PRAKTIKUM ZA ZATITU

OD DISKRIMINACIJE

Beograd, 2012.

Autorke:
Prof. dr Nevena Petrui, poverenica za zatitu ravnopravnosti
Kosana Beker, MA, pomonica poverenice za zatitu ravnopravnosti
Izdava:
Partneri za demokratske promene Srbija
Centar za alternativno reavanje sukoba
Za izdavaa:
Blao Nedi
Lektura:
Svetlana Simievi
Dizajn i prelom:
Mlaan Petrovi
tampa:
Manuarta, Beograd
Tira:
3.000

Stvaranje ove publikacije pomogli su Evropska unija i Sigrid Rausing

Trust. Sadraj publikacije je iskljuivo odgovornost autorki i ne predstavlja
nuno stavove donatora.
Svi pojmovi koji su u tekstu upotrebljeni u mukom gramatikom
rodu obuhvataju muki i enski rod lica na koja se odnose

U naem drutvu postoje ljudi kao to smo Vi ili ja koji se

svakoga dana suoavaju sa nepravdom samo zato to se razlikuju od
veine. Razlikuju se jer imaju drugu boju koe, zato to su ene, veruju
u drugog boga, ili su drugog seksualnog opredeljenja. Osloboditi se
takve nepravde i nejednakosti jeste ono to je sutina prie o jednakim
mogunostima.
Fil Klements i Toni Spinks
Vodi za jednake mogunosti Kako
da izaemo na kraj sa nepravdom

SADRAJ:
PREDgOvOR ..................................................................................... 7
RE AUTORKI ................................................................................... 9
1. PROPISI O ZAbRANI DISKRIMINACIJE .............................. 11
2. TA JE DISKRIMINACIJA I KAKO JE PREPOZNATI ....... 15
2.1. ta je sutina diskriminacije .................................................... 16
2.2. Kako se moe izvriti diskriminacija....................................... 17
2.3. Da li je svako pravljenje razlike diskriminacija ...................... 17
2.4. Lino svojstvo kao osnov diskriminacije ................................ 18
2.4.1. ta je lino svojstvo ........................................................ 18
2.4.2. Koja lina svojstva predstavljaju osnov diskriminacije ... 19
2.4.3. Stvarno i pretpostavljeno lino svojstvo kao
osnov diskriminacije ............................................................... 27
2.4.4. ije lino svojstvo moe biti osnov diskriminacije ....... 28
2.5. Ko moe da bude diskriminator ............................................. 28
2.6. Ko moe da bude rtva diskriminacije ................................... 28
2.7. U kojim odnosima moe da doe do diskriminacije.............. 29
2.8. Oblici diskriminacije .............................................................. 30
2.8.1. Neposredna (direktna) diskriminacija .......................... 30
2.8.2. Posredna (indirektna) diskriminacija........................... 32
2.8.3. Povreda naela jednakih prava i obaveza ..................... 35
2.8.4. Pozivanje na odgovornost ............................................. 37
2.8.5. Udruivanje radi vrenja diskriminacije ...................... 38
2.8.6. Govor mrnje ................................................................. 39
2.8.7. Uznemiravajue i poniavajue postupanje ................. 40
2.8.8. Teki oblici diskriminacije ............................................ 42
2.8.9. Posebni sluajevi diskriminacije ................................... 42
2.8.10. Uzroci diskriminacije .................................................. 43
2.9. Posebne (afirmativne) mere ................................................... 45
3. PREglED PRAvNIh MEhANIZAMA ZA ZATITU
OD DISKRIMINACIJE ................................................................... 47
3.1. Zatita od diskriminacije pred
Poverenikom za zatitu ravnopravnosti ............................................. 48
3.2. Parnica za zatitu od diskriminacije ...................................... 48
3.2.1. Kako se trai sudska zatita od diskriminacije.............. 49
3.2.2. Ko moe da pokrene parnicu za zatitu
od diskriminacije ..................................................................... 49
3.2.3. Kakva se zatita moe traiti ......................................... 49

3.2.4. Ko ta dokazuje..............................................................
3.2.5. ta je i ta radi dobrovoljni ispitiva diskriminacije ....
3.3. Krivinopravna zatita od diskriminacije ..............................
3.4. Prekrajnopravna zatita od diskriminacije ..........................

52
53
54
56

4. ZATITA OD DISKRIMINACIJE PRED

POvERENIKOM ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI.............. 59
4.1. ta je i ta radi Poverenik za zatitu ravnopravnosti ............. 59
4.2. Ko i kako bira Poverenika za zatitu ravnopravnosti ............ 59
4.3. Ko moe biti izabran za Poverenika za zatitu ravnopravnosti ... 59
4.4. Garancije nezavisnosti i samostalnosti .................................. 60
4.5. ta radi Poverenik za zatitu ravnopravnosti ......................... 61
4.6. Kako se obratiti Povereniku za zatitu ravnopravnosti ......... 65
4.7. Kako Poverenik postupa po pritubi ...................................... 68
4.8. ta Poverenik radi kad utvrdi da je izvrena diskriminacija .... 70
4.9. ta Poverenik radi kad utvrdi da nije izvrena
diskriminacija ................................................................................ 73
4.10. Kada Poverenik podnosi tubu protiv diskriminatora ........ 74
4.11. Kada Poverenik podnosi prekrajnu prijavu ......................... 75
5. MEDIJACIJA U OKvIRU SlUbE
POvERENIKA ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI ................... 77
5.1. ta je medijacija ....................................................................... 77
5.2. Medijacija u sluajevima diskriminacije ................................ 78
5.3. Kada se moe primeniti medijacija ........................................ 78
5.4. ta moete oekivati ukoliko ste zainteresovani
za medijaciju .................................................................................. 79
5.5. Kako se bira medijator............................................................ 80
5.6. ta medijacija prua ................................................................ 81
5.7. Koliko traje medijacija ............................................................ 82
5.8. Ko uestvuje u medijaciji ....................................................... 82
5.9. Gde se odrava medijacija ...................................................... 83
5.10. Ko plaa medijaciju............................................................... 83
5.11. Evaluacija .............................................................................. 83
5.12. Uloga advokata u medijaciji ................................................. 83
DODATAK ......................................................................................... 85
MEUNARODNi DOKUMENTi .................................................. 85
DOMAi PROPiSi ........................................................................ 87
iZABRANA LiTERATURA ............................................................ 88
KORiSNi KONTAKTi i iNTERNET ADRESE ............................. 90
OBRAZAC PRiTUBE .................................................................... 91

PREDgOvOR

Praktikum za zatitu od diskriminacije izraen je u okviru

projekta Partnerstvo za toleranciju i zatitu od diskriminacije u Srbiji
(Partnership for Tolerance and Anti-discrimination Protection in
Serbia PTAPS), koji zajedniki sprovode Partneri za demokratske
promene Srbija (Partneri Srbija) i Centar za alternativno reavanje
sukoba (CARS), u saradnji sa Poverenikom za zatitu ravnopravnosti,
a koji su podrali Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Sigrid
Rausing Trust. PTAPS Projekat ima za cilj unapreenje sistema zatite
od diskriminacije u Srbiji i doprinos izgradnji drutvene kohezije
kroz poveanje informisanosti graana o problemu diskriminacije i
postojeim mehanizmima zatite, podizanje kapaciteta organizacija
civilnog drutva, prualaca pravne pomoi i drugih predstavnika
marginalizovanih grupa da adekvatno reaguju, kao i stvaranje uslova za
primenu medijacije u sluajevima diskriminacije.
Poslednjih godina uinjen je veliki pomak u poboljanju
zakonodavnog i institucionalnog okvira za borbu protiv diskriminacije
u Srbiji. Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009. godine ustanovljen
je samostalan i nezavisan dravni organ Poverenik za zatitu
ravnopravnosti, nadlean za postupanje u sluajevima diskriminacije,
i predvieno je nekoliko instrumenata za zatitu rtava diskriminacije.
ipak, uprkos unapreenom pravnom okviru i uspostavljanju nove
institucije Poverenika, brojna istraivanja i praksa potvruju da je
diskriminacija iroko rasprostranjena u Srbiji, dok postojei mehanizmi
zatite nisu dovoljno i adekvatno iskorieni.
U nastojanju da se prui podrka otvorenom dijalogu o
diskriminaciji u Srbiji i unapreenju saradnje na spreavanju
diskriminacije, kao i da se podstakne reagovanje na diskriminaciju,
doprinese uvaavanju razliitosti i podigne svest javnosti o problemu
diskriminacije, u okviru PTAPS Projekta organizovan je niz panel
diskusija, radionica, treninga, konferencija i drugih aktivnosti: izrada
7

lifleta, postera, promotivnog spota, filma i drugih promotivnih materijala,

kao i izrada i distribucija Praktikuma za zatitu od diskriminacije.
Poseban deo projekta predstavljaju aktivnosti izgradnje sistema za
primenu medijacije u sluajevima diskriminacije, koji obuhvata niz
seminara radi informisanja javnosti o mogunosti i specifinostima
primene medijacije u ovoj oblasti, naprednih obuka za sticanje vetina
neophodnih za zastupanje u medijaciji, a planirana je i specijalizovana
obuka za medijatore za postupanje u sluajevima diskriminacije.
Kako je Zakonom o zabrani diskriminacije Poverenik ovlaen da
u sluajevima diskriminacije predloi medijaciju, u okviru projekta
bie primenjen i poseban model za upravljanje procesom medijacije,
prilagoen postojeim resursima i nadlenostima Poverenika za zatitu
ravnopravnosti.
Vie detalja o PTAPS Projektu moete pronai na adresi
www.partners-serbia.org.
Blao Nedi
Partneri za demokratske promene Srbija

RE AUTORKI

Potovani itaoci i itateljke,

Pred vama je Praktikum za zatitu od diskriminacije koji je
napisan sa ciljem da ljudima pomogne da bolje razumeju sutinu i obeleja
diskriminacije, saznaju ko ih i kako moe zatiti od diskriminacije i kako
mogu izbei da sami postanu diskriminatori.
Praktikum prua opta i osnovna znanja, koja e, verujemo,
itaocima biti od koristi u prepoznavanju i reagovanju na
diskriminaciju. Nastojale smo da na to jednostavniji nain, koristei
mnogobrojne primere, uinimo razumljivijim apstraktne zakonske
pojmove i definicije i ponudimo odgovore na sloena pitanja koja
se tiu diskriminacije i zatite od diskriminacije. Nadamo se da e
Praktikum itaocima pomoi da diskriminaciju jasno razgranie od
drugih protivpravnih ponaanja i shvate kakve tetne posledice ona
izaziva. Nadamo se, takoe, da e Praktikum podstai itaoce da
preispitaju svoja sopstvena ponaanja i stavove i aktivno se ukljue
u suzbijanje iroko rasprostranjene diskriminacije, koja potire samu
ideju ljudskih prava i koi drutveni napredak.
Praktikum se sastoji od pet delova. U prvom delu dale smo
kratak pregled relevantnih zakonskih propisa. U drugom delu
objasnile smo sutinu i kljune elemente diskriminacije. Trei deo
sadri osnovne informacije o pravnim mehanizama za zatitu od
diskriminacije, dok je etvrti deo posveen Povereniku za zatitu
ravnopravnosti samostalnom i nezavisnom telu specijalizovanom za
borbu protiv diskriminacije. izloile smo nadlenosti ovoga tela i nain
njegovog rada i pruile praktina uputstva za sastavljanje pritube
zbog diskriminacije. Peti deo Praktikuma sadri osnovne informacije
o medijaciji u sluajevima diskriminacije, ijom primenom strane na
miran nain, uz pomo medijatora, mogu da prevaziu nastalu situaciju.
Ovaj deo Praktikuma napisala je Dragana uk Milankov, predsednica
radne grupe koja je izradila poseban model medijacije prilagoen
9

sluajevima diskriminacije, ije sprovoenje organizuje i podrava

kancelarija Poverenika za zatitu ravnopravnosti. Na tome joj najtoplije
zahvaljujemo. U okviru ovog dela je i tekst Blaa Nedia o ulozi advokata
i drugih zastupnika u postupku medijacije, kome takoe upuujemo rei
zahvalnosti.
Primeri koje smo koristile bazirani su na stvarnim sluajevima
diskriminacije, prevashodno onim iz prakse Poverenika za zatitu
ravnopravnosti. Pojedini primeri se oslanjaju na sluajeve iz prakse
Evropskog suda za ljudska prava i slinih nezavisnih tela za zatitu
od diskriminacije u evropskim dravama. U tekstu Praktikuma nismo
navodile reference o korienoj literaturi jer se Praktikum bazira na
optim znanjima. To, naravno, ne znai da smo sve same izmislile. Deo
literature koju smo koristile nalazi se u dodatku Praktikuma. Dodatak
sadri i podatke o relevantnim meunarodnim aktima, zakonskim
propisima i korisnim internet adresama, kao i obrazac pritube.
Neophodno je imati u vidu da usvajanje zakonskih propisa
predstavlja samo poetni korak u borbi protiv diskriminacije. Za uspeno
suzbijanje diskriminacije i netolerancije prema nacionalnim, etnikim,
verskim, seksualnim i drugim manjinama potrebna je striktna primena
zakona i uspostavljanje vrednosnog sistema u kome su ravnopravnost
i tolerancija prema drugima i razliitima zajednike vrednosti koje
drutvo svesno prihvata, a razlike meu ljudima uvaava i shvata kao
bogatstvo i potencijal razvoja.
Na kraju, elimo da poruimo: diskriminacija nije stanje koje
treba tolerisati! Treba reagovati i traiti zatitu! Svaki uspeno okonan
sluaj diskriminacije dragocen je doprinos izgradnji drutva u kome
svi njegovi graani i graanke imaju podjednake anse da razviju svoje
potencijale i da ravnopravno, aktivno i produktivno uestvuju u svim
segmentima drutvenog ivota, dajui puni doprinos razvoju drutva.
Autorke

10

1 PROPISI O ZAbRANI
DISKRIMINACIJE

savremenom drutvu vai princip jednakosti ljudi, kao jedan

od najvanijih pravnih i moralnih principa. Ovaj princip
znai da su svi ljudi vredni potovanja i da su, bez obzira na
razlike koje meu njima postoje, jednaki u dostojanstvu i pravima,
tj. da su ravnopravni. Da bi se ovaj princip ostvario, zabranjen je
svaki oblik diskriminacije i svakome je priznato pravo na slobodu od
diskriminacije.
Srbija se prikljuila zemljama koje pridaju veliku vanost
suzbijanju diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti nastojei da
ratifikacijom meunarodnih ugovora o ljudskim pravima i donoenjem
odgovarajuih zakona u domai pravni sistem integrie najvie
meunarodne standarde u ovoj oblasti. Prtklih gdin usvojeni
su mnogi propisi o zabrani diskriminacije i regulisani su pravni
mehanizmi za spreavanje i zatitu od diskriminacije.
Ustvm Rpublik Srbi (2006) zbrnjn svk
diskriminci, npsrdn ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito
po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla,
roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja,
kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta (l. 21).
Zakon zabrani diskriminacije (2009) uspostavlja celovit i
sveobuhvatan sistem zatite od diskriminacije u Republici Srbiji. Njime
je ureena opta zabrana diskriminacije, definisani oblici i sluajevi
diskriminacije, kao i postupci zatite od diskriminacije, i ustanovljen
je Poverenik za zatitu ravnopravnosti.
Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002)
zabranjuje svaki oblik diskriminacije pripadnika nacionalnih manjina
na nacionalnoj, etnikoj, rasnoj i jezikoj osnovi i ureuje zatitu
nacionalnih manjina od svakog oblika diskriminacije u ostvarivanju
prava i sloboda.
11

Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom

(2006) ureuje opti reim zatite od diskriminacije po osnovu
invalidnosti, posebne sluajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom,
postupak zatite osoba izloenih diskriminaciji, kao i mere koje drava
preduzima radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne ukljuenosti osoba
sa invaliditetom. Zakon definie diskriminaciju, propisuje zabranu svih
oblika i sluajeva diskriminacije i regulie sudsku zatitu osobama koje
trpe diskriminaciju.
Zakon o ravnopravnosti polova (2009) ureuje stvaranje
uslova za voenje tzv. politike jednakih mogunosti za ene i mukarace,
donoenje propisa i preduzimanje posebnih mera za spreavanje i
otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, branom ili porodinom
statusu, trudnoi ili roditeljstvu. Zakon zabranjuje svaki vid neposredne
i posredne diskriminacije, jemi ravnopravnost polova, predvia
preduzimanje posebnih mera za postizanje ravnopravnosti polova i
regulie sudsku zatitu od diskriminacije po osnovu pola.
Zabrana diskriminacije sadrana je i u zakonima kojima se
ureuju pojedine oblasti drutvenih odnosa.
Zakon o radu (2005. godine, sa izmenama od 2009. godine),
zabranjuje diskriminaciju zaposlenih i lica koja trae zaposlenje po
bilo kom linom svojstvu, i to u pogledu uslova za zapoljavanje i
izbora kandidata za obavljanje odreenog posla, uslova rada i svih
prava iz radnog odnosa, obrazovanja, osposobljavanja i usavravanja,
napredovanja na poslu i otkaza ugovora o radu. Zakon izriito propisuje
da su nitavne odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija
po bilo kom linom svojstvu.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa
invaliditetom (2009) propisuje institucionalnu podrku zapoljavanju i
aktivnom ueu lica s invaliditetom u drutvenom ivotu.
Zakon o zdravstvenoj zatiti (2005) zabranjuje diskriminaciju u
pruanju zdravstvenih usluga po bilo kom linom svojstvu.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009)
propisuje naelo jednakosti u ostvarivanju prava na obrazovanje i
vaspitanje bez obzira na bilo koju linu osobinu.
Zakon o crkvama i verskim zajednicama (2006) jemi pravo na
slobodu misli, savesti i veroispovesti i zabranjuje versku diskriminaciju,
propisujui da niko ne moe biti uznemiravan, diskriminisan ili
privilegovan zbog svojih verskih uverenja, pripadanja ili nepripadanja
12

verskoj zajednici, uestvovanja ili neuestvovanja u bogosluenju i

verskim obredima i korienja ili nekorienja zajemenih verskih
sloboda i prava.
Diskriminacija je izriito zabranjena i mnogim drugim zakonima,
kao to su: Zakon o socijalnoj zatiti (2011), Zakon o zapoljavanju
i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (2009), Zakon o visokom
obrazovanju (2008), Zakon o javnom informisanju (2003), Zakon
o radiodifuziji (2002), Zakon o slobodnom pristupu informacijama
od javnog znaaja (2004), Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog
ponaanja na sportskim priredbama (2009), Zakon o maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica
(2005), Zakon o sportu (2011), Zakon o mladima (2011), Zakon o
volontiranju (2010) i dr.
U mnogim zakonima kojima se zabranjuje diskriminacija
propisane su prekrajne kazne za one koji kre ovu zabranu.
Krivinim zknikm Rpublik Srbi iz 2005. god. i njegovim
dopunama iz 2009. god. prpisano vi krivinih dl u vzi s
zbrnom diskriminci, k t su pvrd slbd izrvnj
ncinln ili tnik pripdnsti, ispvdnja vr i vrnj vrskih
brd, prmci i pzivnj n mrnju, nsil prm licu ili grupi lic
n snvu nkg njihvg ling svstv i dr..
P pt cni, zakonodavstvo kojim se u Srbiji titi sloboda od
diskriminacije usklaeno je sa munrdnim i vrpskim stndrdim
i pru dbr prvni okvir z sprvnj i suzbinj diskriminacije.
Spisak meunarodnih dokumenata i vaeih zakona koji su od
znaaja za zatitu od diskriminacije nalazi se na kraju ovog Praktikuma.

