Ovo delo, zasnovano na

zakonima koji upravljaju svime

stoje na ovom svetu stvoreno,
rui mit o tome da je uspeh
rezultat napornog rada,
detaljnog planiranja i
neumorne ambicije.
U Sedam duhovnih zakona
uspeha Dipak Copra nudi put ka
uspehu koji moe da izmeni
svaiji ivot: potrebno je da
shvatimo svoju pravu prirodu
i da nauimo da ivimo u skladu
sa prirodnim zakonima,
a oseanje unutarnjeg mira,
dobro zdravlje, sreeni odnosi
sa okolinom, energija i ivotna
radost usledie sami od sebe,
bez napora.
Ova knjiga predstavlja spoj
prastare mudrosti i praktinih
postupaka
iju primanu u svakodnevnom
ivotu moemo bezgranino
^proirivati.
ZAHVALNOST
Zeleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost sledeim osobama:
Denet Mils (Janet Mills) koja je predano
podravala ovu knjigu od nastanka do ostvarenja.
Riti Copra, Maliki Copra i Gautami Copra (Rita
Chopra, Mallika Chopra, Gautama Chopra) to postoje
kao ivi izrazi Sedam duhovnih zakona.
Rej ejmersu, Gejl Rouz, Adriani Nienov, Dejvidu
Sajmonu, Dordu Herisonu, Oliviji Herison i Naomi
Dad (Ray Chambers, Gayle Rose, Adrianna Nienow,
David Simon, George Harrison, Olivia Hanison, Naomi Judd) elim da se zahvalim na hrabrosti i istrajnosd u sprovodenju vizije koja svojom Iepotom, plemenitou i nadahnuem menja nae ivote.
Roderu Gabriel, Brentu Bikvar, Rouzi BuenoMarfi (Roger Gabriel, Brent Becvar, Rose BuenoMurphy) i svima zaposlenim u arp centru za medicinu
uma i tela zahvaljujem to svojim primerom nadahnjuju sve nae pacijente i posetioce.
Dipak Singu i Giti Sing (Deepak Singh, Geeta
Singh), kao i svim zaposlenim u Quantum Publications
zahvaljujem na predanom i neumornom radu.

Mjuriel Nelis (Muriel Nellis) dugujem zahvalnost

zato to je bez ustupaka nastojala da svi nai poduhvati
budu sreno izvedeni do kraja.
Riardu Perlu (Richard Perl) zato to prua najbolji
primer kako ovek moe sebi da bude referentna taka.
Lindi Ford (Linda Ford) zbog toga to gaji nepokolebljivu veru u poznavanje same sebe i zato to je
uvek spremna da, ne alei truda, pomogne drugima.
Isto tako Bilu Elkusu (Bili Elkus) zahvaljujem na
prijateljstvu i razumevanju.
,
UVOD
Iako je naziv ove knjige Sedam duhovnih zakona uspefia, on bi isto tako mogao da glasi i Sedam duhovnih
zakona ivota, jer je re o istim principima koje i priroda
koristi da bi stvarala sve ono stoje opipljivo - to moe,
da se vidi, uje, oseti ulom mirisa ili dodirne.
U svojoj knjizi Kako postati imuan: svest o bo-\
gatstvu u odnosu na otvorene mogunosti ja sam u]
glavnim crtama opisao stupnjeve koji vode svesti oj
bogatstvu, zasnovane na svesti o delovanju prirode.!
Sedam duhovnih zakona uspeha ine sutinu ovog"
uenja. Kada se znanje o ovome ugradi u nau svest,
ono e nam omoguiti da stvaramo neograniena bogatstva sa neverovatnom lakoom i da uspemo u svakom svom pokuaju.
Uspeh u ivotu moe se opisati kao srea koja
tee u neprekidnom nizu; kao neprekidno ostvarivanje
postavljenih, vrednih ciljeva. Uspeh je sposobnost da
11
se ti ciljevi ostvare sa lakoom i bez napora. Mada
se oduvek smatralo da je uspeh, a tu spada i stvaranje
bogatstava, dug proces koji zahteva teak rad i da se
esto moe ostvariti jedino na tetu drugih. Potrebno
je da se uspehii i bogatstvu pristupi imajui u vidu u
velikoj meri ono duhovno, kako bismo ih posmatrali
kao stalni, bogati dotok svega to je za nas dobro.
Upoznavanje i primena duhovnih zakona dovodi nas
u sklad sa prirodom i mi stvaramo osloboeni briga,
radosno i sa ljubavlju.
Postoji mnogo vienja uspeha, a materijalna dobra
su samo jedno od njih. Sem toga, uspeh je putovanje,
a ne odredite. Materijalno obilje, u svim vidovima,
je inilac koji to putovanje moe uiniti prijatnim. Ali,
uspeh isto tako obuhvata i dobro zdravlje i energiju i
volju za ivotom, odnose sa drugima koji nas usreuju,
stvaralaku slobodu, emotivnu i psiholoku stabilnost,
oseanje zadovoljstva i smirenost.
Ipak, ak i kada smo ispunjeni svim ovim doivljajima, ostaemo neostvareni ako u sebi ne gajimo
seme boanskog. U stvari, svako od nas je boanstvo

u nekom preruenom obliku, a bogovi i boginje koji

u nama obitavaju trae da se u potpunosti izraze. Istinski uspeh je, dakle, doivljavanje udesnog. On znai
da se ono boansko u nama razvilo. Uspeh je oseanje
12
boanskog kudgod krenuli, u tagod pogledali - oi
deteta, lepotu cveta, let ptice. Kada ponemo da doivljavamo ivot kao udesno iskazivanje boanskog, i
to ne samo povremeno nego sve vreme, onda emo
shvatiti pravo znaenje reci uspeh.
Pre nego to definiemo sedam duhovnih zakona,
provenmo pre svega da li razumemo ta je to zakon.
Zakon je postupak u kome ono to nije bilo jasno
iskazano, postaje jasno iskazano; to je postupak u
kome posmatrac postaje posmatrani; to je proces u
kome posmatrac postaje predmet posmatranja; to je
postupak u kome sneva iskazuje svoj san.
Sve to je stvoreno, sve to postoji u fizikom
svetu, rezultat je neiskazanog koje se pretvorilo u iskazano. Sve to vidimo ima svoj nastanak u nepoznatom. Nae fizike bie, fiziki svemir, bilo ta i sve
ono to do nas stie preko naih ula je pretvaranje
neiskazanog, nepoznatog i nevidljivog u iskazano, poznato i vidljivo.
Fiziki svet nije nita drugo nego Bie koje je
svoje Ja u Sebi samom izvilo da bi se doivelo kao
duh, um i fizika materija. Drugim recima, svi procesi
13
stvaranja su procesi u kojima Ja ili boanstvo ostvaruje
Sebe. Svest u kretanju ispoljava se u vidu predmeta
u svemiru koji uestvuju u venoj igri ivota.
Izvor sveg stvaranja je boanstvo (ili duh); proces
stvaranja je boanstvo (ili duh) u kretanju (ili um); a
predmet stvaranja je celokupan fiziki svet - svemir
- koji ukljuuje i fiziko telo.
Tri inioca stvarnosti - duh, um i telo, ili posmatra, proces posmatranja i posmatrani - u sutini su
isto. Svi oni dolaze iz istog izvora: iz oblasti istog
potencijala koji je u svojoj sutini neiskazan.
Fiziki zakoni svemira su, u stvari, proces boanskog u kretanju, ili svesti u kretanju. Kada shvatimo
te zakone i primenimo ih u ivotu, sve to elimo
moe i da se ostvari, jer isti oni zakoni kojima se
priroda slui da bi stvorila umu, galaksiju, zvezdu ili
ljudsko telo, mogu da dovedu i do ispunjenja naih
najskrivenijih elja.
Preimo sada na sedam duhovnih zakona uspeha,
i pogledajmo kako oni mogu da se primene na nae
ivote.
14

ZAKON
ISTOG POTENCIJALA
Izvor svakog stvaranja je ista svest... ist
potencijal koji tei svom izrazu od
neiskazanog ka iskazanom.
I kada shvatimo da je nae istinsko Ja u
stvari Ja istog potencijala, svrstavamo se
uporedo sa svim to postoji u svemiru.

U poetku
Nije bilo ni postojanja ni nepostojanja,
Sav ovaj svet bio je neiskazana energija...
Jedno je disalo bez daha,
Svojom sopstvenom snagom
I niega drugog nije bilo...
Himna o stvaranju, Rig Veda
Prvi duhovni zakon uspeha je ZAKON ISTOG POTENCIJALA. Taj zakon se zasniva na injenici da
smo mi, u svom sutinskom obliku, ista svest. ista
svest je isti potencijal, to je polje svih mogunosti i
neogranienog stvaralatva. ista svest je naa duhovna sutina. Biti neogranien i nesputan je isto tako
ista radost. Ostale odlike svesti su isto znanje, beskrajna tiina, savrena ravnotea, nepobedivost, jednostavnost i blaenstvo. To je naa sutinska priroda.
Naa sutinska priroda je priroda istog potencijala.
Kada otkrijemo svoju sutinsku prirodu i shvatimo
ko smo u stvari, otkriemo da se u samom tom shvatanju nalazi sposobnost da ispunimo bilo koji svoj san,
2 Sedam zakona uspeha
17
jer smo mi veita mogunost, nemerljiv potencjal svega to je bilo, to jeste i to e biti. ZAKON ISTOG
POTENCIJALA moe, isto tako, da se nazove i ZAKONOM JEDINSTVA, jer se u osnovi beskrajne raznolikosti ivota nalazi jedinstvo jednog duha koji sve
proima. Ne postoji nita to nas deli od tog polja
energije. Polje istog potencijala je nae sopstveno Ja.
I to vie doivljavamo sopstvenu prirodu, to smo blii
polju istog potencijala.
Doivljavanje sopstvenog Ja ili "obraanje sebi samom" znai da je unutarnja referentna taka nas sopstveni duh, a ne predmeti naeg doivljavanja.
Suprotno od obraanja sebi samom nalazi se
obraanje objektima. Kada se obraamo objektima, na
nas uvek utiu objekti van naeg Ja, koji obuhvataju
situacije, okolnosti, ljude i stvari. Prilikom obraanja
objektima uvek traimo odobravanje - priznanje dru-

gih. Nae miljenje i ponaanje nalaze se u stanju

oekivanja povratnog reagovanja. Zato je takvo
obraanje zasnovano na strahu.
Kada se obraamo objektima, oseamo stalnu potrebu da stvari drimo pod kontrolom. Oseamo jaku
potrebu za spoljanjom moi. Potreba za odobravanjem - priznanjem, potreba da se stvari dre pod kontrolom i potreba za spoljanjom moi zasnovane su
18
na strahu. Ta mo nije Mo istog potencijala, niti je
mo naeg Ja ili stvarne moi. Kada doivljavamo
snagu sopstvenog Ja, straha nema, ne postoji prinuda
da se sve dri pod kontrolom, kao to nema ni borbe
za odobravanje - priznanje i spoljanju mo.
Prilikom obraanja objektima unutranja referentna taka je ego. Ali, ego nije ono to mi u sutini
jesmo. Ego je naa slika o sebi, naa drutvena maska
- to je uloga koju igramo. Naa drutvena maska ivi
od odobravanja - priznanja. Ona eli da kontrolie,
nju podrava mo, jer ona ivi u strahu.
Nae istinsko Ja, koje je na duh, naa dua, potpuno
je slobodno od svega ovog. Ono je neosetljivo na kritiku,
njega ne plai izazov i ne osea se niim u odnosu na
bilo koga. A ipak, ono je skromno i ne osea se viim
u odnosu na bilo koga, jer uvida da je svako drugi ono
isto Ja, onaj isti duh preruen u neto drago.
U tome lei osnovna razlika izmeu obraanja
objektima i obraanja samome sebi. Prilikom
obraanja samom sebi doivljavamo svoje istinsko
bie koje se ne boji nikakvog izazova, koje potuje
sve ljude i koje se ne osea potinjeno bilo kome.
Sopstvena mo je, dakle, istinska mo.
Mo zasnovana na objektu je, nasuprot tome, lana
mo. Poto je to mo zasnovana na egu, ona traje
19
samo dok je prisutan objekat kome se obraa. Ako
neko ima visoku titulu, ako je, na primer, predsednik
neke zemlje ili predsednik upravnog odbora veoma
velike firme, ili ako neko ima mnogo novca, mo koju
on uiva vezana je za zvanje, poloaj ili novac. Mo
zasnovana na egu traje onoliko koliko traju i stvari
koje smo pomenuli. Kada zvanje, poloaj ili novac
nestanu, nestane i mo.
Sopstvena mo, nasuprot tome, trajna je, jer se
zasniva na poznavanju svoga Ja. Postoje, sem toga,
izvesne odlike sopstvene moi. Ona privlai ljude
nama, a isto tako privlai nam i stvari koje elimo.
Ona magnetie ljude, situacije i okolnosti koje onda
potpomau ispunjenju naih elja. Drugi naziv za ovo
je pomo prirodnih zakona. To je pomo koju prua

