Matrice PDF

MATRICE (TEORIJA)
Za pravougaonu ( kvadratnu ) emu brojeva aij (i=1,2,,m

a11 a12 . . . a1n
a a . . . a
2n
21 22
.
am1 am 2 . . . amn
kaemo da je matrica tipa m n .
j= 1,2,,n ):
Brojevi aij su elementi matrice.
Tip matrice je vrlo bitna stvar : kad kaemo da je matrica tipa m n , to znai da ona ima m vrsta i n kolona.
Primer:
2 3 -5
Matrica A
je tipa 2 3 jer ima dve vrste a tri kolone.
1 2 3
7 8
1 2
je tipa 4 2 jer ima 4 vrste i 2 kolone.
Matrica B
7 6
1 -2
Matrice se najee obeleavaju ovim srednjim zagradama
malim zagradama
a koriste se jo i
, ali da vas ne zbuni, neki profesori ih obeleavaju i
. Vi radite onako kako kae va profesor...
Ako matrica ima isti broj vrsta i kolona ( n n ), za nju kaemo da je kvadratna matrica reda n.
Matrica iji su svi elementi jednaki nuli naziva se nula- matrica.

def
Matrica - A definisana sa A (1) A
0 0
, itd
0 0
0 ,
je suprotna matrica za matricu A.
Kvadtarna matrica reda n za koju je aii 1 ( po glavnoj dijagonali su jedinice a sve ostalo nule) naziva se jedinina
matrica reda n i oznaava se sa I n
1 0 0
1 0
I1 1 , I 2
, I 3 0 1 0 ...itd
0 1
0 0 1
Neki profesori jedininu matricu obeleavaju sa E. Vi radite onako kako kae va profesor...
www.matematiranje.com
Ako su svi elementi kvadratne matrice reda n ispod glavne dijagonale jednaki nuli, takva se matrica naziva gornja
trougaona matrica.
1 8 -2
Na primer : 0 1 6 je gornja trougaona matrica reda 3.
0 0 7
Ako su svi elementi kvadratne matrice reda n iznad glavne dijagonale jednaki nuli, takva se matrica naziva donja
trougaona matrica.
2 0 0
Na primer : 2 3 0 je donja trougaona matrica reda 3.
7 3 8
Dve matrice A i B su jednake ako i samo ako su istog tipa i imaju jednake odgovarajue elemente.
Sabiranje i oduzimanje matrica
Vano: Mogu se sabirati ( oduzimati ) samo matrice istog tipa!
Primer
3 3 -5
2 7 -5
i B
Neka su date matrice A
. Nadji matricu A+B i A-B.
1 4 0
4 2 3
Najpre primetimo da su matrice A i B istog tipa 2 3 , to jest obe imaju 2 vrste i 3 kolone. To nam govori i da e
matrica koja je njihov zbir takodje biti tipa 2 3 .
Sabiraju se tako to sabiramo mesto s mestomkrenemo od mesta na prvoj vrsti i koloni 2+ 3=5 itd
2
A B
4
7 -5 3 3 -5 2+3
2 3 1 4 0 4 (1)
7+3 -5+(-5) 5 10 -10
2+4 3+0 3 6 3
Analogno radimo i oduzimanje:

2
A B
4
7 -5 3 3 -5 2-3
2 3 1 4 0 4 (1)
7-3 -5-(-5) 1
2-4 3-0 5
4
-2
3
Mnoenje matrice skalarom (brojem)

Vano: Matrica se mnoi brojem tako to se SVI elementi matrice pomnoe tim brojem!
Pazite, ovde esto doe do greke jer smo, ako se seate ,rekli da se determinanta mnoi brojem tako to se samo
jedna vrsta ili kolona pomnoi tim brojem, a kod matrice svaki element mnoimo tim brojem.
Primer
1 7 -2
Neka je data matrica A 2 1 6 . Odrediti matricu 3A.
1 0 3
Naravno, kod mnoenja matrice skalarom tip matrice se ne menja.

1 7 -2
A 2 1 6
1 0 3
1 7 -2 3 1 3 7 3 (-2) 3 21 -6
3 A 3 2 1 6 3 2 3 1 3 6 6 3 18
1 0 3 3 1 3 0 3 3 3 0 9
Mnoenje matrica
Vano : Proizvod dve matrice je definisan samo ako je broj kolona prve matrice jednak sa brojem vrsta druge
matrice!
Ako recimo uzmemo da je matrica A tipa m n a matrica B tipa n p onda e matrica , recimo C , koja se dobija
njihovim mnoenjem biti tipa m p .
A B C
a tip odredjujemo (m n ) ( n p ) m p ( kao da se skrate unutranji)
Primer
Date su matrice :
1 2 -1
A
0 2 3
2 0
i B 1 3 .Odrediti njihov proizvod AB.
1 -1
Najpre da vidimo koji tip e imati matrica koja se dobija njihovim proizvodom:
A je tipa 2 3 , dok je B tipa 3 2 pa e matrica njihovog proizvoda biti tipa (2 3 ) ( 3 2) 2 2 .

Dakle imae dve vrste i dve kolone.
2 0
1 2 -1
A B
1 3 . Kako sada raunati? Imamo dakle 4 mesta.
0 2 3
1 -1
2 0
1 2 -1
prva vrsta prva kolona prva vrsta druga kolona
0 2 3 1 3 druga vrsta prva kolona druga vrsta druga kolona
1 -1
prva vrsta prva kolona dobijamo :
2 0
1 2 -1
0 2 3 1 3

1 -1
=1 .2+2 .1+(-1) .1= 2+2-1=3
prva vrsta druga kolona
dobijamo:
2 0
1 2 -1
. .
.
0 2 3 1 3 =1 0+2 3+(-1) (-1)=0+6+1=7

1 -1
druga vrsta prva kolona :
2 0
1
2
-1

=0 .2+2 .1+3 .1=0+2+3=5
1
3
0 2 3

1 -1
druga vrsta druga kolona :
2 0
1
2
-1

. . .
0 2 3 1 3 =0 0+2 3+3 (-1)=0+6-3=3
1 -1
Sad ovo ubacimo gore:

2 0
1 2 -1
3 7
0 2 3 1 3 5 3
1 -1
Naravno, vi ne morate da radite ovoliko postupno, kad se izvebate, sve e ii mnogo bre...
Za proizvod matrica vae zakoni:
1)
2)
3)
4)
( A B) C A ( B C )
A (B C) A B A C i (B C) A B A C A
( A B) ( A) B A( B)
je skalar ( broj)
I A A I
gde je I jedinina matrica
Vano: Za matrice u optem sluaju ne vai komutativnost mnoenja A B B A
Ako je A matrica tipa m n , onda se njena transponovana matrica AT dobija kada u matrici A kolone i vrste
zamene mesta. Tip matrice AT je onda naravno n m .
Primer
1
1 4 5
T
Ako je recimo A
, onda je A 4
0 0 3
5
1 2 3
1 0 4
T
Ako je recimo B 0 5 0 B 2 5 5
4 5 6
3 0 6
0
0
3
Matrica A za koju je A AT naziva se simetrina matrica.( naravno, matrica A mora biti kvadratna)
Primer
1 2 3
1 2 3
T
Ako je A 2 0 5 , kad zamenimo mesta kolone u vrste, dobijamo A 2 0 5
3 5 1
3 5 1
Dakle, ova matrica je simetrina!

Za operaciju transponovanja vae sledee osobine:

1) ( AT )T A
2) ( A)T AT
3) ( A B )T AT BT
je skalar
ako su matrice A i B istog tipa
4) ( A B )T BT AT
Dalje se moramo upoznati sa determinantama.

Ova tema je obraena u posebnom fajlu determinante, a mi emo vas podsetiti na neke najvanije stvari.
a11 a12 . . . a1n
a a . . . a
2n
21 22
.
Determinantu kvadratne matrice A =

obeleavamo sa det (A) ili A a zapisujemo :
.
an1 an 2 . . . ann
a11 a12 . . . a1n

a21 a22 . . . a2 n
det A
.
.
.
an1 an 2 . . . ann
Znai da determinante , za razliku od matrica , piemo u zagradama
. Determinanta je broj a matrica je ema!
Neemo vas daviti sa teorijom, ve emo na par primera objasniti kako se raunaju determinante:
DRUGOG REDA
a b
= ad bc Raunaju se tako to pomnoimo elemente na takozvanoj glavnoj
c d
dijagonali, pa od toga oduzmemo pomnoene elemente na sporednoj dijagonali.
Primer:
3 4
= 3 7 - 4 5 = 21-20 = 1
5 7
1 3
= (-1) 12- (-5) 3=-12+15=3
5 12
TREEG REDA
Determinante treeg reda moemo razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni. Najpre svakom
elementu dodelimo predznak + ili -, i to radimo neizmenino:

Samo da vas podsetimo: vrste su
, a kolone

a1
b1
c1
a2
b2
c 2 = Ako recimo hoemo da razvijemo po prvoj vrsti=
a3
b3
c3
= a1
b2
b3
c2
a
b1 2
c3
a3
c2
a
c1 2
c3
a3
b2
, ili ako recimo razvijamo po drugoj koloni:
b3
= b1
a2
a3
c2
a
b2 1
a3
c3
c1
a
b3 1
c3
a2
c1
c2
Najbolje je ,naravno, da razvijamo po onoj koloni ili vrsti gde ima najvie nula !
5 3 1
Primer:
Izraunaj vrednost determinante
1 7 0
2 3 2