13

14

2 TA JE DISKRIMINACIJA
I KAKO JE PREPOZNATI

poslednje vreme kod nas se mnogo govori i pie o diskriminaciji,

ali se veoma esto ovaj izraz ne upotrebljava u njegovom pravom
znaenju, ve se koristi da bi se njime oznaile razne nepravde,
nepristojna, uvredljiva ponaanja i povrede drugih raznovrsnih prava.
Zato je potrebno da se razume sutina diskriminacije i ova pojava jasno
razgranii od drugih zabranjenih i protivpravnih ponaanja.
Re diskriminacija znai razlikovanje, a koristi se za
oznaavanje nedozvoljenog razlikovanja.
Treba znati da diskriminacija nije oduvek bila zabranjena.
Naprotiv, u pojedinim istorijskim periodima razvoja ljudskog drutva
neki oblici diskriminacije bili su uobiajeni i iroko drutveno prihvaeni
(npr. robovlasnitvo, sistem kasti u indiji, segregacija crnaca u Americi
i sl.). Razvojem modernih drutava, mnogi oblici diskriminacije postali
su neprihvatljivi i zabranjeni. Danas su pravila o zabrani diskriminacije
sadrana u brojnim meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima,
a drave su donele zakone kojima su izriito zabranile diskriminaciju
i propisale zatitu od diskriminacije. Svrha ovih propisa jeste da se
svakom pojedincu omogui jednak i pravedan pristup mogunostima
koje nudi drutvo.
Zakonske definicije pojma diskriminacije sadrane su u mnogim
zakonima koje je Srbija poslednjih godina donela u cilju spreavanja
i suzbijanja diskriminacije. U sagledavanju pojave diskriminacije
posluiemo se definicijom koja je sadrana u Zakonu o zabrani
diskriminacije, jer je to opti i osnovni antidiskriminacioni zakon u
Srbiji. Evo kako je ovim zakonom definisana diskriminacija:
Izrazi diskriminacija i diskriminatorsko postupanje
oznaavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako
postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili
davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na lanove
njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven
nain, a koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu,
15

nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili

politikim ubeenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji,
imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom
stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti,
starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim
organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim
svojstvima (l. 2 Zakona o zabrani diskriminacije).
Ova zakonska definicija, kao i sve druge zakonske definicije,
prilino je komplikovana, pa emo pokuati da je razloimo i damo to
jednostavnije objanjenje sutine diskriminacije.

2.1. TA JE SUTINA DISKRIMINACIJE

Najjednostavnije reeno, sutina diskriminacije je u nejednakom
postupanju prema jednakima, i u jednakom postupanju prema
nejednakima.
Do diskriminacije dolazi kada se prema licu ili grupi lica koja
se nalaze u istoj ili slinoj situaciji sa drugim licima postupa gore
(nepovoljnije), i to zbog nekog njihovog linog svojstva (npr. u oglasu za
posao, koji uspeno moe da obavlja svako ko je radno sposoban, trai
se lice do 30 godina starosti, ime se iskljuuju sva lica starija od 30
godina).
Do diskriminacije, takoe, dolazi i kada se prema licu ili grupi
lica postupa onako kako se postupa i prema drugima, iako se oni, zbog
nekog svog linog svojstva, nalaze u razliitoj poziciji u odnosu na druge
(npr. propisano je da je za upis dece u kolu potrebno da se podnese
izvod iz knjige roenih za dete; ovo pravilo je jednako za sve, ali
nejednako (nepovoljnije) pogaa romsku decu, jer mnoga od njih nisu
upisana u matine knjige roenih).
Kao to se moe videti, u prvom sluaju diskriminacija se ogleda
u tome to se prema licu ili grupi lica nejednako (nepovoljnije) postupa
zbog nekog njihovog linog svojstva, dok je u drugom sluaju sutina
diskriminacije u tome da se prema licu ili grupi lica jednako postupa, ali
takvo postupanje proizvodi razliite (nepovoljnije) posledice u odnosu
na to lice, odnosno grupu lica, zbog nekog njihovog linog svojstva koje
se nije uzelo u obzir. Zajedniko i kod jedne i kod druge diskriminacije
jeste krajnji rezultat jedno lice je u nepovoljnijem poloaju u odnosu
na druga lica, a izvor te nejednakosti je neko njegovo lino svojstvo. isto
vai i kad je u pitanju grupa lica.
16

Vano je znati da se jedno ponaanje kvalifikuje kao

diskriminatorno, bez obzira da li je onaj ko je izvrio diskriminaciju
imao nameru da diskriminie ili to uopte nije bio njegov cilj. Prema
tome, pitanje namere uopte nije od znaaja, tj. nije pravno relevantno,
kako to pravnici obino kau. Ponekad se ak dogaa da neko neto
javno kae ili napie, a da uopte i nije svestan da je to zabranjeno i
da predstavlja akt diskriminacije. Evo primera: u kafiu za stolom sedi
drutvo, a meu njima je i poznati glumac koji ostalima pria vic: Ide
ovek ulicom i vidi lika kako nosi Cigu na ramenu. Alo, bre, ta
uradi to? Pa, ti ne zna?! Dozvoljen je lov na Cigane. Ode u lovako
drutvo, uzme puku i Ode ovaj, uzme puku, vidi dva Cigana kod
kontejnera, pripuca i ubije ih. Prilazi mu pandur, vadi lisice i hapsi
ga. Pa kako, bre, zar nije dozvoljen lov na Cigane?! Jeste, ali ne na
hranilitu! Svi se grohotom smeju, a za susednim stolom sede momak i
devojka romske nacionalnosti. Njima nije do smeha!

2.2. KAKO SE MOE IZvRITI DISKRIMINACIJA

Diskriminacija se moe izvriti na razne naine. Nekom licu
se, zbog nekog njegovog linog svojstva, uskrauje neko pravo koje
je drugima dostupno, ili mu se neko pravo ograniava, a drugima se
priznaje u punom obimu, ili se lice stavlja u gori poloaj time to se
drugim licima daje prvenstvo, tj. neka privilegija.
Diskriminacija se obino vri tako to diskriminator neto ini
preduzme neku radnju ili donese neki akt (npr. objavi oglas za posao u
kome navede da zapoljava samo Srbe, donese pravilnik kojim propie
da zaposleni mukarci koji su oenjeni imaju 10% veu platu), ali se
ona moe izvriti i time to diskriminator proputa da se uini ono to
je njegova zakonska dunost (npr. zdavstvena ustanova propusti da
obezbedi prilaz osobama koje koriste kolica).

2.3. DA lI JE SvAKO PRAvlJENJE RAZlIKE

DISKRIMINACIJA
Treba znati da nije svako pravljenje razlike automatski i
diskriminacija. Da bi pravljenje razlike ili nejednako postupanje moglo
da se okarakterie kao diskriminatorno, potrebno je da pravljenje razlike
ili nejednako postupanje, odnosno proputanje, bude neopravdano. To
znai da ima situacija kada je pravljenje razlike opravdano.
17

Nekada je lako utvrditi da je pravljenje razlike opravdano (npr.

opravdano je da u centrima za rekreaciju postoje posebne svlaionice
namenjene enama i mukarcima). Nekada je, meutim, potrebno
izvriti veoma sloenu analizu kako bi se ispitalo da li su cilj i posledica
nejednakog tretmana opravdani i da li postoji srazmera izmeu
cilja koji se eleo ostvariti i neke mere koja je preduzeta. O tome vie
moete saznati u delu Praktikuma u kojem su objanjeni indirektna
diskriminacija i povreda naela jednakih prava i obaveza.
Primeri opravdanog pravljenja razlike:
Parking mesta za vozila osoba sa invaliditetom posebno su
oznaena i nalaze se na mestima najbliim ulazima u objekte
koji su u javnoj upotrebi. Iako ovo jeste pravljenje razlike
(privilegovanje jedne grupe ljudi), u ovom sluaju nije u pitanju
diskriminacija, jer je sasvim opravdano da se osobama koje se
iz bilo kog razloga oteano kreu, obezbedi laki i nesmetani
prilaz objektima.
Podela na muke i enske sportske klubove ili odvojena
sportska takmienja za ene i mukarce takoe se mogu
smatrati opravdanim pravljenjem razlike, jer se mukarci
i ene uglavnom prilino razlikuju po telesnoj konstituciji i
fizikoj snazi, to dovodi do znatne razlike u rezultatima koje
postiu (npr. svetski rekord u tranju na 100 m je 9,72 s za
mukarce, dok je za ene 10,49 s; u maratonu je rekord 2:04:26
za mukarce, a za ene 2:15:25, dok je jo oiglednija razlika u
rezultatima skoka sa motkom 6,14 m u mukoj konkurenciji,
a u enskoj 5,06 m).

2.4. lINO SvOJSTvO KAO OSNOv

DISKRIMINACIJE
2.4.1. ta je lino svojstvo
Da bi nejednak tretman bilo diskriminacija, potrebno je da se
on zasniva na nekom linom svojstvu. Drugim reima, prema licu se
nejednako postupa samo zato i upravo zato to je odreene nacionalnosti,
veroispovesti, pola, to ima neki invaliditet i sl. Lice je, dakle, izloeno
nejednakom tretmanu upravo zbog tog svog linog svojstva, a ne zbog
nekih svojih karakternih i drugih linih osobina, navika i sl. isto vai i
kada se radi o grupi lica koja povezuje isto lino svojstvo. Lino svojstvo
na kojem je diskriminacija zasnovana naziva se osnov diskriminacije.
18

Ponekad se dogaa da se prema licu zaista nejednako postupa,

ali to ponaanje ne moe da se okarakterie kao diskriminacija jer nije
zasnovano na linom svojstvu tog lica.
Primeri:
ef jednog odeljenja u kome svi zaposleni kasne sa izvravanjem
radnih zadataka kanjava samo jednog zaposlenog jer mu nije
simpatian, dok druge usmeno opominje;
Slubenik optinske uprave preko reda prima svog poznanika,
dok ostali ekaju u redu.
Novi direktor firme maltretira i poniava zaposlenu koja je
supruga ranijeg direktora.
Oigledno je da ovakva ponaanja nisu prihvatljiva, da su
nepravina, neprofesionalna i protivpravna, ali se ne mogu smatrati
diskriminatornim. Zatita od takvih ponaanja ostvaruje se drugim
sredstvima, a ne onim koja su namenjena zatiti od diskriminacije.

2.4.2. Koja lina svojstva predstavljaju osnov

diskriminacije
Lista linih svojstava koja su navedena u Zakonu o zabrani
diskriminacije prilino je iscrpna i, to je posebno vano, ona nije
zatvorena, ime je omogueno da se diskriminatornim ponaanjem
okarakterie i nejednako postupanje zasnovano na linom svojstvu koje
nije izriito navedeno u zakonu.
Lista linih svojstava koja su u zakonu izriito navedena, prema
zakonskom redosledu:
rasa
boja koe
preci
dravljanstvo
nacionalna pripadnost ili etniko poreklo
jezik
verska ili politika ubeenja
19

 pol
rodni identitet
seksualna orijentacija
imovno stanje
roenje
genetske osobenosti
zdravstveno stanje
invaliditet
brani i porodini status
osuivanost
starosno doba
izgled
lanstvo u politikim, sindikalnim
i drugim organizacijama
Treba znati da je u Evropskoj uniji, kao i u mnogim zemljama,
lista linih svojstava daleko manja. Tako su direktivama Evropske
unije zabranom diskriminacije obuhvaena sledea lina svojstva:
pol, seksualna orijentacija, invaliditet, starosno doba, versko ili drugo
ubeenje, rasa ili etniko poreklo.
Veina linih svojstava ne zahteva neka dodatna objanjenja
jer je njihovo znaanje samo po sebi jasno. ipak, neka lina svojstva
izazivaju kod ljudi nedoumice, pa je potrebno da ih pojasnimo.
Pol oznaava bioloku klasifikaciju ljudi na muka i enska
ljudska bia; muka i enska tela se razlikuju i imaju razliite uloge u
procesu reprodukcije; ova bioloka razlika izmedu mukih i enskih osoba
postoji u svim vremenima i u svim drutvima, bez obzira na uslove ivota,
socijalni status, etniko ili rasno poreklo; bioloke razlike meu polovima
uglavnom su univerzalne, oigledne i, po pravilu, nepromenljive.
Rod oznaava drutvene uloge, ponaanja i odgovornosti koje
se pripisuju mukarcima i enama u odreenom drutvu; na to kako
drutvo oekuje da se ene i mukarci ponaaju i kakve im uloge namee
utiu mnoge drutvene, verske, politike, ekonomske i druge okolnosti,
20

obiaji, tradicija, moralna shvatanja i drugo; stavovi i ponaanja

koje jedno drutvo propisuje enskom ili mukom rodu naueni su i
vremenom se menjaju.
Razliku izmeu pola i roda ilustruje sledei primer:
raanje deteta je enska bioloka uloga, dok je uloga nege i staranje o
novoroenom detetu rodna uloga, koja se obino pripisuje enama, iako
se o detetu moe uspeno starati i mukarac.
Dugo se smatralo, a neki ak i danas smatraju, da razlike u
drutvenom poloaju i ulogama koje mukaraci i ene imaju namee
njihov pol i da su one prirodne. Tako npr. neki smatraju da je podela
poslova na muke i enske prirodna jer ena rada decu, pa je prirodno
da se ona o njima stara, a mukarac je fiziki jai, pa je prirodno da bude
glava porodice, da vie zarauje i donosi odluke. Jasno je, meutim, da
nema nieg prirodnog u ovakvoj podeli poslova i da je ona nije rezultat
biologije, ve drutvenih okolnosti.
Vano je imati u vidu da rodni identitet podrazumeva sopstveno
rodno odreenje, koje nuno ne zavisi od biolokog pola. Svako ima
pravo da izrazi svoj rod kako sam odlui, to ukljuuje pravo da bude
rodno neodreen, ili da iz jednog pree u drugi rod.
Seksualna orijentacija oznaava stalnu emocionalnu i
seksualnu privlanost prema licima odreenog pola. Prema seksualnoj
orijentaciji, postoje osobe koje privlai suprotni pol (heteroseksualne
osobe), osobe koje privlai isti pol (lezbejke i gejevi), kao i osobe koje
privlae oba pola (biseksualne osobe). Pored njih, postoje i trnspolne
osobe. Za sve ove osobe koristi se meunarodno prihvaena skraenica
LGBT. Meu nama ive i transrodne, intrsksulne i sksuln osobe,
kao i osobe koje ne prihvataju da postoje samo dva pola, odnosno
samo dva roda. Zato se u poslednje vreme koristi proirena skraenica
LGBiQ.
U daljem tekstu navodimo primere diskriminacije na osnovu
pojedinih linih svojstava.
rasa/boja koe
Radnici obezbeenja diskoteke ne dozvoljavaju Romima da
uu u lokal uz obrazloenje da je potrebno imati prethodnu
rezervaciju, dok drugim posetiocima lokala ne trae potvrdu o
prethodnoj rezervaciji.
Odbijanje poslodavca da zaposli Roma.
21

 nacionalna pripadnost ili etniko poreklo

Romska porodica je dola da pogleda parcelu koju je vlasnik
prodavao, a stanovnici okolnih kua poeli su da viu: Plac ne
moe da se proda Ciganima! Turci ili bilo koji drugi mogu da
je kupe, ali Cigani ne mogu!; Neemo vam dozvoliti da kupite
ovu parcelu, ak i ako je kupite kua e vam leteti u vazduh!
Zbog ovih pretnji, porodica je odluila da odustane od kupovine
parcele.
Radnik u kladionici trai od romskih mladia na napuste
kladionicu jer ugledni gost kladionice ne eli da sedi u istoj
prostoriji sa Romima.
Odbijanje socijalnog radnika da enu romske nacionalnsti
uputi u prihvatilite za ene rtve nasilja pod izgovorom da
nema slobodnih mesta.
Voza autobusa povienim tonom nareuje Romkinji sa
detetom, koja ima urednu kartu za prvo sedite iza vozaa, da
ode u zadnji deo autobusa.
Dva mladia maltretiraju osobu u autobusu zato to, zbog
akcenta u govoru, misle da je Albanac;
Dok je fudbaler iz Zimbabvea izvodio penal, navijai protivnikog
tima uzvikivali su: Ua, majmune!, Ua crnac!, a na tribini je
razvijen transparent sa simbolima Kju kluks klana.
jezik
Proputanje da se nazivi javnih ustanova, ulica i preduzea
obelee i na jeziku nacionalne manjine koji je u slubenoj
upotrebi na odreenoj teritoriji;
Odbijanje prodavca da uslui kupca koji ne govori njegov
jezik.
verska ili politika ubeenja
Poslodavac ne odobri zaposlenom koji nije pravoslavne
veroispovesti da koristi slobodan dan u vreme svog verskog
praznika.
Protivljenje veinskog stanovnitva da se u njihovom naselju
sagradi damija ili sinagoga.
22

 Poslodavac odbije da zaposli lice koje je pokazalo najbolje

rezultate na testu zbog toga to je katolike veroispovesti.
U bokserski klub ulanjuju se samo mukarci koji imaju lansku
kartu partije kojoj pripada predsednk kluba.
Zaposlenoj eni muslimanske veroispovesti predsednik
sindikata kae da ne moe da ide na sindikalnu ekskurziju jer e
se obilaziti pravoslavni manastiri.
pol
Poslodavac trai osobe odreenog pola za poslove koje mogu
podjednako dobro da rade i mukarci i ene (npr. potrebna
atraktivna devojka za rad u butiku).
Poslodavac daje otkaz trudnici.
Poslodavac zaposlene ene posle njihovog povratka sa
porodiljskog odsustva rasporeuje na nia i manje plaena
radna mesta.
U dnevnim novinama objavljen je tekstu u kome se navodi:
enama je mesto u kui i ne treba im dozvoliti da se bave
politikom.
rodni identitet
Mukarac ne dobije posao vaspitaa jer nije uobiajeno da se
mukarci time bave.
kola odbije da zaposli uiteljicu koja ima kratku kosu, nosi
pantalone i igra fudbal, jer takav izgled i oblaenje nisu
uobiajeni za ene.
Sluba za zapoljavanje alje obavetenja o konkursima za
posao mainskih inenjera samo mukarcima, a ne i enama
koje su zavrile mainski fakultet.
Profesor na fakultetu odbije da ispituje kandidata koji je doao
naminkan i koji nosi nakit, uz komentare da je nepristojno i
neprikladno odeven i da moe da polae ispit kada doe obuen
kao mukarac, kako mu i dolikuje.
Zaposleni ismevaju kolegu koji je podneo zahtev za korienje
odsustva radi nege deteta.
23

 seksualna orijentacija
Sluba za transfuziju ne dozvoljava osobama homoseksualne
orijentacije da dobrovoljno daju krv.
U autobusu grupa navijaa fiziki i psihiki zlostavlja osobu
koja na reveru kaputa nosi bed duginih boja sa natpisom
Prava LGBT.
Uoi odravanja Parade ponosa grupa huligana ispisuje grafite
po fasadama zgrada Ubij pedera i ekamo vas.
Crkveni velikodostojnik u javnom obraanju vernicima nziv
usnik i usnic Prd pns smrdm sdmskim ki
trv i zgdi grad.
imovno stanje
Nejednako postupanje alterskih slubenika prema siromanijim
osobama u odnosu na osobe boljeg imovnog stanja.
Odredba zakona kojom je propisano da stranku na sudu moe
da zastupa samo advokat, u situaciji kada ne postoji ureena
besplatna pravna pomo za graane slabog imovnog stanja
koji nisu u mogunosti da plate advokatske usluge.
dravljanstvo
Propisivanje vie cene hotelskog smetaja za strane dravljane.
Odbijanje investitora da proda stan stranom dravljaninu,
uz obrazloenje da bi to moglo da dovede do negodovanja
potencijalnih domaih kupaca, a time i do oteane prodaje
drugih stanova.
roenje
Usvajanje pravila po kome se pravo na dobijanje finansijske
pomoi priznaje samo osobama koje su roene na teritoriji
optine koja dodeljuje finansijsku pomo.
preci
Direktor preduzea odbije da sa licem koje je ostvarilo najbolje
rezultate na konkursu zakljui ugovor o radu zbog toga to je
otac tog lica bio raniji direktor preduzea.
24

