Dragana Abramovi}

JAVOR NA
[INAMA

158

Dragana Abramovi}

Dramom je po~ela da se bavi sa tri godine, jer je tada prvi put pobegla
od ku}e tra`e}i sebi dom.
Kada je nau~ila da ~ita i pi{e na{la je mogu}nost da stvori sebi
`ivot kakav joj je bio potreban u svakom trenutku.
Jo{ dok je bila student dramaturgije (19 godina) izvedena joj je prva
drama Belo kao sneg i gips, i jo{ mnogo godina posle toga bila je
najmla|i dramski pisac u zemqi.
Posle toga napisala je slede}e drame: Askanije, volim te, Brat ili
sestra, Ger{la, Beli kraq crna kraqica, Doma}a radinost, Hajde da
`ivimo zajedno; scenario za igrani film Uro{ blesavi; TV serije:
Ro|aci iz Lazina, Kqu~ za sve brave, Pazi sve`e obojeno; nekoliko radio
drama, i Javor na {inama. Ve}ina ovih drama je nagra|ena ili u~estvovala na poznatim festivalima u: L Ro{elu, Teheranu, Puli, Ohridu,
Neumu, a neke od wih su otkupile inostrane TV stanice.
Kao urednik u Televiziji Beograd svoj duh i profesionalnost je unela
u veliki broj emisija za decu.
Wen deka Bogosav je govorio da je ona sre}no bi}e jer }e mo}i da se
bavi svojim poslom dramskog pisca dok je `iva, i da `ivi dok god bude
mogla sebi i drugima (uglavnom deci) da pi{e o tome {ta je va`no, a {ta
neva`no, o stvarima koje se nazivaju pravim imenom, najvi{e o qubavi.
Ro|ena je u Beogradu kao Dragana Jovanovi}, sre}no udata i majka
Filipa i Awe, koji ne be`e od ku}e jer zajedno imaju pravi dom.

159

Javor na {inama

Dragana ABRAMOVI]

JAVOR NA [INAMA
(^UDAN VOZ)
Tekst lutkarske predstave za decu

LICA
TUTUTKO
KUKAVICA
JAVOR
SOMICA
SOM
KE^IGA zvana KE^A
SIN
OTAC
ROZE KOMARICA
SLEPI MI[
^IVE^JE RIBICE
PLAVOKOSI DE^AK @U]A
PLAVOKOSA DEVOJ^ICA

160

Dragana Abramovi}

1.
Na sceni se nalazi mali voz, kakav postoji u skoro svakom zabavnom parku
za decu. [ine su mu savijene u krug, ima `elezni~ku stanicu i tunel, u
kome no}u i spava. Okolo je drve}e, ali dominira JAVOR. Na grani mu je
KUKAVICA, u prelepom gnezdu. Javor je ne`no ququ{ka.
Mali voz nije humanoidan, nije karikatura. On je ma{ina bliska deci,
koja kao da se zarazila de~jim osobinama. Radoznao je, brzoplet,
naivan, za~u|en.
Ve~e je. ^uju se ptice, cvr~ci. Mali voz uzdi{e.
Mali voz
TUTUTKO:

Volim ve~e. Mogu da se odmaram i u`ivam. Ovo leto je

prelepo. ^ujem reku, ose}am wene mirise, jo{ mogu da
odem do we. Mogao bih da pru`im {ine i odem gde ho}u,
ali onda ko zna {ta bi mi se dogodilo. Ovako je lak{e.
Svi misle da sam ja obi~an mali voz, koji celoga dana voza
decu u krug, no}u se odmori, i ujutru ponovo.
(Zapeva)
KRUGOVI SU KAO PLO^E
SVAKI SVIRA DRUGU PESMU;
KRUGOVI SU KAO VO]E
SVAKI IMA DRUGI UKUS;
KRUGOVI SU KAO O^I
SVAKI VIDI DRUGO DETE;
KRUGOVI SU KAO GLAVE
SVAKI IMA DRUGU @EQU;
KRUGOVI SU KAO [INE
SVAKA HO]E LAGAN TO^AK;
KRUGOVI SU KAO TA^KE
NA LE\IMA DIVQE MA^KE.

KUKAVICA: (Javoru)
Ti stvarno preteruje{. Ptice svijaju gnezda na granama
drve}a, a ne pravi drvo gnezdo za pticu. Ne mo`e{ da me
zadr`i{. Moram da odletim. Ve} sam ti rekla da ja nigde
ne ostajem du`e. Ja imam misiju da na|em svoju majku.
TUTUTKO:

[ta zna~i re~ misija?

JAVOR:

Izuzetan zadatak.
(Kukavica uzleti)
Sa~ekaj jutro. Mo`e{ da se povredi{ u mraku, mo`e neko
da te napadne Kukavice moja.

KUKAVICA: Dosadila mi je tvoja bri`nost. Lepo spavaj.

Javor na {inama

161

Kukavica odleti.
TUTUTKO:

Za{to ti ba{ wu zadr`ava{? Grane su ti pune raznih

ptica. Ova kukavica nije naro~ito ni {arena, ni lepa.

JAVOR:

(Zaneseno)
Vidim reku, po woj sjaji bezbroj zvezda draguqa. Kako bi
divno stajali na glavi moje drage.
(Uzdi{e)

TUTUTKO:

Za{to si toliko tu`an?

(Za sebe)
Nemam dovoqno znawa, nemam dovoqno iskustva, ni{ta
mi nije jasno.

JAVOR:

Kako da me ona zavoli? Makar polovinu onoga koliko ja

wu volim. Ja sam nepokretan, a ti ide{ samo u krug. Kako
da na|emo odgovore na pitawa o qubavi...

TUTUTKO:

Koja pitawa? Ti ne pita{, ti stalno uzdi{e{.

JAVOR:

Kako da zadr`im moju qubav, na mojim granama? [ta da

uradim da bi i ona mene zavolela?

TUTUTKO:

Dobro, pita{. Kada bi joj stavio zvezde sa reke na glavu i

krila, mo`da bi te i zavolela. Znam, idem do reke da ti ih
donesem.

JAVOR:

Kako? Ti ide{ samo u krug.

TUTUTKO:

Ispravi}u {ine zbog tebe, najboqi moj prijatequ. U~ini}u ~udo. Na}i }u ti ja odgovore na pitawa o qubavi.

JAVOR:

Sa~ekaj da razmislim.

