Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

0. STRUJE KRATKOG SPOJA

0.1. Opte
Pod kratkim spojem se podrazumeva direktan spoj izmeu taaka u elektrinoj instalaciji koje se u
normalnom radu nalaze na razliitim potencijalima, ija je razlika jednaka nazivnom naponu za koji je instalacija
predviena. Poznavanje vrednosti struja koje se pri kratkim spojevima javljaju je od sutinskog znaaja za
komponente u elektrinoj instalaciji, zbog jednostavne injenice da struje kratkog spoja viestruko prevazilaze
normalne radne struje, to izaziva poveana mehanika i termika naprezanja komponenti elektrine instalacije.
Kod zatitnih komponenti potrebno je sagledati dva aspekta: a) nain delovanja i vremena prekidanja
struja kratkog spoja, to je vano za elektrine komponente koje se zatitnim elementima tite i b) mogunost
zatitnog elementa da struju kratkog spoja prekine, to je vano za njega samog.
Vremenski tok i karakteristine vrednosti struje kratkog spoja kompleksno zavise od mnogobrojnih faktora, tako
da se javila tenja da se proraun uprosti, uz zadravanje neophodnog nivoa tanosti. Meunarodni standardi
definiu postupke za proraun karakteristinih vrednosti struje (maksimalne trenutne, efektivne naizmenine
komponente u trenutku prekidanja kratkog spoja) i kvantifikaciju kumulativnih efekte struja kratkog spoja
(efektivna vrednost u toku trajanja kvara). Dakle, meunarodnim standardima se ne definie postupak za
odreivanje struje kratkog spoja u svakom trenutku, ve samo za veliine relevantne pri projektovanju).
U principu, od svih moguih kratkih spojeva, od interesa su oni pri kojima struja ima: a) maksimalne i
b) minimalne vrednosti.
Maksimalne vrednosti se koriste da se odrede: 1. potrebna sposobnost zatitne komponente da prekine
struju kratkog spoja, 2. potrebna sposobnost zatitne komponente da pri ukljuenju na kratak spoj uspostavi
struju (ovo je jedna od bitnih karakteristika prekidaa) i 3. potrebna sposobnost svih komponenti da izdre
elektrodinamika (mehanika) naprezanja u trenutku kada struja dostie maksimalnu vrednost. Maksimalna
struja u delu elektrine instalacije iza neke zatitne komponente se rauna za kvar na poetku instalacionog
voda, uz minimalnu aktivnu otpornost vodova, koja se ima pri 20 0C.
Minimalna vrednost se koristi za proveru delovanja zatite od indirektnog dodira napona. Razlog tome
je to su sa stanovita bezbednosti kritine situacije u kojima je struja kvara minimalna i njoj odgovarajue
vreme delovanja zatite maksimalno. Minimalna struja se rauna za sluaj kvara na kraju instalacionog voda, pri
maksimalnoj omskoj otpornosti vodova, koja se usvaja prema radnoj temperaturi provodnika.

I th e(minimalne
> I th sc i maksimalne) mora biti ispunjen uslov selektivnosti
U oba sluaja struja kratkog spoja
e - eq u i p m e n t

i d e > ikomponenta
dsc
zatitnih komponenti (da prvo reaguje zatitna
koja je najblia mestu kvara). Takoe, zatitne
komponente moraju
t s c biti podeene i oprema izabrana tako da tiena oprema ne bude ugroena termiki ni u

sluaju maksimalne struje, ni u sluaju minimalne struje. Zagrevanje pri minimalnoj struji moe biti kritinije zbog
dueg vremena trajanja kvara nego zagrevanje pri maksimaloj struji. Primera radi, kvar na kraju dugakog voda
(kod prijemnika), pri kome struja ima mnogo manju struju nego kvar na poetku voda, moe dovesti do potrebe
da se povea popreni presek voda usled prevelikog termikog naprezanja izazvanog predugim vremenom

sc
im a x

sc
i m in

potrebnim zatitnoj
da prekine struju kvara. Nekada se kao reenje moe pojaviti poveanje
I b cb >komponenti
I bs c
preseka PEN, Iodnosno
i N provodnika, odnosno izjednaavanje njihovog preseka sa presekom faznog
s cb > I dsPE
c

I t cbbi >oniI ths

provodnika, iako
na cosnovu drugih kriterijuma mogli biti priblino
l polovina preseka faznog provodnika.

Kada se u dosadanjem tekstu govorilo o "minimalnoj" i "maksimalnoj" struji kratkog spoja, mislilo se i

b -spoja
b re ak
g
na tip kratkog
i nai nkonfiguraciju
mree. Uobiajeno, maksimalna struja kratkog spoja se ima pri tropolnom
s - sw
tc h in g o npri jednofaznom kratkom spoju sa zatitnim provodnikom (pri jednofaznom
kratkom spoju,
a iminimalna
th - th e rm a l

T ip ovi k ratk og sp oja :

c b - c irc u it b re a k e r

v o l ta g e
2p - d vop oln i
2p + z - dvo poln i sa m as om p ro te c tio n
3p - trop oln i s im etri n i

T oi korienja
u ch
zemljospoju). U sluaju kvara na strani niskog napona
napojnog
TN sistema
1p u- blizini
jedn opoln
i transformatora
Strana 1/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

zatite od indirektnog dodira napona, moe se dogoditi da se maksimalna struja kvara ima pri jednofaznom
kratkom spoju, a minimalna pri dvofaznom kratkom spoju sa zemljom. U svakom sluaju, mogue je izraunati
struje kvara za navedene tipove kvara i videti kada one dostiu najmanje, a kada najvee vrednosti. Na struju
kratkog spoja utie konfiguracija mree - primera radi, ukoliko je mogu paralelan rad dva transformatora,
proraun maksimalne struje kratkog spoja e se vriti kada su oni paralelno spregnuti, a minimalne kada je
ukljuen transformator veeg napona kratkog spoja.