boansko, to je pomo koja se dobija kada se ovek

nalazi u stanju milosti. Naa mo je tada takva da
uivamo vezu sa svetom i svet uiva vezu sa nama.
Naa mo je mo povezivanja - povezivanja koje nastaje iz prave ljubavi.
Kako je mogue primeniti ZAKON ISTOG POTENCIJALA na polje svih mogunosti, to jest na nae
20
ivote? Ako elimo da uivamo ono sto polje istog
potencijala prua, ako elimo da u najveoj moguoj
meri koristimo kreativnostjkoja je sadrana u istoj
svesti, moramo, pre svega, tom polju da priemo. Jedan od naina prilaenja tom polju je putem svakodnevnog sprovodenja utanja, meditacije i neprocenjivanja. Provoenje vremena u prirodi nam isto tako
omoguuje pristup osobinama sadranim u polju, a to
su beskrajna kreativnost, sloboda i blaenstvo.
Sprovoenje utanja znai vrstu odluku da izvesno vreme odvojimo i da jednostavno budemo. Sprovoenje utanja znai da se povremeno uzdravamo
od govora. To, takoe, znai povremeno uzdravanje
od aktivnosti, kao to su gledanje televizije, sluanje
radija ili itanje knjiga. Ako sebi nikada ne pruimo
priliku da doivimo tiinu, doveemo do sukoba u
svom unutarnjem dijalogu.
Povremeno treba odvojiti malo vremena da bi se
doivela tiina. Tiinu moemo da doivljavamo i tako
to emo svakodnevno odrediti jedan period namenjen
tome, kojeg emo se pridravati. To moe da bude
period od dva sata ili, ako nam to izgleda dugo, onda
jedan sat. Ipak, povremeno je potrebno da za doivljavanje tiine odvojimo dui period - ceo dan, dva
dana ili ak elu sedmicu.
21
ta se dogaa kada se upustimo u doivljavanje
tiine? U poetku nas unutarnji dijalog postaje jo burniji. Oseamo snanu potrebu da saoptavamo stvari.
Znao sam ljude koje je utanje, na poetku dueg preuzetog perioda, dovodilo skoro do ludila. A onda,
poto uu u period tiine, njihov unutarnji dijalog
poinje da se smiruje. I ubrzo, zatim, tiina postaje
duboka. To je zbog toga to um odustaje od borbe on shvati da nema smisla vrteti se u krug, ako mi,
nae Ja, duh, onaj od koga zavisi izbor, nee da govore.
I taka. Tada, kada unutarnji dijalog poinje da se
stiava, poinjemo da oseamo tiinu polja istog potencijala.
Povremeno doivljavanje iste tiine, kako svakom
od nas najbolje odgovara, jedan je od naina da se
doivi ZAKON ISTOG POTENCIJALA. Da svako-

dnevno provedemo izvesno vreme u meditaciji, je drugi nain. Idealno bi bilo da se u meditaciji provede
trideset minuta izjutra i trideset uvee. Kroz meditaciju
nauiemo da doivljavamo polje iste tiine i iste
svesti o sebi. U tom polju iste tiine je polje beskrajnog povezivanja, polje beskrajne moi za organizaciju, najvia podloga za stvaranje gde je sve neraskidivo povezano sa svim ostalim.
22
Peti duhovni zakon, ZAKON NAMERE I ELJE*
pokazace nam kako u ovo polje moemo da uvedemo
jedan blagi impuls namere, to dovodi do spontanog
ispunjenja naih elja. Ali, pre svega, moramo da iskusimo tiinu. Tiina je prvi zahtev za iskazivanje sopstvenih elja, jer u tuini lei naa veza sa poljem
istog potencijala u kome se dovodi u sklad bezbroj
pojedinosti koje su za nas vane.
Podsetimo se kako to izgleda kada ubacimo kameni u mirnu baricu na ijoj se povrini zbog toga^
stvore talasii. Kada se oni umire, posle izvesnog vre-j
mena, moda emo poeleti da opet ubacimo ka-j
meni. Tano se to dogaa kada uemo u polje iste
tiine i u njega uvedemo svoju nameru. U toj tiini,!
ak i najslabija namera uzburkae onu podlogu uni-|
verzalne svesti koja sve povezuje sa svim ostalim.
ako ne doivimo tiinu u svesti, ako je na um nalil
uzburkanom okeanu, on se nee promeniti ak ni akc
u njega ubacimo Empajer Stejt Bilding. U Bibliji po|
stoji izreka: "Umiri se i spoznaj da sam ja Bog",
to moe da se postigne samo putem meditacije.
Drugi nain da se doe do polja istog potencijal:
je da se uzdrimo od procenjivanja. Procenjivanje je
neprekidno svrstavanje stvari u ispravne i neispravne
dobre i lose. Ako neprestano procenjujemo, klasifiki
23
jemo, obeleavamo i preispitujemo, istovremeno stvaramo snane nemire u svom unutarnjem dijalogu. Ti
nemiri stoje na putu protoku energije izmeu nas i
polja istog potencijala. U tom sluaju "razmak"
izmeu misli nasilno se uklanja.
Taj razmak je veza sa poljem istog potencijala.
To je stanje iste svesti o sebi, onaj tihi prostor izmeu
misli, ona unutarnja tiina koja nas povezuje sa istinskom moi. Kad taj razmak istisnemo, to jest, nasilno
ga uklonimo, uklanjamo i vezu sa poljem istog potencijala i beskrajne kreativnosti.
U Uenju o udima (A Course in Miracles) postoji
jedna molitva koja kae "Danas neu da prosuujem
nita to se dogodi". Uzdravanje od procenjivanja
stvara tiinu u umu. Zato je dobro da se dan zapone

ovom izjavom. I tokom celog dana podseajmo sebe

na ovu izjavu kada primetimo da smo poeli da prosuujemo. Ako nam se uini teko da se ove odluke
pridravamo celog dana, moda bismo mogli sebi da
kaemo: "Sledea dva sata neu da dajem svoju procenu nioemu". Ili, "Sledei sat e biti sat moga neprosuivanja". A vremenom taj period moemo da produavamo.
Putem tiine, putem meditacije i putem uzdravanja od procenjivanja, stii emo do prvog zakona
24
- ZAKONA O ISTOM POTENCIJALU. Kada ponemo da primenjujemo sve pomenuto, onda tome
moemo dodati i etvrtu komponentu, a to je da redovno provodimo vreme u direktnom optenju sa prirodom. Provoenje vremena u prirodi omoguuje nam
da osetimo skladno meusobno delovanje svih elemenata i sila ivota, to kod nas stvara svest o jedinstvu
sa ivotom u celini. To moe da bude reka, suma,
planina, jezero ili more - kroz bilo koje od toga nama
se obraa priroda, to doprinosi ulaenju u polje istog
potencijala.
Svako od nas mora da naui da stupi u vezu sa
najdubljom sutinom sopstvenog bia. Ta sutina prelazi granice ega. Ona je neustraiva, slobodna, neosetljiva na kritiku, ne boji se izazova. Ona nije nikome
podreena, ona nije nikome nadreena, ona je
magina, tajanstvena, oaravajua.
Pristup sopstvenoj sutini prua isto tako uvid u
reflektovanje odnosa, jer svi odnosi su odraz naih
odnosa sa samim sobom. Na primer, ako kod nas postoji oseanje krivice, straha ili nesigurnosti u odnosu
na novac, uspeh ili bilo ta drugo, onda e se odraz
krivice, straha ili nesigurnosti pojavljivati kao osnovna
crta naeg karaktera. Ne postoji taj novac ili uspeh
koji je u stanju da izmeni ovakav osnovni problem
25
neijeg ivota; jedino najprisniji odnos sa samim sobom dovee do istinskog izleenja. Kada jednom steknemo znanje o svome Ja - kada zaista shvatimo svoju
pravu prirodu - onda se neemo nikada oseati krivim,
uplaenim ili nesigurnim, bilo daje u pitanju novac,
bogatstvo uopte ili ispunjenje elja, jer emo tada
znati daje sutina svakog materijalnog bogatstva ivotna energija, u stvari isti potencijal. A isti potencijal
je naa sutinska priroda.
Sto vie ulazimo u svoju pravu prirodu, to e nam
kreativne misli spontanije nailaziti, jer je polje istog
potencijala ujedno i polje beskonane kreativnosti i
istog znanja. Franc Kafka, austrijski filozof i pisac,

na jednom mestu kae: "Nije potrebno da naputate

sobu. Jednostavno ostanite za stolom i sluajte. Nije
potrebno ni da sluate, jednostavno ekajte. Nije potrebno ni da ekate, jednostavno nauite kako da budete smireni, da utite i da budete sami. Svet e vam
se sam ponuditi, vi treba samo da mu skinete masku.
On nee imati izbora - prosto e vam se u zanosu
baciti pred noge".
Bogatstvo svemira - sva neverovatna raznolikost
oblika u tom bogatom svemiru - sve je to izraz kreativnog uma prirode. Koliko budemo bolje shvatili um
prirode, toliko e nam pristup beskrajnoj, neogra26
nienoj kreativnosti biti slobodniji. Potrebno je da, pre
svega, prevazidemo uzburkanost unutarnjeg dijaloga,
kako bismo mogli da stupimo u vezu sa tim raznovrsnim, bogatim, beskrajnim, kreativnim umom. Na taj
nain stvoriemo mogunost za dinaminu aktivnost,!
sauvavi istovremeno onaj veni, neogranini kreativni um. Ova izuzetna kombinacija tihog, neogra-j
nienog i beskrajnog uma i dinaminog, ogranienog
uma pojedinca predstavlja savreni sklad mirovanja i
pokreta koji je u stanju da ostvari sve to poelimo.
Ovo naporedno postojanje suprotnosti - mirovanja i
dinamike istovremeno - omoguuje nam da ne zavisimo od situacije, okolnosti, ljudi ili stvari.
Kad jednom mirno prihvatimo ovo izuzetno naporedno postojanje suprotnosti, mi se stavljamo naporedc
sa svetom energije, sa kvantnom meavinom, sa ne-j
materijalnom materijom koja je izvor materijalnog sve-j
ta. Taj svet energije je fluidan, dinamian, otporan]
promenljiv i nalazi se u procesu neprestanog kretanje
Ali on je istovremeno nepromenljiv, miran, tih, vear
i nem.
Mirovanje samo po sebi predstavlja potencijal za;
kreativnost; pokret sam po sebi predstavlja kreativnost
koja je ograniena na neki odreeni vid izraavanja.j
Ali, spoj pokreta i mirovanja omoguuje nam da oslo27
bodimo svoju kreativnost u svim pravcima kuda nas
panja i interesovanje snano povuku.
Kako god da usmerimo svoja kretanja i aktivnosti,
mi iz njih ne smemo da iskljuimo svoje mirovanje.
Ako tako postupimo, burna kretanja svugde oko nas
nee zaseniti na pristup izvoru kreativnosti, polju
istog potencijala.
PRIMENA ZAKONA ISTOG
POTENCIJALA
Ja u ZAKON ISTOG POTENCIJALA poeti aktivno

da primenjujem tako to u se obavezati da preduzmem sledee:

1. Stupicu u vezu sa poljem istog potencijala tako
to u svakog dana odvojiti vreme za utanje, vreme da jednostavno budem. Isto tako provesu u
tihoj meditaciji najmanje dva puta na dan po priblino trideset minuta, izjutra i uvee.
2. Svakoga dana posvetiu izvesno vreme optenju
sa prirodom i na taj nain se u tiini podseati na
njenu poruku koju saoptava svako ivo bie.
Sedeu i utei posmatrati zalazak sunca, ili sluati
huk mora ili reke, ili u samo mirisati jedan cvet.
U zanosu svog sopstvenog utanja i u optenju sa
prirodom uivau u pulsiranju ivota iz beskrajnih
daljina, uivau u polju istog potencijala i nesputane kreativnosti.
29
3. Primenjivau uzdravanje od procenjivanja. Poeu
dan izjavom: "Danas neu da procenjujem nita
to se dogodi". I tokom celog dana podseau sebe
da ne procenjujem.
2 OS
ZAKON
DAVANJA
Svemir deluje na osnovama dinamike
razmene - davanje i primanje su razliiti
vidovi tokova energije u svemiru.
A u naoj spremnosti da damo ono
to traimo, na je doprinos obilju
svemira koji krui kroz nae ivote.

Ovu krhku posudu ti neprekidno prazni

i neprestano je puni novim ivotom.
Ovu malu sviralu
od trske doneo si preko brda i dolina i
na njoj odsvirao pesme koje su svaki put
nove... Tvoje beskrajne darove
mogu da primim samo u ove male ruke.
Vekovi prolaze a
ti jo uvek sipa, i jo uvek ima gde da se sipa.
Gitanali Rabindranat Tagore
Drugi duhovni zakon uspeha je ZAKON DAVANJA. Taj zakon bi mogao da se nazove i ZAKON
DAVANJA I PRIMANJA, jer svemir funkcionie na
osnovu dinamike razmene. Nita se ne nalazi u stanju stalnog mirovanja. Nae telo se nalazi u neprestanom procesu razmene sa svemirom; na um neprekidno dinamiki opti sa umom kosmosa; naa ener-

gija je ispoljavanje kosmike energije.

