MARKO TULIJE CICERON

Rasprave u Tuskulu
DAMOKLOV MA
V. XXI

61. No, ovaj tiranin je i sam procenio koliko je bio srean. Jer kada je Damokle, jedan
od njegovih ulizica, u razgovoru spomenuo njegovu veliku vojsku, bogatstvo, velianstvenu
vlast, izobilje svega, velelepnost kraljevskih zgrada, i kada je tvrdio da niko nikada nije bio
sreniji, Dionisije mu je rekao: "Damokle, poto ti se moj ivot dopada, hoe li da ga sam
oproba i da upozna moju sreu?"
Kada je ovaj rekao da hoe, Dionisije je naredio da ga smeste u zlatnu postelju
pokrivenu divno izatkanim pokrivaem, ukraenim krasnim vezovima, a na mnoge stoie je
dao postaviti predmete od srebra sa zlatnim reljefima. Potom je zapovedio da se uz trpezu
postave veoma lepi deaci koji e, pazei na svaki Damoklov mig, spremno da ga dvore.
62. Tu je bilo zatim ulje za mazanje, venci, palili su se mirisi, trpeza se punila odabranim jelima. Damokle je sam sebi izgledao srean. Dionisije je, u sred toga sjaja, naredio da
se s tavanice spusti blistav ma privezan za konjsku dlaku, tako da visi iznad glave onoga
srenika. Tako Damokle nije primeivao ni one lepe dvorane ni srebrne predmete pune
umetnikih ukrasa, niti je pruio ruku ka trpezi, a i venci su mu sami padali sa glave a da to
nije ni opazio; najzad je zamolio tiranina da mu dopusti da ode jer vie ne eli da bude srean.
Nije li Dionisije dovoljno jasno pokazao da nema nikakve sree za oveka nad kojim stalno
lebdi opasnost? Dionisije vie nije mogao ni da postane pravedan, da vrati graanima
slobodu i prava. Jer on se jo kao nerazuman mladi upleo u takve pogreke i poinio je
takva nedela da mu ne bi bilo spasa ni da je poeo postupati kako razum nalae.
preveo s latinskog: Ljubomir Crepajac