Budi uvar planete

Klimatske promene, efekat staklene bate, globalno zagrevanje

Prosena temperatura na planeti Zemlji se
poveala u proteklih 100 godina kao posledica
promene aktivnosti Sunca i ovekove aktivnosti
na Zemlji.Pre svega zbog efekta staklene bate,
koji nastaje zbog velikog emitovanja tetnih
gasova u atmosferu. Toplota koja stie sa Sunca
pada na Zemlju, odatle se odbija i najveim
delom odlazi daleko od Zemlje. Meutim,
atmosferski omota pun tetnih gasova sunevu
toplotu zadrava, ba kao to to radi i staklena
bata. Rezultat toga je poveanje temperature
na Zemlji.
Mnogi naunici su zabrinuti i smatraju da efekat
staklene bate moe dovesti do globalnog
zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice
na ivot na planeti. Mnogima moe izgledati
nerealno da e biti neeg loeg u tome to e na
planetibiti malo toplije, meutim globalni porast
temperature bi mnogo uticao na uslove ivotana
naoj planeti, a moda bi ak doveo do toga da
ivot ljudi na planeti vie i ne bude mogu. Sa poveanjem temperature tropske oblasti bi poele da se
ire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih
krajeva na planeti. Dolo bi do velikih poremeaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato
vode sve vie. Led u polarnim oblastima bi poeo da se topi, a bilo bi i mnogo vie padavina. Topljenje
lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to moda ak i za nekoliko metara, a to ne znai da
bi se samo morske obale podigle, ve bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja podruja na
kojima ivi oko jedna treina ukupnog stanovnitva. Ovo nije ni malo lep scenario ali ako ljudi budu mislili
da se ovo ne moe desiti i ne ponu intenzivno da rade na smanjenju vrlo je izvesan.

Naui to vie o ivotnoj sredini i kako je zatiti!

to bolje razume globalno zagrevanje i kako utie na ivotnu sredinu lake e ti biti da i sam napravi
neke pozitivne promene. Razgovaraj sa svojim prijateljima i porodicom o onom to si nauio i budi im
dobar primer. Potrai knjige i sajtove koje sa bave ovom temom, iniciraj svoje vrnjake i nastavnike da na
asovima priate o globalnom zagrevanju. Osmislite akcije koje e promovisati aktivnosti koje imaju za cilj
smanjenje zagaenja, a samim tim i ublaavanje globalnog zagrevanja.
etaj, vozi bicikl!
etnja ili vonja bicikla, za razliku od vonje automobilom, emituju 0 gasova u atmosferu. Kad god moe
izbegavaj da se vozi automobilom, jer su izduvni gasovi iz automobila veliki zagaivai atmosfere.
Objasni svojim roditeljima da je etanje jako zdravo i da je i za njih i za planetu dobro da, kad god je to
mogue, vonju atomobilom zamene lepo etnjom ili vonjom bicikla.

tedi elektrinu energiju!

Svaki put kad koristimo elektrinu energiju doprinosimo efektu staklene bate. Ako iskljui televizor,
sijalicu ili kompjuter onda kad ih ne koristi moe utedeti struju. Ako i tvoji ukuani budu vodili rauna o
tednji elektrine energije trokovi za struju vaeg domainstva e biti nii. Tako uteen novac moe
iskoristiti za kupovinu novog bicikla.

Sadi drvee!
Sadnja drvea je zabavna i odlian je nain da se utie na smanjenje efekta staklene bate jer drvee
apsorbuje ugljendioksid iz vazduha. Lepo je gledati drvo kako raste, jednog dana e sa ponosom
pokazati svojoj deci drvo koje su zasadio/la kad si bio/la njihovih godina.

Koristi platnene torbe umesto najlonskih kesa!