TUTUTKO:

(Pru`a {ine i kre}e oko gledali{ta. Za to vreme se

mewa scenografija na pozornici)
Ne}u dugo da se zar`avam! Ovo je divno! Ja sam slobodan od
krugova! Zna~i, ta~no je ako ne{to `eli{ lepo, ono se i
ostvari. Slobodan sam! Slobodan!
(Peva)
SLOBODA JE KADA PITA[
ODGOVORI PADNU SAMI;
SLOBODA JE KADA SKITA[
A NIKO TE ^AK NE GWAVI;
SLOBODA JE KADA MISLI[
O PRELEPOJ JEDNOJ DAMI.
Dodu{e u ovom slu~aju je to ptica kukavica, ali nisam je ja
birao.

162

Dragana Abramovi}

Tututko sti`e na pozornicu. Ona predstavqa dno reke. Tututko ulazi

u vodu.
TUTUTKO:

Uhhh, ba{ je dobra, hladna voda. Malo }u i da se osve`im.

Ali, gde su zvezde? ^im sam u{ao u vodu one su nestale.
Javor }e biti razo~aran. Gde su nestale? Upali}u
svetiqku.

Svetlo u obliku trube.

TUTUTKO:

Idem napoqe, ovde ih nema. [ta ako nai}e neki ~amac, pa

zatalasa vodu, ona mi u|e u dimwak, i ja se zagrcnem?
Buuu... Mrzim da se zagrcem. Idem napoqe. [ta je ovo?!?
[ta mi je sa {inama?!? Ho}u napoqe! Upomo}!!!

U trubi svetla se pojave Somica i Som. Staju. Poqube se. Tututko se

nasmeje.
SOMICA:

Gle, prvo prevozno sredstvo na dnu reke koje daje znake

`ivota. Uostalom, sada kada o~ekujemo male somove, i ne
bi trebalo da se premaram.

Som obilazi i razgleda ~udan voz.

SOM:

[ta ti ovde radi{?

TUTUTKO:

Hteo sam da odnesem Javoru zvezde sa povr{ine vode, ali

su nestale.

SOM:

^ak i somovi znaju da je to obi~an odsjaj sijalica.

SOMICA:

[ta }e to Javoru?

TUTUTKO:

Duga je to pri~a. Za{to ste lepili usta na usta.

Tututko se trese, poku{ava da pomeri {ine.

SOMICA:

(Nasmeje se)
Qubili smo se. To se radi kada ima qubavi.

TUTUTKO:

Kako mo`ete da se volite u ovom u`asu? Ovde u reci nema

vi{e ni svetlosti, ni boja. Ovo je samo neka smrdqiva,
bqutava te~nost... Qubavi?!? Rekla si kada ima qubavi?
Zna~i to je to. Onda i nema nade. Ni Javor ni Kukavica ne
mogu da se qube.

SOMICA:

Kako se ti zove{? Tututko?!?

TUTUTKO:

Ja se i ne zovem. Kako si rekla? Tututko? Dopada mi se.

Javor na {inama

163

SOMICA:

Zar ti misli{ da mi nemamo izleti{ta, vikendice i

{kole u prirodi? Ovo je samo prqava avenija na{eg
ribqeg `ivota. Imamo mi jo{ vodenih lepota, bistrih,
prozra~nih pejza`a i boravi{ta. Ho}e{ da vidi{?

TUTUTKO:

Avenija? Pejza`? [ta to zna~i?

SOM:

Avenija je {iroka ulica okru`ena drve}em, a pejza` je

predeo. Ho}e{ da nas poveze{?

TUTUTKO:

Zar vam ja li~im na taksi za glupe ribetine? Plivajte, i

ostavite me na miru. Tututko, nije nego.

SOMICA:

(Somica)
Jao.

SOM:

(Bri`no)
Opet te probada?!? Idemo ku}i.

SOMICA:

Mi glupe ribetine?!? Mi, ponos ove reke. Ti si stvarno

nevaspitan. Otpliva}emo bez zbogom.

Somica ga uhvati pod peraje i odplivaju.

TUTUTKO:

Zar|a}u na~isto ako se uskoro ne izvu~em. Padam u

najdubqi o~aj koji mo`e da sna|e jedan neobi~an mali voz.
Ne mogu da se pomerim, hladno mi je, strah me je... Kada bi
bar opet neko nai{ao da se posva|amo. Lak{e mi je kada
sam qut, nego upla{en.

Odjednom, u trubu svetla mu ulazi Som, ali sam.

SOM:

Jel' ti treba pomo}?

TUTUTKO:

Treba. [ine su mi se zaglibile u muqu. Ne mogu da ih

pru`im i iza|em na obalu. @iv }u da zar|am.

SOM:

Ne obe}avam.

TUTUTKO:

^ekaj, {ta je sa tvojom `enom?

SOM:

Stalno o~ekujemo male, ali ih ne dobijamo. Wu to jako

mu~i.

TUTUTKO:

Ko mo`e da vam pomogne?

SOM:

^uo sam da postoje mudre ^ove~je ribice koje znaju

odgovor na svako pitawe, ali `ive daleko u pe}ini i ne
mo`emo da do|emo do wih.

TUTUTKO:

Mo`da }u ja mo}i, ako mi pomogne{ da iza|em.

164

Dragana Abramovi}

Som odpliva.
TUTUTKO:

^ekaj da ti se izvinim. vre|ao sam i Somicu i Soma, a on

se vratio da mi ponudi pomo}. Somica mi je dala ime.
Zaista sam mali, a on je veliki. Somina! Samo, kako }e mi
pomo}i? Jao {to je mra~no, jao {to je grozno. Javor zna
gde sam, ali on ne mo`e da mi pomogne.

U trubu svetla upliva Ke~iga.

KE^IGA:

Opa, {ta si pa ti? Metal, i jo{ nisi zar|ao. Ne}e{

imati ni{ta protiv ako ti skinem neke delove, koji bi mi
poslu`ili za moju podvodnu trka~ku formulu. Nisam se
predstavio. Ke~iga, kra}e Ke~a, najbr`i trka~ reke. Da
vidim, {rafove bih skinuo, a i ovo sedi{te..

TUTUTKO:

Stani, kakvi {rafovi, kakvo skidawe delova, ja bri{em

odavde.

KE^A:

Koliko ja vidim, ti si se zaglibio, kao mnogi pre tebe.

[to si cicija, daj mi delove dok su jo{ sjajni.

TUTUTKO:

Som mi je obe}ao pomo}.

KE^A:

Obe}ao? Pomo}? Kakvu? Tebi?

TUTUTKO:

Dobro, nije ba{ obe}ao, ali skoro.

KE^A:

Veliki Som, dugih brkova, kratke pameti? Taj la`e kao

crv. Sigurno }e da dovede dru{tvo da ti oni skinu delove.
Daj ih meni, molim te.

