HRANLJIVA VREDNOST I PRINOS ZRNA OVSA (Avena sativa L.

)
Nikoli} Olivera1, Stojanovi} Jovanka1, Milivojevi} Jelena1, @ivanovi} Kati}
Sne`ana1, Jeli} M.1
IZVOD
Istra`ivanje je izvedeno na Oglednom polju Centra za strna `ita u
Kragujevcu. Obuhvatalo je 6 ozimih i 6 jarih genotipova ovsa, a sprovedeno je
sa ciljem da se utvrdi hranljiva vrednost i prinos zrna sa aspekta kori{}enja
ovsa u ishrani stoke. Stoga su u radu ispitivani: sadr`aj sirovih proteina, masti i
celuloze u zrnu, kao i prinos zrna ovsa. Ustanovljeno je da su jari genotipovi
prednja~ili u sadr`aju sirove celuloze, a ozimi u sadr`aju sirovih masti, dok je
sadr`aj sirovih proteina u zrnu bio u proseku skoro isti za obe grupe genotipova.
Izdvojeni su genotipovi nosioci po`eljnih osobina sa aspekta kvaliteta sto~ne
hrane. Ispitivani materijal bi stoga mogao biti vredan kako sa aspekta gajenja
ovsa kao krmne ratarske biljke tako i sa aspekta njegovog oplemenjivanja na
kvalitet zrna i produktivnost.
Klju~ne re~i: ishrana, kvalitet, ovas, prinos, zrno,
UVOD
Ovas se me|u strnim `itima, ali i me|u krmnim biljkama, smatra za vrstu
specifi~nog i posebno kvalitetnog hemijskog sastava zrna i slame (\or|evi},
1970). Hemijski sastav zrna i slame ovsa jako varira usled geneti~kih,
klimatskih i edafskih faktora i primenjene agrotehnike.
Najve}im delom (oko 60%) proizvedene koli~ine zrna ovsa se koriste u
ishrani stoke. Nezamenljiv je u ishrani konja, krma~a, kod krava pove}ava
mle~nost, dok kod `ivine smanjuje mortalitet i stimuli{e koko{ke nosilje
(Maksimovi}, 1998). Kao najkvalitetnija ratarska krmna biljka ovas slu`i i kao
krmna jedinica u balansiranju obroka za ishranu stoke. Jednoj krmoj jedinici
odgovara 1kg zrna ovsa (Rosi} i sar., 1989).
Sa aspekta hranljive vrednosti zrna posebno zna~ajni pokazatelji su
sadr`aj proteina, masti i celuloze u zrnu.
Zrno ovsa je bogato kvalitetnim proteinima. Najvi{e frakcija proteina je u
globulinskom obliku {to uslovljava njihovu izuzetnu svarljivost i rastvorljivost
(\or|evi}, 1970). Kvalitet zrna ovsa ogleda se i u prisustvu masti odnosno ulja
u ~ijem sastavu preovladavaju nezasi}ene masne kiseline, pre svega oleinska i
linolna (Vielch, 1986). Upravo zbog toga Banks et al., (1988), Nikoli} i sar.,
(1989) navode da upotreba ovsa u ishrani stoke doprinosi dobijanju kvalitetnijih
namirnica `ivotinjskog porekla.
Sadr`aj sirove celuloze u zrnu ovsa je tako|e varijabilno svojstvo. Porede}i
kvalitet zrna ovsa, je~ma i p{enice kod francuskih sorti Moule (1964) je
utvrdio da zrno ovsa ima ve}i sadr`aj masti, celuloze i proteina, a manje
ugljenih hidrata u odnosu na ostale vrste strnih `ita. Sa aspekta ishrane stoke
posebno su po`eljne sorte ovsa sa ve}im udelom sirovih proteina, a manjim
udelom celuloze, s obzirom da je svarljivost celuloze, ~ak i kod pre`ivara
veoma niska i kre}e se do 25,3% (Obradovi}, 1966).
Pored ovakvog na~ina kori{}enja ovsa u ishrani stoke vrlo popularan
jeste i gajenje ovsa u zdru`enoj setvi sa krmnim biljkama. Jari i ozimi ovas se
naj~e{}e koriste kao oslonac u sme{i sa krmnim gra{kom, pri ~emu on
ostvaruje pozitivan efekat na visinu prinosa gra{ka. Primera radi, prinos zelene
mase gra{ka u ~istoj setvi je 25 35 t/ha, a u sme{i sa ovsem 30 50 t/ha.
Sejan u sme{ama sa grahoricama i ozimi i jari ovas povoljno uti~u ne samo na
visinu prinosa zelene mase grahorica ve} i hna fiziolo{ku izbalansiranost
ukupne hranljive vrednosti krme (Mi{kovi}, 1985). Zdru`ena setva sa

