Diskretne strukture

Gradivo za prvi kolokvijum

Iskazna Logika
Iskaz je izjava koja ima osobinu da je tacna(istinita) ili netacna(neistinita) i ne moze
da bude oba.
^ konjukcija
v disjunkcija
=> implikacija
<=> ekvivalencija
! negacija
xor ekskluzivna disjunkcija
Jezik Iskazne Logike
-iskazna slova
p,q,r...
-znaci logickih veznika(operacija)
^, v, =>...
-pomocni znaci
(, )
*Konacan niz simbola iskazne logike naziva se izraz(rec)
*Iskazna formula
Induktivna definicija iskazne formule
(1) Iskazna slova su iskazne formule
(2) Ako su A i B iskazne formule, onda su iskazne formule i izrazi: !A, (A^B), (A=>B),
A<=>B), (A xor B)
(3) Iskazne formule su samo oni izrazi koji se mogu dobiti primenom pravila (1) i (2)
konacan broj puta
-Svaka podrec iskazne formule koja je i sama iskazna formula je njena podformula.
Konvencija o brisanju zagrada
-Izostavljanje spoljnih zagrada
-Izostavljanje zagrada u odnosu na asocijativnost
-Dogovor o redosledu veznika
{!} > {^, v} > {=>, <=>}
Iskazna logika je sestorka ({T,F}, !, ^, v, =>, <=>)
Valuacija je proizvoljno preslikavanje skupa iskaznih slova u skup {T,F}.
v(p) - istinitosna vrednost p u valuaciji v
Ako je A iskazna formula i v neka valuacija onda je istinitosna vrednost formule A u
valuaciji v definisana na sledeci nacin:
1) Ako je formula A neko iskazno slovo
v(A) = v(p)
2) Ako je A = !B
v(A) = ! v(B)
3) Ako je A=B*C pri cemu je * iz skupa {^,v,=>,<=>}
v(A) = v(B) * v(C)
v(A) uvek tacno -> A je tautologija
v(A) uvek netacno -> A je kontradikcija
A i B su ekvivalentne ako vazi v(A) = v(B) u svakoj valuaciji.

Logicka Argumentacija
Logicka argumentacija je niz iskaza H1, H2..., Hn, C gde su Hi hipoteze, a C
zakljucak(conclusion).
Logicka argumentacija je ispravna(valjana) ako kad god su sve hipoteze tacne,
tacan je i zakljucak C.
(H1 ^ H2 ^ ... ^ hN) => C
Pravila zakljucivanja
-modus ponens: (p ^ p=>q ) => q
-modus tollens: (!q ^ p=>q) => !p
-hipoteticki silogizam: (p=>q ^ q=>r) => (p=>r)
-disjunktivni silogizam: ((p v q) ^ !p) => q
-dodavanje: p => (p v t)
-konjukcija: (p ^ q) => (p ^ q)
// ovo malo ruzno kad se napise ovako xD
-pojednostavljivanje: (p ^ q) => p
Tautologije
-kontrapozicija: (p=>q)<=>(!q => !p)
-dupla negacija: !!p <=> p
-zamena implikacije disjunkcijom: (p=>q) <=> (!p v q)
-zamena implikacije konjukcijom: (p=>q)<=>!(!p ^ !q)
Demorganovi zakoni
!(p v q) <=> (!p ^ !q)
!(p ^ q) <=> (!p v !q)
Komutativnost
//zajebi me
KNF I DNF
v ( p1 )

v ( p2 )

v ( pn )

KNF(A) =

for each v ( A )=T ( p 1

DNF(A) =

p
p 1 2

for each v ( A )=F v ( pn ! v ( p 2 ) ! v ( pn ))

v p2

v v pn

Svodjenje formule na KNF i DNF

1) Eliminacija logickih veznika => i <=> pomocu tautologija
2) Dovodjenje negacije do iskaznih slova koriscenjem Demorganovih zakona
3) Koriscenjem zakona distributivnosti formulu svodimo na knf odnosno dnf
4) Dopuna promenljivih koje nedostaju
Dokazivanje (obaranje) da li je neka formula tautologija
-Metod svodjenja na protivrecnost
-Metod diskusije po slovu
-Metod svodjenja na konjuktivnu(disjunktivnu) formu
Predikatska logika
-jezik se sastoji od sledecih simbola:
1) znaci konstanti a,b,c, a1,b1,c1...
2) znaci promenljivih x,y,z,x1,y1,z1...

3)
4)
5)
6)
7)

operacijski znaci(funkcijski) fn
relacijski simboli Rn
Gde n predstavlja "arnost"
logicki veznici !, ^, v, =>, <=>
kvantifikatori
(all) - univerzalni, (exists) - egzistencijalni
pomocni simboli (,)

Induktivna definicija terma

1) Promenljive i znaci konstanti su termi
2) ako su t1,...tn termi i fn n-arni funkcijski simbol, onda je fn(t1,...,tn) takodje term
3) Termi su samo oni izrazi koji se mogu dobiti primenom pravila (1) i (2) konacan
broj puta
Atomicke formule
Neka je Rn relacijski simbol i t1,...tn termi. Izraz oblika R n(t1,...,tn) naziva se
atomicna formula
Induktivna definicija Predikatske formule
1) Atomicne formule su predikatske formule
2) Ako su A i B predikatske formule i x promenljiva onda su izrazi !A, A v B, A ^ B, A
=> B, A <=> B, (all x)A, (exists x) A takodje predikatske formule
3) Predikatske formule su samo oni izrazi koji se mogu dobiti primenom pravila 1 i 2
konacan broj puta
Interpretacija predikatske formule F je par D= (D, ) pri cemu je D neki skup, a
je preslikavanje za koje vazi:
1) Ako je a neki znak konstante onda je (a) element D
2) Ako je f funkcijski simbol arnosti n onda je (f) funkcijska operacija na skupu D
arnosti n
3) Ako je R relacijski simbol arnosti n, onda je (R) relacija na skupu D takodje
arnosti n
Za neku interpretaciju D i valuaciju v definise se tacnost u valuaciji v i
interpretaciji D.
Cinjenicu da je formula F tacna u valuaciji v i interpretaciji D oznacavamo sa
D(tautologija)vF i za formulu F kazemo da je tacna u interpretaciji D ako je tacna
u svim valuacijama ove interpretacije D. Tada kazemo da je D model formule F.
Ako za neku formulu F vazi da je ona tacna u svim interpretacijama, onda kazemo
da je F valjana.
Za 2 formule A i B kazemo da su Logicki ekvivalentne ako je formula A<=B
valjana.