GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA
POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA
VIII. DEO
BETONSKI RADOVI (2)

2008.

BETONSKI RADOVI
5.5.3.3. TORKRETIRANJE BETONA
Beton se osim u horizontalnim slojevima (preko odgovarajue pripremljene podloge ili u oplatu)
ugrauje i preko prethodno obraene stenske mase ija je povrina u nagibu. Takvi sluajevi se
najee javljaju kod osiguravanja bokova otvorenih ili podzemnih iskopa kada nastaje potreba da se
na neke vertikalne zidove ili tavanicu (svod) nanese sloj betona. Ovim betonom se zatvaraju pore u
povrini i spreava odvajanje sitnijih, nestabilnih delova povrine koji u toku nastavka radova, pod dejstvom vibracija, mogu pasti i ugroziti radnike ili mehanizaciju.

Torkretiranje odbojnika na nadvonjaku (levo) i stabilizacija kosine iskopa (desno)

Da bi efikasno izvrio postavljeni zadatak beton se, u nekim sluajevima, armira elinom (pletenom ili
presovanom) mreom koja se privruje za stensku podlogu ankerima od rebrastog betonskog
elika. U izbuenu i oienu buotinu se pod pneumatskim pritiskom ugrauje cementni malter
spravljen u razmeri 1 : 1 od peska ije je maksimalno zrno D = 3 mm. Nakon toga se u malter
poduno utiskuje anker koji mora biti toliki da mu nakon ugradnje vidljivi deo bude dug najmanje 15
cm. Za taj kraj se, zavarivanjem ili vezivanjem, privruje elina mrea. Beton koji se koristi za
osiguranje vertikalnih povrina i svodova mora imati specijalna svojstva pa mu je i sastav drugaiji od
betona uobiajene namene. Granulometrijski sastav etvorofrakcijskog agregata koji se koristi za
torkret-beton sa vodo-cementnim odnosom 0,35 - 0,55 trebao bi zadovoljiti uslove date tabelom:
Veliina zrna (mm)

16

20

Prolaz kroz sito (%) 20-40 30-50 40-70 50-80 60-80 70-90 90-100

30
100

Ukoliko se koristi trofrakcijski agregat granulometrijska kriva mora uzeti vrednosti unutar intervala:
Veliina zrna (mm)

0,25

Prolaz kroz sito (%) 3 - 18

0,50

16

7 - 33 12 - 49 21 - 62 36 - 74 60 - 88

100

Maksimalno zrno agregata mora biti bar 2 puta manje od debljine sloja koji se ugrauje i bar 3 puta
manje od prenika cevi kroz koju se mlazni beton transportuje. Preciznije podatke o granulometriji
agregata daje JUS U.M1.057. Agregatu se dodaje oko 300 - 350 kg/m3 cementa (to je maksimalno
zrno manje to je koliina cementa vea) i neki od aditiva iz grupe akceleratora u koliini 1 - 3% (ukoliko se koristi CaCl2 treba ga dozirati 4 - 5% ali se kod torkretiranja betona preko ankerovanih
armaturnih mrea ne sme zaboraviti opasnost od izraene korozije).
Ugao pod kojim se torkret-beton, obino sa udaljenosti od oko 80 - 120 cm, nanosi na neku povrinu
mora biti vei od 45o. Maina pod pritiskom nabacuje masu na povrinu koja se betonira dajui u
jednom prolazu sloj debljine oko 2 cm (tavanice i svodovi) odnosno 3 - 4 cm na vertikalnim i kosim
povrinama. Torkretiranjem se mogu formirati i deblji slojevi ali uz vie prelazaka preko istog mesta.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

Da bi se obezbedilo kvalitetno prianjanje betona uz podlogu treba saekati da se ona dovoljno prosui
od podzemne vode. Ako je priliv vode stalan treba na pogodnim mestima ugraditi cevice za
dreniranje podloge. Cevice ostaju na svojim mestima do zavretka vezivanja prvog sloja a zatim se
skrauju, zatvaraju drvenim epiima i nanosi se sledei sloj betona. Ukoliko se, zbog nepravilnog
dreniranja, pojave slaba mesta u sloju (detektuju se kucanjem) treba ih oznaiti, obiti sloj, ugraditi
nove cevice i ponoviti opisani postupak.
Da ne bi dolo do odvajanja slojeva treba nakon svakog prelaska saekati da naneti sloj dobije
potrebnu vrstou ali ne toliko da beton zavri sa vezivanjem. U toku rada treba kontrolisati debljinu
nanetog sloja. Za to moe posluiti i obian dui ekser koji se utiskuje u svei beton i meri dubinu
prodiranja. Pre nanoenja novog sloja podlogu treba paljivo pokvasiti. Ukoliko se obrauju
horizontalne povrine treba voditi rauna da se mlaz pomera lagano, preko tek nabaene svee mase, kako pod udarima zrna ne bi dolo do istiskivanja iz sloja ve ugraenih zrna krupnijeg agregata a
mora se paziti i da se pritom ne stvaraju deblje naslage betona. Torkret-beton (mlazni beton) se pod
opisanim uslovima dobro sabija, brzo vezuje i za par sati nakon izrade sloja dostie neophodnu
vrstou; prema podacima proizvoaa opreme za torkretiranje oko 40% MB se dostie ve nakon 24
sata.

5.5.3.4. VAKUUMIRANJE BETONA

Vakuumiranje betona je retko i primenjuje se za obradu betona u horizontalnim kalupima: kod
prefabrikacije (uz niu dozau cementa), za betonske podove i meuspratne konstrukcije i sl. Na
obraenu povrinu betona se postavljaju laki, prenosni vieslojni panoi iju kontaktnu stranu ine
guste mree koje imaju zadatak da zadre sitne estice iz meavine kada oprema za vakuumiranje pri
podpritisku od 0,65 - 0,70 bara pone da izvlai suvinu vodu iz sveeg betona.
Brzina odvijanja procesa obrade vakuum opremom zavisi od v/c faktora, dozae cementa i karakteristika agregata. Visoki v/c faktor produava vreme obrade na isti nain kao i visoke dozae cementa.
Za postupak vakuumiranja drobljeni agregat je pogodniji od renog agregata jer obezbeuje veu
filtracionu sposobnost sveeg betona.
Debljina tretiranog sloja ne treba da je vea od 30 cm jer se dejstvo isisavanja smanjuje sa porastom
debljine elementa. Debljina elementa utie i na visinu njegovog sleganja izazvanog izvlaenjem dela
vode ali je ono zanemarljivo malo i kod ploa debljine d = 30 cm iznosi oko 4 mm, dok je kod ploa d =
10 cm samo oko 2 mm. Brzina vakuum postupka je najvie 1 cm/min jer se vakuumiranje obavlja istovremeno sa obradom betona vibriranjem i na taj nain olakava oslobaanje vika vode i vazduha.
Brzina obrade je u intervalu 0,5 - 0,8 cm/min jer rad sporiji od 1 cm/min ostavlja za sobom ve ovrslu
masu nepogodnu za uobiajenu zavrnu obradu povrine. Vakumiranje karakteriu ove osobine:
1. betonska meavina se formira sa uobiajenom koliinom vode a svea masa se ugrauje
vibratorima ili pervibratorima,
2. na obraenu povrinu betona se 30 minuta nakon ugraivanja postavljaju vieslojni
vakuum-panoi iju kontaktnu stranu ine guste mree koje imaju zadatak da zadre sitne
estice iz meavine,
3. vakumiranje pod pritiskom od 0,65 - 0,70 bara izvlai suvinu vodu sve dok se ne dostigne
najvie v/c = 0,38,
4. blago vibriranje u toku isisavanja vika vode popunjava osloboeni prostor sitnim
esticama cementa i gregata,
Brzina odvijanja procesa obrade vakumom zavisi od poetne koliine vode (tj. od v/c faktora
meavine) od dozae cementa i od karakteristika agregata. Visoki v/c faktor produava vreme obrade
na slian nain kao i visoke dozae cementa a za postupak vakumiranja je pogodniji drobljeni agregat
jer omoguava veu filtracionu sposobnost sveeg betona.
Za uspeno provoenje postupka obrade vakumom i postizanje visokog kvaliteta betona bitni su
parametri:
duina trajanja obrade vakumom,
duina trajanja obrade vibriranjem pri vakuumiranju,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