 U novinama je objavljen tekst u kome se, pored ostalog,

navodi da su deca iz meovitih brakova problematina i manje
inteligentna.
genetske osobenosti
Potpuna neprilagoenost radnih maina i opreme osobama
koje su levoruke.
Ismevanje osoba koje imaju albinizam (nedostatak pigmentacije).
zdravstveno stanje
Zdravstvena ustanova obeleava zdravstvene kartone osoba
koje ive sa HIV/AIDS.
Koarkaki klub za juniore uskrati deaku dalje treniranje
koarke jer je trener saznao da deak boluje od epilepsije.
Izolovanje zaposlenog koji je oboleo hepatitisa C u posebnu
radnu prostoriju i uskraivanje kontakata sa ostalim
zaposlenima.
Odvajanje deteta koje ivi sa HIV/AIDS u posebnu uionicu u
koli.
invaliditet
Neprilagoenost javnih prostora i dravnih institucija osobama
koje koriste invalidska kolica npr. gradski park koji je okruen
stepenicama ili zgrada optine sa nekoliko stepenika na samom
ulazu u zgradu.
Poslodavac zahteva od zaposlenih na radnom mestu kasira da
stoje za kasom sve vreme, iako se ovaj posao moe razumno
prilagoditi osobi koja ne moe da stoji, tako to e se postaviti
stolica.
Poslodavac odbije da zaposli lice sa kontrolisanim bipolarnim
poremeajem iako ovaj poremeaj nema nikakavog uticaja na
sposobnost tog lica da posao uspeno obavlja.
brani i porodini status
Klub nudi lanske karte po povlaenoj ceni samo branim
parovima, a ne i vanbranim partnerima.
25

 Direktor uvek zakazuje sastanke rukovodstva u vreme kada

se deca predkolskog uzrasta preuzimaju iz obdanita, ime
diskriminie lanove rukovodstva koji imaju decu ovog uzrasta.
Vlasnik firme odbija da zaposli udatu enu na mesto sekretarice,
sa obrazloenjem da zbog estih putovanja prednost imaju
neudate ene.
Radno vreme vrtia nije prilagoeno uobiajenom radnom
vremenu zaposlenih roditelja (npr. zatvaraju se u 16h, a
uobiajeno radno vreme traje do 17h).
Za vreme porodine veere u restoranu eni koja je poela da
doji bebu ef restorana kae da napusti restoran i podoji bebu
na nekom drugom mestu van restorana.
osuivanost
Nedobijanje posla zbog prethodne osuivanosti (npr. za neko
delo iz oblasti saobraaja, a konkurie se za posao u prodavnici,
butiku)
Odbijanje stanodavca da izda stan licu za koje zna da je bilo na
izdravanju kazne zatvora.
starosno doba
Konkurs za posao u kojem je kao uslov postavljeno odreeno
starosno doba npr. do 35 godina.
Ginekolog odbije da izvri redovan pregled eni koja ima 70
godina jer je, prema njegovom miljenju, prela starosnu
granicu za redovne ginekoloke preglede.
Poslodavac odbije da zaposli osobu koja ispunjava sve uslove
konkursa za rukovodee radno mesto, sa obrazloenjem da je
premlada i da nee imati onaj autoritet koji rukovodilac treba
da ima u odnosu na zaposlene.
Banka propie da pozajmicu po tekuem raunu mogu da
ostvare samo osobe do 65 godina starosti.
izgled
Objavljivanje oglasa za posao u kojima se trae osobe prijatne
spoljanjosti.
26

 Nezapoljavanje osobe koja ima pirsinge na licu ili tetovae, uz

obrazloenje da se to nee dopasti klijentima sa kojima treba da
dolazi u kontakt.
Odbijanje pruanja socijalne pomoi zbog izgleda, uz komentar
kad ima para da se tetovira, ne treba ti socijalna pomo.
lanstvo u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama
Poslodavac odbija da unapredi zaposlenog, iako je ostvario
najbolje rezultate i ispunjava sve uslove za unapreenje, zbog
istaknutog angamana u sindikatu.
Osoba nije primljena u radni odnos, iako je na testu pokazala
najbolje rezultate, zbog toga to je aktivista politike partije sa
ijim se programom direktor ne slae.
Direktor otpusti zaposlenog jer je organizovao osnivanje
sindikalne organizacije u preduzeu.

2.4.3. Stvarno i pretpostavljeno lino svojstvo kao osnov

diskriminacije
Osnov diskriminacije moe biti neko stvarno lino svojstvo ili
pretpostavljeno lino svojstvo. Stvarno lino svojstvo jeste ono lino
svojstvo koje zaista postoji, koje je deo identiteta odreene osobe (npr.
osoba pripada jednom narodu, odreenog je pola, odreenog starosnog
doba i sl.). Pretpostavljeno lino svojstvo jeste ono lino svojstvo koje
osoba nema, ali diskriminator smatra (veruje) da osoba ima to lino
svojstvo.
esto se npr. deava da osoba koja ima prijatelje i prijateljice
homoseksualne orijentacije bude i sama diskriminisana, jer diskriminator
pretpostavlja da je i ta osoba homoseksualne orijentacije. Ako se prezime
neke osobe ne zavrava na i, neko moe da pretpostavi da ona nije
srpske nacionalnosti, pa da je zbog toga diskriminie. Diskriminacija se,
dakle, moe zasnivati na nekom linom svojstvu koje osoba zaista ima,
ali i kada diskriminator samo smatra (veruje) da ga ima.
Zakon zabranjuje diskriminaciju na osnovu linog svojstva, bez
obzira da li ono zaista postoji ili diskriminator samo pretpostavlja da
postoji.
27

2.4.4. ije lino svojstvo moe biti osnov diskriminacije

Lino svojstvo na osnovu kojeg je neka osoba diskriminisana
najee se tie same te osobe. Ponekad je, meutim, osoba diskriminisana
na osnovu linog svojstva lana njene porodice ili lica sa kojim se nalazi
u bliskom odnosu. S obzirom na to, razlikujemo dva vida diskriminacije:
diskriminacija na osnovu linog svojstva samog diskriminisanog
lica, tj. diskriminacija koja se prema nekom licu vri zbog
njegovog stvarnog ili pretpostavljenog linog svojstva (npr.
poslodavac odbija da zaposli trudnicu)
diskriminacija na osnovu linog svojstva lana porodice
diskriminisanog lica ili nekog njemu bliskog lica diskriminacija
koja se prema nekom licu vri zato to lan njegove porodice,
ili neko lice sa kojim je u bliskoj vezi, ima neko lino svojstvo,
ili diskriminator samo pretpostavlja da ima to svojstvo (npr.
devojci srpske nacionalnosti upuuju se uvrede i pretnje jer je u
emotivnoj vezi sa mladiem romske nacionalnosti; poslodavac
daje otkaz eni jer je njen suprug oboleo od SIDE).

2.5. KO MOE DA bUDE DISKRIMINATOR

Odgovor na ovo pitanje vrlo je jednostavan diskriminator moe
da bude svako. U tom pogledu zakon nije postavio nikakva ogranienja.
Propisano je da je diskriminacija zabranjena, da je svako duan da potuje
naelo ravnopravnosti ljudi i da niko ne sme da vri diskriminacju.
Zabrana diskriminacije se, dakle, odnosi na sve dravne organe, organe
lokalne samouprave i sve druge organe javne vlasti (Narodna skuptina,
Vlada Republike Srbije, predsednik drave, ministarstva, sudovi,
agencije, skuptine optina, domovi zdravlja, lekari, centri za socijalni rad
i dr.), na svakog pojedinca (nai poznanici, kolege, alterski slubenici,
prodavci, arhitekte, lekari, nastavnici, profesori i dr.), na svako pravno
lice (preduzea, udruenja graana, banke, sportske organizacije).

2.6. KO MOE DA bUDE RTvA

DISKRIMINACIJE
i na ovo pitanje odgovor je svako. rtva diskriminacije moe
da bude svaki pojedinac, grupa ljudi ili pravno lice.
Diskriminacija se moe izvriti prema pojedincu (npr. poslodavac
odbije da zaposli neku osobu jer pripada Jehovinim svedocima).
28

Treba imati u vidu da zatitu od diskriminacije uiva ne samo domai

dravljanin, ve i stranac koji boravi na teritoriji nae drave.
Diskriminaciji moe biti izloena grupa lica koja povezuje isto
lino svojstvo (npr. kada neko javno kae da je enama mesto u kui, on
time diskriminie sve ene; ili kada dom zdravlja ne obezbedi pristup
osobama koje koriste invalidska kolica, on time diskriminie sve osobe
osobe koje koriste kolica, a kojima su potrebne usluge tog doma zdravlja).
rtva diskriminacije moe biti i pravno lice, na osnovu
nekih svojstava koja se tiu statusa samog pravnog lica (npr. mesto
registrovanja, sedite), linih svojstava osnivaa, akcionara, odnosno
lanova pravnog lica (nacionalna pripadnost, dravljanstvo i druga
svojstva), samih ciljeva koje pravno lice nastoji da ostvari (npr. nevladina
organizacija koja se bavi promocijom prava LGBT populacije) i sl.
Evo nekoliko primera:
U postupku javne nabavke firma je iskljuena zato to je njen
vlasnik Albanac;
Optim aktima sportskog saveza propisano je da se prilikom
prelaska igraica u klub vieg ranga enskim fudbalskim
klubovima isplauje manja naknada za ulaganje u razvoj
igraica u odnosu na naknadu koja se isplauje mukim
fudbalskim klubovima;
Na konkusu za finansiranje projekata odbijen je projekat
nevladine organizacije koja se bavi pravima osoba
homoseksualne orijentacije, iako je najbolje ocenjen;
U novinama je objavljen poziv na bojkotovanje kupovine
proizvoda u prodajnim objektima strane trgovinske firme.

2.7. U KOJIM ODNOSIMA MOE DA DOE DO

DISKRIMINACIJE
Diskriminacija moe biti izvrena u svim oblastima drutvenog
ivota, kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi. Lice i grupa lica mogu biti
diskriminisani u oblasti obrazovanja, zapoljavanja, u oblasti radnih
odnosa, u pruanju zdravstvene i socijalne zatite, u saobraaju, na
oblasti trgovine, privrede i sl. Ljudi, dakle, mogu biti diskriminisani u
ostvarivanju svojih prava i interesa, na alteru, kada kupuju autobusku
kartu ili se obraaju slubeniku u optini, u koli, na fakultetu, u bolnici,
na ulici, u sportskoj hali, sudnici, kada odu u banku da podignu kredit,
kada se jave na oglas za posao i sl.
29

2.8. OblICI DISKRIMINACIJE

Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 5), kao posebni oblici
diskriminacije, definisani su: neposredna i posredna diskriminacija,
povreda naela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost,
udruivanje radi vrenja diskriminacije, govor mrnje i uznemiravanje i
poniavajue postupanje.

2.8.1. Neposredna (direktna) diskriminacija

Neposredna (direktna) diskriminacija zasniva se na ideji o
jednakosti ljudi. U skladu sa ovim idejom, prema ljudima koji se nalaze
u istoj ili slinoj situaciji mora se jednako postupati, bez obizira na to
kog su pola, rase, nacionalnosti, vere, koja su im politika uverenja, da li
imaju invaliditet ili neko drugo lino svojstvo.
Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 6) propisano je da
neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog
njegovog odnosno njihovog linog svojstva u istoj ili slinoj situaciji
bilo kojim aktom, radnjom ili proputanjem, stavljaju ili su stavljeni u
nepovoljniji poloaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji poloaj. iz
ove definicije proizlazi da do neposredne diskriminacije dolazi kada se
prema licu, zbog nekog njegovog linog svojstva, nepovoljnije postupa u
odnosu na drugo lice koje nema to lino svojstvo, a oba se lica nalaze u
istoj ili slinoj situaciji. Za ovaj oblik diskriminacije karakteristino je da
je zasnovan neposredno (direktno) na linom svojstvu. Drugim reima,
upravo je lino svojstvo lica razlog (uzrok) zbog koga se prema njemu
nejednako postupa.
Direktnoj diskriminaciji mogu biti izloeni ne samo pojedinci,
ve i grupe ljudi (npr. osobe sa invaliditetom, pripadnici neke verske
zajednice, ene, osobe starije od 65 godina i dr.).
Kod direktne diskriminacije bitni su, dakle, sledei elementi: 1)
da se lice (ili grupa lica) stavlja (ili je stavljeno) u nepovoljniji poloaj,
2) zbog nekog svog linog svojstva, 3) u odnosu na druga lica u istoj ili
slinoj situaciji, koja nemaju to lino svojstvo.
Prilikom ispitivanja da li je neposredna diskriminacija izvrena
potrebno je koristiti uporednik, a to je lice koje se nalazi u istoj ili slinoj
situaciji kao i rtva diskriminacije, ali se od nje razlikuje po tome to
nema ono lino svojstvo koje ima rtva diskriminacije. Uporednik se,
30

meutim, nekada ne moe pronai, pa se koristi hipotetiki uporednik.

Nekada uporednik nije ni potreban. Tako npr. ako poslodavac ne
zaposli trudnu enu, ne postoji uporednik jer mukarac ne moe biti u
drugom stanju.
Pokazaemo na jednom sluaju kako se utvruje da li je izvrena
neposredna diskriminacija.
Lice albanske nacionalnosti slabo je plaeno za rad koji
obavlja. To, samo po sebi, ne predstavlja diskriminaciju, ako se
ne utvrdi da je njegova plata nia od plate koju za isti ili slini
rad primaju drugi zaposleni kod istog poslodavca. Da bi se to
utvrdilo, potrebno je da se pronae lice koje e biti uporednik,
a to e biti lice koje radi isti ili slian posao i nalazi se u slinim
okolnostima u kojima se nalazi i to lice albanske nacionalnosti,
ali se od njega razlikuje upravo po tome to nije albanske
nacionalnosti. Ako uporeivanje pokae da uporednik
dobija veu naknadu za rad, onda to znai da je lice albanske
nacionalnosti, zbog ovog svog linog svojstva, diskriminisano u
pogledu prava na zaradu.
Primeri neposredne diskriminacije:
Stanodavac odbije da stan izda Romu.
Poslodavac kae zaposlenom da ga nee poslati na obuku za rad
na novoj maini jer je isuvie star da naui nove vetine.
Poslodavac uvede pravilo da zaposleni koji su u braku imaju 10
odsto veu platu.
Banka propie da pozajmicu na tekuem raunu (tzv. dozvoljeni
minus) mogu da dobiju klijenti banke koji su mlai od 65 godina.
Poslodavac javno objavi da nee zapoljavati pripadnike
nacionalnih manjina.
Poslodaac u oglasu za posao trai osobu odreenog pola, iako
se radi o poslu koji mogu da obavljaju i ene i mukarci (npr.
trai se kasirka za rad u marketu ili sekretarica)
Poslodavac propie da je otpremnina za odlazak u penziju za
mukarce 300 evra po godini radnog staa, a za ene 200.
Treba imati u vidu da je zabrana neposredne diskriminacije
apsolutna, u smislu da se ne moe bilo ime opravdati.
31

2.8.2. Posredna (indirektna) diskriminacija

Posredna (indirektna) diskriminacija zasniva se na ideji da
prema licima koji se nalaze u razliitoj poziciji treba postupati razliito
u onoj meri u kojoj je to nuno da bi im se omoguio jednak pristup
drutvenim dobrima i jednake mogunosti za uivanje prava i sloboda.
U skladu sa ovom idejom, prilikom propisivanja odreenog pravila,
postavljanja kriterijuma, uslova, zahteva i sl. koji vai za sve, treba
uzeti u obzir poziciju koju odreene grupe lica imaju zbog nekih svojih
linih svojstava. Ako se to prenebregne, onda je to pravilo, kriterijum,
uslov, zahtev i sl. diskriminatorno, jer u odnosu na neke grupe proizvodi
izrazito nepovoljnije dejstvo.
Dok se kod neposredne diskriminacije radi o razliitom
postupanju prema licima u slinoj situaciji, kod posredne diskriminacije
radi se o istom postupanju prema osobama koje se nazaze u razliitoj
situaciji. Drugim reima, kod neposredne diskriminacije radi se o
razliitom (nepovoljnijem) postupanju, a kod posredne diskriminacije ne
razlikuje se postupanje, ve se razlikuju posledice, koje su nesrazmerno
nepovoljne u odnosu na odreenu grupu lica, odnosno pojedince koji
pripadaju toj grupi lica.
Za razliku od neposredne diskriminacije, gde je ve na prvi
pogled vidljivo da je razlikovanje, odnosno dovoenje u nepovoljniji
poloaj zasnovano neposredno na linom svojstvu, kod posredne
diskriminacije to nije toliko oigledno. Naprotiv, ini se prividno da je
postupanje zasnovano na naelima jednakosti i nediskriminacije, a tek
kada se sagledaju posledice, vidi se da jednako postupanje stavlja lice ili
grupu lica, zbog nekog njihovog linog svojstva u nepovoljniji poloaj u
odnosu na drugo lice ili grupu lica.
Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 7) propisano je da
posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog
odnosno njihovog linog svojstva stavlja u nepovoljniji poloaj
aktom, radnjom ili proputanjem koje je prividno zasnovano na
naelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano
zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena
i nuna. iz ove zakonske definicije proizlazi da se kod posredne
(indirektne) diskriminacije prema ljudima koji se nalaze u istoj ili
slioj situaciji primenjuje neko naizgled neutralno pravilo (zahtev,
kriterijum, uslov, praksa), ali se time to lice ili grupa lica, zbog nekog
njihovog linog svojstva, stavlja u nepovoljniji poloaj, u poreenju sa
drugima koji to svojstvo nemaju.
32

Kod posredne diskriminacije razlikuju se, dakle, sledei elementi:

1) neutralno pravilo (zahtev, uslov, kriterijum ili praksa) 2) stavlja (ili je
stavilo) u nepovoljniji poloaj lice ili grupu lica 3) zbog nekog njihovog
linog svojstva 4) u odnosu na druga lica koja se nalaze u istoj ili slinoj
situaciji, a koja nemaju to lino svojstvo.
Za utvrivanje posredne diskriminacije potrebno je da postoji
neko neutralno pravilo, odnosno da je postavljen neki kriterijum, uslov,
zahtev i sl. koji vai za sve, ili da je faktiko postupanje (praksa) neutralno,
tj. da se primenjuje u odnosu na sve. Zatim, potrebno je da to neutralno
pravilo (zahtev, uslov, kriterijum, praksa) stavlja lice ili grupu lica, zbog
nekog njihovog linog svojstva, u nepovoljan poloaj u odnosu na druga
lica koja nemaju to lino svojstvo, a nalaze se u istoj ili slinoj situaciji.
Da bi se utvrdilo da je nepovoljniji poloaj povezan sa nekim
linim svojstvom, ispituje se da li neko prividno neutralno pravilo
nesrazmerno nepovoljno pogaa grupu lica sa tim linim svojstvom
u odnosu na druge. U nekim sluajevima ispituje se da li prividno
neutralno pravilo vrea neki lini interes lica koje pripada odreenoj
grupi, a koje je od vanosti za njegov identitet.
Primeri posredne diskriminacije:
Oglas za posao kojim se, kao uslov, postavlja poloen vozaki
ispit (vozaka dozvola), iako za obavljanje tog posla nije
neophodna vozaka dozvola npr. trai se administrativni
radnik ili prodavac u marketu i sl.; ovim uslovom unapred su
iskljueni svi oni koji nemaju vozaku dozvolu, bez obzira na
to da li ispunjavaju druge uslove konkursa veina osoba sa
invaliditetom nee moi da konkurie, jer jo uvek mali broj
osoba sa invaliditetom u Srbiji ima vozaku dozvolu zbog
neprilagoenih uslova za polaganje vozakog ispita i visokih
trokova adaptiranja vozila.
Poslodavac zahteva da svi kandidati za posao budu testirani
kako bi se utvrdila njihova fizika snaga i izdrljivost, iako se
radi o poslu za ije uspeno obavljanje fizika snaga nije od
odluujueg znaaja; postavljanjem ovog zahteva mogu biti
diskriminisana lica starijeg ivotnog doba ako je sam test
prilagoen onima koji su u punoj fizikoj kondiciji.
Direktor firme uveo je ocenjivanje zaposlenih na kraju godine
kao uslov za postavljenje na vie radno mesto, s tim to je naloio
da se ocenjuju samo zaposleni koji su u prethodnoj godini radili
33

