lan 6.

Poslodavac je duan da obavesti

policijskog slubenika o rasporedu i
promeni rasporeda radnog vremena
najmanje pet dana unapred, osim u
sluajevima uvoenja prekovremenog
rada.
Izuzetno, poslodavac moe da obavesti
policijskog slubenika o rasporedu i
promeni rasporeda radnog vremena i u
kraem roku od pet dana, ali ne kraem
od 48 asova unapred, u sluaju
potrebe posla i usled nastupanja
nepredvienih okolnosti.

lan 8
Poslodavac utvruje raspored radnog
vremena zaposlenog za period od etiri
nedelje (mesec dana).
Raspored radnog vremena zaposlenog
se objavljuje najmanje deset dana pre
primene.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, u
sluajevima koji se nisu mogli unapred
predvideti, raspored radnog vremena
zaposlenog moe biti promenjen i pre
isteka roka od deset dana od dana
obavetenja zaposlenog.
Neposredni
rukovodilac
mora
zaposlenog da obavesti o promeni
njegovog rasporeda radnog vremena.
Rasporedom
radnog
vremena
ili
uvoenjem prekovremenog rada ne
moe se zaposlenom uskratiti dnevni
odmor od najmanje 12 sati neprekidno
niti nedeljni odmor od najmanje 24 sata
neprekidno.
Ako je u dravnom organu neophodno
obezbediti
neprekidnost
rada,
rasporedom radnog vremena zaposlenih
moe se uvesti rad u smenama, u
skladu sa optim propisima o radu.
2.
Raspored
radnog
zaposlenog *aneks

vremena

lan 14
Poslodavac utvruje raspored radnog
vremena zaposlenog za period od etiri
nedelje (mesec dana).
Raspored radnog vremena zaposlenog
se objavljuje najmanje deset dana pre
primene.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana
raspored radnog vremena zaposlenog

moe biti promenjen i pre isteka roka od

deset dana od dana obavetenja
zaposlenog, u sluajevima koji se ne
mogu unapred predvideti.
Neposredni
rukovodilac
mora
zaposlenog da obavesti o promeni
njegovog rasporeda radnog vremena.

Rasporedom
radnog
vremena
ili
uvoenjem prekovremenog rada ne
moe se zaposlenom uskratiti dnevni
odmor od najmanje 12 sati neprekidno
niti nedeljni odmor od najmanje 24 sata
neprekidno.
3. Skraeno radno vreme
lan 9
Zaposlenima koji rade na naroito
tekim, napornim i za zdravlje tetnim
poslovima na kojima i pored primene
odgovarajuih mera bezbednosti i
zatite ivota i zdravlja na radu,
sredstava i opreme line zatite, postoji
poveano tetno dejstvo na zdravlje
zaposlenog skrauje se radno vreme
srazmerno tetnom dejstvu uslova rada
na
zdravlje
i
radnu
sposobnost
zaposlenog.
Na osnovu izvrene procene rizika i
strune analize, za radno mesto sa
poveanim rizikom, moe da se kao
preventivna mera za bezbedan i zdrav
rad utvrdi skraeno radno vreme,
dodatne i jednokratne pauze, kao i
druge mere.
lan 10
Duina skraenog radnog vremena
utvruje se na osnovu izvrene procene
rizika i strune analize slube medicine
rada.
Na radnim mestima sa poveanim
rizikom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici,
na
kojima
i
pored
primene
odgovarajuih mera bezbednosti i

zatite ivota i zdravlja na radu,

sredstava i opreme line zatite, postoji
poveano tetno dejstvo na zdravlje
zaposlenog, skrauje se radno vreme na
36 asova nedeljno u skladu sa
strunom analizom.

lan 18.
Duina godinjeg odmora policijskog
slubenika utvruje se tako to se
minimum od 20 radnih dana uveava
prema sledeim kriterijumima:
1) po osnovu doprinosa na radu:
- za ocenu naroito se istie - za pet
radnih dana;
- za ocenu istie se - za tri radna
dana;
- za ocenu dobar - za dva radna dana;
2) po osnovu uslova rada:
- za rad na radnim mestima policijskih
poslova sa poveanim rizikom - za tri
radna dana;
3) po osnovu radnog iskustva:
- za period od vie od 25 godina rada
provedenih u radnom odnosu na
policijskim poslovima - za pet radnih
dana;
- za period od 15 do 24 godina rada
provedenih u radnom odnosu na
policijskim poslovima - za tri radna
dana;
- za period od 5 do 14 godina rada
provedenog u radnom odnosu na
policijskim poslovima - za jedan radni
dan;
4) po osnovu strune spreme, odnosno
sloenosti poslova:
- za steeno visoko obrazovanje - za
dva radna dana;
- za steeno srednje obrazovanje - za
jedan radni dan;
5) po osnovu brige o deci i lanovima
ue porodice:
- roditelju, usvojitelju ili hranitelju sa
decom do 14 godina starosti - za jedan
radni dan;
- samohranom roditelju sa decom do 14

