Deployment of Special Investigative Means - SE

M
ISBN 978-86-84437-62-6
PRIMENA SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA
CTP do B2
011/242 2298
PRIMENA
SPECIJALNIH
ISTRANIH
SREDSTAVA
PROJEKAT
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI STEENE KRIVINIM DELOM U SRBIJI (CAR)
Izdava
Savet Evrope
Kancelarija u Beogradu
panskih boraca 3, 11070 Beograd
www.coe.org.rs
Savet Evrope, 2013.
Ova publikacija prireena je u okviru projekta Oduzimanje imovinske koristi steene krivinim delom u Srbiji, koji finansira Evropska unija a primenjuje Savet Evrope.
Posebnu zahvalnost izraavamo ekspertima Saveta Evrope Sambei, Bridger & Polaine.
Izneta miljenja se ne moraju nuno slagati sa zvaninim stavovima Evropske unije
i/ili Saveta Evrope.
Naslov originala
The Deployment of Special Investigative Means
Za izdavaa
Antje Rothemund
Urednik
Silvija Panovi-uri
Prevod
Alfa tim
Lektura i korektura
Jasna arkovi
Tira
500 primeraka
ISBN 978-86-84437-62-6
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
PRIMENA SPECIJALNIH
ISTRANIH SREDSTAVA
Beograd
mart 2013.
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan niti
prenet u bilo kom obliku ni bilo kakvim sredstvima, elektronskim (CD-ROM,
internet itd.) ili mehanikim putem, ukljuujui fotokopiranje, snimanje i bilo
kakav sistem za skladitenje podataka ili njihovo prenoenje bez prethodne pismene dozvole Saveta Evrope (Direktorat za komunikacije).
Za dodatne informacije obratite se na adresu:
Jedinica za saradnju u borbi protiv ekonomskog kriminala
Odeljenje za informaciono drutvo i borbu protiv kriminala
DG I Ljudska prava i vladavina prava
Savet Evrope
Email: contact.econcrime@coe.int
Internet: www.coe.int/economicrime
SADRAJ
I. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
II. TA SU SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12
III. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA I OKVIR EVROPSKE

KONVENCIJE ZA ZATITU LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14
IV. SAECI PREDMETA KOJI SU NEDAVNO RAZMATRANI

PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA
A ODNOSE SE NA SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA . . . . . . . . . . . . . .
26
V. TIPOVI SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA:

PODROBNA ANALIZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
46
VI. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA: MEUNARODNI

INSTRUMENTI/STANDARDI I UZAJAMNA PRAVNA POMO . . . . . . .
82
VII. PRIMENA SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA

I OSETLJIV/POVERLJIV MATERIJAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
89
1. UVOD
Krivine istrage o tekim delima organizovanog kriminala, korupcije ili
privrednog kriminala tradicionalno su reaktivne prirode, to znai da se krivina dela istrauju poto su poinjena. Takve istrage po pravilu podrazumevaju prikupljanje dokaza od svedoka da bi se ustanovile injenice i okolnosti,
oduzeli dokazni predmeti i predmeti izvrenja krivinog dela i da bi se prikupili i povezali dokazi zasnovani na dokumentima, kao to su finansijski i drugi
dokumenti.
Pokazalo se da su te istrage po pravilu delotvorne ako, na primer, postoje
pouzdani svedoci koji su kadri da prue uverljive dokaze, ili ako je osumnjieni
ili optueni voljan da sarauje s vlastima i da svedoi protiv svojih sauesnika u
krivinom delu, ili ako postoji detaljan trag na papiru finansijskih transakcija.
Meutim, sve vea sloenost / kompleksnost tekog organizovanog kriminala, korupcije i mnogih tipova privrednog kriminala vodi tome /dovela je do
toga da esto nema mnogo izgleda da se pojavi nezavisan svedok transakcije ili
samog izvrenja krivinog dela, kao i da oni koji su u kriminal umeani najee nisu voljni da izau iz kruga sauesnika i pomognu tuiocu (ili, ako i jesu
voljni, nedostaje im kredibilitet pouzdanog svedoka). Osim toga, sva je prilika da
raspoloivi dokazi zasnovani na pisanim ispravama nisu dovoljni da na temelju
njih tuilac izgradi okosnicu svog sluaja.
Od reaktivne do proaktivne istrage: sve vei znaaj

specijalnih istranih sredstava
Iz svih navedenih razloga i uz sve veu sposobnost policije da prikuplja
i analizira dokaze, danas se u velikom broju zemalja esto koristi proaktivna
istraga za borbu protiv tekog kriminaliteta i protiv nedozvoljenih finansijskih
aktivnosti. Kao to i samo ime kazuje, proaktivna istraga je ona istraga koja istraitelju prua mogunost da otkrije i onemogui osumnjiene u izvrenju njihovih kriminalnih radnji; pored toga, zahvaljujui proaktivnoj istrazi mogue je
pribaviti dokaze i o ranijim (historic) krivinim delima.
Priroda proaktivne istrage je takva da obino obuhvata korienje tajnih,
intruzivnih tehnika. Taj pristup ne predstavlja novinu. Meutim, irom Evrope,
u poslednjih 15 i vie godina svedoci smo sve veeg oslanjanja na otkrivanje (nezakonitih radnji) zasnovano na obavetajnim podacima, uz korienje navedenih
tehnika. Tamo gde se pokazalo da nije mogue prikupiti dokaze koji se odnose
na vrsto povezane grupe organizovanog kriminala ili tamo gde se sumnja na
mito u tesno povezanoj i izolovanoj komercijalnoj sferi, prikrivena istrana sred-
8|
Primena specijalnih istranih sredstava
stva zaista mogu predstavljati jedini nain koji istragu vodi napred (dokle god se
njihova upotreba moe opravdati).
Sada se dolo u fazu da sudovi u veini evropskih zemalja priznaju potrebu policije za korienjem prikrivene i, veoma esto, intruzivne istrane tehnike. U sudskoj praksi je prihvaeno da, u meri u kojoj kriminalci postaju sve
vetiji i uspeniji / sposobniji, i sami metodi otkrivanja i istraivanja krivinih
dela moraju da se razvijaju i prilagoavaju. Slino tome, zahvaljujui brzom razvoju tehnologije, koji je omoguio mnotvo novih naina za izvrenje krivinih
dela, promenila se (u Evropi i drugde) priroda policijskih operacija i operacija
otkrivanja krivinih dela, tako da se znatno vei naglasak stavlja na proaktivnu
istragu zasnovanu na obavetajnim podacima, pre svega korienjem dounika
(ili izvora), prikrivenih agenata i drugih prikrivenih tehnika, kao to je nadzor,
presretanje komunikacija i kontrolisanje isporuka. Drugaije reeno, u samom
sreditu takvog detektivskog rada i istrage su tehnike koje se esto zajedniki
oznaavaju kao specijalna istrana sredstva.
Prikrivene tehnike ureene su na niz razliitih naina: postoje pravni sistemi koji predviaju obavezu pribavljanja sudskog/tuilakog odobrenja; pravni
sistemi koji predviaju obavezu pribavljanja odobrenja nadreenih lica u policijskoj upravi, ali i sistemi u kojima se predmetne aktivnosti ureuju i odobravaju putem podzakonskih akata, odnosno putem uputstava i pravila postupanja
(bilo od strane tuioca ili nekog visokog policijskog slubenika). Zbog toga se
ovde mora naglasiti kako je potrebno da ta oblast bude ureena zakonom (jednim ili vie njih), lako dostupnim, koji propisuje obavezu pribavljanja odobrenja
od strane suda (ili, u najmanju ruku, reim koji podrazumeva sudsku kontrolu),
imajui u vidu lanove 6. i 8. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropske konvencije).
Da bi drava uspostavila delotvoran okvir za primenu specijalnih istranih sredstava, i to takav koji istovremeno uvaava ljudska prava, nuan preduslov je potpuno razumevanje lana 8. Evropske konvencije i njegovog uticaja na
unutranje pravo i praksu. lan 8. jemi pravo pojedinca na privatni i porodini ivot, potovanje doma i prepiske. S druge strane, u praksi se brzo razvijaju
sredstva kojima je mogue naruiti neiju privatnost, zbog ega svako unutranje
pravo, ako se eli da ono bude funkcionalno, mora da uspostavi ravnoteu izmeu dvaju sukobljenih javnih interesa. S jedne strane postoji potreba za spreavanjem tekog kriminaliteta, a s druge postoje ogranienja za delovanje drave
kada je re o njenom meanju u privatni ivot pojedinca.
Pravo na privatnost koje je utvreno lanom 8. nije, meutim, apsolutno
pravo. Evropski sud za ljudska prava dosledno zastupa stanovite da to pravo
mora biti odmereno u odnosu na ogranienja koja su uvedena radi zatite ostalih
pripadnika drutva.
Neminovno je i realno da prikrivene policijske operacije i specijalna
istrana sredstva po samoj svojoj prirodi, podrazumevaju i izvestan stepen naruavanja privatnosti. Ako je mogue ustanoviti krenje lana 8, onda e okrivljeni
tvrditi da je upotreba takvih tehnika i oslanjanje na dokazni materijal koji je
|9
Uvod
prikupljen pomou takvih tehnika neto to ga liava prava na pravino suenje, koje je zajemeno lanom 6. Evropske konvencije. S druge strane, okrivljeni
moe tvrditi da, zbog same injenice da je dolo do povrede privatnosti, dokazni
materijal koji je prikupljen pomou takvih tehnika treba da bude iskljuen od
strane domaeg suda ili da je nepravino da krivini postupak u takvim okolnostima bude nastavljen.
Da bi uspeno pobili takva osporavanja, policijski organi treba da budu
u mogunosti da opravdaju upotrebu prikrivenih metoda, i to pozivajui se na
osnovna naela na kojima poiva Evropska konvencija, naime na naelo zakonitosti (jasna, dostupna pravila u unutranjem pravu kao osnova za upotrebu
specijalnih istranih sredstava), neophodnost i srazmernost, uz istovremenu primenu odgovarajuih zatitnih mehanizama koji spreavaju zloupotrebu takvih
metoda. Drugaije reeno, lice koje odobrava upotrebu specijalnih istranih
sredstava (bilo da je re o policijskom organu, tuiocu ili sudiji) mora da dokae
da je primenilo osnovna naela Evropske konvencije u procesu odluivanja o
primeni takvih metoda.
Finansijske istrage i primena specijalnih istranih sredstava

Organi koji prikupljaju finansijsko-obavetajne podatake ili vode odgovarajue istrage priznaju izuzetnu vanost razvoja specijalnih istranih sredstava.
Priroda njihovih istraga esto je takva da reaktivne istrane tehnike nisu kadre
da proniknu u razraene metode koje savremeni kriminalci koriste da bi sakrili
svoju imovinu i sa njom povezane finansijske tragove.
Kada se preduzima neka finansijska istraga ili kada se pokuava ui u trag
odreenoj imovini, valja imati na umu da je jedan od kljunih ciljeva esto identifikovanje fizikog lica koje je stvarni vlasnik (krajnji korisnik), odnosno koje
lino uiva tu imovinu, odnosno koje ima materijalni interes za nju. Da bi se to
ustanovilo i prikupili dokazi o tome, istraitelj esto mora da utvrdi ko stoji iza
pravnog lica, kako bi utvrdio ko je stvarni vlasnik.
Najei vidovi ili tipovi dokaza i pravaca istrage od koristi za nekoga
ko se bavi finansijskim istragama, mogu se podeliti i pobrojati na sledei nain:
finansijski dokazi
- nain/ stil ivota (na primer, gotovina / neprijavljeni prihod),
- zakonit prihod,
- partneri, tj. ortaci (poslovni i drutveni),
- transferi sredstava;
ulaenje u trag imovini
- da li je bilo kupovine nekretnina ili robe, posebno velike vrednosti,
- da li je imovina skrivena na nekoj ofor destinaciji,
- da li je koriena pomo partnera/treih lica;
kriminalno udruenje
10 |
- postoji li veza s drugim kriminalcima,

- nadzorom ili uz pomo prikrivenih operativaca treba pribaviti dokaze o nainu ivota,
- posete partnerima (ortacima) u zatvoru,
- finansijski transferi,
- telefonski listinzi itd.;
opta prikrivena metodologija
- korienje ljudskih resursa (dokazne i nedokazne prirode),
- presretanje telefonskih poziva/imejlova,
- pribavljanje listinga i otkrivanje eventualnih skrivenih tekstualnih
poruka itd.,
- rekonstruisanje fizikog kretanja osumnjienog na osnovu njegove
upotrebe mobilnog telefona,
- zadiranje u imovinu (npr. tajni pretresi);
naredbe za dostavljanje dokumenata ili njihovi ekvivalenti: zasnovani
na obavetajnim podacima (time otvoreni za potonje preispitivanje od
strane branilaca); finansijske ustanove/profesionalni savetnici; poverljiva/tajna/ex parte sasluanja.
Na osnovu svega navedenog jasno je da finansijska istraga, posebno kada
se bavi privrednim kriminalom, korupcijom ili mreom organizovanog kriminala treba da koristi irok spektar specijalnih istranih sredstava, ukljuujui i
sledee:
dounike, agente provokatore i prikrivene agente,
nadzor i praenje (na svim nivoima, ukljuujui uivo praenje rauna i internet nadzor),
zadiranje u imovinu (ukljuujui prikriveno pretresanje prostorija itd.),
presretanje telekomunikacija.
Od obavetajnih podataka do dokaza

Manje vie u svakom predmetu koji se odnosi na privredni kriminal, organizovani kriminal ili korupciju postoji predistrana faza u kojoj se dobijaju
obavetajni podaci ili informacije, koji se potom analiziraju i dalje razrauju. Taj
proces moe biti jednostavan ili sloen, ali u svakom sluaju postoji.
Vano je da se u ovoj raspravi o specijalnim istranim sredstvima ne gubi
iz vida sledee:
moe se pokazati da ono to u poetku predstavlja samo obavetajni podatak treba pribaviti u vidu dokaza (bilo u tom trenutku, bilo u
nekoj docnijoj fazi, zavisno od jurisdikcije i procesnih pravila o tome
kada je moguno prikupljati dokaze);
vrsta dokaza koja se na taj nain pribavlja verovatno e biti posredna;
Uvod
| 11
primena specijalnih istranih sredstava, bez obzira na to da li se koriste
u predistranoj/obavetajnoj fazi ili fazi koja nastupa poto je krivini predmet ve formiran, mora imati osnovu u zakonu, za nju mora
postojati propisno ovlaenje i njihova primena mora biti i potrebna i
srazmerna.
Zbog toga uvek treba obratiti panju na razliite mogue izvore obavetajnih podataka na temelju kojih je otvorena istraga i koji su potom analizirani i
razraivani. Ti obavetajni podaci ili informacije mogli su da poteknu iz:
postojee krivine istrage,
dela finansijske istrage, sprovedene posle izricanja osuujue presude
za krivino delo,
izvetaja o sumnjivoj aktivnosti,
pristigle zamolnice za pruanje uzajamne pravne pomoi,
ljudskih izvora,
snimaka operacija nadzora/presretanja komunikacija,
finansijskog profilisanja osumnjienog (katastar, finansijske institucije,
komunalna preduzea, telefonske kompanije itd.),
naredbe za praenje rauna ili slinih reenja (to zahteva od banaka ili
slinih institucija da prue detaljne podatke o konkretnim transakcijama u odreenom periodu, koji mogu biti dati u realnom vremenu);
naredbe za davanje informacija o klijentu (Customer Information Orders).
II. TA SU SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA?

Specijalna istrana sredstva su ona sredstva ili tehnike koji se koriste za
prikupljanje dokaza i/ili obavetajnih podataka ili informacija na takav nain (tj.
prikriveno/tajno) da oni koji su predmet istrage na to nisu upozoreni. Neminovno je da primena tih sredstava podrazumeva krenje prava na potovanje
privatnog ivota, to oni koji sprovode tu operaciju ili izdaju ovlaenje za njeno
sprovoenje moraju da opravdaju.
Neki oigledni primeri specijalnih istranih tehnika obuhvataju sledee:
kontrolisane isporuke (npr. u istrazi koja se vodi u sklopu borbe protiv
prodaje droge);
nadzor (ukljuujui elektronski nadzor);
korienje prikrivenih agenata.
U tom smislu, treba posebno istai sledee definicije:
Tehniki nadzor, o kojem se ponekad govori kao o intruzivnom elektronskom nadzoru, izuzetno je sredstvo za istraitelja, ali je, potencijalno, veoma
intruzivno pa samim tim, da ne bi dolo do njegove zloupotrebe, zahteva stroge zatitne mehanizme. U veini pravnih sistema presretanje telekomunikacija,
korienje prislunih ureaja i korienje sredstava za praenje potpadaju pod
definiciju elektronskog nadzora.
Fiziki nadzor i osmatranje, koji je po pravilu manje intruzivan od tehnikog nadzora, obuhvata fiziko praenje lica pri emu se koriste dvogledi ili
ureaji za video-nadzor. Takav vid nadzora moe se proiriti i na praenje bankovnih rauna. On obuhvata neke aspekte praenja kompjuterskih aktivnosti;
meutim, ukoliko je re o savrenijim metodama, u pitanju je tehniki nadzor.
Prikrivene operacije i sting (aoka) operacije Angaovanje prikrivenih
agenata, koji mogu ali ne moraju biti deo dalekosene sting operacije, izuzetno
je korisno u onim predmetima gde je konvencionalnim sredstvima veoma teko
pristupiti aktivnostima kriminalaca, kao to su npr. korumpirani pojedinci. Kod
takvih operacija cilj je da se uspostavi kontakt s metom (metama). Zavisno od
pravnog sistema o kojem je re, prikriveni agenat ili agent moe biti policajac ili,
na primer, pripadnik neke kriminalne grupe koji je dobio dozvolu policije ili
sudskog organa da ostane u toj grupi, ali da u isto vreme kontinuirano podnosi
izvetaje o njenim aktivnostima. Svedoenje insajderskog svedoka, bez obzira
na to da li je re o prikrivenom agentu ili ak o sauesniku, ima sve izglede da
bude od znaaja u potonjem sudskom gonjenju. Sem toga, efekat takvog uverljivog svedoenja, iako postoje veliki izgledi da ono u poetku bude predmet pravnog osporavanja, esto se ogleda u tome da optueni poinju da nude saradnju,
ta su specijalna istrana sredstva?
| 13
uz vlastita priznanja krivice, ime se otklanja potreba za dugim i skupim sudskim postupcima.
Operacije in flagrante U naelu, i pod pretpostavkom da se izraz operacija in flagrante tumai kao operacija u kojoj istraitelji, na osnovu prethodno
dobijenih informacija uhvate poinioca na delu, tj. u trenutku izvrenja krivinog dela, po pravilu ne ukljuueu policajce ili agente-provokatore u ulozi prikrivenih agenata. Meutim, u nekim evropskim zemljama tim izrazom se oznaava
i operacija u kojoj postoji interakcija izmeu policajca i lica koje je meta, a da
policajac pritom igra pasivnu ulogu, dok se sama operacija sprovodi na osnovu
polaznih obavetajnih podataka. Takva uloga e se u ovom referatu tumaiti kao
uloga prikrivenog agenta, dok e sama operacija biti smatrana sting operacijom,
probnom kupovinom ili testom integriteta, zavisno od sluaja (neophodno je
obratiti panju,, dalje u tekstu, na krau analizu operacija koje sprovodi policija
pod nazivom operacije namamljivanja).
Kao to je naglaeno u Uvodu, sama priroda specijalnih istranih tehnika
je takva da e njihovo korienje esto dovodi do toga da kasnije budu osporavane pred sudom zbog toga to su, navodno, njihovom primenom prekrena
osnovna prava (naroito ona koja garantuje Evropska konvencija), ili na osnovu
toga to su aktivnosti policije bile navodno neustavne i/ili je sama operacija bila
nezakonita iz ugla unutranjeg prava.
Kada se planira sprovoenje prikrivenih operacija, mora se imati na umu
da prava pojedinca moraju biti zatiena, odnosno da se ta prava smeju kriti
samo ako se to ini na zakonit nain i u opravdanim sluajevima, na osnovu
izdatog odobrenja. Drave irom Evrope u prilici su da utvrde da se gotovo sve
odluke organa koji planiraju jednu takvu operaciju ili koji daju odobrenje za njeno sprovoenje docnije izlau pomnoj analizi i osporavanju.
Zbog toga se specijalne istrane tehnike /sredstava, bilo da je re o operacijama koje se sprovode radi prikupljanja obavetajnih podataka ili radi prikupljanja dokaznog materijala, mogu koristiti iskljuivo onda kada:
postoji izriita osnova u unutranjem pravu za preduzimanje takve
radnje,
postoji odgovarajui okvir za izdavanje odobrenja i sprovoenje kontrole [nad primenom mere],
je primena tih mera neophodna i
je primena tih mera srazmerna.
Kada se razmatra bilo kakva primena mera koje e, izmeu ostalog, dovesti do meanja (u neka prava), uvek treba postaviti sledee pitanje: Da li je
mogue pribaviti obavetajne podatke/traene dokaze na neki drugi nain koji je
u manjoj meri intruzivan?.
III. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA

I OKVIR EVROPSKE KONVENCIJE
ZA ZATITU LJUDSKIH PRAVA
Od presudnog je znaaja da unutranje pravo obezbedi pravni okvir za prikrivene aktivnosti i primenu specijalnih istranih sredstava. Podjednako je vano
da okvir koji se na taj nain uspostavi zadovolji sve zahteve Evropske konvencije.
lan 6.1. Evropske konvencije utvruje:
Svako, tokom odluivanja o ... krivinoj optubi protiv njega, ima pravo
na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim
sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
lan 8. utvruje:
1. Svako ima pravo na potovanje njegovog privatnog i porodinog ivota,
doma i prepiske.
2. Javne vlasti nee se meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu
sa zakonom i neophodno u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili
kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) analizirao je
probleme iz oblasti lana 8. razmatrajui pre svega sledea pitanja:
Da li predmetno pitanje spada u polje primene lana 8?
Ako je odgovor potvrdan, da li je bilo meanja javne vlasti?
Ako je odgovor potvrdan, da li je to bilo u skladu sa zakonom?
Ako je odgovor potvrdan, da li se time teilo legitimnom cilju tj. jednom od onih koji su navedeni u lanu 8. stav 2?
Ako je odgovor potvrdan, da li je to bilo neophodno, to jest da li je meanje odgovaralo akutnoj drutvenoj potrebi i da li je bilo srazmerno
toj potrebi?
Veina tajnih policijskih operacija koje obuhvataju primenu specijalnih
istranih sredstava smatra se meanjem u prava koja pojedinac uiva po osnovu
lana 8. stav 1. (vidi suprotno u Ludi v Switzerland, dole str. XX).
Pravo na privatnost utvreno lanom 8. nije apsolutno, ve je uslovljeno
pravo. Meanje u prava zatiena lanom 8. stav 1. imae za posledicu povredu
lana 8, osim kada je to meanje:
u skladu sa zakonom;
preduzeto radi ostvarivanja jednog ili vie zakonitih ciljeva iz lana 8.
stav 2:
- u interesu nacionalne bezbednosti,
Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava
| 15
u interesu javne bezbednosti,

u interesu ekonomske dobrobiti zemlje,
radi spreavanja nereda ili kriminala,
radi zatite zdravlja ili morala,
radi zatite prava i sloboda drugih,
neophodno u demokratskom drutvu.
Meanje u skladu sa zakonom

Mera koja se osporava tj. primenjena prikrivena tehnika, mora imati valjan osnov u unutranjem pravu. Mora postojati konkretna zakonska odredba
koja ovlauje na primenu radnje kojom se vri meanje u prava iz lana 8. stav
1. Taj zakon mora biti dostupan licu (licima) koje je pogoeno navedenom merom (vidi Silver v United Kingdom (1983) 5 EHRR 347).
Zakon mora biti formulisan dovoljno jasno da pojedinac stekne uvid u
okolnosti i uslove pod kojima javne vlasti imaju pravo da posegnu za prikrivenim metodama (vidi Kopp v Switzerland (1998) 27 EHRR 91 i Taylor-Sabori v
United Kingdom (2002) 36 EHRR 17).
Zakon mora ukazati na obim svakog diskrecionog prava koje je dato vlastima, kao i na nain njegovog ostvarivanja, i to mora uiniti dovoljno jasno da
pojedinac koji je predmet takvih mera dobije odgovarajuu zatitu od proizvoljnog postupanja. Takoe, treba da postoji nezavisni nadzor nad primenom tajnih
metoda (Malone v United Kingdom (1984) 7 EHRR 14).
U predmetu Huvig v France (1990) 12 EHRR 528, Evropski sud je stao na
stanovite da izraz zakon treba tumaiti u materijalnom, a ne u formalnom
smislu. Mogue je osloniti se na precedentno / obiajno pravo (common law), ali
i ono mora biti dovoljno jasno da omogui pojedincu da bude upoznat sa preciznim razmerama svojih zakonskih prava i obaveza. Kada je re o prikrivenim
aktivnostima, pravila precedentnog/ obiajnog prava moraju jasno definisati kategorije pojedinaca koji podleu primeni takvih mera, vrste krivinih dela zbog
kojih je mogue preduzeti prikrivene operacije, dozvoljenu duinu trajanja takvih operacija i okolnosti pod kojima e biti uniten materijal pribavljen takvim
operacijama.
Meanje preduzeto radi ostvarivanja jednog ili vie zakonitih

ciljeva iz lana 8. stav 2.
Evropski sud nije rad da prihvati da administrativne smernice pruaju odgovarajui pravni osnov u smislu lana 8. stav 2 (vidi Malone v United Kingdom
gore navedeno). Meutim prihvatio je da uputstva za postupanje u praksi koja
je izdao odreeni organ, koji na osnovu prenetih ovlaenja donosi pravila, ispunjavaju uslove koje je postavila Evropska konvencija (vidi Barthold v Germany
(1985) 7 EHRR 383).
16 |
Uspostavljeni pravni okvir mora pruiti/ sadrati garancije kao zatitu

od proizvoljne upotrebe ovlaenja koja prua. U predmetu Kruslin v France
(1990) 12 EHRR 547, koji se odnosio na prislukivanje telefonskih komunikacija,
Evropski sud je identifikovao sledee pravne manjkavosti u postupcima koji se
primenjuju u Francuskoj:
nije precizirana kategorija lica iji telefoni mogu biti prislukivani;
nije utvrena kategorija krivinih dela koja bi opravdala prislukivanje;
nema vremenskog ogranienja primene mere prislukivanja;
nisu utvreni postupci za podnoenje izvetaja o presretnutim razgovorima;
nema sudske kontrole;
nema odredbe koja bi omoguila kontrolu od strane odbrane;
nema odredbe o unitenju traka u sluaju oslobaanja (od optubi).
Evropski sud je razmatrao predmete Kruslin v France i Huvig v France u
Valenzuela Contreras v Spain (1998) 28 EHRR 483, i u stavu 46(iv), u kontekstu
presretanja, utvrdio je sledee minimalne garancije koje moraju biti utvrene zakonom kojim se ureuju prikrivene aktivnosti:
kategorija ljudi koji mogu doi u situaciju da njihovi telefoni budu prislukivani na osnovu sudske naredbe;
priroda krivinih dela zbog kojih moe biti doneta takva naredba, odnosno reenje;
ogranienje trajanja prislukivanja telefona;
postupak za izradu zbirnih izvetaja koji sadre podatke o presretnutim komunikacijama;
mere predostronosti koje valja preduzeti da bi se snimci razgovora u
potpunosti sauvali i u celosti predoili sudiji i odbrani radi mogue
inspekcije;
okolnosti u kojima snimci mogu ili moraju biti izbrisani ili trake unitene, posebno u onim situacijama kada je istrani sudija pustio okrivljenog na slobodu ili kada ga je sud oslobodio optube.
to je vea nezavisnost tela koja daju ovlaenje za upotrebu specijalnih
istranih sredstava i preispituju tu upotrebu, to je vea verovatnoa da e i pravni
okvir biti smatran usklaenim sa zahtevima iz lana 8. stav 2. U predmetu Klass
v Germany (1978) 2 EHRR 214, Evropski sud je stao na stanovite da su parlamentarna kontrola i nezavisna revizija koju sprovodi lice koje je kvalifikovano za
obavljanje sudske dunosti dovoljni da zadovolje zahteve iz lana 8. stav 2, ali je
prokomentarisao da sudska kontrola prua najbolja jemstva nezavisnosti, nepristrasnosti i valjanog postupka.
U predmetu Funke v France (1993) 16 EHRR 297, Evropski sud je stao
na stanovite da ovlaenja koja su, na osnovu postojeeg regulatornog okvira,
priznata francuskoj carini omoguavaju da carina ima iskljuivu nadlenost da
| 17
odredi primerenost, trajanje i obim pretresa, ime se kri lan 8. Mogunost pretresa bez prethodnog sudskog odobrenja ocenjena je kao najozbiljniji nedostatak
tog sistema. Stoga se lako moe dogoditi da to to policija sama sebi daje ovlaenje za preduzimanje intruzivnih vidova prikrivenih aktivnosti, bez bilo kakve
nezavisne kontrole, bude ocenjeno kao povreda lana 8.
Meanje neophodno u demokratskom drutvu