grahoricama pokazala se kao povoljna i sa aspekta hemijskog sastava (sadr`aj

proteina) zrna ovsa. ^est je potporni usev i u sme{i sa lupinama.
Kvalitet i hemijski sastav zrna ovsa u bliskoj su povezanosti sa rodno{}u
ove ratarske vrste, {to je zna~ajna osobina sa aspekta ekonomi~nosti
njegovog gajenja uop{te i njegove upotrebe kao krmne biljke. Weisz et al.,
(1996) su, izu~avaju}i 16 sorti ovsa, utvrdili slede}e korelacione koeficijente: r
= 0,185 izme|u prinosa i - glukana, r = 0,172 izme|u prinosa i sadr`aja
proteina i r = 0,391 izme|u proteina i - glukana.
1

Mr Olivera Nikoli}, Dr Jovanka Stojanovi}, Dr Jelena Milivojevi}, Mr Sne`ana @ivanovi}-Kati}, Dr Miodrag Jeli}, IZIUP
SRBIJA, Centar za strna `ita, Kragujevac.

Imaju}i u vidu zna~aj kori{}enja ovsa kao krmne biljke cilj ovog
ispitivanja je bio da utvrdi hranljivu vrednost nekih kragujeva~kih selekcija
ozimog i jarog ovsa preko sadr`aja sirovih proteina, masti i celuloze u zrnu, kao
i njihovu korelacionu povezanost sa visinom prinosa zrna.
Rezultati bi mogli biti od zna~aja kako za prakti~nu poljoprivrednu proizvodnju
tako i sa aspekta selekcije i oplemenjivanja ove ratarske krmne biljke.
MATERIJAL I METOD
Ispitivanja su izvedena tokom 1995/96. i 1996/97. god. na
eksperimentalnom polju Centra za strna `ita u Kragujevcu. U ozimom roku
sejani su fakultativno ozimi genotipovi: sorta Vranac (standard za ozime
genotipove) i linije: L-2/1-95, L-3/2-95, L-5/1-95, L-6/1-95 i L-6/8-95. Jara setva
obuhvatala je: sortu Slavuj (standard za jare genotipove) i linije: L-3/20-93, L8/15-93, L-11/13-96, L-1/1-95 i L-1/2-95.
Sadr`aj sirovih proteina, masti i celuloze u zrnu odre|en je standardnim
metodama. Prinos zrna sa parcelica prera~unat je na t/ha.
Dobijeni rezultati obra|eni su dvofaktorijalnom analizom varijanse i
testirani Lsd testom i t-testom za parove ispitivanih osobina, [olak, 1992,
Had`ivukovi}, 1979.
Meteorolo{ki uslovi u toku izvo|enja ogleda.Srednje mese~ne
temperature u vegetacionom periodu 1995/96. i 1996/97. god. uglavnom su se
kretale od minimalnih do optimalnih za proticanje svih fenofaza. U prvoj godini
istra`ivanja zabele`ene su ni`e srednje temperature, posebno u zimskim
mesecima, ali to za razvoj ozimih genotipova nije bio ograni~avaju}i faktor.
Ukupne koli~ine padavina u vegetacionoj sezoni prve i druge godine
istra`ivanja su bile skoro identi~ne, s tim da je raspored padavina bio
nepovoljniji u 1996/97. godini, posebno sa aspekta formiranja prinosa zrna
(Nikoli}, 1999).
REZULTATI SA DISKUSIJOM
Prose~an sadr`aj sirovih proteina u zrnu ozimih genotipova (12,19%) je
bio neznatno ve}i u pore|enju sa jarim (11,95%,Tab.1).
Tabela 1: Sadr`aj sirovih proteina u zrnu (%) ozimih i jarih genotipova ovsa
godina
year

X za
genotip

jari
genotipovi

godina
year

X
genotip

za

ozimi
genotipov
i
winter
genotype
s
Vranac
L-2/1-95
L-3/2-95
L-5/1-95
L-6/1-95
L-6/8-95
X za god.
X for year
F
test
(god.)
F
test
(year)
158,38++

Xfor
genotype

1995/96.