Ibcb > Ibsc

Iscb > idsc
Itcb > Ithsc

Slika 1 Ilustracija karakteristinih detalja za kratke spojeve

0.2. Vremenski tok struje
Struje kratkog spoja nastaju kao rezultat delovanja izvora napona (elektromotorne sile) u konturi sa
malom vrednou impedanse. Ekvivalentno kolo je prikazano na slici 2.

Slika 2 Ekvivalentno kolo kratkog spoja

U sluaju kvara blizu generatora dolazi do promene vrednosti elektromotorne sile u vremenu, kao
posledica prelaznih elektromagnetskih procesa u generatoru. Ovaj efekat se u praktinim proraunima
ekvivalentira konstantnom elektromotornom silom i promenljivom impedansom generatora (subtranzijentna,
tranzijentna i ustaljena impedansa) koja ulazi u sastav ukupne impedanse kratkog spoja. Deljenjem konstantnog
napona sa promenljivom impedansom kratkog spoja dobijaju se vrednosti naizmenine struje kratkog spoja na
poetku tri karakteristina perioda. Prelazak sa jedne na drugu vrednost naizmenine komponente struje se
Strana 2/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

odvija po eksponencijalnom zakonu, ije se vremenske konstante odreuju na osnovu karakteristika generatora
i impedanse ostalih komponenti koje ine konturu kratkog spoja.
Pored naizmenine komponente struje mrene uestanosti, u ukupnoj struji se moe pojaviti i
jednosmerna komponenta, koja se smanjuje po sopstvenoj vremenskoj konstanti. Njena poetna vrednost zavisi
od trenutka nastanka kratkog spoja. Ukoliko se kao referentni fazor postavi elektromotorna sila
e = e (vremenska promena e (t) = 2 E cos t), a sa k oznai fazni pomeraj koji unosi kompleksna impedansa
Zsc (k = arctg X/R), kompleksna vrednost naizmenine komponente struje bi bila i = E/Zsc e - j k. Jednosmerna
komponenta u poetnom trenutku ima toliku vrednost da poniti naizmeninu komponentu, jer je struja kroz
prigunicu u poetnom trenutku, na osnovu zakona odranja magnetne energije u prigunici, jednaka nuli
(posmatra se kao da se kratak spoj dogodio iz praznog hoda, odnosno zanemaruje se eventualno postojea
mala radna struja). Ona, dakle, ima najveu vrednost ako se kvar desi u trenutku k/ (ili (k+)/), dok je
jednaka nuli ako se kvar desi u trenutku (/2+k)/ (ili (k+3/2)/) - vremena su data u odnosu na trenutak
prolaska elektromotorne sile kroz maksimum. Jednosmerna komponenta struje kvara opada po vremenskoj
konstanti L / R, odnosno (X / ) / R. Temena (maksimalna) vrednost struje kratkog spoja, iji se talasni oblik
dobija sabiranjem naizmenine i jednosmerne komponente (slika 3), zavisi od trenutka kvara i od brzine
opadanja jednosmerne komponente. Za najnepovoljniji trenutak kvara, temena struja dostie kritinu
(maksimalnu) vrednost. Za njeno odreivanje u literaturi postoje praktino lako primenjivi postupci: preko
grafiki datih zavisnosti udarnog faktora k, odreuje se njegova vrednost, a njegovim mnoenjem sa
naizmeninom subtranzijentnom komponentom struje (2 Ik" = 2 E/Zsc) dolazi se do kritine (maksimalne)
temene struje (slika 4).

Slika 3 Vremenski tok struje kratkog spoja

Fazni napon: e(t )

Strana 3/17

2 E cos( t )

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Naizmenina komponanta struje kratkog spoja: i ac (t )

2E
cos( t k )
Z sc
t

Jednosmerna komponanta struje kratkog spoja:

Struje kratkog spoja: i (t ) i ac (t ) i dc (t )

Strana 4/17

2E
L
i ac (t )
cos( k ) e R
Z sc

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Slika 4 Zavisnost udarnog faktora od ekvivalentne impedanse kratkog spoja