To znai da ogranienje ostvarivanja prava pojedinca iz lana 8. stav 1. mora:
odgovarati zahtevima akutne drutvene potrebe;
biti sprovedeno u nastojanju da se ostvari legitimni cilj [onako kako je
to propisano lanom 8. stav 2];
postojati razuman odnos srazmere izmeu [prikrivenih] sredstava koja
su primenjena i [legitimnog] cilja kome se tei. Drugaije reeno, prikrivena aktivnost treba da bude ograniena na ono to je striktno neophodno da bi se ostvario traeni cilj.
Moraju takoe da postoje i odgovarajue i delotvorne mere zatite i pravni
lekovi za sluaj zloupotrebe tih metoda.
Sem toga, svako ograniavanje prava pojedinca iz lana 8. mora biti primenjena na nediskriminatoran nain.
Srazmernost
Sporna mera mora biti srazmerna onome to se tei postii njenom primenom. Izvesne oblasti privatnog ivota pojedinca u vioj su meri privatne nego
druge, tako da se u tim oblastima moe zahtevati detaljnije opravdanje i obrazloenje primenjene mere.
U presudi u predmetu B v SSHD (nije dostupan) srazmernost je objanjena na sledei nain:
... mera koja predstavlja meanje u neko ljudsko pravo ne samo da mora
biti preduzeta na osnovu zakonskog ovlaenja ve mora odgovarati akutnoj drutvenoj potrebi i ne sme ii dalje no to je, u jednom pluralistikom drutvu, neophodno da bi se ostvarila njena doputena svrha; ukratko, ona mora biti primerena
i neophodna za ostvarenje legitimnog cilja.
Srazmernost se ponekad opisuje kao naelo kojim se standardima ljudskih prava daje pravi smisao, kojim se oivotvoravaju. To naelo se odnosi na
uspostavljanje pravine ravnotee izmeu zatite prava pojedinca i interesa ire
drutvene zajednice. Ta ravnotea se moe uspostaviti samo ako su ogranienja
prava pojedinca [lan 8. stav 1] strogo srazmerna legitimnom cilju kome se tei,
npr. spreavanju kriminaliteta. Ukratko, za ocenu srazmernosti potrebno je da se
suprotstave i odmere razmere meanja u pravo pojedinca na privatnost, s jedne
strane, i konkretna korist u istrazi ili preduzetoj operaciji, s druge strane.
18 |
inioci koje treba razmotriti kada se ocenjuje da li je neka prikrivena

mera srazmerna cilju kome se tei izmeu ostalog obuhvataju sledee:
da li su predoeni relevantni i dovoljni razlozi kao opravdanje za primenu navedene mere;
da li je postojala mogunost preduzimanja alternativne mere koja bi
bila u manjoj meri intruzivna;
da li je postojao izvestan stepen procesne pravinosti u postupku odluivanja;
da li postoje odgovarajui mehanizmi zatite od zloupotreba;
da li ogranienje o kome je re ponitava samu sutinu navedenog prava garantovanog Evropskom konvencijom.
Dobar primer primene naela srazmernosti predstavlja britanski predmet
R v Khan [1997] AC 558. U tom predmetu Kan i njegov roak su pretreseni po
dolasku iz Pakistana u Veliku Britaniju, na aerodromu u Manesteru. Utvreno
je da Kanov roak ima kod sebe koliinu heroina u vrednosti od 100.000 funti. Kod Kana nije pronaena droga i on na sasluanju nije rekao nita to bi ga
inkriminisalo, pa protiv njega nije podneta krivina prijava i odmah je puten.
Policija je potom, na imanju za koje je bilo poznato da ga okrivljeni poseuje,
postavila ureaj za prislukivanje.
Za postavljanje tog ureaja za prislukivanje (sprovedeno izvrenjem lakeg krivinog dela ometanja poseda), ovlaenje je izdao ef policije u datom
podruju, u skladu sa smernicama ministarstva unutranjih poslova iz 1984. godine (kao to se moe zakljuiti iz samog naslova tih smernica, re je o smernicama, a ne o formalnim zakonskim odredbama). Prisluni ureaj je zabeleio detalje razgovora tokom koga je okrivljeni sebe inkriminisao u pogledu nezakonitog
unoenja znatne koliine heroina. Sudija koji je sudio u tom postupku dozvolio
je da ti dokazi budu prihvaeni kao relevantni dokazi u postupku, uz obrazloenje da su oni pribavljeni na osnovu ovlaenja za korienje prislunog ureaja,
koje je dobijeno u skladu sa smernicama iz 1984. godine, kao i da se predmet
odnosi na ozbiljnu krivinu istragu u kojoj se uobiajenim metodama nadzora
ne mogu postii praktini rezultati, a upotreba prislunog ureaja moe imati
za posledicu hapenje i optuenje. Posle te sudske odluke optueni je izmenio
svoj iskaz i priznao krivicu, ali je nakon toga uloio albu na osuujuu presudu.
Apelacioni sud je potvrdio presudu, stavi na stanovite da je test prihvatljivosti
bila relevantnost dokaznog materijala, odnosno da ako je odgovor na pitanje da
li je taj materijal relevantan potvrdan, da on moe, ak i u sluaju da je nezakonito pribavljen, da bude prihvaen u postupku. Povreda privatnosti kao argument,
nadjaana je drugim razlozima (kao to su injenica da je policija postupala u
skladu sa smernicama iz 1984, i da je u pitanju bila istraga ponaanja koje spada
u teka krivina dela), pa se nikako ne moe smatrati radnjom ije su posledice
do te mere negativne po pravinost suenja da sud treba da postupi u skladu sa
ovlaenjima koja ima shodno lanu 78. britanskog Zakona o policiji i dokazima u krivinim stvarima i da izuzme taj dokazni materijal (re je o zakonskoj
| 19
odredbi koja doputa sudiji da izuzme iz postupka neki dokazni materijal ako je
pribavljen u okolnostima koje predstavljaju nepravino postupanje).
Dom lordova je potvrdio zakljuke apelacionog suda. Zakljueno je da je,
imajui u vidu injenice, odluka o prihvatanju dokaza doneta ispravno, iako su
odredbe Evropske konvencije mogle biti relevantne za preduzimanje mera, shodno lanu 78. Dom lordova je naglasio da se znaaj bilo kakvog krenja relevantne
zakonske odredbe ili prava garantovanog Evropskom konvencijom utvruje na
osnovu posledica te radnje po pravinost postupka, a ne na osnovu toga da li je
u pitanju nezakonito postupanje ili kakva druga nepravilnost.
Kan je uputio predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud
je presudio da je postavljanjem prislunog ureaja bio prekren lan 8. stav 1 i
da se meanje u pravo okrivljenog na privatnost nije moglo opravdati shodno
lanu 8. stav 2, budui da nije postojao zakonski okvir za takav nadzor, to je
znailo da postavljanje ureaja nije moglo biti u skladu sa zakonom. Indikativno
je, meutim, da je Evropski sud presudio kako prihvatanje dokaza pribavljenog
krenjem nekog prava garantovanog Evropskom konvencijom ne dovodi automatski do toga da suenje bude proglaeno nepravinim, odnosno da se ustanovi krenje lana 6, ak i onda kada je, kao u navedenom sluaju, to predstavljalo
jedini dokaz protiv okrivljenog.
Na tragu sluaja Khan, u predmetu Armstrong v United Kingdom (2002)
36 EHRR 30, Evropski sud je jednoglasno zauzeo stav da je postavljanjem prislunog ureaja za audio-nadzor, koje je navodno bilo doputeno u skladu sa
istim tim smernicama iz 1984, povreen lan 8, budui da ta mera nije bila u
skladu sa zakonom jer nije postojao zakonski osnov kojim je ureena upotreba
takvih ureaja.
Odgovornost
U predmetu Klass v Germany (gore) Evropski sud je primetio da moraju
postojati odgovarajui i delotvorni mehanizmi zatite od zloupotrebe ovlaenja
upotrebe prikrivenih mera / tehnika. Iako to nije zahtev lana 8, poeljno je da
mehanizam kontrole bude u rukama sudije.
Posledice krenja lana 8.

Evropski sud je jasno stavio do znanja da zahtev za potovanjem pravinog suenja ne zahteva nuno da dokazi koji su pribavljeni nezakonitom prikrivenom operacijom budu nuno iskljueni ili da istraga bude obustavljena.
U predmetu Schenck v Switzerland (1988) 13 EHRR 242 tuilatvo se
oslonilo na audio-zapise telefonskih razgovora, koji su pribavljeni nezakonito.
Evropski sud je stao na stanovite da pravila o prihvatljivosti dokaza predstavljaju prvenstveno pitanje koje se ureuje domaim zakonodavstvom, kao i da je zadatak suda da ustanovi da li je suenje u celosti bilo pravino. Optueni je imao
20 |
priliku da ospori autentinost audio-zapisa koji nisu bili jedini dokazi na kojima
se temeljila osuujua presuda koja mu je izreena.
ini se da je Evropski sud otiao korak dalje u gore navedenom predmetu
Khan v United Kingdom, gde su nezakonito pribavljeni dokazi bili jedini dokazi
na koje se tuba oslanjala.
U predmetu Allan v United Kingdom tuilatvo se na suenju licu A. za
ubistvo oslonilo na tajno snimljene razgovore voene mobilnim telefonom izmeu A. i njegovog saoptuenog u odnosu na druga krivina dela, kao i na razgovore izmeu A. i njegove devojke koji su tajno snimljeni u prostoriji za posete u
zatvoru. Prihvaeno je da to predstavlja krenje prava koja A. uiva prema lanu
8. Evropske konvencije, budui da (u to vreme) nije postojao zakonski okvir za
takvu prikrivenu aktivnost, te da sama radnja nije ni mogla biti u skladu sa zakonom. Ipak, Evropski sud je ustanovio da time to je na suenju korien tajno
snimljen materijal nije bilo povreeno pravo A. na pravino suenje, shodno
lanu 6. Evropske konvencije. I na samom suenju i u albenom postupku A. je
imao priliku da ospori pouzdanost i znaaj dokaza o kojima je re. [Evropski sud
je, meutim, presudio da je pravo A. na pravino suenje bilo povreeno time
to je u dokazni materijal uvrteno navodno priznanje koje je od njega izvukao
policijski dounik koji je pri tom postupio prema uputstvima policije.]
U predmetu Perry v United Kingdom [2003] CLR 281 optuenome je
stavljen na teret itav niz oruanih pljaki. Svi pokuaji policije da organizuje
prepoznavanje optuenog u vrsti bili su osujeeni, pa je policija tajno snimila
optuenog na javnom mestu, u samoj policijskoj stanici. Policija je nala jo 11
dobrovoljaca koji su imitirali njegove postupke, pa je svedocima prikazala snimke koje je na taj nain napravila; dva svedoka su pozitivno identifikovala optuenog. Ni optueni ni njegov advokat nisu znali za tajno snimanje i nisu videli
snimke pre no to su oni upotrebljeni. Postupajui sudija je prihvatio taj dokazni
materijal na osnovu toga to, po njegovoj oceni, nain na koji je snimak korien
nije bio nepravian, bez obzira na injenicu da se pri tom nije postupalo u skladu s bilo kakvim pravilima / smernicama. Apelacioni sud je potvrdio osuujuu
presudu, dok je Evropski sud Perijevu predstavku proglasio neprihvatljivom, uz
obrazloenje da korienje dokaznog materijala pribavljenog bez odgovarajue
zakonske osnove ili nezakonitim sredstvima nije nuno u suprotnosti sa lanom
6. stav 1, pod uslovom da su pri tom postojale odgovarajue procesne garancije
da izvor tog materijala nije bio kompromitovan.
Prikriveno prikupljanje podataka o nekom pojedincu od strane policije ne
predstavlja uvek krenje lana 8. stav 1, a ako nije re o krenju, onda, razume se,
nema potrebe da se otvara(ju) pitanje(a) u vezi lana 8. stav 2. i da se razmatra
da li jeste ili nije postojao opravdan osnov za krenje. Tako je u predmetu Ludi
v Switzerland (1992) 15 EHRR 173 Evropski sud odbio da ustanovi da li je korienje prikrivenog agenta povredilo prava podnosioca predstavke po osnovu
lana 8., budui da je on bio osumnjien za pripadnitvo veoj grupi krijumara
opojnih droga kod koje je pronaeno pet kilograma kokaina i stoga je morao
biti svestan da se upustio u krivino delo... te da je, samim tim, bio izloen mogu-
| 21
nosti da se suoi s prikrivenim agentom iji e zadatak u sutini biti da razotkrije i

njega i njegove postupke. U tom sluaju, operacija krijumarenja droge ve je bila
u toku kada je prikriveni agent stupio na scenu, tako da injenica da su dokazi
koji su pribavljeni u sklopu te operacije bili prihvaeni u postupku nije ni na koji
nain predstavljala krenje lana 6. Evropske konvencije.
Provokacija ili zamka

Definicija
Postavljanje zamke (ponekad se upotrebljava i izraz provokacija) po pravilu nije sveobuhvatno definisano u unutranjem pravu, iako u nekim evropskim
zemljama zakonici o krivinom postupku (ili drugi odgovarajui zakonski akti)
sadre odredbu po kojoj postoji provokacija ili postavljanje zamke u sluaju kada
je uinjeno vie od pruanja puke mogunosti za izvrenje krivinog dela.
U najirem znaenju pojma, koje koristimo u ovom radu, postavljanje zamke ili provokacija obuhvata svako angaovanje policijskih agenata ili drugih
slubenih lica koja postupaju u ime drave, i koja koriste razliite vidove dovoenja u zabludu, prevarnih radnji ili postavljanja zamke radi pribavljanja dokaza
o izvrenju krivinog dela, onda kada su lice ili lica koja su na meti takvih operacija dovedeni u situaciju da je slubeno lice otilo korak dalje od pukog pruanja / stvaranja mogunosti krenja zakona. U daljem tekstu e se, jednostavnosti
radi, koristiti izrazi zamka ili postavljanje zamke (entrapment).
Sama injenica da je u nekoj tajnoj operaciji koriena zamka ne mora
nuno znaiti da e dokazi koji su u toj operaciji pribavljeni biti smatrani nepravinima ili nepropisnima. To odraava stanovite da takvo postupanje (trikovi)
mogu biti od sutinskog znaaja onda kada se istrauju odreeni vidovi krivinih dela, posebno u situacijama kada nema oteenog koji bi mogao da prijavi
izvrenje dela. Krivina dela za koja se koristi metod postavljanja zamke jesu
razni oblici krijumarenja opojnih droga ili korupcija, gde taj metod moe biti i
jedini nain za pribavljanje dokaza protiv odreenog poinioca.
Velika je verovatnoa da e odbrana pokrenuti pitanje primene metoda
postavljanja zamke i tvrditi da to predstavlja problem onda kada nema nikakvu
drugu mogunost da ospori navode tuilatva ili kada su dokazi koji su na taj
nain pribavljeni sami po sebi do te mere uverljivi da su nesporni.
Da li metod postavljanja zamke predstavlja osnov za odbranu?

Drave precedentnog /obiajnog prava [Common Law pravni sistemi]:
Nepobitno je utvreno, u pravnim sistemima koji primenjuju obiajno (precedentno) pravo, od 1980. godine, da postavljanje zamke ne predstavlja osnov za
odbranu. To je potvrdio Dom lordova u predmetu R v Sang [1980] A.C.402, u
kome je odlueno da nema osnove za odbranu zbog toga to su dokazi prikupljeni podsticanjem ili postavljanjem zamke za koje se postarao tzv. agent provo-
22 |
kator (agent provocateur), odnosno prikriveni agent ili kriminalac-dounik koji

sarauje s policijom i kome je policija poverila odreeni zadatak.
Meutim, pretpostavka da se prikriveni agent ili dounik ponaao nepropisno i da je podstakao okrivljenog na izvrenje krivinog dela, ili da je cela operacija predstavljala zloupotrebu ovlaenja, sama po sebi jeste argument na koji
se odbrana moe pozvati pred sudom i koji e, ukoliko ga sud prihvati, dovesti
do toga da se postupak obustavi zbog zloupotrebe procesnih prava. Obrazloenje
za obustavu postupka u tom sluaju glasi da postavljanje zamke zapravo predstavlja zloupotrebu izvrnih ovlaenja te da, stoga, tu nije re o pitanju krivice
ili nevinosti optuenog, ve o tome da bi, ab initio, bilo nepravino da mu se
uopte sudi. Takoe, treba ukazati na to da u retkim prilikama sud moe zakljuiti da u datom predmetu jeste dolo do postavljanja zamke, ali da postupak ne
bude obustavljen nego da samo odreeni dokazni materijal bude izuzet iz spisa
predmeta (na primer, kada se prilikom osporavanja kvaliteta nadzora / kontrole
nad celokupnom operacijom ustanovi da odreeni podaci nisu bili evidentirani
na odgovarajui nain,, to spreava kvalitetno unakrsno ispitivanje odreenog
svedoka),
Ukoliko je ustanovljeno da je postojao izvestan stepen zamke, ali da je
taj stepen nedovoljan da bi sud naloio obustavu postupka, sama ta okolnost
moe se odraziti na odmeravanje kazne tako to e ona biti ublaena.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama savezni zakon utvruje da je postojanje zamke osnov za odbranu ali samo u okviru precizno utvrenih i usko koncipiranih parametara.]
Drave kontinentalnog prava [Civil Law pravni sistemi]: Zakon o krivinom postupku ili ekvivalentni zakonski akt, po pravilu zabranjuje provokacije
ili postavljanje zamki. Ako se ustanovi da je provokacija postojala, predmet se
obustavlja. Ako tuilac pre poetka suenja utvrdi da se u dokaznom materijalu
nalaze podaci / materijal pribavljen provokacijom, onda e ili sam tuilac odustati od gonjenja ili e zatraiti od suda da to uini (zavisno od pravila vaeih u
datom pravnom sistemu). Kao i u zemljama u kojima vlada precedentno pravo, i
ovde se kazna obino moe umanjiti ako je postojao odreeni stepen provokacije, ali ne toliki da za posledicu ima potpunu obustavu postupka. U celini gledano, sud primenjuje sledei test: da li je bilo prekreno pravo na pravino suenje.
Primena tog testa se moe razlikovati od zemlje do zemlje. U nekim dravama
teite e biti stavljeno na to da li je tok postupka bio pravian, ukljuujui ispitivanje svedoka itd., u drugim zemljama bie primenjen test koji se podudara
sa onim koji se koristi u zemljama precedentnog prava: da li je pravino suditi
takvom okrivljenom.
inioci koje treba uzeti u obzir kada se donosi odluka

o provokaciji/postavljanju zamke
Praksa Evropskog suda, zemalja kontinentalnog prava i zemalja u kojima
se potuje precedentno pravo u velikoj meri je postala jedinstvena.
| 23
U britanskom predmetu Smurthwaite and Gill [1994] 98 Cl. App. R.437, iz

1994. godine, u kome se radilo o podsticanju na ubistvo u okolnostima u kojima je
plaeni ubica u sutini bio prikriveni agent, apelacioni sud je naveo inioce koji
se moraju uzeti u obzir i saoptio da pri tom treba postaviti izvestan broj pitanja:
Da li je prikriveni agent postupao kao agent provokator u tom smislu
da je podsticao optuenoga na to da izvri krivino delo koje on inae
ne bi izvrio?
Da li se dokazi sastoje od priznanja izvrenog krivinog dela ili od
stvarnog izvrenja navedenog dela?
U kojoj meri je bila aktivna ili pasivna uloga agenta u pribavljanju dokaza?
U emu se ogledala priroda bilo koje zamke koja je postavljena?
Da li postoji nepobitan zapis onoga to se dogodilo ili je sve to na neki
drugi nain snano potkrepljeno dokazima?
Od 1994. sudska praksa je, meutim, napredovala u celoj Evropi. Domai
sudovi su razmatrali, i u skorije vreme, odbacili itav niz inilaca, ukljuujui
predisponiranost za kriminalitet lica koje je predmet operacije, to je svojevremeno smatrano izuzetno relevantnim kada su utvrivane okolnosti koje su ukazivale na to da li je pojedinac bio provociran ili doveden u zamku. Pravni okvir
provokacije je takoe detaljno razmatran u praksi Evropskog suda. To pre svega
vai za sledee predmete:
Schenk v Switzerland(1988) 13 E. H. R. R. 242;
Ludi v Switzerland (1992) 15 E. H. R. R. 173;
Teixeira De Castro v Portugal (1998) 28 E. H. R. R. 101.
Dva vajcarska predmeta, gore navedena, ukazuju na to da Evropski sud
nastoji prevashodno da utvrdi da li su dokazi predoeni na nain koji ukazuje
na to da je postupak kao celina bio pravian. To znai da odbrani treba pruiti
odgovarajuu priliku da ospori dokaze pred sudom. U predmetu Ludi, tuilac
se pozvao na izvetaj prikrivenog agenta, operativca, koji nije pozvan da uivo
svedoi u postupku. To je znailo da odbrana ne moe da ospori njegove navode;
Evropski sud je potom ustanovio da je to bilo nepravino, te da je, stoga, u svakom sluaju bio prekren lan 6. stav 1.
U predmetu Teixeira, Evropski sud je stao na stanovite da su portugalske
vlasti povredile lan 6. stav 1. i uzeo je u obzir sledee:
nad postupanjem policijskih istraitelja nije bila sprovedena sudska kontrola (u Portugalu takve istrage nadzire sudija za prethodni postupak),
policijski istraitelji su izuzetno / u veoma velikoj meri insistirali
kako bi optueni poinio krivino delo,
ponaanje okrivljenog ni na koji nain nije moglo navesti na zakljuak
da je on bio spreman da poini krivino delo, da policijski istraitelji
nisu intervenisali.
24 |
Pitanja koja je Evropski sud smatrao relevantnim u potpunoj su saglasnosti sa nainom na koji je veina nacionalnih sudova pristupila reenju problema.
Tako je, na primer, Dom lordova u Ujedinjenom Kraljevstvu, 2001. godine, u raspravi po dvema meusobno povezanim albama (Attorney Generals
Reference Number 3 of 2000; R v Looseley), detaljno razmotrio savremeni pravni
pogled na postavljanje zamke, kao i na granice prihvatljivog ponaanja policije.
Zakljuci do kojih je Dom lordova tom prilikom doao bili su izrazito evrocentrini i dobro je to je tako. I u jednom i u drugom predmetu radilo se o
narkoticima koji su predati prikrivenim islednicima u okolnostima u kojima su
ti islednici bili proaktivni u odnosu na optuene.
U dva meusobno povezana albena predmeta otvorena su dva pitanja:
1. u kojoj su meri lanom 6. Evropske konvencije modifikovana ovlaenja u pogledu obustave postupka ili iskljuivanja nekog dokaznog materijala iz postupka,
2. kakvo postupanje dravnih organa predstavlja postavljanje zamke
na nain da, na temelju takvog dokaznog materijala, gonjenje treba ili
obustaviti kao zloupotrebu postupka, ili pak takve dokaze treba iskljuiti iz postupka.
Potvrena su sledea naela:
postojanje zamke, odnosno provokacija nije osnov za odbranu u precedentnom pravu;
sud ima diskreciono pravo da postupak obustavi ili da donese odluku o
iskljuivanju nekog dokaznog materijala;
obustava postupka najee predstavlja najprimereniji pravni lek za
zamku; sud je zauzeo stav da bi, u sluaju da su [takvim postupanjem] povreeni drutveni skrupuli, bilo nepravino da se optuenome uopte sudi;
Sud je utvrdio izvestan broj inilaca koje treba uzeti u obzir, a to su:
- da li je policija prouzrokovala izvrenje krivinog dela ili je samo
pruila optuenome priliku da ga poini,
- da li je re o krivinom delu koje bi bilo teko otkriti neprikrivenim
sredstvima,
- policija mora postupati u dobroj veri, to jest mora pokazati da ima
razuman osnov sumnje,
- operacija mora biti pod valjanim nadzorom;
razuman osnov sumnje ne mora se odnositi na odreenog pojedinca;
nije od sutinskog znaaja da agent koji postupa u ime drave bude
potpuno pasivan;
to je vie koraka preduzeto na planu podsticanja, to je vea verovatnoa da e sud zakljuiti da je prekoraena prihvatljiva granica;
| 25
treba obratiti panju na to u kakvim se okolnostima nalazi optueni /

koliko je ranjiv bio;
sud vie interesuje ponaanje istraitelja nego ranije ponaanje optuenoga.
Sva gore navedena naela, ukljuujui i potrebu da postoji valjana obavetajna osnova za preduzimanje celokupne operacije, korisna su i u zemljama precedentnog prava i u zemljama kontinentalnog prava, budui da su u potpunosti
usklaena sa stavom Evropskog suda, to se jasno pokazalo u izvesnom broju
nedavnih presuda donetih u Strazburu, ukljuujui presudu u rumunskom predmetu Constantin and Stoian v. Romania (predstavka br. 23782/06 i 46629/06).
U tom predmetu, Evropski sud je potvrdio da se postavljanje zamke razlikuje od primene legitimne prikrivene tehnike. Evropski sud je takoe jo jednom potvrdio obavezu domaeg suda da temeljno ispita celokupan materijal koji
se nalazio u sudskom spisu i iz koga se videlo da je optueni tvrdio kako je policija pribegla podsticanju na izvrenje krivinog dela (uloga Evropskog suda se
ogleda samo u tome da se postara da domai sudovi adekvatno osiguraju prava
na odbranu).
Saoptivi da ne gubi iz vida vanost i tekoe s kojima se suoavaju istraitelji u reavanju svojih zadataka, Evropski sud je stao na stanovite da su postupci prikrivenog agenta i njegovog saradnika prevazili okvire pasivne krivine
istrage i da su podstakli podnosioce predstavke na izvrenje krivinog dela za
koja su potom optueni. Bez obzira na supsidijarnu ulogu koju ima u proceni
dokaza i spornog dokaznog materijala, Evropski sud je zakljuio da injenice
ukazuju na to da se ni jedan od spornih dogaaja ne bi zbio da nije bilo policajevog izriitog zahteva za kupovinom opojnih droga.
Sem toga, domai sudovi u Rumuniji u tom predmetu nisu u dovoljnoj
meri istraili navode o podsticanju na izvrenje krivinog dela. Pre svega, apelacioni sud je preinaio odluku okrunog suda, a da za to nije pribavio / izveo
nikakve dokaze, da se i ne pominje to to nije neposredno sasluao podnosioce
predstavke o optubama koje su izneli. Evropski sud je takoe, izmeu ostalog,
primetio da sumnje koje je apelacioni sud izrazio u pogledu potenja svedoka
nisu potkrepljene zakljucima i nalazima same istrage.
Iz tih razloga, Evropski sud je zakljuio da je suenje navedenim podnosiocima predstavke bilo nepravino, ime je prekren lan 6. Evropske konvencije.
IV. SAECI PREDMETA KOJI SU NEDAVNO

RAZMATRANI PRED EVROPSKIM SUDOM
ZA LJUDSKA PRAVA A ODNOSILI SU SE
NA SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA
Za svaku dravu koja analizira sopstvene unutranje pravne okvire u odnosu na specijalna istrana sredstva [nastojei da ih unapredi]veoma je znaajno da se upozna sa preovlaujuim tendencijama i novijom praksom Evropskog
suda.
Stoga su u ovom radu navedeni saeci predmeta kojih ukazuju na aktuelno razmiljanje Evropskog suda i savremene parametre za primenu prikrivenih
ili tajnih tehnika.
Na osnovu navedenog moe se videti da drave povremeno zaostaju kada
je re o potrebi za posedovanjem odgovarajue pravne osnove za primenu specijalnih istranih sredstava, kao i da, ak i tamo gde postoji pravni okvir, nadleni
organi koji izdaju dozvole za primenu tih mera nisu uvek dovoljno oprezni, i
da se odluke ne donose uvek samo kada je to neophodno i kada je srazmerno
datom sluaju, da nisu dovoljno detaljne, i da im ponekad nedostaje redovno [za
sve vreme trajanja mere] preispitivanje.
Shodno tome, sudski nadzor je tema koja ne gubi na aktuelnosti (i u praksi Evropskog suda i na unutranjepravnom nivou), zato to su sudovi ti koji treba da kontroliu davanje odobrenja za primenu specijalnih istranih tehnika, da
nadziru i preispituju samu njihovu primenu kako bi u celokupan proces bio utkan odgovarajui element nezavisnosti.
Provokacije i postavljanje zamki i dalje predstavljaju tekoe s kojima
se sudovi suoavaju kada treba da donesu presude. Razume se, i dalje je reenje u tome da se nae balans, naime da se licu koje je meta operacije prui
mogunost da prekri zakon, ali da se ono ne podstie na vrenje kriminalnih
radnji koje inae ne bi poinilo. Evropski sud je na alost, jo uvek nepotrebno
zaokupljen opisima prikrivenih /tajnih aktivnosti, kao aktivnih i pasivnih,
koji u praksi skoro uopte ne pomau da se shvati ta jeste a ta nije dozvoljeno. Uprkos tome, Evropski sud i veina viih i apelacionih sudova irom Evrope doli su do manje-vie ispravnog testa ili, preciznije reeno, testova: re je,
naime, o tome da mora postojati pouzdana informacija ili na dokazima zasnovano obrazloenje za svaku tajnu ili prikrivenu operaciju ili operaciju sting,
da sama operacija mora da se odvija pod pomnim nadzorom (uz odgovarajuu
raspodelu zadataka i strogo voenje evidencije), kao i da, izmeu agenta i lica
koje je predmet operacije mora postojati odgovarajui odnos, tanije zakoni-
Saeci predmeta koji su nedavno razmatrani pred Evropskim sudom za ljudska prava...
| 27
tim se smatra samo davanje prilike da se izvri krivino delo. Meutim, kada
se ta sama priroda odnosa izmeu agenta i lica koje je predmet operacije moe
definisati iskljuivo kao davanje prilike zavisie od svojstava lica koja u tom
odnosu uestvuju. To znai da e islednik koji je odavno infiltriran u neku
kriminalnu grupu i koji se predstavlja kao profesionalni kriminalac, stupajui
u sadejstvo s voama te grupe moi da podstakne i kae mnogo vie nego to
e to moi da uini islednik koji je angaovan da bi ostvario kontakt samo sa
niim, ranjivijim pripadnicima kriminalne grupe, i to samo za neku pojedinanu kriminalnu transakciju.
Predmet Drakas v. Lithuania (predstavka br. 36662/04)

D., podnosilac predstavke, jedan je od osnivaa Liberalnodemokratske
politike stranke i odbornik u optinskom veu grada Vilnusa.
Odeljenje dravne bezbednosti (u daljem tekstu: ODB) presrelo je 16.
marta 2003. telefonski razgovor izmeu podnosioca predstavke i Jurija Borisova
(u daljem tekstu: J. B.), jednog od glavnih finansijera izborne kampanje predsednika drave Rolandasa Paksasa. Prislukivanje telefonskih razgovora koje je
vodio Jurij Borisov odvijalo se na osnovu sudskog reenja. U novembru 2003.
ODB je deklasifikovalo snimke presretnutih razgovora (skinulo oznaku tajnosti s
njih) i dostavilo ih tuiocu. Borisov. je docnije osuen za pretnje upuene predsedniku drave.
ODB je 17. septembra 2003. zatrailo od dravnog tuilatva dozvolu da
prislukuje telefon podnosioca predstavke. Taj zahtev se temeljio na operativnim
informacijama o tome da podnosilac predstavke odrava kontakte sa Borisovim
i sa A. Z. (koji je zaposlen u jednoj ruskoj agenciji za odnose sa javnou), koji
su finansirali izbornu kampanju Rolandasa Paksasa. Pored toga, smatralo se da
podnosilac predstavke odrava kontakte s ruskim dravljaninom V. F. (koji je
proteran iz panije 1982. godine zbog navodne pijunae).
Dravno tuilatvo je trailo od okrunog suda u Vilnusu da izda ovlaenje za prislukivanje telefona podnosioca predstavke i to reenje (oznaeno kao
tajno) izdato je na rok od tri meseca.
Od 18. septembra do 11. novembra ODB je presrelo pet razgovora izmeu
D. i predsednika drave. Pored toga, ODB je presrelo i razgovore koje je D. vodio
s predsednikovim savetnicima i sa svojim poslovnim partnerima.
Dravni tuilac je 11. novembra 2003. godine pisao direktoru ODB, budui da je u medije procurelo da se razgovori prislukuju i da ODB poseduje
snimke razgovora izmeu D. i predsednika drave. Dravni tuilac je naloio da
se ODB postara da snimci nikako ne dospeju u javnost i da ih uniti, budui da
su svi snimci telefonskih razgovora u kojima uestvuje ef drave, prema lanu 6.
stav 3. Zakona o operativnim aktivnostima, nezakoniti.
28 |
Podnosilac predstavke je 12. novembra 2003. podneo prigovor dravnom

tuiocu, tvrdei da je prislukivanje njegovog telefona, a posebno njegovih telefonskih razgovora s predsednikom drave bilo nezakonito. Podnosilac predstavke je u prigovoru naveo da je time prekreno njegovo pravo na privatnost.
Dravno tuilatvo je istrailo postupanje ODB u tom sluaju, posebno poto je u javnost dospeo sadraj razgovora koje je podnosilac predstavke
vodio sa J. B. i potom uputilo pismo podnosiocu predstavke u kome je iznelo da su zahtevi za presretanje telefonskih razgovora bili podneti u skladu sa
zakonom i predvienim postupkom, ali da D., ukoliko eli, moe da pokrene privatnu tubu u parninom postupku. Prislukivanje razgovora takoe je
omoguilo da se obelodane druge kriminalne radnje D. i njegovih poslovnih
partnera.
U februaru 2004. podnosilac predstavke je pokuao da ospori zakonitost
sudskog reenja kojim je dozvoljeno prislukivanje njegovih razgovora. Okruni
sud u Vilnusu je 18. februara 2004. pismeno obavestio D. da ne postoji zakonska
mogunost za ulaganje albe na takvo sudsko reenje.
D. je takoe uputio pismo ODB, traei da to odeljenje obelodani rezultate istrage koju je povelo kako bi utvrdilo na koji nain su procureli sadraji
njegovih telefonskih razgovora sa J. B., kao i sve druge informacije koje o njemu
poseduje ODB. ODB ga je posavetovalo da taj zahtev uputi dravnom tuiocu.
Podnosilac predstavke je 10. marta 2004. uloio albu apelacionom sudu,
jo jednom nastojei da ospori sudsko reenje od 17. septembra 2003. i pri tom
se pozvao na sledee osnove: 1. nije bilo zakonitog osnova za presretanje; 2. bila
su prekrena njegova prava po lanu 8. Evropske konvencije i 3. ne postoji unutranji pravni lek protiv sudskog reenja kojim se dozvoljava prislukivanje telefonskih razgovora.
Apelacioni sud je tu albu odbio, ne uzimajui je u razmatranje, uz obrazloenje da bi kada bi se nekom licu dozvolilo pravo pristupa sudskim reenjima
kojima se izdaju dozvole za primenu operativnih mera i kada bi mu se dopustilo
da ospori takva sudska reenja, prikrivene istrane radnje bile bi obesmiljene i liene svakog znaenja. Predsednik apelacionog suda primetio je da lan 8. Evropske konvencije ne zabranjuje prikrivene istrane mere ako je re o meanju koje
je neophodno u interesu nacionalne bezbednosti ili radi spreavanja kriminala,
uz napomenu da obrazloena sudska reenja jeme da istrani organi deluju u
okviru zakona.
Svi snimci i transkripti telefonskih razgovora podnosioca predstavke s
ruskim biznismenom V. F., sa J. B. i predsednikom drave. deponovani su 15.
marta 2004 u sekretarijat ustavnog suda, koji je trebalo da razmatra predlog za
opoziv predsednika drave. Tuioci nisu propisali nikakva ogranienja za obelodanjivanje tih snimaka, tako da su isti emitovani. Budui da je rasprava o opozivu predsednika bila javna i da je direktno prenoena na dravnoj televiziji, i
sadraji tih razgovora su tako obelodanjeni.
| 29
Posle emitovanja snimaka razgovora koji su bili dostavljeni ustavnom

sudu, D. je zatraio da se otvori krivina istraga povodom obelodanjivanja sadraja njegovih razgovora, to je tuilac odbio. D. je uloio albu u upravnom
postupku zbog toga to mu ODB nije dozvolilo da pristupi snimcima sopstvenih
telefonskih razgovora, ali su tu albu odbili i okruni upravni sud u Vilnusu i
vrhovni upravni sud, uz obrazloenje da je neutemeljena.
D. je podneo predstavku Evropskom sudu, navodei pri tom da su u njegovom sluaju bili prekreni lanovi 6, 8. i 13. Evropske konvencije, i to sledeim
redom:
1. zakonitost presretanja njegovog telefonskog razgovora od 16. marta
2003. sa J. B.;
2. presretanje (prislukivanje) njegovih razgovora s predsednikom drave, kojim je bio prekren lan 6. stav 3. Zakona o operativnim aktivnostima;
3. krenje lana 6. stav 7. Zakona o operativnim aktivnostima obelodanjivanjem/emitovanjem (snimaka) njegovih razgovora, budui da su
time povreeni njegova ast i dostojanstvo i prava koja uiva po lanu
8. Evropske konvencije;
4. nepostojanje unutranjeg pravnog leka protiv takvih reenja.
Zakljuci Evropskog suda