 sastav betonske meavine (kompozicija betonske mase) i

debljina sloja betona koji se obrauje vakuumom.
Za provoenje obrade vakumom potrebna je sledea oprema:
1. vakuum-pumpa iji kapacitet mora biti u skladu sa povrinom koju elimo obraditi,
2. sistem razvodnih cevi odgovarajue duine, i
3. pano (dispozitiv) koji se stavlja na povrinu betona. On se sastoji od elinog rama i limene
table sa ortogonalnim ojaanjima. Po obodu rama se postavlja meka gumena traka koja
slui za zaptivanje konture a na donjoj strani dispozitiva se nalazi fino metalno sito
prekriveno poroznom tkaninom. Njen zadatak je da obezbedi filtraciju vode ali i da
istovremeno sprei prolazak estica cementa. Ukoliko se obrada ne vri u hali na vibro-stolu
nego na objektu na gornjoj strani dispozitiva mogu se postaviti i oplatni vibratori.
Pre poetka rada treba proveriti ispravnost vakuum-pumpe. U toku rada se na mernim instrumentima
moe pratiti koliina izvuene vode a preko posebnog prikljuka se uzorak (betonska kocka) moe
obraivati na isti nain kao i beton u ploi to daje mogunost preciznog odreivanja postignute
vrstoe na pritisak. Po zavrenoj obradi prekida se isisavanje i uputa atmosferski vazduh te se
dispozitiv lako odvaja od povrine koja se obrauje. Kako je beton posle obrade veoma suv treba
povrinu zatiti pokrivanjem ili premazom nekim zatitnim sredstvom. Porozna tkanina se mora skinuti
sa sita i oprati posle svake upotrebe a ako je koliina estica koje je zadrala velika u korito za pranje
treba dodati sredstvo (1% rastvora hlorovodonine kiseline) za rastvaranje taloga.

Vakuumiranje betonske ploe (TREMIX Vacuum System)

Prednosti koje prua obrada vakuumom su sledee:
olakano je ugraivanje betona jer on pri ugraivanju moe biti i tean a nakon obrade i
izvlaenja 15 - 30% ugraene vode se dobija veoma kompaktan beton koji nakon 24 sata
udvostruuje svoju poetnu vrstou a za 28 dana dobija vrstou za 20 - 40% veu od
projektovane,

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

 rad moe da se odvija u gotovo svim vremenskim uslovima pa ak i za vreme jakih kia a pri
jakom suncu pano slui kao idealna zatita od kratkotalasnog zraenja i prua svojevrsnu
membransku negu,
zahvaljujui usavrenoj fizikoj obradi mogue je, ak i sa manjim dozama cementa (npr.
280 kg/m3 umesto 350 kg/m3 betona), ostvariti isti kvalitet i mehanike karakteristike betona,
pored toga to se nalazi pod zatitom opreme do trenutka dostizanja znaajne vrstoe pa
je otporan na sluajne udare, pad alata ili hodanje ovrsli beton pokazuje manju tendenciju
ka skupljanju a na povrini ima manje prslina,
ovravanje betona izloenog vakum-postupku znatno je bre jer takvi betoni zahvaljujui
niskom v/c faktoru imaju osetan rani porast vrstoe uz znatnu kompaktnost, to je od
posebnog znaaja za prefabrikaciju, i
posle vakumiranja beton postie prividnu vrstou od 100 - 150 kPa, to omoguuje izradu
betonskih panela jednog nad drugim (neposredno po izradi i poetnom ovravanju
prethodnog) i dozvoljava bolje korienje opreme i radnog prostora.
Metoda se moe primeniti kod izrade ploa meuspratnih konstrukcija ali je, zbog tipizacije veliina
vakuum-panoa, u prefabrikaciji jo efikasnija jer i uz niu dozau cementa daje visok kvalitet betona,
zadovoljavajue kompaktnosti i dobrih mehanikih karakteristika. Ovaj nain obrade ima manu u vidu
vidljivog otiska mree vakuum-panoa na obraenoj povrini ali se, uz neto vie energije nego obino,
neravnine mogu skinuti mainskom ili runom obradom. Tanke ploe se mogu izraivati na radnoj pisti
(dimenzija 7 - 30 m2, debljine d =10 cm) tako da se one mogu ve nakon 12 - 24 h premetati
vakuum-lifterom na deponiju da bi zatim, prema planu montae, bile transportovane na objekat. Veliki
pregradni zidovi uz obradu vakumom sa jedne ili sa obe strane i skidanje oplate ve nakon 1 - 2 sata
mogu takoe da se rade na licu mesta. Izrada tankih ljuski kao povrinskih nosaa (dimenzija 2 - 8 m
irine, duine od 3 - 15 m) moe da se vri na drvenom li betonskom postolju i obavlja uz primenu
savitljivih vakum-panela.
Mogue je i livenje betona postupkom ploa-na-ploi uz predhodno polaganje folija na povrinu obraenog elementa. Razdvajanje ljuski se vri nakon 3 do 4 dana. Ukoliko se povrinski nosai rade iz
pojedinih delova mogue je njihovo spajanje u celinu zavarivanjem sveim betonom ugraenim vakuum-postupkom. Veoma uspena primena je i kod izrade zasvedenih elemenata (kanaleta, kolektora i
velikih cevi) gde moe da se primeni i dvostrana oplata sa dispozitivima. Uslov za primenu dvostrane
vakuum-oplate vai da je debljina zida obraivanog elementa vea od 20 cm, ali manja od 40 cm.

5.5.3.5. UGRAIVANJE BETONA VIBRO-VALJCIMA

Izgradnja hidrotehnikih objekata spada u velike investicione poduhvate koji zahtevaju angaovanje
znaajnih finansijskih sredstava u duem vremenskom periodu. Dug vremenski period potreban za
izgradnju ovih, posebno nasutih i gravitacionih brana, i uslovi visoke inflacije osporavaju takve
finansijske planove i dovode investitora u teak poloaj. Ako se tome doda da projektna reenja esto
predviaju putanje u rad takvih objekata i poetak njihovog finansijskog doprinosa tek kad je i
poslednji pratei objekat gotov razumljivi su tenja investitora da nametne to krae vreme izgradnje i
uslovi izvoaa da istrauje i osvaja tehnologiju kojom e te uslove moi da ispuni.
Derom Rafael (Jerome M. Raphael) je dao postulate metode koja se zasnivala na ugradnji agregata
obogaenog cementom primenom klasine mehanizacije za zemljane radove. Nadgradnja ove ideje
konkretizovala je primenu "suvih" meavina betona sa malim stepenom sleganja za ije ugraivanje
se koriste moni vibro - valjci. Sastav betonske meavine, reenja unutranjeg transporta i tehnologija
zbijanja bili su osnovni problemi reavani u optimizaciji efekata primene metode a kao krajnji rezultat
dobijena je savremena tehnologija valjanog betona - rollcrete. Pod skraenicom treba podrazumevati
engleski termin roller compacted concrete tj. beton zbijen valjkom koji se esto obeleava i sa RCC.
Kod opisivanja pristupa ovoj metodi u Japanu je vie u upotrebi oznaka RCD (Rolled Concrete for
Dams) koja ukazuje na primenu metode kod izgradnje gravitacionih brana. Alternativna upotreba obe
oznake ima opravdanja u znaajnom doprinosu japanskih istraivaa razvoju i primeni ove metode.
Osnovni ciljevi metode su: minimalni utroak najskuplje komponente - cementa, ostvarivanje uteda u
proizvodnom procesu (pre svega kada je u pitanju transport), efikasnost korienja celokupne
mehanizacije u njemu, kao i postizanje to veeg rezultata rada izraenog kroz koliinu ugraenog
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