Primera radi, za odnos R/X = 0, kritian kvar bi se desio u trenutku t = (/2)/ ili (3 /2)/, jednosmerna
komponenta ne bi opadala, temena vrednost struje bi se dostigla u trenutku 10 ms od nastanka kvara i bila bi 2
puta vea od maksimalne vrednosti naizmenine komponente struje kratkog spoja, koja je jednaka 2 E/X.
Vrednost faktora K = 2, prethodno odreena fizikim rezonovanjem, dobija se i sa slike 4.
U sledeem odeljku se izlae detaljan postupak za odreivanje ostalih relevantnih karakteristinih
vrednosti struje kratkog spoja.
0.3. Izraunavanje karakteristinih vrednosti struja kratkog spoja prema IEC standardima
Kao to je ve reeno, praktian interes postoji za izraunavanje karakteristinih vrednosti struja
kratkog spoja (prema kojima se proverava da li komponente instalacije imaju adekvatne karakteristike), a ne za
njen vremenski tok. Postupci prorauna vrednosti koje su od interesa su dati u meunarodnim standardima IEC (International Electrotechnical Commision) standardima, sa kojima su uglavnom usaglaeni i nacionalni
standardi.
0.3.1. Subtranzijentna struja
Prva karakteristina veliina od interesa je subtranzijentna naizmenina komponenta struje kvara (Ik").
To je efektivna vrednost simetrine komponente struje kratkog spoja u trenutku kvara. Ona se po standardu
IEC 60909 rauna kao odnos napona ekvivalentnog naponskog izvora i subtranzijentne impedanse. Primenjuje
se praktino Tevenenova teorema, na osnovu koje se postojanje naponskih izvora u mrei zamenjuje
jedinstvenim naponskim izvorom na mestu kratkog spoja, iji je napon jednak vrednosti koja se imala
neposredno pre nastanka kvara; dakle, formira se jedinstvena ekvivalentna ema u kojoj su elementi zamenjeni
svojim nominalnim impedansama i u kojoj kao izvor postoji samo naponski generator na mestu kvara. Napon
ekvivalentnog naponskog izvora se izraunava kao c Un/3, gde je Un nazivni napon sistema, a c koeficijent
kojim se obuhvataju faktori koje bi bilo kompleksno ili nepraktino uzimati u obzir:
-

vrednost napona u taki u kojoj se izraunava struja kvara zavisi od raspodele snaga u mrei i promenljiv je
u vremenu; dakle, zanemaruju se optereenja i kapaciteti za kompenzaciju reaktivne snage u mrei,

karakteristike transformatora zavise od poloaja regulatora napona,

subtranzijentno ponaanje generatora i motora, koje zavisi od njihovog optereenja u trenutku kvara.

Posebne vrednosti koeficijenta c se daju za proraune maksimalnih i za proraune minimalnih vrednosti struja
kratkog spoja. U standardu se daju vrednosti koje su prikazane u Tabeli 1.
Tabela 1 Naponski koeficijent za odreivanje subtranzijentne struje kratkog spoja
Strana 5/17

Struje kratkog spoja

Nazivni napon Un

CsanyiGroup.com

Naponski koeficijent c
Maksimalna struja kratkog spoja
Minimalna struja kratkog spoja
cmax

cmin

1.00

0.95

1.05
1.10
1.10

1.00
1.00
1.00

Niski napon 100 V do 1000 V

-

230 V/400 V

- drugi naponi
Srednji napon 1 kV do 35 kV
Visoki napon 35 kV do 230 kV

Subtranzijentna impedansa se odreuje kao ekvivalentna impedansa redno-paralelne veze impedansi

elemenata elektrine mree. U zamensku emu ulaze izvorita energije (mrea vieg naponskog nivoa sa koje
se razmatrana instalacija napaja i/ili generatori), transformatori, elektrini provodnici i, od prijemnika, asinhroni
motori. Impedanse pojedinih elemenata se odreuju na sledei nain:
A. Impedansa napojne mree

U2
,
S ks

gde je U nazivni linijski napon mree pomnoen sa odgovarajuom vrednou cmax, dok Sks predstavlja
maksimalnu subtranzijentnu snagu kratkog spoja mree. Sa obzirom da je aktivni deo impedanse procentualno
mali u odnosu na reaktivni (tipine vrednosti su 30 % za mreu 6 kV, 20 % za mreu 20 kV i 10 % za mreu
150 kV), reaktivna otpornost je priblino jednaka modulu impedanse Z (primera radi, za mreu 20 kV se ima
X = 0.98 Z).
B. Impedansa transformatora

Z u ks

U2
,
S

gde je U nazivni linijski napon transformatora, uks napon kratkog spoja transformatora i S nazivna snaga
transformatora. Tipine vrednosti napona kratkog spoja transformatora za transformaciju sa srednjeg na niski
napon su 4 %, za transformatore snage do 400 kVA, 4 % ili 6 % za transformator snage 630 kVA i 6 % za
transformatore snage vee od 630 kVA. Aktivni deo impedanse se moe odrediti na osnovu snage gubitaka u
bakru (Pks), odreene iz ogleda kratkog spoja pri nazivnoj struji I i nominalnoj srednjoj temperaturi namotaja:

Pks
3I 2

Iz Z i R se moe odrediti i X, pri emu opet vai da je rektansa priblino jednaka Z.