Odluku o skraenom radnom vremenu u

skladu sa zakonom i ovim ugovorom
donosi rukovodilac dravnog organa.
2. Merila za utvrivanje godinjeg
odmora
lan 12
Duina godinjeg odmora zaposlenog
utvruje se tako to se zakonski
minimum od 20 radnih dana uveava
prema sledeim kriterijumima, i to:
1) Po osnovu doprinosa na radu:
(1) zaposlenom sa ocenom "naroito se
istie" - za 5 radnih dana,
(2) zaposlenom sa ocenom "istie se" za 3 radna dana,
(3) zaposlenom sa ocenom "dobar" - za
1 radni dan;
2) Po osnovu uslova rada:
(1) za rad na radnim mestima sa
poveanim rizikom - za 3 radna dana,
(2) za rad na radnom mestu na kome je
uvedeno skraeno radno vreme - za 10
radnih dana;
(3) za noni rad - za 2 radna dana.
3) Po osnovu godina rada provedenih u
radnom odnosu:
(1) zaposlenom preko 30 godina rada
provedenih u radnom odnosu - za 5
radna dana;
(2) zaposlenom od 25 do 30 godina

godina - za tri radna dana;

- za staranje o lanu ue porodice koji je
ometen u razvoju, ima teko telesno
oteenje ili bolest usled koje je
potpuno ili vrlo slabo pokretan - za pet
radnih dana.
Godinji odmor po svim kriterijumima iz
stava 1. ovog lana, policijski slubenici
ne mogu koristiti u trajanju duem od
30 dana, osim policijskih slubenika koji
imaju 30 godina efektivnog staa, koji
imaju pravo na godinji odmor u
trajanju od 35 radnih dana.

rada provedenih u radnom odnosu - za

4 radna dana;
(3) zaposlenom od 15 do 25 godina
rada provedenih u radnom odnosu - za
3 radna dana;
(4) zaposlenom od 5 do 15 godina
rada provedenih u radnom odnosu za 2 radna dana;
(5) zaposlenom do 5 godina rada
provedenih u radnom odnosu - za 1
radni dan;
4) Po osnovu strune spreme, odnosno
sloenosti
poslova,
ovlaenja
i
odgovornosti:
1) za dravne slubenike:
- dravnom slubeniku sa visokim
obrazovanjem
steenim
na
osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB
bodova,
master
akademskim
studijama,
specijalistikim
akademskim
studijama,
specijalistikim
strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje
etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu, a koji se
nalazi na poloaju i na izvrilakom
radnom mestu rukovodioca ue
unutranje jedinice - za 5 radnih
dana;
- dravnom slubeniku sa visokim
obrazovanjem
steenim
na
osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB
bodova,
master
akademskim
studijama,
specijalistikim
akademskim
studijama,
specijalistikim
strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje
etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu, a koji se

nalazi na radnom mestu koje je

razvrstano
u
zvanje
vieg
savetnika, samostalnog savetnika i
savetnika - za 4 radna dana,
- dravnom slubeniku sa visokim
obrazovanjem steenim na osnovnim
akademskim studijama u obimu od
najmanje 240 ESPB bodova, master
akademskim studijama, specijalistikim
akademskim studijama, specijalistikim
strukovnim studijama, odnosno na
osnovnim studijama u trajanju od
najmanje etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu, a koji se nalazi
na radnom mestu koje je razvrstano u
zvanje mlaeg savetnika i dravnom
slubeniku
sa
steenim
visokim
obrazovanjem
na
osnovnim
akademskim studijama u obimu od
najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim
strukovnim studijama, odnosno na
studijama u trajanju do tri godine, a koji
se nalazi na izvrilakom radnom mestu
rukovodioca ue unutranje jedinice - za
3 radna dana,
- dravnom slubeniku sa steenim
visokim obrazovanjem na osnovnim
akademskim studijama u obimu od
najmanje
180
ESPB
bodova,
osnovnim strukovnim studijama,
odnosno na studijama u trajanju do
tri godine i dravnom slubeniku sa
srednjom kolskom spremom koji
se nalazi na izvrilakom radnom
mestu rukovodioca ue unutranje
jedinice - za 2 radna dana,
- dravnom slubeniku sa srednjom
kolskom spremom - za 1 radni dan,
VI. PLAENO ODSUSTVO
lan 21.
Policijski slubenik ima pravo na
plaeno odsustvo sa rada, odnosno
odsustvo sa naknadom plate u sluaju:
1. roenje deteta ili usvojenja deteta pet radnih dana;
2. smrti lana ue porodice - pet radnih

4. Plaeno odsustvo
lan 14
Zaposleni ima pravo na
odsustvo sa rada u sluaju:

plaeno

1) poroaja supruge ili usvojenje deteta

dana;
3. stupanja u brak - pet radnih dana;
4. otklanjanja posledica u domainstvu
policijskog
slubenika
izazvanih
elementarnim
nepogodama,
havarijama,
poarima
ili
drugim
nepredvidivim razlozima vie sile - do
pet dana;
5. rekreativnog odmora u organizaciji i
o troku sindikata - do pet radnih dana;
6. selidbe - do pet radnih dana;
7. tee bolesti lana ue porodice - tri
radna dana;
8. dobrovoljnog davanja krvi, raunajui
i dan davanja krvi - tri uzastopna radna
dana;
9. uea u meunarodnim sportskim
takmienjima
u
svojstvu
lana
reprezentacije Republike Srbije - za
vreme boravka reprezentacije na tom
takmienju, kao i za vreme priprema za
to takmienje, a najdue 45 dana;
10. polaganje
pravosudnog
ispita
neophodnog za obavljanje poslova
radnog mesta na kome je policijski
slubenik rasporeen - 15 radnih dana;
11. obavljanja volonterskih dunosti u
humanitarnim
udruenjima
i
organizacijama - do dva radna, a
najvie etiri radna dana u toku
kalendarske godine;
12. obavljanja linih poslova - dva
radna dana.
lanovima ue porodice u smislu ovog
ugovora
smatraju
se
suprunik,
vanbrani partner, deca, sestre, braa,
roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik,
staratelj, suprunikovi roditelji i druga
lica
koja
ive
u
zajednikom
domainstvu
sa
policijskim
slubenikom.