Tok ivota nije nita drugo nego skladno meusobno delovanje svih elemenata i snaga koje ine polje
3 Sedam zakona uspeha
33
I"" 'tf;
postojanja. To skladno delovanje elemenata i snaga u
naim ivotima ispoljava se kao ZAKON DAVANJA.
Poto su nae telo, na um i svemir u stanju neprestanog i dinamikog meusobnog delovanja, zaustavljanje energije ravno je zaustavljanju proticanja krvi.
Kad krv prestane da krui u njoj se stvaraju ugruci,
ona se ne hrani i poinje da propada. Zato je potrebno
da odrimo kretanje, da dajemo i primamo ako elimo
da zadrimo obilje i bogatstvo, ili bilo ta do ega
nam je u ivotu stalo.
U engleskom jeziku za obilje se koristi re "affluence". Ona ima svoj koren u (latinskoj) reci "affluere",
to znai "tei ka", "slivati se ka". Znai imenica "affluence" znai "obilan dotok". Novac je simbol za
ivotnu energiju koju razmenjujemo sa drugima i simbol za ivotnu energiju koju smo upotrebili za ono
to smo kao uslugu pruili kosmosu - svom okruenju.
Za novac se koristi i izraz "currency" (tok) to, takode,
odraava pokretnu prirodu energije. Re "currencv"
dolazi od latinske reci "currere", to znai juriti ili
tei. Moemo, dakle, rei da ako zaustavimo kruenje
novca, ako postavimo sebi kao jedini cilj da ga steknemo i gomilamo, samim tim emo spreiti i njegov
protok kroz na ivot, jer je on ivotna energija. Da
bismo odrali dotok te energije u svom pravcu, mo34
ramo da odrimo, pre svega, kruenje te energije. Novac, isto kao i reka ili bilo koji tok, mora da tee, jer
u suprotnom prvo dolazi do zastoja, da bi kasnije dolo
do zaepljenja, guenja i odumiranja ivotne pokretake snage. Kruenje daje ivot i sveinu.
Svaki odnos je odnos davanja i uzimanja. Davanje
pokree primanje, a primanje pokree davanje. Ono
to se uzdie mora da se spusti; ono to izlazi mora
da se vrati. U stvari, primanje je isto to i davanje,
jer davanje i primanje su samo razliiti vidovi protoka
energije u kosmosu. Ako prekinemo tok bilo kojeg
od njih, naruavamo inteligenciju prirode.
U svakome semenu nalazi se mogunost stvaranja
hiljada uma. Ali seme ne sme da se gomila i zadrava
- ono mora da prenese svoju poruku plodnom zemljitu. Tim davanjem njegova nevidljiva energija se
pretae u materijalni vid.
to vie dajemo vise emo primati, jer davanjem

omoguujemo da obilje svemira tee kroz na ivot.

U stvari, sve to zaista ima neku vrednost u ivotu,
davanjem se samo umnoava. Ono to se davanjem
ne umnoava ne vredi ni davati ni primati. Ako inom
davanja oseamo da smo neto izgubili, onda nismo
nita ni darovali i neemo podstai uveavanje darova.
Ako dajemo nevoljno, dali smo bez energije.
35
Namera koja stoji iza davanja i primanja u stvari
je najvaniji inilac. Namera uvek treba da nam bude
da usreimo i onoga koji daje i onoga koji prima, jer
srea podstie i odrava ivot, a samim time podstie
rast i uveavanje. Ono to se dobija zauzvrat u neposrednoj je srazmeri sa davanjem, pod uslovom da je
neto dato bez uslovljavanja i od srca. Zato in davanja
treba da bude radostan in - in pri kome davanje
samo po sebi stvara radost. Tada se energija koja stoji
iza ina davanja viestruko umnoava.
Primena ZAKONA DAVANJA veoma je jednostavna - ako elimo radost, priinjavajmo radost drugima;
ako elimo ljubav, nauimo da pruamo ljubav; ako
elimo da nas potuju i cene, nauimo da potujemo
i cenimo; ako elimo materijalno blagostanje, pomozimo drugima da dou do materijalnog blagostanja.
U stvari, najkrai nain da doemo do onoga to elimo
je da pomognemo drugima da dou do onoga to oni
ele. To pravilo vai kako za pojedince, tako i za
preduzea, drutvene zajednice i narode. Ako elimo
da nam pripadne sve ono to ivot ini lepim, nauimo
da u tiini poelimo i drugima sve to isto.
ak i pomisao na davanje, lepe elje koje upuujemo u vidu blagoslova, ili jednostavna molitva u sebi
nose snagu koja moe da utie na druge. A sve zbog
36
toga sto nae telo, svedeno na svoj sutinski oblik
predstavlja jezgro energije i informacija na jednom
odreenom, ogranienom mestu, u kosmosu energije
i informacija. Mi smo jezgro svesti na jednom
odreenom mestu, a smeteni smo u svesni univerzum.
Re "svest" nosi u sebi vie znaenja nego to su to
pojmovi energije i informacija - ona znai da su to
energija i informacije koje ive kroz misao. To znai
da smo mi jezgro misli u svemiru koji misli. A misao
ima mo da jedno pretvara u drugo.
ivot je beskrajna igra svesti koja se ispoljava u
vidu dinamike razmene impulsa inteligencije optenja izmeu mikrokosmosa i makrokosmosa,
izmeu ljudskog tela i tela svemira (univerzalnog tela),
izmeu ljudskog uma i kosmikog uma.
Kada nauimo da dajemo ono to traimo, po-

kreemo i razraujemo tu igru ivotnim pokretima punim lepote i energije, a ta igra je, u stvari, veno
pulsiranje ivota.
Najbolji put da pokrenemo ZAKON DAVANJA, da
zaponemo taj kruni tok, je odluka da uvek kada
doemo u dodir sa nekim, neto damo. To ne mora
37
da bude poklon materijalne prirode - to moe da bude
cvet, lepa re ili molitva. U stvari, najsnaniji oblici
davanja su nematerijalne prirode. Darovi obzira prema
drugima, panje, simpatije, potovanja i ljubavi, predstavljaju neto najdragocenije to moe da se da, a ne
kotaju nita. U susretu sa nekim tiho poelite sve
ono to je lepo, poelite toj osobi sreu, radost i smeh.
Takvo davanje ima veliku mo.
Kada sam bio dete, nauili su me da nikad ne
poem u neiju kuu a da neto ne ponesem, da nikada
ne poem u posetu bez poklona. To isto nauio sam
i ja svoju decu. Moda ete ovde rei: "Kako da poklanjam kada ni za sebe nemam dovoljno?" Ponesite
cvet. Samo jedan cvet. Ponesite neki crte ili karticu
koja govori o vaim oseanjima prema osobi kojoj ste
doli u posetu. Ponesite lepu re. Ponesite molitvu.
Odluimo da dajemo kudgod ili, da dajemo svakome koga vidimo. I sve vreme dok budemo davali,
mi emo i primati. I to vie budemo davali, to emo
se vie uveravati kolika je udesna mo ovoga zakona.
A to vie budemo primali, to e se naa mo da
dajemo uveavati. Naa prava priroda je sama po sebi
bogata i obiluje darovima. Nama je po prirodi dato
obilje, jer priroda zadovoljava svaku potrebu i elju.
Nama nita ne nedostaje, jer naa sutinska priroda je
38
priroda istog potencijala i beskrajnih mogunosti. Potrebno je, dakle, da budemo svesni injenice da smo
sami po sebi obdareni obiljem, bez obzira koliko mnogo ili koliko malo novca imali, jer je izvor bogatstva
polje istog potencijala. Svest je ta koja zna kako da
ispuni svaku potrebu ukljuujui radost, smeh, mir,
sklad i znanje. Ako ove zahteve stavimo na prvo mesto,
i to ne samo za sebe ve i za druge, sve ostalo e
doi samo po sebi.
^
I
PRIMENA ZAKONA DAVANJA
I
I
a u ZAKON DAVANJA primeniti tako to u se
I
*3 obavezati da radim sledee:
[

f
1. Bilo gde da idem i bilo koga da susretnem, ja u
neto da podarim. Taj dar moe biti lepa re, cvet
ili molitva. Ve danas dau neto svakome sa kim
doem u dodir, ime u pokrenuti tok radosti, bogatstva i obilja u svom ivotu i u ivotu drugih.
2. Ve danas u sa zahvalnou da primim sve darove
koje mi ivot prua. Primiu darove prirode: sunce,
glasove ptica, proletnji pljusak ili prvi zimski sneg.
Primiu sa otvorenou darove drugih - materijalna dobra, novac, lepu re ili molitvu.
3. Obavezau se da ono to ja posedujem neprestano
krui tako to u da dajem i primam ono to je
najdragocenije u ivotu, a to su darovi panje, simpatije, potovanja i ljubavi. Kadgod nekoga susretnem, ja u mu u sebi poeleti sreu, radost i smeh.
40
ZAKON "KARME"
ILI ZAKON UZROKA
I POSLEDICE
Sve to inimo proizvodi silu energije
koja nam se vraa u istom obliku...
to smo posejali to zanjemo.
I kada se opredelimo za dela koja donose
sreu i uspeh drugima
plod nae karme je srea i uspeh.

Karma je veno potvrivanje ljudske

slobode...
Nae misli, nae reci, naa dela
su niti one mree kojom se sami obavijamo.
Swami Vivekananda
Trei duhovni zakon uspeha je ZAKON KARME.
"Karma" je i delovanje i posledica tog delovanja:
ona je istovremeno i uzrok i posledica, jer svako delovanje proizvodi silu energije koja nam se vraa u
istom obliku. Zakon karme je ono to svi, inae, dobro
znamo. Ko nije uo za izreku "Sto poseje to e i
njeti?" Iz toga proizlazi da ako elimo da stvorimo
sreu za sebe, moramo, pre svega, nauiti da posejemo
seme sree. Zato je karma postupak pri kome moramo
da napravimo svestan izbor. Svako od nas je onaj koji
sve vreme donosi odluke svesnog izbora. U svakom
trenutku svoga postojanja nalazimo se u polju neogranienih mogunosti izbora. Neke od tih mogunosti
izbora prihvatamo sa sveu o njima, dok neke, opet,
prihvatamo nesvesno. Ali, najbolji nain da shvatimo
43

i da do najvieg dometa iskoristimo zakon karme je

da postanemo svesni izbora koji donosimo u svakom
trenutku. Hteli to ili ne hteli, sve to nam se dogaa
u datom trenutku posledica je izbora koji smo nainili
u prolosti. Naalost, veina nas dolazi do svojih izbora
nesvesno, pa zato i ne osea da je izbor pojedinaan
- a, ipak, on to jeste.
Ako vas ja, na primer, uvredim, vi ete, najverovatnije, odluiti da budete uvreeni. Ako vam ja uputim lepu re, vi ete, najverovatnije, uiniti izbor da
se osetite polaskani i zadovoljni. Ali razmislimo - ipak
je u pitanju izbor.
Ja mogu da vas povredim ili da vam nanesem grubu
uvredu, a vi ipak moete da odluite da se ne uvredite.
Ja mogu da vam uputim kompliment, a vi ipak moete
da odluite da se ne osetite polaskanim.
Drugim recima, veina nas, iako smo celog ivota
u poloaju da inimo izbor, u stvari smo klupko uslovnih refleksa koje ljudi ili okolnosti u datim trenucima
usmeravaju ka predvidivim ishodima u ponaanju. Ovi
uslovni refleksi su kao refleksi koje je opisao Pavlov.
Pavlov je poznat po tome to je dokazao da, ako prilikom hranjenja psa taj in svaki put propratimo zvukom zvonceta, pas e uskoro poeti da lui pljuvaku
44
i na sam zvuk zvonceta, jer je jedan podsticaj uslovljen
drugim.
Veina nas, zbog toga to smo uslovljeni, daje iste
predvidljive povratne reakcije na spoljanju sredinu.
ini se da nae reakcije nastupaju automatski na ono
to dolazi od ljudi ili okolnosti koje nas okruuju,
ali mi pri tome zaboravljamo da ipak u svakom trenutku svog postojanja inimo izbor. Jedino, mi taj izbor inimo nesvesno.
Ako se za trenutak udaljimo da bismo razmotrili
izbor koji inimo dok ga inimo, mi samim inom
razmatranja ceo proces iz oblasti nesvesnog prenosimo
u oblast svesnog. Ovaj postupak prenoenja odluke u
oblast svesnog i njeno razmatranje stavlja nas u poloaj
moi.
Kada donosimo neku odluku - o bilo kakvoj odluci
da je re - moemo da se upitamo dve stvari. Prvo:
"Kakve su posledice odluke koju donosim?" Duboko
u dusi odmah emo znati kakve su. Drugo: "Da li e
odluka koju ja sada donosim usreiti mene ili moju
okolinu?" Ako je odgovor potvrdan, donesimo tu odluku. Ako je odgovor odrean, ako ta odluka donosi
neprijatnosti nama ili naoj okolini, nemojmo je doneti.
I to je sve.
45

Postoji samo jedan izbor iz onog beskonanog niza

koji nam stoji na raspolaganju svakog trenutka, a koji
moe da usrei, i nas, i one koji nas okruuju. Kada
napravimo takav izbor, on dovodi do postupka koji
se naziva spontanim pravim izborom. Spontani pravi
izbor je pravi postupak u pravom trenutku. To je ispravno reagovanje na svaku situaciju koja iskrsne. To
je postupak koji obogauje i nas same i sve one koji
su u njega ukljueni.
Postoji veoma interesantan mehanizam koji kosmos poseduje, a koji nam pomae da donosimo spontane prave odluke. Taj mehanizam je u vezi sa centrima
reagovanja u naem telu. Telo doivljava dve vrste
oseanja preko ula: jedno su oseanja zadovoljstva,
a drugo oseanja neprijatnog. U trenutku svesnog
donoenja odluke oslunimo svoje telo i upitajmo se:
"Ako donesem ovu odluku, ta e se dogoditi?" Ako
nam telo poalje oseanje prijatnosti, izbor je pravi.
Ako nam telo poalje oseanje neprijatnog, nismo na
putu ka pravom izboru.
Kod nekih ljudi te poruke prijatnog i neprijatnog
su u sferi solarnog pleksusa, dok su kod nekih u sferi
srca. Svesno usmerimo panju u oblast srca i upitajmo
srce ta da uradimo. Oslunimo odgovor - on e doi
46
u obliku fizikog oseaja. On moe biti veoma, veoma slab, ali e ga biti, jer on je tu, u naem telu.
Srce jedino zna pravi odgovor. Veina ljudi stavlja
srce u sferu mekog i sentimentalnog. Ali to nije tako.
Srce poseduje intuiciju, ono je i borbeno, ono reaguje
u sklopu okolnosti, ono prepoznaje povezanosti. Ono
nije usmereno ka jednostavnoj formuli: pobeda ili poraz. Njemu je dostupan onaj kosmiki kompjuter polje istog potencijala, istog znanja i beskrajne moi
organizovanja - ono uzima u obzir sve. Ponekad e
nam se uiniti da se sledea tvrdnja protivi razumu,
ali srce ima veu mo, precizniju mo povezivanja
injenica, nego bilo ta to se nalazi u oblasti racionalne misli.
ZAKON KARME moemo koristiti za sticanje novca i obilja, kao i za dotok svih dobrih stvari kadgod
poelimo. Ali, pre svega, moramo da postanemo svesni
injenice da sami stvaramo svoju budunost izborom
koji inimo u svakom trenutku svoga ivota. Ako to
budemo redovno radili, Zakon karme emo koristiti
u svoj njegovoj punoi. to vie budemo uvodili svoje
odluke u oblast svesnog izbora, to emo vie donositi
odluke koje su spontano prave odluke - i za nas, i za
one koji nas okruuju.
47