C. Parametri elektrinih vodova imaju parametre koji zavise od preseka aktivnog (elektroprovodnog) dela,
materijala od koga je on sainjen (bakar njegova specifina elektrina otpornost pri 20 0C je

Cu, 20 = 0.018 mm2/m ili aluminijum - Al, 20 = 0.029 mm2/m) i od izvedbe provodnika. Poduna aktivna
elektrina otpornost se izraunava kao /S, gde je S povrina poprenog preseka elektroprovodnog dela po
fazi, a specifina elektrina otpornost na relevantnoj temperaturi, zavisnoj od svrhe prorauna struja kratkog
spoja.
Poduna reaktivna otpornost jako zavisi od izvedbe provodnika. Za vee preseke, ona je dominantna u odnosu
na aktivnu otpornost; primera radi, za niskonaponske provodnike aktivna otpornost je zanemarljivo mala u
Strana 6/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

odnosu na reaktivnu kod preseka veih ili jednakih 150 mm2. Reaktivna otpornost moe biti data kao podatak od
strane proizvoaa, a u literaturi se mogu nai njene tipine vrednosti za razne konstrukcije provodnika. Za
neke sluajeve do vrednosti poduna reaktivna otpornost se moe izraunati korienjem analitikih izraza
nekada se takvi izrazi mogu izvesti polazei od teorije iz osnova elektrotehnike. Primera radi, podune reaktivna
otpornost po fazi za simetrian vazduni trofazni vod se moe izraunati po izrazu

X L 15.7 144.44 log10

d m
(
),
r km

gde je d rastojanje izmeu provodnika, a r poluprenik elektrinih ila. Poduna reaktansa raste sa porastom
nazivnog napona voda, jer vii naponi zahtevaju vea izolaciona rastojanja (d). Tipine vrednosti su 0.3 /km,
za niskonaponske vodove i 0.4 /km, za srednje i visokonaponske vodove. U Tabeli 2 su date tipine vrednosti
podunih reaktansi za jo neke tipine geometrije energetskih vodova.
Tabela 2 Tipine vrednosti podunih reaktansi
Tip
provodnika

Sabirnice

Trofazni
kabl

Razmaknuti
jednoilni
kablovi

Razmaknuti
jednoilni
kablovi
postavljeni u
trougao

Jednoilni
kablovi u
ravni koji
se dodiruju

Jednoilni kablovi
postavljeni u ravni,
razmaknuti za
d=2r
i
d=4r

0.15

0.08

0.15

0.085

0.095

0.145

0.19

0.12-0.18

0.06-0.1

0.1-0.2

0.08-0.09

0.09-0.1

0.14-0.15

0.18-0.20

Skica

Prosena
poduna
reaktansa
(m/m)
Opseg
promene
podune
reaktanse
(m/m)

D. Za rotacione maine (sinhrone i asinhrone) karakteristina impedansa se zadaje u slinoj formi kao za
transformator, kao relativna vrednost u odnosu na baznu impedansu U 2/S. Odnos vrednosti aktivne i reaktivne
komponente je od 0.05 do 0.1 za srednjenaponske maine i od 0.1 do 0.2 za niskonaponske maine. Za
asinhrone motore, subtranzijentna impedansa je jednaka impedansi kratkog spoja motora (impedansi motora sa
ukoenim rotorom), koja definie polaznu struju asinhronog motora.
Svoenje vrednosti impedansi na isti naponski nivo (onaj na kome se izraunava struja kratkog spoja) se vri
mnoenjem sa kvadratom odnosa nazivnih napona na mestu kvara i lokaciji elementa.
0.3.2. Udarna struja
Ova vrednost predstavlja maksimalnu trenutnu vrednost struje kratkog spoja, i odreuje se (prema
IEC 60909) na ve opisani nain, kao prozivod 2 K Ik", gde se faktor K u sluaju redne veze impedansi
elemenata dobija sa grafike zavisnosti prikazane na slici 4, ili se moe izraunati pomou formule
Strana 7/17

Struje kratkog spoja

K 1.02 0.98 e

CsanyiGroup.com
3 R

R i X su aktivni i reaktivni delovi subtranzijentne impedanse. Merodavna je za mehaniko naprezanja opreme,

jer se pri ovoj struji javljaju maksimalne sile i mehanika naprezanja delova kroz koje protie struja kratkog
spoja.
0.3.3. Simetrina rasklopna struja
To je efektivna vrednost simetrine komponente struje kratkog spoja, odreena u jednom ciklusu
naizmenine komponente, od trenutka razdvajanja polova rasklopnog ureaja. Za kvar blizu generatora ova
struja (Ib) je manja od subtranzijentne struje, dok je za kvarove daleko od generatora ona jednaka vrednosti
subtranzijentne struje. Za kvar blizu generatora veza izmeu vrednosti Ib i Ik" koje potiu od generatora se
iskazuje preko koeficijenta : Ib = Ik", gde se izraunava preko vremena minimalnog zatezanja merodavne
podesive zatitne komponente (njenog minimalnog vremena reagovanja) - tmin i odnosa subtranzijentne struje i
nazivne struje generatora (InG). U standardu IEC 60909 su dati sledei izrazi:

0.84 0.26 e

0.71 0.51e
0.62 0.72 e
0.56 0.94 e

0.26

Ik "

0.30

Ik "

0.32

Ik "

0.38

Ik "

I nG

za tmin = 0.02 s

I nG

za tmin = 0.05 s

I nG

za tmin = 0.10 s

I nG

za tmin 0.25 s

Vrednost ne moe biti vea od 1.