5 3 1
1 7 0 = Najpre iznad svakog broja napiite predznake: , ili ako vam je

2 3 2

lake samo iznad brojeva u vrsti ili koloni po kojoj ste reili da razvijete determinantu. Mi
smo reili po drugoj vrsti jer ima jedna nula (moglo je i po treoj koloni, sve jedno).
Dakle:
5 3 1
5 3 1
3 1
5 1
5 3
7
0
=-1(3 2 - 1 3)+7(5 2-2 1)= -3 +56=53
1 7 0 = 1 7 0 = 1
3 2
2 2
2 3
2 3 2 2 3 2
Drugi nain za raunanje determinanti treeg reda, medju uenicima vrlo popularan, je
SARUSOVO pravilo.
Pored date determinante dopiu se prve dve kolone , pa se elementi mnoe dajui im
znake kao na slici:
a1
b1
c1
a2
a3
b2
b3
c2
c3
a1 b1
a 2 b2
a3 b3
= a1b2 c3 b1c 2 a3 c1 a 2 b 3 b1 a 2 c3 a1c 2 b3 c1b2 a3
Primer: Izraunaj vrednost determinante
5 3 1 5 3
1 7 0 1 7 = 572 + 302 + 113 - 312 - 503 - 172 =
2 3 2 2 3
= 70 + 0 +3 6 0 14 = 53
Dakle, na oba naina smo dobili isti rezultat,pa vi odaberite sami ta vam je lake.
ETVRTOG REDA
a1
a2
a3
a4
b1
b2
b3
b4
c1
c2
c3
c4
d1
d2
= Moemo je razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni! I ovde slino kao za
d3
d4
determinante treeg reda prvo napiemo predznake svima ili samo onoj vrsti ili koloni po
kojoj emo da razvijamo determinantu.
Mi emo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:
a1
b1
c1
d1
a2
b2
c2
d2
a3
b3
c3
d3
a4
b4
c4
d4
b2
c2
d2
b1
c1
d1
b1
c1
d1
b1
c1
d1
= a1 b3
b4
c3
c4
d 3 a 2 b3
d4
b4
c3
c4
d 3 a 3 b2
d4
b4
c2
c4
d 2 a 4 b2
d4
b3
c2
c3
d2
d3
Naravno, sad bi trebalo da razvijemo svaku od ove etiri determinante treeg reda....
Sloiete se da ovo nije ba lako.
Nauimo zato osobine determinanata koje e nam pomoi u reavanju zadataka.
OSOBINE DETERMINANATA
1. Determinanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta.
2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje
uloge.
3. Determinanta se mnoi brojem, kad se tim brojem pomnoe svi elementi ma
koje (ali samo jedne) vrste ili kolone.
Obrnuto, zajedniki faktor elemenata jedne vrste ili kolone moe se izvui
ispred determinante
Na primer:
a1 b1 c1
a1 k b1 k
k a 2 b2 c 2 = a 2 b2
a3 b3 c3
a3 b3
c1 k
a1 k
b1
c1
c 2 = a 2 k b2
c 2 itd.
c3
c3
a1
mb1
c1
a1
b1
c1
a2
a3
mb2
mb3
c2 = m a2
c3
a3
b2
b3
c2
c3
a3 k
b3
ili
4. Ako je u determinanti svaki element neke k-te vrste (kolone) zbir dva ili vie
sabiraka, onda je ona jednaka zbiru dve ili vie determinanata, koje imaju
iste elemente kao i data determinanta, osim elemenata k-te vrste (kolone).
Na primer:
a1
b1 m1
c1
a1
b1
c1
a1
m1
c1
a2
b2 m 2
c2 = a2
b2
c2 + a2
m2
c2
a3
b3 m3
c3
b3
c3
m3
c3
a3
a3
5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante

je nula.
Primeri:
3 9 55
1
= 0 ili
0 0 0
0
77 68 34 80
0
8 5 7
4
4 5 9
8
6. Ako elementi u dve vrste ili kolone imaju iste vrednosti, vrednost
determinante je opet nula.
Primer:
12
7 3
9 4 6 = 0 jer su elementi prve i tree vrste jednaki

12 7 3
7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne meu sobom , vrednost

determinante je opet nula.
Primer:
2
56 = 0 jer su prva i trea vrsta proporcionalne, tj. prva puta 3 daje treu
10 15 20
vrstu.
8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne

vrste(kolone) dodaju odgovarajui elementi neke druge vrste(kolone)
pomnoeni istim brojem!
Ova osma osobina e nam pomoi da lake reimo determinante

etvrtog i vieg reda.
9. det A det AT
Ako transponujemo matricu , vrednost njene determinante se ne menja.
10
Minor ( u oznaci M ij ) elementa aij determinante reda n jeste determinanta matrice reda n-1 koja se dobija
izostavljanjem i-te vrste i j-te kolone iz date matrice.

Kofaktor ( u oznaci Aij ) elementa aij determinante reda n definiemo sa Aij (1)i j M ij
Primer
a1
Ako posmatramo matricu a2
a3
b1
b2
b3
c1
c2 , njeni minori i kofaktori e biti:
c3
Minori:
M 11
b2
b3
c2
,
c3
M 12
a2
a3
c2
,
c3
M 13
a2
a3
b2
b3
M 21
b1
b3
c1
,
c3
M 22
a1
a3
c1
,
c3
M 23
a1 b1
a3 b3
M 31
b1
b2
c1
,
c2
M 32
a1
a2
c1
,
c2
M 33
a1
a2
b1
b2
Kako smo dobili recimo minor M 11 ?
Oznaka 11 nam govori da poklapamo prvu vrstu i prvu kolonu:
a1
a
2
a3
c1
c2
c3
b1
b2
b3
, ono to ostane stavimo u malu
determinantu.
Minor M 12 dobijamo kad poklopimo prvu vrstu i drugu kolonu (12):
a1
a
2
a3
b1
c1
b2
c2
b3
c3
, ostaje
a2
a3
c2
, itd.
c3
Kofaktori:
A11 (1)11 M 11
b2
b3
c2
;
c3
A12 (1)1 2 M 12
a2
a3
c2
;
c3
A21 (1) 2 1 M 21
b1
b3
c1
;
c3
A22 (1) 2 2 M 22
a1
a3
c1
;
c3
A23 (1) 23 M 23
a1 b1
a3 b3
A31 (1)31 M 31
b1
b2
c1
;
c2
A32 (1)3 2 M 32
a1
a2
c1
;
c2
A33 (1)33 M 33
a1
a2
A13 (1)13 M 13
a2
a3
b2
b3
b1
b2
11
ta moemo primetiti kod kofaktora to se tie znakova?

Pa, znaci idu naizmenino, kao kad smo razvijali determinante:
Ako va profesor dozvoljava, moete izbei da piete ono (1)
i j
, ve odma uzmete znakove neizmenino.
Jedan od estih zadataka na fakultetima je traenje inverzne matrice. Ona se upotrebljava za reavanje sistema
jednaina , matrinih jednaina
Najpre emo rei neto o adjungovanoj matrici.
Naka je data matrica
Matricu
Aij
a11 a12 . . . a1n

a a . . . a
2n
21 22
.
A=
, ili skraeno zapisana A aij
.
an1 an 2 . . . ann
n n
, gde su Aij kofaktori elemenata aij matrice A, nazivamo adjungovana ( pridruena ) matrica za
matricu A i oznaavamo je sa :
adjA Aij
A11 A21 . . . An1

A A . . . A
n2
12 22
.
A1n A2 n . . . Ann
Primer:
1 5 0
Data je matrica A 0 3 2 . Odrediti njenu adjungovanu matricu adjA .
1 0 2
Najpre traimo kofaktoreOnda njih poredjamo u matricu

12
A0
1
1
A 0
5
3
0
5
3
0
A 0
1
1
A0
1
1
A0
A0
1
1
A0
1
1
A 0
A 0
3
0
5
3
0
5
3
0
3
0
5
3
0
5
3
0
5
3
0
3
2 A11
0
2
0
0
2 A12
1
2
0
0
2 A13
1
2
0
5
2 A21
0
2
0
1
2 A22
1
2
0
1
2 A23
1
2
0
5
2 A31
3
2
0
1
2 A32
0
2
6
2
2
(2) 2
2
3
3
0
0
10
2
0
2
2
5
(5) 5
0
0
10
2
0
2
2
1 5
2 A33
3
0 3
A11
Sad ove vrednosti menjamo u : adjA A12
A13
A21
A22
A23
A31
A32 , pa je
A33
6 10 10
adjA 2
2 2
3 5
3
13
Sad moemo definisati i inverznu matricu.

Naka je A kvadratna matrica reda n . Ako postoji matrica A1 reda n takva da je A A1 A1 A I n , gde je
I n jedinina matrica reda n , tada kaemo da je A1 inverzna matrica matrice A.
Formula po kojoj traimo inverznu matricu je :
A1
1
adjA
det A
Naravno , treba rei da inverzna matrica postoji ako i samo ako je det A 0 .
Inverzna matrica je, ako postoji, jedinstvena!
Primer
2 3 1
Odrediti inverznu matricu matrice B 4 5 2
5 7 3
Radimo po formuli: B 1
1
adjB
det B
Najpre traimo det B , jer ta vrednost mora biti razliita od nule da bi postojala inverzna matrica...
2 3 1
det B 4 5 2 koristimo Sarusov postupak...
5 7 3
2 3 1 2 3
det B 4 5 2 4 5 2 (5) 3 (3) 2 5 1 4 (7) (3) 4 3 2 2 (7) 1 (5) 5
5 7 3 5 7
30 30 28 36 28 25 88 89 1
det B 1
Dalje traimo adj B.

14
B11
adjB B12
B13
B4
5
2
B4
5
2
B4
5
2
B4
5
2
B4
5
2
B4
5
2
B4
5
2
B4
5
2
B4
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
B21
B22
B23
B31
B32
B33
5 2
2 B11
15 (14) 1
7 3
3
1
4 2
[12 10] 2
2 B12
5 3
3
1
4 5
28 (25) 3
2 B13
5 7
3
1
3 1
[9 (7)] 2
2 B21
7 3
3
1
2 1
6 5 1
2 B22
5 3
3
1
2
2 B23
5
3
1
3
2 B31
5
3
1
2
2 B32
4
3
[14 (15)] 1
7
1
6 (5) 1
2
1
0
2
2 3
2 B33
10 (12) 2
4 5
Poredjamo kofaktore u matricu adj B.

15
1 2 1
1
adjB , pa je :
adjB 2 1 0 , sada se vraamo u formulu B 1
det B
3 1 2
1 2 1
1 2 1
1
1
B 2 1 0 B 2 1 0
1
3 1 2
3 1 2
1
Ako za matricu A postoji inverzna matrica, kaemo da je matrica A regularna matrica.
U protivnom, za matricu A kaemo da je singularna ( neregularna).

Evo nekoliko pravila koja vae za regularne matrice:
1) ( A1 )T ( AT ) 1
2) ( A B) 1 B 1 A1
3) ( A1 A2 ... An ) 1 An 1 ... A2 1 A11
Ako za kvadratnu matricu A vai da je AT A1 , onda nju nazivamo ortogonalna matrica.
Rang matrice
Najpre da kaemo koje su elementarne transformacije matrica:

i)
zamena mesta dve vrste ( kolone)
ii)
mnoenje elemenata jedne vrste (kolone) nekim brojem koji je razliit od nule
iii)
dodavanje elementima jedne vrste (kolone) elemenata(odgovarajuih) neke druge vrste(kolone)

koji su prethodno pomnoeni proizvoljnim brojem.
Matrica A je ekvivalentna sa matricom B ( oznaka A B ) ako se od matrice A moe prei na matricu B primenom
konano mnogo ekvivalentnih transformacija.
16
Posmatrajmo neku matricu A M mn ( matricu A iz skupa matrica M tipa m n )

Ako u matrici A izostavimo neke vrste ili neke kolone ( a moe istovremeno i vrste i kolone), tako dobijenu
matricu nazivamo PODMATRICA matrice A.
Determinantu kvadratne podmatrice reda k matrice A M mn nazivamo MINOR reda k matrice A.
Neka je M mn skup svih matrica tipa m n i N 0 0,1, 2,3....... skup prirodnih brojeva ( sa 0).
Rang matrice u oznaci rang ( ili r) je preslikavanje:
rang : M mn N 0
odreeno sa
a) rang ( A) 0 ako je A nula matrica
b) rang ( A) p , ako postoji minor reda p matrice A koji je razliit od nule , a SVI minori veeg reda od p, ukoliko
oni postoje, su jednaki nuli.
Primer 1.
2 4
Odrediti rang matrice A 1 2 .
3 6
Reenje:
Retko kada moemo odmah rei koji je rang date matrice.
Prvi posao nam je da koristei navedene elementarne transformacije matrica napravimo ekvivalentnu matricu koja
e ispod glavne dijagonale imati sve nule! ( takozvana TRAPEZNA matrica)
Kod nas su na glavnoj dijagonali 2 i -2, pa ispod njih pravimo nule.
Za nau matricu nule moraju biti na UOKVIRENIM mestima:
A1
3
2
6
I redosled pravljenja nula je vrlo bitan!