- 5 radnih dana;
2) poroaja drugog lana ue porodice 1 radni dan;
3) polaganja strunog ispita koji je
obavezan uslov za rad na radnom
mestu na koje je rasporeen - do 7
radnih dana;
4) stupanja u brak - 5 radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domainstvu
zaposlenog izazvanih elementarnim
nepogodama, havarijama, poarom ili
drugim nepredvidivim razlozima vie
sile - do 3 radna dana;
6) selidbe - 3 radna dana;
7) polaska deteta zaposlenog u prvi
razred osnovne kole - 2 radna dana;
8) ispraaja deteta, odnosno pastorka,
usvojenika/cu ili hranjenika/cu u vojsku 2 radna dana;
9) polaganja ispita u okviru strunog
usavravanja ili obrazovanja - po 1
radni dan, a najvie do 7 radnih dana u
toku kalendarske godine;
10) tee bolesti lana ue porodice - 7
radnih dana;
11) smrti lana ue porodice - 5 radnih
dana;
12) svaki sluaj dobrovoljnog davanja
krvi, raunajui i dan davanja krvi - 3
uzastopna dana;
13) uea u takmienju u organizaciji
sindikata - do 7 radnih dana;
14) rekreativnog odmora u organizaciji
sindikata - do 7 radnih dana;
15) obavljanja volonterskih dunosti u
humanitarnim
udruenjima
i

organizacijama - do 2 radna dana, a

najvie
4
radna
dana
u
toku
kalendarske godine;
16) uea na meunarodnim sportskim
takmienjima
u
svojstvu
lana
reprezentacije Republike Srbije - za
vreme boravka reprezentacije na tom
takmienju, kao i za vreme priprema za
to takmienje, a najdue 45 radnih
dana;
17) smrti srodnika - 1 radni dan.
lanovima ue porodice u smislu ovog
lana,
smataju
se
brani
drug,
vanbrani drug, deca roena u braku i
van braka, roeni braa i sestre, braa i
sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac,
usvojenik, pastorak i staratelj.
Plaeno odsustvo iz stava 1. ovog lana
moe se koristiti u toku kalendarske
godine - u ukupnom trajanju od 7 radnih
dana.
Izuzetno, u sluajevima iz stava 1. ta.
1), 3), 4), 5), 10), 11), 12), 14) i 16)
ovog lana ukupan broj radnih dana koji
se koriste kao plaeno odsustvo u toku
kalendarske godine uveava se za broj
dana koji je utvren kao vreme
odsustva u svakom od tih sluajeva.
Plaeno odsustvo se odobrava, na
pismeni
zahtev
zaposlenog,
pod
uslovom da je zaposleni priloio
odgovarajuu dokumentaciju (dokaz o
postojanju
pravnog
osnova
za
korienje plaenog odsustva).
VII. NEPLAENO ODSUSTVO
lan 24.
Policijskom slubeniku se moe po
obrazloenom
zahtevu
odobriti
neplaeno odsustvo, odnosno odsustvo
bez naknade plate u sluajevima:
1. negovanja bolesnog lana ue
porodice - do 30 radnih dana;
2. kolovanja, specijalizacije ili drugog

5. Neplaeno odsustvo
lan 15
Zaposleni ima pravo na neplaeno
odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi kolovanja, specijalizacije ili
drugog vida strunog obrazovanja i

vida
strunog
obrazovanja
i
usavravanja
(master
studije,
pravosudni
ispit,
magistratura,
doktorat)
po
sopstvenoj
inicijativi
zaposlenog - do 30 radnih dana;
3. linih razloga - do 10 radnih dana;
4. i u drugim sluajevima, uz posebno
obrazloen zahtev.

usavravanja (master, doktorat) kojem

zaposleni pristupa na svoju inicijativu do 30 radnih dana:
2) radi negovanja obolelog lana ue
porodice - do 30 radnih dana;
3) radi obavljanja linih poslova - do 7
radnih dana;
4) za sluaj smrti bliskog srodnika po
krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5
radnih dana;
5) za sluaj odlaska na kolovanje u
inostranstvu - do godinu dana.
Na lini zahtev poslodavac e odobriti
zaposlenom neplaeno odsustvo do 90
dana, koje se moe koristiti jednom, u
periodu od pet godina, ukoliko odsustvo
zaposlenog ne bi bitno uticalo na
izvravanje poslova radnog mesta na
koje je rasporeen.
Pravo
zaposlenog
na
neplaeno
odsustvo i duina njegovog trajanja
utvruje se reenjem.
Neplaeno odsustvo se odobrava, na
pismeni
zahtev
zaposlenog,
pod
uslovom da je zaposleni priloio
odgovarajuu dokumentaciju (dokaz o
postojanju
pravnog
osnova
za
korienje neplaenog odsustva).

