U materijalne i pisane izvore podjednako, spada i antiKi novac, sa svojim likovnim

predstavama i legendama.
Prvi novac u obliku okrugle poice podesne i lake za rukovanje, ija je vrednost i vaenje
odreena slikom ili natpisom, pojavio se u 7. veku pre nove ere u Lidiji u Maloj Aziji i na ostrvu
Egini. Lidijski novac je kovan od elektrona (prirodna legura zlata i srebra), a eginski od srebra.
Ve usledeem, 6. veku pre nove ere, novac se u Grkoj kuje na vie mesta: u Korintu, Atini, na
ostrvu Tasu, u Miletu u Joniji i u Sirakuzi na Siciliji. Od 7. veka pre nove ere do sredine 3. veka
pre nove ere, novac je kovalo oko 1 400 gradova i 500 raznih vladara.
Persijanci su takoe kovali novac, ali od zlata.
Predstave koje su se najee nalazile na novcu bile su predstave ivotinja (bik, sova, jelen, lav,
morska kornjaa, foka, pela), predstave ljudskih likova, boanstava, raznih portreta i scena, i
predstave biljaka (itarice, rua). Predstava je imala i ulogu iga, tj. garantovala je vrednost i
poreklo novca. A od Aleksandra Makedonskog, lik vladara je sve ei na novcu.
U svome delu Politika, Aristotetl kae: "Za potrebe razmene, ljudi su se saglasili da uzajamno
daju i primaju izvesnu korisnu stvar koja se upotrebljava u svakodnevnom ivotu. kao to je
gvoe ili srebro. Ovi metali su najpre korieni u komadima odreene dimenzije i teine, a
zatim su dobili i izvestan oblik, kako bi se utedeo trud oko njihovog merenja."
Meutim, ova teorija ugovora koju spominje Aristotel, se ne moe prihvatiti. Istoriari smatraju
da se metal rano poeo upotrebljavati u primitivnoj ekonomiji zbog svoje vrednosti i trajnosti.
Pre toga se bogatstvo izraavalo brojem stoke.
Numizmatiki podaci su direktni svedoci koji ukazuju na vreme u kome su nastali. Predstave i
natpisi na monetama esto sadre dragocen materijal politikog, kulturnog i drutvenoekonomskog karaktera. Takoe novac svedoi o tehnologiji izrade i metalurgiji u antici, kao i o
umetnosti i likovnim, religijskim i drugim predstavama. Pored toga, na novcu su esto sauvane
slike objekata kojih vie nema, kao to je npr. sluaj sa Efeskim hramom koji je izgoreo, a slino
je i sa izgubljenim skulpturama.
Takoe prouavanje mesta gde je pronaen odreeni novac, obavetava nas o trgovakim
vezama i uopte o postojanju kontakata izmeu drava i oblasti.
Znaajna uloga novca je i u utvrivanju hronologije, jer se od vremena helenizma navodi godina,
pa ak i mesec emisije novca.