Sutinsko pitanje koje se postavlja glasi: da li je meanje bilo opravdano, u
smislu lana 8. stav 2. Stav 2., budui da sadri izuzetak od prava koje je zajemeno Evropskom konvencijom, treba usko tumaiti. Ovlaenja za sprovoenje
prikrivenog nadzora nad graanima, koja su inae karakteristina za policijsku
dravu, mogu se tolerisati prema Evropskoj konvenciji samo ako su strogo neophodna za ouvanje demokratskih institucija.
Da meanje koje je utvreno ne bi bilo u suprotnosti s lanom 8., ono pre
svega mora da bude u skladu sa zakonom. Evropski sud je ustanovio sledee:
meanje je imalo pravni osnov u Zakonu o operativnim aktivnostima;
svaka pojedinana mera nadzora odnosno praenja mora biti u skladu sa
strogim uslovima i postupcima koji su utvreni u tom zakonu (Z. o operativnim aktivnostima);
zakonom je propisano da meru o kojoj je re treba da odobri sudija.
Zakonitost Evropski sud je ustanovio da je ovlaenje da se pristupi nadzoru nad telefonskim razgovorima podnosioca predstavke imalo pravni osnov u
litvanskom zakonodavstvu.
Nunost Evropski sud je zakljuio da je cilj presretanja, odnosno prislukivanja bio ouvanje dravne bezbednosti i spreavanje kriminala i da je, shodno
lanu 8. stav 2. Evropske konvencije, bilo neophodno. Dozvole koje su izdate za
to presretanje nisu bile liene pravnog osnova, a nadzor nije bio opti, niti eksploratorni (predmet Klass and others).
30 |
Evropski sud je jo jednom potvrdio da su dravne vlasti, a pre svega sudovi, ti koji treba da tumae i primenjuju unutranje pravo.
Objavljivanje snimaka Evropski sud je odvojeno razmatrao dva niza
objavljivanja:
a. Obelodanjivanje medijima telefonskog razgovora podnosioca predstavke sa J. B.:
Evropski sud je ustanovio da su ti snimci morali da ostanu nedostupni
iroj javnosti, bez obzira na to to je ODB skinulo s njih oznaku poverljivosti i
predalo ih tuiocu.
Evropski sud je ustanovio da iako su zakonske odredbe bile koncipirane tako da obezbede da se nadzor i praenje sprovode strogo u skladu sa zakonom radi zatite privatnosti nekog lica od zloupotrebe, stvarna praksa u toj oblasti
nije bila onakva kakva je propisana. Priznajui argument koji je iznela drava o
tome da javnost ima pravo da bude informisana o ponaanju dravnog slubenika,
Evropski sud je ipak stao na stanovite da je ODB odgovorno za uvanje poverljivosti informacija...
Konano, Evropski sud ne moe a da ne primeti da litvanske vlasti do danas
nisu otkrile kako je sadraj razgovora procureo u medije.
S obzirom na to da nije sauvana poverljivost informacija i da nije utvreno ko je i kome otkrio informacije, Evropski sud je zakljuio da nedostatak
zatite koja je trebalo da bude primenjena na snimke telefonskih razgovora podnosioca predstavke sa J. B. nije bio u skladu sa zakonom. Usled toga prekren je lan
8. Evropske konvencije.
b. Obelodanjivanje sadraja svih telefonskih razgovora podnosioca predstavke ustavnom sudu, koji ih je, sa svoje strane, uinio dostupnim javnosti:
Evropski sud je utvrdio da tu nije bilo krenja lana 8. Evropske konvencije, posebno ako se ima u vidu injenica da je ustavni sud u tom trenutku razmatrao predlog za opoziv predsednika drave.
Nepostojanje unutranjeg pravnog leka Evropski sud se sloio sa ocenom Vrhovnog suda Litvanije o tome da priroda takvih naloga podrazumeva
da se ovlaenja za preduzimanje mera izdaju i da se mere sprovode bez znanja
lica koje je predmet tih mera. Evropski sud je naglasio da zahtev koji Evropska
konvencija postavlja u pogledu predvidljivosti ne moe biti potpuno istovetan
u specifinom kontekstu presretanja komunikacija (prislukivanja) u cilju krivine
istrage i onda kada je cilj relevantnog zakona da se ogranii ponaanje pojedinaca. Pre svega, zahtev za predvidljivou ne moe znaiti da pojedincu treba da
bude omogueno da predvidi kada e vlasti presretnuti njegovu komunikaciju kako
bi mogao da na odgovarajui nain prilagodi svoje ponaanje... takvo obavetenje
moglo bi da dovede do razotkrivanja metoda rada i polja aktivnosti obavetajnih
slubi, pa ak i do identifikovanja njihovih agenata.
| 31
Zakonom o operativnim aktivnostima utvrene su procedure i zatitni

mehanizmi Tim zakonom je zabranjeno obelodanjivanje informacija dobijenih tokom operativnih aktivnosti i podataka o privatnom ivotu lica, i propisano
da sve informacije o privatnom ivotu lica koje je predmet mera, a koje nisu
znaajne za predmet, moraju biti unitene. Ocenjeno je da su ti zatitni mehanizmi dovoljni, i da po oceni Evropskog suda, tu nije dolo do krenja lana 13.
Meutim, u konkretnom sluaju poinjene su izvesne greke, a da pri tom nije
postojala ni jedna institucija koja bi delotvorno nadzirala i kontrolisala greke koje
su se mogle dogoditi i koje su se dogodile u primeni neke operativne mere1, pa je
u tom smislu prekren lan 13.
Predmet Hadzhiev v. Bulgaria (predstavka br. 22373/04):

Podnosilac predstavke Hadzhiev (u daljem tekstu H), pisao je 2001. godine okrunom sudu, pokuavajui da utvrdi da li je nalog za presretanje njegovih
razgovora u periodu od 1. januara 1996. do 1. novembra 2001. izdao taj sud. H.
nije dobio sadrajan odgovor ni od suda kome se obratio, ni od ministra unutranjih poslova.
H. je potom podneo zahtev za sudsku reviziju, da bi okruni sud u Varni
21. jula 2003. odbio taj zahtev uz obrazloenje da su informacije koje on trai
poverljive. H. je uloio albu, a vrhovni upravni sud je odbio njegovu albu i
potvrdio odluku okrunog suda, pozivajui se na sledee pravne osnove:
iako Ustav doputa pojedincu da pribavlja informacije od dravne vlasti, to pravo moe biti podvrgnuto ogranienjima kada je, na primer,
informacija o kojoj je re oznaena kao poverljiva, kao to je sluaj sa
informacijama koje se dobijaju tajnim nadzorom (Zakon o sredstvima
za specijalni nadzor i praenje iz 1997.);
materijalom prikupljenim na taj nain nije prekren Zakon o zatiti
podataka;
H. ne moe da se poziva na Zakon o poverljivim informacijama iz
2002. jer se taj zakon ne moe retroaktivno primeniti;
nije bilo nikakvog krenja lana 8. Evropske konvencije.
H. je podneo i drugi zahtev za obelodanjivanje podataka za period od 1.
novembra 2001. do 29. maja 2003. Zahtev je podnet istim putem kao i prvi i sa
istim ishodom; vrhovni upravni sud je utvrdio sledee:
informacije o tajnom nadzoru su poverljive;
obavetajni podaci koji su dobijeni na osnovu naloga za presretanje
(komunikacija) kao i sam taj nalog, takoe su poverljivi;
injenica da tajni nadzor i praenje mogu svojim reenjem odobriti
samo predsednici okrunih sudova dovoljna je da obezbedi nezavisni
1
Videti paragrafe 68 i 69 presude Evropskog suda dostupno na: http://hudoc.echr.coe.int/

sites/eng/pages/search.aspx?i=001112588.
32 |
sudski nadzor nad postupanjem izvrne vlasti i prua dovoljnu zatitnu

meru od nepropisnog meanja u prava pojedinca;
odbijanje da se informacije koje je podnosilac predstavke traio dostave ne predstavlja krenje prava po lanu 10. Evropske konvencije, zato
to stav 2. tog lana doputa da se ogranie prava utvrena stavom 1.
U februaru 2008. H. je podneo trei zahtev za dobijanje informacija koje
su se odnosile na period od 1. januara 1996. do 3. februara 2008. Stvari su se
odvijale istovetno kao i kod prvog i drugog zahteva i nii i apelacioni sud doneli
sline odluke.
H. je tvrdio da su bili prekreni lanovi 8. i 10. Evropske konvencije, izmeu ostalog zbog toga to zakonodavstvo u Bugarskoj na osnovu koga se vri
presretanje komunikacija ne sadri dovoljno garantija protiv zloupotrebe prava
i spreava vlasti da potvrde da li je on bio predmet naloga za presretanje komunikacija. Evropski sud je meutim, razmatrajui predstavku, analizirao pritube
podnosioca predstavke u irem smislu, tanije uzevi u obzir upravo nedostatak
odgovarajuih zatitnih mehanizama od neopravdanog meanja u njegova prava
proistekla iz lana 8. Evropske konvencije, a ne samo odbijanje vlasti da ga obavesti da li je bio podvrgnut tajnom nadzoru.

Drava je tvrdila da H. nije bio predmet tajnog nadzora pa, samim tim,
nije bio rtva meanja u prava proistekla iz lana 8. Meutim, u skladu s ranijim
presudama, Evropski sud je smatrao da H. moe da tvrdi da je rtva, na osnovu
same injenice da u Bugarskoj postoji zakonodavstvo koje doputa tajni nadzor
i praenje. Sud je sluaj analizirao u skladu sa zakonom koji je bio na snazi u
relevantnom periodu.
Evropski sud je ustanovio, u skladu s prethodnom presudom donetom u
predmetu Association for European Integration and Human Rights and Ekimdzhiev (br. 62540/00, 28. jun 2007), da su i u ovom sluaju bili prekreni i lan 8. i
lan 13., budui da je predstavka proistekla iz istog pravnog okvira.
U pomenutom predmetu Association for European Integration and Human
Rights and Ekimdzhiev, Evropski sud je utvrdio da bugarski pravni sistem do
2007. nije pruao dovoljno jemstava koja bi predstavljala zatitni mehanizam od
zloupotrebe sistema tajnog nadzora, niti je pruao delotvorne pravne lekove u tom
smislu. Evropski sud je, tom prilikom, izrazio zabrinutost zbog stanja bugarskog
zakonodavstva i predvienih procedura u vezi s tajnim praenjem i nadzorom
i zatraio od Bugarske da izvri neophodne izmene i dopune. ire gledano, taj
okvir je sadrao odreene zatitne mehanizme, ali je i dalje postojao rizik od
zloupotrebe. Evropski sud je identifikovao sledee probleme:
1. nije predvieno da nezavisni organ vri reviziju primene mera nadzora
ili da utvrdi da li e materijal koji je pribavljen primenom tih mera biti
uniten i u kojem roku ako se pokae da praenje nije donelo oekivane rezultate;
| 33
2. nedostaju dovoljna jemstva u odnosu na nadzor koji se sprovodi iz razloga nacionalne bezbednosti, a ne u kontekstu krivinog postupka;
3. nedostaju propisi koji bi uredili, uz odgovarajui stepen preciznosti,
nain na koji se pregleda i kontrolie taj materijal ili koji bi utvrdili
postupke koji se sprovode radi ouvanja integriteta i poverljivosti
tog materijala, kao i postupke koji se sprovode ako materijal treba
unititi;
4. ne postoji nezavisni organ koji bi nadzirao funkcionisanje sistema tajnog praenja i o tome podnosio izvetaje;
5. ne postoji nezavisna kontrola nad korienjem materijala izvan okvira
izvorne primene mera nadzora i praenja;
6. nema sistema obavetavanja lica o kojima je re, ak ni tamo gde bi
to obavetenje moglo da bude prueno a da se ne ugrozi svrha samog
praenja, odnosno nadzora2.
Predmet Robathin v. Austria (predstavka br. 30457/06)

Godine 2005. pokrenut je krivini postupak protiv Robathin-a (u daljem
tekstu R.), advokata, u vezi s navodnim izvrenjem teke prevare, teke krae i
pronevere. Istrani sudija je 2006. izdao naredbu za pretres i zaplenu stvari u
prostorijama R.
Pretres njegovih poslovnih prostorija izvren je 2006. i tom pretresu su
pored podnosioca predstavke, prisustvovali i njegov advokat i predstavnik Advokatske komore Bea. Policajci koji su obavljali pretres pretraili su njegov kompjuterski sistem i sadraj svih dokumenata kopirali na disk.
Predstavnik Advokatske komore Bea tome se suprotstavio uz obrazloenje da je ta mera, po njegovom miljenju, nesrazmerna zato to je tehniki mogue, primenom odgovarajuih kriterijuma za pretragu, pretresti i kopirati samo
one dokumente koji odgovaraju kriterijumima utvrenim u naredbi za pretres.
Policajci su stupili u kontakt sa istranim sudijom i insistirali na tome da
se kopiraju svi dokumenti. Nakon toga, na temelju predloga predstavnika Advokatske komore Bea, dogovoreno je da e policajci kopirati sve podatke koji
se pokau u pretrazi na osnovu imena R i G na jedan disk, dok e sve ostale
podatke kopirati na zasebne diskove. Svi diskovi su zapeaeni i predati istranom sudiji.
Zbog spora oko navedenog materijala, od vanraspravnog vea (Ratskammer) je zatraeno da donese odluku treba li taj materijal analizirati ili ga treba
vratiti. Vanraspravno vee je odluilo da materijal treba analizirati zbog toga to
je re o materijalu koji je zaplenjen u sklopu prethodne istrage, a da R. ne moe
da se pozove na uvanje profesionalne tajne zato to je on sam osumnjieni.
2
Videti paragraf 45 presude Hadzhiev v. Bugarska.
34 |
Na osnovu Zakonika o krivinom postupku (lan 139), od istranog sudije se trai da navede razloge zbog kojih izdaje naredbu za pretres. U naredbi
mora to je mogue jasnije biti opisano koje predmete treba zapleniti; odobrenje
za zaplenu moe se dati samo za one dokumente (papirne kopije i elektronske
podatke) koji su u neposrednoj vezi s krivinim delom o kome je re. U konkretnom sluaju Advokatska komora je tvrdila da je zaplena svih podataka preterana, odnosno da prevazilazi zakonom propisane okvire i da je stoga nezakonita.
Advokatska komora Bea obratila se dravnom tuiocu traei od njega
da razmotri mogunost ponitaja radi ouvanja zakonitosti, zbog profesije R.
(advokatura) i opasnosti da nalogom za pretres i zaplenu bude povreena njegova dunost (prema drugim klijentima itd.) u smislu profesionalne tajne. Osim
toga, od advokata se zahteva da koriste kompjuterske sisteme koji im omoguuju
komunikaciju sa sudovima; samim tim, potpuno je mogue pretresti celokupan
sadraj njihovih dokumenata, a da pri tom nije potrebno sve te dokumente kopirati. U sluaju R., svi dokumenti su kopirani, to je Advokatska komora Bea
ocenila kao nesrazmernu, pa samim tim i nezakonitu meru.
Dravni tuilac je obavestio Advokatsku komoru da nema nameru da uloi zahtev za ponitaj.
R. je osuen 2009. godine za proneveru, ali je, 2011. godine nakon pribavljanja novih dokaza i ponavljanja postupka,osloboen optubi.
R. je uloio albu u kojoj je naveo da su pretresom i zaplenom njegovih
elektronskih podataka bila povreena njegova prava na osnovu lana 8. Evropske konvencije. Njegovo potonje oslobaanje od optubi predstavlja dokaz da su
pretres i zaplena bili nesrazmerni, ako ne i proizvoljni.
Drava je u svome podnesku navela da mera pretresa nije bila nesrazmerna budui da nije bilo moguno ispitati relevantnost dokumenata, ak i da je na
licu mesta izvren kompletan pretres tekstualnog materijala, te da je stoga bio
neophodan pretres svih dokumenata.

Pretres i zaplena elektronskih podataka predstavljaju, po svojoj prirodi,
meanje u smislu lana 8. Evropske konvencije, ali je Sud na osnovu svoje ranije sudske prakse, zakljuio da je pretres bio u skladu sa zakonom (praksom
Evropskog suda utvreno je da mera koja se primenjuje mora imati osnov u
unutranjem pravu, gde se izraz pravo tumai u supstancijalnom, a ne u formalnom znaenju koji ujedno podrazumeva da odredbe moraju biti tako formulisane da lice u pitanju moe izvesti zakljuak o posledicama po njega/nju na
osnovu samih odredbi) i teio legitimnom cilju. Stoga, sutinsko/stvarno pitanje
koje se postavlja u ovom sluaju, jeste pitanje srazmernosti.
Evropski sud je stao na stanovite da je nalog za pretres bio veoma iroko
formulisan, prekoraivi okvire istrage R. i G. Zakonik o krivinom postupku
| 35
sadri neophodne mehanizme zatite i ti mehanizmi su i primenjeni, naime pretresu su prisustvovali predstavnik advokatske komore i branilac; celokupan materijal koji je zaplenjen je zapeaen; u postupak je bilo ukljueno i vanraspravno
vee kao nadzorni organ da bi procenilo treba li taj materijal da bude analiziran
ili vraen. Stoga, u takvim sluajevima je, dakle, od kljunog znaaja upravo uloga vanraspravnog vea.
Evropski sud je ustanovio da vanraspravno vee nije navelo dovoljno razloga za izdavanje dozvole za pregled svih elektronskih podataka i nije obrazloilo zbog ega ogranieni pretres materijala u vezi sa R. i G. ne bi bio dovoljan. Iz
tih razloga, Evropski sud nije uveren da je pretres bio srazmeran, ve konstatuje
da je pretres i pregled svih elektronskih podataka bio vie od onoga to je bilo
neophodno da bi se ostvario legitimni cilj. Iz toga sledi da je u konkretnom sluaju
bio prekren lan 8. Evropske konvencije.
Evropski sud je odbacio tvrdnju R. da je njegovo potonje oslobaanje od
optube na bilo koji nain bilo u vezi s poetnim pretresom i zaplenom dokumenata.
Predmet Sefilyan v. Armenia (predstavka br. 22491/08)

Sefilyan (u daljem tekstu S.) je kao aktivni pripadnik civilnog drutva bio
na rukovodeim poloajima u nekoliko nevladinih organizacija i esto je kritikovao jermenske vlasti. U nekoliko navrata pozivala ga je Nacionalna sluba bezbednosti (NSB), kojom prilikom mu je naloeno da prestane da kritikuje vlasti i
da prestane da sarauje sa opozicijom.
Okruni sud je na zahtev NSB izdao naredbu, s rokom vaenja od est meseci, za presretanje komunikacija (tajni nadzor) i snimanje telefonskih razgovora
podnosioca predstavke, kao i ostalih razgovora koje je vodio sa tri svoja mobilna
i tri fiksna telefonska broja.
U decembru 2006. godine pokrenut je krivini postupak protiv S. U tom
postupku on je osuen.
S. je u predstavci (Evropskom sudu) naveo da su u njegovom sluaju, izmeu ostalog, bila prekrena prava iz lana 8. Evropske konvencije time to je
Okruni sud izdao naredbu za presretanje komunikacija prema Zakonu o operativnim merama i merama traganja, koji je stupio na snagu tek 2007. godine. To
znai da u relevantnom periodu (2006) nije bilo zakona koji je ureivao presretanje komunikacija itd.
Drava je u svome podnesku navela da su sudovi izdali naredbu prema
Zakoniku o krivinom postupku (ZKP) koji je bio na snazi u predmetno vreme
i ija primena, suprotno navodima podnosioca predstavke nije bila uslovljena
donoenjem Zakona o operativnim merama i merama traganja3.
3
Vidi para. 116120 presude Sefilyan v. Armenija
36 |
lanom 284. ZKP utvruje se postupak primene specijalnih istranih tehnika na osnovu sudske naredbe i zahteva se od organa koji trae primenu specijalnih istranih tehnika da u zahtevu navedu osnov koji opravdava pokretanje takve aktivnosti, informacije koje bi tim merama trebalo da budu pribavljene,
mesto i rok za obavljanje tih radnji, kao i sve ostale relevantne elemente. Pri tom
mora biti priloen i materijal koji potkrepljuje neophodnost preduzimanje te/takve
radnje. Sud mora navesti razloge za odobravanje zahteva za izdavanje naredbe ili
za odbijanje tog zahteva.
Sud je stao na stanovite da nije sporno da preduzimanje mera nadzora i
presretanja telekomunikacija predstavlja meanje u prava garantovana lanom 8.
Evropske konvencije i da je prema tome pitanje da li je presretanje komunikacija
bilo u skladu sa zakonom (pitanje zakonitosti), imalo legitimni cilj i da li je bilo
neophodno u datom sluaju.
Evropski sud je na osnovu ranijih odluka utvrdio sledee:
izraz u skladu sa zakonom ne zahteva samo da mera o kojoj je re
ima izvestan osnov u unutranjem pravu ve se odnosi i na kvalitet
predmetnog zakona, budui da se trai da taj zakon bude dostupan licu
o kome je re i da ima predvidljive posledice;
domai sudovi su ti koji treba da tumae i primenjuju unutranje pravo: prema tome, postojao je pravni osnov u zakonu;
predvidljivost u kontekstu odredbe u skladu sa zakonom znai da zakon
mora biti u dovoljnoj meri jasno formulisan da graanima na odgovarajui nain ukae na to u kakvim su okolnostima i pod kojim uslovima javne
vlasti ovlaene da posegnu za tim tajnim i potencijalno opasnim meanjem
u pravo na potovanje privatnog ivota i prepiske, a ne to kada bi vlasti
mogle da primene takve mere u odnosu na podnosioca predstavke;
kroz svoju sudsku praksu u vezi s merama prikrivenog nadzora i praenja, Evropski sud je ustanovio sledee minimalne mehanizme zatite,
koji treba da budu zakonom uvedeni da bi se izbegla zloupotreba ovlaenja: priroda krivinih dela zbog kojih je mogue izdati naredbu za
presretanje komunikacija; definicija kategorija lica iji bi telefoni mogli
biti predmet prislukivanja; ogranienje roka primene mere telefonskog
prislukivanja; postupak koji treba sprovoditi radi analize, korienja i
skladitenja podataka pribavljenih na taj nain; mere predostronosti
koje treba preduzeti kada se ti podaci predoavaju drugim strankama
i okolnosti u kojima snimci mogu ili moraju biti izbrisani ili u kojima
trake moraju biti unitene;
Evropski sud mora biti uveren da postoje adekvatna i delotvorne garancije koje tite od zloupotreba, a ta procena zavisi od svih okolnosti
datog sluaja, kao to su priroda, obim i trajanje moguih mera, osnovi
koji se trae da bi bila izdata dozvola za njihovu primenu, organi vlasti
koji su nadleni da izdaju dozvolu, sprovedu mere i nadziru sprovoenje
mera, kao i vrsta pravnog leka koju prua unutranje pravo4.
4
Vidi para. 121128 presude Sefilyan v. Armenija.
| 37
Evropski sud je analizirao jermenske zakone i zakljuio da, iako oni sadre izvesne mehanizme zatite, jo uvek postoje ozbiljni nedostaci, te je u tom
sluaju bio prekren lan 8. Evropske konvencije. Evropski sud je identifikovao
sledee nedostatke:
zakonom nije utvreno ni koji tipovi krivinih dela ni koje kategorije
lica mogu podlegati primeni mera tajnog nadzora za koje se moe izdati odobrenje;
zakonom nisu utvrene okolnosti ili pravni osnov na temelju koga
moe biti izdata naredba za preduzimanje takvih mera; to u sutini
znai da mera moe biti primenjena i ako ne postoji krivini postupak
(to je, po oceni Evropskog suda, uznemirujue);
zakonom nije propisana najvea mogua duina primene tajnog nadzora zato to sudija moe, po sopstvenom nahoenju da utvrdi rok;
nema odredbe koja bi nalagala periodino preispitivanje primene date
mere;
nema sudske niti kakve druge sline nezavisne kontrole nad primenom
tih mera;
nema pravila za analizu, upotrebu, skladitenje i unitenje podataka;
nema odredbe po kojoj je potrebno obavestiti lice koje je predmet mera
po obustavi nadzora, ak i u onim sluajevima kada to obavetenje vie
ni na koji nain ne bi moglo da ugrozi svrhu samog nadzora, odnosno
praenja.5
Predmet Shuvalov v. Estonia

(predstavke br. 39820/08 i 14942/09), 30. mart 2010
(delimina odluka o prihvatljivosti6)
Shuvalov (u daljem tekstu S.), bivi sudija iz Estonije, osumnjien je za
primanje mita. On je 2003. godine sudio u postupku koji se vodio protiv D., biznismena, optuenog, izmeu ostalog, za utaju poreza i pranje novca.
D. je 2005. godine dao izjavu dravnoj bezbednosti u kojoj je naveo da je
N. (njegov poslovni partner) dugovao novac D-ovom preduzeu, ali je odbio da
taj novac vrati. N. je obavestio D. da poznaje S. (sudiju) i da e moi da mu se
obrati i zamoli ga da odbaci predmet koji se vodi protiv D., ako D. zaboravi na
taj zajam. Osim toga, N. je eleo da dobije jo novca zato to je organizovao da
D. bude osloboen optubi.
U januaru 2006. tuilac je poveo postupak protiv N. i izdao je dozvolu za
meru praenja N. Sutradan je predsednik suda u oblasti Harju odobrio primenu mera presretanja komunikacija i tajnog snimanja telefonskih razgovora N.
5
6
Vidi para. 129134 presude Sefilyan v. Armenija.

Vidi http://echr.ketse.com/doc/39820.0814942.09-en20100330/view/
38 |
Docnije su sline dozvole izdate i za primenu mera u odnosu na S. Rokovi trajanja tih odobrenja su u nekoliko navrata produavani.
Predsednik oblasnog suda u Harju izdao je 26. januara odobrenje za simulaciju nuenja mita od strane D., kako bi se N. i S. uhvatili u zamku. Izdato
odobrenje odnosilo se i na zvuno i vizuelno snimanje sastanka. Rok trajanja
odobrenja bio je 10 dana, da bi potom bio produen.
Izmeu 16. januara i 6. aprila 2006. D. i N. su se sastali 19 puta; izmeu
3. februara i 6. aprila 2006. N. i S. su se sastali osam puta. U dvema prilikama se
D., opremljen tajnim ureajima za snimanje, obratio S. priavi mu na njegovom
radnom mestu.
D. je 6. aprila dao N. novac i ubrzo potom N. je uhapen i sasluan. Tokom sasluanja N. je izjavio da je podnosilac predstavke (S.) rekao da e, ako mu
D. isplati 900.000 estonskih kruna, izrei presudu u njegovu korist. N. je, postupajui prema uputstvima tajne policije, ugovorio sastanak sa S. istog popodneva.
Predsednik oblasnog suda u Harju je 6. aprila 2006. u 14.30 izdao odobrenje za simulaciju krivinog dela tako to e N. ponuditi mito da bi se S. uhvatio
u zamku. Odobrenje se odnosilo na zvuno i vizuelno snimanje, a rok vaenja
iznosio je jedan dan. N. se, opremljen ureajima za snimanje, sastao sa S. i predao mu iznos od 200.000 estonskih kruna. Docnije je S. uhapen i odreen mu
je pritvor. Optuen je za krivino delo traenja mita, da bi potom bio osuen za
pokuaj uzimanja mita.
U predstavci upuenoj Evropskom sudu S. je izneo sledee argumente:
1. da je tuilac dao nekoliko izjava tampi u kojima je prejudicirao ishod
njegovog predmeta i povredio pretpostavku nevinosti;
2. da je osuen kao posledica podsticanja na izvrenje krivinog dela;
3. da su informacije o krivinoj istrazi namerno procurele u medije
(povreda lana 8. Evropske konvencije);
4. da mu je, hapenjem i pretresom, povreen sudijski imunitet.
Podsticanje na izvrenje krivinog dela Evropski sud je presudio da u
ovom sluaju nije bilo podsticanja na izvrenje krivinog dela. Konstatovao je da
primena specijalnih istranih sredstava, pre svega tehnika tajnog snimanja, sama
po sebi ne predstavlja krenje prava na pravino suenje, meutim, kod primene takvih tehnika postoji inherentna opasnost od podsticanja na izvrenje krivinog dela, te stoga ta primena mora da se odvija unutar jasno utvrenih granica.
Evropski sud je iznova naglasio naela koja je ustanovio u predmetu Ramanauskas protiv Litvanije (predstavka broj 74420/01).
U ovom sluaju, i krivinopravna istraga i prikrivena operacija zasnivali
su se na konkretnim informacijama o planiranom izvrenju krivinog dela, to je
posluilo kao osnov za potonje simuliranje tog dela.
Evropski sud je primetio da su primenu tajnih mera, ukljuujui simulaciju izvrenja krivinog dela, odobrili nadleni organi, a domai sudovi su potom
razmotrili izvetaje o praenju i delove snimaka na roitima koja su bila dostupna
| 39
javnosti, to znai da je postojala mogunost neposredne procene uloge koju su

razni akteri imali u toj prikrivenoj operaciji, tj. postojala je realna mogunost da
se utvrdi da li je tu bilo ili nije bilo podsticanja na izvrenje krivinog dela. U meri
u kojoj je materijal o kome je re bio dostupan Evropskom sudu, on ne moe da
zakljui da je ta simulacija bila preterano aktivna.
S. je takoe imao priliku da unakrsno ispituje i D. i N., na svom suenju.
Predmet Veselov and others v. Russia

(predstavke br. 23200/10, 24009/07 i 556/10)
Svaki od trojice podnosilaca predstavke (V., Z. i D.) bio je zasebna meta
prikrivenih operacija u vezi s krijumarenjem i preprodajom droge. Policija je,
postupajui u skladu sa lanovima 7. i 8. Zakona o operativno-istranim radnjama, od 12. avgusta 1995. organizovala probne kupovine. Sva trojica podnosilaca
predstavki su uhapena i docnije osuena za nedozvoljen promet opojnih droga.
Podnosilac predstavke V. X, policijski dounik, kazao je da V. i Ruslan
prodaju hai. V. je bio upuen u to da je X ranije uestvovao u operacijama u
kojima je organizovana probna kupovina. Na osnovu podataka dobijenih od X,
policija je pristupila operaciji probne kupovine i V. je uhapen. Na suenju je V.
priznao krivicu za pomaganje Ruslanu, ali je kazao da je bio podstaknut na
izvrenje krivinog dela. Rekao je da nikada ranije nije bio umean u stavljanje
u promet opojnih droga i da je to uinio samo tada, jer je Ruslan to uporno
zahtevao.
Podnosilac predstavke Z. Policiji se obratila Y i priznala da je narkomanka zavisna od heroina, a da je Z. njen redovni snabdeva. Policajci su zatraili od Y da uestvuje u operaciji probne kupovine od Z., i ona je na to pristala.
Pre no to ih je Y o tome obavestila, policija nije imala nikakvih saznanja o tome
da Z. prodaje drogu.Y je telefonirala Z. iz policijske stanice i dogovorila se s njim
da doe po drogu. Dala mu je novac i on je ubrzo potom uhapen. Na suenju je
priznao krivicu, ali se branio time da je bio naveden na izvrenje krivinog dela,
odnosno da mu je postavljena zamka.
Podnosilac predstavke D. Ga Z. se obratila policajcima tvrdei da je D.
(bivi policajac, ranije osuen za ubistvo) narko-diler od koga ona redovno kupuje drogu. Kao i u prethodna dva sluaja, i tu su policajci organizovali probnu
kupovinu, pa je D. uhapen kada je bio u drutvu Z. koja je kupovala drogu. On
je tvrdio da je nije snabdeo drogom, ve joj pomogao u kupovini droge od nekog
drugog. Uhapen je i izveden pred sud. Priznao je krivicu, ali je zatraio da dokazi koji se odnose na probnu kupovinu budu izuzeti iz postupka zato to ga je
policija podsticala da izvri krivino delo.
Sva trojica podnosilaca predstavke alili su se da u postupku pred domaim sudovima nije bilo propisno razmatrano to to su se pozvali na policijsko
40 |
podsticanje na izvrenje krivinog dela, ime je, po njihovoj oceni, bio prekren
lan 6. Evropske konvencije.
Drava je u svome podnesku navela da su probne kupovine bile organizovane u skladu sa unutranjim pravom (Zakonom o operativno-istranim
radnjama strogo u skladu sa uslovima pod kojima rezultati takve probne kupovine mogu biti prihvaeni kao dokazi u krivinom postupku: 1. dokazi moraju biti pribavljeni u skladu sa zakonom; 2. mora biti dokazano da se namera
okrivljenog da se upusti u promet nezakonitih supstanci razvijala nezavisno od
postupaka prikrivenih agenata i 3. mora biti dokazano da je okrivljeni obavio
sve pripremne radnje neophodne za izvrenje krivinog dela), kao i da se tu
ne moe govoriti o postavljanju zamke, budui da ni na jednog podnosioca
predstavke nije izvren nikakav pritisak. Zakon ne zahteva sudsko odobrenje,
a odobrenje za primenu specijalnih istranih sredstava dao je visoki zvaninik
(policije).