VI BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

1. Obaveze poslodavca i prava
obaveze zaposlenih

lan 16
Poslodavac je duan da zaposlenom
obezbedi rad na radnom mestu i u
radnoj okolini u kojima su sprovedene
mere bezbednosti i zdravlja na radu - u
skladu sa zakonom, podzakonskim
optim aktima i Ugovorom.
Zaposleni je duan da postupa u skladu

sa utvrenim dunostima i na propisani

nain, koristi utvrena prava i mere u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u
cilju zatite svog, kao i ivota i zdravlja
ostalih zaposlenih.
lan 17
Poslodavac je duan da donese akt o
proceni rizika kojim, u skladu sa
zakonom, utvruje postojanje opasnosti
i tetnosti na radnom mestu i u radnoj
okolini i da nakon procene njihovog
uticaja na nastanak povreda i oteenja
zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta
sa poveanim rizikom.
lan 18
Rukovodilac
je
odgovoran
za
sprovoenje bezbednosti i zdravlja na
radu.
Rukovodilac je duan da preduzima
mere bezbednosti i zdravlju na radu, u
skladu sa zakonom, podzakonskim
optim aktima, standardima, tehnikim
propisima i Ugovorom.
lan 19
Zaposleni ima pravo da odbije da radi
kada mu preti neposredna opasnost po
ivot i zdravlje, zbog toga to nisu
sprovedene
propisane
mere
bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok
se ne sprovedu odreene mere
bezbednosti i zdravlja na radu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana
zaposleni ostvaruje pravo na naknadu
plate, odnosno sva prava iz radnog
odnosa kao da je radio.
lan 20
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa
poveanim rizikom ima pravo na mere
bezbednosti i zdravlja na radu utvrene
aktom o proceni rizika, kao i skraeno

radno vreme i godinji odmor, u skladu

sa ovim ugovorom.
lan 21
Sredstva za sprovoenje utvrenih
mera za otklanjanje rizika u oblasti
bezbednosti
i
zdravlja
na
radu,
ukljuujui i sredstva za prevenciju
radne invalidnosti i rekreativni odmor
zaposlenih obezbeuju se u budetu
Republike Srbije.
2. Predstavnici zaposlenih i odbor
lan 22
Zaposleni kod poslodavca, u svakom od
dravnih organa, biraju jednog ili vie
predstavnika za bezbednost i zdravlje
na radu.
Predstavnici zaposleni biraju se prema
broju
zaposlenih
(na
svakih
50
zaposlenih moe se izabrati po jedan
predstavnik)
i
prema
broju
organizacionih jedinica izvan sedita
dravnog
organa
(u
svakoj
organizacionoj jedinici izvan sedita
dravnog organa moe se izabrati po
jedan predstavnik).
lan 23
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu
u dravnim organima ini 11 lanova,
od kojih svaki od reprezentativnih
sindikata odreuje po 2 lana - iz reda
izabranih predstavnika zaposlenih, a
Vlada odreuje 5 lanova - iz reda
dravnih slubenika.
lan 24
Predstavnici zaposlenih i odbor za
bezbednost i zdravlje na radu duni su
da
akte,
informacije,
podatke
i
obavetenja koje dobiju od poslodavca,
odnosno rukovodioca, a koji se odnose
na stanje bezbednosti i zdravlja na radu

dostave organizaciji sindikata koja je

obrazovana u dravnom organu na koji
se podaci odnose.
Ako su predstavnik zaposlenih ili odbor
spreeni da obavljaju svoju dunost
imaju obavezu da o tome obaveste
poslodavca, odnosno rukovodioca koji
svoje obaveze prema predstavniku
zaposlenih, odnosno odboru izvrava
tako
to
umesto
predstavnika
zaposlenih, odnosno odbora obavetava
organizaciju sindikata obrazovanu u
dravnom organu.
Organizacija sindikata obrazovana u
dravnom organu moe predloiti
poslodavcu, odnosno rukovodiocu da
zakonom utvrene obaveze saradnje,
izvetavanja i informisanja predstavnika
zaposlenih i odbora o svim pitanjima
koja su od uticaja za bezbednost i
zdravlje zaposlenih vri tako to e o
tim pitanjima obavetavati neposredno i
sindikat.
3. Osiguranje zaposlenih
lan 25
Poslodavac je duan da pod jednakim
uslovima kolektivno osigura zaposlene
za sluaj smrti, posledica nezgode,
profesionalnog oboljenja, povrede na
radu i gubitka radne sposobnosti, radi
obezbeenja naknade tete.
Poslodavac je u obavezi da pre
raspisivanja
javne
nabavke
za
zakljuenje ugovora o osiguranju iz
stava 1. ovog lana, pregovara i pribavi
saglasnost reprezentativnog sindikata u
organu.
Poslodavac
moe,
u
skladu
sa
raspoloivim finansijskim sredstvima,
da obezbedi dodatno zdravstveno
osiguranje, za isti iznos premije
osiguranja za leenje u zdravstvenim
institucijama - u dravnom ili privatnom