17
Nule pravimo najpre na mestu A 1

3
2 4
2
4
2 , zatim na mestu A 1 2 i na kraju A 1

3 6
6
3
2 .
6
Neki profesori trae da se svaki korak transformacija objanjava, neki dozvoljavaju da se odmah prave nule na svim
mestima u prvoj koloni, pa u drugom koraku na svim mestima u drugoj koloni , itd.
Na savet je kao i uvek da posluate vaeg profesora kako on zahteva a mi emo pokuati da vam objasnimo korak
po korak.
2 4
A 1 2 . Najpre emo zameniti mesta prvoj i drugoj vrsti , da nam jedinica bude u prvoj vrsti zbog lakeg
3 6
raunanja ( ovo nije neophodno al olakava posao...)
2 4 1 2
1 2 2 4 Sad pravimo nulu na mestu gde je 3:
3 6 3 6
2 4 1 2
1 2 2 4

3 6 3 6
Prvu vrstu emo pomnoiti sa -3 i sabrati sa treom vrstom i to upisati u treu vrstu.
Na mestu gde je bilo 3 bie: 1 (3) 3 0
Na mestu gde je bilo -6 bie 2 (3) (6) 0
Pa je
2 4 1 2 1 2
1 2 2 4 2 4 . Dalje nam treba nula gde je dvojka:
3 6 3 6 0 0
2 4 1 2 1
1 2 2 4 2

3 6 3 6 0
4
0
Prvu vrstu emo pomnoiti sa -2 , sabrati sa drugom vrstom i upisati umesto druge vrste:
Na mestu gde je bilo 2 na taj nain smo dobili nulu, a na mestu gde je bilo -4 bie: 2 (2) (4) 0
2 4 1 2 1 2 1 2
1 2 2 4 2 4 0 0
3 6 3 6 0 0 0 0
18
Sad razmiljamo: Poto je matrica tipa 3 2 , njen maksimalni rang moe biti 2, jer postoje samo determinante
drugog reda. Ali, koju god da uzmemo determinantu drugog reda ona e imati u jednoj vrsti obe nule a znamo da je
vrednost takve determinante nula. Rang ove matrice je znai 1, u oznaci r ( A) 1 .
Primer 2.
1 1 4
Odrediti rang matrice A 2 1 1
3 0 5
Reenje:
Ova matrica je tipa 3 3 , tako da postoji determinanta reda 3 , a to znai da i maksimalni rang moe biti 3.
1
Da se ne zaliemo, prvo mi da napravimo nule ispod glavne dijagonale, na uokvirenim mestima: 2

3
Zameniemo drugu i prvu kolonu, jer ve imamo nulu...
1 4
1 1
0 5
1 1 4 1 1 4
A 2 1 1 1 2 1 sad pravimo nulu na mestu gde je 1 ( uokvireno)

3 0 5 0 3 5
Saberemo prvu i drugu vrstu i to ide u drugu vrstu...

Na mestu gde je 1( uokvireno) bie 0.
Na mestu gde je 2 bie: 2+1=3
Na mestu gde je 1 bie : 4+1 = 5
1 1 4 1 1 4 1
A 2 1 1 1 2 1 0
3 0 5 0 3 5 0
1
3
3
5 dalje pravimo nulu na uokvirenom mestu( gde je 3):

5
Od tree vrste oduzmemo drugu i to ide u treu vrstu.

1 1 4 1 1 4 1 1 4 1 1 4
A 2 1 1 1 2 1 0 3 5 0 3 5
3 0 5 0 3 5 0 3 5 0 0 0
19
1 1 4
Sad je jasno da rang ne moe biti tri jer je vrednost determinante 0

0
Ako recimo uzmemo
3 5 0
0 0
1 1
, njena vrednost je 3 0 , pa je rang ove matrice 2: r ( A) 2
0 3
Evo jo nekoliko stvari koje bi trebalo da znamo o matricama:
1) Ekvivalentne matrice imaju isti rang!

2) Ako posmatramo tri matrice A,B i C iz skupa svih matrica M mn , za njih vai:
A A refleksivnost
A B B A simetricnost
A B B C A C tranzitivnost
Ovo nam govori da je relacija ekvivalencije na skupu svih matrica tipa m n .

3) Neka je A matrica ranga p veeg ili jednakog jedinici p 1 . Tada postoje p nezavisnih vrsta ( kolona) matrice A
takvih da su ostale vrste (kolone) linearne kombinacije tih p vrsta ( kolona).
4) Rang matrice jednak je maksimalnom broju linearno nezavisnih vrsta ( kolona) te matrice.
20
MATRICE ZADACI ( III DEO)

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI MATRICE
Postupak traenja sopstvenih vrednosti je sledei:
i)
Za datu kvadratnu matricu ( recimo matricu A) odredimo matricu A I n , gde je I n jedinina matrica . Znai,
u datoj matrici po glavnoj dijagonali oduzmemo . Ova matrica A I n se naziva karakteristina matrica.
ii)
Traimo vrednost determinante karakteristine matrice: det( A I ) . Dobiemo polinom po . Taj polinom
se obeleava sa PA ( ) i naziva se karakteristini polinom matrice A.

iii)
Dobijeni polinom izjednaimo sa nulom: PA ( ) 0 . Ovo je karakteristina jednaina matrice A. Reenja

ove jednaine su 1 , 2, 3,....... ( zavisno kog je karakteristina jednaina stepena, toliko e imati i reenja...) i
nazivaju se sopstvene (karakteristine) vrednosti matrice A.

Skup svih sopstvenih vrednosti matrice A nazivamo spektar matrice A i obeleavamo ga sa S p ( A) .
Primer 1.
Odrediti sopstvene vrednosti za matrice:
a)
4 1
A
1 2
1 3 2
b) A 1 2 1
0 3 1
Reenje:
4 1
a) A
1 2
1 0
Najpre formiramo matricu A I 2 , gde je I 2
, jedinina matrica drugog reda.
0 1
4 1
1 0 4 1 0 4
A I2

1 2
0 1 1 2 0 1
1
2
Dalje traimo determinantu ove matrice:

det( A I )
(4 )(2 ) 1 8 4 2 2 1
det( A I ) 2 6 9
Dobili smo karakteristini polinom:

PA ( ) 2 6 9
2 6 9 0 1 3, 2 3
Reavanjem karakteristine jednaine smo dobili sopstvene vrednosti: 1 3, 2 3 . Vidimo da je ovde u pitanju
dvostruka vrednost ( nula drugog reda), jer su reenja jednaka.
b)
1 3 2
A 1 2 1
0 3 1
1 3 2
1 0 0 1 3 2 0 0
A I 3 1 2 1 0 1 0 1 2 1 0 0
0 3 1
0 0 1 0 3 1 0 0
3
2
1
A I 1 2
1
0
3
1
1
det( A I ) 1
0
1
1
0
3
2
3
3
2
3
2
1
1
2
2
1 (1 )
3
1
1
3
2
(1)
0
1
3 1
(1 ) [(2 )(1 ) 3] 1 [3(1 ) 6]

(1 ) [2 2 2 3] 3 3 6
(1 ) [ 2 5] 3 3
2 5 3 2 5 3 3
3 2 2 2
2 ( 2) 1( 2)
( 2)(1 2 ) ( 2)(1 )(1 )
Kad ovo izjednaimo sa nulom dobijamo tri razliite sopstvene vrednosti:
( 2)(1 )(1 ) 0 2 0 1 0 1 0
1 2, 2 1, 3 1
Spektar matrice A je dakle: S p ( A) {1,1, 2}
Postupak traenja sopstvenih vektora je sledei:

i)
Pronadjemo sve sopstvene vrednosti, to jest spektar matrice A
ii)
Za svaku sopstvenu vrednost posebno radimo sledee:

- zamenimo u karakteristinu matricu A I n
dobijena matrica je ustvari matrica homogenog sistema koji e uvek biti neodreen, odnosno imae
beskonano mnogo reenja.
Naemo ta reenja koja nam ustvari daju taj sopstveni vektor.
Malo je zeznuta situacija kad su nule karakteristinog polinoma dvostruke ili trostruke, pa emo mi na sledeem
primeru pokuati da vam objasnimo sve tri situacije ( naravno ako govorimo o matrici 3 3 ).
Primer 2.
Odrediti sopstvene vektore sledeih matrica:
a)
1 1
A
1 1
b)
1 1 3
A 1 5 1
3 1 1
v)
1 2 1
A 2 4 2
1 2 1
g)
5 6 3
A 1 0 1
1 2 1
Reenje:
a)
1 1
A
1 1
Dakle, najpre traimo sopstvene vrednosti:

1
1 1
1
A I
A
1 1
1 1
det( A I )
1
1
(1 ) 2 1 1 2 2 1 2 2
1 1
PA ( ) 2 2
2 2 0 1 0, 2 2
Dobili smo dve razliite sopstvene vrednosti, sad ih vraamo u karakteristinu matricu:
1 0
1 1 1
1 0
A 1 I
1 1 0 1 1
Odavde pravimo homogen sistem i reimo ga:
x y 0
x y 0
x y 0 y x ( x, y ) ( x, x )
xR
E sad, svaki profesor ima svoja obeleavanja...

Vi naravno radite kako va profesor zahteva, a mi smo nauili da sopstvene vektore izraavamo preko grkog
alfabeta...
x1 ( , ) (1, 1) evo prvog sopstvenog vektora.
Vraamo i drugu sopstvenu vrednost u karakteristinu matricu:
2 2
1 1 1
1 2
A 2 I
1 1 2 1 1
Pravimo homogen sistem:
x y 0
x y 0
x y ( x, y ) ( x, x )
xR
Odavde je drugi sopstveni vektor: x2 ( , ) (1,1)
1 1 3
A 1 5 1
3 1 1
b)
1
3
1
5
1
A I 1
3
1
1
1
1
3
det( A I )
1
1
3
5
1
1
1
1
3
1
5 (1 )(5 )(1 ) 3 3 1(1 ) 1(1 ) 9(5 )
1
3 7 2 36
Dobili smo karakteristinu jednainu:

PA ( ) 3 7 2 36
3 7 2 36 0
Evo malog problema... Karakteristina jednaina je treeg stepena, njene nule emo nai tako to posmatramo slobodan
lan, dakle 36 i brojeve sa kojima on moe da se podeli: 1, 2, 3,...
Redom ih menjamo u karakteristinu jednainu dok ne dobijemo nulu . ( podsetite se Bezuove teoreme).
Kod nas je to : (2)3 7(2) 2 36 8 28 36 0 2
Sad ceo karakteristini polinom delimo sa ( 2) . Podsetite se deljenja polinoma. Imate kod nas na sajtu, fajl I godina.
( 3 7 2 36) : ( 2) 2 9 18
3 2 2
9 2 36
9 2 18
18 36
18 36
2 9 18 0 6 , 3
S p ( A) {2,3, 6}
Imamo tri razliite sopstvene vrednosti, pa za svaku posebno:
za 1 2
1
3 3 1 3
1 (2)
5 (2)
1 1 7 1
A (2) I 1
3
1
1 (2) 3 1 3
3x y 3z 0
1x 7 y 1z 0
3x y 3z 0
3x y 3z 0
1x 7 y 1z 0..... / 3
3x y 3z 0
3x 21y 3z 0
y 0 3x 3z 0 z x
( x, y, z ) ( x, 0, x) x R
x1 ( , 0, ) (1, 0, 1)
za 2 3
1
3 2 1 3
1 3
A 3I 1 5 3 1 1 2 1 Ivrsta i II vrsta zamene mesta