materijala po jedinici vremena. Pri tome ne treba zaboraviti da je koliina materijala koju treba ugraditi
za varijantno reenje brane projektovane od valjanog betona i do 75 % manja od koliine potrebne za
varijantno reenje iste brane od nasutog materijala a da je u tom poslu mogue istovremeno ostvariti
priblino iste ili ak znaajno vee praktine uinke uz daleko manju osetljivost proizvodnog procesa
na dnevne i sezonske promene klimatskih uticaja (temperatura, padavine).
Tehnoloki proces se moe opisati sledeim osnovim operacijama:
1. spravljanje betonske meavine (primena mealice sa ciklinim radom i prinudnim meanjem,
ili protone mealice kontinualnog dejstva),
2. utovar u transportni sud/vozilo/traku,
3. unutranji transport betona (primena kranova, istovarivaa, transportne trake),
4. razastiranje betona u slojevima (primena dozera, grejdera),
5. ugraivanje betona (primena vibro-valjaka),
6. izrada dilatacionih spojnica (primena vibracionih sekaa),
7. ienje i kvaenje povrinskog sloja i
8. nanoenje podloge na uzvodnom i nizvodnom licu brane za novi sloj.
Navedene operacije, na prvi pogled jednostavne i poznate, zahtevaju u pripremi i realizaciji niz
specifinih adaptacija standardnih procedura, u prvom redu zbog znaajne razlike u odnosu
komponanata betona kao i zbog primene maina za zemljane radove u tehnolokom procesu.
Primena mealica sa prinudnim meanjem uzrokovana je konsistencijom betonske meavine i
koliinom cementirajue komponente koju ine cement, letei elktrofilterski pepeo (engl. fly ash,
skraeno FA) i drugi materijali. Meavina je siromana u pogledu vezivnog materijala i vode (valjani
beton u odnosu na obine meavine sadri najmanje 30 % manje cementa i 40 % manje vode) pa lii
na vlanu zemlju u kojoj je maksimalno zrno D = 80 mm.

Racionalizacija procesa graenja se ostvaruje kroz utede u koliini upotrebljenog cementa jer je u
ukupnoj koliini cementirajuih sastojaka od 180 - 230 kg/m3 uee Portland cementa samo 10 - 30
% ili 50 - 70 kg/m3 betona a preostala koliina se nadopunjuje leteim pepelom i slinim vezivnim
materijalom. Osim toga to je znaajno jeftiniji od cementa letei pepeo utie i na smanjenje ukupne
koliine toplote hidratacije osloboene u betonskom bloku pa tehnolozi njegovim doziranjem i debljinom sloja koji se ugrauje utiu na toplotu elementa i ubrzavaju ritam graenja. Potrebna koliina
vode se prethodnim laboratorijskim ispitivanjima mora utvrditi za svaku vrstu meavine pojedinano ali
je uobiajeni odnos v/(c + FA) u intervalu 0,60 - 0,65. Ugradljivost meavine zavisi i od pomenutih
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

komponenti i od uea sitne frakcije - kod meavina sa max D = 80 mm uz 130 kg/m3 cementirajue
komponente i 100 kg/m3 vode pesak mora initi bar 1/3 zapremine meavine.
RCC metoda osim primene klasinih transportnih sredstava (betonske pumpe, kranovi, transportne
trake...) omoguuje i primenu transportnih maina za zemljane radove (kamioni, istovarivai kroz dno).
Primena pumpanog betona je uslovljena minimalnim prenikom cevi od 200, agregatom sa
maksimalnim zrnom do 60 mm i veim ueem cementa i leteeg pepela (220 - 240 kg/m3). Kada su
u pitanju transportne trake mora se rei da odsustvo uobiajene koliine sitnog agregata i velika zrna
poveavaju opasnost od segregacije pri istovaru mase na mesto ugradnje. Pravilnim situacionim
reenjima inenjer mora dati takav raspored traka koji e reiti probleme koje stvara topografija a
zahtevaju veliki nagib opreme i dovode do proklizavanja na spoju trake i materijala.
Sva transportna sredstva na pneumaticima pre ulaska na plato za istovar ili rad moraju imati oiene
i vodom oprane tokove a maine na gusenicama ne treba koristiti jer kretanjem razaraju povrinski
sloj ugraenog betona. Transport materijala mora biti brz a njegov istovar i manipulacija vozilima bez
zastoja kako bi beton bio ugraen najvie 30 min posle doziranja komponenti meavine, odnosno
najkasnije 15 min nakon razastiranja. Ovaj uslov dolazi kao posledica velike osetljivosti krute
meavine na uticaj gubitka vlage usled isparavanja.
Pravilno niveliranje svee RCC mase se vri dozerima ili grejderima. Najnovija japanska istraivanja
idu ka optimizaciji proizvodnog procesa u kome bi paket slojeva koji se kompaktira bio debljine 100
cm. Pojedinani slojevi betona prilikom razastiranja imaju debljinu 20 - 30 cm, pa se sloj debljine 70
cm postie polaganjem u tri, a sloj d = 80 cm, u etiri faze. Ovakvim postupkom se mainama za zbijanje betona omoguuje rad na frontu od oko 150 - 250 m2.

Doprema mase kamionima na branu (levo) i izrada nizvodnog lica brane (desno)
Zadovoljenje osnovnih pretpostavki koje hidrotehniki beton mora da ispuni (mala vodopropustljivost,
visoka vrstoa na zatezanje, malo skupljanje, dobro srastanje betonskih slojeva na horizontalnim
spojevima...) uslovljeno je kvalitetnim zbijanjem mase. Zbijanje mora biti efikasno jer pore neistisnutog
vazduha smanjuju specifinu teinu betona koja je kod hidrotenikih objekata veoma vana za
ostvarenje ravnotee gravitacionih i hidrostatikih uticaja. Jedan od najvanijih parametara procesa
zbijanja je broj prelazaka valjka preko sloja. Potrebna energija zbijanja zavisi od karakteristika valjka
(teine, frekvencije i amplitude vibracija), i meavine betona, kvaliteta agregata i temperature
vazduha, ali je za odreivanje broja prelazaka merodavna debljina sloja.
Pregled dosadanjih pozitivnih iskustava pokazuje:
za sloj d = 30 cm se moe koristiti valjak Q = 10 tona koji treba da izvri ugraivanje u toku 4
prelaska (prvi put bez aktiviranja dejstva vibracija),
za sloj d = 80 cm se moe koristiti valjak Dynapac CA 25 koji brzinom 0,5 km/h vri
ugraivanje u toku 10 prelazaka (prvi put bez vibracija),
za sloj d = 100 cm se moe koristiti Bomag BW 200 tandem-valjak koji brzinom od 1,0 km/h
treba da izvri 15 prelazaka preko istog mesta (prva dva puta bez ukljuivanja dejstva
vibracija).
Efikasnost i opravdanost primene valjanog betona bazira na optimizaciji problema izbora materijala,
maksimalog zrna agregata, debljine sloja i sve to za usvojen tip vibro-valjka ije su performanse jedan
od dominantnih radnih parametara.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