A ta da kaemo o karmi iz prolosti i kako ona

sada utie na nas? Ima stvari koje moemo da uinimo
u vezi sa karmom iz prolosti. Jedna od njih je da
platimo svoje dugove karmi. Veina ljudi to i radi,
svakako nesvesno. Moda je to izbor svakog od nas.
Ponekad je to veoma bolno, ali Zakon karme kae da
nijedan dug u kosmosu ne ostaje nenaplaen. U kosmosu obraunski sistem deluje bez greke i sve to
se dogaa samo je kretanje energije na jednu ili na
drugu stranu.
Drugi nain je da prebacimo ili preobliimo svoju
karmu u neko poeljnije iskustvo. To je veoma zanimljiv postupak u kome se, dok plaamo svoj karmiki dug pitamo "Kakvu pouku mogu da izvuem
iz ovoga? Zato se ovo dogaa i kakvu mi poruku
alje kosmos? Kako da pomognem blinjima da se
koriste ovim mojim iskustvom?" inei to, mi traimo
seme mogunosti i vezujemo to seme mogunosti za
svoju darmu (dharma), za svoju svrhu ivota o kojoj
emo govoriti u sedmom duhovnom zakonu uspeha.
On nam omoguuje da karmu preoblikujemo u novi
izraz.
48
Na primer, ako slomimo nogu bavei se nekim
sportom, moemo da se upitamo: "Kakvu pouku mogu
iz ovoga da izvuem? Kakvu mi poruku alje kosmos?"
Moda poruka glasi da treba da usporimo tempo, da
ponemo da obraamo vie panje na ono to nam
poruuje nae telo. Ako putem svoje darme alimo
da prenesemo i drugima saznanja do kojih smo doli
i ako se upitamo: "Kako bi ovo iskustvo moglo da
koristi i mojim blinjima?" - moda emo napisati i
knjigu sa uputstvima kako da se ljudi bezbednije bave
sportom. Ili, neko e biti u stanju da napravi nacrt za
specijalnu obuu ili titnik za noge, kako bi se izbegla
povreda koju je neko od nas iskusio.
Na ovaj nain, dok plaamo svoj karmiki dug,
mi istovremeno moemo da preobratimo neprijatnost
u prednost koja e nam doneti novac i zadovoljstvo.
To je preobraavanje karme u pozitivno iskustvo. Na
ovaj nain niko ne moe da pobegne od svoje karme,
ali, koristei se jednom karmikom epizodom, moe
da iz nje stvori novu, pozitivnu karmu.
Trei nain postupanja sa karmom je da se ona
prevazide. Prevazii karmu znai postati od nje nezavisan. Nain da se prevazide karma je da se stalno
proivljava meuprostor, Ja i Duh. To je slino pranju
komada prljave tkanine u reci. Svakim pranjem ukloni
4 Sedam zakona uspeha
49
se bar poneka mrlja. to vie peremo, to tkanina po-

staje istija. Mi peremo ili prevazilazimo serne svoje

karme time to ulazimo u meuprostor i iz njega izlazimo. To se, kao to smo rekli, postie meditacijom.
Svako delovanje je neka karmika epizoda. I ispijanje olje kafe je karmika epizoda. Taj postupak
stvara zapamivanje, a zapamivanje ima sposobnost
ili potencijal da stvara elju. A elja stvara novo delovanje. Radni softver nae due je karma, zapamivanje i elja. Na duh je klupko svesti u kome
se nalazi seme karme zapamivanja i elje. Time to
smo postali svesni tog semena izraavanja, mi postajemo i svesni tvorac stvarnosti. Time to smo postali
onaj koji svesno donosi odluke, mi poinjemo da podstiemo delovanja koja unapreuju i razvijaju, i nas,
i one u naoj okolini.
Ukoliko nas karma vodi napred, ukoliko unapreuje i razvija, i nae Ja, i sve one na koje nae Ja
utie, plod karme e biti srea i uspeh.
50
PRIMENA ZAKONA
KARME ILI UZROK
I POSLEDICA
Z
AKON KARME u staviti u dejstvo tako to u
odluiti da postupam na sledei nain:
1. Danas u biti svestan svedok svake odluke koju
donesem. Time to u biti svestan svedok, ja u
svaku od tih odluka uneti u svoje svesno shvatanje.
Znam da je najbolja priprema za ono to moe da
naie u bilo kom trenutku u budunosti, potpuna
svest o sadanjem trenutku.
2. Kad god uinim neki izbor, postaviu sebi dva
pitanja: "Kakve su posledice ovog mog izbora?" i "Da li e ovaj moj izbor doneti zadovoljstvo i sreu meni i onima na koje e ovaj
izbor uticati?"
3. Zatraiu, zatim, savet od svog srca i rukovodiu
se porukom koju mi ono alje u vidu prijatnog ili
neprijatnog. Ako izbor donosi oseanje prijatnosti,
ja u ga bez razmiljanja prihvatiti. Ako postoji
51
osecanje neprijatnog, ja u da saekam i da u sebi
preispitam posledice mogueg izbora. Taj glas i
njegovo voenje omoguie mi da spontano donosim prave odluke, odluke koje su dobre i za
mene i za one koji me okruuju.
4 OS
ZAKON
NAJMANJEG NAPORA

Inteligencija prirode deluje sa

neizmernom lakoom... osloboena muka
skladno i sa ljubavlju.
J kada mi ovladamo snagama sklada,
radosti i ljubavi, mi stvaramo uspeh i sreu
u poduhvatima
sa beskrajnom lakoom.

C6
1,
I
Celovito bie zna i kada ne ode, vidi
i kada ne gleda, postie i kada ne dela.
Lao Tzu
etvrti duhovni zakon uspeha je ZAKON NAJMANJEG NAPORA. Ovaj zakon se zasniva na injenici da inteligencija prirode deluje sa beskrajnom
lakoom i osloboena suvinih napora. To je zakon
najmanjeg delovanja, odsustva otpora. Zato je to princip sklada i ljubavi. Kada se tome nauimo od prirode,
sve svoje elje emo moi lako da ispunimo.
Ako posmatramo prirodu na delu, videemo da se
sve odvija uz najmanji mogui napor. Trava ne nastoji
da raste - ona jednostavno raste. Riba ne nastoji da
pliva - ona jednostavno pliva. Cvet ne nastoji da cveta
- on jednostavno cveta. Ptica ne nastoji da leti - ona
jednostavno leti. To je deo njene prirode. Zemlja ne
nastoji da se okree oko svoje ose - u njenoj prirodi
je da se vrtoglavom brzinom okree oko svoje ose,
kreui se pri tom kroz svemir. U prirodi novoroenog
55
deteta je da postoji bezbrino, u srei. U prirodi sunca
je da ija. U prirodi zvezda je da svetle i trepere. I u
prirodi coveka je da svoje snove iskazuje u fizikom
obliku, lako i bez napora.
U nauci Veda, prastaroj induskoj filozofiji, taj princip je poznat kao princip utede snage ili kao princip
"uradi manje - postigni vie". Na kraju se stie do
stanja u kome ne moramo da uradimo nita, a postiemo sve. To znai da treba da postoji samo naznaena zamisao, a manifestacija te zamisli doi e
sama od sebe, bez napora.
Ono to se obino naziva "udom" u stvari je manifestacija ZAKONA NAJMANJEG NAPORA. Inteligencija prirode deluje bez napora, bez sukoba, spontano. Ona nije linearna - ona je intuitivna, podsticajna,
ona daje snagu. Kada smo u skladu sa prirodom, kada
doemo do spoznaje o svome Ja, tada moemo da
koristimo ZAKON NAJMANJEG NAPORA.
U one postupke koji su vodeni ljubavlju ulae se

najmanji napor, jer snaga ljubavi je snaga koja prirodu

odrava kao celinu. Kada teimo da postignemo mo
ili kontrolu nad drugima, mi u stvari uzaludno troimo
energiju. Kada teimo da steknemo novac ili mo da
bismo zadovoljili svoj ego, mi uzalud troimo energiju
u potrazi za prividom sree dok nam izmie srea
56
dostupna tog trenutka. Kada elimo novac samo radi
line koristi, mi presecamo tok energije ka sebi, ime
ujedno spreavamo delovanje inteligencije prirode.
Ali, kada su naa dela motivisana ljubavlju, ne postoji
gubitak energije. Naprotiv, kod takvih dela energija
se umnoava i gomila, pa visak energije koju sakupimo
ne moe da se usmeri ka ostvarenju bilo koje elje,
pa i elje za postizanjem ogromnog bogatstva.
Fiziki deo naeg bia moe da se posmatra kao
ureaj za kontrolisanje energije koju moemo da stvaramo, uvamo ili troimo. Ako znamo kako da stvaramo, uvamo i troimo energiju na efikasan nain,
onda emo biti u stanju da stvorimo bogatstvo i to ne
bogatstvo ogranienog obima. Usmeravanjem na ego
troi se najvei deo energije. Ako je naa unutarnja
referentna taka ego, ako elimo da posedujemo mo
nad drugima i da njima upravljamo, ako stalno teimo
samopotvrdivanju tako to oekujemo priznanja drugih, onda mi energiju neracionalno troimo.
Kada se sva ta energija oslobodi, ona moe da se
preusmeri na stvaranje bilo ega to poelimo. Kada
naa unutarnja referentna taka postane na duh, kada
postanemo imuni na kritiku i kada se ne budemo plaili
izazova, biemo u stanju da u svoju slubu stavimo
57
snagu ljubavi, a da energiju usmerimo kreativno ka
stvaranju obilja i ka linom razvoju.
U Umetnosti snevanja Don Huan kae Karlosu Kastanedi "... Najvei deo energije mi troimo da bismo
zadrali sopstvenu vanost... Kada bismo bili u stanju
da se odreknemo dela te vanosti, dogodile bi nam se
dve veoma vane stvari. Prva je da bismo oslobodili
energiju koju koristimo za odravanje privida o sopstvenoj veliini; druga je da bismo sebi pruili dovoljno energije da... pogledamo u svemir i da se zagledamo u njegovu stvarnu veliinu".
ZAKON NAJMANJEG NAPORA ine tri sastavna
dela - tri stvari koje nam stoje na raspolaganju da
bismo princip "uradi manje, postigni vie" stavili u
svoju slubu. Prvi sastavni deo je prihvatanje. Prihvatanje jednostavno znai donoenje odluke: "Danas u
da prihvatim ljude, situacije, okolnosti i dogaaje kakvi
budu". To znai da u znati daje ovaj trenutak onakav

kakav treba da bude, jer je kosmos onakav kakav treba

da bude. Ovaj trenutak - trenutak koji upravo doivljavamo - vrhunac je svih trenutaka koje smo doziveli
58
u prolosti. Ovaj trenutak je onakav kakav jeste, jer
je ceo kosmos onakav kakav jeste.
Kada se suprotstavimo ovom trenutku, mi se suprotstavljamo itavom kosmosu. Umesto toga, dakle,
moemo da odluimo da se neemo suprotstavljati
itavom kosmosu time to emo se suprotstavljati
ovom trenutku. To znai da je nae prihvatanje ovog
trenutka potpuno i sveobuhvatno. Time prihvatamo
stvari kakve jesu, a ne kakve elimo da trenutno budu.
Vano je da ovo shvatimo. Moemo eleti da stvari
ubudue budu drugaije, ali ovog trenutka moramo ih
prihvatiti onakve kakve jesu.
Kada se oseamo nemonim ili povredenim u odnosu na neku linost ili situaciju, podsetimo se da ne
reagujemo na linost ili situaciju, ve na svoja oseanja
u vezi sa linou ili situacijom. To su naa oseanja,
a naa oseanja ne moemo drugima pripisati kao
greku. Kada doemo do toga saznanja i kada to potpuno shvatimo, preuzeemo odgovornost za svoja
oseanja i biti u stanju da ih menjamo. Kada prihvatimo stvari onakve kakve jesu, biemo u stanju da
prihvatimo odgovornost za svoju situaciju i za sve
dogaaje koje vidimo kao probleme.
To nas vodi ka drugom sastavnom delu 2AK0NA
NAJMANJEG NAPORA: odgovornosti. ta znai od59
govornost? Odgovornost znai da ne krivimo nikoga
i nita za situaciju u kojoj se nalazimo, ukljuujui tu
i sebe. Kada prihvatimo neku okolnost, dogaaj ili
problem, onda odgovornost znai sposobnost da damo
kreativni odgovor na situaciju kakva je ona sada. Svaka
situacija nosi u sebi seme mogunosti, a svest o tome
nam omoguanje da prihvatimo dati trenutak i da ga
pretvorimo u bolju situaciju ili stvar.
Kada to uinimo, svaka takozvana neprijatna situacija postae mogunost za stvaranje neeg novog
i lepog, a svaki, kako ga ponekad nazivamo, muitelj
ili tiranin postae nam uitelj. Stvarnost je u stvari
tumaenje. Ako se opredelimo da stvarnost tumaimo
na ovaj nain, biemo okrueni uiteljima, a nove
mogunosti otvarae se pred nama.
Kad god se suoimo sa tiraninom, muiteljem, uiteljem, prijateljem ili neprijateljem (a oni su svi isto) podsetimo se: "Ovaj trenutak je onakav kakav treba da bude".
Odnosi koje smo u ivotu sami stvorili ovog trenutka
su tano onakvi kakvi su nam potrebni. Postoji skriveno

