li je mogue da bez te Biblije ne
biste uspeli uputiti svoje dete da
razlikuje dobro i loe? Uverena
sam da religijsko obrazovanje nije
jedina smernica u oblikovanju
dobrog, potenog, vrednog i
umnog oveka. Verujem da dete
moe sasvim jasno da shvati da

nije dobro neto ukrasti, nekoga
iskoristiti ili ubiti. I to ne zato
to zakon tako nalae, te e zbog
takvog poinjenog dela zavriti u
zatvoru. Niti zato to u knjizi staroj
dve hiljade godina pie da e takvi
postupci jako naljutiti boga, pa e
zbog toga zauvek goreti u paklu.
I realan ivot e im, sam po sebi,
prirediti dovoljno nedoumica,
briga i problema. Uopte im ne
pomae nametanje tog ultima-
Zanimljivosti
Jedan od najmudrijih ljudi antikog sveta, grki
filozof Sokrat, izgubio je ivot zbog svog neverovanja. Njega je, 399. godine pre nove ere, atinski sud
osudio na smrt zbog kvarenja umova atinske omladine i neverovanja u dravne bogove.
Nemaka liga slobodnih mislilaca bila je organizacija osnovana 1881. od strane materijalistikog
filozofa i lekara Ludviga Bihnera, da bi se suprotstavila moi dravnih crkava u Nemakoj. Njen
cilj je bio da obezbedi javno susretite i forum za
materijalistike i ateistike mislioce u Nemakoj. Do
1930. godine Liga je imala 500.000 lanova. Liga
je ugaena u prolee 1933. kada je Hitler zabranio
sve grupe ateista i slobodnih mislilaca u Nemakoj.
Dvorana slobodnih mislilaca, nacionalno sedite
Lige, pretvorena je u biro za obavetavanje javnosti o
crkvenim stvarima. Meu predsedavajuima Lige bio
je i Maks Zivers, kojeg su nacisti pogubili giljotinom
1944. Njihovu tradiciju danas nastavlja Nemako
udruenje slobodnih mislilaca, osnovano 1945, koje
je lan Svetske unije slobodnih mislilaca.
tivnog straha od ivota samog i

obeanja da e im, ukoliko budu
posluni, bogobojazni i uplaeni,
smrt, taj najsveaniji momenat
u ivotu, doneti spasenje od svih
ivotnih muka. Jezivo! Nemojmo ih plaiti kaznama i hrabriti
da ita ine u ime bilo kakvog
boga. Neka se vode istinski
uroenim ljudskim oseanjima
(uz roditeljsku podrku i pomo,
svakako). Nikakva arolija,
magija i uda nisu lepi i vei od
toga.
Savreno mi je jasno i prihvatljivo to da je u davnim vremenima,
iz potrebe za shvatanjem, stvoreno
objanjenje kakvo se predugo
generacijama prenosi. Ali zato
danas prepriavati neverovatne
misteriozne bajke o nastanku i
kreatoru? Zato, kada je stvarnost
sasvim jednostavna, a istina tako
lepa i mona?
Ne laite svoju decu. Nemate na
to pravo. Istina je mnogo bolja. +
Prema najnovijem istraivanju amerike organizacije za ispitivanje javnog mnjenja, Pew research
centre, ljudi koji najvie znaju o religiji jesu ateisti!
Od 32 postavljena pitanja u vezi sa religijom, ateisti
i agnostici su, u proseku, tano odgovorili na 20,9
(65,3%). Za njima slede Jevreji sa 64 i mormoni sa
63,4 procenata, dok su najnii rezultat zabeleili
katolici sa samo 15 tanih odgovora.
Projekat Stiv je nastao kao parodija na listu
naunika koji osporavaju teoriju evolucije. Naime,
2001. godine Discovery institute (kreacionistika
organizacija, nema nikakve veze sa uvenom,
istoimenom televizijskom kuom) izdao je saoptenje
pod nazivom Nauno razilaenje od darvinizma,
koje je svojim potpisima podrao 761 naunik. Kao
odgovor na to, amerika neprofitna organizacija
Nacionalni centar za nauno obrazovanje pokree
Projekat Stiv sa listom naunika sa tim imenom
(ili njegovom varijacijom) koji podravaju evoluciju.
Spisak danas broji preko 1500 potpisa, to e rei da
postoji dvostruko vie naunika sa imenom Stiv, koji
podravaju teoriju evolucije, od sveukupnog broja
naunika koji je dovode u pitanje. +

Veliki Prasak 001 Booklet

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Veliki Prasak 001 Booklet

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Veliki Prasak 001 Booklet

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Da li je bog voljan da zaustavi zlo, ali nesposoban?

Onda nije svemogu.

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

Vi verujete u knjigu u kojoj ima ivotinja koje

Dve ruke koje rade

broj 1 / april 2011.

asopis Udruenja Ateisti Srbije

Uvreeni ateista ..................................................................4

Postanak svemira ................................................................6

Mamini ritualni protesti ................................................14

Nastanak religije iz ugla

Ateisti Srbije - postanje ..................................................19

Religija kao fikcija ............................................................21

Verska sluzba u VS.............................................................23

Riard Dokins .....................................................................25

Humoristika strana .......................................................27

web: ateisti.com i velikiprasak.com

ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

| broj 1 | april 2011 Veliki Prasak 27

Autor Mihailo Vuleti

religijske dogme, ukazujui na to

ke, mahom od verskih zajednica.

da i obinom oveku priblii

Bog iz Starog zaveta je verovatno najnezgodniji lik u celoj

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

ilo je to u 9 sati ujutru,

zapitali su se kako je sve to nastalo i od tada su svoja zapaanja

hiljada godina ranije, a danas

Autor Edrian Barnet | Prevod Aleksandar Lambros

Autor Milan Polovina

esto mi se govori da treba

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

vrhu su sve druge glavne i manje

smatrae vas za lou osobu. Da,

Budui da ste ateista,

e pri samom pomenu

u evolutivnom procesu. Prema

nove meme. Ako samo pogledamo

Svetom arhijerejskom sinodu imenovan je episkop jegarski vladika

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

u slubi doe u konflikt sa ustavnim poretkom drave Srbije? Da li

shodno tome, imalo nasilne epiloge, koji su ugroavali ivote vojnika

menimo temu. Decu ne treba uiti

sledbenici ine mnoga nesebina,

zbog kojeg bih mislio drugaije i

Autor Prof. dr Vladimir Ajdai

Autor Andrej iri

ako je nastao svemir?

Dugi se niz godina, od Mojsija do novijih dana, u okviru

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

jev geocentrini sistem koga

ria o uvoenju verske

nametnuo kao moralna strategija

veronauke u sistem osnovnog i

Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

U sutini, ljudi na isti nain

prolaznu slavu stekao je svojim

nagrada istaknutim stvaraocima u fizici, hemiji, medicini,