5.6. OBRADA BETONA

Skidanjem oplate sa delova betonske konstrukcije oslobaaju se velike povrine koje, u skladu sa
poloajem i ulogom tog dela konstrukcije, moraju imati odreena svojstva pa se, u toku izgradnje
objekta, moraju obraditi na odgovarajui nain. Povrine betonskih elemenata mogu biti:
vidljive povrine - povrine koje e u toku eksploatacije biti vidljive pa su im dekorativna
svojstva od posebnog znaaja;
pokrivene povrine - povrine koje e u toku graenja ili eksploatacije biti zatrpane
zemljom, peskom, ljunkom ili pokrivene nekim drugim materijalom iz grupe graevinskih i
zanatskih radova pa time postaju nedostupne za vizualnu kontrolu;
kvaene povrine - povrine koje e u toku eksploatacije biti u povremenom ili stalnom
kontaktu sa vodom.
Vidljive povrine betonske konstrukcije su izloene agresivnim uticajima sredine pa je neophodno dati
im to je mogue veu nepropustnost i otpornost na mehanika dejstva kako bi se trokovi odravanja
konstrukcije sveli na neophodni minimum. Savremeni tipovi oplata omoguavaju izradu verikalnih
(bonih) i horizontalnih (plafonskih) povrina elemenata u granicama dozvoljene tehnike tanosti.
Posle ugraivanja betona najee treba samo gornju, vidljivu povrinu elementa runo ili mainski
obraditi na nain propisan uslovima za izvoenje ove vrste radova. Da bi se obrada izvrila u
potrebnom roku na frontu rada treba obezbediti prisustvo dovoljnog broja strunih radnika opremljenih
potrebnim materijalom i alatom. Posebna vrsta obrade je namenjena spojnicama (fugama).

5.6.1. OBRADA SPOJNICA

Betonski elementi se izrauju kao prefabrikovani ili liveni na licu mesta. Koliine betona koje treba
ugraditi mogu biti toliko velike da termiki i fiziko-hemijski procesi u masi mogu dovesti do neeljenih
naprezanja i deformacija materijala ime se ugroava jedan od kljunih parametara kvaliteta - trajnost
objekta. Vetina da se projektovanjem oblika diskontinuiteta konstrukcije i preciznim preslikavanjem
usvojenih tehnikih reenja u materijalne veze omogui pouzdano funkcionisanje njenih delova
predstavlja spoj teorijskih i praktinih znanja. Najvaniji deo ini poznavanje osobina materijala,
dinamike i patologije njihovog razvoja i ocena uticaja odreenog oblika prekida na preraspodelu
uticaja u konstrukciji. Promena temperature i vlanosti betona du nosaa ili ak unutar istog
poprenog preseka esto zahteva formiranje veza koje dozvoljavaju meusobno pomeranje (klizanje)
delova konstrukcije u pravcu i veliini koje opisana promena zahteva.

Ekspanziona spojnica na vezi dve ploe

Izrada prekida redukuje oblast uticaja tetnih

pojava na ograniene delove objekta ali uvodi i
potrebu zatvaranja prekida jer je postojanje kontinuiteta betonske povrine zahtev koji projektantu namee potreba da ona bude nepropustna
za prolaz razliitih fluida, praine ili stranih tela.
Kvalitet materijala koji treba upotrebiti u tu svrhu
zavisi od eksploatacionih optereenja povrine
na kojoj se prekid javlja i projektovane trajnosti
ispune spoja. Savremena reenja spojnica obuhvataju detalje oblikovanja prekida u kontinuitetu, materijale koji se ugrauju u toku betonskih
radova i materijale koji se u spojnicu unose kao
deo finalne obrade betonske povrine.

Tehnloki uslovi za beton koji se ugrauje na gradilitu su izraeni propisanom konzistencijom

meavine i koliinom vode koja se u meavinu mora uneti kako bi masa bila sposobna da se
transportuje i oblikuje na eljeni nain. Suenjem betona i kontaktom sa drugim suvljim materijalima
se u toku sazrevanja gubi viak vode i dolazi do promene gustine i skupljanja betona. Sa druge
strane, usled interakcije objekta (konstrukcije) i tla dolazi do vremenskih procesa sleganja njegovih
delova. Izazvano pritiskom na tlo ovakvo sleganje se razlikuje za delove konstrukcije pa se srazmerno
veliini njegovog uticaja na objekt velike duine ili promenljive visine mora predvideti tehniki odgovor
u vidu dilatacija. Delovi podne konstrukcije na koje se mora osloniti maina u ijem radu se javljaju
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

jake vibracije takoe moraju biti odvojeni od drugih delova za koje bi vibracije mogle biti tetne bilo
zbog ugroavanja sigurnosti objekta, bilo zbog komfora korisnika.
Prilikom izrade konstrukcija postupkom ulivanja betona u oplatu javljaju se prekidi u kontinuitetu,
odnosno:
1. dilatacione spojnice, i
2. radne spojnice.
Dilatacione spojnice imaju zadatak da omogue kontrolisano pomeranje susednih polja ploa, ili delova sloenog nosaa, jednog u odnosu na drugo koje je izazvano:
delovanjem temperature na betonski element sa jednom (dve) istaknutom dimenzijom,
skupljanjem betona u toku vezivanja,
promenom poloaja u dve ortogonalne ravni koji izazivaju promena temperature, vlanosti i
spoljnog optereenja,
savijanjem usled eksploatacionog optereenja,
delovanjem vibracija i drugim uticajima.
Dilatacione spojnice (fuge) su obino irine 10 - 20 mm i mogu biti slaba mesta u betonu pa se
preporuuje posebna panja pri njihovoj obradi. Ivice dilatacione spojnice na povrini elementa moraju
biti pod kosim uglom, oborene, kako kretanje tereta po podnoj ploi ne bi stvaralo udare i izazivalo
lomljenje tih ivica. Ove spojnice mogu biti izvedene kao:
a) potpuni prekid betona ostvaren primenom specijalne oplate oblikovane za zatvaranje kraja
elementa,
b) delimian prekid betonskog elementa ostvaren mainskim usecanjem leba na mestima na
kojima se oekuju veliki naponi zatezanja, ili
c) delimian prekid ostvaren oblikovanjem V - lebova na naspramnim povrinama elementa
(lebovi se dobijaju pomou profilisanih komada oplate ostavljene u sveem betonu i
izvaene pre zavretka vezivanja).
Radne spojnice slue pojednostavljenju procesa graenja betonskih konstrukcija, ostaju izmeu slojeva betona razliite starosti i predstavljaju samo specijalno obraenu povrinu prekida u ugraivanju
sloja betona. S obzirom da je neracionalno formirati dilatacionu spojnicu svaki put kada se, npr.
prilikom betoniranja debelih elemenata (blokova) ili izrade nosaa komplikovanog oblika, mora privremeno prekinuti rad tada treba izvesti radnu spojnicu sposobnu da prenese sve eljene uticaje sa
jedne faze betoniranja na drugu. Radne spojnice mogu biti izvedene sa ciljem olakanog izvoenja
nastavka betoniranja obino nastaju prilikom prekida betoniranja na kraju radnog dana pa se u literaturi mogu nai kao dnevne spojnice (engl. daywork joints) a najee nastaju kao posledica
nedostatka betona, tj. dopreme koliine betona nedovoljne da se punjenje oplate zavri do kraja.
Nezavisno od toga kako je oblikovana spojnica mora biti u betonskoj meavini dobrog sastava,
pravilno ugraenoj i povrinski obraenoj. injenica da se oko uske zone elementa angauje velika
panja i rad ne sme uticati na pojavu nepanje i greke u tretmanu betona pored spojnice jer e se, u
suprotnom, tu pojaviti slaba, vodopropusna mesta. Oblikovanje dilatacionih spojnica zavisi od toga da
li elementu treba da omogue:
1. da se skuplja prilikom sazrevanja

kontrakciona spojnica, ili

2. da se iri pod dejstvom temperature

ekspanziona spojnica.