1996/97.

10,81
12,81
11,75
9,88
14,56
11,50

11,81
13,13
11,81
11,31
12,44
11,63

11,31
12,97
11,78
10,60
13,50
11,56

11,88

12,02

11,95

LSD (genotip)
LSD (genotype)
0,05=0,249
0,01=0,694

LSD
god.
genotip
LSD
year
genotype
0,05 = 0,244
0,01 = 0,621

spring
genotypes
Slavuj
L-3/20-93
L-8/15-93
L-11/13-93
L-1/1-95
L-1/2-95
X za god.
X for year

x
x

1997.

Xforgenoty
pe

10,75
12,18
11,63
12,25
10,13
12,63

10,44
13,69
13,94
13,00
12,19
13,38

10,59
12,93
12,78
12,62
11,16
13,00

11,60

12,77

12,19

1996.

F test (god)
F
test
(year)
8085++

LSD
(genotip)
LSD
(genotype)
0,05=0,249
0,01=0,269

LSD
godina
genotip
LSD
year
genotype
0,05 = 0,244
0,01 = 0,262

x
x

Table 1: The content of grain crude protein in winter and spring oat
genotypes
Sadr`aj sirovih proteina u zrnu obe grupe genotipova se menjao zavisno
od uslova spolja{nje sredine, pre svega koli~ine padavina. Uglavnom su svi
genotipovi ispoljili trend pove}anja sadr`aja proteina u zrnu u drugoj godini
istra`ivanja. Brown (1958), Peri} (1989) ukazuju da nedostatak padavina
izaziva smanjenje sadr`aja proteina u zrnu ovsa, a da na isti na~in na
ispoljavanje ovog svojstva uti~e i nedostatak hraniva u zemlji{tu. Koli~ina
padavina u periodu intenzivne sinteze proteina u drugoj godini istra`ivanja bila
je optimalna, {to je moglo uticati na sadr`aj proteina u zrnu obe grupe
genotipova. S druge strane vremenske prilike u prvoj godini su pogodovale
dobijanju ve}eg prinosa zrna moglo se i o~ekivati da }e sadr`aj proteina u zrnu
tada biti manji, u skladu sa op{tim geneti~kim pravilom da su prinos zrna i
sadr`aj proteina u zrnu u negativnoj korelaciji.
Sadr`aj sirovih masti u zrnu ozimih genotipova u proseku je iznosio
5,30%, a jarih 4,31% (Tab.2).
Tabela 2: Sadr`aj sirovih masti u zrnu (%) ozimih i jarih genotipova ovsa
ozimi
godina
X za genotip
genotipovi
year
X
for
winter
1995/9
1996/9
genotype
genotypes
6.
7.
Vranac
5,16
4,89
5.02
L-2/1-95
6,02
5,26
5,66
L-3/2-95
5,83
6,55
6,19
L-5/1-95
5,65
4,79
5,22
L-6/1-95
5,75
5,31
5,53
L-6/8-95
4,48
3,82
4,15
X za god.
5,49
5,10
5,30
X for year
Ftest(go LSD
LSD godina x genotip
d)
(genotip)
LSD year x genotype
Ftest(ye LSDgenoty
0,05 = 0,440
ar)
pe
0,01 = 0,621
784,19+
0,05=0,49
+
2
0,01=0,69
4

jari genotipovi
spring
genotypes
Slavuj
L-3/20-93
L-8/15-93
L-11/13-93
L-1/1-95
L-1/2-95
X za god.
X for year
Ftest(god
)
Ftest(yea
r)
79,27++

godina
year
1996.

1997.