vlasnitvu - sa kojima osiguravajua

kua ima ugovor, kao i da za svoje
zaposlene organizuje penzijski plan u
skladu sa Zakonom o dobrovoljnim
penzijskim fondovima i penzijskim
planovima, po osnovu koga bi vrio
uplate penzijskog doprinosa najvie do
visine neoporezivog iznosa u skladu sa
Zakonom
o
porezu
na
dohodak
graana.
lan 26
Zaposleni ima pravo na naknadu tete
zbog povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja
nastalog
na
radu
kod
poslodavca, kao i pravo na naknadu
tete prouzrokovanu povredama drugih
prava na radu ili u vezi sa radom.
Postojanje i visina tete, okolnosti pod
kojima je teta nastala, ko je tetu
prouzrokovao i kako se nadoknauje
utvruje se u skladu sa zakonom.
III. DODACI NA PLATU
lan 12.
Policijski slubenik ima pravo na
dodatak na platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni
dan - 121% od osnovne plate;
2) za rad nou (od 22 asa do est
asova narednog dana) - 28,6% od
osnovne plate;
3) za rad u smeni - 28,6% od osnovne
plate, ako radi na poslovima na kojima
se smenski rad uvodi povremeno;
4) za prekovremeni rad - 28,6% od
osnovne plate;
5) za dodatno optereenje na radu:
(1) do 10 radnih dana meseno - 3% od
osnovne plate, odnosno - 4% od
osnovne
plate
ako
zamenjuje
rukovodioca unutranje jedinice;
(2) od 10 do 20 radnih dana meseno 6% od osnovne plate, odnosno - 7 % od
osnovne
plate
ako
zamenjuje
rukovodioca unutranje jedinice;
(3) za 20 i vie radnih dana meseno 10% od osnovne plate, odnosno -12%

VII PLATE, NAKNADE PLATE, NAKNADA

TROKOVA I DRUGA PRIMANJA
1. Elementi za utvrivanje plate
lan 27
Uesnici Ugovora pregovaraju o visini
osnovice za obraun i isplatu plata
svake godine u postupku donoenja
predloga budeta Republike Srbije.
U postupku pregovaranja o osnovici
uesnici
razmatraju
mogunost
i
potrebu korekcije koeficijenata.
lan 28
Ukoliko se u toku budetske godine
bitno promene okolnosti i pretpostavke
na osnovu kojih je utvrena osnovica za
obraun i isplatu plata zaposlenih,
uesnici e otpoeti pregovore o
promeni osnovice.
Inicijativu

za

otpoinjanje

pregovora

od osnovne plate ako zamenjuje

rukovodioca unutranje jedinice;
(4) za deurstvo van radnog vremena
(pripravnost) - 10% od osnovne plate.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po
vie osnova utvrenih u stavu 1. ta. 1)4) ovog lana, procenat uveane zarade
ne moe biti nii od zbira procenata po
svakom od osnova uveanja.

podnose reprezentativni sindikati.

Uesnici se obavezuju da pregovore
zaponu u roku od deset dana od dana
podnoenja inicijative i da ih okonaju u
roku od narednih 30 dana.
Uesnici ovog ugovora se obavezuju da
e u postupku izmene propisa koji se
odnose na sistem plata, dodataka na
platu, naknada trokova i drugih
primanja
u
dravnim
organima,
zajedniki preispitati navedena prava i
njihovu visinu utvrenu zakonom i ovim
ugovorom,
u
cilju
poboljanja
materijalnog poloaja zaposlenih i
ureenja plata i drugih primanja na
jedinstvenim principima.
lan 29
Zaposleni ima pravo na odgovarajuu
platu, koja se utvruje u skladu sa
zakonom, odnosno ovim ugovorom.
Osnovna plata zaposlenog se odreuje
mnoenjem koeficijenta sa osnovicom
za obraun i isplatu plate, pri emu su u
koeficijentu, u skladu sa zakonom kojim
se ureuje nain utvrivanja plata
dravnih slubenika i nametenika,
sadrane i naknade trokova za ishranu
u toku rada i regres za korienje
godinjeg odmora.
Plata se isplauje odjednom ili najvie u
dva dela.
Isplata punog iznosa plate vri se
najkasnije do 20. u tekuem mesecu za
prethodni mesec za koji se vri isplata.
Isplata plate u dva dela isplauje se
tako to se prvi deo isplauje najkasnije
do petog u tekuem mesecu za
prethodni mesec za koji se vri isplata,
a drugi deo najkasnije do 20. u tekuem
mesecu za prethodni mesec za koji se
vri isplata.

Ako je osnovna plata zaposlenog

obraunata na osnovu zakona kojim se
ureuje plate, nia od minimalne zarade
utvrena na osnovu odluke Socijalnoekonomskog saveta Republike Srbije,
odnosno Vlade Republike Srbije o
minimalnoj ceni rada za mesec za koji
se vri obraun i isplata, zaposleni ima
pravo na osnovnu platu u visini
minimalne zarade za taj mesec, u
skladu sa zakonom.
2. Naknada plate
lan 30
Dok koristi godinji odmor i plaeno
odsustvo koje mu je odobreno prema
zakonu ili Ugovoru, zaposleni ima pravo
na naknadu plate koja se obraunava i
isplauje u istom iznosu kao da je radio.
Pravo na naknadu plate u istom iznosu
kao da je radio zaposleni ima i ako nije
radio na dan praznika koji nije radni dan
ili ako se odazvao na vojnu vebu ili na
poziv dravnog organa.
Dravni organ u kome radi zaposleni
koji se odazvao na vojnu vebu ili na
poziv dravnog organa ima pravo da mu
organ na iji se poziv zaposleni odazvao
refundira isplaenu naknadu plate, ako
zakonom nije drukije odreeno.
lan 31
Zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog
bolesti
ili
povrede
(privremena
spreenost za rad) ima pravo na
naknadu plate koja iznosi:
1) 65% osnovne plate za mesec u kome
je odsustvovao zbog bolesti ili povrede
van rada;
2) 100% osnovne plate za mesec u
kome
je
odsustvovao
zbog
profesionalne bolesti ili povrede na
radu.