Kontrakcione (kontrolne) spojnice imaju zadatak da omogue pojavu kontrolisanih prslina izazvanih
hemijskim ili termikim procesima te se formiraju u gornjoj zoni ploe:
a) primenom umetaka - umetci su u vidu vertikalno ubetoniranih metalnih, plastinih ili drvenih
letvica debljine 1,0 - 1,5 cm i irine 0,25 D gde je D - debljina betonske ploe, ili
b) mainskim usecanjem leba - leb je irine i visine identine prethodno opisanom umetku,
koji se zatvara deliminim ili potpunim ispunjavanjem nekim elastinim, vodonepropustnim
materijalom.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

Pojava kotraktivnih dejstava na mestima vetaki izazvanog oslabljenja ploe stvara prslinu po celoj
debljini ploe ali je pojava prsline kontrolisana i usmerena pa samim tim i bezopasna jer se ispunom
spojnice pouzdano osigurava od procurivanja.
Razmak kontrakcionih spojnica zavisi od:
a) vrste konstrukcije i debljine elementa,
b) tendecije betona ka skupljanju,
c) deformabilnosti podloge,
d) uticaja okruenja na kotraktivne pojave,
e) naina izrade betonskog elementa i
f) stepena armiranja ploe.
S obzirom na to da inenjeri nisu uvek u mogunosti da istrauju veliinu uticaja pomenutih
parametara preporuuju se sledee maksimalne udaljenosti (u metrima) uzastopnih kontrakcionih
spojnica:
= 10 - 15 cm

debljina

< 10 cm

ploe

Dmax < 20 mm

Dmax 20 mm

Dmax 20 mm

10 cm

2,5

12 cm

2,5

3,5

15 cm

3,5

4,5

18 cm

3,5

4,5

20 cm

22 cm

4,5

5,5

25 cm

7,5

- visina sleganja Abramsovog konusa (slump),

Dmax - veliina maksimalnog zrna agregata u betonu.
Ukoliko se kontrakciona spojnica mora izvesti u zidu izvodi se na opisani nain i istih dimenzija kao za
ploe ali na maksimalnom meusobnom razmaku od 5 m, ali horizontalna armatura u zoni spojnice
mora po visini zida biti naizmenino prekinuta: horizontalna ipka u mrei sa jedne strane zida, pa red
nie horizontalna ipka u mrei sa druge strane zida. U zidovima koji se na ovaj nain pripremaju za
prijem posebnih optereenja mogu se nai i tehniki otvori ili otvori za vrata ali ih dopunskom
armaturom (u skladu sa propisima) treba obezbediti od pojave prslina.
Ekspanzione spojnice kod kojih dolazi do izduivanja delova susednih elemenata moraju imati
ugraen uloak od elastinog materijala sposoban da apsorbuje veliinu pomeranja bez plastinih
oteenja. Izolacione spojnice predstavljaju varijantu ekspanzione spojnice i nalaze se na mestima
spoja (horizontalne) podne ploe sa vertikalnim elementom konstrukcije. Dozvoljavaju horizontalno i
vertikalno pomeranje kraja ploe ali spreavaju prodor vode sa ploe u njenu bazu. S obzirom na to
da su betonski povrinski elementi relativno debeli u spojnicu se ugrauje ispuna (engl. filler) a za
zatvaranje slui smesa za zatvaranje (zalivanje) spojnica (engl. joint sealant). Ispuna mora biti vrst ali
dovoljno elastian materijal pa to u praksi moe biti komad drveta (letva, daska) premazan bitumenom
a za zatvaranje spojnica slue trajnoelastini gitovi, vreli bitumen ili plastine elastine trake umetnute
u spojnicu i fiksirane specijalnim lepkom. Vodonepropusnost sredstava za zatvaranje spojnica mora
biti garantovana kako bi spojnicu i ispunu pouzdano titila od atmosferske vode ili drugih fluida.
Spojnice se kao vertikalni prekidi u kontinuitetu materijala, u principu, postavljaju na mestima
minimalnih transverzalnih sila (kod grednih nosaa na mestima u blizini sredine raspona) odnosno
tamo gde e omoguiti skupljanje/irenje betona i najmanje remetiti pravilno ponaanje elementa u
toku eksploatacije. S obzirom na to da se spojnicama obezbeuje dilatiranje dugih konstrukcija, a na
mestu dilatacije statika armatura ne sme prolaziti kroz fugu, treba pre izbora mesta spojnice utvrditi
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

da li ve postoje nearmirani ili vrlo slabo armirani delovi konstrukcije i onda u njihovoj zoni oblikovati
prekid u betonu. U protivnom se dilatacijom menja nain prijema optereenja i to mora nai odraza u
proraunu konstrukcije. Svaka dilataciona fuga predstavlja prekid ravne betonske povrine pa ak i
kada je pravilno oblikovana i izvedena nije ukras konstrukcije. Stoga je treba locirati tako da se uklopi
u izgled objekta a na mestima gde to nije mogue paralelno sa njima izvesti jo nekoliko lanih
spojnica, otrih ili talasastih ispupenja tipa struktur-betona ili slinih intervencija koje e postojanje
spojnice uiniti neprimetnim. U fasadnim zidovima prekidi betoniranja se mogu izvesti u nivou gornje
ivice sokle, donje ili gornje ivice otvora za prozore.
Neke dilatacione spojnice imaju zadatak da
omogue poduna pomeranja ali i da prenesu
deo transverzalne sile. U takvim sluajevima
se po sredini spojnice ugrauje serija metalnih
profila (modanici) odgovarajue krutosti koji
na jednom kraju imaju punu vezu sa betonom
u koji su poloeni a na drugom je, premazivanjem povrine profila bitumenom ili slinim
sredstvima, puna athezija betona onemoguena to dozvoljava samo poduno pomeranje
delova elementa. Modanici mogu biti od obinih armaturnih profila.
Na mestima prekida betoniranja nosaa (ploa, zid) koji mora imati garantovanu vodonepropustnost u spojnicu se ugrauju specijalno
profilisane gumene ili PVC trake (vidi sliku) koje mogu da prihvate i izdre eventalna pomeranja u spoju a imaju irinu veu od zone
mogueg procurivanja. Ova zona mora biti
ugraena sa posebnom panjom, uostalom
kao i sama traka iji poloaj i neoteenost
moraju biti garantovani. Ukoliko se na njoj
uoe vea oteenja ta sekcija trake mora biti
iseena i zamenjena novom a spoj krajeva
traka izveden posebnom vrstom hemijskog
zavarivanja.
Radne spojnice se u praksi najee izvode pa njihovoj izradi treba posvetiti srazmernu panju. Angauju dosta rada i time usporavaju ritam proizvodnog
procesa pa radnici tee da na raun kvaliteta skrate
njihovu obradu.
Uloga tehnikog osoblja u obezbeenju pravilne
obra-de radne spojnice je nezamenljiva. Strana
radne spoj-nice mora biti vertikalna u odnosu na
osu elementa i treba je obraditi i, ukoliko to tehniki
uslovi trae, ugraditi armaturu za spajanje delova
elementa koji se izrauje.
Ukoliko se radi o debljoj ploi mesto prekida rada
tre-ba pripremiti za nastavak betoniranja izradom
odgo-varajue oplate prekida od ravnih dasaka sa
prikuca-nim horizontalnim letvicama trougaonog
preseka koje e spojnici, nakon ovravanja
betona i skidanja oplate prekida, dati neophodnu
rapavost.
Ukoliko je ienje povrine potrebno treba mu pristupiti dok je beton jo sve kako bi se mlazom
vode ili komprimovanog vazduha (u nekim sluajevima i metalnim etkama) sa povrine spojnice lako
uklonila skrama cementnog mleka. ienje mora zapoeti na manjoj, probnoj povrini kako bi se
ustanovilo da li mlaz skida samo skramu ili i upa zrna agregata iz leita u malteru. Da bi se ienje
olakalo oplatu spojnice pre montae moemo dobro oistiti i naneti neki retarder, usporiva
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