TUTUTKO:

Ne dam! Idi od mene! Otplivaj {to daqe! Mama!!!

KE^A:

Kakva mama na dnu reke. Ti ne zna{ koliko ja volim svoj

trka~ki auto. Sve bih dao za wega. Odoh po odvija~ i
ostali alat, a ti ne mrdaj odavde.
(Smeje se)
Kao da mo`e da mrdne.
(Smeje se)
Brzo }u, nemoj dotle da zar|a{!

Ke~iga odpliva.
TUTUTKO:

On nije normalan. Voli auto. Zar se i stvari vole? I

kako da mi skine delove? [ta da radim? Da li }e mi
veliki Som pomo}i? Ko je ono? Neko sti`e? Ko je to?
(Peva)

Javor na {inama

165

STRAH JE KAO BELI ZUB

KADA MOLI UZALUD
JER ON BOJU SVOJU MEWA
A POMO] MU NEGDE DREMA
KAD SE KVARI, SENKE CRNE
KAO SVETLOST KADA TRNE,
STRAH JE KAO KVARAN ZUB!
([apu}e)
... Nema nikoga. Bespomo}an sam. Kao crv na udici, kao
pti} van gnezda, kao riba u akvarijumu, kao ma~ka u yaku.
U trubu svetla mu upliva nekoliko riba. Iza je Som. Nose iscepanu
ribarsku mre`u. Gurnu je pod kraj {ina, i osloba|aju ga. Tututko polazi
napoqe.
TUTUTKO:

(Ide oko gledali{ta)

Hvala vam. Hvala vam prijateqi! Some, pozdravi Somicu i
`elim vam jato prelepih Som~i}a. Hvala vam. @eleo bih
da vam taksiram sve do mora, do okeana, ali moram ku}i!
[ta sam saznao o qubavi? Samo to da se lepe usta na usta,
da ne mogu da se dobiju som~i}i, i da su moji delovi
pogodni za qubav prema trka~kom autu jedne Ke~ige. Zar
zbog toga zamalo da nastradam? A ni zvezde nisu draguqi,
nego obi~an odsjaj sijalica. [ta da ka`em Javoru?

Dok on ide oko gledali{ta scenografija se mewa i vra}a se ona sa

Javorom. Roze Komarica i svici prave `urku. ^uje se tiha muzika.
Tututko ih rastera, ali to i ne primeti. Svici odle}u, Roze Komarica
poku{ava da ih zadr`i. Ne mo`e, qutito zuju ka Tututku.
JAVOR:

[ta ti se dogodilo? Gde su zvezde?

TUTUTKO:

U o~ima. To je samo odsjaj sijalica. Dobio sam ime

Tututko.

JAVOR:

Nema zvezda?! [ta sad da smislim za moju dragu? Zar ba{

ni{ta nisi saznao?

TUTUTKO:

Pri~a}u ti ujutru. Hvala ti vetre. Osu{i mi svaki

{rafi}. Zamalo da ih izgubim. Lepi moji {rafovi. A
truba.
(Kija)
Nazebao sam. Auuu. [ta ako se ozbiqno razbolim? Pa, ko
bi mene le~io? Mehani~ari bi se pla{ili da bi me
wihova opravka bolela, lekari ne znaju kakav sam unutra.

166

Dragana Abramovi}

JAVOR:

Nisi ti tako slaba~ak, kada bi sada doletela moja qubav

Kukavica ti bi se odmah posva|ao. Jel' da?!?

TUTUTKO:

Javoru, prijatequ, zdravqe mi je na~eto. Ugasi}u lampu. U

mraku se lak{e brine.

JAVOR:

Ta~no je da no} pove}ava brigu. Zato mirno spavaj, pri~a}e{ mi ujutru {ta ti se sve dogodilo.
(Za sebe)
Postajem sebi~an. Mislim samo o mojoj Kukavici i sebi.
Zar je to qubav? Zaboravqawe najboqeg prijateqa?
Ujutru }u pa`qivo da ga saslu{am.

TUTUTKO:

[ta to toliko zuji? Ne da mi da spavam.

JAVOR:

Zar nisi primetio ni{ta ~udno dok si dolazio? Meni se

u~inilo da si protutwao kroz neko slavqe.

Dotr~avaju Otac i Sin, obojica su u istim trenerkama. Sin je Ocu do

prsa. Tututko stewe. Sin staje ispred wega.
SIN:

Da li te ne{to boli? Tata! Tata je doktor.

TUTUTKO:

Boli me neznawe.

OTAC:

Da, ja sam doktor, ali geologije. Stalagmiti, stalaktiti.

To mo`e uvek da pomogne.

Roze Komarica zuji oko wih. Otac i Sin otr~e.

TUTUTKO:

[ta da radim sada? Ne mogu da spavam od ovog nesnosnog

zujawa. I {ta su to stalagmiti i stalaktiti?

JAVOR:

Pe}inski ukrasi. Okamewene kapi vode. Mo`da je u pravu.

Mora}e{ u pe}inu. Temperatura, neosvetqenost i
vla`nost su tamo idealni za nala`ewe pravih odgovora.
To je re{ewe. Kako ti je?

TUTUTKO:

Osu{io sam se. Vaqda mi je dobro. Jo{ da mogu da se

ispavam. Ovo zujawe me izlu|uje.

ROZE
KOMARICA: To mi je i namera. B`... Hi, hi, hi. B`...
Jutro je. Kukavica sle}e u gnezdo. Tututko zeva. Roze Komarica spava u
prvom vagonu.
KUKAVICA: Ovde nema {ta da se jede. Za{to mi stalno cvili{ o
qubavi, a ~ak mi ni hranu ne obezbedi{? [ta ti misli{
da je qubav? To je briga o onome koga voli{.

Javor na {inama

TUTUTKO:

167

A koliko ti brine{ o wemu?

KUKAVICA: Ja wemu ne pri~am o qubavi.

TUTUTKO:

Ali wega iskori{}ava{, ~ak i mene maltretira{.

KUKAVICA: Javore, ti dozvoqava{ da me ova glupa ma{inerija vre|a?!?

JAVOR:

Molim vas.

KUKAVICA: Koga moli{? Wega? Ja sam gladna, ho}u odmah da jedem!

TUTUTKO:

Da nije Javora po~upao bih ti perje. Nakazo razma`ena!

KUKAVICA: Jao, ~uje{ {ta mi govori i ti to dozvoqava{!

Roze Komarica se budi. Zuji i o{tri rilicu.
JAVOR:

Molim vas, molim vas.