1 1 3 3 1 2
3
1 2 1
Ivrsta 2 IIvrsta IIvrsta
0 5 5 IIvrsta IIIvrsta IIIvrsta
Ivrsta (3) IIIvrsta IIIvrsta

0 5 5
1
2
3
1
0
2 1
1 3
1 2
2 1
5 5
0 0
6
Kao to vidite, moramo da znamo i rad sa matricama da bi lake reili dobijeni homogeni sistem.
1 2 1
Iz 0 5 5 napravimo sistem:
0 0 0
x 2y z 0
5 y 5z 0 y z
x 2 y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , z , z ) z R
x2 ( , , ) (1, 1,1)
za 3 6
1
3 5 1 3
1 6
A 6I 1
56
1 1 1 1
1 1 6 3 1 5
3
Ivrsta 5 IIvrsta IIvrsta
Ivrsta (3) IIIvrsta IIIvrsta
1 1 1
0 4 8
0 4 8
Ivrsta i II vrsta zamene mesta
1 1 1
5 1 3
3 1 5
IIvrsta IIIvrsta IIIvrsta
1 1 1
0 4 8
0 0 0
x yz 0
4 y 8 z 0 y 2 z
x y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , 2 z , z )
x3 ( , 2 , ) (1, 2,1)
v)
1 2 1
A 2 4 2
1 2 1
1
A I 2
1
1
1
4
2 det( A I ) 2
2
1
1
2
1
2
4 (1 ) 2 (4 ) 4 4 4(1 ) 4(1 ) (4 )
2
(1 2 )(4 ) 8 4 4 4 4 4
2
4 8 2 2 4 2 3 9 4
3 6 2 2 (6 )
2 (6 ) 0 1 2 0, 3 6
Sad imamo da je nula dvostruka sopstvena vrednost:
za 0
2
1 1 2 1
1 0
A 0 I 2
40
2 2 4 2
1
2
1 0 1 2 1
x 2y z 0
2x 4 y 2z 0
x 2y z 0
x 2 y z 0 x 2 y z
( x, y, z ) (2 , , ) gde je , R
Ako uzmemo da je 0 (2 , , ) (2 , , 0) (2,1, 0)
Ako uzmemo da je 0 (2 , , ) ( , 0, ) (1, 0,1)
(2 , , ) (2,1, 0) (1, 0,1)
x1 (2,1, 0) x2 (1, 0,1)

za 6
2
1 5 2 1
1 6
1 2 5
46
2 2 2 2 Ivrsta
A 6I 2
IIIvrsta 2 2 2
1
5 2 1
2
1 6 1 2 5
1 2 5
IIvrsta Ivrsta (2) IIvrsta
0 6 12 IIIvrsta IIvrsta 2 IIIvrsta
IIIvrsta Ivrsta 5 IIIvrsta
0 12 24
x 2 y 5z 0
1 2 5
0 6 12
0 0 0
6 y 12 z 0 y 2 z
x 2 y 5z 0 x 2 2 z 5z 0 x z
( x, y , z ) ( z , 2 z , z )
zR
x3 ( , 2 , ) (1, 2,1)
g)
5 6 3
A 1 0 1
1 2 1
6
3 5
5
A I 1 0
1 1
1
2
1 1
5 6
3
det( A I ) 1
1
1
2 1
5
1
1
6
3
1
2 1
6
3 5 6
1
1 (5 )(1 ) 6 6 6(1 ) 2(5 ) 3
2 1
1
2
(5 5 2 ) 12 6 6 10 2 3
5 6 2 3 8 7
3 6 2 5 8 (2 )3
(2 )3 0 2
Evo situacije gde imamo trostruku sopstvenu vrednost:
2
6
3 3 6 3
5 2
A 2 I 1 0 2
1 1 2 1
2
1 2 1 2 1
1
3x 6 y 3z 0
x 2 y z 0
x 2y z 0
x 2 y z 0 z x 2 y ( x, y, z ) ( x, y, x 2 y ); x, y R
( , , 2 )
0 ( , , 2 ) (0, , 2 ) (0,1, 2)
0 ( , , 2 ) ( , 0, ) (1, 0,1)
x ( , , 2 ) (1, 0,1) (0,1, 2)
x1 (1, 0,1)
x2 (0,1, 2)
x3 (1,1,3) za recimo 1 1
I jo nam ostaje da pokuamo da vam objasnimo kako se trai matrica An uz pomo sopstvenih vektora.
U fajlu matrice zadaci (I deo) smo traili matricu An na dva naina: logiki i to dokazivali matematikom indukcijom i
preko binomne formule. Videli smo da na ova dva naina radimo kad su u pitanju specifine matrice.
Rad sa sopstvenim vektorima zahteva mnogo posla...
Primer 3.
1 1 3
Data je matrica A 1 5 1 . Izraunati An , gde je n N
3 1 1
Kao to rekosmo, prvo treba nai sopstvene vrednosti i sopstvene vektore.

1
3
1
A I 1
5
1
3
1
1
1
1
3
det( A I ) 1
5
1
3
1
1
1
1
3
1
5
1 posle sredjivanja ( 2)(3 )( 6)
3
1
1
( 2)(3 )( 6) 0 1 2, 2 3, 3 6
za 2
1
3 3 1 3
1 2
5 2
1 1 7 1
A (2) I 1
1
1 2 3 1 3
3
1 7
IIvrsta Ivrsta (3) IIvrsta
0 20
IIIvrsta Ivrsta (3) IIIvrsta
0 20
IIvrsta
Ivrsta
1
0
0
1 7 1
3 1 3
3 1 3
1 7 1
0 20 0
0 0 0
x 7y z 0
20 y 0 y 0
x 7 y z 0 x z 0 z x
( x, y, z ) ( x, 0, x), x R
x1 ( , 0, ) (1, 0, 1) za =1 je x1 (1, 0, 1)
10
za 3
1
3 2 1 3
1 3
1 2 1
IIvrsta 2 1 3
A 3I 1 5 3 1 1 2 1 Ivrsta
3
3 1 2
1 1 3 3 1 2
1 2 1
IIvrsta Ivrsta 2 IIvrsta
0 5 5 IIIvrsta IIvrsta IIIvrsta

0 5 5
1 2 1
0 5 5
0 0 0
x 2y z 0
5 y 5z 0 y z 0 y z
x 2 y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , z , z ) z R
x2 ( , , ) (1, 1,1) za 1 je x2 (1, 1,1)
za 6
1
3 5 1 3
1 6
1 1 1
IIvrsta 5 1 3
A 6I 1
56
1 1 1 1 Ivrsta
3
3 1 5
1 1 6 3 1 5
1 1 1
1 1 1
0 4 8 IIIvrsta IIvrsta IIIvrsta 0 4 8

0 4 8
0 0 0
x yz 0
4 y 8 z 0 y 2 z
x y z 0 x 2z z 0 x z
( x, y , z ) ( z , 2 z , z ) z R
x3 ( , 2 , ) (1, 2,1) za =1 je x3 (1, 2,1)

Nali smo sopstvene vektore, i izabrali proizvoljne vrednosti za , i . Najee se uzima jedinica ali moe i neki
drugi broj.
Formiramo matricu S tako to sopstvene vektore naredjamo po kolonama:
1 1 1
S 0 1 2
1 1 1
11
ta je ovde ideja?
Pravimo dijagonalnu matricu D:
D S 1 A S , ako je kvadriramo , dobijamo:
D S 1 A S D 2 ( S 1 A S ) 2 ( S 1 A S )( S 1 A S ) S 1 A S S 1 A S
D 2 S 1 A2 S
Dalje bi bilo:
D 3 D 2 D S 1 A2 S S 1 A S D 3 S 1 A3 S
Zakljuujemo da je : D n S 1 An S
Odavde e biti:
D n S 1 An S
mnoimo sa leva sa S
S D n S S 1 An S
S D n An S
mnoimo sa desna sa S 1
S D n S 1 An S S 1
S D n S 1 An
An S D n S 1
Pa da krenemo polako na posao: S 1
1
adjS
det S
1 1 1
S 0 1 2
1 1 1
1 1 1
1 1
1 2
det S 0 1 2 1
1
3 3 6
1 1
1 2
1 1 1
12
1
1
S 0 1
1 1
1
1
S 0 1
1 1
1 1
S 0 1
1 1
1
1
1
1
1
1 1
1 2 S21 0 S 0 1 2 S31 3
2 S11 3 S 0
1
1
1
1
1 1 1
1
1
1
1
1
1
1
1 2 S32 2
2 S12 2 S 0 1 2 S 22 2 S 0
1
1
1
1
1 1
1
1
1
2 S13 1 S 0
1
1
1
1
1
1
1
2 S 23 2 S 0
1
1
1
1
1
2 S33 1
3 0 3
3 0 3
1
1
2 2 2 S 1 2 2 2
S 1
6
6
1 2 1
1 2 1
Da nadjemo matricu D:
D S 1 A S
3 0 3 1 1 3 1 1 1
1
D 2 2 2 1 5 1 0 1 2
6
1 2 1 3 1 1 1 1 1
6 0 6 1 1 1
1
D 6 6 6 0 1 2
6
6 12 6 1 1 1
1 0 1 1 1 1
D 1 1 1 0 1 2
1 2 1 1 1 1
2 0 0
D 0 3 0
0 0 6
13
(2) n
2 0 0
Jasno je da vai: D 0 3 0 D n 0
0
0 0 6
Rekosmo da je :
0
3
0
0
6n
An S D n S 1
n
1 1 1 (2)
An 0 1 2 0
1 1 1 0
0 3 0 3
1
0 2 2 2
6
6n 1 2 1
0
3
n
1 1 1 (2)
1
An 0 1 2 0
6
1 1 1 0
3 (2) n 2 3n 6n
1
An
2 3n 2 6n
6
3 (2) n 2 3n 6n
0
3
0 3 0 3
0 2 2 2
6n 1 2 1
2 3n 2 6n
2 3n 4 6n
2 3n 2 6n
3 (2) n 2 3n 6n
2 3n 2 6n
n
n
n
3 (2) 2 3 6
I evo je traena matrica An .

Jo jednom vam napominjemo da e va profesor verovatno imati druga obeleavanja, pa vi ispotujte njega a mi se
nadamo da smo vam pribliili postupak.
14
MATRICE ZADACI ( II DEO)

REAVANJE SISTEMA LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAINA
Sistem od m jednaina sa n nepoznatih je najee uopteno dat sa:
a11x1 +
a12 x 2 + . . . + a1n xn b1
a21x1 + a22 x 2 + . . . + a2 n xn b2
.
.
.
am1x1 + am 2 x 2 + . . . + amn xn bm
Ovde su: x1 , x2 ,...xn nepoznate, brojevi aij su koeficijenti a b1 , b2 ,...bm su slobodni lanovi .
Iz ovog sistema mi izvlaimo tri matrice:
a11 a12 . . . a1n
a a . . . a
2n
21 22
.
A
je matrica sistema.
.
am1 am 2 . . . amn
a11
a
21
A .
.
am1
a12
a1n
a22
a2 n
.
.
.
.
am 2
amn
b1
b2
je proirena matrica sistema
bm
b1
b
2
B . je matrica sa slobodnim lanovima.