10

vezivanja, koji e omoguiti da se nakon uklanjanja oplate mlazom vode spere samo cementna
skrama i povrina spojnice pripremi za nastavak betoniranja. Ovim se postie kulije efekat ali
preciznost obrade povrine spojnice ne mora biti visok jer e je prilikom nastavka rada prekriti sloj
novog betona.
Nastavak betoniranja na mestu radne spojnice sme poeti tek nakon uvida u stanje betona koji je
vezao. Ukoliko je on iste i vlane povrine, sa pravilnim rasporedom maltera i krupnih zrna koja su
pravilno usaena u masu, rad se moe nastaviti. Betonsku povrinu koja treba da primi novi sloj a
dugo je ovravala treba pre nastavka rada vie sati kvasiti vodom. Nakon toga u povrinu oienu
od skrame treba runo utrljati malter sastavljen od istog materijala kao beton ali bez krupnih frakcija.
Malteru treba dodati sve aditive kojima e biti obogaen beton koji se ugrauje kako bi sadejstvo materijala sa obe strane spojnice bilo potpuno jednako. Malter se mora paljivo i dobro utrljati etkama
kako bi ispunio sve otvorene pore na povrini spojnice a zatim se prema planu rada nastavlja betoniranje elementa.

5.6.2. OBRADA HORIZONTALNIH POVRINA

Da bi se obrada povrine betonske konstrukcije mogla izvriti na propisani nain materijal za obradu
mora imati neophodni stepen obradljivosti, odnosno konzistenciju zasnovanu na primerenoj koliini
dobro komponovanog maltera. On ak i nakon vibriranja mora biti sposoban da sauva dovoljnu
koliinu vode kako bi obraena povrina u toku sazrevanja imala pravilnu hidrataciju vezivne
komponente. Povrina ugraenog betona pre obrade mora imati ujednaenu boju (podsetimo: boja
betona moe varirati ali samo u tonovima - u zavisnosti od vrste cementa i primenjenog agregata) a
zrna krupnog agregata moraju biti pravilno, po celoj vidljivoj povrini, obavijena cementnom skramom
ili malterom.
Obradi se pristupa samo u uslovima bez atmosferskih padavina i jakog vetra. Ukoliko se takve
okolnosti mogu predvideti treba izvriti pripremu posla koja ukljuuje mere zatite a ako one nastupe
iznenada treba prekriti izbetoniranu, obraenu i neobraenu povrinu radi umanjenja tete usled
prekida i nakon prolaska nevremena pristupiti sanaciji oteenja i planiranoj vrsti obrade.
Obrada se vri perdaenjem, runim ravnanjem povrine elementa pravougaonom ploom koju radnik
dri pod malim uglom u odnosu na vidljivi beton. Povrina gladilice (perdaka) moe biti ravna a
plastinim gladilicama se zadaje radna povrina sa gustom teksturom i naborima visine oko 1 mm
ijim se kretanjem po betonu ostvaruje dinamiki efekat na povrinu. Blago pritiskujui preko drke na
ploi radnik alatkom utiskuje zrna krupnog agregata u malter istovremeno razmazujui istisnuti malter
preko povrine. Ritmini pokreti pomau istiskivanju pora vazduha iz povrinskog, zatitnog sloja
dajui mu neophodnu gustinu i nepropustnost. Perdaenje ne sme ukljuivati razvlaenje sveeg betona sa jednog mesta na drugo, niti krpljenje povrine nabacivanjem novog betona na mesta sa
ulegnuem u povrini. Razlog je lo kvalitet zakrpe koja nema neophodnu gustinu (ugrauje se runo
a ne mainskim vibriranjem) pa ostaje kao trajno slabo mesto. Ipak, neravnine povrine koje nastaju
prilikom obrade moraju biti uklonjene: viak materijal odseen mistrijom a manjak nadoknaen sitnozrnom frakcijom betona (malterom).
U toku perdaenja se na povrini betona izdvaja voda ili meavina vode i cementa pa ih treba paljivo
ukloniti ili ostaviti izvesno vreme da voda ispari. Obraivanje povrine betona koji ima krutu
konzistenciju moe biti vrlo naporno i nedovoljno uspeno. Povrinskom sloju se obradljivost ne sme
menjati dodavanjem cementnog mleka ili cementa u prahu i ponovnim vibriranjem jer to utie na veliki
rast skupljanja i sigurnu pojavu prslina u betonu, ali se cement u prahu sme koristiti na pozicijama ijoj
se povrini eli dati vii stepen obrade. Na tim mestima se suva meavina peska i cementa (sastojci
iste vrste kao u betonu) utrljava u vlanu betonsku povrinu sve dok meavina ne absorbuje viak
vlage iz povrinskog sloja i formira visokootpornu pokoricu.
Zavrna obrada povrine elementa moe poeti tek pri kraju vezivanja cementa, tj. u fazi kada
povrina elementa postane dovoljno otporna da izdri test palca. Pritisak palca ne sme ostaviti
udubljenje na povrini ali ona mora biti jo toliko vlana da se jaim pritiskom perdake moe istisnuti
dovoljna koliina maltera za zavrno zaglaivanje. Ranija obrada ostavlja mogunost da zaostala
voda izbije na povrinu i opere cementnu oblogu zrna agregata a zakasnela obrada se sukobljava sa
vezalim materijalom koji se pod radnim pritiskom lomi i otvara prsline u povrini elementa. Konstrukcije izloene dejstvu Sunca i vetra u toku ugraivanja mogu dobiti povrinske prsline kao
posledicu brze evaporacije ali se one pravovremenom zavrnom obradom definitivno zatvaraju.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

11

Kada se javi potreba za zamenom dela betona nekvalitetno ugraenog u podnu plou treba mesto
mehaniki oistiti i pripremiti za nanoenje novog betona. Udubljenje treba obraditi tako da strane
budu vertikalne i blago nagnute ka unutranjosti udubljenja kako bi novi beton, slabijih mehanikih
svojstava jer nije mogao biti ugraen na isti nain kao ploa, lake izdrao dinamika optereenja za
koja je ploa dimenzionisana.
Kvalitet zavrne obrade je na najozbiljnijoj probi kod povrina izloenih abrazivnom delovanju
saobraajnog optereenja i uticaju hemijskih preparata. Podovi industrijskih objekata pored pomenutih
dinamikih i hemijskih uticaja treba da garantuju odgovarajui koeficijent trenja i budu otporni na
hemijska sredstva kojima se uklanjaju mainska ulja, rastvori i kiseline nastali u toku proizvodnog
procesa. Da bi se dobio materijal neophodnih svojstava trebalo je saekati razvoj tehnologije polimer
cementnih betona koji se nanose na ovrsle betonske ploe (slika 5.55) ili beton koji je tek zavrio
vezivanje. Ovi materijali sitnozrne strukture, izraeni na bazi agregata visokih mehanikih svojstava,
dozvoljavaju intenzivno optereenje od prolaska viljukara i drugih sredstava unutranjeg transporta.
vrstu vezu polimer cementnog betona i podloge omoguava sloj prajmera koji se prethodno etkama
nanese na pripremljenu i oienu povrinu podne ploe.