KUKAVICA: To je sve {to ima{ da ka`e{. Zbogom. Vide}e{ me kada

me vidi{! Voli wega!
JAVOR:

(Tiho)
Ali, ja volim i wega.

Kukavica odleti.
TUTUTKO:

Ja sam kriv {to je odletela, ali {ta mogu, stra{no me

nervira. Molim te, oprosti mi. Javore, za{to }uti{?
Evo, idem ja u pe}inu, mo`da }u tamo sve da saznam. ^uje{
Javore. Evo idem.

Javor glasno uzdihne. Tututko polazi oko gledali{ta. I Roze Komarica

zuje}i ide sa wim.
TUTUTKO:

Ovo zujawe me izlu|uje. Da to meni ne zuji u glavi, da to

nije neki kvar zbog kva{ewa u reci? I gde sada opet
lutam? [ta mogu da saznam u pe}ini. Tamo nikoga nema. A
mo`da i ima. One ^ove~je ribice? Mo`da }e mi
odgovoriti na pitawa i za Soma i za Somicu. Mo`da }u
saznati za{to im ne dolaze mali. I Javor je qut na mene.
Mo`da }e se odqutiti ako mu donesem odgovore kako da ga
Kukavica zavoli. Za{to mi se stalno doga|aju brige? Ja
samo `elim svima da pomognem.

Sti`u na pozornicu. Scenografija predstavqa pe}inu. Tututko je

oprezan. Upali far, ali ga ugasi.

168

Dragana Abramovi}

ROZE
KOMARICA: Bzzz. Ne gasi svetlo. Pla{im se. ^udni vozu, molim te
upali svetlo. To sam ja, Roze Komarica, doputovala sam sa
tobom. Htela sam da te kiwim, ali sada sam odustala. B`...
Upali.
Tututko upali far, ona mu sleti na dimwak.
TUTUTKO:

Ti to zuji{?

ROZE
KOMARICA: Danima sam pripremala ro|endansko slavqe: roze haqinu,
b`, roze tortu, pravo mesto i muziku. Jedva sam uspela da
nagovorim Svica da do|e, i ti si se neplanirano pojavio
mokar, protutwao mi kroz `urku i rasterao je. Ostala sam
oja|ena i osvetoqubiva.
Glasovi im idu kroz eho, jer pe}ina odjekuje. Odjednom ih saleti
cijukawe. Slepi mi{evi
TUTUTKO:

[ta je sad pa ovo?

SLEPI MI[: [ta tra`ite ovde? Gasi to svetlo!

ROZE
KOMARICA: Nemoj, molim te. To su krvopije. Slepi mi{evi.
SLEPI MI[: Ko mi ka`e? A ti pije{ mleko?
(Smeje se)
Komarac koji mo`da pije viski?
(Smeje se)
[ta }ete ovde?
TUTUTKO:

Do{ao sam da odgovorim na pitawa o qubavi... Znate, moj

prijateq...

SLEPI MI[: To me uop{te ne zanima, odmah da ste nestali iz na{e

pe}ine. Tvoje svetlo nas povre|uje.
TUTUTKO:

Ugasi}u ga. Pre{ao sam toliki put, a vi mi uop{te niste

po`eleli dobar dan, a kamoli dali neki odgovor. Da li
ovde jo{ neko `ivi? Mo`da ^ove~je ribice?

SLEPI MI[: Odkud ja znam?

ROZE
KOMARICA: B`, da li ti i{ta zna{?
SLEPI MI[: Sa tobom ne bih delio nikakvo znawe. Ti si mi odvratna,
a ti ne pali taj far. Odlazite!

Javor na {inama

169

Slepi mi{ odleti.

TUTUTKO:

Moramo da odemo.

ROZE
KOMARICA: Za{to, nije ovo samo wegova pe}ina, upali taj far pa
}emo malo da razgledamo, kad smo ve} ovde.
TUTUTKO:

(Upali far)
Jao, vidi kako je ovde divno.

Napreduju, ali far se ugasi.

ROZE
KOMARICA: [ta ti bi? Upali ga.
TUTUTKO:

Ne mogu. Mora da je to zbog one reke. Imam posledice.

Ne{to mi r|a.

ROZE
KOMARICA: [ta }emo sad? Gde bauqa{?
TUTUTKO:

(Upali mu se far)
Jao, padamo u jamu! Upomo}! Dobro je, nije duboko. Idemo
nazad!

Prilaze im ^ove~je ribice.

^OVE^JE
RIBICE:

Sa~ekajte. Odavno ovde niko nije zalazio. kako ste?

ROZE
KOMARICA: Bzzz. I tako i onako. Ko ste vi?
^OVE^JE
RIBICE:

Mi smo ^ove~je ribice. A ko ste vi? Jednostavne, stare i

mudre.

ROZE
KOMARICA: Ja sam jedinstvena k}i komara~kog poglavice Roze
Komarica, ovo je jedinstveni mali voz Tututko. B`,
toliko jedinstvenih bi}a na jednom hladnom, mokrom i
mra~nom mestu.
TUTUTKO:
^OVE^JE
RIBICA:

Da li ste dovoqno mudre da mi odgovorite na neka

pitawa?
Mi sve znamo.

170

Dragana Abramovi}

ROZE
KOMARICA: ^ekaj, prvo ja. Da li }u ponovo uspeti da dovedem Svica na
`urku?
^OVE^JE
RIBICA:

Svici svetle za svoju du{u, put im je kratak, ali iznad je

pun, sjajan mesec.

ROZE
KOMARICA: [ta to zna~i?
^OVE^JA
RIBICA:
TUTUTKO:
^OVE^JA
RIBICA:

Mesec je sjajniji, u`ivaj u boqem

Sada ja. Kako Somica i Som da dobiju mlade? Stalno ih
~ekaju, a oni ih mu~e i ne dolaze?
Ko `eli sunce za ve~eru, osta}e gladan.

ROZE
KOMARICA: ^amite u rupi i mraku, a samo pri~ate o mesecu i suncu.
Ni{ta vi ne znate.
TUTUTKO:
^OVE^JA
RIBICA:

A qubav? Kako moj prijateq mlad, veliki i lep Javor da

navede Kukavicu da ga zavoli?
Ko pije mleko iz ~inije osta}e mu beli brkovi.

Tututko po~iwe da se smeje, pridru`i mu se i Roze Komarica, a onda i

^ove~je ribice. Tututko i Roze Komarica odlaze dovikuju}i dovi|ewa.
ROZE
KOMARICA: Slu{aj, slu~ajno sam ~ula kraj reke da je ribqa vila
oti{la na auto trke sa Ke~om, i mali Soma i Somice ne}e
da se pojave dok se ona ne vrati. Ne|e da se ra|aju bez kume.
Neka je pozovu da po`uri nazad.
TUTUTKO:

Hvala ti.