znaenje iza svega to se dogaa i to skriveno znaenje

slui naem razvoju i napredovanju.
Trei sastavni deo ZAKONA NAJMANJEG NAPORA je nebranjenje, to znai da je naa svest odbacila
potrebu da se branimo, da je odustala od toga da
60
ubeuje druge ili da im dokazuje ispravnost svojih
stavova. Ako pogledamo ljude oko sebe, videemo da
oni troe devedeset i devet postotaka svog vremena
branei svoje stavove. Ako se odreknemo potrebe da
branimo svoja gledita, sva ta ogromna energija koju
smo ranije troili na odbranu, sada e nam biti na
slobodnom raspolaganju.
Onoga asa kada zauzmemo odbrambeni stav, kada
ponemo da krivimo druge, kada ne elimo da prihvatimo situaciju trenutka i da joj se prilagodimo, sukobljavamo se sa otporom. A kada se sukobimo sa
otporom i kada ponemo da forsiramo situaciju, otpor
sa kojim se sukobljavamo samo e se poveati. Niko
od nas sigurno ne eli da stoji kao nesavitljiv, visok
hrast koji puca i pada pod naletima oluje. Umesto
toga bolje je da budemo prilagodljivi kao trska koju
vetar povija, ali koja preivi oluju.
Odustanimo od branjenja sopstvenih pogleda u bilo
emu. Ako ne postoji neto to emo braniti, nee biti
ni potrebe za sukobom. Ako nam to postane nain
postupanja, ako prestanemo da se borimo ili suprotstavljamo, biemo u stanju da u potpunosti doivimo
sadanjost, to je dar koji nam ivot prua. Jednom
sam uo, ne znam od koga, sledee: "Prolost je istorija, budunost je tajna, a sadanjost je dar koji se nama
prezentira. Zato se sadanje vreme naziva prezent".
Ako prihvatimo sadanjost rairenih ruku i stopimo
se sa njom, osetiemo u sebi plamen, sjaj i iskru zanosa
koja treperi u svakom biu. Kada ponemo da oseamo
to treperenje duha u svemu to je ivo, kada se sa
njim srodimo, u nama e narasti radost i mi emo biti
u stanju da odbacimo uasna optereenja odbrambenih
stavova, ogorenja i uvreda. Tek tada emo moi da
se osetimo raspoloenim, bezbrinim, veselim i slobodnim.
Bez ikakve sumnje u dubini due znaemo da nam
ova jednostavna radosna sloboda prua sve ono to
poelimo i kadgod poelimo, jer nae elje kreu sa
polazita sree, a ne sa polazita brige i straha. Nije
potrebno da bilo ta pravdamo, potrebno je da samo
sebi kaemo kakva nam je namera i doiveemo ispunjenje, radost, zadovoljstvo, slobodu i oseanje da
smo sopstveni gospodari u svakom trenutku svoga
ivota.
Obaveimo se da emo sprovoditi odluku o ne-

branjenju. To je put koji sledi inteligencija prirode u

svom spontanom hodu, bez trvenja i bez napora. Kada
steknemo taj divan spoj prihvatanja, odgovornosti i
62
nebranjenja, osetiemo kako ivot tee sa neverovatnom lakoom.
Kada budemo stalno otvoreni za sva gledita, bez
upornog i krutog pristajanja uz samo jedno, nai snovi
i elje tei e u skladu sa eljama prirode. To e nam
omoguiti da svoje namere oslobodimo, ali da ih ne
vezujemo za bilo ta drugo, oekujui tako pogodan
trenutak da nae elje predu u stvarnost. Budimo sigurni da e u pravom trenutku nae elje postati opipljiva stvarnost. To je ZAKON NAJMANJEG NAPORA.
PRIMENA ZAKONA
NAJMANJEG NAPORA
Ja u ZAKON NAJMANJEG NAPORA primenjivati
tako to u se obavezati da preduzmem sledee
korake:
1. Primenjivau prihvatanje. Danas u da prihvatam
ljude, situacije, okolnosti i dogaaje onakve kakvi
budu. Shvatiu da je ovaj trenutak onakav kakav
treba da bude i da je ceo kosmos onakav kakav
treba da bude. Neu se suprotstavljati elom kosmosu tako to u se suprotstavljati ovom trenutku.
Moje prihvatanje je potpuno i sveobuhvatno. Prihvatam stvari onakve kakve su ovog trenutka, a
ne onakve kakve elim da budu.
2. Mojim prihvatanjem stvari onakvima kakve jesu,
preuziman odgovornost za svoju situaciju i za
dogaaje koji za mene predstavljaju problem.
Znam da prihvatanje odgovornosti znai da neu
smatrati daje bilo ko ili bilo ta krivac za situaciju
u kojoj se nalazim; za to neu okrivljavati ni sebe.
Znam da je svaki problem u stvari prerusena nova
mogunost i da mi svest o ovom trenutku daje
mogunost da se tim trenutkom koristim kao potencijalnom prednou.
3. Moja svest o trenutku danas e se izraavati i kroz
nebranjenje. Odbaciu potrebu da branim svoje stavove. Oslobodiu se potrebe da ubeujem druge
u ispravnost svojih stavova ili da ih privoljevam
da ih prihvate. Nastojau da ostvarim otvorenost
za sve stavove, ne drei se kruto ni jednog od
njih.
5 Sedam zakona uspeha

ZAKON
NAMERE I ELJE
U svakoj nameri i elji sadran je
mehanizam za njihovo ostvarivanje, jer
namera i zelja u polju istog potencijala
imaju beskrajnu mo organizovanja.
I kada u plodno tle istog potencijala
uvedemo nameru, mi beskrajnu mo
organizovanja stavljamo u svoju slubu.

U poetku bese elja koja je prvo seme

uma; mudraci koji su u svojim srcima razmiljali, putem svoje mudrosti otkrili su
vezu izmeu postojeeg i nepostojeeg.
Himna o stvaranju, Rig Veda
Peti duhovni zakon uspeha je ZAKON NAMERE I
ELJE. Ovaj zakon se zasniva na injenici da
energija i inteligencija postoje svugde u prirodi. U
stvari, na nivou kvantnog polja i ne postoji nita drugo
sem energije i informacije. Kvantno polje je samo drugi naziv za polje iste svesti i potencijala. A na to
kvantno polje utiu namera i elja. Pogledajmo pojedinosti toga procesa.
Cvet, duga, drvo, vlat trave ili ljudsko telo svedeni
na svoje osnovne sastojke u stvari su energija i informacija. Ceo kosmos u svojoj sutinskoj prirodi u stvari
je kretanje energije i informacija. Jedina razlika
izmeu nas i drveta je sadrina energije i informacija
u naim telima.
69
Na nivou materije i mi i drvo sastavljeni smo od
istih elemenata koji su ve nekada bili u neto
ugraeni. To su ugljenik, vodonik, kiseonik i azot u
velikoj meri, kao i drugi elementi u veoma malim
koliinama. Sve te elemente bismo mogli da kupimo
u radnji za neznatnu sumu novca. Razlika izmeu nas
i drveta nije, dakle, u ugljeniku, vodoniku ili kiseoniku.
Mi i drvee, ak, stalno razmenjujemo ugljenik i kiseonik meusobno. Bitna razlika lei u energiji i informacijama.
U emi prirode mi, ljudi, smo povlaena vrsta.
Posedujemo nervni sistem koji je sposoban da doe
do svesti o sadraju energije i informacija u tom lokalizovanom polju koje je nastalo kao nae telo. Mi
to polje subjektivno doivljavamo putem misli, ula,
oseanja, elja, seanja, nagona, poriva i verovanja.
To isto polje doivljava se i objektivno kao fiziko
telo, a kroz fiziko telo to polje doivljavamo kao

svet. A radi se o istom. Zato su stari mudraci govorili:

"Ja sam to, ti si to, to je to i to je sve".
Nae telo nije odvojeno od celine kosmosa, jer na
nivou kvantne mehanike ne postoje jasno definisane
granice. Svako od nas moe se uporediti sa trzajem,
talasom, tokom, skokom ili virom - ili bilo kojim lokalizovanim pokretom u veem kvantnom polju. To
70
vee kvantno polje - kosmos - je nae telo proireno
u svim pravcima. ovekov nervni sistem je ne samo
u stanju da bude svestan informacija i energije u sopstvenom kvantnom polju ve je, zahvaljujui injenici
to je zbog tog savrenog nervnog sistema svest toliko
fleksibilna, u stanju da svesno menja informacijski
sadraj koji uslovljava nastajanje fizikog tela.
Moemo svesno menjati energiju i informacijski
sadraj sopstvenog mehanikog tela i time uticati na
energiju i informacijski sadraj svog proirenog tela
- svoje okoline, svoga sveta - i prouzrokovati
odreene manifestacije.
Ova svesna promena izaziva se pomou dva inioca koji su sadrani u svesti - panje i namere. Panja
daje energiju, namera preobraava. Sve ono na ta u
ivotu usmerimo panju, postaje jae. Sve ono emu
uskratimo panju vene, raspada se, nestaje. Namera,
sa druge strane, daje podsticaj pretvaranju energije i
informacija u druge oblike. Namera organizuje svoje
ispunjenje.
Kvalitet namere usmeren na predmet panje
dovee do spleta dogaaja koji su povezani u vremenu
i prostoru, kako bi se dolo do nameravanog ishoda,
pod uslovom da se pridravamo i ostalih duhovnih
zakona uspeha. Namera, na plodnom tlu panje ima
71
neogranienu mo organizovanja. Neograniena mo
organizovanja znai mo da se u vremenu i prostoru
uskladi bezbroj dogaaja istovremeno. Izraz te neo- ,
granicene moi organizovanja ogleda se u svakoj vlati/
trave, u svakom cvetu jabuke, u svakoj eliji naeg
tela. To se ogleda u svemu to ivi.
U emi prirode sve jedno drugom odgovara i sve
je jedno sa drugim u vezi. Kada mrmot izae iz zemlje,
znamo da je prolee blizu. U odreeno doba godine
ptice se sele i zna se u kome pravcu. Priroda je simfonija - sklad. A tom simfonijom tiho se diriguje na
najvioj taki stvaranja.
Primer te simfonije je i ljudsko telo. Jedna jedina
elija u ljudskom telu obavlja oko est triliona radnji
u jednoj sekundi i uz to mora znati ta ostale elije
rade tog trenutka. Ljudsko telo moe da izvodi muziku,

ubija bacile, stvara decu, recituje poeziju i prati kretanje zvezda istovremeno, jer je polje beskrajne korelacije deo informacionog polja.
Nervni sistem oveka ima tu izvanrednu osobinu
da moe da upravlja ovom beskrajnom moi organizovanja putem svesne namere. Namera kod ljudske
vrste nije nepomerljiva, niti stavljena u ograniene
okvire energije i informacija. Ona je beskrajno prilagodljiva. Drugim recima, ukoliko ne naruavamo dru72
ge zakone prirode, mi putem namere moemo doslovno da usmeravamo zakone prirode ka ispunjenju svojih
snova i elja.
Kosmiki kompjuter sa svim organizacionim
moima koje poseduje moe da se stavi u nau slubu.
Mi najviem nivou stvaranja moemo da predstavimo
svoju nameru i samim tim inom pokrenemo polje
neograniene korelacije.
Sama namera predstavlja osnovu za lak, spontani,
neometani tok istog potencijala koji tei svom izrazu
od neiskazanog ka iskazanom. Jedino ogranienje na
tom putu je da namera mora biti za dobro oveanstva.
A to dolazi samo po sebi ako smo usklaeni sa SEDAM
DUHOVNIH ZAKONA USPEH A.
Namera je stvarna snaga koja stoji iza elje. Ve
sama namera je veoma jaka, jer je namera elja koja
nije vezana za ishod. elja sama po sebi je slaba, jer
je elja kod veine ljudi panja vezana za neto
odreeno. Namera je elja koja strogo vodi rauna o
svim drugim zakonima, a posebno o ZAKONU NEVEZFVANJA koji je esti duhovni zakon uspeha.
73
Namera u kombinaciji sa nevezivanjem vodi ka
svesti o usmeravanju na ivot i svesti o sadanjem
trenutku. Kada se neko delo izvodi sa sveu o
sadanjem trenutku, ono je najuspenije. Namera se
odnosi na budunost, ali je panja usmerena na
sadanjost. Ako je panja usmerena na sadanjost, namera za budunost e se manifestovati, jer se
budunost stvara u sadanjosti. Sadanjost mora da se
prihvati onakva kakva jeste. Prihvatimo sadanjost i
stvarajmo namere za budunost. Budunost je neto
to moe da se stvara putem nesputanih namera, ali
ne smemo nikada da se borimo protiv sadanjosti.
I prolost i sadanjost i budunost pripadaju svesti.
Prolost je ono to je zapameno, seanje; budunost
je predvianje; sadanjost je svest. Vreme je, prema
tome, kretanje misli. I prolost i budunost nastaju iz
mate, jedino je sadanjost -'koja je u stvari svest stvarna i vena. Ona jeste. Ona ini potencijal za vre-