Za kvar blizu asinhronog motora veza izmeu vrednosti Ib i Ik" se iskazuje preko koeficijenata i q:
Ib = q Ik", gde se izraunava kao kod generatora, pri emu se umesto nazivne struje generatora koristi
nazivna struja motora (InM ). Koeficijent q se takoe odreuje preko vremena tmin i iskazuje se kao niz
funkcionalnih zavisnosti od nazivne snage motora (u MW) po broju pari polova (m):

q 1.03 0.12 ln( m), za tmin = 0.02 s

q 0.79 0.12 ln( m), za tmin = 0.05 s
q 0.57 0.12 ln( m), za tmin = 0.10 s
q 0.26 0.12 ln( m), za tmin 0.25 s

Strana 8/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Simetrina rasklopna struja je merodavna za usvajanje prekidake (rasklopne) komponente, jer

predstavlja jednu od njenih najvanijih karakteristika.
U sluaju napajanja mesta kvara iz vie izvora paralelno vezanih u odnosu na mesto kvara, udarne,
odnosno simetrine rasklopne struje, se dobijaju sabiranjem odgovarajuih vrednosti koje potiu od svakog od
izvora (mrea, generator ili asinhroni motor). Postupak prorauna za sluaj da izmeu take paralelnog spoja
vie izvora i mesta kvara postoji redna impedansa se moe nai u standardu IEC 60909 i prevazilazi nivo
informacija koji je planiran u ovom tekstu.
0.3.4. Termika struja
Ova veliina je merodavna za proveru zagrevanja komponenti elektrine instalacije. Termika struja
predstavlja ekvivalentnu vrednost efektivne naizmenine struje koja dovodi do istog efekta zagrevanja kao
stvarna struja kratkog spoja. Sa obzirom na kratka vremena trajanja struja kratkog spoja smatra se da su
procesi zagrevanja adijabatski. Prema postupku iz standarda IEC 60865, termika struja se izraunava prema
izrazu

I t m n I k ",
gde se koeficijenti m i n odnose na toplotne impulse koji potiu od jednosmerne i od naizmenine komponente
struje. Oni se izraunavaju na sledei nain:

1
e4 f T
2 f Tk ln( K 1)

ln ( K 1 )

Tk je vreme trajanja kvara, f mrena uestanost i K udarni koeficijent.

Za

Ik "
Ik

Za

Ik "
1.25,
Ik

1,

(I

2 Td '
Tk

n = 1.

1
"
I

)2

eT

[1
Td

'

Veliine koriene u prethodnom izrazu se izraunavaju preko izraza

Ik '
Ik "
Ik

Ik
0.88 0.17 I k "
Td '

Ik

3.1 s
.
Ik ' Ik

Ik" je subtranzijentna struja kratkog spoja, a Ik struja kratkog spoja u ustaljenom stanju. Struja kratkog spoja u
ustaljenom stanju Ik se izraunava kao proizvod koeficijenta i subtranzijentne struje:

Strana 9/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Ik Ik "
Standardi IEC 60909 sadre postupak za odreivanje koeficijenta . Za kvarove daleko od generatora vrednost
ovog koeficijenta je 1. Vrednosti za kvarove blizu generatora su date u formi grafikih zavisnosti, i to posebno
kao minimalne i kao maksimalne vrednosti koeficijenta *.
Primera radi, najvee vrednosti maksimalnih vrednosti koeficijenata , za sluaj da zasiena reaktansa ima
najveu vrednost predvienu standardom za turbo generatore (sa valjkastim rotorom) se izraunava prema
izrazu

max

0.35214 1.27185 ( I

"

gn

) 0.2956 ( I

.
Ovaj primer je dat jer je od interesa kod dizel-elektrinih agregata.
Ako u kratkom vremenskom intervalu moe doi do vie uzastopnih kratkih spojeva, sa kratkim
vremenskim razmacima izmeu njih, ekvivalentna termika struja se odreuje prema izrazu

I th

1
Tk

I
i 1

2
thi

Tki ,

gde je trajanje kvara Tk jednako zbiru trajanja pojedinanih uzastopnih kvarova Tki, pri kojima struje iznose Ithi:
n

Tk Tki
i 1

Koeficijent zavisi od odnosa subtranzijentne struje kratkog spoja i nazivne struje generatora (Ik/Ing), od

pobude i od zasiene reaktanse generatora. Pri najveoj pobudi generatora, ovaj koeficijent ima maksimalne
vrednosti, koje zavise od Ik/Ing i od zasiene reaktanse generatora. Minimalni koeficijent za generatore sa
konstantnom pobudom zavisi samo od Ik/Ing. Sa obzirom da koeficijent n opada sa porastom odnosa Ik/Ik,
njegova maksimalna vrednost e se imati pri minimalnoj vrednosti odnosa Ik/Ik, odnosno pri maksimalnoj
vrednosti Ik, odnosno maksimalnoj vrednosti koeficijenta . U standardu IEC 60909 su date grafike zavisnosti
maksimalnih vrednosti koeficijenta od odnosa Ik/Ing i od zasiene reaktanse.
Provera izdrivosti elektrine opreme na zagrevanje pri kratkom spoju se vri poreenjem dozvoljene
termike struje (Ithn) u specificiranom periodu (Tthn) i izraunatih vrednosti Ith i Tk. Komponenta je dobro izabrana
po ovom kriterijumu ako je ispunjeno