due od est meseci; time je diskriminisao zaposlene koji su

u toku godine koristili odsustvo radi nege deteta due od est
meseci.
Treba znati da u nekim sluajevima pravila i kriterijumi koji
vae za sve nisu diskriminatorni. Takav e sluaj biti onda kada za
njihovo uvoenje postoji objektivno i razumno opravdanje: kada
postoji zakoniti cilj i kada su sredstva koja su upotrebljena za postizanje
tog cilja primerena i nuna. Dakle, prilikom utvrivanja postojanja
posredne diskriminacije potrebno je da se ispitaju dve stvari: 1) da li
je u konkretnom sluaju cilj zakonit, i 2) da li su sredstva za postizanje
tog cilja primerena i nuna. Ukoliko to nije sluaj, u pitanju je posredna
diskriminacija.
Opravdanost cilja, kao i injenicu da je za postizanje tog cilja
upotrebljeno sredstvo koje je primereno i nuno, treba da dokae onaj za
koga se tvrdi da je izvrio posrednu diskriminaciju. (O tome vie moete
proitati u delu Praktikuma koji se odnosi na dokazivanje).
Odgovor na pitanje da li je sredstvo primereno daje se na
osnovu procene da li je ono zaista podobno za ostvarivanje cilja.
Odgovor na pitanje da li je sredstvo nuno za ostvarivanje cilja daje se
na osnovu procene da li je konkretni cilj uopte mogao, ili je u najveoj
meri mogao, da se ostvari bez upotrebe tog sredstva, odnosno, da li se
radi ostvarivanja cilja moglo upotrebiti neko drugo sredstvo koje bi
izazivalo manje tetne posledice u odnosu na posledice koje je izazvalo
ono sredstvo koje je bilo upotrebljeno.
Pokazaemo na jednom primeru kako se procenjuje zakonitost
cilja i primerenost i nunost sredstva koje je upotrebljeno radi
ostvarivanja cilja:
Direktor firme zabranio je zaposlenima da na radnom mestu
nose bilo kakav nakit. Ova odluka moe predstavljati posrednu
diskriminaciju onih zaposlenih koji iz verskih razloga ele da
nose verske simbole (npr. krst, Davidovu zvezdu i sl.). Moe,
meutim, biti doputeno postavljenje ovakve zabrane, to
zavisi od cilja koji se zabranom eleo postii i od procene da
li je zabrana bila nuna da bi se ostvario eljeni cilj. Ako se,
npr. radi o firmi za proizvodnju metala, u kojoj zaposleni rade
na mainama, zabrana noenja nakita bila bi opravdana jer je
njen cilj da osigura bezbednost zaposlenih na radu, pri emu
je sama zabrana nuna, srazmerna je riziku i zasnovana je
na propisima o bezbednosti na radu. Ako se, meutim, radi
34

o turistikoj agenciji u kojoj zaposleni rade administrativne

poslove, priroda posla i sami uslovi rada su takvi da zabrana
noenja nakita nema objektivno i razumno opravdanje.
Nekada se dogaa da je cilj uvoenja nekog neutralnog pravila
zakonit i opravdan, ali da sredstva koja su upotrebljena da bi se taj cilj
ostvario nisu primerena i nuna, pa je zbog toga pravilo diskriminatorno.
Evo primera koji to ilustruje:
Propisano je pravilo da je za upis deteta u kolu potrebno da
roditelji predaju odreenu lina dokumenta kojima se potvruje
identitet deteta. Cilj ovog pravila je zakonit i opravdan jer
se njime obezbeuje voenje evidencije o deci, planiranje
korienja kadrovskih i finansijskih resursa kole itd. Meutim,
zna se da mnoga romska deca nemaju lina dokumenta i da bi
primena ovog pravila dovela do toga da ostanu van obrazovnog
sistema. Zbog toga je potrebno ispitati da li zakoniti i opravdani
cilj (voenje evidencije o deci) moe ostvariti nekim drugim,
manje restriktivnim sredstvima. Poto takva sredstva postoje
(npr. davanje usmene izjave o roenju deteta, sa podacima o
godini, mestu roenja, roditeljima i sl.), pravilo po kome je upis
dece uslovljen predajom linih dokumenata o detetu predstavlja
posrednu diskriminaciju romske dece.
Posredna diskriminacija se esto naziva i prikrivenom
diskriminacijom jer se obino smatra da je diskriminator imao nameru
da naizgled neutralnim pravilom iskljui odreena lica ili grupu lica
u mogunosti da uivaju odreeno pravo. ipak, treba imati u vidu da
ni kod posredne diskriminacije namera nije od znaaja. U mnogim
sluajevima se odreeno pravilo, kriterijum, uslov i sl. uvodi da bi se
zaista postigao neki zakonit cilj, ali se pri tome ne uzima u obzir razliit
poloaj u kojem se odreena kategorija lica nalazi iako ne postiji namera
da ona bude diskriminisane. Nepostojanje diskriminatorne namere ne
znai, meutim, da diskriminator nije odgovoran za diskriminaciju.

2.8.3. Povreda naela jednakih prava i obaveza

Povreda naela jednakih prava i obaveza jeste poseban oblik
diskriminacije koji se zasniva na ideji da svim ljudima pripadaju jednaka
prava i obaveze jer je zakon jednak za sve i svi su pred zakonom jednaki,
bez obzira na lina svojstva.
35

Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 8) propisano je da povreda

naela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog
njegovog odnosno njihovog linog svojstva, neopravdano uskrauju
prava i slobode ili nameu obaveze koje se u istoj ili slinoj situaciji
ne uskrauju ili ne nameu drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili
posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera
izmeu preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.
Sutina ovog oblika diskriminacije obino nije dovoljno jasna, pa
graani esto smatraju da svaka nejednakost predstavlja povredu naela
ravnopravnosti.
Kada se utvruje da li povreeno naelo jednakih prava i obaveza,
ispituje se:
1) da li su licu ili grupi lica uskraena neka prava (npr. pravo
osobe koja je zaraena HIV virusom da se ulani u sportski klub) ili
su im nametnute neke obaveze (npr. da osobe sa invaliditetom mogu
da prisustvuju koncertu samo sa pratiocem) koje se u istoj ili slinoj
situaciji drugim drugima ne uskrauju, odnosno ne nameu.
2) da li je to uskraivanje prava ili nametanje obaveze zasnovano
na nekom njihovom linom svojstvu,
3) da li su opravdani cilj ili posledica preduzetih mera,
4) da li postoji srazmera izmeu preduzetih mera i cilja koji se
ovim merama ostvaruje.
Navodimo primer koji to ilustruje:
Odlukom lokalne samouprave propisano je da se posle
zakljuenja braka suprunicima isplati jednokratna pomo
u iznosu od 3000 evra, a kao cilj donoenja odluke navedeno
je poveanje nataliteta na teritoriji lokalne samouprave.
Propisani su i uslovi za dobijanje ove jednokratne pomoi, pa se
izmeu ostalog trai da je u pitanju prvi brak suprunika, da je
jedan od suprunika roen na teritoriji te lokalne samouprave,
da suprunici pre zakljuenja braka nemaju decu iz vanbranih
zajednica, kao i da pre zakljuenja braka suprunici nisu bili u
vanbranoj zajednici. Cilj ove odluke je poveanje nataliteta,
koji je objektivno opravdan, i lokalna samouprava moe da
propisuje mere kojima se podstie raanje dece. Meutim,
analiza uslova pod kojima se moe dobiti finansijska pomo
36

pokazuje da je pravo na dobijanje ove pomoi neopravdano

uskraeno pojedinim graanima i graankama, i to: onima
koji su sklopili vanbranu zajednicu, onima koji nisu roeni
na teritoriji lokalne samouprave, onima koji imaju decu iz
vanbranih zajednica, kao i onima koji su pre zakljuenja
braka bili u vanbranoj zajednici. S obzirom da je cilj odluke
poveanje nataliteta, postavljeni uslovi nemaju objektivno
i razumno opravdanje. injenice da li je neko u braku ili
vanbranoj zajednici, odnosno, da li je ranije bio u vanbranoj
zajednici, da li ima decu iz prethodnih vanbranih zajednica
ili gde je roen nisu relevantne u odnosu na cilj koji se eleo
ostvariti, a to je poveanje nataliteta.

2.8.4. Pozivanje na odgovornost

U praksi se esto deava da ljudi koji izraze nameru da trae
zatitu od diskriminacije ili je zaista zatrae, kao i oni koji svedoe ili
izraze spremnost da svedoe u korist rtve diskriminacije, budu izloeni
raznim neprijatnostima. esto se, upravo zbog toga, prema njima gore
postupa nego prema drugima. Da bi ljudi bili podstaknuti da prijavljuju
i trae zatitu od diskriminacije i svedoe o diskriminaciji, zakon je kao
poseban oblik diskriminacije propisao tzv. pozivanje na odgovornost i
izriito ga zabranio.
Za ovaj oblik diskriminacije esto se koristi izraz viktimizacija.
Ovaj izraz potie od rei victim rtva, i koristi se da bi se njime
opisalo sve ono to se prema nekome ini u znak odmazde zbog njegovog
reagovanja na diskriminaciju.
Prema Zakonu o zabrani diskriminacije (l. 9), diskriminacija
postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa loije
nego to se postupa ili bi se postupalo prema drugima, iskljuivo ili
uglavnom zbog toga to su traili, odnosno nameravaju da trae
zatitu od diskriminacije, ili zbog toga to su ponudili ili nameravaju
da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Smisao ove odredbe jeste da se sprei da osobe koje su ukazale
na diskriminaciju, odnosno zatraile zatitu od diskriminacije, ili su
svedoile, odnosno nameravaju da svedoe u korist rtve diskriminacije,
trpe negativne posledice. Zabranom viktimizacije titi se rtva
diskriminacije, ali i trea lica koja su rtvi diskriminacije pomogla ili su
spremna da joj pomognu da ostvari pravnu zatitu od diskriminacije.
37

Primeri:
Mladi koji ivi sa HIV/AIDS pokrenuo je postupak za zatitu od
diskriminacije, jer je na poslu izloen konstantnom ikaniranju.
Drugi zaposleni izbegavaju kontakt sa njim, esto mu upuuju
negativne komentare, a neretko i uvrede. I rukovodstvo se
prema njemu ophodi na slian nain. Nakon pokretanja
postupka za zatitu od diskriminacije, direktor ga premeta u
drugu kancelariju, u kojoj sedi sam.
Licu koje je svedoilo u sudskom postupku koji je protiv
diskriminatora voen zbog govora mrnje prema LGBT
populaciji, diskriminator i njegovi istomiljenici upuuju
pretnje i uvrede.

2.8.5. Udruivanje radi vrenja diskriminacije

Udruivanje radi vrenja diskriminacije predstavlja poseban
oblik diskriminacije. iako je sloboda udruivanja jedno vano ljudsko
pravo, ta sloboda podlee ogranienjima kako bi se spreila zloupotreba
ovog prava i onemoguilo udruivanje radi ostvarivanja nezakonitih
ciljeva.
Zakon o zabrani diskriminacije (l. 10) zabranjuje udruivanje
radi vrenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa
koje je usmereno na krenje ustavom, pravilima meunarodnog prava
i zakonom zajamenih sloboda i prava, ili na izazivanje nacionalne,
rasne, verske i druge mrnje, razdora ili netrpeljivosti.
Udruivanje radi vrenja diskriminacije javljalo se u mnogim
istorijskim razdobljima i u razliitim drutvima. Veoma je poznata
organizacija Kju Kluks Klan (KKK) koja je delovala u Sjedinjenim
Amerikim Dravama od druge polovine XiX veka i koja je odgovorna
za smrt nekoliko hiljada ljudi. lanovi ovog udruenja su smatrali da je
bela rasa nadmonija, inteligentnija i da treba da vlada nad svim ostalim
rasama, protivili su se dolasku imigranata u SAD, a sredinom XX veka
su na listu stvari kojima se protive dodali i komunizam.
Primer za ovaj oblik diskriminacije u Srbiji su grupe ljudi koje
vre nasilje, ire i raspiruju mrnju protiv Roma i drugih nacionalnih
manjina, pripadnika LGBT populacije, klerofaistike organizacije Nije
neophodno da ove grupe budu registrovane, dovoljno je da se pojedinci
udrue i da svojim delovanjem izazivaju rasnu, versku ili drugu mrnja,
razdor ili netrepeljivost.
38

Ustavni sud moe zabraniti upis u registar ovakvih udruenja,

odnosno zabraniti njihov rad. Tako je juna 2011. godine Ustavni sud
Srbije zabranio organizaciji Nacionalni stroj da deluje, promovie i iri
svoje programske ciljeve i ideje, i naloio dravnim i drugim organima
i organizacijama da u okviru svojih nadlenosti i ovlaenja preuzmu
mere u cilju sprovoenja ove odluke.

2.8.6. govor mrnje

Govor mrnje predstavlja javno saoptavanje poruka mrnje
ili neptrpeljivosti prema nekoj rasnoj, nacionalnoj, etnikoj, verskoj,
seksualnoj ili drugoj drutvenoj grupi ili njenim pripadnicima. Njime
se podstie, opravdava ili velia diskriminacija na osnovu rase, etnikog
porekla, pola, vere, seksualne orijentacije ili nekog drugog linog svojstva.
iako je sloboda govora veoma vano ljudsko pravo koje je
garantovano svima, ovo pravo moe biti zakonom ogranieno ako je to
neophodno da bi se zatitila prava i ugled drugih i druge vane drutvene
vrednosti. Zbog tetnih i opasnih posledica koje izaziva, govor mrnje
je zabranjen, a neki najtei oblici govora mrnje predstavljaju krivino
delo.
Prema Zakonu o zabrani diskriminacije (l. 11), govor mrnje
je poseban oblik diskriminacije. Ovim zakonom izriito je zabranjeno
izraavanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie
diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog
linog svojstva u javnim glasilima i drugim publikacijama, na
skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem
poruka ili simbola, i na drugi nain.
Govor mrnje, kao oblik diskriminacije, moe da se ispolji na
razliite naine: ispisivanjem grafita i poruka na fasadama zgrada (npr.
poruka Cigani, mar iz Srbije, Ubij iptara) ili objavljivanje poruka
u sredstvima informisanja ija je sadrina takva da se njima podstie
diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog
pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi,
polu, ili zbog njihove seksualne opredeljenosti. inae, Zakon o javnom
informisanju izriito zabranjuje objavljivanje takvih ideja, informacija i
miljenja.
Vano je znati da nije svako izraavanje ideja, stavova i miljenja
govor mrnje, ak i kad su te ideje, stavovi i miljenja za veinu ljudi
neprihvatljivi. Dok god se tim stavovima ne podstie diskriminacija,
39

netrpeljivost i nasilje prema pojedincima i grupama zbog njihovog

linog svojstva, oni se mogu slobodno iznositi.
Govor mrnje je opasna drutvena pojava jer moe da izazove
nesagledive posledice za grupu protiv koje je usmeren, ukoliko se ne
reaguje pravovremeno i ukoliko se ljudi ne kanjavaju za govor mrnje.
Primer iz skorije istorije je graanski rat i genocid u Ruandi, u toku
kojeg je ubijeno izmeu 500 000 i 800 000 ljudi, uglavnom pripadnika
naroda Tutsi. Medijska propaganda je imala veoma veliki uticaj na
dogaaje u Ruandi, a govor mrnje je bio iroko rasprostranjen, podran
i prihvaen. Razmere govora mrnje najbolje ilustruje injenica da su
izrazi Tutsi i bubavaba u medijima korieni kao sinonimi.
Kod nas je govor mrnje posebno est prema pripadnicima LGBT
populacije. Na primer, jedno udruenje je izdalo saoptenje povodom
Parade ponosa u kojem je, izmeu ostalog, navedeno da je re o paradi
seksualno devijantnih i da se njome otvara Pandorina kutija koja
podrazumeva jednog dana promovisanje i prihvatanje raznih drugih
devijantnih sklonosti kao to su pedofilija, nekrofilija i sl. Takoe, esti
su i sluajevi u kojima javne linosti (politiari, crkveni velikodostojnici,
medicinski strunjaci) javno izraavaju sline ideje i stavove. Govor
mrnje je esto uperen i protiv romske populacije.
iako se esto osobe, ije ideje i stavovi predstavljaju govor mrnje,
pozivaju na slobodu govora, treba imati u vidu da sloboda govora nikada
ne sme da bude izgovor za govor mrnje. Zakon je postavio jasan okvir i
utvrdio granicu izmeu slobode govora i govora mrnje.

2.8.7. Uznemiravajue i poniavajue postupanje

Diskriminacija se esto vri tako to se prema licu ili grupi lica,
zbog nekog njihovog linog svojstva, postupa na uvredljiv i poniavajui
nain koji vrea njihovo dostojanstvo.
Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 12) zabranjeno je
uznemiravanje i poniavajue postupanje koje ima za cilj, ili
predstavlja povredu, dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog
linog svojstva, a naroito ako se time stvara strah ili neprijateljsko,
poniavajue i uvredljivo okruenje.
Uznemiravanje i poniavajue postupanje moe se izvriti
na razliite naine verbalno (npr. izgovaranjem uvredljivih rei),
neverbalno (npr. nekim gestom) ili preduzimanjem neke radnje (npr.
ispisivanjem grafita).
40

Da bi jedno ponaanje predstavljalo uznemiravanje i poniavajue

postupanje, potrebno je da ispoljeno negativno ponaanje prema licu ili
grupi lica bude zasnovano na nekom njihovom linom svojstvu, da to
ponaanje ima za cilj, ili objektivno predstavlja, povredu dostojanstva
tog lica, odnosno grupe lica, posebno ako se takvim ponaanjem u
odnosu na njih stvara zastraujue, neprijateljsko, poniavajue ili
uvredljivo okruenje.
Treba znati da kod ovog oblika diskriminacije nije potrebno
da se vri bilo kakvo uporeivanje da bi se dokazalo uznemiravanje i
poniavajue postupanje. Razlog tome lei u injenici da je uznemiravanje
samo po sebi nepoeljno, zbog naina na koji se vri i zbog potencijalnih
posledica. Treba, takoe, imati u vidu da je prilikom utvrivanja je
li dolo do uznemiravanja odluujue kako je sama rtva razumela
odreeno ponaanje, tj. kako je ono na nju delovalo. Meutim, ak i
ako rtva neko ponaanje nije doivela kao uznemiravanje, ono se moe
kvalifikovati kao uznemiravanje na osnovu objektivnih kriterijuma.
Primeri:
Istaknuti filmski glumac i reditelj je u izjavi na konferenciji za
tampu rekao da je sav svoj dar i filmsko umee uloio u film da
bi poruio svom narodu da psti nk k g vli, rspktu
i cni; d psti nk k g n trtir k rgu Cign, k
bndu ubic i k ludk s Blkn bz budunsti. Dovoenje
itave romske populacije u vezu sa bandom ubica i ludacima
sa Balkana, negativan kontekst itave izjave, kao i korienje
pogrdnog izraza Cigani predstavlja povredu dostojanstva
pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine i stvara
poniavajue i uvredljivo okruenje.
Jedno lice je od elelo da kupi tene, ali je prodavac, poto je
shvatio da je kupac homoseksualac, odbio da mu proda tene,
izjavivi da homoseksualci seksualno ope sa ivotinjama.
Poseban
sluaj
uznemiravanja
predstavlja
seksualno
uznemiravanje, ije su najee rtve ene. Seksualno uznemiravanje
moe se izvriti na razliite naine, npr. upuivanjem lascivnih
poruka, seksistikim komentarima, pozivanjem na seksualni odnos
i sl. Do seksualnog uznemiravanja esto dolazi kada se rtva nalazi u
podreenom poloaju prema onome ko je seksualno uznemirava (npr.
odnos profesora i studentkinje ili poslodavca i zaposlene).
41

2.8.8. Teki oblici diskriminacije

Neki vidovi i sluajevi diskriminacije su posebno opasni, imajui
u vidu ko vii diskriminaciju, gde se ona vri i kakve posledice moe
izazvati. Obino se takvi sluajevi izdvajaju i kvalifikuju kao teki oblike
diskriminacije.
Prema Zakonu o zabrani diskriminacije (l. 13), u teke oblike
diskriminacije spadaju:
izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti
po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika,
politikog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog
opredeljenja i invaliditeta;
propagiranje ili vrenje diskriminacije od strane organa javne
vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti;
propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;
ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etniko ienje i
njihovo propagiranje;
diskriminacija lica po osnovu dva ili vie linih svojstava
(viestruka ili ukrtena diskriminacija);
diskriminacija koja je izvrena vie puta (ponovljena
diskriminacija) ili koja se ini u duem vremenskom periodu
(produena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica;
diskriminacija koja dovodi do tekih posledica po diskriminisanog,
druga lica ili imovinu, a naroito ako se radi o kanjivom delu kod
koga je pretena ili iskljuiva pobuda za izvrenje bila mrnja,
odnosno netrpeljivost prema oteenom koja je zasnovana na
njegovom linom svojstvu.
Viestruka diskriminacija nastaje kada je lice diskriminisano
po osnovu vie linih svojstava. Npr. ena sa invaliditetom romske
nacionalnosti moe biti diskriminisana po osnovu svog pola, nacionalne
pripadnosti i invaliditeta. Viestruka diskriminacija je teak oblik
diskriminacije jer su njene negativne posledice mnoge vee u odnosu
na rtvu.