4,88
4,08
4,59
4,08
4,03
4,62

3,85
5,59
6,10
3,55
3,25
3,11

X
za
genotip
X
for
genotype
4,36
4,83
5,34
3,81
3,64
3,86

4,38

4,24

4,31

LSD
(genotip)
LSD
(genotype)
0,05=0,156
0,01=0,220

LSD
godina
x
genotip
LSD year x genotype
0,05 = 0,139
0,01 = 0,196

Table 2: The content of grain crude lipids in winter and spring oat
genotypes

Sadr`aj sirovih masti u zrnu, kao i svi pokazatelji hemijskog kvaliteta u

ovom istra`ivanju, varirao je zavisno od klimatskih faktora. Vremenske prilike u
1995/96. god. pru`ile su povoljnije uslove za sintezu masti u zrnu ovsa u toj
godini.
Prose~no ve}i sadr`aj sirove celuloze u zrnu imali su jari genotipovi
(14,08%) u odnosu na ozime (11,02%, Tab.3).
Tabela 3: Sadr`aj sirove celuloze u zrnu (%) ozimih i jarih genotipova ovsa
ozimi
godina
X za genotip
genotipovi
year
X for
winter
genotype
1996/9
1995/96.
genotypes
7.
Vranac
8,56
14,39
11,47
L-2/1-95
8,07
10,91
9,50
L-3/2-95
8,04
8,03
8,03
L-5/1-95
9,31
13,58
11,44
L-6/1-95
9,63
10,85
10,24
L-6/8-95
15,54
15,32
15,43
X za god.
9,86
12,18
11,02
X for year
Ftest
LSD
LSD godina x genotip
(god)
(genotip)
LSD year x genotype
Ftest
LSD
0,05 = 0,076
(year)
(genotype)
0,01 = 0,120
11937,8
0,05=0,028
7++
0,01=0,120

jari genotipovi
spring
genotypes
Slavuj
L-3/20-93
L-8/15-93
L-11/13-93
L-1/1-95
L-1/2-95
X za god.
X for year
F
test(god)
Ftest
(year)
453,87++

godina
year
1996.

1997.

14,34
11,49
14,66
14,12
15,10
10,84

15,17
15,34
15,97
13,00
14,60
14,43

X za
genotip
X for
genotype
14,75
13,41
15,31
13,56
14,85
12,63

13,42

14,75

14,08

LSD
(genotip)
LSD
(genotype)
0,05=0,236
0,01=0,333

LSD
godina
genotip
LSD
year
genotype
0,05 = 0,211
0,01 = 0,298

x
x

Table 3: The content of grain crude cellulose in winter and spring oat
genotypes
U uslovima postizanja ve}eg prinosa zrna sadr`aj sirove celuloze u zrnu
je manji, zbog smanjenog udela plevica u ukupnoj masi zrna.U ovom
istra`ivanju uo~ena je ta pravilnost.
Kod ozimih genotipova prinos zrna je varirao u godinama istra`ivanja, ali
ne i statisti~ki opravdano me|u genotipovima (Tab. 4). Vremenske prilike su za
postizanje visokog prinosa zrna bile nepovoljnije u drugoj godini istra`ivanja,
kako sa aspekta sinteze
Tabela 4: Prinos zrna (t/ha) ozimih i jarih genotipova ovsa
ozimi
genotipo
vi winter
genotype
s
Vranac
L-2/1-95
L-3/2-95
L-5/1-95
L-6/1-95
L-6/8-95
X za god.
X for
year
F test
(god)
F test
(year)
170,93++

year
godina

X za genotip
X for genotype

jari
genotipovi
spring
genotypes

godina
year

X za genotip
X for
genotype

1996.

1997.

1995/9
6.

1996/9
7.