Najlonske kese su veliki zagaiva planete. Ima bar 10 razloga zbog kojih treba da ih izbaci iz upotrebe i
zameni platnenim torbama ili cegerima.
1. Proseno vreme upotrebe jedne plastine kese je oko 20 minuta,a najtanja plastina kesa se na zemlji
razlae
nekoliko
stotina
godina,
a
one
od
deblje
i
do
hiljadu.
2. Dnevno se u Srbiji nepovratno potroi oko 7 miliona plastinih kesa i povrina odbaenih plasticnih kesa
od
plastike
moe
da
pokrije
3
Srbije
za
samo
jednu
godinu.
3. Za proizvodnju jednog kilograma polietilena, u atmosferu se otpusti najmanje dva kilograma ugljen
dioksida.
4. Zbog svojih termikih karakteristika, unutranja klima najlon kese je idealan prenosioc bakterija i
zaraznih virusa.
5. Na plastinim kesama ne postoje oznake i deklaracije, iako njeni sastojci mogu da utiu na zdravlje
oveka,
naroito
ako
uu
u
lanac
ishrane.
6. Sirovina za najlon kese potie iz nafte, a u procesu se troe prirodni gas i drugi petrohemijski derivati.

7. Ekoloka studija iz 1975. dokazala je da veina plastinih kesa zavrava u okeanu, odakle se vezuje u
velike plutajue deponije. Deponije od raznog otpada i plastinih kesa plutaju u zoni Severnog polarnog
kruga,
Kineskom
moru,
u
Tihom
okeanu.
8. U telima uginulih ivotinja na kopnu i moru nalaze se tragovi plastinih kesa koje su uljez u lancu
ishrane. ak i na obroncima vrha sveta, na Himalajima ima vie hiljada odbaenih najlonskih kesa.
9. Najlon kese sadre toksine i teke metale koji podstiu razvoj kancera i drugih tekih oboljenja.
10. Reciklaa tankih najlonskih kesa je u praksi izuzetno nepovoljna i skupa.

Recikliraj!
Recikliraj plastine boce, kese, limenke, odeu, novine Kad reciklira ti onda manje otpada alje na
deponiju, ali i pomae da se sauvaju prirodni resursi kao to su drvo, nafta, aluminijum.

Kupuj proizvode koji pomau zatiti ivotne sredine!

Jedan od naina da se smanji emisija tetnih gasova u
atmosferu jeste da kupuje elektrine proizvode koji ne
troe mnogo energije. Neke vrste proizvoda poput
odreenih robnih marki kompjutera, televizora, stereo
ureaja su napravljeni tako da tede energiju i imaju
specijalnu oznaku ENERGY STAR. Kupovinom
proizvoda sa ovom oznakom pomae u zatiti ivotne
sredine.
Kupuj proizvode koji mogu da se recikliraju ili one
koji su izraeni od recikliranih materijala!
Kupovinom proizvoda koji mogu da se recikliraju ili onih
izraenih od recikliranih materijala doprinosimo
ouvanju prirodnih resursai i zatiti ivotne sredine.
Potrai na pakovanjima znak reciklae.

Ambalaa ili kutija koja

je oznaena simbolom
belih strelica u crnom
ili
zelenom
krugu,
sadri proizvod koji je
bar
jednim
delom
napravljen
od
recikliranih materijala.
Proizvod
koji
je
oznaen znakom za
reciklau
na
beloj
pozadini je mogue i
poeljno reciklirati.

Ovaj znak nam govori koje su tri kljuna faktora u zatiti ivotne sredine
REUSE- ponovna upotreba. Sve ono to moe ponovo da iskoristi nemoj bacati u
otpad. Staru odeu, igrake, nametaj pokloni porodicama koje su slabijeg
materijalnog stanja, njijma e posluiti, a ti e se oseati dobro jer si nekom
pomogao.

REDUCE redukuj, utedi. Kad god moe tedi energiju, izbegavaj da koristi
proizvode koji zagauju okolinu.

RECYCLE recikliraj. Odvajaj otpad u kontejnere za reciklau, od iskorienih kutija, flaa pravi sam nove i
korisne proizvode.