Evropski sud je zakljuio da je u sva tri sluaja prekren lan 6. stav 1, to
se direktno moe pripisati sistemskoj pogreci i nepostojanju odgovarajuih mehanizama zatite. Sud je u svojoj ranijoj praksi utvrdio da su pravni i organizacioni okviri ruskog pravosua u vezi s probnim kupovinama neodgovarajui, tako
da se, u poreenju sa slinim sistemima u drugim zemljama-lanicama Saveta
Evrope, ruski sistem izdvaja po neusklaenosti.
Evropski sud je iskoristio tu priliku da razmotri zakonodavstvo u 22
zemlje-lanice Saveta Evrope i naine na koje je u njima ureeno korienje prikrivenih agenata u probnim kupovinama i slinim tajnim operacijama
(Austrija, Belgija, Bugarska, eka, Hrvatska, Estonija, Finska, Francuska,
Nemaka, Grka, Irska, Italija, Lihtentajn, Litvanija, Biva Jugoslovenska
Republika Makedonija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, panija, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske). Evropski sud
je takoe razmotrio rezolucije Saveta Evrope koje su proistekle iz nekih ranijih odluka koje je sud doneo, pre svega u predmetima Teixeira de Castro
v. Portugal (1998), Pyrgiotakis v. Greece (2008), Ramanauskas v Lithuania i
Malininas v. Lithuania (2008).
Na osnovu svega toga mogu se saeto izvesti sledea osnovna naela7:
1. Upotreba prikrivenih agenata kao legitimna istrana tehnika u borbi
protiv tekog kriminala jeste prihvatljiva, ali ona zahteva odgovarajue mehanizme
zatite od zloupotrebe, budui da se korienje u postupku dokaza koji su pribavljeni usled policijskog podsticanja na izvrenje krivinog dela ne moe opravdati
javnim interesom;
2. Evropske konvencije ne zabranjuje oslanjanje na takve izvore kao to su
anonimni dounici u fazi prethodne istrage ili tamo gde to moda nalae sama
7
Vidi para. 8893 presude Veselov and others v. Russia.
| 41
priroda krivinog dela koja je predmet istrage. Meutim, potonja upotreba takvih
izvora u sudskom postupku, da bi se na njima utemeljila osuujua presuda, predstavlja potpuno razliitu stvar i prihvatljiva je samo onda kada postoje odgovarajui i dovoljni mehanizmi zatite od zloupotreba, pre svega jasan i predvidljiv
postupak za davanje odobrenja za preduzimanje istranih mera o kojima je re,
sprovoenje tih mera i nadzor nad njihovom primenom;
3. Kada glavni dokazi proistiu iz neke prikrivene operacije, kao to je
probna ili simulirana kupovina droge, vlasti moraju biti kadre da dokau da su
imale valjane razloge za organizovanje takve tajne operacije. To pre svega znai
da vlasti treba da poseduju konkretne i objektivne dokaze koji ukazuju na to da su
ve bili preduzeti poetni koraci u cilju izvrenja radnji koje predstavljaju krivino
delo, za koje je podnosilac predstavke potom i sudski gonjen;
4. U situaciji kada vlasti tvrde da su postupale na osnovu informacije dobijene od nekog pojedinca, graanina, Evropski sud pravi razliku izmeu pojedinane pritube i informacije koja je dobijena od policijskog saradnika ili dounika.
Ukoliko je re o ovom drugom sluaju, postoji znaajna opasnost da takav dounik
ili saradnik pokua da proiri svoju ulogu na ulogu agenta provokatora, pa je zato
u svakom sluaju od presudne vanosti da se utvrdi da li je krivino delo u trenutku kada je izvor poeo da sarauje s policijom ve bilo u pripremi;
5. Svaka tajna operacija mora biti usklaena sa zahtevom da se istraga
odvija na sutinski pasivan nain;
6. Evropski sud je utvrdio da postoji vea verovatnoa da se pree linija
koja razdvaja legitimno infiltriranje prikrivenog agenta, s jedne, i podsticanje na
izvrenje krivinog dela, s druge strane, ako domaim pravom nije utvren jasan
i predvidljiv postupak za izdavanje ovlaenja za preduzimanje tajnih operacija;
to utoliko pre ukoliko nedostaju i odredbe o valjanom nadzoru nad takvim operacijama. U predmetima na osnovu predstavki protiv Rusije Evropski sud je ve
ustanovio da ni Zakon o operativno-istranim radnjama ni drugi instrumenti ne
predviaju dovoljne zatitne mehanizme kada je re o probnim kupovinama, pa
je saoptio da postoji potreba za sudskim ili drugim nezavisnim davanjem ovlaenja za poetak takvih operacija i za nadzor nad njima. Mada je postavljanje
policijske zamke izriito zabranjeno izmenama i dopunama Zakona iz 2007.),
ne postoji ni jedan zakonodavni ili regulatorni instrument koji bi definisao ili
tumaio taj termin, niti postoje bilo kakve praktine smernice o tome kako da se
postavljanje zamki izbegne.
7. Svako pozivanje odbrane na postavljanje zamke, tj. podsticanje na izvrenje krivinog dela zahteva od domaih sudova da te navode ispitaju na nain
koji je usaglaen s pravom na pravino suenje. Postupak koji se pri tom primenjuje mora biti kontradiktoran po svojoj prirodi, temeljit, sveobuhvatan i takav da
se moe doneti jasan zakljuak o pitanju postojanja/postavljanja zamke, s tim to
teret dokazivanja tvrdnji da nije bilo podsticanja na izvrenje krivinog dela mora
biti na tuilatvu. Evropski sud je ustanovio da domai sudovi u Rusiji imaju
42 |
kapacitet da sprovedu takvo ispitivanje u okviru postupka za iskljuenje dokaza

(ali da su propustili to da uine).
Uzun v. Germany, predstavke br. 35623/05 (2010)

Godine 1993. Odeljenje za zatitu Ustava u pokrajini Severna Rajna Vestfalija zapoelo je osmatranje podnosioca predstavke U., zato to je bio osumnjien da je ukljuen u delovanje Antiimperijalne elije koja preduzima teroristike
aktivnosti.
U. je bio pod nadzorom i prislukivan je njegov kuni telefon (u kui je
iveo s majkom) i oblinji javni telefon, a prepiska koju je vodio je kontrolisana.
Dozvolu za presretanje njegovih telefonskih razgovora izdao je istrani sudija.
Vlasti su 1995. godine postavile predajnike u automobil njegovog sauesnika S. S. i U. su to otkrili i unitili ureaje. Savezni biro za krivine istrage
ugradio je GPS prijemnik u automobil koji je bio u vlasnitvu S., po nalogu saveznog dravnog tuioca.
U. se na suenju usprotivio tome to su u dokaznom postupaku izvedeni
dokazi dobijeni pomou ureaja GPS; apelacioni sud je odbio albene navode
U. i presudio da dokazi dobijeni pomou ureaja GPS mogu biti prihvaeni zato
to su pouzdani. Na osnovu Zakonika o krivinom postupku, za nadzor pomou
GPS ne mora postojati naredba koju je izdao sudija.
U. je uloio albu saveznom apelacionom sudu i saveznom ustavnom sudu
na presudu koja mu je izreena, pozivajui se na to da nije postojao pravni osnov
za korienje GPS i da je ta mera preduzeta bez sudskog nadzora. Ustavni sud
nije uvaio albu, saoptivi da za postavljanje GPS nije bio potreban poseban
zakonski osnov, budui da je to predvieno u Zakoniku o krivinom postupku
i da nije re o nesrazmernoj meri s obzirom da su U i S bili osumnjieni za postavljanje bombi.
U. se obratio Evropskom sudu, navodei u predstavci da su nadzorom,
a pre svega nadzorom pomou ureaja GPS, bila povreena njegova prava zagarantovana lanom 8. Evropske konvencije, kao i da potonje prihvatanje tih
dokaza u sudskom postupku protiv njega predstavlja krenje njegovog prava na
pravino suenje po osnovu lana 6.
Zakljuci Evropskog suda o lanu 8.

1. Izraz privatni ivot po lanu 8. moe obuhvatiti i kontakte koje pojedinac ima u javnosti;
2. Pitanje uvaavanja privatnog ivota moe se postaviti onda kada postoji sistematska ili trajna evidencija podataka, koja sadri i informacije koje
nisu dobijene prikrivenim nadzorom;
3. U ovom sluaju, vlasti su nameravale da prikupe informacije o U.i S. i
njihovom kretanju;
| 43
4. Sav taj materijal (ne samo onaj dobijen pomou ureaja GPS) bio je
korien za izradu profila U. i radi prikupljanja daljih dokaza koji su potom upotrebljeni u sudskom postupku protiv njega;
5. Nadzor pomou ureaja GPS mora se razluiti od drugih metoda nadzora (koji mogu biti intruzivni), a u konkretnom predmetu upotreba GPS ureaja u kombinaciji sa obradom i korienjem podataka koji su na taj nain dobijeni
jeste predstavljala meanje u privatni ivot podnosioca predstavke;
6. U skladu sa zakonom: Mora postojati jasan osnov u zakonu, i taj osnov
mora takoe biti dostupan i predvidljiv. Kada je re o merama prikrivenog nadzora, zakon mora biti dovoljno jasno formulisan da graani steknu odgovarajuu
predstavu o uslovima i okolnostima u kojima vlasti imaju pravo da posegnu za
nekom takvom merom... S obzirom na to da je opasnost od zloupotrebe imanentna
svakom sistemu prikrivenog nadzora, takve mere moraju biti utemeljene na zakonu koji je izuzetno precizan, posebno u situaciji kada se dostupna tehnologija sve
vie usavrava...;
7. S obzirom na potencijalni rizik od zloupotrebe prilikom primene prikrivenih mera, domae pravo mora pruiti odgovarajua jemstva/zatitu od proizvoljnog meanja;
8. U konkretnom sluaju, primenjena mera bila je u skladu sa zakonom
i postojala su dovoljna jemstva i zatitni mehanizmi. Prikrivene mere mogu se
primeniti samo onda kada se za neko lice sumnja da je poinilo krivino delo
znatne teine... i kada ima manje izgleda ili postoje vee tekoe da se primenom
drugih mera otkrije gde se okrivljeni nalazi;
9. Iako nije postojao sudski nalog za upotrebu GPS ureaja, samo prihvatanje dokaza u toku sudskog postupka moglo je biti osporeno, i sudija koji je
predsedavao sudskom veu mogao je da odbije izvoenje tih dokaza;
10. Nunost i srazmernost: S obzirom na stepen ozbiljnosti krivinog dela
o kome je re (teroristiko delovanje), upotreba GPS ureaja jeste bila srazmerna. Meutim, nadzor od strane vie dravnih organa doveo je do veeg upada
u privatni ivot; ipak, GPS ureaj je bio korien tokom relativno kratkog perioda, pa se stoga ne moe rei da je podnosilac predstavke bio pod totalnim i
sveobuhvatnim nadzorom.
Imajui sve izneto u vidu, Sud je naao da nije bilo krenja lana 8.
Wieser and Bicos Beteiligungen GmbH v. Austria,

predstavke br. 74336/01, ECHR 2007-IV
Podnosioci predstavke, W. (fiziko lice, advokat) i BB GmbH (pravno lice
i holding kompanija Novamed), tvrdili su da su pretraivanjem i zaplenom
elektronskih podataka tokom pretresa njihovih prostorija bila povreena njihova
prava iz lana 8. Nije osporavan pretres i zaplena dokumenata.
Godine 2000., na osnovu zahteva za meunarodnu pravnu pomo tuilatva u Napulju, oblasni sud u Salcburgu izdao je nalog za pretres prostorija pre-
44 |
duzea BB GmbH i Novamed, a sedita oba ta preduzea bila su registrovana u

kancelariji W. U zahtevu iz Italije stajalo je da se trai zaplena svih poslovnih dokumenata iz kojih se mogu videti kontakti sa osumnjienim licima i preduzeima.
Pretres su izvrili policajci u prisustvu W. i predstavnika advokatske komore Salcburga, i njima su pre zaplene pokazani svi dokumenti. Svi zaplenjeni dokumenti su evidentirani i potpisali su ih W. i policajci, a u sluajevima u
kojima je uloen prigovor zbog nekog dokumenta, isti je posebno spakovan i
zapeaen.
Kada je re o elektronskim podacima, grupa policajaca zaduena za pregled kompjuterskog sistema W. prekopirala je nekoliko fajlova na diskove i otila,
ne obavestivi W. o rezultatima pretresa. Nisu sainili ni izvetaj o pretresu. Predstavnik Advokatske komore je, meutim, bio obaveten i neko vreme je prisustvovao pretraivanju elektronskog sistema. Policajci su docnije sainili izvetaj u
kome su naveli da nije napravljena kompletna kopija materijala s kompjuterskog
servera, kao i da je pretraga obavljena (ukljuujui i izbrisane fajlove) tako to su
koriena imena kompanija i pojedinaca dobijena od italijanskih vlasti.
Istrani sudija je otvorio zapeaene dokumente u prisustvu W. i oni koji
su bili relevantni za istragu predati su policajcima, dok su oni u kojima se radilo o poslovnoj tajni vraeni W. W. i BB GmbH uloili su albu vanraspravnom
veu, tvrdei da je pregledom i pretragom elektronskih podataka bio prekren
lan 9. Zakona o advokaturi (poslovna tajna kao pravo i dunost) i lan 152.
Zakonika o krivinom postupku, budui da su neki od prisutnih policajaca bez
ikakvog nadzora pretraivali i kopirali elektronske podatke. Osim toga, policajci
u svome izvetaju nisu naveli da su izvrili pretragu elektronskih podataka, niti
su pobrojali elektronske podatke koje su kopirali, a nisu naveli ni imena svih prisutnih policajaca (posebno strunjaka za elektronsku obradu podataka).
Vanraspravno vee je odbacilo pritube uz sledee obrazloenje: (i) elektronski podaci su pretraivani po imenu i u skladu sa odgovarajuim kriterijumima; (ii) tamo gde su uloeni prigovori, taj materijal je zasebno zapeaen da
bi ga potom pregledao istrani sudija; (iii) pretres prostorija advokata odnosio se
samo na ono to se ticalo navedenih preduzea; (iv) nije bilo povrede poverljivog
odnosa izmeu advokata i klijenta.
W. je takoe uloio albu nezavisnom upravnom veu. Odrano je roite
na kojem je alba odbijena, uz obrazloenje da policajci nisu prekoraili ovlaenja dobijena od istranog sudije.

Pretres kancelarije advokata smatra se meanjem u privatni ivot i
prepisku i, potencijalno, njegov dom u irem smislu, koji proistie iz francuskog teksta Konvencije, gde se koristi izraz domicile.
Pretres i zaplena elektronskih podataka predstavljaju meanje, budui da
je re o prepisci u smislu lana 8. EKLP.
| 45
Nesrazmernost: Podnosioci predstavki su se alili da su pretres i zaplena

elektronskih podataka bili nesrazmerni i da je taj pretres nuno doveo do otkrivanja prepiske koju je W. vodio u svojstvu advokata. Evropski sud zakljuuje
da su pretres i zaplena elektronskih podataka bili nesrazmerni8 (i kada je re o
jednom, i kada je re o drugom podnosiocu predstavke) budui da policajci nisu
postupali u skladu sa procesnim jemstvima koncipiranim upravo radi spreavanja
bilo kakve zloupotrebe ili proizvoljnosti i radi zatite profesionalne tajne na koju
je advokat obavezan, usled ega su pretres i zaplena elektronskih podataka prvog
podnosioca predstavke bili nesrazmerni legitimnom cilju kome se tim pretresom
teilo.
Za razliku od postupanja policije tokom zaplene dokumentacije, vidi para. 63 presude Wieser and Bicos Beteiligungen GmbH v. Austria.
V. TIPOVI SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA:

PODROBNA ANALIZA
Izvori/dounici, agenti provokatori i prikriveni agenti
Douniku (u nekim pravnim sistemima on se opisuje kao izvor ili kao
ljudski izvor) se poverava zadatak da iskoristi odnos koji ima s metom, ne bi li
tajno prikupio informacije. Odatle logiki sledi da e verovatno doi do krenja
prava na privatni/lini ivot mete. Stoga mora da postoji:
izriit osnov u nacionalnom zakonu (lako dostupnom) koji ureuje nain korienja i ponaanja dounika;
odgovarajui okvir za davanje ovlaenja i nadzor;
neophodnost i srazmernost u svim aspektima vezanim za postupanje
dounika i sa dounikom
Drave koje ele da uvedu nova zakonska reenja u vezi sa specijalnim
istranim sredstvima, moraju da razmotre osnovna naela koja uvek treba imati
na umu kada se utvruje okvir za ponaanje dounika,a koji je u skladu sa onim
to nalae Evropska konvencija.
Prvo meu tim naelima je definicija dounika i jezgrovito objanjenje
toga ta dounik stvarno radi. Uoptena, ali tana definicija mogla bi da glasi:
dounik je lice koje:
uspostavlja ili odrava lini ili kakav drugi odnos s nekim licem, nastojei u tajnosti da omogui da uini sve kako bi:
- prikriveno koristio takav odnos da bi pribavio informacije/dokaze
ili da bi omoguio nekom drugom licu pristup informacijama/dokazima; ili
- prikriveno obelodanio informacije/dokaze dobijene korienjem takvog odnosa ili proistekle iz postojanja takvog odnosa.
U samom sreditu te definicije jeste teza da drava koristi neko lice da bi
preko njega dobila privatne ili line informacije (u najirem smislu te rei) i da
e to, ako nema izriite zakonske odredbe koja doputa takvu aktivnost, predstavljati krenje lana 8. Evropske konvencije.
Odmah treba istai da je prikriveni agent ili obavetajac obino obuhvaen tom definicijom. Iako se u nekim zemljama angaovanje prikrivenih agenata
(agenti drave) ureuje posebnim zakonskim odredbama, izvesno je da naelna
pitanja i obim izazova, kako u smislu unutranjeg prava tako i u smislu Evropske
konvencije, ostaju isti.
Tipovi specijalnih istranih sredstava: podrobna analiza
| 47
U Velikoj Britaniji policajcima ponekad navode sledeu definiciju dounika, koja je prilino laka za pamenje:9
Dounik je neko ko, ne iznosei svoje prave namere (nameru da pribavi informacije i potom ih prenese policiji), stupa u odnos s drugim licem (ili odrava ve
postojei odnos) u nastojanju da pribavi informacije ili da stekne pristup informacijama koje e potom preneti policiji bez znanja osobe od koje su te informacije dobijene.
Sledee kljuno naelo jeste da dounik ili prikriveni agent neminovno
dobijaju konkretan zadatak da obavi tajne aktivnosti. To je veoma vano zbog
toga to se Evropska konvencija primenjuje samo onda kada je radnju preduzeo
neki dravni organa ili javna vlast. Prikriveni agent je, sam po sebi dravni agent,
ali to ne vai za dounika (bez obzira na to da li je samo to lice ukljueno ili
nije u neke kriminalne aktivnosti). Prema tome, kada je re o douniku, kljuno
pitanje je da li su mu dravna agencija ili dravni agent, dali/poverili zadatak da
se ukljui u tajne aktivnosti onako kako su gore definisane, na ma koji nain
podsticanjem, traenjem od njega ili pomaganjem.
Radi celovitog prikaza treba rei da se o prikrivenom postupanju, u vezi
sa uspostavljanjem ili odravanjem linog ili kakvog drugog odnosa dounika i
drugog lica, govori ako se, i samo ako se taj odnos odvija na nain koji je sraunat da obezbedi da jedna od strana koja u tom odnosu uestvuju (tj. meta) nije
svesna svrhe zbog koje je odnos uspostavljen ili se odrava. Slino tome, odnos
e biti korien tajno i pribavljene informacije e biti tajno prenete, ako se, i
samo ako se koriste ili, zavisno od situacije, obelodanjuju na nain koji je sraunat na to da jedna od strana koje u tom odnosu uestvuju (i ovde je to meta) nije
svesna naina upotrebe informacija ili njihovog obelodanjivanja.
Drugo naelo koje se moe izvesti iz iskustva jednog broja evropskih zemalja glasi da, s obzirom na to da je drava duna da potuje stroge zatitne
mehanizme Evropske konvencije u odnosu na dounika, definicija ne treba da
obuhvati sva lica koja policiji dostavljaju informacije u vezi s kriminalnim aktivnostima, ak i ako ta lica ele da njihova anonimnost bude sauvana. Pre bi se
moglo rei da se treba rukovoditi naelom da treba da se postavi pravni okvir iji
je cilj da se obezbedi da sve tajne policijske tehnike budu potpuno u skladu sa
Evropskom konvencijom. Isto onako kao to dounik nije slubeno lice, tako ni
svaki graanin koji policiji dostavi informacije nije slubeno lice ni organ javne
vlasti. Sem toga, malo je verovatno da e takvo lice, kao pripadnik populacije
koja takve informacije dostavlja i kada se to od njega ne trai, morati da uspostavi ili odrava lini odnos da bi pribavio takve informacije. I tu se sutina stvari
svodi na to da li je aktivnost lica koje dostavlja informaciju u suprotnosti sa lanom 8. stav 1. Evropske konvencije ili ne. Ako jeste u suprotnosti sa Evropskom
konvencijom, onda e policija ili tuilac (kao dravni oran) morati da budu u
stanju da opravdaju tu aktivnost, pozivajui se na uslove koji to pravo ine uslovljenim, a ne apsolutnim, to je utvreno lanom 8. stav 2.
9
UK National Police Training (Obuka nacionalne policije) [sada NPIA], 2000
48 |
Mera opreza: promena statusa lica koje daje informacije

Kao to je gore jasno stavljeno do znanja, pitanje potovanja Evropske
konvencije, lana 8., po pravilu se ne postavlja u okolnostima u kojima graanin
dobrovoljno daje informacije policiji, u sklopu svojih redovnih graanskih dunosti, ili pozivanjem telefona koji je odreen za prijem anonimnih informacija.
Lica koja dobrovoljno dostavljaju informacije policiji po pravilu oekuju da se
potuje njihova anonimnost. Tekoe nastaju onda kada pojedinci dobrovoljno
dostave informacije, tj. kada im to prethodno nije povereno u zadatak, a onda
se ustanovi da je njihova uloga do te mere sloena da se mora primeniti lan 8.
Evropske konvencije. Lica koja su u tom pogledu rizina spadaju u jednu od
sledee tri kategorije:
odgovorni graani koji informacije dostave u sklopu onoga to smatraju svojom graanskom dunou;
pojedinci koji dobrovoljno dostave informacije do kojih su doli u
okviru svoje profesionalne aktivnosti, u okolnostima u kojima ih zakon
ne obavezuje da to uine;
pojedinac, obino i sam kriminalac, koji dobrovoljno dostavi informacije o aktivnostima svojih partnera iz kriminalnog miljea.
Kada je re o prvoj kategoriji, nema potrebe da se otvaraju pitanja vezana
za lan 8. Evropske konvencije niti da se analizira kompletan pravni okvir. Obino je re o licima koja jednostavno obaveste organe reda o onome to su uli ili
videli i nisu pri tom uspostavili niti odravaju odnos sa metom, kako bi dobili
te informacije. Osim toga, pojedinci o kojima je re tu postupaju na sopstvenu inicijativu, bez ikakvog meanja drave ili javne vlasti. Meutim, ako policija
tom izvoru potom stavi u zadatak da pribavi dodatne informacije, u okolnostima koje zahtevaju da on, poput dounika, uspostavi odnos s kriminalcem (ili da
na neki nain nadogradi postojei odnos), sa takvim licem e tada morati da se
postupa u svetlu obaveza koje drava ima po osnovu Evropske konvencije.
Ista pravila vae i za drugu kategoriju. Pojedinac, na primer turistiki
agent, koji dobrovoljno dostavi informacije policiji ili carini o putnikim aranmanima nekog klijenta za koga posumnja da se upustio u kriminalne aktivnosti, ne postaje dounik u smislu u kome to tumai Evropski sud kada nalae
da se treba povinovati odredbama Evropske konvencije (sem, razume se, onoga
to se odnosi na prava samog tog pojedinca). Takvo lice, meutim, postaje dounik/izvor onog trenutka kada mu se stavi u zadatak da pone da postupa
proaktivno i trai dodatne informacije o buduim planovima putovanja navodnog kriminalca. U takvim okolnostima on postaje agent policije (drave ili javne
vlasti) kome je poveren odreeni zadatak i u tom zadatku se oslanja na postojei
poslovni odnos, ne bi li dobio informacije za neki prikrivenu svrhu.
Potencijalno najvei problemi iskrsavaju kada je re o licima koja spadaju
u treu kategoriju. Pojedinci koji dobrovoljno policiji dostave informacije u vezi
sa aktivnostima svojih partnera kriminalaca, mogu u oima policije u nekim
| 49
evropskim zemljama uivati status poverljivih kontakata ili neki slian status.
Informacije koje oni dostave bie zabeleene i, tamo gde je to primereno, postupae se u skladu s njima. Ni u tom sluaju nee se otvarati pitanje u vezi sa
lanom 8 Evropske konvencije u pogledu interakcije tih lica s drugima u toj fazi,
budui da im policija nije stavila u zadatak da pribave informacije u okolnostima
u kojima bi se od izvora zahtevalo da uspostavi odnos ili da (to je verovatnije)
nadogradi postojei odnos kako bi pribavilo te informacije.
Meutim, policija mora biti posebno oprezna kada je re o promeni statusa onih lica koja spadaju u ovu treu kategoriju. Neminovno e doi trenutak
kada e takvo lice morati da bude smatrano licem kome je poveren odreeni
zadatak, pa samim tim dounikom ili izvorom u znaenju koje je ovde ve opisano/dato. Vanost te injenice je izuzetno velika, tolika da se ni u kom sluaju
ne moe preceniti. Pored procesnih nedostataka i nedostataka u smislu Evropske
konvencije, koji bi lako mogli uticati na ishod predmeta, policijski organi uvek
moraju imati na umu da e, ako ele da pojedinac bude propisno tretiran kao
dounik/izvor, veina drava iz toga izvesti sopstvenu obavezu zatite anonimnosti dounika (pod uslovom da dounik koji je dostavio informacije ne eli ili nije
u stanju da postane deo dokaznog lanca).
Korienje izvora u prikrivenoj ulozi kao uesnika

U nekim dravama izvoru moe biti dato ovlaenje da uestvuje u odreenom krivinom delu radi postizanja napretka u istrazi. Takav metod se obino moe koristiti samo kada ne postoje drugi konvencionalni istrani metodi i
kada se krivino delo koje je predmet istrage smatra ozbiljnim. Za takav metod
mora postojati propisno odobrenje i njegova upotreba mora da zadovolji principe neophodnosti i srazmernosti pri otkrivanju ili spreavanju kriminala. Da bi
se takva aktivnost uopte mogla odvijati, tu, kao i kod drugih vidova prikrivenog
angaovanja, mora postojati osnov u domaem pravu.
Uloga izvora mora biti periferna ili minorna u odnosu na samu kriminalnu aktivnost o kojoj je re. Izvor ne treba da bude ukljuen ni u jedan vid planiranja krivinog dela. Ba kao i svaki dravni agent, on ne moe postaviti zamku
bilo kom licu niti sme da podstie neko lice da uini neto to ono inae ne bi
uinilo. Pored toga, samo krivino delo ve mora postojati: neko lice, koje nije
izvor, ve je ranije moralo zapoeti planiranje krivinog dela.
Prikriveni agenti
Kao to je ve pomenuto, prikriveni agent koji stupa u interakciju s licem
koje je meta i koji e, samim tim, verovatno prekriti pravo na privatni ivot
lica koje je meta mora imati konkretna zakonska ovlaenja da postupa na takav
nain i njegove aktivnosti moraju biti propisno odobrene i kontrolisane. U tom
smislu, prikriveni agent jeste agent odnosno pripadnik policijskih organa koji
50 |
prikriva svoj pravi identitet ili na neki drugi nain postupa tajno, da bi se infiltrirao meu lica koja se bave kriminalnim aktivnostima.
U mnogim dravama postoji odreeni niz zakonskih odredaba kojima se
ureuje takva prikrivena aktivnost; u drugim, pak, dravama prikriveni agent
i dounik (onako kako je definisan u ovom radu) mogu postupati u skladu sa
istim zakonskim okvirom, iako se njihove aktivnosti meusobno razlikuju10.
Angaovanje, rukovoenje i korienje prikrivenog agenta ne samo da se mora
odvijati na osnovu odobrenja, ve mora biti zasnovano na redovnom poveravanju konkretnih zadataka i nadzoru.
Kako prikriveni agent koriste dodatna specijalna istrana

sredstva (npr. opremu za tajno snimanje)
Nadzor kao specijalno istrano sredstvo detaljnije je opisan dalje u tekstu,
ali ovde je ipak treba naglasiti da su, zahvaljujui razvoju tj. sve savrenijoj opremi za praenje i nadzor, prikriveni agent (a ponekad i izvori-uesnici) opremljeni tajnim ureajima za snimanje. U mnogim dravama izvetaj se, upotrebom
ove opreme, moe snano potkrepiti dokazima koje agent podnosi o svojim razgovorima s metom tajne operacije, zahvaljujui emu taj iskaz postaje praktino
neoboriv, a to je i potvrda vanosti navedene opreme.
Prilikom razmatranja ovog pitanja, drava mora da odlui da li e odobrenje za angaovanje prikrivenog agenta automatski podrazumevati i odobrenje da
taj agent upotrebljava dodatnu opremu. U nekim dravama potrebno je zasebno
odobrenje, budui da se smatra da upotreba te opreme sama po sebi predstavlja
nadzor i praenje (vidi definiciju nadzora i praenja).
Simulovane kupovine i mamci