4,55
4,50
3,85
4,54
5,08
4,33

2,53
2,03
2,25
2,55
2,58
3,08

3,54
3,26
3,05
3,54
3,83
3,70

Slavuj
L-3/20-93
L-8/15-93
L-11/13-93
L-1/1-95
L-1/2-95

4,95
4,61
4,60
3,50
3,90
4,16

3,21
3,25
3,06
3,34
2,86
3,42

4,08
3,93
3,83
3,42
3,40
3,79

4,47

3,00

3,73

X za godinu
X for year

4,29

3,19

3,74

LSD
(genotip)
LSD
(genotype)
0,05 = 0,527
0,01= 0,704

LSD godina x
genotip
LSD year x
genotype
0,05 = 0,745
0,01 = 0,996

Ftest
(god)
Ftest(yea
r)
14,55++

LSD
(genotip)
LSD
(genotype)
0,05 = 0,983
0,01= 1,313

LSD godina x
genotip
LSD year x
genotype
0,05 = 1,390
0,01 = 1,857

Table 4: The grain yield (t/ha) in winter and spring oat genotypes

asimilata za nalivanje zrna tako i sa aspekta sazrevanja zrna. Intenzivne

padavine u periodu pred `etvu izazvale su poleganje nekih ozimih genotipova
(L-2/1-95, L-5/1-95 and L-6/1-95), te tako i zna~ajno smanjenje prinosa zrna u
toj godini u pore|enju sa prvom. Jari genotipovi su pokazali manju osetljivost
prema nepovoljnim vremenskim uslovima i smanjenje prinosa zrna kod nekih
genotipova iznosilo je do 1,7 t/ha.
Korelacione veze izme|u ispitivanih osobina
Testiranjem koeficijenata korelacije za parove ispitivanih osobina t-testom
za t0,05=0,576 i t0,01=0,708, Had`ivukovi}, 1979, dobijeni su slede}i rezultati
(Tab.5):
Tabela 5: Korelacioni koeficijenti za parove ispitivanih osobina
osobina
trait
sirovi proteini zrna/ grain crude
protein
sirove masti zrna/grain crude
lipid
sirova celuloza zrna/grain crude
cellulose

sirove masti
zrna
grain crude
lipid

sirova celuloza zrna

grain crude cellulose

prinos zrna
grain yield

- 0,427

0,463

0,587

- 0,736

- 0,141

0,417

Table 5: The correlation coefficients for the pairs of examinated traits

Pozitivna statisti~ki zna~ajna korelacija izme|u sadr`aja sirovih proteina
u zrnu i visine prinosa zrna u ispitivanih genotipova ukazuje da je istovremena
selekcija i oplemenjivanje na obe ove osobine mogu}a, uz adekvatnu
mineralnu ishranu i pravilan odabir genotipova. Ina~e se negativmna
korelacija, kao naj~e{}a, izme|u sadr`aja sirovih proteina u zrnu i visine
prinosa zrna ovsa smatra velikom te{ko}om u oplemenjivanju ove ratarske
kulture (Okovitaja, 1986).
Prednost ispitivanih genotipova pre svega sa
aspekta oplemenjivanja ovsa jeste i odsustvo statisti~ki opravdane korelacione
veze izme|u sadr`aja sirovih masti i sirovih proteina, kao i izme|u sadr`aja
sirovih masti i visine prinosa zrna. To zapravo zna~i da se selekcija i
oplemenjivanje na ova svojstva, jednako zna~ajna u proizvodnji ovsa, mogu
vr{iti istovremeno. {to su kao olak{icu uo~ili jo{ Lizlov i Kjujts (1986).
ZAKLJU^AK
Jari genotipovi su bili superiorniji u sadr`aju sirove celuloze, dok su ozimi
genotipovi imali ve}i sadr`aj sirovih masti u zrnu. Sadr`aj sirovih proteina u
zrnu ozimih i jarih genotipova ovsa bio je skoro jednak.
Ozima linija L-3/2-95 se me|u ozimim genotipovima izdvaja kao po`eljna
sa aspekta ishrane stoke, jer je imala zadovoljavaju}i procenat sirovih proteina,
a najmanji procenat sirove celuloze u zrnu. Me|u jarim se kao takva mo`e
izdvojiti linija L-1/2-95.
Na osnovu korelacionih veza izme|u ispitivanih osobina ovih genotipova
sa aspekta oplemenjivanja ovsa na kvalitet i prinos zrna jednako vrednim
materijalom se mogu smatrati obe grupe genotipova (posebno va`no za
fakultativno ozime).
LITERATURA
Banks,W.I., Clapperton,I.L.,Muir,D.D., Girdler,A.K.(1988): The physical properties
of butter produced from milk of Friesian or Jersey cows given diets based
on either barley or oats, Proc. Nutr. Soc., 15A, 47.