me-prostor, materiju i energiju. Ona je beskrajno polje

mogunosti koje se iskazuju kao apstraktne sile - bilo
da su svetlost, toplota, elektricitet, magnetizam ili zemljina tea. Te sile nisu ni u prolosti ni u budunosti.
One prosto jesu.
Nae tumaenje tih apstraktnih sila omoguuje nam
da doivimo konkretne pojave i oblike. Zapamena
74
tumaenja apstraktnih sila stvaraju doivljaj prolosti,
oekivana tumaenja istih apstraktnih sila stvaraju
budunost. A to su kvaliteti panje, kako se nakze
1
smeteni u svesti. Kada se ti kvaliteti oslobode tereta
prolosti, onda delovanje u sadanjosti postaje plodno
_
tle za stvaranje u budunosti.
Namera koja svoje temelje ima u toj nesputanoj
slobodi sadanjosti, slui kao katalizator za odgovaI
rajuu smeu materije, energije i dogaaja u vremenu
- prostoru kako bi se ostvarila bilo koja elja.
j
Ako kod nas postoji svest o sadanjem trenutku i
ako je ona okrenuta ivotu, onda e sve zamiljene
prepreke - a skoro devedeset postotaka uoenih prepreka ine zamiljene prepreke - naprosto nestati.
Ostatak od pet do deset odsto uoenih prepreka moe
se pretvoriti u nove mogunosti putem strogo usmerene namere.
Strogo usmerena namera je panja koju nita ne
moe da skrene sa ciljanog usmerenja. Strogo usmerena namera je vezivanje celokupne panje za nameravani ishod, i to sa nepokolebljivom panjom koja
ne prihvata mogunost da je prepreke ometu na
i
odreenom putu. Iz nae svesti tada nestaju sve prepreke, svaka od njih i sve one u celini. Pri tome mi
.
zadravamo nepokolebljivu mirnou, dok se istovre75
meno posveujemo svome cilju sa potpunom predanou. To je snaga svesti i usmerene namere koje teku
istovremeno.
Nauimo da vladamo snagom namere i biemo u
stanju da ostvarimo sve to poelimo. Do cilja se moe
doi i trudom i naporom, ali je cena visoka. Cena se
plaa u stresu, sranim napadima ili ugroavanjem sopstvenog odbrambenog sistema. Mnogo je bolje slediti
ovih pet koraka datih u ZAKONU NAMERE I ELJE.
Kada koristimo te korake za ispunjenje svojih elja,
namera se hrani sopstvenom snagom.
1. Koraknite u meuprostor. To znaci, koncentriite
se na onaj tihi prostor izmeu misli da biste uli
u tiinu, na onaj nivo Postojanja koji je nae osnovno stanje.
2. Poto smo uli u to stanje Postojanja, oslobodimo

svoje namere i elje. Dok smo u meuprostoru,

misli, u stvari, nema; ne postoji ni namera, ali kada
se izae iz meuprostora - na tome spoju izmeu
meuprostora i misli - vreme je da se uvede namera. Ako imamo vie ciljeva, treba da ih
popiemo i da na njih usmerimo panju pre nego
to uemo u meuprostor. Ako, na primer, elimo
uspenu karijeru, mi ulazimo u meuprostor sa tom
namerom, a namera e ve biti u naoj svesti, ma76
kar i kao slabi plamiak. Oslobaanje namera i
elja kada se ue u meuprostor znai njihovo stavljanje u plodno tle istog potencijala sa saznanjem
da e se one razviti kada za njih doe najpovoljnije
vreme. Ne treba iskopavati seme elja da bismo
videli da li je poelo da klija, niti se treba strogo
vezivati za oekivanu emu njegovog razvoja.
Nae je da to seme oslobodimo.
3. Ostanimo u stanju u kome sami sebi sluimo kao
referentna taka. To znai da treba da budemo dosledni u svesti o samima Sebi, o svome Ja, o svome
duhu i svojoj vezi sa poljem istog potencijala.
To, takoe, znai da ne treba da posmatramo sebe
oima sveta oko nas niti da dozvolimo da na nas
utiu miljenja i kritika drugih. Da bismo ostali u
tome stanju u kome smo sami sebi referentna taka,
dobro je da svoje elje zadravamo za sebe i da
ih saopstavamo samo onome ko sa nama deli iste
elje ili ko je veoma vezan za nas.
4. Odbacimo svoju vezanost za ishod. Na taj nain
oslobodiemo se grevitog oekivanja odreenog
rezultata prihvatajui mudrost neizvesnosti. To
nam omoguuje da uivamo u svakom trenutku
na svom ivotnom putu, ak i kada ne znamo ta
pred nama lei.
77
5. Izvoenje u pojedinostima prepustite kosmosu. Nae
elje i namere putene u meuprostor imaju neogranienu mo organizovanja. Poverimo toj mo'i,
koju poseduju i namere, da se sve dovede u sklad.
Podsetimo se da je naa prava priroda sutinski
duhovna priroda. Nosimo sa sobom svest o sopstvenom duhu u svakoj prilici, svoje elje oslobaajmo
bez gra i prepustimo kosmosu da on uskladi sve pojedinosti.
PRIMENA ZAKONA
NAMERE I ELJE
I
Primenjivau ZAKON NAMERE I ELJE tako to

u se obavezati da preduzmem sledee korake:

1. Napraviu spisak svojih elja. Taj spisak nosiu
stalno sa sobom. Pre nego to se upustim u utanje
i meditaciju, pogledau taj spisak. Spisak u pogledati i uvee, pre nego to zaspim. Kada se izjutra
probudim isto tako u ga pogledati.
2. Sve te svoje popisane elje ja u osloboditi i dozvoliti da one sazrevaju u utrobi stvaranja, sa verom da i kad mi se ini da sve ne ide kako ja
elim, za to postoji razlog i da u kosmikom planu
za mene postoje reenja koja su mnogo bolja od
onih u mojim predvianjima.
3. Stalno u sebe podseati da je potrebno da odrim
svest o sadanjem trenutku u svemu to inim. Neu
dozvoliti da prepreke narue moju panju koju posveujem sadanjem trenutku. Prihvatiu sadanjost
onakvom kakva jeste, a budunost u izraavati
kroz svoje najdublje i najdrae namere i elje.
79
I
ZAKON
NEVEZIVANJA
U nevezivanju lei mudrost neizvesnosti...
u mudrosti neizvesnosti lei sloboda
u odnosu na prolost, na poznato,
jer je ono tamnica uslovljenosti prolou.
A svojom spremnou da koraknemo u
nepoznato, u polje svih mogunosti,
mi se predajemo kreativnom umu
koji usklauje igru svemira.
6 Seiktm zakona uspeha

Kao dve zlatne ptice u granama istog

drveta, dva bliska druga, Ego i Ja, ive
u istom telu. Ona prva hrani se slatkim i
kiselim plodovima drveta ivota,
dok ova druga,
niim sputana, gleda.
Mundaka Upanisad
esti duhovni zakon uspeha je ZAKON NEVEZIVANJA. Zakon ne vezivanja kae daje, da bismo
dobili bilo ta u fizikom svetu, pre svega, potrebno
da odbacimo svoju vezanost za taj predmet. To ne
znai da se time odriemo namere da ostvarimo elju.
Ne odriemo se ni namere ni elje. Mi se odriemo
svoje vezanosti za ishod.
To je veoma delotvorna odluka. Onoga trenutka
kada se odreknemo vezivanja za ishod, povezujui

istovremeno usmerenu nameru sa nevezivanjem, postiiemo ono to elimo. Putem nevezivanja moe
da se postigne sve to hoemo, jer se nevezivanje zasniva na bezuslovnoj veri u svoje pravo Ja.
83
Vezivanje, s druge strane, zasniva se na strahu i
nesigurnosti, a u osnovi potrebe za sigurnou lei
nepoznavanje svoga pravog Ja. Izvor bogatstva, obilja
ili bilo ega u fizikom svetu je Ja; ono je svest koja
zna kako da ostvari svaku potrebu. Sve ostalo su simboli: kola, kue, novac, odea, avioni. Simboli su prolazni - sada su tu, sada nisu. Trka za simbolima moe
da se uporedi sa prihvatanjem mape umesto teritorija.
Ona stvara napetost i ostavlja oveka sa oseanjem
unutarnje praznine, jer je svoje Ja zamenio za simbole
svoga Ja. Vezivanje nastaje iz svesti o siromatvu, jer
se vezivanje uvek odnosi na simbole. Odvajanje nastaje iz svesti o bogatstvu, jer odvajanje ostavlja slobodu da se stvara. Ako smo u neto ukljueni, ali ne
i vezani za to, moi emo da se radujemo i smejemo.
Tada se simboli bogatstva stvaraju sami od sebe i bez
napora. Bez nevezivanja mi smo robovi bespomonosti
i beznaa, potreba koje diktira ovaj svet, beznaajnih
briga, tihog oaja i strane ozbiljnosti - to su sve
jasne odlike najprosenijeg svakodnevnog bitisanja i
svesti o siromatvu.
Pravo bogatstvo svesti je sposobnost da se ima
sve to oveku treba, kadgod mu treba, i to sa najmanjim naporom. Da bismo razumeli takvo postojanje
potrebno je da razumemo mudrost neizvesnosti. U toj
84
neizvesnosti nai emo slobodu koja nam omoguuje
da stvorimo sve to poelimo.
Ljudi su neprestano u potrazi za sigurnou, ali
nije teko otkriti da je sigurnost veoma neodreena
stvar. ak i vezanost za novac je znak nesigurnosti.
ovek moe da kae: "Kada dostignem sumu od deset
miliona dolara, oseau se sigurno. Tada u biti flnansijski nezavisan i moi u da se povuem iz poslova. Tada u moi konano da radim ono to elim".
Ali do toga nikada ne doe - nikada!
Oni koji trae sigurnost, jure za njom celog ivota,
ali je ne nalaze. Ona stalno izmie ili ostaje neodreena, jer se sigurnost ne stie samo novcem. Vezanost za novac uvek stvara nesigurnost, ma koliko ga
ovek imao. U stvari, oni koji imaju najvie novca,
esto su najnesigurniji.
Traganje za sigurnou je iluzija. Stari sistemi mudrosti nalaze reenje ove dileme u mudrosti nesigurnosti ili mudrosti neizvesnosti. To znaci daje traganje

za sigurnou i izvesnou u stvari vezivanje za poznato. A ta je poznato? Poznato, to je naa prolost.

Poznato nije nita drugo nego tamnica uslovljenosti
prolou. Tu nema nikakvog kretanja napred. Apsolutno nikakvog. A kada ne postoji kretanje napred,
dolazi do stagnacije, kvarenja, nereda i raspadanja.
85
Neizvesnost, nasuprot tome, predstavlja plodno tle
za istu kreativnost i slobodu. Neizvesnost znai stupanje u nepoznato svakog trenutka postojanja. Nepoznato je polje svih mogunosti, uvek svee i novo,
uvek spremno za nove vidove izraavanja. Bez neizvesnosti i nepoznatog ivot je ustaljeno ponavljanje
istroenih seanja. ovek postaje rtva prolosti, a njegov muitelj danas je njegovo Ja zaostalo od jue.
Odbacimo vezanost za poznato i stupimo u nepoznato - na taj nain emo ui u polje svih mogunosti.
U nau spremnost da stupimo u nepoznato bie ve
uraunat inilac mudrosti neizvesnosti. To znai da
emo u svakom trenutku ivota doivljavati uzbuenja
i sve ono to donosi novo i nepoznato. Upoznaemo
radosti ivota - ari, zadovoljstva, uspone i zanose
sopstvenog duha.
Svakog dana emo moi da potraimo neto novo
i uzbudljivo to moe da se pojavi u polju svih
mogunosti. Kada jednom doivimo neizvesnost, na
pravom smo putu i ne treba vie da ga naputamo.
Nije potrebno da imamo potpuno jasan plan o tome
ta emo da radimo sledee nedelje ili sledee godine,
jer ako smo sve to unapred odredili i ako se za to
vrsto veemo, mi smo tim inom iskljuili itav niz
drugih mogunosti.
86
Jedna od odlika polja svih mogunosti je beskrajna
mogunost povezivanja. To polje je u stanju da dovede
u meusobnu vezu neverovatan broj dogaaja vezanih
za mesto i vreme, kako bi ostvarilo nameravani ishod.
Kada se, nasuprot tome, veemo, naa namera je ograniena krutim okvirima uma, ime se gubi pokretljivost, kreativnost i spontanost koje su, inae, sadrane
u samom polju. Kada se za neto veemo, svoju elju
stavljamo u stanje mirovanja i time joj oduzimamo
onu beskrajnu pomerljivost i promenljivost, to onemoguuje proces kreativnosti.
ZAKON NEVEZTVANJA ne kosi se sa ZAKONOM
NAMERE I ELJE, to jest sa postavljanjem ciljeva.
Tu je jo uvek prisutna namera da se ide u izvesnom
pravcu i ka odreenom cilju. Ali, izmeu taaka A i
B postoji beskrajan niz mogunosti. Ako poemo od
toga da je sve neizvesno, u svakom trenutku kada ot-