SLEPI MI[: Jo{ ste tu? Ko vas je zadr`ao?

ROZE
KOMARICA: Kada ste nam bili potrebni odbili ste dru`ewe. B`.
Sada mi odlazimo, bez odgovora.
TUTUTKO:

Da li poznajete ^ove~je ribice?

SLEPI MI[: Nikad ~uli.

Javor na {inama

TUTUTKO:

171

Upoznajte prvo wih, one su vam blizu, i veoma su zanimqive. Mo`da }e vam pri~ati pri~e ako vas zavole.

SLEPI MI[: Nas niko ne voli.

ROZE
KOMARICA: Potrudite se. Zbogom.
Tututko i Roze Komarica polaze oko gledali{ta. Vra}a se
scenografija sa Javorom.
ROZE
KOMARICA: Za{to }uti{? Da li mogu da ti pomognem?
TUTUTKO:

Vi komarci svuda sti`ete. Da li si nekada ~ula za neki

qubavni napitak?

ROZE
(Smeje se)
KOMARICA: Qubavni napitak. Kome bi sipao? Izvini, molim te.
Obe}avam da }u da se raspitam, ali qubav nema veze sa
napicima.
TUTUTKO:

I na ovom putovawu bih nadrqao da sam upao u dubqu jamu,

a o qubavi sam samo saznao da joj ne trebaju naro~iti
napici, da mora{ i da se trudi{ da bi te voleli, i da ~ak
i krvopijama treba qubav. Ali, saaznao sam re{ewe za
Soma i Somicu, mada sam to mogao i kod ku}e.

ROZE
KOMARICA: B`. Da li ti ~esto pri~a{ sam sa sobom?
TUTUTKO:

(Peva)
U QUBAVI SVE JE TAJNA
^AK I KAD JE TORTA BAJNA
SLATKO GRIZE[ ZUBI TRNU
[LAG DOBIJA BOJU CRNU.

Sti`u na pozornicu. Pukne svetlost. Zima je. Sve je belo osim Javora.
Wemu su listovi potpuno zeleni.
ROZE
KOMARICA: B`... Brrr... Sneg. Koliko dugo smo bili na putu? Be`im
ku}i u toplotu. Dovi|ewa!
TUTUTKO:

Javore, prijatequ moj, auuuu. [ta ti se dogodilo, drvo

~udesno? Potpuno si mi zbunio dolazak. Za{to su ti
listovi tako zeleni?

JAVOR:

Ovo je sve stra{nije. [ta si saznao?

172

Dragana Abramovi}

^uje se vetar, listovi trepere, {ume. Sve je belo osim tih zelenih
listova, divnog drveta.
TUTUTKO:

Kako sada da mislim o tebi?

JAVOR:

Kako TI da misli{ o meni? Ja ne znam {ta da mislim o

sebi, a to mi je va`nije. Nadao sam se da mi donosi{
odgovor, ali vidim da sam se prevario.

TUTUTKO:

Iznenadio te no}as sneg? Velikim gradovima se sve re|e

doga|a sneg. Na ulicama se odmah isprqa, svi ga grde,
svima smeta. Ostao je veran prirodi.

JAVOR:

Nije to ono {to sam od tebe o~ekivao. [ta si saznao?

TUTUTKO:

Sve neke mudrosti, ali ni{ta jasno i jednostavno.

Vrapci cvrku}u. Tututko se uvla~i u svoj tunel. Viri fiksiran na

Javora, ne mrda.
JAVOR:

(Vikne)
Ja sam gotov! Umirem!

Tututko mu brzo prilazi.

TUTUTKO:

Od ~ega? Koja bole{tina te je sna{la?

JAVOR:

(Pateti~no)
Umirem.

TUTUTKO:

Zar ne zna{ da svaka bolest mo`e da se pobedi ako ima{

voqu, dobrog lekara i odgovaraju}i lek.

JAVOR:

Ne{to si nau~io, ali ne ono {to meni treba. Mojoj

bolesti nema leka, zove se neuzvra}ena qubav. Ali vidi{
umesto da se od patwe su{im, ja bujam.

TUTUTKO:

Qubav je pre{la u bolest. Mo`da to i nije stra{no,

mo`da }e ga lak{e izle~iti.
Vetar duva, duva.
JAVOR:

(Jekne)
Ho}u da budem ogolelo drvo! Ne}u da se isti~em u pejza`u!
Ho}u da budem normalan za ovo doba godine!!!

TUTUTKO:

Opet problem! [ta sada da radim?

JAVOR:

Da li zna{ gde mo`e da se na|e foteqa na quqawe?

TUTUTKO:

Meni jo{ uvek nije ni{ta jasno.

JAVOR:

Umirem. Molim te nabavi mi jednu malu udobnu fotequ

na quqawe. Poku{a}u jo{ sa tim.

Javor na {inama

173

TUTUTKO:

Jo{ uvek nemam dovoqno znawa. Zar se zbog qubavi umire?

JAVOR:

Li{}e dobija vodu iz zemqe, i zato buja zeleno. Zimi se

drvo pla{i da se ta voda ne zamrzne od hladno}e i da ga
led ne ubije. Zato obustavi pojewe li{}a do prole}a. Ono
se osu{i, i opadne. Mene toliko greje qubav da mi je
ostala voda, pa i li{}e.

TUTUTKO:

Jo{ uvek nemam dovoqno iskustva.

JAVOR:

Jo{ nisi oti{ao po fotequ?

TUTUTKO:

Jesam, ali {ta }e drvetu foteqa? Idem do reke. Prene}u

Somu i Somici poruku, i oni }e mi izvu}i sa dna neku
o~uvanu fotequ.

JAVOR:

Ali, na quqawe.

Tututko izlazi sa pozornice. Javor uzdi{e. Kukavica oble}e oko wega,

za~ikava ga, on pru`a grane ka woj, ali ona uzle}e kukaju}i.
Tututko se vra}a, nosi fotequ koja se cedi.
JAVOR:

Ti si pravi prijateq. Ne pita{, a poma`e{. Ja te volim.

TUTUTKO:

Prvi put mi je neko rekao da me voli. I to veliki

prijateq Javor. [ta }e wemu tu|a qubav kad je ima toliko
mnogo u sebi.

JAVOR:

Zato {to qubav mora da se deli sa nekim.

TUTUTKO:

Deli je sa mnom, samo nemoj da pati{.

JAVOR:

Ne mogu, wu ja volim.