.
bm
Kada je A kvadratna matrica, to jest kada je broj jednaina sistema jednak sa brojem nepoznatih , onda takav sistem
nazivamo kvadratnim. Ako je i det A 0 onda je on Kramerovski.
Ako je B nula matrica, sistem je homogen. (desno su sve nule)
Ako B nije nula matrica, sistem je nehomogen. ( bar jedan slobodan lan nije nula)
x1
x
2
Koristei ove matrice, jasno je da sistem moemo zapisati kao : A X B gde je X . reenje sistema.

.
xm
Jo neki izrazi se upotrebljavaju esto , pa i njih da objasnimo:

-
jedinstveno reenje je kad sistem ima samo jedno reenje ( odredjen je)
kada sistem ima vie od jednog reenja kae se da je neodredjen
kada sistem ima reenja, bez obzira dal je jedno il beskonano mnogo njih, kae se da je reiv ( saglasan,
neprotivrean)
kada sistem nema reenja kae se da je nereiv ( nesaglasan, protivrean)
Teorema ( Kroneker- Kapeli) kae: ( vai za nehomogen sistem)
Sistem ima reenje ako i samo ako je rang matrice sistema jednak rangu matrice proirenog sistema, tj r ( A) r ( A)
Ako sistem ima maksimalan rang n, vai:

i)
reenje je jedinstveno ako je r ( A) r ( A) n
ii)
sistem ima beskonano mnogo reenja ako je r ( A) r ( A) n
esto se javlja problem kad posmatramo homogen sistem:
a11x1 + a12 x 2 + . . . + a1n xn 0

a21x1 + a22 x 2 + . . . + a2 n xn 0
.
.
.
am1x1 + am 2 x 2 + . . . + amn xn 0
Ovaj sistem uvek ima reenje (0, 0, 0,..., 0) . Ovo se reenje naziva trivijalno reenje.
Pitamo se kad sistem ima i netrivijalna reenja?

Homogen sistem ima netrivijalna reenja ako i samo ako je rang matrice sistema manji od broja nepoznatih .
Posledica ove teoreme je :

Ako u homogenom sistemu vai da je broj jednaina manji od broja nepoznatih, onda sistem ima netrivijalna
reenja.
Pre nego li krenemo sa zadacima, savetujemo vam da jo jednom proitate i prouite fajl matrice, a posebno deo vezan
za traenje ranga matrice.
ZADACI
1. Odrediti rang matrice u zavisnosti od parametra a.
2 1 a
A 3 5 0
1 4 1
Reenje:
Pre nego li krenete da pravite nule ispod glavne dijagonale, nije loe da parametar prebacimo da je u zadnjoj vrsti , na
krajnjoj desnoj poziciji. Zato emo najpre da zamenimo mesta I vrsti i treoj vrsti.
2 1 a 1 4 1
A 3 5 0 3 5 0 Sad pravimo nule na naznaenim mestima
1 4 1 2 1 a
3
2
4 1
5 0
1 a
III vrsta minus I vrsta pomnoena sa 2 ide u III vrstu

II vrsta minus I vrsta pomnoena sa 3 ide u II vrstu
1
1 4 1 1 4
A 3 5 0 0 7
3
2 1 a 0 7 a 3
Sad pravimo jo jednu nulu na mestu 0

0
4
7
7
3
a 3
Od IV vrste oduzmemo III i to upiemo umesto tree vrste.

1 1 4 1
1 4
A 0 7
3 0 7 3 Uoimo poziciju
0 7 a 3 0 0 a
1 4 1
0 7 3 .
0 0 a
1 4 1
Jasno je da ako je za a 0 , rang matrice 2, jer imamo matricu 0 7 3
0 0 0
1 4 1
A, ako je a 0 , rang matrice je tri, jer dobijamo matricu 0 7 3 , ija determinanta je razliita od nule, jer ako
0 0 a
se seate, vrednost determinante ove matrice je proizvod brojeva po glavnoj dijagonali: det A 1 (7) a
2. Odrediti rang matrice u zavisnosti od parametra a.
1
1
A
1
1
1
a
1
1
a
1
1
a
1
1
Reenje:
1
1
Pravimo nule na mestima A
1
a
1 1 a
1 a 1
.
a 1 1
1 1 1
II vrsta I vrsta na mesto II vrste

III vrsta I vrsta na mesto III vrste
IV vrsta I vrsta pomnoena sa a na mesto IV vrste
1
1
A
1
1
1
a
1
1
a
1
1
a 1
a
1
1
a 1 1 a
1 0
0
. Sad pravimo nule na mestima

1 0 a 1 0 1 a

1 0 1 a
0 1 a
1
0
1
0
a 1
1 a
1
a
a 1 1 a
0 1 a
0 1 a
Uoimo treu kolonu. U njoj ve ima nule koje nama trebaju. Zato emo zameniti mesta II i III koloni.
a 1
a
1
1
1
1
1
0
a 1 1 a 0 a 1 0 1 a
0
A
0 a 1 0 1 a 0
a 1 1 a
0
0 1 a 0
0 1 a 1 a
0 1 a
a
1
1
1
0 a 1
0
1 a
Dalje moramo napraviti nulu na uokvirenom mestu:
0
a 1 1 a
0
0
1 a 1 a
0
Saberemo IV i III vrstu i to upiemo na mestu IV vrste...
a 1
a
1
1
1
1
1
0 a 1 0 1 a 0 a 1 0
1 a
0
0
a 1 1 a 0
0
a 1 1 a
0 1 a 1 a 0
0
0
2(1 a )
0
Odavde je ve izvesno:
Ako je a 1 0 a 1 rang matrice je 4.
1
0
Ako je a 1 0 a 1 matrica postaje
0
1
0
0
0
1
0
0
0
1
0
pa je rang matrice 1.
0
3. Dokazati da sledei sistem ima netrivijalna reenja:
x 2 y z t 3u 0
3x 4 y 5 z 3t u 0
2 x 3 y 3 z 2t 2u 0
2 x 5 y z 2t 10u 0
Reenje:
Ovde nam je posao da dokaemo da je rang manji od maksimalnog mogueg ranga( to jest od 4) , jer je sistem
homogen i vai: Ako u homogenom sistemu vai da je broj jednaina manji od broja nepoznatih, onda sistem
ima netrivijalna reenja.
1
3
Uoimo matricu sistema:
2
2
4
3
5
1
5
3
1
1 3
3 1
2 2
2 10
3
Kao i obino, najpre pravimo nule na mestima
2
2
2 1 1
4 5 3 1
.
3 3 2 2
5 1 2 10
II vrsta - I vrsta pomnoena sa 3 ide na mesto II vrste

III vrsta - I vrsta pomnoena sa 2 ide na mesto III vrste
IV vrsta - I vrsta pomnoena sa 2 ide na mesto IV vrste
1
2 1 1
3 1 2 1 1 3
4 5 3 1 0 2 2 0 8
3 3 2 2 0 1 1 0 4
5 1 2 10 0 1 1 0 4
Sledee nule moraju biti na mestima:
1
0
2
2
1
1
1 1 3
2 0 8
1 0 4
1 0 4
III vrsta pomnoena sa dva minus II vrsta ide na mesto III vrste
IV vrsta pomnoena sa dva plus II vrsta na mesto IV vrste
1 2 1 1 3
0 2 2 0 8
Dobijamo matricu:
0 0 0 0 0
0 0 0 0 0
Jasno je da je rang ove matrice 2, to je manje od maksimalnog ranga, to jest , dokazali smo da sistem ima netrivijalna
reenja.
U sledeem primeru emo pokazati kako se ona trae...
4. U zavisnosti od parametra m diskutovati reenja sistema:
x 2 y 3 z mt 0
x 2 y (m 2) z 2t 0
x (m 1) y 3z 2t 0
mx 2 y 3 z 4t 0
Reenje:
Opet se radi o homogenom sistemu...

2
3
m
1
1
2
m 2 2
A
1 m 1
3
2
2
3
4
m
1
1
Pravimo nule:
1
m
2
m2 2
3
2
m 1
2
3
4
2
IIvrsta Ivrsta IIvrsta

IIIvrsta Ivrsta IIIvrsta
IVvrsta Ivrsta m IVvrsta
2
3
m 1
2
3
m
1
1
2
m 2 2 0
0
m 1
2 m
A
1 m 1
3
2 0
m 1
0
2m
2
3
4 0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 2
m
Zamenimo mesta II i III vrsti...
m 1
m 1
m
2
3
2
3
2
3
1
1
m 2 2 0
m 1
m 1
2
0
2 m 0
0
2 m
A
1 m 1
3
2 0
m 1
0
2 m 0
0
m 1
2m
2
2
3
4 0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 2
m
IVvrsta IIvrsta 2 IVvrsta

m 1
m
2
3
2
3
1
m 1
0
2 m 0 m 1
0
2 m
0
0
m 1
2 m 0
0
m 1
2m
2
0
3(1 m) 8 2m m 2
0 2(1 m) 3(1 m) 4 m 0
2
1
0 m 1
I jo da napravimo nulu na uokvirenom mestu:
0
0
0
0
3
0
m 1
3(1 m)
8 2m m 2
m
2m
2m
IVvrsta IIIvrsta 3 IVvrsta
m
m
2
3
2
3
1
1
0 m 1
0
2 m 0 m 1
0
2 m
0
0
m 1
2 m 0
0
m 1
2m
2
0
3(1 m) 8 2m m 0
0
0
14 5m m 2
0
Kao rang ove matrice mora biti manji od 4, da bi sistem imao netrivijalna reenja, na mestu
m
2
3
1
0 m 1
0
2m
0
m 1
0
2m
0
0
14 5m m 2
0
mora biti 0.
Dakle:
14 5m m 2 0
b b 2 4ac 5 52 4 1 (14)
m 5m 14 0 m1,2
2a
2
m1 2
2
m2 7
Postoje dve vrednosti za parametar m, za koje sistem ima netrivijalna reenja.

Moramo prouiti obe mogunosti.
za m 2
2
3
m
1
1
0 m 1
0
2 m 0
0
m 1
0
2 m 0

0
0
14 5m m 2 0
0
2 3 2
1 0 0
0 1 0
0 0 0
Iz tree vrste imamo 1 z 0 z 0

Iz druge vrste imamo 1 y 0 y 0
Iz prve vrste imamo
1x 2 y 3z 2t 0 x 2t 0 x 2t
Reenje je dakle ( x, y, z , t ) (2t , 0, 0, t )
gde je t R
za m 7
2
3
m
1
1 2 3 7
0 m 1
0
2 m 0 8 0 9
0
0
2 m 0 0 8 9
m 1
0
0
14 5m m 2 0 0 0 0
0
Iz tree vrste imamo -8 z 9t 0 8 z 9t z
9t
8
9t
8
18t 27t
Iz prve vrste imamo 1x 2 y 3 z 7t 0 x
7t 0
8
8
11t
8 x 18t 27t 56t 0 8 x 11t x
8
Iz druge vrste imamo
-8 y 9t 0 8 y 9t y
11t 9t 9t
Reenje je dakle ( x, y, z , t ) ( , , , t )
8 8 8
Zakljuak bi bio:
gde je t R
Za m1 2, m2 7 sistem ima samo trivijalna reenja (0,0,0,0)

Za m=2 sistem ima reenja ( x, y, z, t ) ( 2t , 0, 0, t )
gde je t R
11t 9t 9t
Za m= -7 sistem ima reenja ( x, y, z , t ) ( , , , t )
8 8 8
gde je t R
5. U zavisnosti od parametra a diskutovati reenja sistema:
ax y z 0
x ay z 2
x y az a
Reenje:
Ovde se radi o nehomogenom sistemu.

a 1 1
a 1 1 0
Matrica sistema je A 1 a a , a matrica proirenog sistema je A 1 a a 2 .