2.8.9. Posebni sluajevi diskriminacije

Zakonskim propisima regulisani su i neki posebni sluajevi
diskriminacije. Radi se o sluajevima diskriminacije koja se u praksi
najee vri i koja pogaa irok krug lica. Neki od ovih sluajeva odnose
42

se na diskriminaciju u pojedinim oblastima (npr. u oblasti rada, u

pruanju usluga), a neki su vezani za lina svojstva lica koja su izloena
diskriminaciji (npr. diskriminacija na osnovu pola, na osnovu seksualne
orijentacije). Propisi kojima su regulisani posebni sluajevi diskriminacije
olakavaju suzbijanje diskriminacije jer blie propisuju kakva su ponaanja
zabranjena i omoguavaju da se diskriminacija lake prepozna.
Zakonom o zabrani diskriminacije propisani su sledei sluajevi
diskriminacije:
Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti
Diskriminacija u oblasti rada
Diskriminacija u pruanju javnih usluga i korienju objekata i
povrina
Zabrana verske diskriminacije
Diskriminacija u oblasti obrazovanja i strunog osposobljavanja
Diskriminacija na osnovu pola
Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije
Diskriminacija dece
Diskriminacija na osnovu starosnog doba
Diskriminacija nacionalnih manjina
Diskriminacija zbog politike ili sindikalne pripadnosti
Diskriminacija osoba sa invaliditetom
Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje
Treba imati u vidu da ovo nisu jedini posebni sluajevi
diskriminacije jer su i drugim zakonima regulisani pojedini posebni
sluajevi diskirminacije.

2.8.10. Uzroci diskriminacije

Kljuni uzroci diskriminacije jesu razne predrasude i stereotipi
koje ljudi imaju prema odreenim grupama ljudi.
Predrasude su vrsta stavova o pojedinim drutvenim grupama
koji se ne zasnivaju na poznavanju i ozbiljnom promiljanju, ve
predstavljaju neutemeljeno i neargumentovano miljenje (npr.
predrasuda da je homoseksualnost bolest).
43

Predrasude obezvreuju odreenu drutvenu grupu, lako se ire

i utiu na formiranje negativnog miljenja i odnosa prema toj grupi.
Predrasude najee potiu iz neznanja, vaspitanja, straha, konformizma,
elje da se odreene drutvene grupe zadre u inferioronom poloaju i
dr. Mnogi misle da predrasude nisu opasne, ali one mogu da dovedu
do nesagledivih posledica. Setimo se samo sudbine Jevreja u Drugom
svetskom ratu, kojoj je prethodio iroko rasprostranjen stav da su manje
vredni od drugih ljudi.
Stereotipi su pogrena i najee negativna slika o odreenoj
drutvenoj grupi, pri emu se odreene osobine ili nain ponaanja
pripisuju svim pripadnicima te grupe (npr. stereotip da su svi Romi
prljavi).
Sa diskriminacijom su povezani mnogi pojmovi, kao to su
rasizam, seksizam, homofobija, ejdizam, ksenofobija i sl. Mnogi od
ovih pojmova oznaeni su izrazima (terminima) koji vode poreklo iz
stranih jezika, a uli su u na svakodnevni govor. Mnogim ljudima nije
sasvim jasno ta ovi pojmovi tano znae, pa emo ukratko objasniti
one koji su u najeoj upotrebi, a koji su vani za razumevanje uzroka
diskriminacije i prepoznavanje diskriminatornih stavova i ponaanja.
Rasizam je verovanje da postoje uroene i karakteristine razlike
meu rasama, pri emu se smatra da je jedna rasa vanija i bolja od
druge, tj. da je superiornija nad ostalim rasama. Pravljenje razlike meu
ljudima prema njihovoj rasi naziva se rasna diskriminacija.
Seksizam je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje
sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su ene
nesposobne da se bave politikom). Potie od engleske rei sex pol).
Ovaj pojam obuhvata i mrnju prema odreenom polu (mizoginija
mrnju prema enama i mizandrija mrnja prema mukarcima). iz
seksizma proizilazi polna diskriminacija.
Ejdizam je nipodatavajui stav prema osobama starijeg
ivotnog doba. Potie od engleske rei age doba). iz ejdizma proizilazi
starosna diskriminacija.
Homofobija je verovanje da su lezbejke, homoseksualci
i biseksualci greni, nemoralni, bolesni, inferiorni u odnosu
na heteroseksualce. Pojam obuhvata i strah ili mrnju prema
homoseksualcima.
Ksenofobija je mrnja i nepoverenje prema strancima. Ona se
zasniva na etnikim i verskim predrasudama, rasizmu, nacionalizmu i
ovinizmu.
44

Za uspeno suzbijanje diskriminacije potrebno je sistematski

raditi na prevazilaenju predrasuda i stereotipa, u emu vanu ulogu
imaju obrazovne institucije, mediji, organi javne vlasti i nevladine
organizacije. Pri tome se mora znati da je diskriminatorno ponaanje
deo nae svakodnevnice i da su mnogi oblici diskriminacije toliko
duboko ukorenjeni u svest ljudi, da ih veina smatra prihvatljivim. Zbog
toga je za suzbijanje diskriminacije potrebna ne samo striktna primena
zakona i preduzimanje posebnih mera prema onim drutvenim grupama
koje su u ndnkm plu s stlim grnim, ve i razvijanje
tlrncie prm ncinlnim, tnikim, vrskim, sksulnim i drugim
mnjinm i potovanje i uvvnje razlika koje meu ljudima postoje.

2.9. POSEbNE (AfIRMATIvNE) MERE

Posebne (afirmativne) mere su razne zakonske i druge mere koje
se preduzimaju kako bi odreene drutvene grupe koje se faktiki nalaze
u podreenom poloaju dostigle stvarnu ravnopravnost. Naime, nekim
drutvenim grupama prava su vekovima sistematski uskraivana, kakav
je sluaj npr. sa enama, Romima, osobama sa invaliditetom. Zbog toga
je njihov poloaj u drutvu lo, tako da su u neravnopravnom poloaju u
pogledu mogunosti da se zaposle, koluju, koriste razne oblike socijalne
zatite i napreduju do uticajnih poloaja. Da bi se ove istorijske nepravde
ispravile, potrebno je preduzeti izvesne mere kojima se otklanjaju
posledice ranije diskriminacije pojedinih drutvenih grupa. Tim merama
se drutvenim grupama daje izvesna prednost kako bi doli na istu
startnu poziciju koju imaju ostali graani. Na taj nain se lica koja
pripadaju tim grupama dovode u stanje stvarne ravnopravnosti i stvaraju
uslovi da uivaju sva priznata prava, kao i svi ostali lanovi drutva.
Naim Ustavom i zakonima propisana je mogunost preduzimanja
posebnih mera radi postizanja stvarne ravnopravnosti, zatite i napretka
lica, odnosno grupe lica, koja se nalaze u nejednakom poloaju i izriito
je navedeno da se te mere ne smatraju diskriminacijom.
Poslednjih godina primenjene su mnoge posebne mere u odnosu
na ene, Rome, osobe sa invaliditetom i druge drutvene grupe koje se
nalaze u nepovoljnom poloaju.
Primeri posebnih mera:
Uvoenje pravila da na izbornim listama politikih stranaka
za parlamentarne izbore svako tree mesto mora da bude
rezervisano za pripadnike manje zastupljenog pola. Ovo je
45

posebna mera za podsticanje politike participacije ena koja

treba da dovede do poveanja broja narodnih poslanica.
Uvedena je zbog veoma malog broja ena u Narodnoj skuptini
Republike Srbije (22%), uprkos injenici da ene u Srbiji
predstavljaju 51,4% populacije. S druge strane, korienje izraza
manje zastupljeni pol omoguava da se ova odredba moe
primeniti i na mukarce u sluaju da nekada u budunosti u
skuptini bude mnogo vie ena.
Uvoenje pravila po kojem svaka firma sa vie od 20 zaposlenih
koja radi due od dve godine, ima obavezu da zaposli odreeni
broj osoba sa invaliditetom, zavisno od ukupnog broja
zaposlenih; davanje subvencija poslodavcima za otvaranje
novih radnih mesta za zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Ovo su posebne mere koje su usmerene ka tome da se podstakne
vee zapoljavanje osoba sa invaliditetom i stvore uslovi za
njihovo ravnopravno ukljuivanje na trite rada, ime se
doprinosi poboljanju njihovog ukupnog drutvenog poloaja.
Propis po kojem romski studenti mogu da ostvare pravo na
stipendiju iako ne ispunjavaju sve uslove koji su propisani, ime
se romskim studentima omoguava laki pristup obrazovanju.
Razlog za uvoenje ovakve mere je injenica da romska
nacionalna manjina u Srbiji ima izuzetno lo poloaj, da
spada u najdiskriminisanije grupe i to u svim sferama javnog i
privatnog ivota, kao i da izuzetno mali broj Roma ima zavreno
vie i visoko obrazovanje u odnosu na veinsku populaciju.

46

3 PREglED PRAvNIh
MEhANIZAMA ZA ZATITU
OD DISKRIMINACIJE

a bi se se ostvarilo naelo jednakosti, nije dovoljno da drava

samo proklamuje zabranu diskriminacije, ve je neophodno
da se uspostavi delotvoran i efikasan sistem pravne zatite od
diskriminacije. Kao i druge drave, i naa drava je ustanovila razliite
pravne mehanizme koji se mogu koristiti u sluajevima diskriminacije.
Svaki pravni mehanizam zatite od diskriminacije regulisan je
zakonom i svaki ima svoj poseban cilj i svrhu. Neki se koriste radi zatite
samog diskriminisanog lica, da bi se spreilo ponavljanje diskriminacije
i otklonile posledice diskriminacije, a neki se koriste da bi diskriminator
bio kanjen za ono to je uinio. U nekim sluajevima diskriminacije
dovoljno je da se upotrebi samo jedan mehanizam, ali je ponekad
potrebno upotrebiti vie mehanizama, jer se samo tako moe spreiti
dalje ispoljavanje diskriminacije.
Zakon propisuje kada se i pod kojim uslovima pojedini pravni
mehanizmi mogu koristiti i kakva se pravna zatita njima ostvaruje.
Koji se pravni mehanizam u konkretnom sluaju diskriminacije moe
upotrebiti, zavisi od mnogih okolnosti: od toga ko je i kako izvrio
diskriminaciju, koji je oblik diskriminacije, od toga da li je izvrena
prema pojedincu ili prema grupi lica, koje je lino svojstvo bili osnov
diskriminacije, kakve su posledice diskriminacije i sl. Zato je neophodno
da se u svakom pojedinanom sluaju diskriminacije, na osnovu svih
okolnosti, utvrdi kojim putem treba krenuti, koju radnju preduzeti kako
bi se ostvarila zatita od diskriminacije.
Ne moe se unapred predvideti koji se pravni mehanizmi mogu
upotrebiti za zatitu od diskriminacije jer se to procenjuje u svakom
pojedinanom sluaju. U daljem tekstu skicirali smo, u grubim crtama,
pravne mehanizme koji su namenjeni suzbijanju, spreavanju i zatiti
od diskriminacije. Razvrstali smo ih u etiri grupe:
47

 Zatita od diskriminacije pred

Poverenikom za zatitu ravnopravnosti
Parnica za zatitu od diskriminacije
Krivinopravna zatita od diskriminacije
Prekrajnopravna zatita

3.1. ZATITA OD DISKRIMINACIJE PRED

POvERENIKOM ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI
Poverenik za zatitu ravnopravnosti je samostalno i nezavisno
telo koje ima jedan jedni zadatak da se bori protiv diskriminacije. Radi
se o nezavisnom i specijalizovanom dravnom organu koji je ustanovljen
Zakonom o zabrani diskriminacije. Svojim radom Poverenik treba da
doprinese spreavanju svih oblika i vidova diskriminacije, otklanjanju
posledica diskriminacije, i ostvarivanju i zatiti ravnopravnosti u
svim sferama drutvenog ivota. U svom radu Poverenik primenjuje
meunarodne propise u oblasti ljudskih prava i zatite od diskriminacije,
i ustavne i zakonske norme o zabrani diskriminacije.
U posebnom poglavlju ovog Praktikuma detaljnije smo objasnili
ulogu i nadlenosti Poverenika, nain njegovog rada i postupanja.
Zato na ovom mestu samo navodimo da Poverenik sprovodi postupak
po pritubama zbog diskriminacije, koju moe da podnese svako ko
je diskriminisan, kao i nevladine organizacije koje se bave ljudskim
pravima i druga lica.
U skoro svim evropskim dravama postoje nezavisna tela koja
se bave suzbijanjem diskriminacije. Ona su povezana u jednu mreu
koja se zove EQUiNET. Krajem 2010. godine institucija Poverenika
za zatitu ravnopravnosti Srbije postala je punopravni lan ove mree,
to joj omoguava da koristi bogata iskustva onih koji se ve godinama
uspeno bore protiv diskriminacije.

3.2. PARNICA ZA ZATITU OD DISKRIMINACIJE

Zakonom o zabrani diskriminacije propisana je sudska zatita
od diskriminacije, tako to je propisano kako se zatita trai, ko moe
da trai zatitu, kakva zatita moe da se trai i kako sud postupa kad je
zatraena sudska zatita od diskriminacije.
48

3.2.1. Kako se trai sudska zatita od diskriminacije

Zatita se trai tako to se sudu podnosi tuba nadlenom sudu,
kojom se pokree parnica za zatitu od diskriminacije.

3.2.2. Ko moe da pokrene parnicu za zatitu

od diskriminacije
Svako ko za sebe tvrdi da je diskriminisan svako fiziko, svako
pravno lice i svaka grupa lica. Pored onih koji su diskriminisani, tubu
mogu da podnesu i neki drugi:
organizacija koja se bavi zatitom ljudskih prava ili zatitom
prava grupe lica (npr. udruenje, odnosno nevladina
organizacija koja se bavi zatitom prava osoba sa invaliditetom);
ako je diskriminacija izvrena samo prema odreenom licu, tada
organizacija koja eli da podnese tubu za zatitu diskriminisanog
lica mora prethodno da od njega dobije pristanak za podnoenje
tube; pristanak mora biti u pisanoj formi i diskriminisano lice
ga mora svojeruno potpisati.
dobrovoljni ispitiva diskriminacije (tester, kako se jo naziva) lice
koje se svesno izloilo diskriminatornom postupanju, u nameri
da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije
u konkretnom sluaju.
Poverenik za zatitu ravnopravnosti pokree parnicu kada
proceni da je sluaj diskriminacije strateki vaan i da treba da ga
iznese pred sud. O tome moete vie saznati u delu Praktikuma
koji je posveen radu Poverenika za zatitu ravnopravnosti.
Organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava i Poverenik za
zatitu ravnopravnosti pokreu parnice u strateki vanim predmetima
(tzv. strateke parnice). Strateke parnice su parnice koje doprinose
pravilnom tumaenju i doslednoj primeni propisa o zabrani diskriminacije,
utiu na podizanje svesti javnosti, ohrabruju rtve diskriminacije da sami
podiu tube i trae sudsku zatitu. Presude u ovim parnicama dovode
do dugotrajnih promena koje prevazilaze znaaj pojedinanog predmeta.

3.2.3. Kakva se zatita moe traiti

Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 43) propisano je da se
tubom od suda moe traiti pruanje sledeih vidova pravne zatite:
49

 da tuenom (diskriminatoru) zabrani izvrenje radnje od

koje preti diskriminacija, dalje vrenje radnje diskriminacije,
odnosno ponavljanje radnje diskriminacije tzv. tuba za
spreavanje diskriminacije; ovaj zahtev ima za cilj da predupredi
diskriminaciju, odnosno da sprei izvrenje istih ili drugih
diskriminatornih radnji, ime se ostvaruje preventivna zatita
od diskriminacije. (Npr. trai se od suda da vlasniku bazena
zabrani da ubudue Romima uskrauje pristup bazenu.)
da utvrdi da je tueni diskriminatorski postupao tzv. tuba
za utvrenje diskriminacije; ovim zahtevom trai se utvrenje da
odreeno ponaanje tuenog (injenje ili proputanje) predstavlja
akt diskriminacije; potreba za isticanjem ovog zahteva postoji
naroito u situacijama kada diskriminator negira da je izvrio
diskriminaciju i tvrdi da ima pravo da se ponaa onako kako
se ponaao. (Npr. trai se od suda da utvrdi da je poslodavac
izvrio diskriminaciju time to je objavio oglas za posao kojim
je za rad u butiku traio devojke do 25 godina starosti, ime je
diskriminisao sve ene starije od 25 godina, kao i sve mukarce.)
da tuenom naloi izvrenje radnje radi uklanjanja posledica
diskriminatorskog postupanja tzv. tuba za uklanjanje stanja
diskriminacije; ovim zahtevom trai se od suda da tuenom
(diskrimiantoru) da preduzme jednu ili vie radnji kojima uklanja
(otklanja, odstranjuje) stanje diskriminacije koje jo uvek traje;
zahtev je usmeren ka tome da se ukloni izvor diskriminacije i
da se situacija vrati u stanje u kojem se nalazila pre nego to
je diskriminacija izvrena. Tuilac u tubi treba da navede
radnje koje tueni treba da preduzme kako bi se uklonilo stanje
(posledice) diskriminacije. Te radnje mogu biti razliite, to zavisi
od okolnosti svakog konkretnog sluaja. Nekada e to biti pravne
radnje (npr. da tueni stavi van snage neku diskriminatornu
odluku), a nekada realne (faktike) radnje (npr. da tueni iz svog
lokala ukloni napis koji vrea LGBT populaciju).
da tuenom naloi da naknadi materijalnu i nematerijalnu tetu
koju je rtva diskriminacije pretrpela tzv. tuba za naknadu
tete zbog diskriminacije; ovim zahtevom trai se od suda da
tuenom (diskriminatoru) naloi da nadoknadi materijalnu
i nematerijalnu tetu koju je pretrpeo usled diskriminacije;
materijalna teta obuhvata tzv. stvarnu tetu (npr. tuilac je
morao da farba fasadu kako bi uklonio uvredljive grafite sa svoje
kue) i tzv. izmaklu dobit (npr. tuilac nije ostvario zaradu
50

jer je mu je zabranjeno postavljanje kioska zbog toga to je

Albanac); nematerijalna teta se ogleda u duevnim bolovima,
fizikim bolovima ili strahu koji je diskriminisano lice pretrpelo
usled akta diskriminacije; zbog ove vrste tete, tuilac moe da
trai izvinjenje, povlaenje diskriminatorne izjave ili odreeni
iznos novca.
da naloi objavljivanje presude donete protiv tuenog zbog
diskriminacije; ovim zahtevom tuilac trai da sud naloi tuenom
da o svom troku objavi presudu koja je zbog diskriminacije
protiv njega doneta; ovaj zahtev moe da se istakne ako je
diskriminacija izvrena u javnosti (npr. putem novina, bilborda,
na stadionu i dr.).
Treba imati u vidu da u jednoj tubi mogu da se istaknu jedan
ili vie zahteva. Tako, npr. tuilac moe da trai da sud samo utvrdi da
je tueni diskriminatorno postupao. Moe, meutim, da istakne i vie
zahteva: da sud zabrani tuenom dalje vrenje diskriminacije i da mu
naloi uklanjanje posledica diskriminacije, ukljuujui i naknadu tete
koju je diskriminisano lice pretrpelo zbog diskriminacije. Sam tuilac
odreuje koji e sve vidove pravne zatite traiti.
Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 44) propisano je da tuilac
moe u tubi, u toku postupka po tubi, kao i posle donoenja presude
sve dok ona ne bude izvrena, da trai od suda da odredi privremenu
meru kojom e se spreiti diskriminatorno postupanje, a u cilju
otklanjanja opasnosti od nasilja ili nastanka vee nenaknadive tete.
Sud moe da odredi privremenu meru ako tuilac uini verovatnim da je
njegov zahtev iz tube osnovan i da je mera potrebna kako bi se spreila
opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, upotreba sile ili
nastanak nenaknadive tete. Tako, npr. tuilac u tubi moe traiti da
sud naloi tuenom da do okonanja parnice obustavi emitovanje spota
za koji tvrdi da sadri diskriminatorne izjave.
Zakonom je propisano da je o predlogu za izdavanje privremene
mere sud duan da odlui bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana
od dana prijema predloga. Sud odreuje koliko e privremena mera
trajati, a moe je, na zahtev tuioca, i produiti.
Zakonski propisi omoguavaju da tuilac u tubi trai od suda
da tuenom zapreti da e diskriminisanom morati da plati odreeni
iznos novca ako ne bude ispunio ono to mu je sud naloio. Tuilac
tada trai izdavanje sudskih penala. Opravdano je da se takav zahtev
51

istakne ako se na osnovu ponaanja diskriminatora moe zakljuiti da

nee postupiti po nalogu suda (npr. da nee potovati sudsku zabranu
ponavljanja diskriminatorne radnje). izdavanjem sudskih penala vri se
dodatni pritisak na diskriminatora da se povinuje sudskom nalogu da
se uzdri od vrenja diskriminatorne radnje, odnosno da ukloni stanje
diskriminacije.