I th I thn , za Tk Tthn
Strana 10/17

Struje kratkog spoja

I th I thn

CsanyiGroup.com

Tthn
, za Tk Tthn.
Tk

Za elektrine provodnike provera izdrljivosti na zagrevanje u kratkom spoju se vri preko ekvivalentne
kratkotrajne gustine struje (Jth). Bez obzira na trajanje vremena kvara potrebno je da bude ispunjen kriterijum

J th J thn

Tthn
; Jth je jednaka odnosu Ith/S (S je popreni presek provodnika). Dozvoljena (nominalna) gustina
Tk

struje se na osnovu karakteristika materijala, poetne temperature (u trenutku kratkog spoja) - b, temperature
na kraju kratkog spoja - e, i karakteristika materijala provodnika, po sledeim izrazima:

J thn

KM
Tthn

20 c 1 20 ( e 20 0C )
KM
ln
20
1 20 ( b 20 0 C )
Maksimalne dozvoljene temperature na kraju kratkog spoja nevedene u standardu IEC 60865 iznose 300 0C.
Karakteristike materijala, koje figuriu u izrazu za KM, imaju vrednosti date u Tabeli 3.
Tabela 3 Karakteristike materijala provodnika
Karakteristika

Oznaka

Bakar

Aluminijumske

elik

Specifini maseni toplotni

(jedinica)
c (J/(kg 0C))

390

legure
910

480

kapacitet
Gustina
Specifina elektrina

(kg/m3)
20 (1/( m))

8900
56 x 106

2700
34.8 x 106

7850
7.25 x 106

20 (1/(0C))

0.0039

0.004

0.0045

provodnost
Koeficijent temperaturne
promene otpora

Dakle, minimalni presek provodnika po kriterijumu termikog optereenja pri kratkom spoju se odreuje prema
relaciji

S min I th

Tk
KM

0.3.5. Tipovi kratkih spojeva i proraun subtranzijentne struje

U sluaju da kratki spoj nije simetrian (tropolni kratak spoj), za proraun subtranzijentne struje se
koristi metoda simetrinih komponenti. U Tabeli 4 su dati izrazi za Ik", za mogue tipove kvara. U krajnjoj desnoj
koloni su dati izrazi za sluaj kvara daleko od generatora, kada se pouzdano moe usvojiti da su ukupne
impedanse direktnog sistema (Z(1)) i inverznog sistema (Z(2)) jednake. To nije sluaj za kvar blizu generatora, jer
se direktna i inverzna impedansa generatora mogu razlikovati.
Tabela 4 Izrazi za struje kratkog spoja za razliite tipove kratkog spoja

Strana 11/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Subtranzijentna struja kvara Ik

Tip kratkog spoja
Trofazni (nezavisno
spoja sa zemljom)

od

Opti sluaj
(kvar blizu generatora)
cUn
=
3 Z (1)

Kvar daleko od generatora

=

cU n
3 Z (1)

U oba sluaja, struja kratkog spoja zavisi samo od ukupne direktne

subtranzijentne impedanse Z (1)
Dvofazni bez zemljospoja
=
Jednofazni

Dvofazni zemljospoj bez

elektrinog luka

cU n

Z (1) Z ( 2 )
Z (1)

cUn 3
Z ( 2) Z (0)

cUn 3 Z ( 2 )
Z (1) Z ( 2 ) Z ( 2 ) Z ( 0 ) Z (1) Z ( 0 )

cUn
2 Z (1)

cUn 3
2 Z (1) Z ( 0 )

cUn 3
Z (1) 2 Z ( 0 )

0.4. Zatitne komponente

Kao zatitne komponente se koriste osigurai i prekidai. Prekidai su opremljeni okidaima, koji imaju
zadatak da u pogodnom trenutku izdaju komandu za razdvajanje kontakata prekidaa, odnosno prekidanje
struje kratkog spoja. Za razliku od osiguraa, koji imaju jedinstvenu zavisnost vremena delovanja od struje
kratkog spoja, savremeni okidai imaju mogunost kompleksnog podeenja karakteristike delovanja. Primera
radi, na slici 5 je prikazana I (t) karakteristika elektronskog okidaa predvienog za kompakt prekidae nazivne
struje od 800 A do 1250 A proizvoaa Merlin Gerein - Schneider Groupe. Postoje i podesivi termomagnetski
okidai, koji obino imaju neto manje mogunosti podeenja od elektronskih - iz osnovnog kursa instalacija je
poznat automatski osigura kao takva komponenta.
Potreba za podeenjem je proistekla iz zahteva za selektivnou zatitnih komponenti koje se nalaze u
kolu kratkog spoja, kao i iz zahteva za termikom zatitom kablova od prekomernog zagrevanja pri kratkom
spoju, specifinim zahtevima kod zatite motora, generatora itd. Tako, na primer, okida mora dozvoliti
proticanje poveane struje tokom predvienog vremena polaska asinhronog motora. Kao najjednostavniji
princip podeenja selektivnosti zatite se namee vremensko zatezanje (podeenje 4 za prethodno opisani
prekida, na primer). Problem koji moe nastati prilikom ovog principa podeenja je da vrednost toplotnog
impulsa pri kvaru (na deonici sa apscisnim opsegom (Im, I), koja je takoe podesiva) ima veu vrednost od
dozvoljenog za kabl iji je presek izabran prema optereenju kabla u trajnom reimu. Da bi se izbeglo
poveanje preseka zbog termikog naprezanja kabla pri kratkom spoju, treba pokuati sa takvim podeavanjem
zatite da se koristi deo karakteristike zatitne komponente sa konstantnim toplotnim impulsom (podeenje 2 za
prethodno opisani okida). Da li e to biti mogue ili ne, zavisi od komponenti koje uestvuju u "seriji"
selektivnosti, kao i od odnosa struja kratkog spoja relevantnih za pojedine zatitne komponente - u tom pogledu,
bitna je duina strujnih kola: ukoliko su ona dua, struje kratkog spoja se vie razlikuju. Prethodni tekst treba
shvatiti kao ilustraciju aspekata koji su od interesa kod podeenja zatite. Podeenje zatite predstavlja
posebnu oblast esto je to problem za koji svaki od proizvoaa opreme ima definisana uputstva, proceduru i
opremu.