1 1 a
1 1 a a
U matrici proirenog sistema pravimo nule na ve opisani nain...

a
A 1
1
1 1 0
a a 2 najpre nule na ova dva mesta

1 a a
1
1
0
a 1 1 0 a
2
A 1 a a 2 0 a 1 a 1 2a
2
2
1 1 a a 0 a 1 a 1 a
a
1
1
0
2
0 a 1 a 1 2a jo ovde da napravimo nulu
0 a 1 a2 1 a2
0 a
1
1
1
1
0
a 1 1 0 a
A 1 a a 2 0 a 1 a 1 2a 0 (a 1)( a 1)
a 1
2a
1 1 a a 0 a 1 a 2 1 a 2 0
a (a 1)(a 2) a (a 1)(a 2)
0
Sad koristimo Kroneker Kapelijevu teoremu:

Sistem ima reenje ako i samo ako je rang matrice sistema jednak rangu matrice proirenog sistema, tj r ( A) r ( A)
Ako sistem ima maksimalan rang n, vai:
i)
ii)
reenje je jedinstveno ako je r ( A) r ( A) n

sistem ima beskonano mnogo reenja ako je r ( A) r ( A) n
10
a
1
Posmatrajmo 0 (a 1)(a 1)
0
0
a 1
a (a 1)(a 2)
2a
.
a(a 1)(a 2)
0
Da bi sistem imao jedinstveno reenje, rang sistema mora biti jednak rangu proirenog sistema.
Onda je jasno da na uokvirenim pozicijama NE SMEJU biti nule.
To je znai uslov da sistem ima jedinstveno reenje. a (a 1)(a 2) 0
Kako je svaka kolona vezana za po jednu nepoznatu, krenuemo od tree vrste, nai nepoznatu z, pa iz druge vrste nai
nepoznatu y i na kraju iz prve vrste nai nepoznatu x.
1
1
0
a
0 (a 1)(a 1)
a 1
2a
0
0
a (a 1)(a 2) a(a 1)(a 2)
trea jednaina:
a (a 1)(a 2) z a (a 1)(a 2) z 1 ,
naravno za a 0, a 1, a 2
druga jednaina:
(a 1)(a 1) y (a 1) z 2a
(a 1)(a 1) y (a 1) 1 2a
(a 1)(a 1) y 2a a 1
(a 1)(a 1) y a 1
y
1
a 1
y
a 1
(a 1) (a 1)
prva jednaina:
ax y z 0
ax
1
1
1 0 x
a 1
1 a
Dobili smo jedinstveno reenje: ( x, y, z ) (1,
1
1
,
)
a 1 1 a
Ali tu nije kraj zadatka...

Moramo ispitati i situacije kad je a 2 0 a 2
a 1 0 a 1
11
Za a 1
1
1
0
a
a 1 1 0
0 (a 1)(a 1)
0 0 0 2
a 1
2a
0
a(a 1)(a 2) a(a 1)(a 2) 0 0 0 0
0
Vrednost a 1 smo zamenili u dobijenoj matrici. Novonastala matrica nam govori sledee:
a 1 1
Rang sistema je 1, jer posmatramo samo 0 0 0
0 0 0
reenja.
a rang proirenog sistema je 2. Znai da ovde sistem nema
Za a 2
1
1
0
a
2 1 1 0
0 (a 1)(a 1)
0 3 3 4
2a
a 1
0
0
a (a 1)(a 2) a (a 1)(a 2) 0 0 0 0
Ovde je rang sistema jednak rangu proirenog sistema, tj r ( A) r ( A) 2 4, ali kako je rang manji od
maksimalnog ranga, sistem e imati beskonano mnogo reenja, odnosno : neodredjen je.
druga jednaina:
3 y 3 z 4
3 y 3z 4
y
3z 4
3
prva jednaina:
2 x y z 0
2 x
x
3z 4
z0
3
3z 2
3
Dve nepoznate, x i y, smo izrazili preko tree, preko z. Reenja su :
( x, y , z ) (
3z 2 3z 4
,
, z)
3
3
zR
12
6. U zavisnosti od parametra p, diskutovati i reiti sistem:
x 2 y 3z 5u 13
2 x 2 y z 3u 11
x y z u 3
2 x 2 y 2 z pu 3
Reenje:
Oformimo matricu proirenog sistema i radimo opisani postupak...

1
2
2
2
1
2
3
1
1
2
13
11
3
5
3
1
p

IIIvrsta Ivrsta IIIvrsta
IVvrsta Ivrsta 2 IVvrsta
1
0
2
-2
-1
-2
3
-5
-2
-4
5
-7
-4
p-10
1
0
2
-1
-2
-2
3
-2
-5
-4
5
-4
-7
p-10
13
-15
II i III vrsta zamene mesta
-10
-23
13
-10 IIIvrsta IIvrsta 2 IIIvrsta
-15 IVvrsta IIvrsta 2 IVvrsta
-23
1
0
2
-1
0
0
3
-2
-1
0
5
-4
1
p-2
13
-10
5
-3
Ispod glavne dijagonale smo napravili nule. Sad diskutujemo. Uoimo poziciju sa parametrom od koje nam zavisi rang
1
0
sistema:
0
2
-1
0
3
-2
-1
5
-4
1
p-2
13
1
0
-10
. Ako je ovde nula, to jest, ako je p=2,
5
0
-3
0
2
-1
0
0
3
-2
-1
0
5
-4
1
0
13
-10
5
-3
vidimo da je rang matrice sistema 3 a da je rang matrice proirenog sistema 4, a po teoremi Kroneker Kapelija tada
sistem nema reenja.
Dakle, da bi sistem imao reenja, mora da je p-2 0 p 2
13
Sad krenemo od etvrte vrste i traimo vrednosti nepoznatih...Evo da napiemo sve etiri jednaine:
x 2 y 3z 5u 13
y 2 z 4u 10
z u 5
( p 2)u 3
( p 2)u 3 u
iz prve vrste
iz druge vrste
iz tree vrste
iz etvrte vrste
3
p2
z u 5
z u 5
z
3
3 5 p 10
7 5p
5 z
z
p2
p2
p2
itd
Dobijamo reenje: u
3
7 5p
20 p 22
12(1 p )
,z
,y
,x
p2
p2
p2
p2
Evo jednog primera kako reiti sistem jednaina pomou inverzne matrice.
7. Reiti sistem:
x yz 9
x 2 y 3z 16
x 3 y 4 z 21
Reenje:
Iz zadatog sistema najpre izdvojimo matrice:

1 1 1
A 1 2 3
1 3 4
x
X y
z
9
B 16
21
Oformimo matrinu jednainu:

AX B
X A1 B
1
A1
adjA
det A
14
Sad radimo ceo postupak...

1 1 1
1 1 1 1 1
det A 1 2 3 1 2 3 1 2 8 3 3 4 9 2 1 , znai da postoji inverzna matrica

1 3 4 1 3 4 1 3
1 1 1
A 1 2 3
1 3 4
2 3
1 1
1; A21
1;
A11
3 4
3 4
A12
1 3
1 1
1; A22
3;
1 4
1 4
A13
1 2
1;
1 3
A23
A31
A32
1 1
2;
1 3
1 1
1;
2 3
1 1
2;
1 3
A33
1 1
1
1 2
1 1 1
adjA 1 3 2
1 2 1
1
adjA
det A
1 1 1 1 1 1
1
1
A
1 3 2 1 3 2
1
1 2 1 1 2 1
A1
X A1 B
1 1 1 9 9 16 21 4
X 1 3 2 16 9 48 42 3
1 2 1 21 9 32 21 2
4
X 3
2
Reenje je dakle: ( x, y, z ) (4,3, 2)
Vidite i sami da je ovaj postupak teak, pa ga primenjujte samo kad to od vas izriito trae
15
MATRICE ZADACI I DEO