Dotr~avaju yogeri sa po~etka Otac i Sin. Iste su visine.

SIN:

Da li si na{ao odgovore?

TUTUTKO:

Bio sam u pe}ini, stalagmiti i stalaktiti su divni, ali

nema odgovora. Samo neki poluodgovori. Molim te,
podigni ovu fotequ na Javorovu najdebqu granu.

Sin podi`e fotequ. Otac otr~i, Sin za wim.

JAVOR:
TUTUTKO:
JAVOR:

Tututko, molim te idi i ti. Mo`da }e moja qubav da do|e.

Vi se samo sva|ate.
Samo mi reci {ta }e ti foteqa.
Ja je nisam dobro quqao, a ona to voli. Mo`da }e je
foteqa zadr`ati.

174

TUTUTKO:

Dragana Abramovi}

Obi~no si toliko pametan.

Tututko se povla~i u tunel. Kukavica doleti, zaquqa se, gromoglasno

se smeje. Sru{i fotequ.
KUKAVICA: Napunio si mi gnezdo hranom. To je ve} boqe.
JAVOR:

Da li ti sve odgovara?

KUKAVICA: Popravqa{ se. Bi}e od tebe ne{to. Samo, jo{ si mnogo

zelen za mene.
(Kiko}e se)
zelen, ba{ sam duhovita.
TUTUTKO:

(Vikne)
Ti si uobra`ena, razma`ena i drska, a uop{te nisi
duhovita.

KUKAVICA: Da sam se najela ve} bih odletela, ovako }u da te ignori{em.

TUTUTKO:

Jal' to uvreda?

JAVOR:

Ne, to zna~i da ne}e da obra}a pa`wu na tebe.

Prilazi Plavokosi De~ak. Kukavica odleti. Plavokosi De~ak prilazi

Tututku. Obilazi oko wega.
PLAVOKOSI
DE^AK
@U]A:
Da li spava{?
TUTUTKO:

Nikada ne spavam preko dana. Smatram da dan to ne

zaslu`uje. Isuvi{e boja i nijansi nudi, da bi se
prespavale.

JAVOR:

Bela boja postoji u tridesetak nijansi koje idu od

plavi~aste preko krem do ru`i~aste, a gde su ostale?

@U]A:

Ho}e{ li da me vozi{ jedan krug? Mislim, kad si ve} tu.

Nisu te ubacili u neki magacin da prezimi{.

Tututko ga vozi u krug po pozornici.

@U]A:

Dugo sam `iveo u dalekoj zemqi na Severu. Iz we poti~e

Deda Mraz. Tamo no} traje {est meseci, ali nebo ima
takve boje da se misli da je `ivot gore, a ne u lepqivom
sivilu kratkih zimskih dana na zemqi.

JAVOR:

Pri~a ti nije ba{ uredno slo`ena, nema po~etak ili kraj,

samo mirisnu sredinu tople kifle.

Javor na {inama

@U]A:

175

Zamisli treperewe sve}a ispred sivih, jednoli~nih

zgrada, zamrznuto more izme|u ostrva na kojima je grad,
tihe, plavokose qude, koji se retko dodiruju.

Tututko i daqe ide u krug, ali veoma sporo.

@U]A:

U toj zemqi ima preko {ezdeset hiqada jezera, u`asno je

hladno, a ~itao sam i puno bajki o junacima i lepoticama
severa.

JAVOR:

Pri~a{ tiho, i sa puno tuge, koju Tututko ne razume, ali

ja te potpuno razumem.

TUTUTKO:

Znam, to je nostalgija ^e`wa za krajem koji voli{.

JAVOR:

Nije samo to.

(Tiho)
Neka nesre}na qubav.

Tututko staje i za`muri. @u}a dolazi do Javora, obgrli ga.

@U]A:

Kako si provalio, to je duboko pokopana tajna.

Tututko polazi oko gledali{ta. Hr~e, pravi grimase.

JAVOR:

(Off)
Plavokosi De~ak je uspeo da uspava mali voz usred bela
dana. Ose}ao je da ga pru`ene {ine vode negde gde mu je sve
poznato, gde {e mu se obradovati, i gde }e otkriti tajnu
tuge Plavokosog De~aka. Bilo mu je `ao {to nije i wega
poveo, ali nije mogao da odvoji san od jave.

Scenografija se mewa.
Prekrasno nebo. Pu`no `ute i crvene boje. U dnu je drvena koliba
sne{tena izme|u zemqe i neba. Tututko sti`e na pozornicu.
TUTUTKO:

[ta je ovo? Kakvi su ovo talasi tuge? Neko i pla~e.

Tututko polazi ka drvenoj ku}ici. Iz we te~e tanak potok suza i pravi

jezero sa druge strane ku}ice.
TUTUTKO:

Ovo je zemqa u kojoj se, izgleda ne ostvaruju qubavi, ~im

ima toliko jezera, i sva su verovatno od suza.

Pojavquje se Plavokosa Devoj~ica, koja toliko li~i na Plavokosog

De~aka, kao da su dve polovine iste jabuke.
TUTUTKO:

Ima{ li ti brata?

176

Dragana Abramovi}

PLAVOKOSA
DEVO^ICA: Nemam. Kako da te pozovem unutra? Mo`e{ li da ostavi{
vagone i {ine napoqu?
TUTUTKO:

Za~udi}e{ se kako se ja lako smestim tamo gde me `ele.

Tututko ulazi u wenu ~istu, jednostavno name{tenu sobu, punu {arenih

prekriva~a, {oqa, lutaka, i sklup~a se kao ma~ak. Plavokosa Devoj~ica
ga qubopitqivo gleda, ali ne prestaje da pla~e.
TUTUTKO:

Zar vam je malo jezera, vi ~udni severwaci? Prestani da

pla~e{, ovde je dovoqno mokro.

PLAVOKOSA
DEVOJ^ICA: Ne}u mo}i da prestanem da pla~em dok ne na|em svog
Plavokosog De~aka. On je oti{ao jer sam ja u besmislenom
besu bacila leptira qubavi, koji mi je on napravio. Kada
bih na{la leptira, on bi mi se vratio.
Prozra~an, beli leptir treperi lete}i oko wih.
TUTUTKO:

Kako da ga na|e{, kada od suza ni{ta ne vidi{. Opi{i mi

ga, poku{a}u ja da ga na|em. Ose}am da znam gde je tvoj
plavokosi de~ak.

Suze za trenutak prestaju da teku, a lice Plavokose Devoj~ice tako

zasija da se i leptir oboji raznim bojama.
TUTUTKO:

Nema lep{ih boja od onih na licu punom qubavi.