Drave e moda odluiti da razmotre:
Pitanje nivoa odobrenja koji je potreban za aktivnosti policajaca obuenih da obavljaju probne kupovine (kao to je kupovina manje koliine droge,
krijumarene robe itd) strogo uzev, ne spada u okvire trenutnih razmatranja, ali
ga treba pomenuti celovitosti radi. Prilikom odluivanja o tome koji je nivo odobrenja odgovarajui, osnovno pitanje glasi da li predloeni metodi i postupci tih
policajaca zahtevaju uspostavljanje (ili odravanje) nekog odnosa i da li postoji
verovatnoa da e se na taj nain omoguiti pristup privatnim informacijama
ili e na neki drugi nain doi do meanja u prava koja pojedinac ima po lanu 8. Evropske konvencije. Ako je odgovor potvrdan, bie neophodno postupiti
u skladu sa odredbama Evropske konvencije. Pri tom se mora voditi rauna o
terminologiji. Prava operacija simulovane kupovine, u kojoj se ne uspostavlja
10
Treba obratiti panju na to da uloga kriminalca kao izvora koji uestvuje, u sutini postaje, u koncepcijskom smislu, veoma slina ulozi prikrivenog agenta.
| 51
odnos s licem koje je meta akcije, ne povlai za sobom primenu lana 8. Ako
je, meutim, re o operaciji koja predstavlja infiltriranje meu kriminalce nieg
ranga (to moe biti sluaj kod preprodaje neke manje koliine droge), neminovno e se primenjivati lan 8., a samim tim i lan 6.
U sluaju da policajac ili agent postupa kao mamac u sklopu tajne operacije i ako je njegova uloga pri tom potpuno pasivna i ne obuhvata nikakvu verbalnu komunikaciju s metom operacije, lan 8. Evropske konvencije se ne primenjuje.
Internet priaonice i forumi

Meu pravnicima irom Evrope preovladava miljenje da se lan 8. ne primenjuje kada pojedinac uestvuje u internet priaonicama ili na nekim drugim
drutvenim mreama, ak ni onda kada prikriva svoj pravi identitet. Logika za
ovo je sledea: oni koji uestvuju u etovanju ili gostuju na drutvenim mreama
ne mogu oekivati privatnost u pogledu sadraja, budui da se svaki komentar
ili poruka objavljuje za odreenu grupu uesnika, u kojoj mnogi nisu otkrili svoj
pravi identitet.
Stav se menja samo onda kada se preduzimaju koraci da se pristup ogranii samo na manji broj poznatih lica ili onih lica iji se identitet moe proveriti.
lan 8. stupa u dejstvo kada agent (ili, razume se, izvor-uesnik, koji je dobio
odreeni zadatak ili agent provokator u dravama koje dozvoljavaju njegovo angaovanje) namerava da razvije on lajn odnos s drugim uesnicima, da bi prikupio informacije ili obavetajne podatke. Pored razloga sadranih u lanu 8,
tu e verovatno morati da se uzmu u obzir i razlozi iz delokruga lana 6, ako
se policajac ili agent infiltrira u postojeu kriminalnu aktivnost radi pribavljanja informacija. Ako slubeno lice ili agent namerava da razvije odnos s drugim
uesnicima u priaonici i daje lane podatke o svom pravom identitetu i cilju
aktivnosti, za takvu aktivnost drava mora da obezbedi izriit pravni osnov i da
predvidi odgovarajui postupak davanja odobrenja.
Davanje odobrenja
S obzirom na to da dounici, uesnici i prikriveni islednici obavljaju irok
dijapazon aktivnosti, od kojih su neke intruzivnije nego druge, iskustvo steeno
u jednom broju zemalja ukazuje na to da ne postoji nijedan pojedinani nivo
odobrenja koji bi mogao da obuhvati sve navedene aktivnosti.
Drave mogu da razmotri sledee varijante:
1. odobrenje za angaovanje i korienje dounika daje relativno visoki
slubenik policije / dravne bezbednosti (ali operativac) ili neko sa odgovarajuim inom (izuzetak predstavlja situacija u kojoj ovlaenje daje istrani sudija/tuilac, kada dounik ostaje angaovan na istom zadatku i poto je otvorena
istraga);
52 |
2. odobrenje za uesnika, agenta provokatora ili prikrivenog agenta daje

lice koje ima veoma visok policijski/obavetajni in, sem u situacijama u kojima
treba traiti ovlaenje istranog sudije/tuioca, ukoliko je re o zadatku prikupljanja dokaza;
3. tamo gde se primenjuje odredba iz prethodnog stava, bolje bi bilo ako
bi postojala nezavisna kontrola ili nadzor nad davanjem odobrenja;
4. u situacijama u kojima je primereno dobijanje odobrenja od istranog
sudije/tuioca, lice koje daje odobrenje treba da bude neki drugi istrani sudija/tuilac, a ne onaj istrani sudija/tuilac koji od poetka rukovodi postupkom na tom
krivinom dosijeu (razlog za navedeno je taj to e pred domaim ili Evropskim
sudom ta odluka o davanju odobrenja verovatno biti izloena pomnoj analizi);
5. odobrenja treba redovno preispitivati i treba ih stavljati van snage onda
kada vie nisu opravdana; svako takvo odobrenje treba, u svakom sluaju, da
bude jasno vremenski ogranieno (taj rok mora biti neophodan i srazmeran),
ali treba da postoji mogunost da se vaenje odobrenja produi, ako je takav
postupak opravdan;
6. procedura izdavanja odobrenja treba da bude tako koncipirana da je
mogue hitno postupanje po zahtevima za dobijanje odobrenja.
Regrutovanje i procena, rukovoenje i poveravanje zadataka:

Praktini procesi koji omoguuju bezbedno korienje
Pored stvaranja zakonskog osnova za angaovanje i rukovoenje dounicima, to vai i za izvore koji uestvuju u akciji (tzv. agenti provokatori) i prikrivene agente, drava treba da obezbedi i okvir za regrutovanje i procenu (izvora), i poveravanje konkretnih zadataka svim izvorima i prikrivenim islednicima.
U tom cilju, ovde emo dati prikaz meunarodne dobre prakse/metodologije,
ije bi usvajanje valjalo imati u vidu. Neke aktivnosti i pitanja koji su ovde opisani mogli bi se uvrstiti u konkretne zakonske odredbe, dok se neki drugi mogu
odraziti u sektorskoj politici ili smernicama za rad.
Osnovna stvar koja se moe nauiti irom Evrope jeste da svaka odluka
koju donosi policija ili tuilac treba da bude sainjena u pismenoj formi i kao
takva sauvana. To e se pokazati izuzetno korisnim u trenutku kada neko pokua da ospori tu odluku, bilo pred domaim sudom ili pred Evropskim sudom
u Strazburu.
Regrutovanje/vrbovanje i procena dounika

Regrutovanje/vrbovanje i procena dounika treba da bude proces koji se
odvija u etiri faze:
1. identifikacija,
2. istraivanje,
| 53
3. procena informacija,
4. procena i analiza karaktera dounika.
Identifikacija Izvori se identifikuju kroz nekoliko razliitih postupaka.
Najoigledniji postupci su oni kada zatvorenici i/ili osumnjieni privuku panju
policije. Meutim, kada je re o privrednom kriminalu i korupciji, iskustvo je
pokazalo da su neki od najboljih izvora upravo lica koja su na samoj granici privrednog kriminala/korupcije. To su najee pojedinci koji nisu sutinski umeani u kriminal, ali su svesni toga ta se zbiva i odluili su da to ignoriu. Ta lica
znaju ta rade njihove kolege ili saradnici i svesna su nivoa njihove aktivnosti, ali
su isuvie uplaena da bi progovorila o tome.
Ustanovljeno je da, samo ako im se pristupi na pravi nain, oni pokazuju
spremnost da se otvore i da priaju o nivou kriminala i upru prstom u one koji
su u sve to aktivno ukljueni. To ih potom navodi na odavanje postupaka i sistema koji se koriste. Ako ih je mogue ubediti da e biti zatieni, oni su po pravilu
spremni da prihvate zadatke koje im daje policija i da se pridravaju dobijenih
uputstava.
Istraivanje Kljuna oblast kada je re o vrbovanju. Ne moe se dovoljno
naglasiti koliko je vano napraviti celokupan profil lica kome se pristupa. Na
osnovu valjanih informacija treba predvideti kako e to lice reagovati kada mu
se prie.
Treba postaviti sledea pitanja:
Da li je to lice po svom karakteru kadro da prihvati da mu se na taj
nain prie i da potom nastavi da pomae?
Da li sluba koja namerava da mu na taj nain prie ima vrsta uverenja da to lice ni na koji nain nije ukljueno u neku kriminalnu aktivnost?
Da bi to postigle, neke slube redovno nadziru stil ivota potencijalnih
kandidata kojima ele da priu, pa im rezultati tog nadzora pomau da ih procene.
Procena informacija Na samom poetku, mora postojati namera da se
drugim dokazima potkrepe informacije koje stiu iz tog izvora. Mora se proveriti tanost tih informacija: da li one zaista neto novo govore i da li se na osnovu
toga moe postii napredak u istrazi, da li je re o blagovremenim i aurnim
informacijama, da li se na osnovu tih informacija moe stupiti u akciju, to opet
znai da treba postaviti pitanje mogu li se te informacije koristiti da bi se postigao napredak u istrazi.
Ocena karaktera dounika Preporuuje se da se izdvoji izvesno vreme
da se sa onima koji neposredno rukovode novim dounicima, kao i sa onima
koji su ve bili ukljueni u postupak procene, razmotre njihovi stavovi po pitanju
karaktera dounika. Potom, na osnovu onoga to je u tim razgovorima ustanovljeno, treba postaviti sledea pitanja:
54 |
Da li se smatra da lice o kome je re ima dovoljno snage i sposobnosti

da izae na kraj sa stresom kome je dounik neminovno podvrgnut?
Da li e to lice zadrati objektivnost i usredsreenost?
Moe li se, to je i najvanije, imati poverenje u to lice i biti siguran da
ono nee kompromitovati celu operaciju?
Dokumentacija koja se odnosi na izvor i na prikrivenog agenta

Dokumentacija koja se odnosi na izvor i na prikrivenog agenta (u meri u
kojoj je to adekvatno) jeste:
detaljno naveden postupak koji je korien kod regrutovanja/vrbovanja;
pobrojani uslovi koji su dati izvoru pre no to je angaovan;
preispitivanje odluke;
dozvole za susrete sa izvorom;
evidencija o sadraju razgovora voenih prilikom susreta sa izvorom.
Regrutovanje/vrbovanje U pismenoj formi treba detaljno pobrojati sve
elemente procesa odluivanja koji su korieni da bi se regrutovao taj izvor i
navesti metode koji su pri tom korieni, kao i obrazloenje za sve upotrebljene
metode.
Obrazloenje napred navedenog je u tome to se prilikom istrage ili potonjih albi esto mogu uti osporavanja u vezi sa metodama koje su koriene
radi vrbovanja dounika. Takvim postupkom dravni organ e se najbolje pripremiti da brani svoje postupke i pri tom e ispoljiti transparentnost u svom
radu i celokupnom sistemu.
Ponueni uslovi Postupak u kome se utvruju uslovi u kojima moe da
deluje izvor (ili prikriveni agent). Tu se jasno vidi ta je tom licu reeno pre no
to mu je poveren bilo kakav zadatak i pre no to je angaovano. Izvor takoe
treba da bude obaveten o posledicama koje slede ako poini neko krivino delo
ili prekri utvrene uslove i rokove.
Preispitivanje Treba redovno preispitivati nain na koji se angauje izvor
(ili prikriveni agent), kao i zadatke koji mu se poveravaju, pored toga to treba
preispitivati i rezultate koji se postiu angaovanjem tog lica.
Cilj tog preispitivanja jeste da se osigura da se izvor ili agent angauje u
skladu s propisima, kao i da to bude svrsishodno. U postupku preispitivanja treba
posebno razmotriti dobrobit izvora i spreiti njegovo prekomerno angaovanje.
I ovaj postupak bie od pomoi kada treba pokazati da dravni organ koristi objektivne i delotvorne postupke u angaovanju izvora i radu s njim.
Ovlaenje za sastanke sa izvorom Postupak u kome zvaninik koji je
nezavisan u odnosu na one koji rukovode izvorom, i koji je u mnogim pravnim
sistemima oznaen kao kontrolor, daje odobrenje za sastajanje sa izvorom. Ono
| 55
to je potrebno je obezbediti da rukovoenje izvorom bude delotvorno i u skladu sa etikim normama. Kontrolor nadzire sve postupke koji se sprovode, kao i
podatke koji se dobijaju od izvora i odluuje o nainu na koji e ti podaci dalje
biti distribuirani.
Na samom poetku kontrolor daje ovlaenje rukovodiocima da se sastanu sa izvorom i odobrava mesto sastanka.
Razlog za takvo postupanje je da se obezbedi postojanje postupka kontrole izvora.
Kako i zbog ega se belee detalji u vezi sa sastankom i podacima koji su
prilikom tog sastanka dobijeni Moda najvaniji aspekt rukovoenja dounikom. Treba da postoji detaljna evidencija o tome gde se (i u kom trenutku) odvijao sastanak i koje informacije je izvor preneo svom sagovorniku.
Zahvaljujui preciznom i detaljnom evidentiranju, na svakom kasnijem
krivinom suenju ili sasluanju mogue je dokazati ta je tano izvor rekao. Tu
se navode i injenice o izvoru i miljenje o onome ta je izvor rekao/preneo/dostavio. Na taj nain mogue je pokazati racionalan osnov za upotrebu odreene
operativne strategije i nain na koji je ta strategija napredovala.
Voenje sastanaka i tajne obavetajnog zanata

Voenje sastanaka Razmotriti mogunost da se ustanovi pravilo po
kome na svakom sastanku moraju biti prisutna dva lica. To pokazuje integritet
postupanja. Na taj se nain obezbeuje svedok svega to radi glavni rukovodilac
izvora; taj svedok e moi da posvedoi ta se tano dogodilo ako dounik ili ma
ko drugi iznese bilo kakve pritube o neprimerenom postupanju.
Pre sastanaka treba obezbediti pouzdanu priu, kao pokrie ili opravdanje
(cover story), za sluaj da iskrsne nezgodna situacija u kojoj e neki (dounikov)
partner sluajno ugledati dounika s licima iz policije koja njime upravljaju. Zato
treba paljivo razmotriti mesto odravanja sastanaka i ne treba se opredeljivati za
mesta koja se esto koriste u te svrhe, da bi se izbegla kompromitovanje dounika.
Tajne obavetajnog zanata Postupak koji za cilj ima da se opasnost od
kompromitovanja tokom sastanka svede na najmanju moguu meru i sasvim
izbegne. Drave treba da razmotre da li je njihova postojea praksa u skladu
s poukama koje se mogu izvui iz meunarodnog iskustva, kao to je to ovde
objanjeno:
Prvo, trebalo bi razmotriti mogunost primene nadzora tokom sastanaka, kako bi se ustanovilo da li neko prati izvor i/ili je izvor organizovao sopstveni nadzor;
Dalje, treba ugovoriti sastanak sa izvorom, a potom mu, poto doe na
utvreno mesto, dati uputstvo da pree na neku drugu lokaciju. Dok
prelazi na tu drugu lokaciju, treba ga posmatrati da bi se utvrdilo da li
ima kontakt s nekim drugim licem i da li je praen.
56 |
Sve se ovo radi da bi se obezbedilo da izvor ni u kom sluaju ne pokua da

ugrozi one koji njime upravljaju, kao i da on sam ne bude ni na koji nain ugroen ili kompromitovan, bilo od onih koji sumnjaju da je to lice izvor, bilo kroz
sopstvene nesmotrene razgovore.
Davanje odobrenja i nivo nadlenosti koji je za to potreban

Davanje odobrenja i nivo nadlenosti koji je za to potreban podrazumeva
sledee:
1. odobrenje da se koristi izvor;
2. odobrenje koje daje kontrolor za odravanje sastanka;
3. registrator koji je nadlean za sektorsku politiku i uvanje dokumentacije.
Takama 1. i 2. nije potrebno posebno obrazloenje.
Registrator Sluba koja rukovodi izvorima, ako to ve nije uradila, trebalo bi da razmotri mogunost uspostavljanja sistema u okviru koga bi se svi
obavetajni podaci beleili elektronski i unosili u bazu podataka s jedinstvenim
brojem. U nekim veim slubama svaka jedinica ili odeljenje moe imati sopstvenu bazu podataka, u kojoj e biti uskladitene sve osetljive informacije iz
velikog broja razliitih izvora kojima se upravlja.
U svakoj slubi (ili jedinici/odeljenju, zavisno od situacije) treba da postoji
obavetajna elija ili jedinica ija je uloga, izmeu ostalog, da obuhvati i kontrolu
baze podataka. U sluaju da je re o nekoj veoj slubi, u tu ulogu bi spadalo i
uvoenje obavetajnih podataka u opti obavetajni sistem koji koristi neka vea
agencija/snage.
Zahvaljujui takvom sistemu postie se sledee:
Svako lice koje proita neku informaciju tano e znati iz koje obavetajne jedinice ona potie. Ono to, meutim, nee znati jeste izvor informacije, jer
jedinstveni broj treba da ukazuje samo na relevantnu obavetajnu eliju, a ni u
kom sluaju ne treba da razotkrije izvor;
Da bi utvrdilo o kom izvoru je re, lice koje radi u slubi morae da stupi
u kontakt s relevantnom obavetajnom elijom i tu e biti prekinut svaki trag,
sem ukoliko mu kontrolor izvora ne bude dao odobrenje da ide dalje;
Na ovaj nain se prua zatita izvoru.
Evropski primeri pravnih okvira za delovanje

prikrivenog agenta i/ili izvora
Primer Nemake
Zakonska odredba o prikrivenim agentima nalazi se u lanu 110a. nemakog Zakonika o krivinom postupku.
U lanu 110a utvreno je sledee:
| 57
(1) Prikriveni islednici mogu biti angaovani za rasvetljavanje krivinih

dela, ako ima dovoljno osnova iz kojih proistie da je poinjeno krivino delo od
posebnog znaaja:
1. u oblasti nedozvoljenog prometa opojnih droga ili oruja, ili falsifikovanja
novca ili taksenih maraka,
2. u oblasti dravne bezbednosti (lan 74a i lan 120. Zakona o sudovima),
3. ukoliko se lice bavi vrenjem krivinih dela11 ili,
4. ako je delo uinjeno od strane lana kriminalne grupe ili na neki drugi
organizovan nain.
Nemaka je svela primenu ove odredbe na ogranien broj okolnosti, ali
ne i na spisak konkretnih krivinih dela. Ipak, krivina dela koja su obuhvaena
spadaju u teka dela, i to e pomoi da se zadovolje uslovi neophodnosti i srazmernosti.
Sledea odredba zakona, 110a(1) dodatno pomae u tom smislu:
Prikriveni islednici mogu biti angaovani i za rasvetljavanje tekih krivinih dela kada odreene injenice upuuju na opasnost od ponavljanja [dela].
Korienje prikrivenih agenata dozvoljeno je samo kad se teko krivino delo ne
moe na drugi nain rasvetliti ili ako bi njegovo rasvetljavanje bilo povezano s
nesrazmerno velikim tekoama. Pored toga, prikriveni islednici mogu se koristiti
za rasvetljavanje tekih krivinih dela onda kada posebna teina krivinog dela to
nalae, a druge mere ne bi imale izgleda na uspeh.
Odredba lana 110a(2) je ograniena na pripadnike policije i ne postoji
mogunost da se njen domet proiri na druge izvore:
Prikriveni islednici su slubenici policije koji obavljaju istragu pod dodeljenim, izmenjenim identitetom (lanim identitetom). Oni imaju pravo da pod svojim lanim identitetom uestvuju u pravnom prometu.
Odredbom 110b(1) propisano je da odobrenje mora dati javni tuilac (sem
u hitnim sluajevima, gde se trai naknadno odobrenje u roku od tri radna dana):
Angaman prikrivenog agenta dozvoljen je samo uz saglasnost tuilatva.
Ako postoji opasnost od odlaganja, a odluka tuilatva se ne moe pribaviti na
vreme, treba je naknadno pribaviti u to kraem roku; mera se ukida ako je tuilatvo ne odobri u roku od tri radna dana. Odobrenje se izdaje u pisanoj formi i
na odreeno vreme.
Meutim, sudsko odobrenje je potrebno u sledeim okolnostima (110b(2):
Angaman prikrivenih agenata:
1. koji je usmeren prema odreenom osumnjienom, ili
2. u kome prikriveni agent ulazi u privatne prostorije koje nisu javno dostupne tada je neophodno odobrenje suda. Ako postoje okolnosti koje ukazuju
na opasnost od odlaganja, dovoljno je odobrenje tuilatva. Ako se pokae da se
odluka tuilatva ne moe blagovremeno dobiti, to odobrenje se mora pribaviti na11
l. 110a koristi dvojnu odrednicu on commercial or habitual basis, tj. bavljenje kriminalom iz koristi ili navike.
58 |
knadno u to kraem roku. Mera se ukida ako je sud ne odobri u roku od tri radna
dana.
lan 110b takoe utvruje anonimnost prikrivenih agenata kao svedoka u
postupku, dok su lanom 110c ograniena njihova ovlaenja u odnosu na ulazak u privatne prostorije:
[Ulazak u privatne prostorije] Prikriveni islednici mogu da koriste svoj lani identitet za ulazak [u privatne prostorije] uz saglasnost ovlaenog lica. Saglasnost se ne sme iznuditi lanim prikazivanjem prava pristupa, mimo onog koje
proistie iz korienja lanog identiteta. U svim ostalim sluajevima ovlaenja prikrivenog agenta utvrena su ovim zakonom i drugim zakonskim propisima.
Primer Ujedinjenog Kraljevstva

U Britaniji je korienje i postupanje dounika, agenata provokatora i prikrivenih agenata ozakonjeno jednom istom odredbom Zakona o ureenju istranih ovlaenja iz 2000 (RIPA), kojim se svaka od pomenutih kategorija definie
kao tajni obavetajni ljudski resurs, odnosno CHIS (covert human intelligence
source). CHIS je
lice koje uspostavlja ili odrava line ili kakve druge odnose s nekim
licem, nastojei, u tajnosti da omogui obavljanje svega kako bi:
prikriveno koristilo taj odnos da bi pribavilo informacije ili da bi obezbedilo pristup neke druge osobe informacijama,
prikriveno saoptilo informacije dobijene korienjem takvog odnosa,
ili proistekle iz postojanja takvog odnosa (lan 26. st. 8).
Prikriveni agent ili policajac uklapa se u tu definiciju.
Zahtev za upotrebu izvora treba da bude dat u pisanoj formi i u njemu
treba da budu navedeni sledei podaci:
razlozi zbog kojih je neophodna upotreba izvora u konkretnom sluaju
a na osnovima pobrojanim u lanu 29. stav 3;
razlozi zbog kojih se smatra da je upotreba izvora srazmerna onome
to se eli postii tim postupkom;
svrha u koju e biti angaovan izvor, odnosno u koju e mu biti povereni odreeni zadaci;
kada je re o konkretnoj istrazi ili operaciji, treba navesti podatke o
prirodi te operacije ili istrage;
priroda zadataka koji e biti povereni izvoru;
potreban nivo odobrenja;
detalji u vezi s bilo kakvim potencijalnim kolateralnim meanjem u
privatnu sferu i razlozi zbog kojih je to opravdano;
detalji u vezi s poverljivim informacijama koje e verovatno biti pribavljene zahvaljujui datom korienju izvora.
Upotreba i postupanje CHIS je zakonito, pod uslovom da je dato odobrenje za angaovanje izvora i da je postupanje izvora u skladu s tim odobrenjem.
| 59
Osnovni uslovi za izdavanje odobrenja u Ujedinjenom Kraljevstvu zasnovani su neposredno na lanu 8. stav 2. Evropske konvencije (vidi lanove 27. i
29. Zakona o ureenju istranih ovlaenja).. To znai da odobrenje za upotrebu
CHIS ne moe biti izdato sem u sluaju da je:
to odobrenje potrebno po jednom od sledeih osnova:
- u interesu nacionalne bezbednosti;
- radi spreavanja ili otkrivanja kriminala ili spreavanja nereda;
- u interesu ekonomske dobrobiti Ujedinjenog Kraljevstva;
- u interesu javne bezbednosti;
- radi zatite javnog zdravlja;
- radi procene ili ubiranja bilo kog vida poreza, dabine, doprinosa ili
nekog drugog nameta, takse ili dabine koja treba da bude uplaena
u dravni budet;
- u bilo koju drugu svrhu propisanu uredbom dravnog sekretara;
ovlaeno ponaanje ili upotreba (izvora) srazmerna onome cilju ijem
se ostvarenju tei tim angamanom,
utvreno da mere/procedure vezane za konkretni izvor ispunjavaju sledee zahteve:
- uvek e postojati zvaninik koji ima odgovarajua istrana ovlaenja i poverena mu je u zadatak svakodnevna odgovornost za rad sa
izvorom i staranje o dobrobiti izvora;
- uvek e postojati zvaninik kome je poveren opti nadzor nad nainom na koji se izvor angauje;
- uvek e postojati zvaninik odgovoran za voenje evidencije o nainu na koji se izvor angauje;
- ta dokumentacija e uvek sadrati detalje o svim pitanjima koja u tu
svrhu precizira dravni sekretar;
- dokumentacija iz koje se moe obelodaniti identitet izvora nee biti
dostupna drugim licima sem u onoj meri u kojoj postoji potreba da
im se pristup omogui.
Odobrenje za upotrebu CHIS u policiji daje slubeno lice u rangu naelnika ili neko sa odgovarajuim inom, iako u hitnom sluaju, u odsustvu slubenog lica sa odgovarajuim inom, to ovlaenje moe dati i inspektor. Ako postoji verovatnoa da e usled rada izvora bilo koje lice stei uvid u neki poverljivi
materijal, ovlaenje mora dati ef policije. Time se ovlaenje namerno podie
na znatno vii nivo, kao odraz visokog nivoa meanja.
Nijedan sluaj ne moe se smatrati hitnim ako nije re o situaciji u kojoj
bi, po miljenju lica koje izdaje hitno odobrenje, vreme koje protekne do trenutka kada je nadleni zvaninik postao dostupan bilo toliko da bi moglo da ugrozi
ivot ili istragu ili celu operaciju za koju se trai odobrenje.
Odobrenja mogu biti izdata za korienje izvora i u Ujedinjenom Kraljevstvu i van njega, iako u ovom drugom sluaju odobrenje moe biti dato samo za
60 |
one akcije koje se sprovode radi postupaka koji se vode u Ujedinjenom Kraljevstvu za sluaj da, na primer, docnije bude osporena zamolnica koju je Ujedinjeno
Kraljevstvo dostavilo u sklopu uzajamne pravne pomoi.
Iako se od slubenog lica koji izdaje ovlaenje ne zahteva posebno da
ispita da li se traene informacije mogu dobiti na neki drugi nain, takvo razmatranje predstavlja sutinsku pretpostavku za ispunjenje uslova srazmernosti.
Pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi utvreni lanom 29, odobrenje se
moe obnoviti u svakom trenutku pre no to istekne rok na koje je izdato. Lice
koje odobrava produetak roka vaenja odobrenja mora se uveriti da je redovno
(otkako je dato prvobitno odobrenje ili poslednja obnova odobrenja) preispitivan nain na koji se izvor koristi, zadaci povereni izvoru u datom periodu i
informacije na taj nain pribavljene.
Usmena odobrenja i odobrenja koja su dodelila ili obnovila slubena lica
koja ovlaena da postupaju u hitnim sluajevima u odsustvu nadlenog zvaninika istiu u roku od 72 sata. U svim ostalim sluajevima odobrenje vai 12 meseci
od trenutka izdavanja ili poslednje obnove, tj. produetka roka vaenja (lan 43).
Iako ne postoji zahtev za pribavljanje prethodne nezavisne saglasnosti za
izdavanje odobrenja, detaljna evidencija ije je voenje i uvanje zakonom propisano mora biti na raspolaganju za inspekciju koju e izvriti nezavisni penzionisani vii sudija nadzorni komesar.
Lice koje je izdalo odobrenje (ili ono koje ga je poslednji put obnovilo)
mora povui to odobrenje ako se uveri da delovanje za koje je izdao odobrenje
vie ne ispunjava zakonske zahteve.
Anonimnost svedoka i zatita svedoka

Iako izvori obino dostavljaju obavetajne podatke, a ne i dokaze, ima
prilika kada izvori-uesnici (agenti provokatori), oni koji uestvuju u simulovanim kupovinama i prikriveni islednici iznose dokaze, ukljuujui i neposredna
usmena svedoenja pred sudom. U takvim sluajevima mogu biti potrebni razliiti stepeni zatite, poev od toga da prikriveni agent svedoi iza paravana uz zatitu anonimnosti u pogledu imena i ostalih linih podataka, do toga da svedok
bude poznat, ali da se slubeno ne iznose podaci o njegovom mestu boravka.
Izmeu tih dvaju primera postoji, razume se, itav dijapazon drugih moguih
kombinacija razliitih mera zatite.
Naelo
Interesi pravde nalau da ranjivi svedoci, svejedno da li su to obini graani, policajci ili saradnici kriminalaca, dobiju najveu moguu zatitu da bi im se
omoguilo da iznose dokaze/daju svoj iskaz na nain koji:
odrava kvalitet i verodostojnost tog svedoenja;
je u skladu sa obavezom staranja o svedoku;
svodi na najmanju moguu meru pretrpljenu patnju.
| 61
Interes pravde isto tako nalae da mere za zatitu ranjivih svedoka ne lie
okrivljenog njegovog prava na pravino suenje, kao i da svako ogranienje naela javnosti pravosua mora biti u potpunosti opravdano.
Zatitne mere i pravo na pravino suenje

Ovde je od koristi predmet Doorson v Netherlands12, koji je raspravljan
pred Evropskim sudom, a odnosio se na problem anonimnosti svedoka. Odluka
da se ne obelodani identitet dvojice zatienih svedoka bila je podstaknuta potrebom da se pribave dokazi od njih, a da se, u isto vreme, oni sami zatite od
moguih represalija podnosioca predstavke. (Evropski sud je primetio da iako u
tom konkretnom sluaju nema dokaza da je podnosilac predstavke pretio ijednom od te dvojice svedoka, postoje dokazi da preprodavci narkotika po pravilu
poseu za zastraivanjem onih koji svedoe protiv njih). Evropski sud je stao na
stanovite da je u ovom sluaju postojao prihvatljiv/validan razlog da im se prizna anonimnost, ali da treba videti da li je to bilo dovoljno.
Evropski sud je zakljuio da je u konkretnom sluaju bilo dovoljno garancija koje su bile protivtea preprekama/ogranienjima s kojima je morala da se
suoi odbrana:
anonimne svedoke je u prisustvu advokata odbrane sasluao istrani sudija
koji je bio upoznat s njihovim identitetom;
istrani sudija je mogao da konstatuje okolnosti na temelju kojih je mogao
da izvede zakljuke u pogledu pouzdanosti dokaza;
advokat odbrane ne samo da je bio prisutan ve je mogao da postavi svako
pitanje koje je eleo, sem pitanja koja bi mogla dovesti do identifikacije svedoka;
presuda ne bi trebalo da se iskljuivo ili u odluujuoj meri zasniva na anonimnim iskazima (ali to nije bio sluaj u samom predmetu Doorson v Netherlands!);
dokazima dobijenim od svedoka u uslovima u kojima prava odbrane ne
mogu biti obezbeena u meri koju Evropske konvencije normalno nalae treba
pristupati s izuzetnom panjom.
Korienje zatitnih paravana moe biti u skladu sa Evropskom konvencijom, barem tamo gde svedoka moe da vidi pravni zastupnik optuenog. U
smislu argumenata zasnovanih na Evropskoj konvenciji, interesi oteenih/svedoka moraju biti balansirani s pravima okrivljenog na pravino suenje, to je
utvreno lanom 6. Evropske konvencije.
U predmetu X v United Kingdom13, Komisija (Evropska komisija za
ljudska prava) razmotrila je pritubu iz Severne Irske gde su, na suenju za
ubistvo gde je sudio sudija-pojedinac (ti sudovi su poznati kao Diplokovi
12
13
http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/pages/search.aspx?i=00157972
(1993) 15 E. H. R. R. C. D. 113
62 |
sudovi)14, svedoci bili zaklonjeni paravanom tako da optueni, tampa i publika nisu mogli da ih vide. Odbrana i sudija su, meutim, mogli da vide
svedoke.
Komisija je zakljuila da je prituba koju je podneo okrivljeni bila oigledno neosnovana iz sledeih razloga:
podnosilac predstavke je tim svedocima mogao preko svog pravnog
zastupnika da postavi sva pitanja;
svedoenje koje se predstavkom osporava ni iz daleka nije bilo jedini
dokazni materijal na kome je sud zasnovao svoju presudu;
iako prisutni u sudu nisu mogli da vide svedoke koji su bili zatieni paravanom, meanje u pravo na javno suenje bilo je svedeno na
najmanju moguu meru, ve samom injenicom da javnost nije bila
iskljuena s rasprave, ve je mogla da saslua sva pitanja i sve odgovore
svedoka.
Zatita punoletnih svedoka