5.6.3. OBRADA VERTIKALNIH POVRINA

Pored obrade vidljivih povrina horizontalnih elemenata postoji esta potreba i za popravkom povrina
koje su bile u kontaktu sa oplatom. Na mestima oteenja zatitnog sloja, nastalih usled neadekvatne
povrinske zatite oplate i jake athezije, treba izvriti lokalno kvaenje podloge a zatim naneti i utrljati
malter. Ukoliko bi se, umesto malterom, radilo betonom mala debljina zatitnog sloja bi zatevala veliku
panju a ugraeni materijal bi bio neotporan na uticaje evaporacije (nema dubinsku vlagu koja bi
kompenzirala evaporaciju u fazi primarnog ovravanja) i slabijih mehanikih svojstava.
Kod elemenata vee debljine i oteenja velikog obima moe se, umesto maltera, primeniti beton ali
samo kao torkretiran i samo preko povrine koja je osloboena nestabilnih zrna agregata i kvaena
vie sati pre opravke. Obraene i neobraene povrine elementa treba negovati na nain opisan
tehnikim uslovima za izvoenje betonskih radova uz periodinu kontrolu stanja povrine i primerene
izmene obima i sadraja mera zatite.
Pored popravki betonskih povrina ima vie razloga za njihovu obradu. Najei je elja da se izmeni,
popravi estetski izgled vidljive betonske povrine. Sivi i tamno sivi tonovi boje ovrslog betona dolaze
od boje cementnog mleka koje obavija zrna agregata i povezuje ih. Ono to je poeljno sa aspekta
mehanikih svojstava postaje smetnja sa stanovita ureenja eksterijera i enterijera objekta. Glatkim
povrinama unutranjih zidova se gletovanjem, premazima i bojama moe dati izgled u desetinama
varijanti. Fasadni zidovi su izloeni dejstvu vetra, praine i atmosferilija pa nedugo nakon izgradnje
objekta mogu dobiti rune prljave fleke koje se zbog velikih povrina teko uklanjaju.
Obrada fasadnih zidova se najee usmerena na uklanjanje tankog, povrinskog sloja cementnog
mleka i maltera radi oslobaanja povrine zrna agregata i isticanja lepote njegovih zrna razliitih boja i
tekstura. Da bi se to postiglo radnici koriste mehanika, elektrina i pneumatska runa sredstva
projektovana da uestalim udarima ujednaene snage (ekianje) omogue uniformnu obradu velikih
povrina. Osnovni uslov koji pritom mora biti ispunjen je da je tretirana povrina iste zrelosti, odnosno
da je beton podoban za obradu bez opasnosti od razbijanja zatitnog sloja ili odvaljivanja veih ljuski
sa njegove povrine. Iskustvo govori da bi on morao imati projektovanu marku ali je vano znati i
kakav je granulometrijski sastav betona koji se obrauje. Betoni sa Dmax = 20 mm bi u vreme obrade
trebali imati starost 40 - 50 dana a za betone sa Dmax = 30 mm je i 30 dana sazrevanja dovoljno. Udubljenja u povrini, nastala pod udarcima alata, smanjuju povrinu zatitnog sloja pa se na raun toga
ovaj sloj mora izvesti vee debljine od standardne.
Uklanjanje samo cementnog mleka i estica maltera skida 3 mm (maksimalno 5 mm) sloja ali duboko
ekianje ili udarci dleta mogu skinuti i do 25 mm pa se rad mora ograniiti na povrine udaljene,
zavisno od naina obrade, bar 3 - 5 cm od ivica zida ili ivica na njemu formiranih ispupenja. Struktura
obraene povrine zavisi od koliine energije koja je uloena na jedinicu povrine pa je pre poetka
obrade poeljno na probnoj povrini betona, iste starosti kao fasadni zidovi, utvrditi kako se beton
ponaa pri obradi.
Pored opisane obrade mehanikim putem betonski zid se u fazi ranog ovravanja moe obraditi
etkanjem ianim etkama ime se skida cementna pokorica ali se, ako beton nije dovoljno vrst,
upaju i zrna agregata pa rad zahteva, pored pouzdane provere povrinske vrstoe, paljivo
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

12

doziranje pritiska etke. Nekada se nakon etkanja zid i prska vodenom maglom kako bi sitne kapljice
rastvorile cement i oprale zrna agregata otkrivajui njihove boje.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

13

5.7. NEGOVANJE BETONA

Pod negovanjem betona treba podrazumevati skup razliitih postupaka i mera koje se preduzimaju u
cilju ostvarenja projektovanih mehanikih karakteristika u izabranom periodu vremena. Nega betona
je u isto vreme organizacioni, tehniki i tehnoloki odgovor na probleme hidratacije betona izloenog
atmosferskim promenama.
Na svakom gradilitu se mora organizovati nega betona adekvatna lokalnim uslovima rada jer brzina
ovravanja betona utie na brzinu napredovanja radova pa samim tim utie i na racionalno korienje skupe oplate. Praenjem promena u i oko betona koji ovrava pod dejstvom sloenih
kombinacija uticaja dobija se mogunost blagovremenog registrovanja pojava koje se mogu svrstati
pod pojmom patologije betona. Neke od njih su date u tabeli 5.13 sa naznakom vremena pojave,
moguih uzroka i oekivanih posledica ukoliko se ne preduzmu potrebne tehnoloke i organizacione
mere.
Pored pomenutih razloga kvalitetna nega betona dovodi do poveane otpornosti na abraziju i spoljne
uticaje obzirom da smanjuje permeabilnost ovrsle mase ali i titi povrinu svee mase od mehanikih
oteenja. Nega betona doprinosi svoenju temperaturnog gradijenta unutar mase izlivenog bloka
ispod granice pojave velikih termikih prslina na taj nain to regulie odavanje toplote u vreme intenzivnog razvoja hidratacije pa time utie i na pad vodopropustljivosti ovrsle mase.

5.7.1. METODE NEGOVANJA

S obzirom na to da je problematika negovanja betona kompleksna u praksi je prisutno mnotvo
razliitih pristupa traenju odgovora a sva reenja imaju polazite u zahtevu da nega betona,
nezavisno od ostalih tehnolokih uslova, treba da:
1. uva betona u uslovima takve vlanosti u kojoj e hidratacija cementa biti izvrena u
najveem stepenu;
2. utie na razvoj mehanikih karakteristika betona;
3. kontrolie posledice promene temperature u betonu;
4. kontrolie sadraj vlage u betonskoj masi; i
5. titi beton u nepovoljnim klimatskim uslovima.
Metode nege se mogu podeliti na vie naina. Za grupu letnjih metoda, primenljivih u uslovima visokih
temperatura vazduha, niske relativne vlanosti i blagog vetra, pogodna je podela:
1. na one koje ukljuuju korienje vode u vidu taloga ili vlanih zatitnih materijala, i, neto
ree u primeni,
2. na one koje minimiziraju potrebu za vodom primenom vodonepropustljivih medija ili
korienjem drugih sredstava slinih efekata.
Prvu grupu moemo smatrati neracionalnom, jer iako omoguava dobijanje projektovanih kvaliteta u
najveoj meri, zahteva veliki ljudski rad kako na praenju promena u betonu tako i na ouvanju
ravnomerne distribucije vlage.
Analogno, gruba podela zimskih metoda, primenljivih u uslovima niskih temperatura vazduha, visoke
relativne vlanosti i pojaanog vetra, svela bi ih na:
1. metode koje ne obuhvataju direktno zagrevanje betonske mase;
2. metode koje vre zagrevanje betonske mase; i
3. metode kombinovanih dejstava na betonsku masu;