3.2.4. Ko ta dokazuje
Da bi se uspelo u parnici, treba da se utvrde injenice, a kada su
one meu strankama sporne, moraju se dokazati. Postoje standardna
pravila o tzv. teretu dokazivanja, koja propisuju da je stranka koje se
poziva na neku injenicu koja je za nju povoljna, duna da tu injenicu
dokae sa stepenom izvesnosti. Ako u tome ne uspe, sud e uzeti da
ta injenica ne postoji, pa na osnovu toga stranka moe da izgubi
parnicu.
U postupku za zatitu od diskriminacije vae, meutim, druga
pravila o tzv. teretu dokazivanja. Naime, poto je izuzetno teko da se sa
potpunom izvesnou dokae da je nejednako postupanje prema licu ili
grupi lica zasnovano na njihovom linom svojstvu, uvedena su posebna
pravila koja olakavaju poloaj tuioca. Najkrae reeno, ova pravila
se sastoje u sledeem: tuilac treba samo da uini verovatnim da je do
diskriminacije dolo da je tueni stavio tuioca u nepovoljniji poloaj
zbog njegovog linog svojstva; ako u tome uspe, onda postoji pretpostavka
da je prekreno naelo jednakosti; tada je tueni diskriminator duan da
dokae da tom radnjom ipak nije prekreno ovo naelo, a ako u tome ne
uspe, sud e uzeti da je naelo jednakosti prekreno, tj. da je izvrena
diskriminacija.
Primer
Zaposlena ena tvrdi da joj poslodavac isplauje zaradu koja je
manja u odnosu na zaradu koju isplauje zaposlenom mukarcu
iako rade iste poslove; ako ona dokae da je njena zarada
manja, postoji pretpostavka da je izvrena diskriminacija na
osnovu pola. Tu pretpostavku poslodavac moe da obori tako
to e npr. dokazati da se poslovi koje oni obavljaju nisu isti,
ili da je npr. mukarcu isplaivao vie novca, ali da ta razlika
proistie iz injenice da je mukarcu pored zarade isplaivao i
naknadu za smetaj u hotelu jer ivi odvojeno od porodice koja
je u drugom gradu.
52

Vano je i ovo zakonsko pravilo: ako je sud utvrdio da je izvrena

radnja neposredne diskriminacije ili je to meu strankama nesporno,
tueni se ne moe osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv.
Konano, treba imati u vidu da se ne dokazuju motivi i razlozi
zbog kojih je neko izvrio diskriminaciju. Neki diskriminatori vre
diskriminaciju zbog svojih rasistikih stavova prema Romima,
predrasuda koje imaju u odnosu na ene, mrnje prema LGBT populaciji
i sl. S aspekta zakona to je nevano, jer zakon ne moe da zabrani stavove
ljudi, ve jedino radnje kojima se takvi stavovi ispoljavaju.

3.2.5. ta je i ta radi dobrovoljni ispitiva diskriminacije

Dobrovoljni ispitiva diskriminacije (tester) jeste lice koje se
svesno izloilo diskriminatorskom postupanju, sa ciljem da neposredno
proveri da li onaj za koga postoje saznanja da se diskriminatorno ponaa,
to zaista i ini. Dobrovoljno ispitivanje diskriminacije, koje se jo naziva
i situaciono testiranje, predstavlja posebnu tehniku koja se koristi
kako bi se dokazalo nejednako tretiranje zasnovano na nekom linom
svojstvu. esto je to jedini nain dokazivanja diskriminacije, naroito u
sluajevima posredne diskriminacije.
Kako se tehnika dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije sprovodi
pokazaemo na jednom primeru.
Privatno obezbeenje na ulazu u jednu diskoteku nije dozvolilo da
dva lica uu u klub, uz objanjenje da su obavezne rezervacije. Postojali
su razlozi da se veruje da su ova lica vraena zbog toga to su Romi, jer
je nekim Romima i ranije uskraivan ulazak u tu diskoteku. O tome su
obavestili predsednicu jedne nevladine organizacije za zatitu ljudskih
prava, koja im je predloila sprovoenje ispitivanja diskriminacije
(situaciono testiranje). O nameravanom testiranju obavestili su i
Poverenika za zatitu ravnopravnosti, jer zakon tako propisuje.
Formirane su dve grupe sa po dve osobe, koje su odreene veeri
krenule u diskoteku. U jednoj grupi su oba lica bili Romi, a u drugoj
grupi niko nije bio Rom. Svi su bili pristojno obueni i pristojno su se
ponaali. Jedina razlika meu njima bila je boja koe. U klub su najpre
pokuali da uu Romi. Dva redara iz privatnog obezbeenja pitala su
ih da li imaju rezervacije, i kada su Romi odgovorili da nemaju, redari
su im rekli da ne mogu da uu. Oni su se mirno udaljili. Zatim je druga
grupa pokuala da ue u diskoteku. Redari su im dozvolili da uu, ne
pitajui ih da li imaju rezervaciju.
53

Povodom ove diskriminacije nevladina organizacija je podnela

tubu sudu i kao dokaz navela je sasluanje lica koja su uestvovala u
dobrovoljnom ispitivanju diskriminacije. U sudskom postupku sasluani
su svi dobrovoljni ispitivai diskriminacije, ije su izjave bile kljuni
dokaz o izvrenoj diskriminaciji.

3.3. KRIvINOPRAvNA ZATITA

OD DISKRIMINACIJE
Neki sluajevi diskriminacije veoma su opasni i tetni po drutvo,
pa je zato propisano da oni predstavljaju krivina dela, za ije se izvrenje
poinioci kanjavaju kaznom zatvora i/ili novanom kaznom.
U naem pravu krivinopravna zatita od diskriminacije ureena
je Krivinim zakonikom, kojim su propisana tri krivina dela u vezi sa
zabranom diskriminacije: povreda ravnopravnosti (lan 128), povreda
prava upotrebe jezika i pisma (lan 129) i rasna i druga diskriminacija
(lan 387). Propisan je i itav niz krivinih dela protiv ljudskih prava i
sloboda, kao to su: povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike
pripadnosti (lan 130), povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih
obreda (lan 131), povreda slobode govora i javnog istupanja (lan 148),
spreavanje politikog, sindikalnog i drugog udruivanja i delovanja
(lan 152) i dr. Godine 2009. izmenjen je lan 387. koji zabranjuje rasnu
i drugu diskriminaciju dodavanjem dva nova stava kojima su propisana
krivina dela promocije i pozivanja na mrnju, nasilje i diskriminaciju,
i javne pretnje za izvrenje krivinih dela prema licu ili grupi lica na
osnovu nekog njihovog linog svojstva. Sva ova krivina dela gone se po
slubenoj dunosti.
Navodimo, primera radi, definiciju dva krivina dela propisana
Krivinim zakonikom:
Povreda ravnopravnosti (lan 128)
(1) Ko zbog nacionalne ili etnike pripadnosti, rase ili
veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika
u pogledu politikog ili drugog ubeenja, pola, jezika,
obrazovanja, drutvenog poloaja, socijalnog porekla, imovnog
stanja ili nekog drugog linog svojstva, drugome uskrati
ili ogranii prava oveka i graanina utvrena Ustavom,
zakonima ili drugim propisima ili optim aktima ili potvrenim
meunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje
povlastice ili pogodnosti, kaznie se zatvorom do tri godine.
54

(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju
slube, kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Rasna i druga diskriminacija (l. 387)
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, verskoj pripadnosti,
nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom
svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode zajamena
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
ratifikovanim meunarodnim ugovorima od strane Srbije,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se ko vri proganjanje
organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za
ravnopravnost ljudi.
(3) Ko iri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili
propagira rasnu mrnju ili podstie na rasnu diskriminaciju,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ko iri ili na drugi nain uini javno dostupnim tekstove,
slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje
zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje,
protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji koe,
verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom
drugom linom svojstvu, kaznie se zatvorom od tri meseca do
tri godine.
(5) Ko javno preti da e, protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti
odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikom poreklu
ili zbog nekog drugog linog svojstva, izvriti krivino delo za
koje je zapreena kazna zatvora vea od etiri godine zatvora,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Organi javne vlasti duni su da prijave krivina dela koja se
gone po slubenoj dunosti, ako za njih saznaju na bilo koji nain. Ovu
dunost imaju i sva fizika i pravna lica, koja vre neka javna ovlaenja
ili se profesionalno bave zatitom i obezbeenjem ljudi i imovine,
leenjem i zdravstvenom zatitom ljudi, uvanjem, vaspitanjem ili
obrazovanjem dece, ako su za krivino delo saznala u vezi sa svojom
delatnou. Krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti moe
i treba da prijavi svako ko za njega sazna, a ako je delo izvreno prema
maloletnom licu, svako je duan da ovo delo prijavi.
55

Krivina dela se prijavljuju policiji ili javnom tuiocu

podnoenjem krivine prijave u pisanom obliku ili usmeno.
U otkrivanju i procesuiranju krivinih dela uestvuju, u skladu
sa svojim nadlenostima, policija, javni tuilac i sud.

3.4. PREKRAJNOPRAvNA ZATITA

OD DISKRIMINACIJE
Zakonskim propisima su mnogi sluajevi diskriminacije, kao
i nesprovoenje zakonom utvrenih psbnih (afirmativnih) mra,
propisani kao prekraji i utvrene su prekrajne kazne. Navodimo,
primera radi, nekoliko prekraja utvrenih Zakonom o zabrani
diskriminacije:
Slubn lic, dnsn dgvrn lic u rgnu vn vlsti
k pstupi diskrimintrski kzni s z prkr nvnm
kznm d 10.000 d 50.000 dinr (l. 50).
Prvn lic, dnsn prduztnik ki n snvu ling svstv
licu k bvl privrmn i pvrmn pslv, licu n
dpunskm rdu, studntu i uniku n prksi, licu n strunm
spsblvnju i usvrvnju bz zsnivnj rdng dns,
dnsn vlntru, nruv dnk mgunsti z zsnivnj
rdng dns ili uivnj pd dnkim uslvim svih prv u
blsti rd, kzni s z prkr nvnm kznm d 10.000
d 100.000 dinr (ln 51 stv 1); dgvrn lic u prvnm
licu, dnsn u rgnu vn vlsti, k i fizik lic kzni s
nvnm kznm d 5.000 d 50.000 dinr (ln 51 stv 2).
Prvn lic, dnsn prduztnik ki u kviru sv dltnsti,
n snvu ling svstv lic ili grup lic, dbi prunj
uslug, z prunj uslug tri ispunjnj uslv ki s n tr
d stlih lic ili grup lic, dnsn k u prunju uslug
nprvdn d prvnstv drugm licu ili grupi lic, kzni
s nvnm kznm d 10.000 d 100.000 dinr (ln 52
stv 1); dgvrn lic u prvnm licu, dnsn u rgnu vn
vlsti, k i fizik lic kzni s nvnm kznm d 5.000
d 50.000 dinr (ln 52 stv 3).
k prvn lic, dnsn prduztnik, vlsnik, dnsn krisnik
bkt u vn uptrbi ili vn pvrin, licu ili grupi
lic n snvu njihvg ling svstv nmgui pristup
56

tim bktim, dnsn pvrinm, kzni s z prkr

nvnm kznm d 10.000 d 100.000 dinr, dnsn
dgvrn lic u prvnm licu, dnsn u rgnu vn vlsti,
k i fizik lic kzni s z prkr nvnm kznm d
5.000 d 50.000 dinr (ln 52 stv 2 i 4).
k pstupi prtivn nlu slbdng isplvnj vr ili
uvrnj, dnsn k licu ili grupi lic uskrti prv n
sticnj, drvnj, izrvnj i prmnu vr ili uvrnj,
k i prv d privtn ili vn iznsu, dnsn pstup
shdn svim uvrnjim kzni s: nvnm kznm d
5.000 d 50.000 dinr dgvrn lic u rgnu vn vlsti;
nvnm kznm d 10.000 d 100.000 dinr prvn lic
dnsn prduztnik; nvnm kznm d 5.000 d 50.000
dinr dgvrn lic u prvnm licu i fizik lic (ln 53 stv
1, 2 i 3).
Prvn lic ili prduztnik ki znmru ili uznmirv lic
n snvu strsng db u prunju zdrvstvnih ili drugih
vnih uslug kzni s z prkr nvnm kznm d
10.000 d 100.000 dinr (ln 58 stv 1); dgvrn lic u
prvnm licu, dnsn u rgnu vn vlsti, k i fizik lic
kzni s nvnm kznm d 5.000 d 50.000 dinr (ln
58 stv 2).
i mnogi drugim zakonima propisane su prekrajne kazne za akte
diskriminacije i nesprovoenje posebnih mera.
Prekrajni postupak pokree i sprovodi prekrajni sud, na osnovu
zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Ovaj zahtev podnose
ovlaeni organi ili oteeno lice. Prekrajnu prijavu moe da podnese i
Poverenik za zatitu ravnopravnosti.
NAPOMENE:
Potrebno je imati u vidu da zatita od diskriminacije, pre
svega, podrazumeva da su ljudi u stanju da je prepoznaju i, to
je posebno vano, da imaju svest o tome da je diskriminacija
zakonom zabranjena i da se ne sme tolerisati.
Treba imati na umu da je svaka pojedinana borba protiv
diskriminacije doprinos civilizacijskoj borbi za pravedniji,
bolji i humaniji svet, a svaki uspeh u toj borbi, mali pomak ka
dostizanju ovih ideala.
57

 Treba znati da je zatita od diskriminacije svojevrstan vid borbe,

borbe za pravo i da je zato, pored odlunosti i spremnosti za
ovu borbu, potrebno imati sve potrebne informacije o tome
kako funkcioniu pojedini pravni mehanizmi zatite i kakve se
procedure primenjuju. Kad je u pitanju podnoenje pritube
zbog diskriminacije Povereniku za zatitu ravnopravnosti, nije
potrebno neko posebno pravniko znanje jer je pritubu lako
napisati, a i sam postupak je jednostavan. Ukoliko, meutim,
elite da pokrenete sudski postupak, a niste pravniki
obrazovani, najbolje je da zatraite pravni savet i pomo
advokata, da se obratite optinskoj slubi pravne pomoi,
nevladinoj organizaciji koja se bavi ljudskim pravima, sindikatu
ili nekome za koga znate da Vam moe pomoi.
Ukoliko ste reili da traite sudsku zatitu od diskriminacije,
morate raunati da taj postupak iziskuje dosta truda, vremena i
sredstava, da mogu nastati situacije koje obeshrabruju i navode
na pomisao da se od svega odustane, to se, na alost, esto i
dogaa. Borba za pravo zahteva odlunost i vrstu reenost da
se savladaju sve prepreke na mukotrpnom putu do pravde.

58

4 ZATITA OD
DISKRIMINACIJE PRED
POvERENIKOM ZA ZATITU
RAvNOPRAvNOSTI

4.1. TA JE I TA RADI POvERENIK

ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI
Poverenik za zatitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan
i specijalizovan dravni organ u ijoj je nadlenosti zatita od
diskriminacije, kao i unapreenje zatite ravnopravnosti. Poverenik za
zatitu ravnopravnosti je individualni (tzv. inokosni), a ne kolektivni
dravni organ. To znai da sve odluke donosi sam Poverenik.
Kao to smo ve rekli, ovaj organ je ustanovljen Zakonom o
zabrani diskriminacije i ima irk krug zknskih vlnj k g
in cntrlnim drvnim tlm z brbu prtiv svih blik i vidv
diskriminci. Sdit Pvrnik u Bgrdu, u Beogradskoj br. 70.

4.2. KO I KAKO bIRA POvERENIKA

ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI
Pvrnik za zatitu ravnopravnosti bir Nrdn skuptin
vinm glsv svih nrdnih pslnik, n prdlg dbr Nrdn
skuptin ndlng z ustvn pitnj. Svaka poslanika grupa ima
pravo da nadlenom odboru predloi kandidata za Poverenika, a odbr
utvru prdlg vinm glsv d ukupng br lnv odbr.
Prva poverenica izabrana je maja 2010. godine.

4.3. KO MOE bITI IZAbRAN ZA POvERENIKA

ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI
Za Pvrnik m biti izbrn diplmirni prvnik, drvlnin
Rpublik Srbi, s nmnj dst gdin iskustv n prvnim
59

pslvim u blsti ztit ludskih prv, s viskim mrlnim i

strunim kvlittim. Pvrnik n m bvlti drugu vnu ili
plitiku funkciu, niti prfsinlnu dltnst, u skladu sa zakonom.
ndt pvrnik pt gdin, ista osoba m biti birna z
pvrnik nvi dv put.