S obzirom na to da mogu delovati prejudicirajue po okrivljenog, zahtevi
tuilatva za primenu zatitnih mera prema punoletnim svedocima po pravilu
nisu esti, ali se ipak neretko koriste tamo gde su dokazi pribavljeni pomou
specijalnih istranih sredstava. Takav zahtev za primenu zatitnih mera moe
biti primeren u sledeim okolnostima:
ako je svedok pripadnik slubi bezbednosti, prikriveni agent, carinik ili
dounik;
ako je okrivljeni nastojao da stavi u potinjeni poloaj, zastrai ili ponizi svedoka koji trai zatitu ili ako se razumno moe oekivati da e
okrivljeni to uiniti;
ako je alternativa primeni zatitnih mera to da iskaz/overena izjava
bude proitana na sudu, ime se okrivljeni liava mogunosti na unakrsno ispitivanje.
Kada je re o anonimnosti svedoka, sud uzima u obzir sledee inioce:
mora postojati stvarni osnov za strahovanje od posledica ako svedok
svedoi bez mera zatite i ako njegov identitet bude otkriven;
dokazi moraju biti u dovoljnoj meri relevantni i vani, da bi bilo nepravino tuilatvo primorati da vodi postupak bez tih dokaza;
tuilatvo mora uveriti sud da je kredibilitet svedoka u potpunosti
istraen i da je rezultat tog istraivanja predoen odbrani,kao i da je
konzistentan s traenom anonimnou;
14
Diplokovi sudovi osnovani sedamdesetih godina prolog veka u Severnoj Irskoj na predlog lorda Diploka, zasedali su bez porote i sudili su u predmetima iz oblasti politikog
nasilja u vreme najeih sukoba izmeu republikanaca i lojalista, na osnovu Zakona o Severnoj Irskoj (vanredne odredbe) iz 1973. i Zakona o spreavanju terorizma iz 1974; 2005.
prvi put sueno pred Diplokovim sudom za terorizam Al Kaide prim. prev.
| 63
sud mora biti uveren da se na taj nain ne stvara nikakva nepotrebna i

neopravdana predrasuda u odnosu na okrivljenog;
sud ima mogunost da balansira potrebu za zatitom, ukljuujui razmere neophodne zatite, i potencijalnu nepravinosti ili privid nepravinosti u konkretnom sluaju.
Novije britansko iskustvo

U nedavnom sluaju R v Davis (2008), Dom lordova (tada najvii apelacioni sud u Velikoj Britaniji, sada Vrhovni sud) je iskoristio priliku da razmotri
praksu Evropskog suda kao izvor prava.
Podnosilac albe D. izruen je iz SAD i sueno mu je pred Centralnim
krivinim sudom u Londonu, po optunici za dvostruko ubistvo. Hici iz pitolja
ispaljeni su prilikom doeka Nove 2002. godine i ubijena su dvojica ljudi. D. je
bio osuen na temelju iskaza svedoka, kojima je priznato pravo na anonimnost.
D. je uloio albu Krivinom odeljenju Apelacionog suda da bi potom, poto mu
je ta alba odbijena, podneo albu Domu lordova.
Na suenju je D. priznao da je bio na navedenoj zabavi povodom doeka
Nove godine, ali je tvrdio da je otiao pre no to je hitac ispaljen. Negirao je
da je on ispalio hice. Meutim, ubrzo posle ubistava on je napustio Ujedinjeno
Kraljevstvo i pomou falsifikovanog pasoa otputovao u SAD. Kada se vratio u
Veliku Britaniju, odbio je da na razgovoru u policiji odgovara na pitanja. Naveo
je detalje svog alibija tek kada je sam dao iskaz na suenju i nije pozvao nijednog
drugog svedoka da potkrepi taj alibi.
Tri svedoka koja su svedoila za tuilatvo bili su u stanju da ga identifikuju kao lice koje je pucalo. Svaki od tih svedoka tvrdio je da strahuje za svoj ivot
ako se sazna da je svedoio protiv D. Njihove tvrdnje o strahovanjima su istraene i prihvatili su ih kao realne /opravdane i sudija koji je bio predsednik vea na
suenju i apelacioni sud. Da bi se zatitili svedoci i da bi se obezbedila njihova
spremnost da svedoe, predsednik vea je izdao sledeu naredbu:
1. svi svedoci e svedoiti pod pseudonimom;
2. adrese i lini podaci, kao i svi drugi podatci koji bi mogli da identifikuju
svedoka bie nedostupni podnosiocu albe i njegovim braniocima;
3. braniocu podnosioca albe nije doputeno da svedocima postavlja pitanja na osnovu kojih bi bilo ko meu njima mogao da bude identifikovan;
4. svedoci e svoje iskaze davati sedei iza zatitnog paravana, tako da e
moi da ih vide sudija i porota, a ne i podnosilac albe;
5. glasove svedoka moi e da uju sudija i porota, ali e ih podnosilac
predstavke i njegov branilac uti uz upotrebu mehanike distorzije, da bi se otklonila mogunost da svedoci budu prepoznati.
Sudija svojim nalogom nije braniocu uskratio mogunost da vidi svedoke
dok daju iskaze. Meutim, branilac je stao na stanovite da je nespojivo s njegovim odnosom s klijentom da dobije informacije koje potom ne moe da mu
prenese, kako bi dobio njegove instrukcije. Na samom suenju odbrana je uloila prigovor na ogranienja, tvrdei da su ona u suprotnosti sa engleskim precedentnim/obiajnim pravom, da nisu u skladu s lanom 6. stav 3(d) Evropske
64 |
konvencije i da je stoga suenje podnosiocu albe nepravino. Iste te argumente

izneli su pred apelacionim sudom, ali su argumenti odbijeni. Ipak, Apelacioni
sud je potvrdio da tu postoji pravno pitanje od opteg javnog znaaja i formulisao ga je na sledei nain: da li je doputeno da okrivljeni bude proglaen krivim
kada se ta presuda zasniva iskljuivo ili u odluujuoj meri na svedoenju jednog
ili vie anonimnih svedoka?.
Ovde valja ukazati na to da se prigovor koji je uloio podnosilac albe, i
pred apelacionim sudom i pred Domom lordova, nije odnosio samo na pitanje
anonimnosti svedoka ve pre na itav spektar mera koje je sudija uveo, a koje je
Dom lordova opisao kao zatitne mere.
Dom lordova je zakljuio da je stanovite sudskih vlasti u Strazburu, ukljuujui ono izraeno u predmetu Doorson v Netherlands, da nijedna osuujua
presuda ne treba da bude zasnovana iskljuivo ili u odluujuoj meri na izjavama
ili svedoenju anonimnih svedoka. Razlog za to lei u injenici da je takva presuda izreena po zavretku suenja koje se ne moe smatrati pravinim. Takvo
miljenje ujedno odraava stanovite koje je tradicionalno prihvaeno u precedentnom pravu, ali i u nacionalnom zakonodavstvu mnogih drava kontinentalnog prava. U tom smislu, praksa Evropskog suda je otila ak i korak napred.
Tuilatvo se u sluaju Davis pozivalo, izmeu ostalog, na to da je zastraivanje svedoka realan i preovlaujui problem. U brojnim sluajevima svedoci
jednostavno nisu spremni da svedoe ako njihov identitet ne ostane sakriven
od odbrane. Ako takvi svedoci ne svedoe, opasni kriminalci u predmetima u
kojima se radi o tekim krivinim delima e izai na slobodu. Krajnji rezultat je
da e, negativne posledice trpe i pravosue i celo drutvo. Odgovor na navedeno,
koji je Dom lordova dao u sluaju Davis, glasi da se u celosti prihvata realnost
koja je odraena u pretpostavci o zastraivanju svedoka. Meutim, taj problem
nije nov, iako je veoma teak. Po oceni Doma lordova, lek za to, ako uopte postoji, lei u donoenju posebnog zakona kojim e se urediti pitanje anonimnosti
svedoka.
Zaista, Britanski parlament je ubrzo potom usvojio zakon kojim se doputa anonimnost svedoka u jasno utvrenim okolnostima, mahom u skladu s
pristupom za koji se opredelio Evropski sud. Stoga drave, prilikom razmatranja
korienja zatitnih mera, treba da ocene i odmere svoje postojee zatitne mere
u svetlosti odluka koje je doneo Evropski sud.
Vansudska zatita
Sve gore navedeno uglavnom se odnosilo na zatitu (svedoka) na sudu. Ne
sme se zaboraviti da oni koji se bave svedocima imaju stalnu dunost da vode
brigu i staraju se o ljudskim pravima i svedoka i njihovih porodica. Mora se vriti procena rizika u primerenim intervalima i ta procena treba da bude propraena primenom odgovarajuih zatitnih mera. Te mere mogu da se kreu u dijapazonu od postavljanja alarmnih ureaja, preko preseljenja, pa sve do promene
identiteta (svedoka). Ta dunost je stalna dokle god postoji rizik.
| 65
Zatitu svedoka, ukljuujui procenu rizika, moraju obavljati obueni operativci, nezavisni od istrage. U isto vreme, istraga treba da bude ukljuena u sva
relevantna pitanja, budui da e biti neophodno da se osigura da svedok ne dobije neki posebno povoljan tretman ili da ne bude podstaknut na svedoenje time
to e mu, recimo, biti ponuen neuporedivo bolji smetaj od onoga koji koristi.
Nadzor i presretanje komunikacija

Nadzor (bez obzira na to da li se obavlja pomou elektronskih ili kakvih
drugih ureaja) i presretanje komunikacija u mnogim dravama smatraju se
koncepcijski istom stvari i obe se oznaavaju kao nadzor.
U nekim drugim dravama, meutim, te dve aktivnosti se razmatraju odvojeno i smatra se da meu njima postoji izraena razlika. Razlozi za takvo stanovite su razliiti. Ima pravnih sistema u kojima se smatra da je presretanje, u
sutini, intruzivnije od drugih vidova nadzora (ak i onih koji bi mogli da obuhvate, na primer, postavljanje ureaja za prislukivanje u stambenim prostorijama) ili se na presretanje gleda kao na neto to se koncepcijski u dovoljnoj meri
razlikuje od ostalih vidova nadzora da zasluuje sopstveni pravni okvir (pristalice tog miljenja esto ukazuju na nain na koji se u mnogim meunarodnim
instrumentima presretanje komunikacija jasno razluuje od nadzora).
Pored toga, ima nekoliko pravnih sistema (ukljuujui Ujedinjeno Kraljevstvo i neke druge drave u kojima vlada precedentno pravo) iji zakonski
okviri ne doputaju, sem u izvesnim okolnostima, da se materijal pribavljen presretanjem koristi kao dokazni materijal, ali prihvataju dokazni materijal koji je
rezultat nadzora (ukljuujui elektronsko prislukivanje). Za te je drave oigledno veoma vano da presretanje dobije zaseban tretman u zakonu.
ta je nadzor?
Iz dosadanjeg razmatranja sudske prakse Evropskog suda jasno je da
nadzor, po samoj svojoj prirodi, obuhvata krenje prava iz lana 8, a u nekim
dravama i krenje ustavnih jemstava, sem ako je to zakonom izriito propisano
i kada se odvija na temelju propisnih ovlaenja, a istovremeno je i potrebno i
proporcionalno.
Imajui u vidu koliko je, naroito, u ovoj oblasti prava, vano da se postigne najvea mogua izvesnost, potrebna je tana/precizna ali i upotrebljiva definicija nadzora. Ako pogledamo iskustvo evropskih drava i presude Evropskog
suda, utisak je da takva definicija treba da bude i praktina, ali i da odraava
prirodno znaenje pojma nadzor. Uzimajui, meutim, u obzir razliite vidove u
kojima nadzor moe da se odvija, teko je formulisati iscrpnu definicija nadzora,
pa se preporuuje da se kae kako on mora da obuhvati:
i. praenje, osmatranje ili sluanje razgovora lica, praenje njihovog kretanja, njihovih razgovora ili njihovih drugih aktivnosti ili komunikacija;
66 |
ii. beleenje svega to je uoeno, snimljeno ili sasluano tokom nadzora.15

S obzirom na to da je upotreba ureaja koji se koriste pri nadzoru ve
navedena, moe se rei i to da treba uzeti onu definiciju koja obuhvata sve gore
navedene aktivnosti, ak i kada su one u potpunosti ili bar delimino obavljene
pomou takvih ureaja (svejedno da li se radi o, na primer, elektronskim spravama ili dvogledima ili neem slinom).
Nadzor, zadiranje u imovinu i tajni pretresi

Drava e sama morati da odlui da li e definicija nadzora koju koristi
obuhvatiti postavljanje ureaja za nadzor, kao to su ureaji za prislukivanje u
okolnostima u kojima postavljanje takvih ureaja podrazumeva ulazak na tu
posed ili zadiranje u tuu imovinu. Takvo postupanje bilo bi, razume se, nezakonito kada za njega ne bi postojala osnova u zakonu i kada ne bi bilo izvreno na
osnovu propisnog ovlaenja.
U mnogim zemljama ovlaenje za faktiko postavljanje ureaja (sam postupak postavljanja), po pravilu u prostorijama ili u motornom vozilu, obuhvaeno je samim ovlaenjem za nadzor, kao i ulazak/boravak na poloaju s koga
policajac ili agent obavlja vizuelni nadzor, ako je u pitanju imovina ili zemljite
na kome bi, u redovnim okolnostima, njihovo prisustvo predstavljalo neovlaeno ometanje poseda. U Ujedinjenom Kraljevstvu potrebno je, meutim, posebno ovlaenje (od efa policije, uz odobrenje nezavisnog nadzornog komesara,
koji je penzionisani vii sudija) da bi se moglo zadreti u imovinu (ukljuujui
neovlaeno ometanje poseda od strane nekog lica).
Britanski model prihvata da odobrenje (koje spada u polje dejstva Zakona
o policiji iz 1997, a ne Zakona o ureenju istranih ovlaenja iz 2000. [RIPA],
kojim je, izmeu ostalog, ureen nadzor) ne mora biti potrebno onda kada policija postupa uz saglasnost lica koje moe da izda dozvolu u vezi sa imovinom o
kojoj je re. Pored toga, dozvola za ulazak nije potrebna kada je re o podrujima
koja su otvorena za javnost, kao to su prodavnice, barovi, restorani, predvorja
hotela, blokovi zgrada ili kakvi drugi prostori na koje, uz podrazumevani pristanak vlasnika, javnost ima neometani pristup (zato to u takvim okolnostima ne
moe biti govora o neovlaenom ometanju poseda).
Prema britanskim odredbama, imovina obuhvata i linu imovinu, kao
to su, na primer, kljuevi. Tako e uzimanje cipela da bi se napravili otisci onova predstavljati meanje, ali uzimanje otisaka sa otiraa na koji je neko lice
kroilo nee predstavljati meanje, pod uslovom da je sam pristup otirau bio
zakonit. Slino tome, namerno zadravanje neijeg prtljaga na aerodromu da bi
se otklonila sumnja u vlasnika predstavlja meanje.
Ovde valja naglasiti da su sve to prikrivena istrana ovlaenja (gde se, razume se, primenjuje lan 8, a moda i lan 6. Evropske konvencije) i da se ne odnose
na uzimanje predmeta od osumnjienog prilikom ili posle njegovog hapenja.
15
Vidi http://surveillancecommissioners.independent.gov.uk/advice_definition.html
| 67
Prilikom razmatranja zakonske ureenosti ovakvih aktivnosti, potrebno

je ispitati i da li npr. policija ima dovoljan zakonski okvir koji joj omoguuje
da obavlja prikrivene pretrese kontejnera za smee na ulici ili u neposrednoj
blizini neijeg poseda. Iako se na prvi pogled ini da za pretres smea nije
potrebno odobrenje, pravo se u mnogim dravama razvijalo u pravcu u kome
smee ili otpad, bez obzira na to da li se nalaze na privatnom posedu ili na
ulici, ostaju imovina na osnovu toga to se na njih gleda kao na neto to
vlasnik nije odbacio, ve je namenski dao lokalnoj samoupravi ili optini. (Meutim, praktino u svakoj dravi, ako lice koje se nadzire baci neki predmet na
javnom mestu, onda se opravdano pretpostavlja da je on taj predmet istinski
odbacio, te nije potrebno nikakvo odobrenje ni policiji niti nekoj drugoj slubi
da taj predmet uzme.)
Dodatna pitanja u vezi s nadzorom koja treba imati u vidu

Da li se ono to bi se moglo oznaiti kao nizak nivo nadzora sprovodi na osnovu oslanjanja na zakonski okvir usklaen sa Evropskom
konvencijom ili ne? Drugaije reeno, u pitanju je vizuelni i svaki drugi
nadzor (tj. osmatranje, praenje) koji se sprovodi tajno (tj. na nain
koji je koncipiran tako da se obezbedi da lica koja su predmet nadzora
ne budu svesna da se on moda odvija) na javnom ili privatnom mestu u sklopu konkretne istrage, na nain koji e verovatno dovesti do
pribavljanja privatnih informacija (definicija je vrlo iroka, u skladu sa
lanom 8) o linosti (bez obzira na to da li je upravo to lice identifikovano u svrhu istrage). U tom smislu ne treba gubiti iz vida da injenica
da se neto radi u javnosti ne znai da to neto prestaje da bude privatno, i Evropski sud je iz tog razloga dosledno zauzimao stanovite da
privatni ivot predstavlja veoma irok pojam kome se ne moe dati
iscrpna definicija.
Da li zakon doputa da se nadzor preduzme kao neposredni odgovor
na konkretne dogaaje ili okolnosti i onda kada nije izvodljivo da se
prethodno dobije ovlaenje za taj nadzor?
Da li treba da postoje razliiti nivoi ovlaenja za nadzor, zavisno od
toga u kojoj je meri odreeni vid nadzora intruzivan? Drugaije reeno, da li je za postavljanje prislunog ureaja u stambenim prostorijama potreban vii nivo ovlaenja (ili ak vea nezavisnost) nego za
postavljanje slinog ureaja u kancelarijskim prostorijama?
Nadzor i internet priaonice / forumi

Kao to je ve istaknuto u vezi s tajnim operacijama, drave u Evropi po
pravilu smatraju da nije potrebno ovlaenje za uestvovanje u internet priaonicama i drugim drutvenim mreama, ak ni onda kada je prikriven istinski
identitet nekog lica. To isto bi se moglo dokazivati u odnosu na nadzor u takvom
68 |
okruenju. Lica koja uestvuju u otvorenom etovanju ili alju priloge za drutvene mree ne mogu osnovano oekivati privatnost u pogledu sadraja svojih
priloga. Stoga, svaki komentar ili post praktino je objavljen datoj grupi uesnika, od kojih mnogi nisu ni otkrili svoj pravi identitet.
I tu se, kao i u sluaju prikrivenog agenta, situacija bitno menja onog trenutka kada su preduzeti koraci da se pristup ogranii na manji broj poznatih
pojedinaca ili onih iji se identitet moe proveriti. Pored lana 8., tu e se onda
verovatno primeniti i lan 6.
Presretanje komunikacija
Mnoge jurisdikcije, se u velikoj meri oslanjaju na informacije pribavljene
presretanjem telefonskih razgovora i mejlova da bi otkrile a potom i krivino gonile poinioce najteih krivinih dela, ukljuujui i dela iz oblasti terorizma,. Ve
je naglaeno da je Velika Britanija glavni izuzetak u Evropi po tome to se u njoj
informacije pribavljene domaim presretanjem, za koje odobrenje moe izdati samo ministar unutranjih poslova, ograniavaju na korienje u obavetajne
svrhe, a ne prihvataju se kao dokazni materijal (iako ono to se presretanjem
pribavi u inostranstvu moe biti upotrebljeno pred britanskim sudovima).
Za one drave koje, shodno unutranjem pravu, mogu da koriste svoje
kapacitete za presretanje, vrednost tih podataka za istragu moe biti znaajna.
U cilju razjanjenja treba precizirati da presretanje oznaava presretanje elektronskih informacija koje ine telefonski poziv ili mejl tokom emitovanja tih informacija. To je ostvarivanje itavog tehnikog zadatka, a ne samo postavljanje
prislunog ureaja na telefon ili u njegovoj blizini.
Ukoliko se u istrazi kapaciteti za presretanje koriste uivo, to obino podrazumeva praenje razgovora u realnom vremenu. Veoma esto e oni koji prate razgovore i sami praviti beleke ili saetke onoga to je reeno, ime e pomoi
u docnijim postupcima kada treba identifikovati relevantne telefonske pozive.
U onim pravnim sistemima u kojima se postupak korienja/upotrebe i
sprovoenja nadzora nad korienjem ovih tehnika ne oznaava kao tajni i gde
postoji obaveza istraitelja i tuilaca da te podatke predoe odbrani, treba paljivo postupati s sainjenim belekama, i pre svega sa svakim vidom pomoi koji
bi one mogle pruiti odbrani kada ona izlae svoju argumentaciju. Shodno tome,
treba dozvoliti da se obelodane kako same informacije do kojih se presretanjem
dolo, tako i posebno oni njihovi delovi koji su od pomoi za tuilatvo.
ivo osmatranje i praenje ispunjava itav niz vanih funkcija. Kada je
re o pitanjima ljudskih prava, ono pomae da se na minimum svedu takozvani
kolateralni upadi (tj. sluajni, za samu istragu nebitni upadi i meanje u privatni ili porodini ivot treeg lica) koji se neminovno dogaaju, budui da, zavisno od same drave, oni koji obavljaju presretanje mogu, na primer, da iskljue
nadzor i uzimanje sluajnih uzoraka radi provere, ali da nastave snimanje ili da
iskljue snimanje dok traje poziv treeg lica.
Posebnu panju treba obratiti na podatke koji potpadaju pod obavezu uvanja profesionalne tajne, to u mnogim dravama obuhvata komunikaciju iz-
| 69
meu advokata i njegovog klijenta, ali se ne odnosi na sadraj razgovora izmeu

advokata i klijenta radi izvrenja krivinog dela. I tu se praksa razlikuje (izmeu
drava i, zapravo, izmeu slubi unutar pojedinih drava) tako da se razgovor
izmeu advokata i njegovog klijenta ne tretira svuda isto u sluaju da je taj razgovor uhvaen tokom presretanja: neki prestaju da snimaju, drugi nastavljaju
sa snimanjem, ali potom zapeate taj snimak, a da ga nisu presluali ni nadzirali,
sem moda kada uzimaju sluajni uzorak radi provere; drugi snimaju, sluaju i
transkribuju, a potom taj snimak zapeate, a na transkript stave oznaku poverljivi podaci pravne profesije (ili neto slino) i to, razume se, ostaje nedostupno
za tuioca ili za istraitelja.
Kada se razmatra presretanje i sva pravna pitanja koja se s njim u vezi postavljaju, treba naglasiti da mnoge drave (u Evropi su to Nemaka i Velika Britanija) koriste zakonsko reenje po kome presretanje za koje postoji saglasnost
jedne strane koja uestvuje u razgovoru (na primer u sluajevima kidnapovanja/
traenja otkupnine ili ucenjivanja i sl.) taj postupak tretiraju kao nadzor, a ne kao
presretanje (iako je, u tehnikom smislu, re o istom procesu).
Nadzor i presretanje: davanje odobrenja

Od sutinskog je znaaja da postoji nezavisan i temeljan postupak davanja
odobrenja, u kome se primenjuju kriterijumi koji su u skladu sa ustavnim odredbama date drave i sa odredbama Evropske konvencije/praksom Evropskog
suda. Imajui to na umu, kad bude pristupila preispitivanju svog pravnog okvira
za korienje specijalnih istranih sredstava, drava treba da razmotri i sledee:
Da li kriterijumi za davanje odobrenja u potpunosti odraavaju osnove
za izuzetke navedene u lanu 8. stav 2. Evropske konvencije;
Da li postoji rok za primenu takvih mera od, recimo, najvie tri meseca
za nadzor i presretanje, ali uz mogunost da se zahtevi za izdavanje
odobrenja obnavljaju. To e, ukoliko se, na primer, uz to jednom meseno i preispituje sluaj, pomoi da se obezbedi opravdanje za svaku
tekuu primenu takvih mera;
Da li postoji izriita obaveza slube da opozove odobrenje od trenutka
kada ono vie ne moe biti opravdano;
Da li postoji izriita obaveza u pogledu evidentiranja i dokumentovanja
u pismenoj formi i zadravanja i uvanja zahteva i izdatih odobrenja;
Da li je uvedena tzv. pro forma,dokumentacija kako bi se obezbedilo
da svi koji su ukljueni u postupak traenja/davanja odobrenja vode
rauna o svim relevantnim injenicama i razlozima.
Nadzor i presretanje: ostali evropski primeri

Primer Francuske (Presretanje)
Izmeu 1991. i 1995. godine Francuska je u nekoliko navrata menjala svoj
Zakonik o krivinom postupku, izmeu ostalog, kroz izmene i dopuna odredaba
70 |
o presretanju u kojima je uzela u obzir kritike i negativne ocene koje je dobila u raspravama voenim pred Evropskim sudom (vidi analizu jurisprudencije
Evropskog suda na prethodnim stranicama). Sadanji lan 100. Zakonika o krivinom postupku, posle tih promena, predvia sledee:
U istragama krivinih dela i prekraja, ako zapreena kazna zatvora iznosi dve godine ili vie, istrani sudija moe izdati nalog za presretanje, snimanje i
transkripciju telekomunikacione prepiske kada istrani organ to trai. Takve operacije odvijaju se pod nadlenou i nadzorom istranog sudije...
Nalog za presretanje iz lana 100. mora sadrati sve podrobnosti na osnovu
kojih se identifikuje veza koja treba da bude predmet presretanja, krivino delo
koje opravdava pribegavanje presretanju kao i duinu trajanja presretanja (lan
100-1).
Ova odluka se donosi s maksimalnim rokom vaenja od etiri meseca. Njeno vaenje moe biti produeno samo ako se sledi ista procedura i potuju isti uslovi u pogledu forme i trajanja (lan 100-2).
Istrani sudija ili pripadnik sudske policije (kriminalistike policije) koga on
odredi transkribuje svaku prepisku koja je korisna za otkrivanje istine. Ti transkripti se zvanino arhiviraju i uvode u spis predmeta (lan 100-5).
Snimci se unitavaju na zahtev republikog tuioca ili tuioca, po isteku
roka zastarevanja krivinog gonjenja. Pravi se zvanini zapisnik o unitenju snimaka (lan 100-6)...
Ne moe biti presretnuta telefonska linija koja na jednom kraju ima kancelarije ili dom advokata, sem u sluaju kada predsednika advokatske komore o tome
obavesti istrani sudija (lan 100-7).
Moe se uoiti da je ovde zastupljena veina osnovnih elemenata koje zahteva Evropska konvencija:
nezavisno davanje odobrenja (istrani sudija);
pismeni nalog i dokumentacija;
ogranieno trajanje i razuman rok;
unitenje snimaka po isteku roka;
priznanje potrebe za zatitom komunikacija advokata.
Takoe se moe primetiti da Francuska nema spisak krivinih dela za koja
je moguno izdati dozvolu za presretanje; pre bi se moglo rei da je re o irokoj
kategoriji u koju spadaju sva krivina dela za koja je zapreena kazna zatvora od
dve ili vie godina. Time je izbegnuto da zakon mora da se menja kad god se pojave novi vidovi krivinih dela i istovremeno je pruena vea fleksibilnost istraiteljima. To, meutim, znai da i oni koji trae ovlaenje i sudija koji odluuje
o tome da li e to ovlaenje izdati moraju da budu veoma oprezni i da obezbede
da predloena primena mera bude stvarno neophodna i proporcionalna, a te zahteve je tee ispuniti kada je re o lakim krivinim delima.
| 71
Isto tako treba napomenuti da Francuska ne propisuje kriterijume koji

opravdavaju uvoenje presretanja, kao to su kriterijumi sadrani u lanu 8. stav
2 Evropske konvencije.
Primer Nemake (presretanje i nadzor)

Ponekad se zaboravlja da oduzimanje potanskih poiljki ili uplitanje u
njihov prenos predstavlja oblik presretanja komunikacija. U tom smislu, Nemaka je u lanu 99. svog Zakonika o krivinom postupku predvidela oduzimanje
potanskih poiljki po nalogu javnog tuioca. Treba naglasiti da u Velikoj Britaniji takoe postoji izriita odredba o presretanju potanskih poiljki16 .
Odredbe o presretanju komunikacija sadrane su u lanu 100a (uslovi u
vezi s presretanjem komunikacija) Zakonika o krivinom postupku:
(1) Presretanje i snimanje komunikacija dozvoljeno je i bez znanja lica koje
se nadzire:
ako odreene injenice opravdavaju sumnju da je lice poinilo krivino delo
iz stava 2, bilo kao izvrilac, podstreka ili pomaga, ili da je pokualo da uini krivino delo iji je pokuaj kanjiv ili da je pripremajui takvo delo izvrilo krivino
delo,
ako to delo u konkretnom sluaju ima posebnu teinu,
ako utvrivanje injeninog stanja ili boravita osumnjienog na neki drugi
nain nema izgleda za uspeh ili bi bilo bitno oteano.
(2) Teka krivina dela u smislu stava 1. taka 1. ovog lana su:
[ovde je u Zakonu pobrojan jedan broj tekih krivinih dela shodno Krivinom zakoniku, ukljuujui ona dela koja spadaju u oblast privrednog kriminala i
korupcije17].
(3) Takav nalog moe se odnositi samo na osumnjienog ili na lica za koja
se na osnovu odreenih injenica sumnja da u ime osumnjienog ili od osumnjienog primaju i prosleuju poruke ili da osumnjieni koristi njihov telefonski
prikljuak.
(4) Ako postoje injenice koje upuuju na zakljuak da bi se pomou mere iz
stava 1. ovog lana steklo samo saznanje iz privatnog ivota tih osoba, takva mera
nije dozvoljena. Informacije o privatnom ivotu prikupljene pomou mere iz stava
1. ne smeju se dalje koristiti. Snimci takvih informacija moraju se izbrisati bez
odlaganja. Sticanje saznanja o takvim informacijama i brisanje snimaka moraju
biti dokumentovani.
Postupak izdavanja odobrenja i podnoenja zahteva utvren je lanom
100b (nalog za presretanje telekomunikacija):
(1) Mere iz lana 100a moe da naredi samo sud na zahtev tuilatva. Ako
postoji opasnost od odlaganja, nalog moe izdati i tuilatvo. Nalog prestaje da
vai ako ga u roku od tri radna dana ne potvrdi sud. Nalog moe trajati najvie
16
17
U Zakonu o ureenju istranih ovlaenja iz 2000 (RIPA Regulation of Investigation