Strana 12/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

1
2

3
4

Ir

Im

Slika 5 Primer zatitne komponente sa mogunou kompleksnog podeenja krive reagovanja

Mogue su razliite kombinacije zatitnih komponenti u pojedinim strujnim kolima. Prekidai se koriste
po pravilu za vee nazivne struje strujnih kola koja se tite, dok se za manje radne struje, odnosno kod
pojedinanih prijemnika ravnopravno koriste osigurai ili prekidai (poznati pod nazivom minijaturni prekidai).
Pored zatitne komponente - prekidaa, u strujnim kolima se esto sree i primena kontaktora, koji slue za
uspostavljanje i prekidanje radnih struja; ovo reenje se primenjuje jer su kontaktori predvieni za daleko vei
broj ukljuenja/iskljuenja radnih struja nego prekida. Interesantno je napomenuti i sledei detalj vezan za
komponente u strujnim kolima: iako okida prekidaa moe da poseduje zatitu od preoptereenja, mogue je
da se kao posebna komponenta javi bimetal, zbog mogunosti preciznijeg podeenja i manje tolerancije od
eljene karakteristike.
0.5. Primena prorauna struja kratkog spoja pri projektovanju
0.5.1.Maksimalne vrednosti struje kratkog spoja u zavisnosti od tipa kvara
Ve je navedeno da postoje razliite vrste kratkih spojeva (odeljak 0.3), da se oni mogu dogoditi pri
razliitim uklopnim radnim stanjima i pri razliitim temperaturama elektroprovodnih elemenata kola. Takoe, u
optem odeljku (0.1), objanjeno je da je u nekim sluajevima kritina maksimalna mogua, a u nekim
minimalna mogua struja. U ovom odeljku se izlau neki detalji vezani za proraun relevantnih struja i proveru
ugroenosti elemenata instalacije usled struje kratkog spoja.
Na slici 6, preuzetoj iz standarda IEC 60909, data je grafika zavisnost tipa kvara pri kome dolazi do
pojave maksimalnih struja kratkog spoja od odnosa impedansi Z(2)/Z(1) i Z(2)/Z(0).

Strana 13/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Slika 6 Zavisnost tipa kvara sa maksimalnim strujama kratkog spoja u zavisnosti od impedanse kola kratkog
spoja
0.5.1. Udarna struja i mehaniko naprezanje
Mehaniko naprezanje opreme zavisi od vrnih vrednosti struja kvara, ali i od tipa kvara. Pri istoj struji, u
zavisnosti od tipa kvara, javljaju se razliite sile koje izazivaju mehanika naprezanja opreme. Uobiajeno je da
se mehaniko naprezanje procenjuje prema struji simetrinog trofaznog kratkog spoja, odnosno da se
mehanika izdrivost proverava poreenjem maksimalne udarne vrednosti struje troplonog kratkog spoja i
deklarisane udarne struje opreme pri tropolnom kratkom spoju. Teoretski posmatrano, poto su sile koje se
javljaju razliite, trebalo bi uporediti i maksimalnu udarnu vrednost struje jednopolnog kratkog spoja sa
dozvoljenom vrnom strujom jednopolnog kratkog spoja za element instalacije.
Sledei aspekt je nain reagovanja zatitne komponente. Neke zatitne komponente reaguju tako da
ne dozvoljavaju da struja dostigne svoju prirodnu vrnu vrednost, koja bi se imala kada takva zatitna
komponenta ne bi postojala. Tipina komponenta kod koje dolazi do ogranienja vrne vrednosti struje kratkog
spoja je topljivi osigura. Ukoliko kroz osigura pone da tee vrednost struje vea od neke vrednosti, doi e
do njegovog trenutnog topljenja i stvaranja elektrinog luka. Taj luk predstavlja dodatnu rednu veliku impedansu
u kolu kratkog spoja i trenutno obara vrednost struje kratkog spoja. Ukoliko struja nije prevelika (vea od
prekidne moi osiguraa), osigura e prethodno opisanu oborenu struju kratkog spoja prekinuti za vrlo kratko
vreme u jednoj poluperiodi (10 ms). Na slici 7 je prikazana karakteristika osiguraa sa koje se oitava koliko
e iznositi vrna vrednost struje u zavisnosti od subtranzijentne naizmenine struje kratkog spoja. Vidi se da sa
porastom nominalne struje osiguraa raste i vrednost struje kratkog spoja posle koga dolazi do odsecanja
struje. Vrna vrednost struje, u sluaju da ne dolazi do odsecanja, zavisi od udarnog faktora, zbog ega na
karakteristici postoje dve granine linije za sluaj da ne dolazi do odsecanja struje kratkog spoja.