PLAVOKOSA
DEVOJ^ICA: Leptir je beo, ne`an, napravqen od najtananijeg leda ovog
na{eg dalekog severa.
TUTUTKO:

Mo`da se istopio?

PLAVOKOSA (Opet pla~e)

DEVOJ^ICA: Taj led se ne topi, samo mo`e voda da ga odnese daleko,
daleko.
TUTUTKO:

Gde da ga tra`im? Gde da po~nem?

PLAVOKOSA
DEVOJ^ICA: Beznade`no je. Ne znam. Popela sa se na ono brda{ce,
pogledaj ga, za`murila sam okre}u}i se u krug, i bacila ga.
Ne znam gde je pao. Nisam mogla da ga na|em.
Tututko izlazi iz kolibe.
TUTUTKO:

Koliki je, taj naro~iti leptir?

DEVOJ^ICA: Pokrivao mi je dlan.

Javor na {inama

TUTUTKO:

177

Ho}e{ li prestati da pla~e{ ako ti dovedem Plavokosog

De~aka?

Tututko lagano klizi po pozornici. Devoj~ica ga prati.

DEVOJ^ICA: Ne. Leptir je ~uvar na{e ne`nosti. On nas spaja. Bez
wega bismo se gledali ne prepoznaju}i se.
TUTUTKO:

Koliko je sve to ~udno, ali izgleda da svaka nesre}na

qubav ima nekog leptira, koji lako odleti.

Na mestu gde jezero dodiruje nebo, sija leptir. Suze su ga ve} pokrile, i
on se ququ{ka.
TUTUTKO:

(Vidi ga, staje ispred wega)

Leptir mo`e svakog ~asa da bude odvu~en na dno. Do|i,
Plavokosa Devoj~ice, uzmi ga, ja se pla{im da dodirnem
krhku lepotu.

Devoj~ica dotr~ava, vi{e ne pla~e. Sva sija.

DEVOJ^ICA: (Krikne)
Lepoto moja ledena!
TUTUTKO:

Posla}u ti tvog Plavokosog De~aka!

Devoj~ica se smeje, ma{e mu. Tututko kre}e oko gledali{ta.

Scenografija se vra}a na onu sa Javorom. Plavokosi De~ak spava ispod
Javora.
TUTUTKO:

(Peva dok spavaju}i ide oko gledali{ta)

U OVOM SNU JE SVE NA JAVI
I LEDENI LEPTIRI SU PRAVI
SAMO [TO NE LETE PO LIVADI
VE] SE QUQU[KAJU U SUZNOJ KADI.

Tututko sti`e na pozornicu. Nema vi{e snega. Prole}e je. Sve je u

cvetu. Javor nema vi{e zeleno li{}e. Sav je u pupoqcima.
Tututko budi Plavokosog De~aka.
TUTUTKO:

Tvoja Plavokosa devoj~ica te ~eka sa leptirom qubavi.

Vi{e nije tu`na, sada zna da }e{ se vratiti.

PLAVOKOSI
DE^AK:
To ti nisam pri~ao, to je moja tajna.
TUTUTKO:

Bio sam kod we, na{ao joj leptira i obe}ao da }e{ se

vratiti.

178

Dragana Abramovi}

PLAVOKOSI
Odmah! Nisam te uzalud ~ekao. Idem odmah! Hvala ti!
DE^AK:
Plavokosi De~ak odjuri.
JAVOR:

I wemu si pomogao. A meni!

TUTUTKO:

Sada vi{e znam. Oboje su isto `eleli. Qubav se deli,

se}a{ se.

JAVOR:

Se}am se, ali kako da do|em dotle da delim?

TUTUTKO:

Mo`da zaista treba da na|e{ nekoga ko ho}e da deli.

RU@NA
VRANA:

Kre, kre, ho}u ja, ho}u ja!

JAVOR:

Be`i nakazo!

Dotr~avaju Otac i Sin. Obojica su u istim trenerkama, ali je Sin

vi{i od Oca.
OTAC:

Ima li novih vesti?

SIN:

Pusti ih, `urimo.

Otac i Sin otr~e.

TUTUTKO:

(Peva)
PROLE]E JE PUNO SVEGA
ALI VI[E NEMA SNEGA
BELOG CVE]A PUNA GRANA
A P^ELAMA DOBRA HRANA.

Kukavica oble}e oko Tututka.

KUKAVICA: Lepa ti je pesma.
TUTUTKO:

Javor te vi{e ne voli. Samo si ga koristila. Snalazi se

sama. Ne vredi ti vi{e da se {lihta{.

KUKAVICA: Ofucao se Javor. [teta, dobro sam prezimila uz wegovu

qubav.
(Odleti do Javora)
Da li je ta~no Javore da me vi{e ne voli{?
Vetar jako duva. Tututko se povla~i u svoj tunel. Kukavica nekontrolisano leti levo-desno. Vetar nosi novine, otpatke. Kukavica drhti.
TUTUTKO:

Mogu li da ti pomognem?

JAVOR:

Kukavice, u|i u wegov tunel, skloni se.

Javor na {inama

179

KUKAVICA: Ostavite me na miru!

TUTUTKO:
U redu. Pitao sam, nisam hteo da vre|am.
Kukavica mu se popne na glavu, bez pitawa.
KUKAVICA: Ne}u vi{e da se sva|am. Pri~a}u ti pri~u dok ne pro|e
ovo nevreme. Mnogo sam putovala. Znam razne zanimqive
fore. Ne brini, ne}u da smetam.
JAVOR:

Smetaj meni, molim te.

KUKAVICA: Ti me vi{e ne voli{.

JAVOR:

Qubav ne prolazi ba{ tako lako.

KUKAVICA: Samo ti sawaj.

TUTUTKO:

Vaspitawe ti nikad nije bilo ja~a strana.

KUKAVICA: Ovaj vetar }e ti odneti gnezdo, {ta }e{ onda?

TUTUTKO:
Napravi}e mi drugo. Ja sam omiqen.
Kukavica visi niz Tututkovu glavu. Gleda ga pravo u o~i
KUKAVICA: Vidim ti samo okolinu u oku. Nisi i{ao daleko. Neophodne su ti moje pri~e o dalekim zemqama.
TUTUTKO:

Ne volim pri~e. Volim akciju. Jao, vetar je sve ja~i.

Dobro se dr`i za mene.

KUKAVICA: [ta je, nije te majka nau~ila da slu{a{ pri~e? Da nisi

siro~e?
Tunel odleti. Oluja, haos. Stanica se rastura. Vetar di`e Tututka i
Kukavicu u vazduh. Javor se povija.
TUTUTKO:

Ja letim! To je ~udesno! Hvala ti vetre!