5.7.2. TEHNOLOKE ODLIKE NEGE BETONA

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

14

U procesu ovravanja betonske mase dolazi do vezivanja ugraene vode ali i do njenog
isparavanja preko povrine nosaa. Migracija vlage tee od sredine betonske mase ka njenoj povrini
brzinom koja zavisi od:
temperature betona i okoline,
strujanja vazduha oko nosaa, i
konzistencije mase.
Prisustvo ovog specifinog gradijenta mora se kompenzirati dodatnim kvaenjem povrina betona,
odnosno spreavanjem isparavanja preko nje. Postupak negovanja mora poeti ve u fazi poetnog
ovravanja, t.j. odmah posle vezivanja cementnog mleka na povrini elementa, i trajati do trenutka
dostizanja kritine vrstoe na pritisak (50 - 70% MB) kada se oplata moe demontirati a nosa
prepustiti daljem ovravanju u prirodnim uslovima. S obzirom na to da je nega betona proces u
kome se stvara i/ili odrava neophodan nivo vlanosti i temperature materijala u fazi kada mlad beton
razvija svoje mehanike karakteristike to je treba posmatrati u svetlu injenice da do hidratacije
hemijski aktivnog materijala moe doi samo u kapilarima bogatim vodom a ona u prirodnim uslovima
ili ubrzano nestaje (leti) ili menja fiziko stanje i prelazi u inertan oblik (zimi). Zato se nega mora
organizovati u oba tehnoloka pravca, radi:
a. spreavanja gubitka aktivne komponente vode unete u meavinu;
b. uravnoteenja v/c odnosa u toku ovravanja i kompenziranja gubitaka vrlo brzo posle
njihove pojave.
Profilaktiki pristup (a) je svojstven i zimskim i letnjim uslovima rada a problemi sa gradijentom pritiska
pare se javljaju prevashodno u uslovima visokih temperatura i niske relativne vlanosti vazduha.
Podatak da u takvim uslovima posle 6 meseci starenja beton bez nege ostvaruje samo 42% vrstoe
pravilno negovanog betona zahteva studiozan i selektivan pristup raspoloivim postupcima nege jer
oni pored efikasnosti dejstva moraju biti, sa stanovita utroka materijala i ljudskog rada, zadovoljavajue ekonomini.

Navlaenjem bele PVC folije betonska ploa se titi od prekomernog suenja

Na izbor vrste nege znaajno utie moduo povrine preseka betonskog elementa (Mp). Nosai sa
velikim modulom povrine (Mp) su vie osetljivi na evaporaciju pa takav nosa, npr. u letnjem reimu
rada (r.v. = 70%, t = 21 oC, brzina vetra 9 m/s) gubi oko 0,50 l/h po 1 m2 izloene povrine. To znai
da nezatiena betonska ploa debljine 15 cm moe za samo 5 - 6 sati izgubiti 10% ukupne vlage
ime se umnogome usporava hidratacija koja kod pada relativne vlanosti cementne paste ispod 85%
prestaje da funkcionie i moe da se reanimira tek naknadnim, obilnim kvaenjem povrine ugroenog
nosaa.
Opisani uslovi evaporacije, nimalo ekstremni, zatitnom sloju betona od 20 mm za samo nedelju dana
delovanja mogu definitivno onemoguiti hidrataciju i time dezavuisati sve pretpostavke o pouzdanosti,
trajnosti nosaa. U kontekstu navedenih osobina tehnolokog postupka jasno je da trokovi nege
betona zavise od niza parametara meu kojima su najuticajniji:
1. specifikacije precizirane ugovorom,
2. geografski poloaj gradilita,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

15

3. odlike konstrukcije (tip, veliina, nain izvoenja),

4. stepen izloenosti betona,
5. lokalni mikro-klimatski uslovi, i
6. usvojeno sredstvo (medijum) za negovanje.
Ukupna koliina toplote koju oslobaa ugraeni beton ne zavisi od oblika nosaa ali s obzirom na to
da se beton ponaa kao vrlo lo provodnik to u nosaima sa malim modulom povrine preseka, usled
oteanog emitovanja toplote, raste temperatura u jezgru bloka, srazmerno se ubrzava hidratacija ... i u
tim uslovima nosa bre ostvaruje oekivani stepen vrstoe omoguavajui raniji poetak skidanja
oplate. Inertnost betona kao provodnika ima i svoje pozitivno dejstvo jer ne doputa adekvatnu
reakciju betonske mase na skokovite promene ambientalne temperature. Za pravilno emitovanje
toplote hidratacije nuan je pravilan izbor vrste oplate (koja je regulator kondukcije betonske mase) a
to znai i materijala od koga se izrauje, njegove debljine i vlanosti. U letnjim uslovima se eliminacija
vrne temperature betona vri i ranijim skidanjem oplate ime se obezbeuje bolje hlaenje - ali i
beton izlae dejstvu termalnog oka.
Na duinu perioda u kome beton mora obavezno biti pod zatitom oplate utiu:
1. vrsta upotrebljenog cementa i njegov kvalitet (klasa);
2. srednja temperatura vazduha u toku odleavanja;
3. temperatura betona pri ugraivanju;
4. vrsta i karakteristike oplate, i naravno
5. oblik preseka (Mp) a naroito minimalna dimenzija nosaa.
O minimalnim temperaturama betona u trenutku ugradnje postoje razliita miljenja a ona u mnogome
zavise od usvojene metode negovanja ali je sa stanovita praktine primene posebno interesantan
stav nekih britanskih specifikacija. One zahtevaju da beton tokom 3 dana nakon ugradnje ima
minimalnu temperaturu tb = 5 oC, odnosno minimum tb = 15 oC ako pravilna nega traje 2 dana i time
se, prema preporukama, garantuje formiranje kvalitetnih uslova za dalji razvoj mehanikih karakteristika.
Za rad u zimskim uslovima ekvivalentne preporuke Amerikog komiteta za beton (ACI) upuuju na
vezu sa debljinom betona izgraenog elementa, pa je za debljinu:
d < 30 cm

min tbp = 13 oC

d = 30 - 90 cm

min tbp = 10 oC

Kada su letnji uslovi rada u pitanju ima preporuka koje polaze od stava da se pri proizvodnji betona
mora obavezno voditi rauna o maksimalnoj dozvoljenoj temperaturi jer od nje zavisi i veliina
temperaturnog ekstrema (pik). ACI je dao preporuku prema kojoj nije celishodno limitirati maksimalnu
temperaturu betona, s obzirom na to da se proizvodne okolnosti menjaju, ve je preporuljivije projektovati i optimizirati sastav meavine za najviu oekivanu temperaturu ugraenog materijala. Takav
beton nakon ugradnje se od prekomerne insolacije moe tititi i laganim prekrivaima ali ove treba
distancirati od povrine betona kako bi vrlo povoljno strujanje vazduha moglo da usporava rast temperature i 5 - 6 sati posle ugradnje, kada nema dejstva evaporacije koja takoe iznosi toplotu. U
suprotnom prekrivai mogu stvoriti efekat "staklene bate" podiui temperaturu za 5 - 6 oC.
Jedan od izuzetno jednostavnih a jeftinih postupaka redukovanja temperature ugraenog betona je
rasprivanje (sprinklerovanje) sitnih vodenih kapljica u vidu magle iznad povrine betonskog nosaa.
Vetakim podizanjem vlanosti sloja vazduha iznad povrine betona se u uslovima visokih
temperatura obezbeuju uslovi neophodni za povoljno dejstvo intenzivne evaporacije koja apsorbuje
deo toplote betonske mase a ne redukuje vlanost osetljivost povrinskog sloja. Postupak ima
tehnoloki nedostatak jer je osetljiv ak i na sporo kretanje vazduha kada, zbog nastale
neravnomernosti raspodele vodenog taloga na povrini betonskog elementa mogu nastati
neravnomernosti gradijenta pada temperature i u kombinaciji sa unutranjim naponima dati i prsline.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

8. predavanje

16