Strana 14/17

Maksimalna (odseena) struja

kratkog spoja, odnosno vrna
vrednost struje kratkog spoja

Efektivna vrednost subtranzijentne

struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Vrna vrednost struje kratkog spoja

Struje kratkog spoja

Slika 7 Karakteristika odsecanja za visokouinske topljive osigurae

0.5.2. Termiko naprezanje
Neto jednostavnija situacija se ima za termiko naprezanje. Za razliku od mehanikog, kod termikog
naprezanja tip kvara zanemarljivo malo utie na zagrevanje faznog provodnika. Dakle, termiko naprezanje
zavisi prevashodno od veliine struje kratkog spoja i od vremena trajanja kvara. Pri projektovanju se uobiajeno
termiko naprezanje proverava opet prema struji tropolnog kratkog spoja, iako ne postoje nikakve tekoe (i u
principu bi to trebalo uiniti) da se procena zagrevanja pri kratkom spoju vri prema najveoj termikoj vrednosti
struje kratkog spoja.
Maksimalna struja kratkog spoja (bez obzira na tip kvara pri kome se dostie) se procenjuje za
temperaturu provodnika od 20 0C i za maksimalnu vrednost koeficijenta sa kojim se mnoi nazivna vrednost
napona. Ovo pravilo bi trebalo primeniti za sve komponente (i za transformatore, na primer), ali se to esto ne
ini ve se koriste parametri opreme zadati za nazivnu temperaturu. Ova "nedoslednost" ne dovodi do znaajne
greke jer aktivni otpori uglavnom ne utiu znaajno na vrednost struje kratkog spoja.
Ako se termika struja izrauna prema maksimalnoj struji kratkog spoja, a za energetsku komponentu
koristi dozvoljena termika struja definisana pod uslovom da se kratak spoj desio u pogonskom stanju (kada je
temperatura vea od 20 0C), postojala bi odreena rezerva, odnosno postupak bi bio na stranu sigurnosti.
Teoretski posmatrano, trebalo bi videti koji je kvar kritiniji u hladnom stanju (kada je vea struja kvara, ali i
dozvoljena termika struja) ili u toplom stanju (manja i struja kvara i dozvoljena termika struja); kao ilustraciju
Strana 15/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

za dozvoljenu termiku struju videti vrednost dozvoljene termike gustine struje za kablove. Dodatno teoretsko
grananje predstavlja minimalni ili maksimalni naponski koeficijent za izraunavanje subtranzijentne struje
kratkog spoja: pri minimalnom koeficijentu i minimalnoj struji kratkog spoja se produava vreme zatite vreme
trajanja kvara, pa se teoretski moe javiti vei toplotni impuls nego pri maksimalnoj struji i minimalnom vremenu
reagovanja zatitne komponente.
0.5.3. Selektivnost zatite
Iako bi teorijski posmatrano selektivnost trebalo da bude ispunjena u svim sluajevima kvarova, ona se
uobiajeno proverava samo za maksimalne vrednosti struja pri tropolnom kratkom spoju.
0.5.4. Zatita od strujnog udara
to se tie efikasnosti zatite od indirektnog dodira, ona se vri prema minimalnim strujama kratkog
spoja (sa kuitem) jer je tada maksimalno vreme trajanja kvara, odnosno minimalni dozvoljeni napon dodira.
injenica je da poveanje struje dovodi do porasta napona dodira, ali je taj efekat beznaajan u odnosu na
poveanje vremena trajanja kvara. Uobiajeno je da se za proveru koristi jednopolni kratak spoj sa zemljom,
odnosno sa masom prijemnika. Relevantna temperatura je nazivna vrednost temperature (tipina je vrednost od
80 0C), a proraun se vri za minimalni koeficijent sa kojim se mnoi nazivni napon.
0.5.5. Provera za zatitne komponente
Proveru karakteristika zatitnih komponenti treba raditi prema kvarovima i parametrima (hladni
provodnici i maksimalni koeficijent kojim se mnoi nazivni napon) pri kojima se dostiu maksimalne struje
kratkog spoja. Proverava se: a) da li je: struja prekidanja manja od prekidne moi zatitne komponente, b) da li
je termika struja manja od dozvoljene termike struje zatitne komponente i c) da li je udarna struja manja od
moi struje ukljuenja prekidaa na kratak spoj.

Strana 16/17

Struje kratkog spoja

CsanyiGroup.com

Literatura
1 INTERNATIONAL STANDARD IEC 60909: 'Short-circuit currents calculation in three-phase a.c. systems',
1988
2 INTERNATIONAL STANDARD IEC 60865: 'Short-circuit currents Calculation of effects, Part 1: Definitions
and calculation methods', 1993
3 G. Seip: 'Electrical Installations Handbook', John Wiley & Sons, Third Edition, 2000.
4 Cahier Technique Schneider Electric no. 158: Calculation of short-circuit currents, 2000.
5 INTERNATIONAL STANDARD IEC 60781: 'Application guide for calculation of short-circuit currents in low
voltage radial systems'

Strana 17/17