KUKAVICA: Kada bude{ tresnuo razuca}e{ se u nebrojene komadi}e.

Sre}a je {to o~igledno nema{ majku, pa ne}e imati ko da
`ali za tobom.
JAVOR:

^uvajte se. Be`i, Kukavice moja, be`i!

Vetar i haos i dawe traju.

KUKAVICA: (Vi~e)
Kada se pribli`imo zemqi, ja sle}em, a ti se razbucaj!
Tututko spu{ta {ine niz Javor, ali se on sam zaplete u grane. [ine su
spu{tene kao tobogan do tla, on ne mo`e da se iskobeqa.
TUTUTKO:

Pomozi mi Javore, molim te.

180

Dragana Abramovi}

Vetar se smiruje. Kukavica se sre|uje na Javorovoj grani.

JAVOR:

Sa~ekaj malo da povratim snagu. Potpuno sam iscrpqen od

ove oluje. Te`ak si mi. Ne mrdaj, pazi da mi ne polomi{
neku granu. Kako si mi ti, Kukavice? Dobro?

KUKAVICA: Ne mora{ da brine{ o meni iz pristojnosti.

Kukavica mu kqucka pupoqke.
KUKAVICA: Ve{t si ti, ma{inerijo. Ipak te je mamica ne~emu
nau~ila. Ili te je, mo`da, surov `ivot bez majke osposobio da se sna|e{.
TUTUTKO:

Meni te je stvarno dosta, dosadna pti~urino. Brini o sebi

i svojoj majci. Ja sam voz, {ta }e meni majka?

KUKAVICA: Nisi ti voz. Videla sam ja mnoge vozove. Ti si neki izrod

vozova. I da ima{ majku sigurno ne bi priznala da si wen.
TUTUTKO:

Ja imam problem da se izvu~em iz grana, i to }u re{iti,

ali ti svoj o~igledni problem sa majkom nikada ne}e{.
Gde ti je mamica?!?

Kukavica ska~e na wega i kquca ga, besni.

KUKAVICA: Nisi smeo da mi ka`e{ da nikad ne}u na}i majku!
JAVOR:

Meni je dosta! Odmah da ste u}utali. Oboje!!! Tresnu}u vas

oboje o tlo da se saberete. Jasno!?! Hajde, Tututko silazi
polako.

TUTUTKO:

Kquca me.

Tututko se lagano iskobeqa. Kukavica sedi na wemu.

JAVOR:

Odmah da se pomirite, i vi{e da vas nisam ~uo u sva|i.

Jasno?

KUKAVICA: (Zadivqeno)
Javore? Nudim vam svoju pri~u, recite mi {ta da radim?
TUTUTKO:

Meni je tebe dosta, Neka te Javor saslu{a.

KUKAVICA: Molim te, saslu{aj me i ti. Nemam nikog drugog osim vas
dvojice.
TUTUTKO:

Nije ni ~udo kad si zla. Javor te voli, a ti ga kiwi{! Na

qubav se odgovara qubavqu.

Javor na {inama

181

JAVOR:

Zar nisam bio jasan? Saslu{a}emo je.

TUTUTKO:

Odkud mi to? Na qubav se odgovara qubavqu? To mi niko

nije rekao. Bravo Tututko. Sve vi{e razume{.
I bilo je vreme. Sad }u-ti i slu{aj.

JAVOR:

KUKAVICA: Zamislite gnezdo, ptica le`i na jajima, moja majka

kukavica dole}e i polo`i svoje jaje, tj. mene u weno
gnezdo. I onda odleti. Dobra ptica i daqe le`i na jajima.
Svi se izlegnemo. Ja sam ve}a od wenih pti}a, i da bi mene
hranila wih izbacim iz gnezda. Dobra ptica me hrani dok
se potpuno ne isrpi. Ja sam ve} oja~ala, i kre}em da
tra`im svoju majku.
TUTUTKO:
Tu ti ne mo`emo pomo}i.
KUKAVICA: Ali mi recite kako da na|em svoju majku.
JAVOR:

Ja takvu majku ne bih ni tra`io.

KUKAVICA: Zar nije najva`nije da otkrijemo od koga poti~emo? Ko

nas prvi u~i qubavi.
JAVOR:
Sposobna si za `ivot `ivi ga lepo i ~asno, {ta }e ti
sada majka? Ti si odrasla tra`e}i je.
KUKAVICA: Zna~i, ne}ete da me podr`ite da tra`im majku? Mrzim
vas! Zbogom!
Kukavica odleti. Tututko se vrti u krug po pozornici.
JAVOR:

Tututko, da li tebe zanima tvoja majka?

TUTUTKO:

U stvari ne, ja sam samo ma{ina kojoj se dogodilo ~udo. I

takvog me volite. To mi je dovoqno. Kukavici ni{ta nije
dovoqno.
Kukavica ne podme}e svoja jaja u druga gnezda iz nebrige
ili lewosti. Ona ne mo`e da izvede pti}e jer jaja ne snese
u kratkom periodu, kao druge ptice, ve} jedno po jedno u
velikim vremenskim razmacima.
Ti je zaista razume{ i ima{ opravdawa za sve {to joj se
doga|a. To je, zna~i prava qubav. Sada razumem i ja.
Shvati}e i ona, i vrati}e se.
Sve ~e{}e je ovde, i ako se opire ose}am da me sve vi{e
voli.
Qubav je utkana u raznovrsnost prirode i ni jedna jasna
misao o woj nije dovoqna.

JAVOR:

TUTUTKO:

JAVOR:
TUTUTKO:

Kukavica se vra}a i sle}e na Javorovu granu. On ih ne`no sklopi oko we.

182

Dragana Abramovi}

KUKAVICA: Javore moj veliki, ja te volim.

TUTUTKO:
Spreman sam za decu i ovo prole}e. Potpuno spreman.
Dosta je bilo briga i doga|awa. Ove godine samo vozam
decu u krug besvesti. Do besvesti!
(Peva)
KRUGOVI SU KAO PLO^E.
SVAKI SVIRA DRUGU PESMU;
KRUGOVI SU KAO VO]E
SVAKI IMA DRUGI UKUS;
KRUGOVI SU KAO O^I
SVAKI VIDI DRUGO DETE;
KRUGOVI SU KAO GLAVE
SVAKI IMA DRUGU @EQU;
KRUGOVI SU KAO [INE
SVAKA HO]E LAGAN TO^AK;
KRUGOVI SU KAO TA^KE
NA LE\IMA DIVQE MA^KE!!!

KRAJ