2 3 1
1 0 -3
1. Date su matrice A
i
B
2 6 -8 . Izraunati:
2 16 0
a)
A B ?
b)
A B ?
v)
2 A 3B ?
g)
AT BT ?
Reenje:
a)
2 3 1 1 0 -3 2 1 3+0 1 (3) 3 3 -2
A B
2 16 0 2 6 -8 2 2 16+6 0+( 8) 0 22 -8
b)
2 3 1 1 0 -3 2 1 3-0 1 (3) 1 3 4
A B
2 16 0 2 6 -8 2 2 16-6 0 ( 8) -4 10 8
v)
2 3 1 1 0 -3 4 6 2 3 0 -9
2 A 3B 2
3
2 16 0 2 6 -8 -4 32 0 6 18 -24
2-(-9) 1 6
4-3 6-0
-4-6 32-18 0-(-24) -10 14
11
24
g)
2 2 1
2 -2 1
A B 3 16 0 6 3+0
1 0 -3 -8 1+(-3)
T
a)
0 3
1
A -2 -4
1
3
2
5
2A B ?
b)
( AT B)T ?
2. Date su matrice
-2+2 3 0
16+6 3 22
0+(-8) -2 -8
2
B -3
0
1
4
0
0
1 . Izraunati:
3
Reenje:
a)
1
2 A B 2 -2
3
0 3 2
-4
1 -3
2
5 0
1
4
0
0 2
1 -4
3 6
0 6 2
-8
2 -3
4
10 0
1
4
0
0 0 -1
-6
1 -1 -12 1
3 6
4
7
b)
3
1 -2
AT 0 -4
2
-3 1
5
3 2
1 -2
AT B 0 -4
2 -3
-3 1
5 0
3 -3 -3
( AT B)T -1
0
1
3
3
8
3
3. Ako su nam date matrice A
-1
0
2
1
4
0
0 3
1 -3
3 -3
2
B
8
-1
0
1
3
3
8
1
, izraunati:
0
a) A B ?
b) B A ?
Reenje:
3
A B
-1
0 2
2 8
1 3 2+0 8
0 -1 2 2 8
2
B A
8
1 3
0 -1
0 2 3+1 (1)
2 8 3 0 (1)
3 1+0 0 6
-11 2 0 14
2 0+1 2 5
8 0 0 2 10
3
-1
2
0
I na ovom primeru uoavamo jednu bitnu injenicu koju smo napomenuli u teoretskom delu MATRICE:
a to je da komutativni zakon za mnoenje matrica NE VAI.
4. Ako su date matrice
1
A 2
1
2
2
3
2
1
2
4
B -4
1
1
2
2
1
0 , izraunati:
1
a) A B ?
b) B A ?
Reenje:
a)
1
A B 2
1
2
1
2
2 4
2 -4
3 1
1
2
2
1 1 2 0 2 1
1 4 2 (4) 2 1 1 1 2 2 2 2
2 4 1 (4) 2 1 2 1 1 2 2 2
2 1 1 0 2 1
1 4 2 (4) 3 1 1 1 2 2 3 2
1 1 2 0 3 1
1+4+4
1+0+2 -2
9
3
4-8+2
2+2+4
2+0+2 6
8
4
8-4+2
4-8+3
1+4+6
1+0+3 -1 11
4
1
0
1
b)
4
B A -4
1
1
2
2
1 1
0 2
1 1
2
1
2
4 1 1 2 1 1
4 1 2 2 0 1
1 1 2 2 1 1
4+2+1 8+1+2
-4+4+0 -8+2+0
1+4+1 2+2+2
2
2
3
4 2 1 1 1 2
4 2 1 2 1 3
-4 2 2 1 0 2 -4 2 2 2 0 3 =
1 2 2 1 1 2
1 2 2 2 1 3
8+2+3 7 11 13
-8+4+0 0 -6
-4
2+4+3 6 6
9
Jo jednom vidimo da je A B B A
2
5. Ako su date matrice A
2
1
3
11
1
, B
0
1
2
1
, C 5
1
6
1
1 izraunati:
1
a) A C B ?
b) B C T ?
Reenje:
a)
2
11
5
3
0
6
2 2 1 5 11 6
2 2 35 0 6
2
AC B
2
4 5 66
4 15 0
75 14 1
5 1
19
1
1
1
1
1
1
1
2 1+1 1 11 1 1
2 1 3 1 0 1 1
2+1 11 1 1
2 3 0 1 1
1 76
1 20
1
1
15
6
b)
2
CT
1
5
1
1
B CT
1
6
1
1 2
1 1
5
1
6 1 2+1 1 1 5+11 1 6+11
1 1 2 11 1 5 11 1 6 11
2+1 5+1 6+1 3 6 7
2+1 5+1 6+1 3 6 7
3
6. Za dati polinom P ( x) x 2 i matricu A 2
1
2
0
1
-1
2
4 izraunati P A .
0
Reenje:
Kako je P( A) A2 2 , nadjimo najpre matricu A2 :
3
A2 A A 2
1
0
1
-1
2 3
4 2
0 1
0
1
-1
2 3 3 0 2 2 1
3 0 +0 1 2 (1)
3 2+0 4 2 0
4 2 3 1 2 4 1
2 0 1 1 4 (1)
2 2 1 4 4 0
0 1 3 (1) 2 0 1 1 0 (1) 1 0 (1) 1 2 (1) 4 0 0
9+0+2
6+2+4
3-2+0
0+0-2
0+1-4
0-1+0
6+0+0 11
4+4+0 12
2-4+0 1
-2
-3
-1
6
8
-2
Sad ovo menjamo u P( A) A2 2 , ali pazimo da uz 2 obavezno dodamo jedininu matricu I, naravno treeg reda.
Dakle
P ( A) A2 2 I
11
P ( A) A 2 I 12
1
2
6
1
8 2 0
0
-2
-2
-3
-1
0 11
0 12
1 1
0
1
0
2
7. Za dati polinom P ( x) x 5 x 3 i matricu A 3
0
2
-2
-3
-1
1
1
0
6 2
8 0
-2 0
0
2
0
0 13
0 12
2 1
-2
-1
-1
6
8
0
1
2 odredi P A .
2
Reenje:
P ( A) A2 5 A 3 I
Nai emo na stranu svaki od sabiraka pa to ubaciti u P ( A) A2 5 A 3 I . Moemo i direktno sve da radimo ali se
ukomplikuje
2
A A A 3
0
7
A 9
0
2
7
P ( A) 9
0
1
2
2
1
1
0
2 2 1 3 1 0
2 1 +1 1 1 0
3 2 1 3 2 0
0 2 03 20
3 1 1 1 2 0
0 1 0 1 2 0
2 1+1 2 1 2
3 1 1 2 2 2
0 1 0 2 2 2
6
9
4
3
4
0
2
5 A 5 3
0
1
3 I 3 0
0
1
0
1 2
2 3
2 0
1
1
0
0
1
0
3
4
0
1 10
2 15
2 0
5
5
0
0 3
0 0
1 0
6 10
9 15
4 0
3
0
5
0
5
10
10
0
0
3
5 3
10 0
10 0
0
3
0
0
0
0 P ( A) -6
0
3
-2
2
0
1
-1
-3
Dalje emo pokuati da vam objasnimo kako se trai matrica An ako je data matrica A.
Ovakav tip zadatka moemo reavati na vie naina:
Traimo matrice A2 , A3 , A4 i ako treba jo par njih dok ne zakljuimo po kojoj se zakonitosti pojavljuju elementi
matrice Zatim zapiemo kako bi trebalo da izgleda An i izvrimo dokaz matematikom indukcijom.
n
n
n
n
ii Drugi nain je da koristimo binomnu formulu (a b) n a nb 0 a n 1b1 a n 2b 2 ....... a 0b n .
0
1
2
n
Datu matricu napiemo kao zbir dve matrice,od kojih je jedna jedinina matrica a druga kada se trai njen stepen,
postaje nula matrica ve kod treeg ili etvrtog stepena.
iii Trei nain je da upotrebljavamo sopstvene vrednosti i vektore a to je objanjeno u fajlu matrice zadaci 2. deo.
1 1 1
8. Ako je data matrica A 0 1 1 , nadji An .
0 0 1
Reenje:
I nain
1 1 1 1 1 1 1 2 3 1 2 1 2
A A A 0 1 1 0 1 1 0 1 2 0 1
2
0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0
1
2
1 2 3 1 1 1 1 3 6 1 3 1 2 3
A A A 0 1 2 0 1 1 0 1 3 0 1
3
0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0
1
3
1 3 6 1 1 1 1 4 10 1 4 1 2 3 4
A A A 0 1 3 0 1 1 0 1 4 0 1
4
0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0
1
4
1 n 1 2 ... n
, odnosno, poto je 1 2 3 ... n n(n 1)
Na osnovu ovoga moemo predpostaviti da je An 0 1
n
2
0 0
1

1 n
1 n 1 2 ... n
An 0 1
n
to je onda An 0 1
0 0
0 0
n(n 1)
2
n
1
Sada ovo moramo dokazati primenom matematike indukcije . Da bi se podsetili kako ide indukcija, pogledajte
istoimeni fajl iz tree godine.
1 1 1
za n=1 je A1 0 1 1 tano.
0 0 1
1 2
za n=2 je A2 0 1
0 0
23
2 1 2 3
2 0 1 2 takodje tano
1 0 0 1
postavljamo indukcijsku hipotezu, da je formula tana za n k
1 k
za n=k je Ak 0 1
0 0
k (k 1)
2
k
1
da dokaemo da je formula tana za n k 1
Ak 0
0
Ak 1 0
0
k (k 1)
1 k
2
1
k Ak A 0 1
0 0
0
1
(k 1)(k 2)
k 1
1
k 1
0
1
k (k 1)
2 1 1 1
k 0 1 1
1 0 0 1
Dakle, naa formula je dobra.

II nain
Datu matricu rastavimo na jedininu i jo jednu matricu:

1 1 1 1 0 0 0 1 1
0 1 1
A 0 1 1 0 1 0 0 0 1 I 0 0 1
0 0 1 0 0 0 0 0 0
0 0 0
Obeleimo matricu
0 1 1
0 0 1
0 0 0
sa slovom M.
Tada je A I M
An ( I M ) n
n
n
n
n
Koristimo (a b) n a nb 0 a n 1b1 a n 2b 2 ....... a 0b n , ali najpre da vidimo kako se ponaaju stepeni
0
1
2
n
matrice M.
0 1 1
M 0 0 1
0 0 0
0 1 1 0
2
M M M 0 0 1 0
0 0 0 0
0 0 1 0
3
2
M M M 0 0 0 0
0 0 0 0
1 1 0
0 1 0
0 0 0
1 1 0
0 1 0
0 0 0
0 1
0 0
0 0
0 0
0 0 odavde zakljuujemo da je:
0 0
M 4 M 5 ... M n 0
Sad koristimo binomnu formulu:
n
n
n
( I M ) n I n M 0 I n 1M 1 I n 2 M 2 , svi ostali lanovi su jednaki nuli.
0
1
2
n(n 1)
I M 2
2
n(n 1) 2
M
( I M )n I n M
2
1 0 0
0 1 1
0 0 1
n(n 1)
n
0 0 0
( I M ) 0 1 0 n 0 0 1
2
0 0 1
0 0 0
0 0 0
n(n 1)
0 0
n
n
1
0
0
0
( I M ) n 0 1 0 0 0 n 0 0
0
0 0 1 0 0 0 0 0
0
( I M ) n 1 I 1 n I M
n(n 1)
1 n n 2 1 n

( I M ) n 0 1
n
0 1
0 0
0 0
1
1 n
0 1
0 0
n2 n
1 n
2
n ( I M ) n 0 1
0 0
1
2n n(n 1)
1 n
2

n
0 1
0 0
1

2n n 2 n
n(n 1)
2
n
1
1 1
9. Ako je data matrica A
, nadji An .
1 1
Reenje:
1 1 1 1 11 (1) (1) 1 (1) (1) 1 2 2
A2 A A
1 1 1 1 1 1 1 (1) (1) (1) 1 1 2 2

2 2 1 1 4 4 22 22
A3 A2 A
2
22
2 2 1 1 4 4 2
4 4 1 1 8 8 23
A4 A3 A
3
4 4 1 1 8 8 2
8 8 1 1 16 16 24
A5 A4 A
4
8 8 1 1 16 16 2
Na osnovu ovoga moemo predpostaviti da je :
2n 1
A n 1
2
n
2 3
23
24
24
2n 1
2n 1
Moramo ovo dokazati matematikom indukcijom:

211
za n = 1 je A 11
2
1
20 1 1
A
2 0 1 1
211 20
211 20
Pretpostavimo da je formula tana za n=k
2k 1
A k 1
2
k
2k 1
2k 1
Da dokaemo da formula vai i za n k 1

2k 1
Ak 1 Ak A k 1
2
2k 1 2k 1
k 1 k 1
2 2
2k 1 1 1 2k 1 1 (2k 1 )( 1)
2k 1 1 1 2k 1 1 2k 1 (1)
2k 1 2k 1 2 2k 1
2k 1 + 2k 1 2 2k 1
2 2k 1 2k
2 2k 1 2k
2k 1 ( 1) ( 2k 1 ) 1
2k 1 (1) 2k 1 1
2k
2k
U sledeim primerima emo pokuati da vam pribliimo reavanje matrinih jednaina. Takav zadatak se najee
sastoji iz dva dela. U prvom delu trebate reiti matrinu jednainu, odnosno da izrazite X, a u drugom delu se koriste
operacije sa matricama...
10. Reiti sledee matrine jednaine:
1) AX B
2) XA B
3) AX I X B
4) (3 X ) 1 B 1 ( AX ) 1
5) ( AX A) 1 BA
6) ( AX 1 B ) 1 XB
7)
( AX )
X T B A B
1
Reenja:
Bilo bi dobro da se podsetite pravila koja vae za matrice a koja su date u prethodnom fajlu.
1)
AX B
sa leve strane mnoimo celu jednainu sa A1
A1 AX A1 B
A1 A X A1 B
I X A1 B
X A1 B
10
2)
sa desne strane mnoimo celu jednainu sa A1
XA B
XAA1 BA1
X I BA1
X BA1
3)
AX I X B
AX X B I
nepoznate na levu a poznate na desnu stranu...

izvlaimo X kao zajedniki ispred zagrade , ali sa desne strane!
(A I)X B I
celu jednainu mnoimo sa ( A I ) 1 , ali sa leve strane!
( A I ) 1 ( A I ) X ( A I ) 1 ( B I )
I X ( A I ) 1 ( B I )
X ( A I ) 1 ( B I )
4)
(3 X ) 1 B 1 ( AX ) 1
X 1 31 B 1 X 1 A1
1
B X A X 3
Nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu...