Naknada plate ne moe biti nia od

minimalne zarade utvrene optim
propisima o radu.
3. Dodatak za vreme provedeno u
radnom odnosu
lan 32
Zaposleni ima pravo na dodatak na
osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne
plate za svaku navrenu godinu rada u
radnom odnosu (minuli rad) u dravnom
organu, organu autonomne pokrajine,
odnosno organu lokalne samouprave,
nezavisno od toga u kom organu je
radio i da li je organ u kome je zaposleni
radio u meuvremenu promenio naziv,
oblik organizovanja ili je prestao da
postoji.
Pravo na minuli rad ostvaruje se i za
godine rada kod poslodavca od koga je
organ, odnosno poslodavac preuzeo
nadlenosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad
i za godine rada provedene u organima
ranijih saveznih drava iji je pravni
sledbenik Republika Srbija, a koji su
usled promene dravnog ureenja
prestali da postoje.
4. Dodatak za ostvarene rezultate rada
lan 33
Nametenik ima pravo na dodatak za
ostvarene rezultate rada jednom u tri
meseca ako je od januara do marta, od
aprila do juna, od jula do septembra ili
od oktobra do decembra ostvario
natprosene rezultate po obimu i
kvalitetu rada.
Dodatak za ostvarene rezultate rada
moe da iznosi do 50% osnovne plate
nametenika, a isplauje se uz platu za
mart, jun, septembar i decembar.

O dodatku za ostvarene rezultate rada i

o njegovoj visini reenjem odluuje
rukovodilac
dravnog
organa,
na
predlog koji daje, posle razgovora s
licem
koje
je
neposredno
pretpostavljeno
nameteniku,
rukovodilac unutranje jedinice u kojoj
nametenik radi.
Procenat koji je od ukupno utvrenog
iznosa sredstava za plate namenjen za
dodatak za ostvarene rezultate rada
nametenika
u
dravnom
organu
odreuje se zakonom o budetu
Republike Srbije za svaku kalendarsku
godinu.
5. Dodatak za rad nou
lan 34
Zaposleni ima pravo na dodatak na
osnovnu platu za rad od 22 sata do 6
sati narednog dana (rad nou).
Dodatak za svaki sat rada nou iznosi
26% vrednosti radnog sata osnovne
plate zaposlenog.
6. Dodatak za rad na dan praznika koji
nije radni dan
lan 35
Zaposleni ima pravo na dodatak na
osnovnu platu za rad na dan praznika
koji nije radni dan.
Dodatak za svaki sat rada na dan
praznika koji nije radni dan iznosi 110%
vrednosti radnog sata osnovne plate
zaposlenog.
7. Dodatak za dodatno optereenje na
radu
lan 36

Ako
po
pismenom
nalogu
pretpostavljenog dravni slubenik radi
i poslove koji nisu u opisu njegovog
radnog mesta zbog toga to je
privremeno povean obim poslova ili
radi i poslove odsutnog dravnog
slubenika, ima pravo na dodatak za
dodatno optereenje.
Dodatak za dodatno optereenje od
najmanje 10 radnih dana meseno
iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5%
osnovne plate ako dravni slubenik
zamenjuje
rukovodioca
unutranje
jedinice.
Dodatak za dodatno optereenje od
najmanje 20 radnih dana meseno
iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10%
osnovne plate ako dravni slubenik
zamenjuje
rukovodioca
unutranje
jedinice.
8. Dodatak za prekovremeni rad
lan 37
Zaposleni za svaki sat koji po nalogu
pretpostavljenog radi due od punog
radnog vremena (prekovremeni rad)
ima pravo na sat i po slobodno.
Rad dui od punog radnog vremena
meseno se preraunava u slobodne
sate, koje zaposleni mora da iskoristi u
toku narednog meseca.
Izuzetno, uz prethodnu saglasnost
zaposlenog, prekovremeni rad moe biti
uveden i u trajanju duem od onog
utvrenog optim propisima o radu,
najdue do 20 sati nedeljno.
Prekovremeni rad iz stava 3. ovog lana
moe biti uveden za najdue 90 dana u
kalendarskoj godini.
Zaposlenom kome zbog prirode poslova
radnog mesta ne bude omogueno da u

toku
narednog
meseca
iskoristi
slobodne
sate,
za
svaki
sat
prekovremenog
rada
isplatie
se
vrednost sata osnovne plate zaposlenog
uveano za 26%.
Pravo na dodatak za prekovremeni rad
utvruje se reenjem rukovodioca
organa koje u obrazloenju mora da
sadri razloge zbog kojih zaposleni ne
moe da iskoristi slobodne sate.
9. Dodatak za pripravnost
lan 38
Zaposleni koji van radnog vremena
mora da bude dostupan (u pripravnosti)
da bi ako ustreba izvrio neki posao
svog radnog mesta, ima pravo na
dodatak za pripravnost.
Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi
10% vrednosti radnog sata osnovne
plate zaposlenog.
Plan pripravnosti
dravnog organa.