4.4. gARANCIJE NEZAvISNOSTI

I SAMOSTAlNOSTI
Pvrnik za zatitu ravnopravnosti uiv imunitt ki uivu
nrdni pslnici u Nrdn skuptini (ne moe biti pozvan na krivinu
ili drugu odgovornost za izraeno miljenje u vrenju svoje funkcije),
im prv n pltu dnku plti sudi Vrhvng kscing sud, k
i prv n nkndu trkv nstlih u vzi s vrnjm sv funkci.
k, d bi s grntvl smstlnst i nzvisnst
Pvrnik, prcizn rgulisn i nin prstnk funkci i tkstivn
su prdvini i rzlzi z rzrnj i pstupk rzrnj. Pvrniku za
zatitu ravnopravnosti prst funkci: istkm mndt, pdnnjm
stvk, ispunjnjm uslv z pnziu, rzrnjm i smru.
Poverenik moe biti razreen dunosti: zbog nestrunog i
nesavesnog rada, ako pravnosnanom odlukom bude osuen za krivino
delo na kaznu zatvora koja ga ini nedostojnim ili nepodobnim za
obavljanje funkcije, gubitkom dravljanstva, ili ako obavlja drugu javnu
funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dunost ili posao
koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako
postupa suprotno zakonu kojim se ureuje spreavanje sukoba interesa
pri vrenju javnih funkcija.
Pstupk z rzrnj m biti pkrnut n inicitivu dn
trin nrdnih pslnik. dbr z ustvn pitnj ndln d utvrdi
pstnj rzlg z rzrnj i d tm bvsti Nrdnu skuptinu,
k dnsi dluku rzrnju vinm glsv svih pslnik.
Pvrnik za zatitu ravnopravnosti smstln dluu
primu lic u rdni dns, rukvn ptrbm prfsinlng i
dltvrng vrnj sv ndlnsti. Poverenik ima im tri pmnik
k sm rspru i koji rukovode zaokruenom oblau rada.
Finnsisk srdstv z rd Pvrnik, njgvih pmnik i
njgv strun slub bzbuu s u budtu Rpublik Srbi, n
prdlg Pvrnik.
60

4.5. TA RADI POvERENIK ZA ZATITU

RAvNOPRAvNOSTI
Ndlnsti Pvrnik irk su drn, u skldu s
munrdnim stndrdim, kk bi s mguil d fiksn i
dltvrn sprv i titi d diskriminci i dprinsi stvrivnju
rvnprvnsti.
dn d snvnih ndlnsti Pvrnik st pstupnj p
pritubm u sluvim diskriminci lica ili grup lica k pvzu
ist lin svstv. Pvrnik ndln d prim i rzmtr pritub
zbg diskriminci, da d milnj i prpruk u knkrtnim
sluvim diskriminci i izri zknm utvrn mr. Prd
tg, Pvrnik dun d pdnsicu pritub prui infrmci
njgvm prvu i mgunsti pkrtnj sudskg ili drugg pstupk
ztit, ukluuui i pstupk mirnj, k i d pdnsi tub z ztitu
d diskriminci, uz sglsnst diskriminisn sb. Pvrnik ,
tk, ndln d pdnsi prkrn priv zbg kt diskriminci
propisanih ntidiskrimincinim prpisim.
St ndlnsti dnsi s n unprivnj ztit rvnprvnsti.
U kviru v dltnsti Pvrnik vln d upzrv vnst
n n, tipin i tk sluv diskriminci. U upozorenju
javnosti Poverenik ukazuje na nain vrenja diskriminacije, izvrioce
diskriminacije, pojedince i grupe prema kojima su izvreni najei, tipini
i teki oblici diskriminacije, uz obaveznu zatitu podataka o linosti, na
povreene odredbe o zabrani diskriminacije, kao i na posledice ili mogue
posledice najeih, tipinih i tekih oblika diskriminacije.
Poverenik prati sprovoenje zakona i drugih propisa i ovlaen je
da inicira donoenje ili izmenu propisa radi sprovoenja i unapreivanja
zatite od diskriminacije, kao i da daje miljenje o odredbama nacrta
zakona i drugih propisa koji se tiu zabrane diskriminacije.
Primer miljenja o nacrtu zakona
Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prti
sprvnj zkn i drugih prpis, inicir dnnj ili izmnu
prpis rdi sprvnj i unprivnj ztit d diskriminci
i d milnj drdbm ncrt zkn i drugih prpis ki
s tiu diskriminci (ln 33 stv 1. tk 7. Zkn zbrni
diskriminci, Slubni glsnik RS, br 22/09), Pvrnic z
ztitu rvnprvnsti d
61

ILJNJ
1. drdbm iz ln 7 stv 1. rdng tkst Ncrt zkn
bspltn prvn pmi, km su utvrni pstupci u kim
s stvru prv n bspltnu prvnu pm, trb izriit
prpisti d s prv n bspltnu prvnu pm stvru i u
pstupcim ki s vd prd nzvisnim drvnim rgnim.
2. drdbm iz ln 16 rdng tkst Ncrt zkn bspltn
prvn pmi, pd rubrumm stvrivnj prv n bspltnu
prvnu pm bz bzir n mtriln stnj, lin svstv
krisnik ili sttus u pstupku prd drvnim rgnim u
ktgriu lic k stvruu prv n bspltnu prvnu pm
bz bzir n mtriln stnj trb uvrstiti lic k su izln
diskrimincii i lic prm kim s sprvdi pstupk z ptpun
ili dlimin linj i vrnj pslvn spsbnsti.
3. Prilikm frmulisnj drdbi budug Zkn bspltn
prvn pmi trb kristiti rdn difrncirn zik dsldnm
uptrbm ri u mukm i nskm rdu ili uvnjm
dgvru kluzul.
Vano je i ovlaenje Poverenika da preporuuje organima javne
vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Preporuke
za preduzimanje mera mogu biti usmerene ka tome da se preventivnim
delovanjem spreava i otklanja strukturalna i institucionalna diskriminacija,
kao i da se unapreuje delovanje institucija sistema u otklanjanju i
spreavanju diskriminacije i ostvarivanju pune ravnopravnosti graana.
Takoe, ovim preporukama Poverenik ukazuje organima javne vlasti i
drugim subjektima na potrebu preduzimanja posebnih (afirmativnih) mera
radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe
lica koja se nalaze u nejednakom poloaju u odnosu na ostale graane.
Primeri preporuka organima javne vlasti
za preduzimanje mera
Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prti
sprvnj zkn ki s tiu zbrn diskriminci i prpruu
rgnim vn vlsti mr z stvrivnj rvnprvnsti (l. 33 t.
7. i 9. Zkn zbrni diskriminci (Sl. glsnik RS br. 22/2009),
Pvrnic z ztitu rvnprvnsti d Vladi Republike Srbije
62

PRPRUK
1. Rdi stvrivnj pun i fktivn rvnprvnsti u drutvnim
dnsim, ptrbn u t krm rku priprmiti i usviti
Ncinlnu strtgiu z brbu prtiv diskriminci, km
bi s utvrdil svbuhvtn i krdinisn mr i ktivnsti
z sprvnj i suzbinj diskriminci i stvrivnj
rvnprvnsti.
2. U cilu prcinlizci Ncinln strtgi z brbu prtiv
diskriminci, ptrbn usviti kcini pln z sprvnj
plnirnih mr i ktivnsti, s prcizn dfinisnim zdcim,
nsicim ktivnsti, indiktrim i rkvim z rlizciu.

Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prti

sprvnj zkn i drugih prpis ki s tiu zbrn
diskriminci i prpruu rgnim vn vlsti i drugim licim
mr z stvrivnj rvnprvnsti (ln 33 tk 7. i 9. Zkn
zbrni diskriminci Slubni glsnik RS, br. 22/2009),
Pvrnic z ztitu rvnprvnsti d
PRPRUKU
1. Nrdn bnk Srbi prduz dgvru mr, u kviru
svih zknskih vlnj, kk bi s liminis diskrimintrni
uslv grnj grnic strsng db z krinj bnkrskih
uslug, ki pslvn bnk prpisuu svim ptim ktim.
2. Nrdn bnk Srbi bvsti Pvrnicu z ztitu
rvnprvnsti plnirnim mrm u cilu pstupnj p v
prpruci u rku d 30 dn.

Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prti

sprvnj zkn ki s tiu zbrn diskriminci i prpruu
rgnim vn vlsti i drugim licim mr z stvrivnj
rvnprvnsti (l. 33 t. 7. i 9. Zkn zbrni diskriminci
(Sl. glsnik RS br. 22/2009), pvdm dg u vzi s
rtifikcim krditci dlgci Nrdn skuptin Rpublik
Srbi n sdnici Prlmntrn skuptin Svt vrp i nv
63

d Nrdn skuptin Rpublik Srbi izmniti sstv dlgci

u skldu s prvilim Prlmntrn Skuptin Svt vrp,
Pvrnic z ztitu rvnprvnsti d
PRPRUK
1. Prilikm dnnj dluk sstvu dlgci Nrdn skuptin
Rpublik Srbi u Prlmntrn skuptini Svt vrp
nphdn primniti drdbu l. 38 Zkn rvnprvnsti
plv (Sl. glsnik RS, br. 22/2009), km prpisn: Prilikm
izbr ili imnvnj dlgci k prdstvlu Rpubliku
Srbiu, sstv dlgci bvzn mr d ini nmnj 30% lic
mnj zstuplng pl, u skldu s munrdnim stndrdim.
Sglsn tm, imui u vidu ukupn br lnv prlmntrn
dlgci, u sstvu v dlgci mru biti nmnj dv n.
2. Nrdn skuptin Rpublik Srbi bz dlgnj rgulisti
n ki nin biti bzbn d u sstvu svih prlmntrnih
dlgci k sudluu u munrdn srdnji dlgci bud
nmnj 30% lic mnj zstuplng pl, sglsn prpisu iz l.
38 st. 2. Zkn rvnprvnsti plv.
Poverenik je duan da jednom godinje podnosi izvetaj Narodnoj
skuptini o stanju u zatiti ravnopravnosti, koji sadri ocenu rada organa
javne vlasti, prualaca usluga i drugih lica, i uoene propuste i preporuke
za njihovo otklanjanje. izvetaj moe da sadri i navode o sprovoenju
zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donoenja ili izmene propisa
radi sprovoenja i unapreivanja zatite od diskriminacije. Ako postoje
naroito vani razlozi, Poverenik moe, samoinicijativno ili na zahtev
Narodne skuptine, da podnese i poseban izvetaj Narodnoj skuptini.
U svom radu Poverenik ostvaruje saradnju sa Narodnom
skuptinom, organima i telima koja obavljaju srodne poslove ili se bave
zatitom ljudskih prava i sloboda odnosno zatitom ravnopravnosti,
dravnim organima, organima autonomne pokrajine i lokalne
samouprave i javnim slubama, udruenjima, naunim i obrazovnim
institucijama u zemlji i inostranstvu.
Poverenik sarauje sa nevladinim organizacijama koje se bave
zatitom ljudskih prava i prava pojedinih osetljivih i marginalizovanih
drutvenih grupa, koje su njegovi glavni partneri u borbi protiv
diskriminacije.
64

4.6. KAKO SE ObRATITI POvERENIKU

ZA ZATITU RAvNOPRAvNOSTI
Pstupk prd Pvrnikm pkr s veoma jednostavno
pdnnjm pritub. Pritubu moe da podnese svako fizik ili
prvn lice ili grupa lic ki smtru d je u dnsu n njih bil kim
ktm, rdnjm ili prputnjm izvrn diskriminci p bil km
snvu.
Po pravilu, pritubu svako podnosi u svoje ime. k s rdi
pvrdi prv grup lic, pritubu m pdnti bil k lic iz grup,
a nije neophodno da ostali lanovi grupe daju saglasnost. Prd tg,
pd drnim uslvim pstupk mgu pkrnuti i rgnizci k
s bve ztitm ludskih prv i drug lic, s tim t, uklik pstupk
pkru rdi ztit knkrtng lic, t mgu initi sm u im i uz
sglsnst tg lic.
Ne postoji propisana forma pritube, ali je Poverenik za zatitu
ravnopravnosti izradio obrazac pritube koji je dostupan u tampanom
obliku u prostorijama Poverenika, dok je u elektronskoj formi dostupan
na internet prezentaciji Poverenika www.ravnopravnost.gov.rs. Obrazac
pritube nalazi se i u dodatku ovog praktikuma. Nije neophodno da
prituba bude podneta na ovom obrascu da bi se po njoj postupalo.
Obrazac pritube je samo vodi za pruanje svih podataka koji su
potrebni da bi se po pritubi moglo postupati.
Pritub trb d sledee podatke:
K diskriminisn potrebno je navesti prema kome je izvrena
diskriminacija; ukoliko je u pitanju fiziko lice, potrebno je
navesti ime i prezime, adresu i kontakt podatke, dok je za pravno
lice potrebno navesti naziv, sedite, adresu i kontakt podatke
osobe koja je zastupnik pravnog lica; ukoliko je diskriminisana
grupa lica, neophodno je navesti koja je grupa u pitanju, tj. koje
lino svojstvo povezuje lanove grupe, kao i kontakt podatke
o licu koje istupa u ime grupe, odnosno o licu koje je pritubu
podnelo.
Kk diskriminisn potrebno je opisati dogaaj: ta se
desilo, kojim je aktom, radnjom ili proputanjem izvrena
diskriminacija, gde se i kada dogaaj desio, ko je sve prisustvovao
i sl.
ta je osnov diskriminacije potrebno je navesti lino svojstvo
na osnovu kojeg je diskriminacija izvrena.
65

 Ko je diskriminator potrebno je navesti podatke o osobi koja

je diskriminaciju izvrila (ime i prezime, adresa, kontakt podaci,
odnosno naziv firme, sedite, ime i prezime lica ovlaenog za
zastupanje i kontakt podaci), kako bi Poverenik mogao pritubu
da dostavi na izjanjenje.
Dkzi potrebno je nvesti dkzna srdstv k s mgu
uptrbiti u cilu utvrivanja injnic u vzi sa ktom
diskriminci ovo mogu da budu reenja, statuti i druga
dokumenta i isprave koje potvruju injenice navedene u pritubi;
ukoliko podnosilac pritube nema ispravu na koju se poziva (npr.
neku odluku), ali zna kod koga se nalazi (npr. kod poslodavca),
dovoljno je da to u pritubi naznai, pa e Poverenik u toku
postupka pribaviti navedenu ispravu; ako je u konkretnom sluaju
diskriminaciju ispitivao tzv. dobrovoljni ispitiva diskriminacije,
njegova izjava se moe priloiti uz pritubu, ili se u pritubi mogu
navesti podaci o njemu (ime i prezime, adresa, kontakt podaci),
kako bi Poverenik mogao da dobije njegovu izjavu; ukoliko neko
moe da posvedoi o nekoj injenici u vezi sa aktom diskriminacije,
moe se izjava tog svedoka priloiti uz pritubu, ili se u pritubi
mogu navesti podaci o svedoku (ime i prezime, adresa, kontakt
podaci), pa e Poverenik pribaviti njegov iskaz.
Vano je znati da Pvrnik n pstup p nnimnim
pritubm. Pritub mora d bud ptpisn, a prihvatljivo je da se
potpisana prituba skenira i poalje elektronskim putem.
Po pravilu, pritub s pdnsi u pisanj frmi, upuivanjem
podneska na adresu Poverenika, m s pdnti i putm tlfks,
lktrnskm ptm s sknirnim pdnskm i ptpism pdnsic,
u lktrnsk frmi uz lktrnski ptpis pdnsic.
Mogue je, izuzetno, pritubu podneti i usmn n zpisnik.
Struna slub Pvrnika bzbu d s u pdnnju pritub
usmn n zpisnik krist tumi i prvdici, kk bi s sbm
s invlidittm i sbm k n pznu slubni zik mguil
pdnnj pritub.
Uvaavajui potrebu graana da dobiju objanjenja, pravne
savete i informacije i otklone svoje eventualne dileme u pogledu toga
da li ono to im se dogodilo predstavlja diskriminaciju, u strunoj
slubi Poverenika organizovan je rad posebne prijemne kancelarije.
U prijemnoj kancelariji rade pravnici koji su proli posebnu obuku za
voenje razgovora i pruanje pravnih saveta.
66

NAPOMENE:
Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije i pravni savet,
pozovite kancelariju Poverenika telefonom ili napiite mejl i
slubeno lice e Vam zakazati termin za razgovor u prijemnoj
kancelariji.
Ako niste sasvim sigurni da li je izvrena diskriminacija, bolje
je da podnesete pritubu, jer je to najbolji nain da razreite
svoju dilemu.
Najbolje je da prituba bude otkucana, ali je moete napisati i
rukom; potrudite se da piete itko da bi se znalo ta ste tano
napisali.
Ono to u pritubi navodite treba da bude istinito; opiite tano
ta se i kako dogodilo; ukoliko ste povodom diskriminacije
reagovali, opiite kako ste to inili.
Vano je da u pritubi to detaljnije opiete dogaaj; ako je
onaj protiv koga podnosite pritubu izgovorio neke uvrede,
potrudite se da tano navedete njegove rei, ak i ako su
one vulgarne i nepristojne; ako se radi o nekom ponaanju,
detaljno opiite to ponaanje; ako se neko ponaanje vie puta
ponavljalo, napiite kada je koliko puta ispoljeno; ako se radi
o nekom proputanju, navedite ta je diskriminator bio duan
da uini, a nije uinio; ako ste jo uvek izloeni diskriminaciji,
navedite i tu injenicu.
Ako imate dilemu koje je Vae lino svojstvo bilo osnov za
diskriminaciju, navedite ono svojstvo za koje verujete da je bilo
osnov.
Nije potrebno da u pritubi navodite koji je oblik diskriminacije
izvren, vano je samo da nam objasnite ta se i kako dogodilo
i ko je u tome uestvovao;
Potrebno je da u pritubi navedete dokaze za ono to tvrdite
da se dogodilo. Npr. ako ste od poslodavca dobili neko reenje,
fotokopirajte ga i priloite uz pritubu; ako Vas je neko fiziki
povredio, a povrede je konstatovao lekar, fotokopirajte i
priloite medicinsku dokumentaciju; ako Vas je rukovodilac
vreao u prisustvu kolega, navedite u pritubi njihova imena;
nemojte brinuti da li e oni hteti da posvedoe o onome to se
67

dogodilo Poverenik e ih podsetiti da su duni da svedoe i

da govore istinu.
Ukoliko niste naveli neke injenice koje smatramo vanim, ili
su neki Vai navodi nedovoljno jasni, Poverenik e Vam uputiti
molbu da o tim injenicama pruite informacije i dodatna
objanjenja.
Ako ste sluaj prijavili policiji ili javnom tuiocu, ili ste pokrenuli
sudski postupak, navedite to u pritubi.
Koliko god da ste ljuti na onoga ko Vas je diskriminisao, u
pritubi ne smete da ga vreate i omalovaavate; imajte u vidu
da e Vaa prituba biti dostavljena na izjanjenje onome za
koga tvrdite da je izvrio diskriminaciju.

4.7. KAKO POvERENIK POSTUPA PO PRITUbI

Postupak pred Poverenikom okvirno je regulisan Zakonom o
zabrani diskriminacije, a Poverenik je bio duan da blie uredi nain
postupanja po pritubama. Poverenik je ovu dunost ispunio i doneo
Poslovnik o radu. Tekst Poslovnika dostupan je na sajtu Poverenika
http://www.ravnopravnost.gov.rs.
Pstupk pred Poverenikom je jednostavan i lien je prtrnih
frmlnsti, to doprinosi njegovoj efikasnosti. Nisu svi postupci isti jer
su i sami sluajevi diskriminacije razliiti. U nekim predmetima uopte
nema spornih injenica, dok su u drugim skoro sve injenice sporne.
Nekada prituba sadri sve potrebne informacije, a nekada je potrebno
da se informacije dopune ili dodatno razjasne. ipak, moe se izloiti
u grubim crtama uobiajeni tok, ema jednog tipinog postupka po
pritubi, kako bi se stekla opta slika o nainu sprovoenja postupka.
Kada prituba stigne u kancelariju, vln lic u strun
slubi Pvrnik najpre ispitu d li Poverenik ndln d dluu
pvrdi prv n ku se u pritubi ukzu. Poto ljudi nisu uvek u
mogunosti da razgranie diskriminaciju od nekih drugih nezakonitosti,
a mnogi ne znaju koje su nadlenosti Poverenika, relativno esto se
pritube odnose na neke protivpravne radnje i nezakonitosti koje uopte
ne predstavljaju diskriminaciju. Ako ovlaeno lice utvrdi da Poverenik
nije nadlean, donosi se zakljuak o odbacivanju pritube, koji se
dostavlja podnosiocu pritube zajedno sa poukom o tome ki rgn
ndln z prunj prvn ztit u konkretnom sluaju.
68

Ako prituba nije odbaena zbog nenadlenosti, ovlaeno lice

proverava da li ona sdri sv nphdn lmnt da bi po njoj moglo
da se postupa. Za sluaj da je pritub nptpun, nrzumliv ili da
sdri ndsttk ki nmguvu pstupnj (npr. nije potpisana),
vln lic u Slubi pvrnik upuu bz dlgnj zhtv
pdnsicu pritub d tklni ndsttk u roku od 15 dana i pouava
ga o tome koji su to ndstci i kako treba da ih otkloni. Ukoliko u
ostavljenom roku ndstci ne budu otklonjeni, donosi se zakljuak o
odbacivanju pritube, koji se dostavlja podnosiocu.
Zatim sledi jo jedna provera ispituje se da li eventualno
postoje zakonske smetnje koje onemoguavaju da Poverenik sprovede
postupak. Naime, Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 36) propisano
je da Poverenik ne postupa po pritubi u sledeim sluajevima:
1. kd p ist stvri pkrnut pstupk prd sudm ili
pstupk prd sudm prvnsnn knn,
2. kd igldn d nm diskriminci n ku pdnsilc
pritub ukzu,
3. kd u ist stvri v pstup, nisu pdnti nvi dkzi,
4. kd je zbg prtk vrmn d uinjn pvrd prv
nmgu pstii svrhu pstupnj.
Ako postoji neki od ovih razloga Poverenik donosi zkluk
kim bvtv pdnsic pritub d n pstupti p pritubi.
Ako su ispunjeni uslovi za sprovoenje postupka, ispitu s d
li eventualno psti mgunst mirnog razreenja problema putem
mdici. informacije o tome ta je medijacija i kako se ona sprovodi
sadrane su u posebnom delu ovog Praktikuma.
Ukoliko nema uslova za sprovoenje medijacije, prituba se,
najkasnije u rku d 15 dn d dn njenog prim, dstvl licu z
k s tvrdi d izvril kt diskriminci. Ovom licu se uz pritubu
dostavlja i zahtev za izjanjenje i ostavlja mu se rk d 15 dn d dn
prim pritub d s izsni nvdim u pritubi i o osnovanosti
prutube. U zahtevu za izjanjenje precizira se o emu sve lice treba da se
izjasni. Tako se npr. od lica trai da navede i objasni zato je u konkursu
za stipendiranje postavio odreeni uslov koji kandidati treba da ispune,
da prui podatke o broju osoba sa invaliditetom koje je zaposlio, o visini
69

mesene zarade koju ostvaruju zaposleni mukarci i ene koji rade

na istim ili slinim poslovima, da se izjasni o razlozima zbog kojih je
podnosioca pritube rasporedio na drugo radno mesto i sl.
Vano je naglasiti da lice protiv koga je prituba podneta nema
zakonsku dunost da se izjasni; zakon kae da se ono moe izjasniti
(l. 37). ipak, veina onih protiv kojih su podnete pritube prua traena
izjanjenja.
U tku pstupk p pritubi utvruje se injnin stnj uvidm
u pdnt dkz, uzimnjm izv d pdnsic pritub, lic prtiv
kg pritub pdnt i drugg lic, k i n drugi nin, u skldu s
zknm (ln 37 ZZD).
Rdi prunj dltvrn i fiksn ztit, n snvu dluk
Poverenika, prdmti s prm stpnu hitnsti rzvrstvu u dve
ktgri: 1. Ndln kd prikuplni pdci ukzuu d lic
usld diskriminci u viskm riziku, zbg ttnih psldic, mgunsti
pnvlnj ili nstvlnj, dnsn prkidnj kt diskriminci.
Pstupk n sluu zpinj dmh i milnj, dnsn prpruk,
d se t pr, nksni u rku d 30 dn d pdnnj pritub;
2. Rdvn kd prikuplni pdci n ukzuu d lic usld
diskriminci u riziku milnj, dnsn prpruk, d se u rku d
90 dn d pdnnj pritub.
Postupak po pritubi mora se okonati u roku od 90 dana. Vano
je imati u vidu da je postupak pred Poverenikom besplatan ne plaaju
se takse ni bilo kakve druge naknade.