Izvlaimo X 1 kao zajedniki ispred zagrade ali sa leve strane...
Pazi , moramo dodati I kod 31
1
B 1 X 1 ( A1 I )
3
1
3
Celu jednainu mnoimo sa X sa leve strane
1
X B 1 X X 1 ( A1 I )
3
1
X B 1 I ( A1 I )
3
1
X B 1 ( A1 I ) Celu jednainu mnoimo sa B sa desne strane
3
1
X B 1 B ( A1 I ) B
3
1
X I ( A1 I ) B
3
1
X ( A1 I ) B
3
11
5)
( AX A) 1 BA
unutar zagrade izvuemo A sa leve strane
[ A( X I )]1 BA
celu jednainu stepenujemo na () 1
[ A( X I )1 ]1 ( BA) 1
A( X I ) A1 B 1
mnoimo celu jednainu sa A1 sa leve strane
A1 A( X I ) A1 A1 B 1
I ( X I ) A2 B 1
X I A2 B 1
X A2 B 1 I
6)
( AX 1 B) 1 XB
celu jednainu stepenujemo na () 1
(( AX 1 B) 1 ) 1 ( XB) 1
AX 1 B B 1 X 1
AX
B X
1
(A B )X
sad nepoznate na levu a poznate na desnu stranu...
pomnoimo celu jednainu sa X ali sa desne strane...
( A B ) X X BX
( A B 1 ) I BX
A B 1 BX
pomnoimo celu jednainu sa B 1 ali sa leve strane...
B 1 ( A B 1 ) B 1 BX
B 1 ( A B 1 ) I X
B 1 ( A B 1 ) X
X B 1 ( A B 1 )
7)
( AX ) X B A B
X A X B A B
X ( A B) A B
T
unutar zagrade izvuemo X T ...
celu jednainu na -1...
X T ( AT B ) ( A B ) 1
sa desne strane mnoimo sa ( AT B )1
X T ( AT B)( AT B) 1 ( A B ) 1 ( AT B) 1
X T ( A B) 1 ( AT B ) 1
X T [( AT B )( A B)]1
spakujemo malo desnu stranu

celu jednainu transponujemo...
( X T )T [( AT B )( A B)]1
X [( AT B)( A B)]1
12
2 1 0
11. Reiti matrinu jednainu AX X A ako je data matrica A 0 2 1
1 1 2
Reenje:
Najpre reavamo zadatu matrinu jednainu:
AX X A
AX X A
(A I)X A
( A I ) 1 ( A I ) X ( A I ) 1 A
I X ( A I ) 1 A
X ( A I ) 1 A
Dalje traimo matricu A I , pa njenu inverznu. Ako va profesor dozvoljava , radi lakeg rada, matricu A I moemo
obeleiti nekim slovom, recimo sa M. Ako se profesor ljuti, vi nastavite da radite sa A I .
2 1 0 1 0 0 1 1 0
A I 0 2 1 0 1 0 0 1 1 M
1 1 2 0 0 1 1 1 1
sada je X M 1 A
traimo M 1
1
adjM
det M
1 1 0
1 1 0 1 1
det M 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1 0 0 1 0 1 det M 1 , matrica je regularna

1 1 1 1 1 1 1 1
Ako vam se u radu dogodi da je det M 0 , onda takva matrica nema inverznu matricu i tu prekidate sa radom.
Traimo kofaktore i adjungovanu matricu:
13
M 0
M 0
M 0
1
1
1
1
1
1
1 1
0
1 M 11
1 1
M 0
0 1
1
1 M 12
1 1
M 0
0 1
1 M 13
1
1 1
M 0
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1 0
1
1 M 21
1 1
M 0
1 0
1
1 M 22
1 1
M 0
1 1
1 M 23
0
1 1
M 0
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1 0
1
1 M 31
1 1
1
0
1 0
1 M 32
1
0 1
1
0
1 1
1 M 33
1
0 1
0 1 1
adjM 1 1 1 , odavde smo dobili da je inverzna matrica:
1 0 1
0 1 1
0 1 1
1
1
1 1 1 M 1 1 1
1
1 0 1
1 0 1
Sad moemo da se vratimo u reenje i da zamenimo:

X M 1 A
0 1 1 2
X 1 1 1 0
1 0 1 1
0 2 (1) 0 1 1
X 1 2 1 0 (1) 1
(1) 2 0 0 1 1
1 1 1
X 1 2 1
1 0 2
1 0
2 1
1 2
0 1 (1) 2 1 1 0 0 ( 1) 1 1 2
1 1 1 2 (1) 1 1 0 11 (1) 2
(1) 1 0 2 1 1 (1) 0 0 1 1 2
12. Reiti matrinu jednainu

1 2 1
A 0 1 1
0 2 2
AX B BX I ako su date matrice:
1 2 2
i B 1 1 2 .
2 1 1
Reenje:
14
AX B BX I
AX BX B I
A B X B I
1
1
A B A B X A B B I
X A B
B I
Izrazili smo X, sada traimo inverznu matricu

1 2 1 1 2 2 0 0 1
A B 0 1 1 1 1 2 1 0 1
0 2 2 2 1 1 2 1 3
Kao i malopre, radi lakeg rada, ovu matricu emo obeleiti sa M.

0 0 1
1
adjM
M 1 0 1 , onda je M 1
det M
2 1 3
0
0 1 0 0
det M 1 0 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1
2 1 3 2 1
0
M 1
2
0
M 1
2
0
M 1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0 1
1 M 11
1
3
1
M 1
1 1
1 M 12
1
2 3
M 1
1 0
1 M 13
1
2 1
M 1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0 1
1 M 21
1
3
1
M 1
0 1
1 M 22
2
2 3
M 1
0 0
1 M 23
0
2 1
M 1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0 1
1 M 31
0
1
0
3
1
0 1
1 M 32
1
1 1
3
1
0 0
1 M 33
0
1 0
1 1 0
1 1 0
1 1 0
1
1
1
adjM 1 2 1 M 1 2 1 M 1 2 1
1
1 0 0
1 0 0
1 0 0
1 2 2 1 0 0 2 2 2
B I 1 1 2 0 1 0 1 2 2
2 1 1 0 0 1 2 1 2
15
I konano je :
1 1 0 2 2 2
X A B B I 1 2 1 1 2 2
1 0 0 2 1 2
1 2 1 1 0 2
1 2 1 2 0 1
1 2 1 2 0 2
1 2 2 1 1 2 1 2 2 2 1 1 1 2 2 2 1 2
1 2 0 1 0 2
1 2 0 2 0 1
1 2 0 2 0 2
1
1 0 0
X 2 5 4
2 2 2
16

Matrice PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matrice PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MATRICE (TEORIJA)

Za pravougaonu ( kvadratnu ) emu brojeva aij (i=1,2,,m

kaemo da je matrica tipa m n .

Brojevi aij su elementi matrice.

, ali da vas ne zbuni, neki profesori ih obeleavaju i

. Vi radite onako kako kae va profesor...

Matrica iji su svi elementi jednaki nuli naziva se nula- matrica.

Matrica - A definisana sa A (1) A

je suprotna matrica za matricu A.

7+3 -5+(-5) 5 10 -10

Analogno radimo i oduzimanje:

Mnoenje matrice skalarom (brojem)

Naravno, kod mnoenja matrice skalarom tip matrice se ne menja.

a tip odredjujemo (m n ) ( n p ) m p ( kao da se skrate unutranji)

A je tipa 2 3 , dok je B tipa 3 2 pa e matrica njihovog proizvoda biti tipa (2 3 ) ( 3 2) 2 2 .

prva vrsta prva kolona dobijamo :

=1 .2+2 .1+(-1) .1= 2+2-1=3

prva vrsta druga kolona

Sad ovo ubacimo gore:

Vano: Za matrice u optem sluaju ne vai komutativnost mnoenja A B B A

Dakle, ova matrica je simetrina!

Za operaciju transponovanja vae sledee osobine:

Dalje se moramo upoznati sa determinantama.

Determinantu kvadratne matrice A =

a11 a12 . . . a1n

Znai da determinante , za razliku od matrica , piemo u zagradama

. Determinanta je broj a matrica je ema!

c 2 = Ako recimo hoemo da razvijemo po prvoj vrsti=

Izraunaj vrednost determinante

1 7 0 = Najpre iznad svakog broja napiite predznake: , ili ako vam je

= a1b2 c3 b1c 2 a3 c1 a 2 b 3 b1 a 2 c3 a1c 2 b3 c1b2 a3

Primer: Izraunaj vrednost determinante

Mi emo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:

5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante

9 4 6 = 0 jer su elementi prve i tree vrste jednaki

7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne meu sobom , vrednost

8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne

Ova osma osobina e nam pomoi da lake reimo determinante

izostavljanjem i-te vrste i j-te kolone iz date matrice.

Kako smo dobili recimo minor M 11 ?

Oznaka 11 nam govori da poklapamo prvu vrstu i prvu kolonu:

, ono to ostane stavimo u malu

Minor M 12 dobijamo kad poklopimo prvu vrstu i drugu kolonu (12):

ta moemo primetiti kod kofaktora to se tie znakova?

Pa, znaci idu naizmenino, kao kad smo razvijali determinante:

Ako va profesor dozvoljava, moete izbei da piete ono (1)

, ve odma uzmete znakove neizmenino.

Najpre emo rei neto o adjungovanoj matrici.

Naka je data matrica

a11 a12 . . . a1n

A11 A21 . . . An1

Najpre traimo kofaktoreOnda njih poredjamo u matricu

Sad moemo definisati i inverznu matricu.

I n jedinina matrica reda n , tada kaemo da je A1 inverzna matrica matrice A.

Formula po kojoj traimo inverznu matricu je :

Dalje traimo adj B.

Poredjamo kofaktore u matricu adj B.

Ako za matricu A postoji inverzna matrica, kaemo da je matrica A regularna matrica.

U protivnom, za matricu A kaemo da je singularna ( neregularna).

Ako za kvadratnu matricu A vai da je AT A1 , onda nju nazivamo ortogonalna matrica.

Najpre da kaemo koje su elementarne transformacije matrica:

zamena mesta dve vrste ( kolone)

dodavanje elementima jedne vrste (kolone) elemenata(odgovarajuih) neke druge vrste(kolone)