donosi

rukovodilac

10. Dodatak za rad na terenu

lan 39
Zaposleni ima pravo na naknadu
trokova rada i boravka na terenu
(terenski dodatak) koja iznosi 3%
prosene mesene zarade zaposlenog u
privredi
Republike
Srbije,
prema
poslednjem
konanom
objavljenom
podatku republikog organa nadlenog
za poslove statistike na dan isplate.
11. Naknada trokova
lan 40
Zaposleni ima pravo na naknadu
trokova pogrebnih usluga u sluaju
smrti lana ue porodice, a lan ue
porodice u sluaju smrti zaposlenog, u

skladu sa zakonom.
Pravo iz stava 1. ovog lana ostvaruje
se
na
osnovu
osnovu
uredne
dokumentacije,
a
najvie
do
neoporezivog iznosa u sladu sa
Zakonom
o
porezu
na
dohodak
graana.
lanom ue porodice u smislu ovog
lana
smatraju
se
brani
drug,
vanbrani drug, kao i deca roena u
braku i van braka.
12. Druga primanja
1) Posebna primanja za poboljanje
materijalnog poloaja zaposlenih
lan 41
Dravni organ koji ostvaruje sopstvene
prihode moe deo tih prihoda upotrebiti
za poboljanje materijalnog poloaja
zaposlenih i poboljanje uslova rada, u
skladu sa zakonom.
O visini prava na posebna primanja za
poboljanje
materijalnog
poloaja
zaposlenih iz stava 1. ovog lana
odluuje rukovodilac reenjem, po
prethodno
pribavljenoj
saglasnosti
ministra finansija, ako zakonom nije
drukije odreeno.
lan 42
Izuzetno
od
lana
41.
Ugovora,
zaposlenima u sudovima i javnim
tuilatvima, osim zaposlenima koji u
skladu sa odredbama Zakona o
organizaciji i nadlenosti dravnih
organa u suzbijanju organizovanog
kriminala, korupcije i drugih posebno
tekih krivinih dela i Zakona o
organizaciji i nadlenosti dravnih
organa u postupku za ratne zloine
ostvaruju pravo na uveanu platu,
mogu se od prihoda ostvarenog
naplatom sudskih taksi u skladu sa

Zakonom o sudskim taksama, vriti

mesene isplate na ime poboljanja
materijalnog poloaja i uslova rada.
O visini davanja iz stava 1. ovog lana
odluuje ministar nadlean za poslove
pravosua reenjem, u skladu sa
pregovorima izmeu reprezentativnog
sindikata i ministarstva nadlenog za
poslove pravosua, a u postupku izrade
predloga budeta za narednu godinu.
2) Solidarna pomo zaposlenom
lan 43
Zaposleni ima pravo
pomo za sluaj:

na

solidarnu

1) due ili tee bolesti zaposlenog ili

lana njegove ue porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i
aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili
lana njegove ue porodice;
3)
zdravstvene
zaposlenog;
4)
nastanka
zaposlenog;

tee

rehabilitacije
invalidnosti

5) nabavke lekova za zaposlenog ili

lana ue porodice;
6) pomo lanovima ue porodice,
odnosno maloletnoj deci zaposlenog za
sluaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa
sluaj smrti lana ue porodice;
7) mesenu stipendiju tokom redovnog
kolovanja za decu zaposlenog koji
pogine u toku obavljanja poslova
radnog mesta na koje je rasporeen do visine prosene zarade bez poreza i
doprinosa u Republici Srbiji prema
poslednjem
objavljenom
podatku
organa nadlenog za poslove statistike;
8) roenja deteta zaposlenog - u visini

prosene zarade bez poreza i doprinosa

u Republici Srbiji prema poslednjem
objavljenom podatku organa nadlenog
za poslove statistike.
lanovima ue porodice u smislu ovog
lana,
smataju
se
brani
drug,
vanbrani drug, deca, roene braa i
sestre, braa i sestre po ocu i majci,
roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Visina pomoi u toku godine, u
sluajevima utvrenim u stavu 1. ta.
od 1) do 5) ovog lana priznaje se na
osnovu uredne dokumentacije, u skladu
sa sredstvima obezbeenim u budetu
Republike Srbije, a najvie do visine tri
prosene zarade bez poreza i doprinosa
u Republici Srbiji prema poslednjem
objavljenom podatku organa nadlenog
za poslove statistike.
Visina pomoi u toku godine, u sluaju
utvrenom u stavu 1. taka 6) ovog
lana priznaje se najvie do visine dve
prosene zarade bez poreza i doprinosa
u Republici Srbiji prema poslednjem
objavljenom podatku organa nadlenog
za poslove statistike.
U sluaju da su oba roditelja zaposlena
u dravnim organima, pravo iz stava 1.
taka 8) ovog lana, ostvaruje majka
deteta.
Zaposleni moe da ostvari pravo na
solidarnu pomo, ukoliko pravo na
ortopedska pomagala, aparate za
rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno
u skladu sa drugim propisima iz oblasti
obaveznog
socijalnog
osiguranja,
borako-invalidske zatite i drugim
propisima.
IV. JUBILARNE NAGRADE
lan 13.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu
nagradu
za
neprekidan
rad
u
Ministarstvu unutranjih poslova i
drugim dravnim organima, i to:

3) Jubilarna nagrada
lan 44
Zaposleni ima pravo na
novanu nagradu u visini

jubilarnu
prosene

1. za 10 godina rada - u visini jedne

prosene plate isplaene u MUP-u, u
mesecu koji prethodi mesecu isplate
jubilarne nagrade;
2. za 20 godina rada - u visini jedne
prosene plate isplaene u MUP-u,
uveane za 20%, u mesecu koji
prethodi mesecu isplate jubilarne
nagrade;
3. za 30 godina rada - u visini jedne
prosene plate isplaene u MUP-u,
uveane za 30%, u mesecu koji
prethodi mesecu isplate jubilarne
nagrade;
4. za 40 godina rada - u visini jedne
prosene plate isplaene u MUP-u,
uveane za 40%, u mesecu koji
prethodi mesecu isplate jubilarne
nagrade.
Prosena plata, u smislu ovog ugovora,
podrazumeva platu bez poreza i
doprinosa iz plate.
Za policijske slubenike koji su pravo na
jubilarnu nagradu ostvarili u prvoj
polovini
tekue
godine,
jubilarna
nagrada isplatie se do kraja jula, a za
policijske slubenike koji su pravo na
jubilarnu nagradu ostvarili u drugoj
polovini tekue godine, isplatie se do
kraja tekue godine.