krijemo neki visi ideal ili neto uzbudljivije, moemo

da promenimo pravac. Isto tako, manje emo biti skloni da na silu iznalazimo reenja za probleme, pa emo
na taj nain ostati otvoreni za nove mogunosti.
ZAKON NEVEZIVANJA ubrzava ceo postupak evolucije. Kada jednom shvatimo taj zakon, nee nam
biti potrebno da na silu iznalazimo ili donosimo
87
reenja. Problem reen na silu stvara nove probleme.
Ako se, pak, opredelimo za neizvesnost, ako je prihvatamo dok strpljivo ekamo da reenje izroni iz haosa i nereda onda e ono to izroni biti neoekivano
i do tada nezamislivo.
To stanje budnosti - naa spremnost u sadanjosti,
u polju neizvesnosti - spojie se u jednom trenutku
sa naim ciljem i naom namerom i dati nam priliku
da prihvatimo ponuenu mogunost. Sta je
mogunost? Ona se nalazi u svakom problemu koji
bilo kada u ivotu pred nas iskrsne. Svaki, apsolutno
svaki problem na koji u ivotu naiemo predstavlja
seme mogunosti za neto bolje i vee. Kada to jednom
shvatimo, otvaramo itav niz novih mogunosti, a to
je onaj nepresuni izvor tajni, lepota, uzbuenja i novih
iskustava.
Svaki problem koji pred nas u ivotu iskrsne, moe
da se posmatra kao mogunost za neto bolje to nam
se nudi. Ostanimo budni za svaku mogunost time to
emo prihvatiti mudrost neizvesnosti. Kada naa
spremnost naie na pravu mogunost, reenje e doi
samo od sebe.
Rezultat je ono to esto nazivamo "sticajem
srenih okolnosti". Srene okolnosti su prosto spoj
88
spremnosti i mogunosti. Kada se to dvoje nae na
jednom mestu, a uz svest o postojanju haosa, iz svega
e izroniti reenje koje e predstavljati povoljan korak
napred, i za nas, i za one sa kojima dolazimo u vezu.
Ovo je savren recept za uspeh, a zasniva se na ZAKONU NEVEZIVANJA.
PRIMENA ZAKONA
NEVEZIVANJA
Ja u ZAKON NEVEZIVANJA primenjivati tako
sto u se obavezati da preduzmem sledee korake:
1. Danas u se obavezati na nevezivanje. Dozvoliu i sebi i onima oko mene da budu onakvi
kakvi su. Neu kruto nametati svoje ideje o
tome kako ta treba da bude. Neu na silu donositi reenja za probleme i time stvarati nove

probleme. U svemu u uestvovati aktivno, ali bez

vezivanja.
2. Danas u u sve uneti inilac neizvesnosti kao jedan
od bitnih naina na koji doivljavam svet oko sebe.
Ta moja spremnost da prihvatim neizvesnost omoguie da iz zbrke, nereda i haosa, reenja sama
izrone. Sto stvari izgledaju neizvesnije, to u se
ja sigurnije oseati, jer je neizvesnost put ka slobodi. Nalaziu sopstvenu sigurnost u prihvatanju
mudrosti neizvesnosti.
90
3. Ui u u polje svih mogunosti oekujui sva ona
uzbuenja koja mogu da nastanu kada smo otvoreni za beskrajan niz ponuenih izbora. Kada jednom uem u to polje, sve radosti, iskustva, ari i
tajne ivota bie moji.

L0 7 O
ZAKON "DARME"
ILI IVOTNOG
CILJA
Svako ima neki ivotni cilj... izuzetan cilj ili
poseban dar da daruje druge.
, Kada taj poseban dar povezemo sa
sluenjem drugima, ose tiemo zanos i polet
sopstvenog duha, to je najvii cilj, onaj
koji stoji iznad svih ciljeva.

cg
Dok radi, ti si frula kroz ije srce se apat
vetrova pretvara u muziku.
... A ta tek znai raditi sa ljubavlju?
To znai tkati platno nitima izvuenim iz
srca, kao da e se tebi najvoljenija osoba
zagrnuti tom tkaninom...
Kahlil Gibran, Prorok
Sedmi duhovni zakon uspeha je ZAKON DARME.
Na jeziku sanskrit Darma znai "ivotni cilj". ZAKON DARME kae da smo se mi ostvarili u fizikom
obliku da bismo ispunili neku svrhu ili cilj. Polje
istog potencijala je boanstvo u svojoj sutini, a
bozansko uzima na sebe ljudsko oblije da bi ispunilo
neku svrhu.
Prema tom zakonu svako od nas ima poseban dar
da tu svrhu ostvari. Postoji neto to svako od nas
ume bolje od bilo koga na svetu, a za svaiji osoben
dar i posebno izraavanje toga dara postoje i posebne

'
I
I

potrebe. Kada doe do spoja tih potreba i kreativnog

izraavanja tog dara, iskoi varnica koja stvara obilje.
95
Ispoljavanje naih darova da bi se zadovoljile potrebe
stvara neogranieno bogatstvo i obilje.
Kada bismo decu, na samom poetku, mogli da
usmerimo ka ovom toku misli, mogli bismo da se uverimo koliki bi uticaj on na njih izvrio. U stvari, ja
sam tome uio sopstvenu decu, neprestano im ponavljajui da postoji razlog njihovog postojanja, a da sami
moraju da otkriju koji je to razlog. Od svoje etvrte
godine oni su to sluali. Otprilike u isto vreme uio
sam ih da meditiraju, govorei im: "Ne elim da vas
mui razmiljanje o tome od ega ete iveti. Ako ne
budete u stanju da se sami izdravate kada porastete,
ja u se brinuti o vama, ali nemojte da vas to sada
mui. Ne elim ni da va jedini cilj bude uspeh u
koli. Ne elim da va cilj budu najvie ocene ili upisivanje na najbolje univerzitete. Jedino elim da se
upitate kako na najbolji nain moete da posluite
oveanstvu i da nastojite da otkrijete koji su vai
posebni darovi. Jer, svako od vas poseduje poseban
dar koji drugi nema i svako od nas poseduje poseban
nain da taj dar izrazi, koji nije svojstven nikom drugom". Svako od njih obezbedilo je sebi ulaz u najbolje
kole, u tim kolama postizalo je najvie uspehe, a na
univerzitetima svako od njih uspeva da sebe izdrava,
96
jer su usmereni ka onome ta treba da prue. To je,
dakle, ZAKON DARME.
ZAKON DARME se sastoji od tri inioca. Prvi inilac kae da je svako od nas ovde da bi otkrio svoje
pravo Ja, da bi otkrio da je naao pravo Ja duhovne
prirode i da smo mi svi, u stvari, duhovna bia koja
su se ostvarila u fizikom obliku. Mi nismo ljudska
bia koja povremeno prolaze kroz duhovna iskustva
- upravo je obrnuto: mi smo duhovna bia koja povremeno prolaze kroz ljudska iskustva.
Svako od nas je ovde da bi otkrio svoje vie ja
ili svoje duhovno ja. To je prvo ispunjenje ZAKONA
DARME. Mi u sebi treba da pronaemo onog boga ili
boginju koji postoje u zametku i koji oekuju da se
rode, kako bismo mi mogli da izrazimo ono boansko
koje nosimo u sebi.
Drugi inilac ZAKONA DARME je potreba da se
izraze nai posebni darovi. ZAKON DARME kae da
svako ljudsko bie poseduje neki jedinstveni dar. Svako od nas ima dar koji se izraava na samo njemu
svojstven nain i na celoj planeti ne postoji niko iv
ko poseduje istovetan talenat ili talenat koji se ispo-

7 Sedam zakona uspeha

97

ljava na istovetan nain. To znai da svako od nas

ume neto i to na nain na koji to niko drugi na elom
svetu ne zna i ne ume. Kada mi tu odreenu stvar
radimo, gubi se pojam o vremenu. Kada izraavamo
taj jedinstveni dar koji nam je svojstven - a u mnogo
sluajeva je re o vie darova - mi ulazimo u stanje
svesti koje nije ogranieno vremenom.
Trei inilac ZAKONA DARME je sluenje
oveanstvu, to jest blinjima, pri emu se pitamo:
"Na koji nain ja mogu da pomognem? Kako mogu
da pomognem onima sa kojima dolazim u dodir?"
Kada svoju sposobnost da izrazimo dar koji nam je
dat udruimo sa sluenjem oveanstvu, moi emo
da kaemo da u punoj meri primenjujemo ZAKON
DARME. Kada se to povee sa doivljavanjem sopstvene duhovnosti, to jest poljem istog potencijala,
nije mogue da ne dostignemo neogranieno obilje,
jer je ovo pravi nain na koji se do njega dolazi.
To nije prolazno obilje - ono je trajno, jer postoji
na jedinstveni dar, nain na koji ga mi ispoljavamo,
kao i naa predanost blinjima koju ispoljavamo pitajui se: "Na koji nain ja mogu da pomognem?"
umesto "Kako to moe da poslui meni?".
Pitanje: "Kako to moe da poslui meni?" je deo
unutarnjeg dijaloga naeg ega. Pitanje: "Na koji nain
98
ja mogu da pomognem?" je deo unutarnjeg dijaloga
duha. Duh je ona oblast nae svesti kroz koju mi doivljavamo svoju univerzalnost. Ako unutarnji dijalog
samo pomerimo sa pitanja "Kako to moe da poslui
meni?" ka pitanju "Kako ja tu mogu da pomognem?",
mi emo automatski prevazii svoj ego i prei u stanje
duha. Meditacija jeste najbolji nain da se ue u oblast
duhovnog, ali e i jednostavno pomeranje ka pitanju
"Kako ja tu mogu da pomognem?" pomoi da uemo
u stanje duha, u onaj deo svesti gde doivljavamo
svoju univerzalnost.
Ako elimo da ZAKONDARME iskoristimo na najbolji nain, potrebno je da se obaveemo na nekoliko
stvari:
Prva je - ja u teiti ka svom viem biu, onom
biu koje je iznad ega, a to u nastojati da postignem
duhovnim vebama.
Druga je - nastojau da otkrijem koje posebne
darove ja posedujem, a kada ih otkrijem ja u oseati
sreu i zadovoljstvo, jer zadovoljstvo nastupa kada
uemo u stanje svesti koje nije ogranieno vremenom.
To je stanje blaenstva.
Trea je - upitau se kako ja na najbolji nain

mogu da sluim oveanstvu? Nai u odgovor na to

pitanje, a onda taj naeni odgovor poeti da sprovodim.
i
7*
99
Staviu te posebne darove u slubu blinjih, a potrebe
blinjih uskladiu sa svojom eljom da sluim i
pomaem drugima.
Sednimo, dakle, i odgovorimo na ova dva pitanja:
da li mi novac neto znai i ta bi bile moje elje pod
uslovom da imam onoliko novca koliko poelim? Ako
odgovor glasi da bismo i pod tim uslovom radili ono
to trenutno radimo, mi smo u darmi, jer radimo sa
predanou primenjujui svoje posebne darove. Upitajmo se, zatim, i ovo: kako ja na najbolji nain mogu
da posluim oveanstvu? Odgovorimo i na to pitanje
i ponimo da ga sprovodimo.
Otkrijmo boansko u sebi, nadimo ta je na poseban dar, posluimo oveanstvu tim darom i moi
emo da ostvarimo sva bogatstva koja poelimo. Kada
se nae kreativno izraavanje poklopi sa potrebama
blinjih, bogatstva e sama od sebe potei, prelazei
iz neizrazenog u izraeni oblik, iz oblasti duha u oblast
materijalnog. Tada emo poeti da primamo ivot kao
udesno izraavanje boanskog, i to ne samo na trenutke ve neprestano. Shvatiemo istinsku radost i
znaenje uspeha - zanos i polet sopstvenog duha.
100
PRIMENA ZAKONA "DARME"
ILI IVOTNOG CILJA
Ja u ZAKON DARME primenjivati tako to u se
obavezati da preduzmem sledee korake:
1. Danas u se sa ljubavlju odnositi prema bogu ili
boginji koji duboko, u mojoj dui, lee u zametku.
Sa panjom u oslukivati duh koji je u meni i
koji pokree moje telo i moj um. Probudiu svoja
ula kako bi osetila taj duboki mir u mome srcu.
Svest o beskrajnom venom Biu unosiu u sve
doivljaje koji imaju vremensku granicu.
2. Napraviu spisak svojih posebnih darova. Zatim
u napraviti spisak svega u emu uivam dok
izraavam te posebne darove. Dok izraavam te
posebne darove i sluim oveanstvu, ja gubim
pojam o vremenu i stvaram obilje u svom ivotu
i ivotima drugih.
3. Svakog dana u se upitati: "Kako ja mogu da
sluim?" i "Kako ja tu mogu da pomognem?" Odgovori na ova pitanja omoguie mi da pomaem
blinjima sa ljubavlju.
101