Powers Act)
Vidi http://www.gesetze-im-internet.de/englisch_stpo/englisch_stpo.html
72 |
do tri meseca. Dozvoljeno je produenje naloga za jo najvie tri meseca ako su

ispunjeni uslovi iz naloga u smislu rezultata dobijenih istragom.
(2) Nalog se izdaje u pismenoj formi.
(3)...
(4) Ako vie ne postoje uslovi iz naloga, bez odlaganja se mora obustaviti
preduzimanje nareenih mera. Posle obustavljanja mera, sud koji je izdao nalog
mora biti obaveten o rezultatima njihovog preduzimanja.
...
I ovde se jasno vidi potovanje odredaba Evropske konvencije:
nezavisno izdavanje odobrenja (sud, na zahtev tuioca);
svoenje primene presretanja na pobrojana teka krivina dela (pitanje
je nije li ipak praktinija francuska definicija po kazni, nego po spisku
krivinih dela?);
pitanja nunosti i srazmernosti konkretno su uzeta u obzir;
vremensko ogranienje i razumno vaenje;
svoenje na minimum opasnosti od kolateralnog upada ili meanja
(zato to je u centru panje optueni);
izriito priznanje [u lanu 100a(4)] prava na privatni ivot i izbegavanje pribavljanja podataka o najprivatnijim aspektima ivota, kada ti
podaci nemaju dokaznu vrednost;
Priznanje potrebe za merama zatite kada je re o komunikaciji sa advokatom: [utvrene i drugim odredbama, ne samo gore navedenim, npr.
lan 160a].
Ni u Nemakoj, kao ni u Francuskoj, nema izriite odredbe kojom bi bilo
utvreno da je neophodno potovati kriterijume iz lana 8. stav 2. Evropske konvencije. Budui da je veina drava kontinentalnog prava monistika i da one svoje
meunarodnopravne obaveze inkorporiraju neposredno u unutranje pravo, odmah po ratifikaciji, moe se tvrditi da takva odredba nije potrebna. Meutim, italac e sam morati da zakljui da li bi takva odredba bila od pomoi licu od koga se
trai davanje odobrenja/naloga, kao i licu koje podnosi odgovarajui zahtev.
Nemaki Zakonik o krivinom postupku takoe sadri posebnu, izriitu
odredbu o nadzoru u odnosu na ono to se moe smatrati jednim od najintruzivnijih vidova nadzora. Re je o nadzoru u privatnim prostorijama pomou
elektronskih ureaja za prislukivanje, to je materija koja je ureena lanom
100c (mere koje se primenjuju bez znanja osobe na koju se odnose):
(1) Bez znanja lica na koje se (ta) mera odnosi mogu se tehnikim sredstvima prislukivati i snimati njegovi privatni razgovori u njegovim privatnim prostorijama:
1. ako odreene injenice opravdavaju sumnju da je lice poinilo neko od
krivinih dela iz stava 2. kao izvrilac, podstreka ili pomaga, ili pokualo da izvri krivino delo iji je pokuaj kanjiv, i
| 73
2. ako to delo u konkretnom sluaju ima posebnu teinu,

3. ako injenini pokazatelji navode na zakljuak da e se pomou nadzora
snimiti izjave osumnjienog koje su od znaaja za rasvetljavanje injeninog stanja ili za utvrivanje boravita drugih osumnjienih,
4. ako utvrivanje injeninog stanja ili boravita drugog osumnjienog na
neki drugi nain nema izgleda za uspeh ili je znatno oteano.
(2) Posebno teka krivina dela u smislu lana 1. stav 1. su: [ovde su pobrojana teka krivina dela shodno Krivinom zakoniku, ukljuujui dela iz oblasti
privrednog kriminala i korupcije18].
(3) Mera se moe odnositi samo na osumnjienog i moe se sprovoditi samo
u njegovim privatnim prostorijama. U privatnim prostorijama drugih lica mera je
dozvoljena samo ako odreene injenice upuuju na zakljuak da:
1. u njima boravi osumnjieni; i da
2. mera koja se sprovodi samo u prostorijama osumnjienog nee omoguiti
da se utvrdi injenino stanje ili boravite drugog osumnjienog.
Mera se moe sprovoditi i kada su njome neizbeno obuhvaena trea lica.
(4) Mera se moe naloiti samo ako injenice, posebno u odnosu na vrstu
prostorija koje treba nadzirati i meusobni odnos nadziranih osoba, opravdavaju
pretpostavku da se nee presresti izjave koje spadaju u sferu privatnog ivota. Razgovori u slubenim ili radnim prostorijama po pravilu ne spadaju u sferu privatnog ivota. Isto vai i za razgovore o poinjenim krivinim delima i izjavama da su
krivina dela poinjena.
(5) ...snimanje se mora bez odlaganja prekinuti ako se u toku nadzora pojave pokazatelji da e biti snimljeni iskazi koji spadaju u sferu privatnog ivota.
Snimci o takvim iskazima briu se bez odlaganja. Informacije pribavljene kroz takve izjave ne smeju se koristiti. injenica da su podaci snimljeni i izbrisani mora
biti dokumentovana. Ako je mera prekinuta shodno prvoj reenici, ona moe biti
ponovo nastavljena samo pod uslovima navedenim u stavu 4. U sluaju sumnje,
treba bez odlaganja pribaviti odluku suda o tome da li e mera biti prekinuta ili
nastavljena...
Manje vie ista zapaanja mogli bismo izneti i ovde kao i kada je bilo govora o odredbama o presretanju. Ipak, itaocu se dodatno skree panja na detaljne odredbe sadrane u ovom lanu, iji je cilj smanjenje kolateralnog meanja u najveoj moguoj meri i izbegavanje meanja u privatni ivot osim ako se
utvrdi da je takvo meanje u potpunosti opravdano kao deo istrage. Ovde postoji
mogunost ponovnog obraanja sudu ako se javi bilo kakva sumnja da li treba
prekidati snimanje. Time se naglaava jedan vaan element dobre prakse: celokupna upotreba specijalnih istranih sredstava mora biti predmet neprekidnog
preispitivanja.
18
Vidi http://www.gesetze-im-internet.de/englisch_stpo/englisch_stpo.html
74 |
Primer Ujedinjenog Kraljevstva (presretanje i nadzor)

Zakon o ureenju istranih ovlaenja iz 2000. godine19 (dalje: Zakon o
istranim ovlaenjima) se bavi veinom vidova specijalnih istranih sredstava u
Velikoj Britaniji i slui kao pravni osnov. Taj zakon utvruje sledee mogunosti
ili tehnike:
presretanje komunikacija;
pribavljanje podataka u vezi s komunikacijama (npr. telefonski listinzi);
usmereni nadzor (nadzor tokom neke konkretne operacije);
intruzivni nadzor u stambenim prostorijama ili u privatnim automobilima;
korienje prikrivenih ljudskih obavetajnih izvora i rukovoenje tim
izvorima (agenti, dounici, prikriveni islednici);
ovlaenje da se zaplene elektronski kljuevi koji omoguuju pristup
ifrovanom kompjuterskom materijalu.
Budui da je britanski zakon o presretanju javnih komunikacija u neskladu s zakonima u veem delu Evrope i da zabranjuje da se informacije dobijene
presretanjem, u zemlji (ali ne i u inostranstvu) koriste kao dokazni materijal, o
tome ovde neemo detaljnije govoriti. Cela oblast je ureena Prvim delom (l.
119) Zakona o istranim ovlaenjima (RIPA) koji ovlauje ministra unutranjih poslova (Home Secretary), iroko uzev, da izda nalog kojim se doputa presretanje u obavetajne svrhe.
Ipak, postoji jedan aspekt britanskog zakona koji se ovde moe pokazati
korisnim; to je definicija presretanja. Presretanje u najdoslovnijem smislu (to
jest, presretanje komunikacija tokom prenosa podataka telekomunikacionim sistemom) definisano je u lanu 2. stav 2. kao:
... modifikacija ili meanje u sistem ili nadzor nad prenosima koje sistem
obavlja ili se obavljaju beino, sa aparata ili na aparat koji je uvrten u sistem da
bi deo sadraja ili celokupan sadraj komunikacije, za vreme tog prenosa, bio dostupan i nekom treem licu uz poiljaoca i eljenog primaoca poruke.
Kada je re o nadzoru, Drugi deo Zakona o istranim ovlaenjima (RIPA)
izmeu ostalog utvruje zakonski okvir za dva tipa nadzorne aktivnosti:
usmereni nadzor;
intruzivni nadzor.
I za jedan i za drugi tip nadzora u lanu 48. stav 2. Zakona o istranim
ovlaenjima (RIPA) postoji odredba koja nadzor definie kao aktivnost koja
obuhvata:
(a) praenje, osmatranje ili sluanje lica, njihovih pokreta, njihovih razgovora ili drugih njihovih aktivnosti ili komunikacija;
19
U Engleskom originalu RIPA Regulation of Investigation Powers Act.
| 75
(b) snimanje svega to je osmotreno, evidentirano ili sasluano tokom nadzora;

(c) nadzor uz ili pomou upotrebe ureaja za nadzor.
Kao to je napred istaknuto, kada ureaj za nadzor treba postaviti na nain koji predstavlja meanje u imovinu ili kada nadzor podrazumeva i ometanje poseda (pokretnog ili nepokretnog), mora se pribaviti ovlaenje, shodno
Treem delu Zakona o policiji iz 1997.
Usmereni nadzor
Usmereni nadzor je tajni nadzor koji nije intruzivan ve se preduzima
tokom specifine istrage, na nain koji e verovatno za posledicu imati pribavljanje privatnih informacija o odreenom licu (bez obzira na to da li je lice konkretno identifikovano u svrhu istrage ili obavljanja operacije). Usmereni nadzor ne obuhvata nadzor koji se preduzima kao neposredni odgovor na dogaaje
(npr., neki policajac odgovara na incident) niti okolnosti u kojima traiti i dobiti
odobrenje ne bi bilo praktino izvodljivo.
Ne treba zaboraviti da su i usmereni i intruzivni nadzor, po definiciji, prikriveni tj. nadzor je prikriven ako se sprovodi na nain koji je tako osmiljen da
lice koje je predmet osmatranja ne bude svesno da je osmatranje u toku niti da je
ono predmet osmatranja.
Za usmereno osmatranje, privatne informacije, budui da se odnose na
linost, obuhvataju sve informacije koje imaju veze s privatnim ili porodinim
ivotom nekog lica, iako bi to trebalo protumaiti tako da se odnosi i na privatne
ili line odnose tog lica s drugima. Takoe treba imati na umu da injenica da se
neto radi u javnosti ne znai da to prestaje da bude privatno.
Zahtev za izdavanje odobrenja za usmereni nadzor Treba da bude dostavljen u pismenoj formi i u njemu treba da budu opisani koraci/mere za koje
se izdaje ovlaenje i navedena svrha te istrage ili te operacije. U zahtevu takoe
treba precizirati:
razloge zbog kojih je ovlaenje neophodno u konkretnom sluaju kao
i usklaenost sa osnovima pobrojanim u lanu 28. stav 3. [to je stav u
kome su utvreni kriterijumi prema lanu 8. stav 2. Evropske konvencije];
razloge zbog kojih se nadzor smatra srazmernim onome cilju ijem se
ostvarenju tei;
prirodu nadzora;
identitete onih lica koja e biti podvrgnuta nadzoru, kada je poznat;
objanjenje informacije ije se pribavljanje eli postii nadzorom;
detalje o svim potencijalnim kolateralnim upadima i razloge zbog kojih je takav upad opravdan;
detalje o svakoj poverljivoj informaciji koja e verovatno biti pribavljena zahvaljujui nadzoru;
76 |
nivo odobrenja koji je potreban za taj nadzor.

Davanje odobrenja za usmereni nadzor:
Usmereni nadzor je zakonit ako je odobrenje za takvo postupanje dato i
ako je to postupanje u skladu s navedenim odobrenjem.
Odobreno postupanje moe se odnositi na svaku radnju preduzetu bilo u
Ujedinjenom Kraljevstvu, bilo u inostranstvu (ali se onda primenjuje nacionalno/domae pravo, tako da je tu potrebna uzajamna pravna pomo).
Niko ne treba da izda odobrenje za usmereni nadzor ako nije uveren/a
(ovo su kriterijumi iz lana 28. stav 3):
da je odobrenje neophodno:
- radi spreavanja ili otkrivanja kriminala ili spreavanja nereda;
- u interesu ekonomskog blagostanja Ujedinjenog Kraljevstva;
- u interesu javne bezbednosti;
- radi zatite javnog zdravlja;
- radi procene ili ubiranja bilo kakvog poreza, dabine, doprinosa ili nekog drugog nameta ili takse koja treba da se uplati u dravni budet;
- u neku drugu svrhu koju utvrdi dravni sekretar;
da je traeni nadzor (cilj nadzora) proporcionalan/srazmeran onome (cilju)
to se tei ostvariti pomou njega.
Kada je re o policiji, njeni pripadnici koji izdaju odobrenja za usmereni
nadzor moraju biti u rangu naelnika ili u nekom ekvivalentnom rangu iako u
hitnim sluajevima, kada nije moguno doi do naelnika, i inspektor moe da
izda takvo odobrenje. Tamo gde je verovatno da e se usled usmerenog nadzora
stei uvid u neki poverljiv materijal, odobrenje mora dati ef policije.
Odobrenje za usmereni nadzor mora biti dato ili obnovljeno u pisanoj formi, sem ako je sluaj hitan, i tada odobrenje moe biti dato ili obnovljeno usmenim putem (lan 43. stav 1). Usmeni zahtevi i zahtevi koje su odobrili ili obnovili
policajci koji imaju samo ovlaenja da postupaju u hitnim sluajevima, prestaju
da vae 72 sata po stupanju na snagu. U svim ostalim sluajevima odobrenje prestaje da vai tri meseca poto je poslednje dodeljivanje ili obnavljanje stupilo na
snagu. Odobrenje takoe moe biti obnovljeno u svakom trenutku od strane lica
koje je ovlaeno da izda novo odobrenje pod istim uslovima.
Lice kome je dato odobrenje za usmereni nadzor treba da obustavi izvrenje mere samoinicijativno, ako se uveri da nadzor vie ne ispunjava zahteve iz
lana 28. stav 2. (to znai da ti osnovi vie ne postoje).
Intruzivni nadzor
Shodno lanu 26. stav 3, intruzivni nadzor je tajni nadzor koji se sprovodi
u odnosu na sve to se dogaa u stambenim prostorijama ili u privatnom automobilu, i obuhvata prisustvo pojedinca u prostorijama ili automobilu ili se spro-
| 77
vodi pomou ureaja za nadzor. Shodno lanu 48. stav 1, privatni automobil je
automobil koji se koristi prvenstveno u privatne svrhe (na primer, za porodine
potrebe, slobodno vreme ili neke druge privatne stvari) i ne odnosi se na taksi
vozila. Ukradeno vozilo takoe ne moe biti privatno vozilo u tom smislu.
Pod stambenim prostorijama podrazumeva se deo prostorija koji je zauzet i koristi se, makar i privremeno, u stambene svrhe, ukljuujui delove hotela
i zatvorskog smetaja koji su na taj nain korieni, ali ne obuhvata zajednike
prostorije, kao to su hodnici, holovi ili stepenita, bate ili prilazni putevi za
automobile (lan 48(1) i (7)).
Postavljanje ureaja za nadzor u nekoj kui uz saglasnost vlasnika/stanara predstavlja intruzivni nadzor u odnosu na sve koji poseuju tu kuu a kojima nije reeno da je ureaj postavljen. Slino tome, da bi se postavio ureaj za
nadzor u policiji ili u zatvorskim elijama, potrebno je odobrenje za intruzivni
nadzor.
Shodno lanu 26. stav 4. nadzor nije intruzivan ako se sprovodi pomou
ureaja za nadzor koji su tako projektovani ili adaptirani da npr. prate lokaciju
vozila (tzv. ureaji za praenje), iako to onda predstavlja usmereni nadzor. Isto
tako, nadzor nije intruzivan ako se sastoji od presretanja komunikacija za koje nije
dato odobrenje nalogom za presretanje i u situaciji kada jedna strana koja u presretanju uestvuje pristaje na to (kao u sluajevima kidnapovanja ili ucene, kada
familija rtve pristaje na to). I ovde je, meutim, re o usmerenom nadzoru.
Pored toga, nadzor koji se obavlja pomou ureaja i kojim je obuhvaeno
sve to se deava u stambenim prostorijama ili u bilo kom privatnom automobilu, ali tako da se ureaj ne nalazi u tim prostorijama niti u automobilu, nije
intruzivan, osim ukoliko taj ureaj ne dostavlja informacije istog kvaliteta i istog
stepena podrobnosti koje bi se moglo oekivati od ureaja koji se stvarno nalazi
u tim prostorijama ili u vozilu. Tako se nadzor sa osmatranice koja se nalazi van
prostorija koje su podvrgnute nadzoru, iz koje je pogled ogranien i nema zvuka
koji bi ukazivao na to ta se dogaa u prostorijama, ne smatra intruzivnim.
Podnoenje zahteva za intruzivni nadzor Zahtev za intruzivni nadzor
treba da bude dostavljen u pisanoj formi i da sadri opis postupanja koje treba
da bude obuhvaeno tim odobrenjem, kao i svrhu istrage ili operacije o kojoj je
re. U zahtevu takoe treba precizno navesti:
razloge zbog kojih je ovlaenje potrebno u konkretnom sluaju i na
kojim od osnova pobrojanih u lanu 32. stav 3. se zasniva (vidi dole);
razlog zbog kojih se nadzor smatra srazmernim onom cilju ijem se
ostvarenju tei;
prirodu nadzora;
stambene prostorije ili privatno vozilo u odnosu na koje e se obavljati
nadzor;
identitete, tamo gde su poznati, lica koja su predmet nadzora;
objanjenje informacija koje se ele pribaviti pomou tog nadzora;
78 |
podatke u vezi sa potencijalnim kolateralnim upadom i razloge zbog

kojih je taj upad opravdan;
podatke u vezi sa poverljivom informacijom koja e se verovatno pribaviti zahvaljujui tom nadzoru.
Davanje odobrenja za intruzivni nadzor Kao i kod usmerenog nadzora,
i intruzivni nadzor je zakonit pod uslovom da je dobijeno odobrenje i da se postupa u skladu s tim odobrenjem.
Odobrenje za intruzivni nadzor mogu dati samo dravni sekretar (ministar unutranjih poslova) ili neki zvaninik tako visokog ranga. Kada je re o policiji, to je ef policije, mada postoji odredba da u hitnim sluajevima odobrenje
moe dati zvaninik u rangu pomonika efa policije.
Odobrenje za intruzivni nadzor nee biti dato ukoliko lice koje ga izdaje
nije uvereno (u skladu sa lanom 32. stav 3.):
da je odobrenje neophodno
- u svrhu spreavanja ili otkrivanja tekog kriminala (onako kako je
definisan u lanu 81. stav 3.);
- u interesu ekonomske dobrobiti Ujedinjenog Kraljevstva,
i
da je ovlaeni nadzor srazmeran cilju ijem se ostvarenju pomou njega tei.
Kada se utvruje da li su ti kriterijumi ispunjeni, potrebno je jo jednom
proceniti da li se informacije koje se pribavljaju pomou ovlaenog nadzora
mogu pribaviti nekim drugim putem.
Teko krivino delo definisano je kao delo za koje lice staro najmanje 21
godinu, prethodno neosuivano, moe osnovano oekivati da mu bude izreena
kazna od najmanje tri godine zatvora, ili delo koje obuhvata primenu nasilja, ili
donosi znaajnu finansijsku dobit, ili je poinjeno od velikog broja lica koja tee
ostvarenju zajednikog cilja.
Odobrenje mora biti dato u pisanoj formi, sem u hitnim sluajevima, kada
moe biti dato ili produeno usmenim putem.
Forma, produavanje i trajanje odobrenja za intruzivni nadzor Usmena odobrenja i odobrenja koja su izdali ili produili zvaninici koji imaju pravo
da postupaju samo u hitnim sluajevima (ako nema ovlaenog lica ili njegovog zvaninog zamenika), istiu 72 sata od trenutka izdavanja ili produetka. U
svim ostalim sluajevima odobrenje ostaje na snazi do tri meseca od poslednjeg
izdavanja ili produetka. Postojee odobrenje moe biti obnovljeno pre no to
prestane da vai od strane ma kog lica koje je ovlaeno da izda novo odobrenje
pod istim uslovima.
Ukidanje odobrenja Shodno lanu 45. Zakona o istranim ovlaenjima
(RIPA), lice koje je izdalo (ili poslednji put produilo) odobrenje za intruzivni
| 79
nadzor ukida to odobrenje ukoliko vie nije uvereno da nadzor moe biti opravdan.
Prethodna saglasnost Nadzornog komesara (penzionisanog vieg sudije) Kada se izda, produi ili ukine policijsko odobrenje za sprovoenje intruzivnog nadzora, lice koje ga je izdalo mora o tome pismenim putem obavestiti
nadzornog komesara. U tom obavetenju mora biti navedeno ili da je odobrenje
nadzornog komesara potrebno pre nego to odobrenje stupi na snagu, ili je re
o hitnom sluaju. Ukoliko je sluaj hitan, u obavetenju moraju biti navedeni
osnovi za to. Po prijemu obavetenja, komesar ga mora pomno prouiti i odluiti
da li e se sa njim saglasiti.
Odobrenje ne moe stupiti na snagu bez odobrenja komesara i bez pismenog obavetenja dostavljenog ovlaenom licu o tome da je saglasnost data
(sem kada je re o hitnom sluaju, kada odobrenje stupa na snagu odmah poto
je izdato).
Kontrolisana isporuka
Kontrolisana isporuka je istrano sredstvo koje u stvarnosti zapravo i nije
posebno specijalno istrano sredstvo (iako se esto tako opisuje) ve je re o tehnici koja, po pravilu, koristi irok spektar specijalnih istranih sredstava, najee nadzor, prikriveno angaovanje (ili barem njegov ekvivalent na neto niem
nivou) i presretanje (kako predmeta, tako i telekomunikacija).
Kontrolisana isporuka se, po pravilu, koristi u borbi protiv krijumarenja
narkotika i krijumarenja/prometa drugih nedozvoljenih supstanci i predmeta
(ukljuujui oruje).
Kontrolisana isporuka moe biti isporuka nedozvoljene supstance ili samog predmeta, ili predmeta ili supstance koji predstavljaju zamenu za nezakoniti original. Isporuka moe obuhvatiti tranzit paketa preko teritorije vie od
jedne drave, ili pak moe biti potpuno domaa.
Kao i kod drugih specijalnih istranih sredstava, i ovde su kljuna sledea
pitanja:
Obezbediti da postoji zakonski osnov (moe biti zakonski osnov za
kontrolisane isporuke same po sebi, ili za svaku pojedinanu primenu, u zavisnosti od drave);
Utvrditi odgovarajuu proceduru izdavanja odobrenja od strane nezavisnog tela/organa;
Postarati se da svaka kontrolisana isporuka kao sredstvo i svaka druga
aktivnost koja se odvija u sklopu kontrolisane isporuke, bude potrebna
i srazmerna;
Evidentirati i sauvati svu neophodnu dokumentaciju (ukljuujui i
dokumentaciju koja se odnosi na proces odluivanja).
80 |
Testiranje integriteta
Ovde se o testiranju integriteta govori kao o zasebnoj aktivnosti, jer se
ono u nekim dravama tumai kao pravna radnja ili kao samostalno sredstvo. U
drugim pravnim sistemima, meutim, test integriteta se jednostavno svrstava u
kategoriju tajnih ili sting operacija (aoka), koje obino imaju komponentu
prikrivenog angaovanja i nadzora.
Testiranje integriteta e ovde biti analizirano kao operacija koja se sprovodi radi prikupljanja dokaza. Ipak, postoji i potencijal da drava uvrsti testiranje
integriteta u sredstva za prikupljanje samo obavetajnih podataka, u sklopu predistrane faze ili ak i kao sredstvo za prikupljanje podataka u upravnom (a ne u
krivinom) postupku.
Nema sumnje da testiranje integriteta moe da bude vano sredstvo za
otkrivanje i spreavanje pronevera u javnom sektoru, privrednog kriminala i korupcije. Ipak, testiranje integriteta u isti mah povlai i izvestan broj pravnih pitanja kojima e tuilac morati da se pozabavi. Pre svega, od vitalnog je znaaja da
tuilac bude uveren da planirani test integriteta ima pravni osnov, kako u domaem pravu, tako i u odnosu na instrumente ljudskih prava/odgovarajuu sudsku
praksu, pa samim tim i legitimitet, pre no to pristupi njegovom sprovoenju.
Testiranje integriteta moemo podeliti na dva tipa: prvi tip se ponekad
naziva testiranjem vrlina po sluajnom uzorku, i njega koriste institucije kako
bi ukazale na prisustvo odreenih problema ili zloupotreba koje ne moraju po
svojoj teini spadati u krivina dela ili teu povredu radne dunosti, ali koja svakako izazivaju korporativnu zabrinutost.
Drugi tip testova integriteta ine testovi na temelju obavetajnih podataka, koji se, kako im i ime kae, koriste onda kada postoji informacija ili obavetajni podatak da odreeni pojedinac ili grupa pojedinaca vre krivina dela ili
tee disciplinske/administrativne prekraje. Tada se pristupa testu u doslovnom
znaenju, jer se na tom testu moe ili pasti, ili se on moe poloiti. Po pravilu
se, u svetlosti obavetajnog podatka koji slui kao polazite, razrauje scenario
u kome je, na primer, dravni slubenik stavljen u neku svakodnevnu situaciju
(koja u najveoj moguoj meri odraava obavetajne podatke koji su protiv njega
prikupljeni), i taj slubenik ima mogunost da samostalno odlui hoe li se ili
nee upustiti u kriminalno ili kakvo drugo nedolino ponaanje. Nudi mu se
mogunost da se ponaa ili korektno ili nezakonito (na primer, prikriveni agent
mu/joj moe pruiti mogunost da uzme mito, ili da, recimo, zloupotrebom poloaja iznudi mito).
Oba ova tipa testa integriteta sadre u sebi mogunost krenja prava na
privatni ivot iz lana 8. Evropske konvencije, pa ak i krenja ustavnih prava
pojedinca. Stoga je vano obezbediti da za svaki ovakav test postoji pravni osnov,
da je sam test neophodan u odreenim okolnostima i da je srazmeran opasnosti
ili zloupotrebi koja je predmet istrage.
| 81
Iskustvo pokazuje da je testiranje na osnovu obavetajnih podataka, ubedljivo najkorisnija vrsta operacije za tuioce i/ili policiju.
Iskustvo takoe pokazuje da je blagovremeno razmatranje moguih pravnih osporavanja neophodna komponenta svakog valjano planiranog testa integriteta. Jedan od primera dobre prakse ukazuje da se treba usredsrediti na prirodu obavetajnih podataka na kojima je zasnovana potreba za organizovanjem
testa integriteta, na predloeni scenario ili scenarije kao i na razliita odobrenja
koja e morati da budu zatraena i, u svetlosti svega navedenog, na to da se razmotre i unapred otklone procesna i pravna osporavanja za koja postoji verovatnoa da budu izneta na sudu (u sluaju da sud uopte razmatra test integriteta).
Kljuna pitanja na koja treba odgovoriti da bi test bio uspean:
Postoji li pravni osnov (i u domaem pravu i u instrumentima zatite
ljudskih prava) za taj test?
Postoji li odgovarajue ovlaenje za svaku fazu i komponentu testa?
Postoji li pouzdan obavetajni podatak odnosno informacija?
Da li test u najveoj moguoj meri oponaa/replikuje prirodu obavetajnih podataka?
Da li su sve faze testa, ukljuujui i pripremnu, evidentirane i snimljene najboljim moguim sredstvima (npr. audio, video itd.)?
Da li su donete sve odluke u vezi sa prirodom testa i da li je njegovo
sprovoenje evidentirano u dnevniku odluka?
Postoji li potpuni trag preduzetih radnji?
Da li je odabrani scenario izvodljiv i verodostojan?
Da li test traje samo onoliko koliko je neophodno?
Da li je sluba uverena da taj scenario nije provokacija/postavljanje
zamke?
Da li su na najmanju moguu meru svedeni uee treih lica i opasnost od kolateralnog upada?
Da li se u svakoj fazi planiranja i pripreme vodilo rauna o moguim
pojavljivanjima pred sudom (ako je to u datoj situaciji primenjivo) i o
implikacijama obelodanjivanja?
Da li je svaku radnju istraiteljskog tima moguno opravdati, u skladu
sa utvrenim naelima unutranjeg prava (ukljuujui ustavne osnove)
i sa naelima ljudskih prava?
VI. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA:

MEUNARODNI INSTRUMENTI/STANDARDI
I UZAJAMNA PRAVNA POMO
Primena specijalnih istranih sredstava i u optim i u finansijskim istragama danas je opte prihvaena i priznata i u meunarodnim i u regionalnim
konvencijama/instrumentima.
Nema sumnje da drave o tome treba da vode rauna iz dva razloga:
Da bi obezbedile da unutranje pravo, pruajui pravni okvir za specijalna istrana sredstava, adekvatno odrazi meunarodne obaveze koje
je drava preuzela kao zemlja potpisnica,
Da bi se na odgovarajui nain podnosili i izvravali zahtevi podneti/
primljeni u okviru uzajamne pravne pomoi.
Sledea pitanja mogu pomoi u traganju za najboljim nainom odgovora
na preuzete ugovorne obaveze:
Da li su nadleni organi drave ovlaeni da koriste tehnike vidove
nadzora i druga specijalna istrana sredstva?
Postoje li jasni zakoni i smernice za upotrebu specijalnih istranih
sredstava?
Da li su dokazi pribavljeni pomou specijalnih istranih sredstava prihvatljivi pred domaim sudovima?
Da li je drava zakljuila neki bilateralni sporazum ili pristupila multilateralnom sporazumu za unapreenje meunarodne saradnje u korienju specijalnih istranih sredstava
Meunarodni instrumenti
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (UNTOC) U lanu 20. od drava potpisnica se zahteva da, ako to dozvoljavaju osnovni principi njihovog domaeg prava, omogue odgovarajue korienje irokog spektra specijalnih istranih sredstava, a poimence se navode
kontrolisane isporuke, elektronsko praenje i drugi oblici nadzora i tajne operacije prilikom istrage aktivnosti organizovanog kriminala. U tom lanu se dalje
podstiu drave potpisnice da zakljue odgovarajue bilateralne i multilateralne
sporazume za korienje specijalnih istranih sredstava, kada je to potrebno.
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC) Slino kao i
prethodna, i ova Konvencija predvia, u lanu 50., korienje specijalnih istra-
Specijalna istrana sredstva: meunarodni instrumenti/standardi...
| 83
nih sredstava (kontrolisana isporuka, elektronski i drugi oblici praenja i tajne

operacije) i kasnije korienje na sudu dokaza koji iz toga proisteknu. U skladu
sa onim to je utvreno odredbama UNTOC, i ovom Konvencijom drave-lanice se podstiu da pomau jedna drugoj u navedenim aktivnostima.
Regionalni instrumenti
Krivinopravna konvencija o korupciji Saveta Evrope20:
lan 23: Mere za olakanje prikupljanja dokaza i oduzimanje dobiti
1. Svaka potpisnica e usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti
neophodne, ukljuujui one koje dozvoljavaju upotrebu specijalnih istranih
tehnika, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, da bi se olakalo prikupljanje dokaza vezanih za krivina dela ustanovljena u skladu sa l. 2. do 14.
ove Konvencije i identifikovanje, ulaenje u trag, zamrzavanje i zaplena instrumenata i dobiti od korupcije, ili imovine ija vrednost odgovara toj dobiti,
u skladu sa merama utvrenim u stavu 3. lana 19. ove Konvencije.
2. Svaka potpisnica e usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti
neophodne da bi se njeni sudovi ili drugi nadleni organi ovlastili da mogu
da narede da bankarski, finansijski ili drugi poslovni podaci budu stavljeni
na raspolaganje ili da budu zaplenjeni, kako bi se obavile aktivnosti iz stava 1
ovog lana.
3. Bankarska tajna nee biti prepreka merama predvienim u st. 1. i 2. ovog lana.
Iako u ovoj Konvenciji nije posebno pomenuta nijedna odreena specijalna istrana tehnika, u propratnom komentaru Konvencije navodi se da su tvorci
Konvencije prvenstveno mislili na korienje prikrivenih agenata, prislukivanje
(wire-tapping) i prislukivanje pomou prislunih ureaja postavljenih u telefonski
aparat (bugging), presretanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima
itd. Ove specijalne istrane tehnike pominju se i u drugim meunarodnim instrumentima kao to su Konvencija Ujedinjenih nacija iz 1988, Konvencija Saveta
Evrope o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom (ETS
br. 141, lan 4.), ili etrdeset preporuka koje je usvojio FATF (Financial Action
Task Force)21.
Preporuka Rec (2005) 10 Komiteta ministara Saveta Evrope o specijalnim istranim tehnikama u odnosu na teka krivina dela, ukljuujui terorizam, istie znaaj takvih tehnika za hvatanje u kotac sa tekim krivinim
delima i potrebu za balansiranjem tih mera i odgovarajue zatite ljudskih
prava. Cilj ove preporuke jeste da se zemljama-lanicama daju smernice koje
e moi da koriste kada razmatraju mogunost uvoenja takvih mera u unutranje pravo.
20
21
Vidi ETS broj 173

Vidi paragraf 114. Komentara uz Konvenciju.
84 |
Preporuka definie specijalne istrane tehnike kao tehnike, koje primenjuju nadleni organi22 u kontekstu krivinih istraga, a u cilju otkrivanja i istrage
tekih krivinih dela i osumnjienih, radi prikupljanja informacija na nain koji
nee pobuditi sumnju lica koja su predmet te istrage.
Shodno ovoj preporuci, domai pravni okvir treba da obezbedi sledee:
Okolnosti i uslove pod kojima se takve mere mogu primeniti;
Odgovarajuu kontrolu u primeni takvih mera kroz prethodno davanje odobrenja i nadzor tokom istrane faze ili preispitivanje posle
primene tih mera (bilo od strane pravosudnih organa ili nekog drugog nezavisnog tela);
Takve mere treba da budu ograniene na istragu tekih krivinih dela
(proaktivnu ili reaktivnu) i moraju biti srazmerne;
Nadleni organi treba da koriste takve mere iskljuivo onda kada nisu
mogui neki drugi, manje intruzivni metodi istrage;
Ono to proistekne iz takve istrage treba da bude takvo da se moe
prikljuiti dokazima u sudskom postupku;
Prilikom pripreme takvog dokaznog materijala treba se rukovoditi
procesnim pravilima i pravilima o prihvatljivosti dokaza, koja e sluiti
kao neophodni zatitni mehanizam;
Nadleni organi treba da raspolau dovoljnim resursima (tehnologija,
ljudski i finansijski resursi) za takvo korienje;
Nain na koji telekomunikacione kompanije (internet provajderi, telefonske kompanije itd.) skladite i uvaju podatke o telekomunikacionom i elektronskom saobraaju i podatke o lokaciji/geografskoj poziciji treba da bude u skladu sa zahtevima Evropske konvencije;
Svaka tehnologija koja je potrebna za primenu specijalnih istranih
tehnika mora ispunjavati zahteve koji se postavljaju u pogledu poverljivosti, integriteta i dostupnosti.
Drave treba da koriste meunarodne i regionalne sporazume o saradnji (policije i/ili pravosua) koji im stoje na raspolaganju.
Konvencija o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom23 Ve je naglaeno na poetku ovog referata da je, kada se pristupa
finansijskoj istrazi ili praenju traga imovine, jedan od kljunih ciljeva identifikacija i evidentiranje fizikog lica koje je korisnik/ima korisniki interes. Stoga je
uvek potrebno da se pogleda ko stoji iza pravnog lica. U jednom broju sluajeva
to moe biti sasvim jednostavno. esto, meutim, nije tako, posebno onda kada
je re o velikim korporacijama sa horizontalnom strukturom, gde se moe pokazati da je potrebno primeniti znatno intruzivniju meru/e.
22
23
Obuhvaeni su: istraitelji, tuioci i nosioci sudijskih funkcija.