zarade bez poreza i doprinosa po

zaposlenom u Republici Srbiji prema
poslednjem
objavljenom
podatku
organa nadlenog za poslove statistike,
s tim to se visina novane nagrade
uveava za 25% pri svakom narednom
ostvarivanju tog prava, tako da se
isplauje:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu
- u visini prosene zarade bez poreza i
doprinosa;
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu
- u visini novane nagrade iz take 1)
ovog lana uveane za 25%;
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu
- u visini novane nagrade iz take 2)
ovog lana uveane za 25%;
4) Za 40 godina rada u radnom odnosu
- u visini novane nagrade iz take 3)
ovog lana uveane za 25%.
Jubilarnom godinom rada smatra se
godina u kojoj zaposleni navrava 10,
20, 30 i 40 godina rada provedenih u
radnom odnosu kod poslodavaca, bez
obzira na to u kom dravnom organu je
zaposleni ostvarivao prava iz radnog
odnosa.
Zaposlenima se isplauje jubilarna
nagrada u roku od 30 dana od dana
kada zaposleni stie pravo na jubilarnu
novanu nagradu.
Izuzetno od stava 3. ovog lana,
zaposlenima koji su stekli pravo na
jubilarnu nagradu u 2015. godini do
dana stupanja na snagu ovog ugovora,
isplata jubilarne nagrade izvrie se u
roku od 30 dana od dana dana stupanja
na snagu ovog ugovora.

Naknada trokova za dolazak i odlazak

sa rada
lan 45

Poslodavac je duan da zaposlenom

nadoknadi trokove prevoza za dolazak
na rad i za odlazak sa rada u visini cene
mesene pretplatne karte u gradskom,
prigradskom, odnosno meugradskom
saobraaju, odnosno, ako ne postoji
saobraaj do mesta rada zaposlenog,
da organizuje prevoz za dolazak i
odlazak sa rada, da nadoknadi trokove
prevoza zaposlenom u visini od 10%
cene goriva po preenom kilometru ili
da na drugi nain obezbedi naknadu
trokova prevoza, a sve u skladu sa
sredstvima
obezbeenim
za
ove
namene, vodei rauna o principu
ekonominosti raspolaganja finansijskim
sredstvima.
-

4) Druga primanja
lan 46
Poslodavac je duan da obezbedi deci
zaposlenog starosti do 15 godina ivota
poklon za Novu godinu - novanu
estitku u vrednosti do neoporezivog
iznosa koji je predvien zakonom kojim
se ureuje porez na dohodak graana.
Poslodavac
moe
da
obezbedi
zaposlenim enama za Dan ena - 8.
mart poklon u vrednosti koja je
predviena stavom 1. ovog lana,
odnosno drugi prigodan poklon.
lan 47
Zaposleni
nagradu.

ima

pravo

na

godinju

Godinja
nagrada
isplauje
se
zaposlenom, po pravilu, jednokratno na
dan dravnosti Republike Srbije, a
uesnici se mogu sporazumeti i o tome
da se godinja nagrada zaposlenom
isplati, izuzetno, u vie delova.
O visini
nagrade

nainu
uesnici

isplate godinje
pregovaraju
u

postupku izrade zakona o budetu za

narednu godinu.
5. Novana i druga primanja *aneks
lan 42
Poslodavac je duan da zaposlenom koji
odlazi u penziju isplati otpremninu u
visini 125% od plate koju bi ostvario za
mesec koji prethodi mesecu u kome se
isplauje otpremnina, s tim to ona ne
moe biti nia od dve prosene zarade
Republici Srbiji, prema poslednjem
konanom
objavljenom
podatku
republikog
organa
nadlenog
za
poslove statistike na dan isplate.
lan 43
Zaposleni koji je ostao nerasporeen
ima pravo na otpremninu za svaku
navrenu godinu kod poslodavca u
visini 1/3 prosene plate koja mu je
isplaena za poslednja tri meseca koji
prethodi mesecu u kojem je doneto
reenje o utvrivanju da je ostao
nerasporeen.
lan 44
Zaposleni ostvaruju pravo na naknadu
trokova slubenog puta u zemlji,
slubenog puta u inostranstvo, trokove
rada i boravka na terenu i druge
trokove shodnom primenom Uredbe o
naknadi trokova i otpremnini dravnih
slubenika i nametenika ("Slubeni
glasnik RS", br. 98/07 - preien tekst
84/14).
lan 45
Poslodavac je duan da obezbedi deci
zaposlenog do 10 godina ivota poklon
za Novu godinu - novanu estitku u
vrednosti do neoporezivog iznosa koji je
predvien zakonom kojim se ureuje
porez na dohodak graana.

Poslodavac
moe
da
obezbedi
zaposlenim enama za Dan ena - 8.
mart poklon u vrednosti koja je
predviena stavom 1. ovog lana,
odnosno drugi prigodan poklon.