Brown, C.M., Endo,R.M., Pendleton,I.W.(1958): Spring oats in Illinois, University

of Illinois, Illinois, USA, 235-261.
Doehlert,D.C.(1996): Starch protein and beta-glucan accumulation during grain
development in oat, V IOC, vol.2, University of Saskachewan, Canada.
Had`ivukovi},S.(1979): Statistika, Izdava~ka radna organizacija Rad,
Beograd.
Katsura,M., Keyama,Y., Matsura,M.(1996): Breeding of very early oat-maturing
in late fall, V IOC, vol.2, University of Saskachewan, Canada, 511-513.
Lizlov,E.V., Kjujts,H.D.(1986): Osnovnie napravljenija selekcii ovsa, Selekcia i
semenovodstvo, no 4, Agropomizdat, Moskva.
Maksimovi},D.(1998): Ovas (Avena sativa L.), Institut za istra`ivanja u
poljoprivredi Srbija, Beograd, 1-111.
Mi{kovi}, B. (1986): Krmno bilje. Nau~na knjiga. Beograd. 1-507.
Moule,C.(1964): Les varietes d,avoine cultivies en France, Institu National de la
Recherche Agronomique, Paris, 1-403.
Nikoli} Ana, Hristi},V., Krsmanovi},J., @unkovi},J.(1989): Neke specifi~nosti
zrna ovsa i mogu}nosti {ire upotrebe u ishrani ljudi i doma}ih `ivotinja,
Univerzitet Svetozar Markovi} , Knjiga sa nau~nog skupa, Kragujevac,
457-473.
Nikoli} Olivera (1999): Produktivne osobine i kvalitet zrna ozimih i jarih
genotipova ovsa (Avena sativa L),Magistarski rad,^a~ak,1-135.
Obradovi} Milanka (1966): Hemijski sastav i iskori{}avanje zrna ovsa, U:
Je~am, ra` i ovas, Zadru`na knjiga, Beograd, 369-376.
Peri},\.(1989): Prou~avanje uticaja mineralnih |ubriva na prinos visokorodnih
sorti jarog ovsa, Agrohemija,br.1-2.
Rosi},K., Baji},N.(1989): Ratarstvo-proizvodnja ratarskih biljaka, Agronomski
fakultet, ^a~ak, 1-599.
[olak,Nj.(1992): Statistika za agronome, Agronomski fakultet,^a~ak, 1-400.
Veisz,O.B., Bedo,Z., Lang,L., Szunics,L., Stehli,L.(1996): Genotype and
environment effect on oat protein and beta-glucan content, V IOC,
Proc.,vol.1, University of Saskachewan, Canada, 107-109.
Vielch,R.W.(1986): Oat quality-present status and future prospects, Proc. 2 nd
IOC, Aberystwyth. 215 219.

NUTRITIVE VALUE AND YIELD OF OAT GRAIN (Avena sativa L.)

Nikoli} Olivera, Stojanovi} Jovanka, Milivojevi} Jelena, @ivanovi} Kati}
Sne`ana, Jeli} M.
Agricultural Research Institute SERBIA, Small Grains Research Center,
Kragujevac
SUMMARY
The investigation was carried out on the experimental field of Small
Grains Research Center, Kragujevac. The six winter and six spring oat cultivars
were included in it. The aim of exploration was to determine nutritive value and
yield of oat grain by aspect of its using in feeding. Therefore, the content of
crude protein, crude lipid and crude cellulose in grain as well as the grain yield
were studied. It was found out the spring genotypes had more crude cellulose,

but winter had more crude lipid in the grain, while the average content of grain
crude protein was almost the same for both ones. There were marked the
genotypes with desirable traits by aspect of cattle feed quality. So the
investigated material would be valuable as by aspect of planting oat for
feeding so by aspect of its breeding for grain quality and productivity.
Key words: grain, nutrition, oat, quality, yield.
Olivera Nikoli}
34 000 Kragujevac
Centar za strna `ita
Save Kova~evi}a 31
E mail: no@knez.uis.kg.ac.yu