SVOENJE I ZAKLJUAK
elim da saznam ta Bog misli... ostalo su
sitnice.
Albert Ajntajn
Kosmiki um upravlja svime to se dogaa u bilionima galaksija i on to ini sa prefinjenom
tanou i inteligencijom koja ne pravi greke. Ta inteligencija je konana i apsolutno najvia - ona
proima svako vlakno postojanja, od najmanjeg do
najveeg, od atoma do kosmosa. Sve to ivi izraz je
te inteligencije. A ta inteligencija deluje putem Sedam
duhovnih zakona.
Ako pogledamo bilo koju eliju u ljudskom telu,
u njoj emo videti te zakone na delu. Svaka elija bilo daje to elija stomaka, elija srca ili elija mozga
ima svoj nastanak u ZAKONU ISTOG POTENCIJALA. DAT je savren primer istog potencijala - u stvari
103
ona je materijalizovani izraz istog potencijala. DNK
koja postoji u svakoj eliji ispoljava se u razliitim
vidovima kako bi zadovoljila posebne potrebe ba te
date elije.
Svaka elija funkcionisae i putem ZAKONA DAVANJA. elija ivi i zdrava je kada se nalazi u stanju
ravnotee u odnosu na sebe i druge. To stanje ravnotee je stanje ispunjenja i sklada, a to se odrava
neprestanim davanjem i primanjem. Svaka elija daje
svakoj drugoj i zauzvrat prima od svake druge. elija
je uvek u stanju dinamikog toka i taj tok se nikada
ne prekida. U stvari, tok je sutina ivota elije. I
samo odravanjem tog toka davanja moe elija da
zadri sposobnost primanja i time nastavi svoj aktivni,
odgovarajui ivot.
ZAKON KARME se savreno sprovodi u svakoj
eliji, jer je u njenu inteligenciju ugraen savreno
primeren i taan odgovor na svaku situaciju koja iskrsne.
ZAKON NAJMANJEG NAPORA takode se savreno
sprovodi u delovanju svake elije u naem telu. Rad
se obavlja tiho i efikasno, bez urbe, a budno. Primenjujui ZAKON NAMERE 1 ELJE svaka namera
svake elije koristi se organizacionim sposobnostima
koje poseduje priroda. ak i tako jednostavna namera
104
kao to je metabolisanje jednog molekula eera odmah pokree itavu simfoniju dogaaja u telu, gde je

potrebno da se tano odreena koliina hormona izlui

u tano odreenom trenutku da bi se taj molekul eera
pretvorio u istu kreativnu energiju.
Svaka elija, isto tako, sprovodi i ZAKON NEVEZIVANJA. Ona se ne vezuje za ishod svojih namera.
Ona ne posre niti posustaje, jer je njena funkcija vezana za odranje ivota, za svest o sadanjem trenutku.
ZAKON DARME isto tako nalazi svoju primenu u
ivotu svake elije. Svaka elija mora da otkrije svoje
poreklo, svoje vie bie. Ona mora da slui blinjima
primenjujuci svoje posebne darove. Celije srca, elije
stomaka i imune elije - sve one imaju svoj izvor u
viem biu, u polju istog potencijala. A poto su neposredno vezane za kosmiki kompjuter, one svoje
posebne darove mogu da izraze bez napora, sa lakoom
i sa sveu koja ne poznaje vremenske granice. I upravo primenjivanjem posebnih darova koje poseduju,
one uvaju svoje jedinstvo i jedinstvo tela kao celine.
Unutarnji dijalog svake elije u ovekovom telu glasi:
"Kako ja mogu da budem od pomoi?". elije srca
ele da pomognu imunim elijama, imune elije ele
da pomognu elijama stomaka i plua, a elije mozga
budno oslukuju i nastoje da pomognu svakoj eliji.
105
Svaka elija u ljudskom telu ima samo jednu funkciju,
a to je da pomogne svim drugim elijama.
Posmatranjem elija sopstvenog tela moi emo
da vidimo primenu SEDAM DUHOVNIH ZAKONA u
njenom najboljem i najdelotvornijem vidu. To je genije
inteligencije prirode. To je ono to Bog misli - ostalo
su sitnice.
SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA predstavljaju snane principe koji nam omoguuju da potpuno
ovladamo sobom. Ako se usredsredimo na ove zakone
i ako primenjujemo korake koji su navedeni u ovoj
knjizi, videemo da emo moi da ostvarimo sve to
poelimo - obilje, novac, uspeh. Uveriemo se isto
tako da nam je ivot postao radosniji i bogatiji u svakom pogledu, jer su ovi zakoni istovremeno duhovni
zakoni ivota koji mu daju smisao.
Postoji prirodni redosled primene ovih zakona u
svakodnevnom ivotu koji e nam pomoi da ih zapamtimo. ZAKON ISTOG POTENCIJALA primenjuje
se kroz utanje, meditaciju, neprocenjivanje i kroz
optenje sa prirodom, ali on stupa u dejstvo tek kad
ga pokrene ZAKON DAVANJA. Princip koji se ovde
primenjuje je princip da treba da nauimo da dajemo
106
ono to traimo. Time se aktivira ZAKON ISTOG
POTENCIJALA. Ako elimo obilje, pruajmo obilje;

ako elimo novac, pruajmo novac; ako elimo ljubav,

potovanje i privrenost, nauimo da pruamo ljubav,
potovanje i privrenost.
Putem svojih delovanja kroz ZAKON DAVANJA
mi aktiviramo ZAKON KARME. Na taj nain se stvara
dobra karma, a dobra karma ini sve u ivotu lakim.
Odjednom emo shvatiti da nije potrebno da ulaemo
toliko napora da bismo ostvarili svoje elje, to samo
po sebi vodi ka shvatanju ZAKONA NAJMANJEG NAPORA. Kada sve pone da tee lako i bez napora i
kada elje ponu da nam se ostvaruju jedna za drugom,
mi spontano poinjemo da shvatamo ZAKON NAMERE I ELJE. Ispunjavanje elja sa lakoom i bez napora olakava nam primenu ZAKONA NEVEZIVANJA.
I konano, kada ponemo da shvatamo sve ove
zakone, usmeriemo svoje misli ka onome to je na
ivotni cilj i time smo doli do ZAKONA DARME.
Primenom ovog zakona, izraavanjem svojih posebnih
darova i zadovoljavanjem potreba svojih blinjih,
poeemo da stvaramo sve to poelimo i kadgod to
poelimo. Postaemo bezbrini i veseli, a na ivot
e postati izraavanje bezgranine ljubavi.
107
i smo putnici na putovanju kroz kosmos - zvedana praina koja treperi ili se kree u kovitlac
noena strujama i vrtlozima beskraja. ivot je vean.
Ali oblici kroz koje se ivot ispoljava su neuhvatljivi,
trenutni, prolazni.
Gautama Buda, osniva budizma, najednom mestu
je rekao:
Nae postojanje proleti kao jesenji oblak.
Posmatranje raanja i umiranja ivih bia nalik je
posmatranju pokreta u igri.
Jedan ivot ravan je blesku munje na nebu,
on se obrui brzinom bujice koja jurne
niz planinsku stranu.
Za trenutak smo zastali da bismo se sreli, voleli,
delili. Taj trenutak je dragocen, ali prolazan. To je
samo mali prostor venosti uhvaen izmeu zagrada.
Ako to delimo razmiljajui o drugima, sa voljom i
ljubavlju, jedni za druge emo stvarati obilje i radost.
I onda je taj trenutak vredelo proiveti.
108
O AUTORU
Dipak Copra je svetski poznati autoritet u oblasti
medicine koja um i telo posmatra kao nerazdvojnu celinu, kao i u oblasti ljudskog potencijala.
Navescemo samo neke od njegovih knjiga koje se nalaze na spisku najbolje prodavanih knjiga, a to su:
Telo bez starosti, um bez granica (Ageless Body, Ti-

meless Mind); Kvantno leenje (Quantum Healing);

Stvaranje obilja (Creating Affluence). Sem toga tu su
i mnogobrojni audio i video-programi kojima se daju
pouke o zdravlju i uravnoteenosti. Njegove knjige su
prevedene na vie od dvadeset i pet jezika, a on dri
predavanja po Severnoj Americi, Junoj Americi, Indiji, Evropi, Japanu i Australiji. Trenutno je direktor
Instituta za medicinu uma i tela i ljudskog potencijala
u "Centru za leenje arp" (Sharp Health Care) u San
Dijegu u Kaliforniji.
109
JO NEKA DELA DIPAK OPRE
KNJIGE:
Stvaranje obilja (Creating Affluence, Amber-Allen/
/New World Library)
Telo bez starosti, um bez granica (Ageless Body, Timeless Mind, Crown/Harmony)
Put u leenje (Journey Into Healing, Crown/Harmony)
Okrepljujui san (Restful Sleep, Crown/Harmony)
Savrena teina (Perfect Weight, Crown/Harmony)
Savreno zdravlje (Perfect Health, Crown/Harmony)
Niim uslovljen ivot (Unconditional life, Bantam)
Kvantno leenje (Quantum Healing, Bantam)
Stvaranje zdravlja (Creating Health, Houghtom Mifflin)
Povratak Riija (Return ofthe Rishi, Houghton Mifflin)
AUDIO-KASETE
Sledee kasete su zajednici izdali "Amber-Alen Pabliing" i "Nju Vorld Lajbreri" (Amber-Allen Publishing & New Worl Library):
110
Sedam duhovnih zakona uspeha (The Seven Spiritual
Laws of Success)
Stvaranje obilja (Creating Affluence)
Bekstvo iz tamnice intelekta (Escaping the Prison of the
Intellect)
Sveti stihovi, lekoviti zvui - deo I, Bagavad Gita (Sacred
Verses, Healing Sounds, Volunie I - The Bhagavad Gita)
Sveti stihovi, lekoviti zvui - deo II, Himne Rig Vede
(Sacred Verses, Healing Sounds, Volume II - Hymns
ofRig Veda)
ivot s druge strane uda - sa dr Vejn Dajerom (Living
Beyond Miracles - with Dr. Wayne Dyer)
Povratak Riija (Return of the Rishi)
OSTALI AUDIO-PROGRAMI:
udesni um, udesno telo (Magical Mind, Magical Body,
Nightingale - Conant)
Nae vie Ja (The Higher Self Nightingale-Conant)
Niim uslovljen ivot (Unconditional Life, Bantam Audio Publishing)
Mravljenje: reenje koje ukljuuje i um i telo (Weight

Los: The Complete Mind-Body Solution, Quantum

Publications, Inc.)
Nesanica: reenje koje ukljuuje i um i telo (Insomnia:
The Complete Mind-Body Solution, Quantum Publications, Inc.)
. ;
111
Hronini zamor: reenje koje ukljuuje i um i telo (Chronic Fatigue: The Complete Mind-Body Solution, Quantum Publications, Inc.)
Gitanali: darovi od srca (Gitanjali: Offerings from the
Heart, Sound Horizons)
Podmlaivanje (Growing Younger, Audio-Video Program/Time-Life
VlDEO-KASETE:
Um koji leci - stara mudrost, nova vienja (The Healing
Mind - Ancient Wisdom, Modem Insights, Quantum
Publications, Inc.)
Buenje unutarnje snage - slobodan pristup leenju
(Waking Up the Power Within - The Freedom to
Heal, Quantum Publications, Inc.)
Ako elite jos neka obavestenja o radionicama,
predavanjima i dmgim programima koje vodi
Dipak Copra ili ako elite da poruite neku od
knjiga ili kaseta sa datog spiska, moete da se
obratite na:
QUANTUM PUBLICATIONS, INC.
P. O. Box 598, Tel. (800) 858-1808
South Lancaster, MA 01561
112
Sedam duhovnih zakona uspeha su, u stvari, sutina
dela Stvaranje obilja: svest o bogatstvu u polju svih
mogunosti. U ovoj izuzetnoj knjizi Dipak Copra
istrauje dubinski smisao svesti o bogatstvu i navodi
niz jednostavnih postepenih postupaka za ponaanje
u svakodnevnom ivotu putem kojih se postie bogatstvo u svim svojim oblicima.
Stvaranje bogatstva je tampano u tvrdom povezu
i posebno je prikladno kao poklon. Ova knjiga e ujedno biti stalni pratilac svoga itaoca, knjiga kojoj e
se italac nebrojeno puta i u raznim situacijama vraati.
Moe se nabaviti kao audio-kaseta od izdavaa
Amber-Allen/Nevv World Library:
The Seven Spiritual Laws of Success
Creating Ajfluence: Wealth Consciousness in
the Field of Ali Possibilities
S Sedam zakona uspeha
113
SVETSKA MREA ZA DUHOVNI USPEH
(Global Network for Spiritual Success)

Post Office Box 1001

Del Mar, Califomia 92014
Drugi prijatelju,
U SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA ja opisujem vrline i srodne principe koji su pomogli
meni, kao i velikom broju drugih, da postignemo
duevno zadovoljstvo i materijalni uspeh. Ja vas ovim
pozivam da se pridruite meni i potencijalno milionima
drugih irom sveta, pristupanjem Svetskoj mrei za duhovni uspeh, sto znaci da ete se svakog dana u praksi
rukovoditi ovim principima.
Pristup mrei slobodan je za svakog ko odlui da
primenjuje SEDAM DUHOVNIH ZAKONA. Ja, lino,
otkrio sam da mi je bilo najpogodnije da primenu
zaponem u nedelju ZAKONOM ISTOG POTENCIJALA i da ciklus zavrim u subotu ZAKONOM DARME. Usmeravanje panje na jedan zakon potpuno e
izmeniti va ivot, kao to je izmenilo moj, a ako se
veliki broj nas usredsredi svakog dana na isti zakon,
mi bismo mogli da dostignemo kritinu masu uspesnih
ljudi, to bi moglo da promeni ivot na Zemlji.
114
Ve postoje velike grupe ljudi u svetu koje se istoga dana usredsreuju na isti zakon. Ja sam to uinio
sa osobljem i prijateljima i znam da je mogue da se
stvori grupa od lanova porodice, prijatelja ili saradnika na poslu, u kojoj bi se jednom nedeljno razmenjivala iskustva u ""a sa primenom duhovnih zakona.
Ako doe do iznoenja posebno snanih utisaka, to
se dogaa, ja vas molim da te utiske zapiete i da mi
ih poaljete.
Za formalno pristupanje Svetskoj mrei za duhovni
uspeh potrebno je da poaljete ime, adresu, ako elite
i broj telefona (ili adresu za elektronsku potu) na
broj koji je gore naveden. Mi emo vam poslati karticu
koja moe da se nosi u novaniku, na kojoj se nalazi
sedam zakona. Isto tako emo vas obavetavati o radu
Mree.
Ustanovljavanje ove mree predstavlja ostvarenje
jednog od mojih najdraih snova. Pristupanjem Mrei
i primenom SEDAM DUHOVNIH ZAKONA znam da
ete i vi postii duhovni uspeh i ispunjenje svojih elja.
Ne mogu da vam poelim veu sreu.
Voli vas i eli vam sve najbolje,
Dipak Copra
115