Konvencija Saveta Evrope ETS br. 141
| 85
Ova Konvencija se u lanu 4. bavi specijalnim istranim tehnikama, a u

Komentaru na sledei nain definie razne vrste naloga24:
Naredbe za nadzor: sudske naredbe nekoj finansijskoj instituciji da dostavi
informacije o transakcijama obavljenim preko rauna koji kod te institucije odreeno lice poseduje. Takva naredba obino ima odreeni rok vaenja.
Opservacija: istrana tehnika koju primenjuje policija, a koja se sastoji u
tajnom posmatranju kretanja lica, bez mogunosti da se uje ta ta lica govore.
Presretanje telekomunikacija obuhvata presretanje telefonskih razgovora,
teleksa i telefaksa. Ovim pitanjem se bavi i Preporuka br. R (85) 10 o praktinoj
primeni Evropske konvencije o meusobnom pruanju pravne pomoi u krivinim
stvarima u odnosu na zamolnice za presretanje telekomunikacija.
Naredbe za dostavljanje: nalozi pojedincima da dostave konkretne arhivske
podatke, dokumente ili drugo to je u njihovom posedu. Neizvrenje takvih naredbi
moe imati za posledicu naredbu za pretres i zaplenu. Naredbom se moe traiti da se dokumentacija ili odreeni dokumenti predoe u nekom posebnom vidu,
kao onda kada se naredba odnosi na kompjuterski sainjen materijal (vidi, takoe,
izvetaj o visokotehnolokom kriminalu25).
lan 4. Specijalna istrana ovlaenja i tehnike
1. Svaka strana ugovornica treba da usvoji potrebne zakonske i druge mere koje
e joj omoguiti da svojim sudovima ili drugim nadlenim organima obezbedi
potrebna ovlaenja kako bi mogli da naloe da bude podneta na uvid bankarska, finansijska ili trgovinska dokumentacija ili da ta dokumentacija bude
zaplenjena, kako bi se mogle sprovesti mere iz lanova 2. i 3. Nijedna strana
ugovornica nee odbiti da postupa shodno odredbama ovog lana, pozivajui
se na bankarsku tajnu kao na pravni osnov.
2. Svaka strana ugovornica treba da razmotri mogunost usvajanja takvih zakonskih i drugih mera koje e joj omoguiti da koristi specijalne istrane tehnike koje olakavaju identifikaciju i ulaenje u trag prihodima, kao i prikupljanje dokaza u vezi sa njima. Takve tehnike mogu obuhvatiti naredbe za
nadzor, opservaciju, presretanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima i naredbe za dostavljanje odreenih dokumenata.
Iako Evropska konvencija o meusobnom pruanju pravne pomoi u krivinim stvarima26 ne pominje konkretno specijalne istrane tehnike kao mere pomoi, sasvim je jasno da je saradnja u primeni tih mera predviena u kontekstu
(uzajamne pravne) pomoi27 i potom utvrena u Drugom dopunskom protoko24
25
26
27
Vidi paragrafe 29 30 Komentara uz Konvenciju.

http://www.oas.org/juridico/english/899&final%20Report.pdf. Re je o izvetaju eksperata Saveta Evrope sainjenom u okviru Komiteta za krivinopravna pitanja.
U pitanju je Konvencija Saveta Evrope iz 1959. godine (ETS broj 30). Postoje i dva Protokola uz ovu Konvenciju.
Vidi gore pomenutu Preporuku br. R (85) 10 u kojoj su izneta prilino detaljna pravila u vezi sa zahtevima za presretanje komunikacija po Evropskoj konvenciji o uzajamnoj
pomoi u krivinim stvarima.
86 |
lu28 uz Evropsku konvenciju o meusobnom pruanju pravne pomoi u krivinim

stvarima kroz sledee odredbe:
lan 18: kontrolisana isporuka,
lan 19: prikrivene istrage,
lan 20: zajedniki istrani timovi.
Konvencija o visokotehnolokom kriminalu29 utvruje postojanje odreenih krivinih dela i prua osnov za preduzimanje sledeih mera (na unutranjem
planu i u sklopu meunarodne saradnje30):
Hitna zatita sauvanih kompjuterskih podataka,
Hitna zatita i delimino otkrivanje podataka o saobraaju,
Izdavanje naredbe [za dostavljanje],
Pretraivanje i zaplena sauvanih kompjuterskih podataka,
Prikupljanje podataka o saobraaju u realnom vremenu,
Presretanje podataka iz sadraja odreenih komunikacija
Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomoi drava lanica Evropske unije iz
2000. Godine Savet ministara Evropske unije je 29. maja 2000. usvojio Konvenciju o uzajamnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima. Ta konvencija ima
za cilj da podstakne i modernizuje saradnju pravosudnih, policijskih i carinskih
organa unutar EU (zajedno sa Norvekom i Islandom), kroz dopunu odredaba
u postojeim pravnim instrumentima, ukljuujui Konvenciju Saveta Evrope iz
1959. godine, i da unapredi njihovu primenu. Izmeu ostalog:
Doputene su kontrolisane isporuke na teritoriji zemlje-lanice u okviru
krivine istrage onih krivinih dela kod kojih je mogue izruenje. Te
istrage treba da usmeravaju i nadziru vlasti zamoljene zemlje-lanice;
Dve zemlje-lanice EU ili vie njih mogu osnovati zajedniki istrani
tim u odreenu svrhu i za ogranieni vremenski period;
Pripadnici organa jedne zemlje-lanice mogu u drugoj zemlji-lanici
sprovoditi istrage (to mogu initi i pripadnici organa domae zemljelanice) delujui pod tajnim ili prikrivenim identitetom, pod uslovom
da domae pravo i zakonom utvrene procedure zemalja-lanica u kojima se takve istrage odvijaju budu u potpunosti potovani;
Nadleni organ jedne zemlje-lanice moe zatraiti od druge zemlje-lanice da izvri presretanje telekomunikacija. To je mogue uiniti ili tako
to e telekomunikacije biti presretnute i podaci neposredno dostavljeni
dravi molilji, ili tako to e podaci biti snimljeni, da bi prenos kasnije
usledio. Takvi zahtevi moraju biti u skladu sa unutranjim pravom i zakonom predvienim procedurama zemalja-lanica o kojima je re.
28
29
30
ETS broj 182; stupio na snagu 2004. godine.

ETS broj 185
Koriena je terminologija iz Zakona o potvrivanju Konvencije o viskokotehnolokom
kriminalu,Slubeni glasnik Republike Srbije, mart 2009.
| 87
Meunarodni standardi i praksa

Preporuke FATF, 201231.
Preporuka 31 bavi se ovlaenjima policije i istranih vlasti i u njoj se navodi sledee:
Prilikom sprovoenja istraga u vezi sa pranjem novca, povezanim predikatnim krivinim delima i finansiranjem terorizma, nadleni organi treba da imaju mogunost pristupa svim neophodnim dokumentima i informacijama koji se
mogu koristiti u tim istragama, kao i u krivinom gonjenju i srodnim radnjama.
To treba da obuhvati i ovlaenje za primenu obavezujuih mera u pogledu dostavljanja dokumentacije koju poseduju finansijske institucije, odreene nefinansijske
institucije i profesije32 i druga fizika i pravna lica, za pretresanje lica i prostorija,
uzimanje izjava svedoka i zaplenu i pribavljanje dokaza.
Drave treba da obezbede da nadleni organi koji sprovode istrage imaju
mogunost korienja irokog dijapazona istranih tehnika pogodnih za istragu
pranja novca, povezanih predikatnih krivinih dela i finansiranje terorizma. Te
istrane tehnike obuhvataju: prikrivene operacije, presretanje komunikacija, ulazak u kompjuterske sisteme i kontrolisanu isporuku. Pored toga, drave treba da
poseduju delotvorne mehanizme koji e im omoguiti da blagovremeno identifikuju da li fizika ili pravna lica poseduju ili kontroliu raune. One takoe treba da
imaju na raspolaganju mehanizme koji e obezbediti da nadleni organi mogu da
primene postupak za identifikaciju imovine bez prethodnog obavetavanja vlasnika. Prilikom voenja istrage povodom pranja novca, povezanih predikatnih krivinih dela i finansiranja terorizma, nadleni organi treba da imaju mogunost da
zatrae sve relevantne informacije koje poseduju Finansijske obavetajne jedinice.
Naela uzajamne pravne pomoi

Prilikom razmatranja mogunosti upuivanja zahteva drugoj dravi za
bilo kakvom vrstom angaovanja koje e obuhvatiti i intruzivnu akciju, uvek treba postaviti sledea pitanja: Da li je mogue obavetajne podatke/dokaze pribaviti na neki drugi, manje intruzivan nain?, i Da li je ono to se trai zakonito u
zamoljenoj dravi i da li u drava molilja moi da iskoristi te dokaze pred svojim
sudovima?
Zahtev za uzajamnom pravnom pomoi moe sadrati i zahtev za primenu specijalnih istranih sredstava. Pored toga, dve ili vie drava mogu zajedniki da koriste specijalna istrana sredstva kad god je to potrebno, ukoliko postoji
odgovarajui bilateralni ili multilateralni sporazum/ugovor ili aranman/dogovor u kontekstu saradnje na meunarodnom nivou, uzimajui u potpunosti u
obzir sve implikacije u pogledu zatite ljudskih prava.
31
32
http://www.fatf-gafi.org/media/fatf/documents/recommendations/pdfs/FATF_Recommendations.pdf
Engleska skraenica DNFBP od Designated Non-Financial Businesses and Professions,
prim. prev.
88 |
Potencijalni problem predstavlja zakonitost istrane tehnike koja se koristi

za pribavljanje dokaza. Na primer, presretanje telefonskih razgovora ili snimanje
telefonskih razgovora nije prihvatljivo kao dokaz pred sudovima nekih drava.
Usled toga te drave nee postupiti po zahtevu za snimanje telefonskih razgovora. To se mora jasno objasniti organima koji upuuju zahtev, da bi se spreili
dalji nesporazumi.
Slina pitanja iskrsavaju i kada jedna drava trai od druge sprovoenje
prikrivenih operacija. Iako takve operacije predstavljaju prihvaeni nain pribavljanja dokaza, one u poslednje vreme podrazumevaju i primenu novih tehnologija za nadzor. Stoga, da li e takvi zahtevi biti ispunjeni, zavisi od toga da li su u
zamoljenoj dravi te nove tehnoloke metode zakonite.
Po pravilu, zahtev za primenu prikrivenih tehnika, kao to su specijalna
istrana sredstva, podrazumeva i pribavljanje odobrenja ili sudskog naloga i u
dravi molilji i u zamoljenoj dravi. Oni koji podnose zahtev moraju pomno voditi rauna o ovome i moraju se postarati da poseduju ovlaenje ili naredbu u
sopstvenoj dravi, da to navedu u zahtevu, kao i da obezbede dovoljno materijala
vlastima u zamoljenoj dravi da se to moe predoiti pred njenim sudovima.
VII. KORIENJE SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA

I OSETLJIVI/POVERLJIVI MATERIJAL
Pitanje koje e se svakako postaviti kao veoma vano za sve evropske drave
u sluajevima koji obuhvataju primenu specijalnih istranih sredstava (i na unutranjem planu, i u odnosu na zahteve za uzajamnom pravnom pomoi jeste ono
koje se odnosi na otkrivanje osetljivih ili poverljivih podataka strankama u nekom
krivinom postupku. U istragama u kojima se primenjuju specijalna istrana sredstva verovatno e se pojaviti bar sledee kategorije osetljivih podataka:
Obavetajni podaci koji mogu posluiti kao osnov i obrazloenje za
primenu (specijalnih istranih sredstava);
Metodoloki i tehniki podaci o angaovanim tehnikim kapacitetima;
Obavetajni podaci pribavljeni primenom specijalnih istranih sredstava;
Postojei obavetajni podaci koji se, na primer, odnose na angaovane
izvore;
Obavetajni podaci dobijeni od drugih slubi (kako domaih, tako i
meunarodnih).
Opta naela i razliita praksa u pogledu omoguavanja

odbrani uvida u podatke
Jasnoe radi, valjalo bi se prvo pozabaviti optim naelima: jedna od osnovnih pretpostavki vladavine prava jeste pravo na pravino suenje. Ovo pravo je
proklamovano u razliitim meunarodnim i regionalnim pravnim instrumentima
i instrumentima koji se odnose na zatitu ljudskih prava, i koji postavljaju osnovne
zahteve koji zadovoljavaju garancije za ostvarivanje prava na pravino suenje npr.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (lan 14), Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (lan 6.).
Pravo na pravino suenje, sutinski, podrazumeva pravo/potrebu da odbrana bude u potpunosti obavetena o argumentima na kojima poiva optunica,
to joj omoguuje da pripremi celovitu i robusnu odbranu okrivljenog. Stoga
u sklopu postupka okrivljenome moraju biti predoeni dokazi koje e tuilatvo
nastojati da izvede tokom suenja, ali okrivljeni mora dobiti i sav drugi relevantan materijal koji je proistekao iz istrage, ali na koji tuilatvo ne namerava da se
osloni tokom suenja.
Drave kontinentalnog prava

Tradicionalni pristup kontinentalnog prava je da sav materijal koji je prikupljen u okviru istrage treba da bude obelodanjen strankama u postupku (tuilatvu, odbrani i oteenom [tamo gde je primenjivo]), bez razlike izmeu do-
90 |
kaza za koje tuilatvo tvrdi da potkrepljuju optunicu i drugog materijala koji

bi mogao ili da potkrepi tvrdnje odbrane, ili da onemogui da predmet u celini
napreduje. Kod otkrivanja takvog materijala u zemljama kontinentalnog prava
obino se posee za redigovanjem ili brisanjem osetljivih/delikatnih delova pre
no to se stvar predoi odbrani. Odluku o tome po pravilu donosi istrani sudija.
Pored toga, moe postojati i materijal, obino obavetajne prirode, koji se
prikupi pre no to se formalno otvori istraga. U nekim zemljama kontinentalnog
prava takav materijal ostaje poverljiv, u drugim zemljama on se moe obelodaniti strankama ukoliko postane relevantan za neko pitanje o kome se u predmetu
odluuje (kao to su npr. osnovi za primenu neke specijalne istrane tehnike).
Drave precedentnog/obiajnog prava

U pravnim sistemima u kojima vlada precedentno/obiajno pravo, dokazi
na koje tuilatvo namerava da se pozove kao prihvatljive za dokazivanje optunice smatraju se delom predmeta (takozvani korieni materijal) i moraju biti na
raspolaganju odbrani, bilo tako to e joj se omoguiti uvid u njih, bilo tako to e
joj oni biti dostavljeni, u zavisnosti od prirode i teine navodnog krivinog dela.
Pored toga e se, meutim, pojaviti i materijal koji su prikupili istraitelji
(bilo domai ili, u sve veoj meri, oni iz inostranstva) koji nije deo predmeta koji
tuilatvo predoava na sudu, tokom sudskog postupka. O takvom materijalu
obino se govori kao o neiskorienom materijalu (on moe obuhvatiti neke
osetljive informacije koje bi mogle rezultirati zahtevom za spreavanjem obelodanjivanja materijala u cilju zatite javnog interesa).
Shodno obiajnom/precedentnom pravu takav materijal mora biti otkriven odbrani ako je relevantan. Test relevantnosti sastoji se u tome da se odgovori na pitanja,, na osnovu razumne ocene tuilatva, (1) da li se materijal moe
smatrati relevantnim ili verovatno relevantnim za neku stvar u samom postupku,
(2) da li taj materijal otvara ili moe da otvori neko novo pitanje ije se postojanje ne moe naslutiti na osnovu dokaza koje tuilatvo predlae da izvede ili, (3)
se moe smatrati materijalom koji prua realne, a ne prividne izglede da poslui
kao putokaz u vezi sa dokazima koji spadaju pod (1) ili (2).
Neki pravni sistemi, kao to su sistemi Australije ili Velike Britanije, sada
imaju kodifikovana pravila u pogledu takvog materijala i njegovog obelodanjivanja. Taj kodifikovani pristup, meutim, u najveoj meri odraava tradicionalni
pristup karakteristian za zemlje obiajnog prava.
Stoga e se jasno videti da u okolnostima sloenog privrednog/finansijskog kriminala i predmeta koji se odnose na korupciju ili organizovani kriminal,
takva pravila u vezi sa obelodanjivanjem materijala predstavljaju preveliki teret
za tuilatvo. Prilikom voenja istrage od tuioca se trai da sledi sve razumne
pravce istrage i on mora da sauva sav relevantni materijal i da evidentira sve
informacije koje su relevantne za istragu; pri tom je duan da ih evidentira na
nain koji omoguuje trajno uvanje i pretraivanje dokumentacije. Tuilatvo
potom mora da predoi odbrani sav materijal koji namerava da koristi, kao i sav
Korienje specijalnih istranih sredstava i osetljivi/poverljivi materijal
| 91
neiskorieni materijal koji se moe smatrati materijalom koji bi mogao da ospori argumentaciju tuilatva ili da bude od pomoi odbrani. Ukoliko se ne ispune
sve te obaveze, postoji verovatnoa da e optunica biti odbaena.
Poto je identifikovan relevantni neiskorieni materijal, pristupa se obelodanjivanju onih stvari koje nisu osetljive. Ako, na primer, neki dokument sadri osetljive detalje kao to je pravi identitet dounika, onda e se tuilac obratiti sudu i zatraiti da sudija donese odluku o tome moe li taj dokument ostati
tajna. Sudovi u zemljama obiajnog prava stalno, meutim, naglaavaju sledee:
Tuilatvo je duno da predoi sudu samo one dokumente koje smatra
bitnim, ali ne eli da ih otkrije, a pri tom samo tuilatvo utvruje koji
dokumenti su bitni;
Kada sud ima materijal pred sobom (tj. onaj materijal za koji je reeno
da je osetljiv), sudija mora da pokua da odmeri stvari tako to e, s
jedne strane, razmotriti neobelodanjivanje u javnom interesu, dok e
s druge strane odmeriti potencijalnu vanost navedenih dokumenata za ona pitanja koja su od interesa za trenutnu i buduu odbranu.
Ako sporni materijal moe pomoi utvrivanju nevinosti optuenog
ili izbegavanju sudske greke, onda je jasno da e prevagnuti razlozi u
prilog obelodanjivanja. Pri tom cilj treba da bude da se obelodani sve
ono to je mogue obelodaniti, ak i ako tuilatvo mora da rediguje ili
preformulie materijal tako da on poprimi prihvatljiv oblik, poto bi,
da nema tog redigovanja, u izvornom i integralnom vidu bio preterano
osetljiv za obelodanjivanje. Najvaniji predmet u precedentnom pravu
za ovo odmeravanje razloga za i protiv kada je re o osetljivom ili poverljivom materijalu jeste R v H; R v C [2004]33, koji je iznet pred Dom
lordova u Velikoj Britaniji;
Ako treba pristupiti obelodanjivanju, a tuilatvo odbije ili nije u stanju
da to uini, rad na predmetu ne moe da se nastavi a sam predmet se
odbacuje.
Ako tuilac ili istraitelj ne ispune svoje obaveze u bilo kojoj fazi postupka, posledice mogu biti sledee:
okrivljeni moe uspeno da se pozove na suenju na argument koji se
svodi na zloupotrebu postupka,
tuilac moe da doe u situaciji da ne moe vie da trai produenje
pritvora,
okrivljeni moe biti osloboen obaveze da obelodani argumente odbrane (u onim dravama u kojima takva zakonska obaveza postoji),
tuilatvo moe biti primorano da plati trokove za vreme koje je izgubljeno zbog njegovog kanjenja u obelodanjivanju podataka,
sud moe odluiti da izuzme neki dokazni materijal, pa okrivljeni na
kraju zbog toga moe biti osloboen,
33
[2004] UKHL 3.
92 |
apelacioni sudovi mogu ustanoviti da osuujua presuda nije utemeljena,

moe biti pokrenut disciplinski postupak protiv tuioca ili istraitelja.
Drave moraju imati na umu sve gore navedeno, posebno kada budu razmatrale pitanje korienja specijalnih istranih sredstava u kontekstu zahteva
za uzajamnom pravnom pomoi koje ili dobiju iz zemalja precedentnog prava
ili koje same upute tim zemljama. Jo je vanije, meutim, razmotriti kako, na
domaem planu, moe da se osigura da u predmetima kod kojih su u istrazi
primenjena specijalna istrana sredstva odbrani bude stavljeno na raspolaganje
dovoljno informacija da moe da testira valjanost primene tih sredstava i da se
pozabavi pitanjima poput zakonitosti neke policijske zamke, ali da se pri tom
odbrani ne predoi onaj materijal koji moe naneti ozbiljnu tetu buduim istragama, ugroziti ivote pojedinaca, nacionalnu bezbednost ili metodologiju tajnih
operacija.
Uticaj uzajamne pravne pomoi

S obzirom na razlike u pristupu izmeu zemalja kontinentalnog i zemalja
precedentnog prava koje su ovde izloene, kao i na potencijalne tekoe u vezi sa
zahtevima za uzajamnom pravnom pomoi na koje je takoe ukazano, osnovno
pitanje kojim se treba pozabaviti glasi: ako je drava molilja od zamoljene drave
ve dobila (zahvaljujui formalnoj ili neformalnoj pravnoj pomoi) osetljive ili
poverljive informacije koje nisu prikljuene dokazima radi potvrde neke injenice u predmetu, ali su te informacije ipak dole u posed tuilatva u dravi molilji,
kako se treba postaviti u odnosu na to i na koji nain je mogue reiti problem
eventualnog sukoba interesa izmeu obezbeivanja pravinog suenja, s jedne, i
ouvanja poverljivosti podataka za zamoljenu dravu, s druge strane?
Iako, kao to smo videli, zemlje kontinentalnog i precedentnog prava imaju vlastite, razliite pristupe nainu na koji se postupa s materijalom koji se nae
u posedu tuilatva/u istranom predmetu, obe pravne tradicije moraju voditi
rauna o tome da Evropski sud, posebno u poslednje vreme, dosledno ukazuje
na to da odbrani moraju biti na raspolaganju osnovne obavetajne informacije ili
materijal za koji se, na primer, smatra da opravdava tajnu ili prikrivenu istragu,
barem u onoj meri u kojoj e omoguiti da odbrana stekne dovoljno informacija
da bude u stanju da iznese pravnu argumentaciju kojom e osporiti zakonitost
primene takvih metoda. Tuioci u svakoj evropskoj zemlji stoga moraju voditi
rauna o obavezama koje imaju na ovom planu.
Kako kriminal postaje u sve veoj meri transnacionalni a zahtevi za dostavljanje dokaza, pa ak i zajednike istrage u kojima bi uestvovali istraitelji
iz razliitih pravnih sistema sve uestaliji, uveavaju se i izgledi da relevantni
neiskorieni materijal postoji van pravnog sistema u kojem se vodi sudski postupak. Moe se desiti da kada drava postupa po zahtevu neke drave precedentnog prava, vlasti zemlje molilje mogu imati potrebu da dobiju kopije polaznog/
Korienje specijalnih istranih sredstava i osetljivi/poverljivi materijal
| 93
obavetajnog/informativnog materijala. Neizvesnosti se mogu otkloniti ako se

preko slubenog lica za vezu reava svaki sluaj pojedinano. Isto tako, kada se
izvravaju zahtevi pristigli iz zemalja kontinentalnog prava, treba imati na umu
da vlasti zemlje molilje mogu traiti taj materijal da bi reile pitanja koja se postavljaju na suenju u vezi sa ustavnim osnovima i zatitom ljudskih prava,.
Slino tome, kada drava kontinentalnog pravnog sistema podnese zahtev
nekoj stranoj dravi (svejedno da li u njoj vlada obiajno ili precedentno pravo),
tuilac treba da ima na umu da, uprkos tome to danas moda nisu esti sluajevi osporavanja zakonitosti ili opravdanosti istrane strategije, niti dovoenja u
sumnju pravinosti suenja zbog toga to optueni nema pristup drugom materijalu koji se jo uvek nalazi u zamoljenoj dravi, ipak postoje svi izgledi da se ta
situacija promeni i da taj vid osporavanja postane uestaliji. Prema tome, tuilac
uvek treba da razmisli o obimu materijala koji trai (po osnovu uzajamne pravne pomoi) posebno onda kada zahteva primenu neke prikrivene ili specijalne
istrane tehnike u stranoj dravi.
Na osnovu svega navedenog, jasno je da ponekad zahtev za pravnom pomoi, formalnom ili neformalnom, moe dovesti do toga da bude dostavljen
obavetajni ili kakav drugi slian materijal koji zamoljena drava eli da podeli
sa nadlenim organima drave molilje, ali koji smatra suvie osetljivim ili tetnim za legitimni javni interes da bi ga podelila sa okrivljenim ili sa njegovim
zastupnicima.
U takvom sluaju, sve strane bi trebalo da ispolje oprez i ne bi smele da
gube iz vida sledea naela:
Vlasnitvo nad materijalom, posebno u odnosu na osetljive informacije, uvek pripada zamoljenoj dravi;
U svrhu obelodanjivanja materijala u onim pravnim sistemima gde na
sudu mora da se odlui da li materijal, koji se smatra osetljivim, treba
da bude obelodanjen odbrani, strani organ (policija ili tuilatvo zamoljene drave) imae status treeg lica pred sudom i moe imati posebnog predstavnika (sem onda kada je re o zajednikoj istrazi);
Postoje veoma realne tekoe sa kojim se suoava tuilatvo u dravi
molilji ukoliko tuilac ne zna ta sve strana (tj. zamoljena) drava ima
u svom posedu u vezi s datim predmetom;
Kao i uvek, i ovde su od presudnog znaaja konsultacije i diskusija.
ISBN 978-86-84437-62-6
PRIMENA SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA
CTP do B2
011/242 2298
PRIMENA
SPECIJALNIH
ISTRANIH
SREDSTAVA

Deployment of Special Investigative Means - SE

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Deployment of Special Investigative Means - SE

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Deployment of Special Investigative Means - SE

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

M

PRIMENA SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA

II. TA SU SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA I OKVIR EVROPSKE

IV. SAECI PREDMETA KOJI SU NEDAVNO RAZMATRANI

V. TIPOVI SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA:

VI. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA: MEUNARODNI

VII. PRIMENA SPECIJALNIH ISTRANIH SREDSTAVA

Od reaktivne do proaktivne istrage: sve vei znaaj

Primena specijalnih istranih sredstava

Finansijske istrage i primena specijalnih istranih sredstava

Primena specijalnih istranih sredstava

- postoji li veza s drugim kriminalcima,

Od obavetajnih podataka do dokaza

II. TA SU SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA?

ta su specijalna istrana sredstva?

III. SPECIJALNA ISTRANA SREDSTVA

Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava

u interesu javne bezbednosti,

Meanje u skladu sa zakonom

Meanje preduzeto radi ostvarivanja jednog ili vie zakonitih

Primena specijalnih istranih sredstava

Uspostavljeni pravni okvir mora pruiti/ sadrati garancije kao zatitu

Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava

Meanje neophodno u demokratskom drutvu

Primena specijalnih istranih sredstava

inioci koje treba razmotriti kada se ocenjuje da li je neka prikrivena

Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava

Posledice krenja lana 8.

Primena specijalnih istranih sredstava

Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava

nosti da se suoi s prikrivenim agentom iji e zadatak u sutini biti da razotkrije i

Provokacija ili zamka

Da li metod postavljanja zamke predstavlja osnov za odbranu?

Primena specijalnih istranih sredstava

kator (agent provocateur), odnosno prikriveni agent ili kriminalac-dounik koji

inioci koje treba uzeti u obzir kada se donosi odluka

Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava

U britanskom predmetu Smurthwaite and Gill [1994] 98 Cl. App. R.437, iz

Primena specijalnih istranih sredstava

Specijalna istrana sredstva i okvir Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava

treba obratiti panju na to u kakvim se okolnostima nalazi optueni /

IV. SAECI PREDMETA KOJI SU NEDAVNO

Predmet Drakas v. Lithuania (predstavka br. 36662/04)

Primena specijalnih istranih sredstava

Podnosilac predstavke je 12. novembra 2003. podneo prigovor dravnom

Posle emitovanja snimaka razgovora koji su bili dostavljeni ustavnom

Zakljuci Evropskog suda

Primena specijalnih istranih sredstava

Zakonom o operativnim aktivnostima utvrene su procedure i zatitni

Predmet Hadzhiev v. Bulgaria (predstavka br. 22373/04):

Videti paragrafe 68 i 69 presude Evropskog suda dostupno na: http://hudoc.echr.coe.int/

Primena specijalnih istranih sredstava

sudski nadzor nad postupanjem izvrne vlasti i prua dovoljnu zatitnu

Zakljuci Evropskog suda

Predmet Robathin v. Austria (predstavka br. 30457/06)

Videti paragraf 45 presude Hadzhiev v. Bugarska.

Primena specijalnih istranih sredstava