4.8. TA POvERENIK RADI KAD UTvRDI DA JE

IZvRENA DISKRIMINACIJA
Ako na osnovu prikupljenih injenica i pravnih propisa utvrdi
da je izvrena diskriminacija, Pvrnik dnsi milnje zajedno sa
prprukom u kojoj se navodi ta diskriminator treba da uini kako bi
tklonio pvrdu prv. Miljenje i preporuka moraju biti obrazloeni.
U miljenju Poverenik iznosi svoj stav da je ponaanje konkretnog
lica, tj. njegovo injenje ili proputanje diskriminatorno.
U preporuci se navodi ta diskriminator treba da preduzme
kako bi se spreilo dalje diskriminatorno ponaanje, otklonile posledice
70

diskriminacije i rtvi diskriminacije pruilo odgovarajue zadovoljenje.

U zakonu nije propisana lista preporuka, v s sm nvdi d r
prprukm kim s tklnj pvrd prv. ta e Poverenik
preporuiti da diskriminator uini, zavisi od niza okolnosti od
toga kako je diskriminacija izvrena, u emu se ona ogleda, kakve je
posledice izazvala, ko su rtve diskriminacije i sl. Tako e npr. u sluaju
uznemiravanja i poniavajueg postupanja prema zasposlenoj eni
diskriminatoru biti preporueno da se izvini rtvi diskriminacije i da
se ubudue suzdrava od uznemiravanja i poniavajueg postupanja
kim s vr dstnstv n; u sluaju diskriminacije izvrene
usvajanjem nekog pravnog akta koji sadri diskriminatorne odredbe,
diskriminatoru e biti preporueno da stavi van snage te odredbe i sl.
Diskriminatoru se moe dati preporuka da prduzm mr kk bi
bzbdi pristup bktu, d s suzdrv d dvnj izv ili irnj
id, stvv i infrmci kim s pdsti diskrimincia, mrnj
ili nsil i sl.
Primer miljenja i preporuke
Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prim
i rzmtr pritub zbg pvrd drdb Zkn zbrni
diskriminci, d milnj i prpruk i izri zknm utvrn
mr (ln 33 stv 1. tk 1. Zkn zbrni diskriminci
Slubni glsnik RS, br.22/2009), pvdm pritub . P. iz B,
Pvrnic z ztitu rvnprvnsti d
ILJNJ
ptim ktm . bnk pis prizvd: Pzmic p tkum
runu d 18. nur 2011. gdin, kim u lnu 3 stv 2.
prpisn prihvtliv ktgri klint fizik lic n
ml d 18 gdin u mmntu pdnnj zhtv i n stri
d 67 gdin u mmntu kmpltn tplt trnj dzvlng
prkrnj, uskrn prv sbm striim d 67 gdin
d krist bnkrsk uslug pzmic p tkum runu, im su
v sb npsrdn diskriminisn n snvu ling svstv
strsng db.
Pvrnic z ztitu rvnprvnsti, sglsn l. 33 stv 1. tk
1. i 39 stv 2. Zkn zbrni diskriminci, d . bnci
71

PRPRUKU
1. . bnk liminis iz ptg kt pis prizvd: Pzmic
p tkum runu d 18. nur 2011. gdin kritrium kim su
npsrdn diskriminisn sb stri d 67 gdin u krinju
bnkrsk uslug pzmic p tkum runu n snvu
strsng db k ling svstv.
2. . bnk ubudu vditi run d svim ptim ktim i
dlukm n kri drdb Zkn zbrni diskriminci, dnsn
d s suzdri d nprvdng prvlnj rzlik ili ndnkg
pstupnj i prputnj (iskluivnj, grnivnj ili dvnj
prvnstv), u dnsu n lic ili grup lic, k s zsniv n nkm
linm svstvu.
3. . bnk bvstiti Pvrnicu z ztitu rvnprvnsti, u
rku d 30 dn d dn prim milnj i prpruk, mrm
k sprvsti u cilu pstupnj p prpruci.
Milnj i preporuka moraju biti obrazloeni. U obrazloenju se
iznosi injenino stanje, i njegova pravna ocena, kao i motivi i razlozi
koji opravdavaju donoenje miljenja i preporuke odreene sadrine.
Miljenje i preporuka se dstvlju pdnsicu pritub i licu
prtiv kg pritub pdnt. Saglasno zakonu, diskriminatoru
se stvl rk d 30 dn d pstupi p prpruci i tklni pvrdu
prv. On je duan d pstupi p prpruci i tklni pvrdu prv u
rku d 30 dn d dn prim prpruk, k i d tm bvsti
Pvrnik.
Uklik diskriminator ne postupi po preporuci, odnosno ne
obavesti Poverenika da je postupio po preporuci, Pvrnik dnosi
rnj kim mu izri mru pmn i stvl mu nvi rk d 30
dn z tklnjnj pvrd prv. Reanje je knn i prtiv njg
ni dputn lb. Reenje se dostavlja podnosiocu pritube i
diskriminatoru. Uklik u nvm rku d 30 dn diskrimintr n
tklni pvrdu prv, Pvrnik duan d tm bvsti vnst.
Javnost se obavetava tako to se javno objavljuje da je odreeno
lice izvrilo diskriminaciju, u emu se ona ogleda i ta mu je preporueno
i da lice nije postupilo po preporuci. U obavetenju se navode podaci o
diskriminatoru (za fizika lica ime i prezime i mesto prebivalita, a za
pravna lica naziv i sedite). Obavetenje se objavljuje u jednim dnevnim
novinama sa nacionalnim tiraom i na sajtu Poverenika.
72

Primer obavetenja javnosti

ptin Prib nije uvela bsnski zik i ltinin pism u
slubenu upotrebu, iako je imala dunost da to uini, zbog
ega je poverenici za zatitu ravnopravnosti podneta prituba.
Poverenica je sprovela postupak i zakljuila da je ovim izvrn
diskriminci n snvu ncinln pripdnsti i donela je
preporuku da optina Priboj uvede u slubenu upotrebu bosanski
jezik i latinino pismo, jer je Ustvm, izmu stlg, prdvin
d ncinln mnjin imu prv n krinj svg zik i
pism. Takoe, Zknm ztiti prv i slbd ncinlnih
mnjin prpisn d dinic lkln smuprv bvzn
uvsti u rvnprvnu slubnu uptrbu zik i pism ncinln
mnjin uklik prcnt pripdnik t mnjin n njn
tritrii dsti 15%, a prema rzulttim psldnjg ppis
stnvnitv u Priboju ivi vi d 18% pripdnik/pripdnic
bnjk ncinln mnjin. S obzirom da optina Priboj nije
postupila po preporuci, poverenica za zatitu ravnopravnosti o
tome obavetava javnost.
Pvrnik nema ovlaenje d diskrimintr knjava k n
ptuu njgv prpruk, li ih m uvriti d t in utrittm
instituci ku prdstvl, sngm rgumnt i pritiskm vnsti.
Treba znati da se miljenjima i preporukama Poverenika
ne odluuje o neijem pravu, pa se zato protiv njih ne moe uloiti
alba, odnosno prigovor. Podnosioci pritubi i diskriminatori
ponekad upuuju albe, odnosno prigovore, nezadovoljni miljenjem
i preporukama Poverenika. Na ove albe i prigovore Poverenik nije
duan da odgovari.

4.9. TA POvERENIK RADI KAD UTvRDI DA

NIJE IZvRENA DISKRIMINACIJA
Kad utvrdi da nije izvrena diskriminacija, Poverenik dnsi
milnje u kojem navodi ovaj svoj stav. Miljenje se daje u pisanom
obliku i mora biti obrazloeno. Uvek se dstvl pdnsicu pritub i
licu prtiv kg pritub pdnt.
73

Primeri miljenja da nije izvrena diskriminacija

Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prim
i rzmtr pritub zbg pvrd drdb Zkn zbrni
diskriminci, d milnj i prpruk i izri zknm utvrn
mr (ln 33 stv 1. tk 1. Zkn zbrni diskriminci
Sl.glsnik RS br. 22/2009), pvdm pritub . . . iz B.
Pvrnic z ztitu rvnprvnsti d
ILJNJ
U pstupku ki sprvdn p pritubi . . . iz B. prtiv
. b. d. . ., pvdm ndbinj bspltn ulznic z kncrt
pvic Sade z . ., sin pdnsitlk pritub ki im utizm,
ni utvrn d je . b. d. . . dbil d izd bspltnu ulznicu
zbg bil kg ling svstv . ., p s pstupnj privrdng
drutv . b. d. . . n m kvlifikvti k diskrimintrn.
_____________
Pstupui u kviru zknm prpisn ndlnsti d prim
i rzmtr pritub zbg pvrd drdb Zkn zbrni
diskriminci, d milnj i prpruk i izri zknm utvrn
mr (ln 33 stv 1. tk 1. Zkn zbrni diskriminci, Sl.
glsnik RS br. 22/2009), Pvrnic z ztitu rvnprvnsti d
ILJNJ
Rnjm Skuptin grd Uic br 06-82/10 d 12. nvmbr
2010. gdin, kim B. V. rzrn funkci ln Uprvng dbr
KP ..., ni izvrn kt diskriminci n snvu ling svstv
plitikg ubnj (npripdnj plitik strnci).

4.10. KADA POvERENIK PODNOSI TUbU

PROTIv DISKRIMINATORA
Zakonom o zabrani diskriminacije Pvrnik vln d protiv
diskriminatora podnese tubu. Treba imati u vidu da podnoenje tub
nije namenjeno tome da se obezbedi ptvnj prpruk Pvrnik,
niti d pstupk p pritubm. Poverenik podnosi tubu kad oceni
74

da je sluaj diskriminacije d strtkg zn i da je ptrbn vditi

tzv. strtku prnicu.
Strateke parnice se uvek vode u javnom interesu, bez obzira da
li je povod za pokretanje parnice diskriminacija jednog lica ili grupa lica.
Voenje ovih parnica omoguava da se unapredi sudska praksa, da se
javnost senzibilie za problem diskriminacije i utie na promene stavova
javnog mnjenja. Za voenje stratekih parnica biraju se tipini sluajevi
iroko rasprostranjene diskriminacije, u pogledu kojih postoje dobri
izgledi za uspeh.
Pvrnik u sudskm pstupku tuilac, a ne zastupnik
diskriminisanog lica ili grupe lica. On tubu pdi u sv im i u javnom
interesu, s tim to mu je nphdn pisana sglsnst diskriminisng
lic, ako je diskrimincia izvrena samo prema odreenom licu.
Pvrnik u tubi m da istakne sve zahteve koji su propisani zakonom,
izuzv zhtv z nkndu mtriln i nmtriln tt. Ovaj zahtev
moe da istakne iskljuivo diskriminisani.
Poverenik snosi sav teret voenja parnice, tako da parnica ne
izaziva nikave trokove za diskriminisano lice. Diskriminisano lice moe
biti pozvano da svedoi. U parnici moe svedoiti i tzv. dobrovoljni
ispitiva diskriminacije. Mogu se koristiti i sva druga dokazna sredstva,
kao to su isprave, statistiki podaci, sasluanje stranaka, vetaenje i sl.

4.11. KADA POvERENIK PODNOSI

PREKRAJNU PRIJAvU
Poverenik podnosi prekrajnu prijavu kada u toku postupka po
pritubi ili na drugi nain sazna da je nekim injenjem ili proputanjem
izvren prekraj koji je propisan zakonima u oblasti zatite od
diskriminacije. Kao to smo napred objasnili, zakonima su mnogi
sluajevi diskriminacije, kao i nesprovoenje zakonom utvrenih
psbnih (afirmativnih) mra, propisani kao prekraji i propisane su
prekrajne kazne.

75

76

5 MEDIJACIJA U OKvIRU
SlUbE POvERENIKA ZA
ZATITU RAvNOPRAvNOSTI

akonom o zabrani diskriminacije popisano je da Poverenik

predlae sprovoenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih
radnji u postupku (l. 38). Saglasno tome, medijacija je jedna od metoda
za mirno (sporazumno) razreavanje situacije nastale povodom nekog
dogaaja za koji podnosilac pritube tvrdi da predstavlja diskriminaciju.
Ukoliko na osnovu odreenih pokazatelja zakljui da je sluaj podoban
za medijaciju, ovlaeno lice u strunoj slubi Poverenika preduzima
radnje kako bi strane obavestio o mogunosti sprovoenja medijacije.
Treba imati u vidu da medijaciju ne sprovode lica zaposlena
u strunoj slubi Poverenika, niti je medijacija sastavni deo postupka
po pritubi. U odnosu na medijaciju, institucija Poverenika javlja
se kao svojevrsni servis i njena uloga se sastoji u tome da obezbedi
organizacione i tehnike uslove za sprovoenje medijacije. Drugim
reima, institucija Poverenika ima samo ulogu administratora koji prua
podrku sprovoenju postupka medijacije.
U daljem tekstu date su osnovne informacije o medijaciji i
postupku medijacije.

5.1. TA JE MEDIJACIJA
Medijacija je nain reavanja sukoba u kojem trea neutralna
strana (medijator) usmerava razgovor izmeu osoba u sukobu, pomaui
im da dou do reenja koje svima odgovara. Osobe koje su u sukobu
esto su rigidne u vienju konflikta i njegovog reenja veruju da znaju
u emu je zapravo problem, i ta bi bilo najbolje reenje. Medijatori
im pomau da problem preispitaju, sagledaju iz novog ugla, razumeju
vienje druge strane, te da dou i do drugih moguih reenja, birajui
77

na kraju ono koje je svima prihvatljivo. Medijatori ne donose odluku

umesto strana. Mo odluivanja o reenju sukoba imaju iskljuivo osobe
izmeu kojih je sukob nastao.
Medijacija je uvek dobrovoljna moe se sprovesti samo uz
pristanak svih strana. Takoe je i poverljiva sve to je reeno tokom
medijacije ostaje meu uesnicima u procesu. Podaci do kojih se dolo
tokom medijacije ne smeju se otkrivati treim licima, niti upotrebiti u
nekom drugom postupku. Strane u sukobu su tretirane ravnopravno
bez obzira na njihov status, poziciju u drutvu, itd. Svi imaju uvaavanje
tokom razgovora, jednaku mogunost da iznesu svoje vienje i da odluuju
o reenju.
Dijalog koji se tokom medijacije uspostavlja meu osobama
podstie njihovo meusobno razumevanje, uvaavanje, kao i
sagledavanje problema iz ugla druge osobe. Strane se usmeravaju na
razumevanje problema, umesto na traenje krivca kroz meusobno
etiketiranje i optuivanje. Na taj nain medijacija, pored reenja
konkretnog problema, prua i model pristupa komunikaciji i sukobima,
koji osobama moe pomoi da ouvaju dobre odnose sa onima koji su
im vani.

5.2. MEDIJACIJA U SlUAJEvIMA

DISKRIMINACIJE
Cilj medijacije u sluajevima diskriminacije jeste razreenje
situacije koja je osnov pritube, zaustavljanje povreujueg ponaanja,
kao i spreavanje njegovog ponavljanja. Medijator, kao neutralna
strana, pomae osobama da razgovaraju o problemu, sagledaju ga na
drugaiji nain i razree spornu situaciju. Nain na koji se vodi razgovor
izmeu lica koje je podnelo pritubu i lica protiv koje je prituba podneta
osmiljen je tako da se izbegne sekundarna viktimizacija i relativizacija
nasilja koje se dogodilo.

5.3. KADA SE MOE PRIMENITI MEDIJACIJA

Medijacija nije primenljiva u svim sluajevima na koje se
pritube odnose.
Pogodna je za primenu kada je diskriminatorni akt na koji se
prituba odnosi poinio pojedinac (fiziko lice) ili grupa, pogotovo ukoliko
su strane u svakodnevnom ivotu usmerene jedna na drugu (komije,
78

saradnici na poslu i slino). Zatim, primenljiva je i u sluajevima kada je

diskriminatorni akt izvrio pojedinac u okviru svoje profesionalne uloge,
inei neto to nije deo pravila slube (npr. alterski slubenik koji vrea
klijenta na nacionalnoj osnovi). Ukoliko je akt na koji se prituba odnosi
poinilo pravno lice, medijacija je primenljiva ako je predmet pritube
ponaanje koje se odnosi na neku osobu ili pojedinani akt (npr. otkaz
ugovora o radu).
Medijacija nije pogodna kada se prituba odnosi na ponaanje
koje je zasnovano na nekom optem aktu pravnog lica, kao to je
pravilnik, statut i sl.
Za procenu primenljivosti medijacije vani su i kriterijumi koji se
tiu samih osoba u postupku podnosioca pritube i osobe protiv koje
je prituba podneta. U tom smislu, medijacija je primenljiva ako se lice
protiv koga je prituba podneta slae da se dogaaj odigrao onako kako
je navedeno; kada lice protiv koje je prituba podneta prepoznaje da je
to delo povredilo drugu stranu; kada prihvata sopstvenu odgovornost
za poinjeno delo; kada su ciljevi obe strane u skladu sa mogunostima
medijacije (na primer, osoba koja je podnela pritubu eli da osoba koja
joj je nanela povredu uje kako se ona zbog toga osea to medijacija
moe pruiti).
Medijacija nije primenljiva kada se lice protiv koga je prituba
podneta ne saglaava sa navodima pritube (npr. negira da se dogaaj
desio na nain na koji je u pritubi opisano); kada lice protiv koje
je prituba podneta ne uvia da je svojim ponaanjem povredio
podnosioca pritube (npr. misli da to to je uinio nije nita loe, da
njegovo ponaanje predstavlja uobiajeni nain ponaanja prema
pripadnicima odreene grupe); kada cilj jedne od strana nije u skladu
sa mogunostima medijacije (npr. osoba koja je podnela pritubu eli
da nezavisni autoritet proceni da li je delo iz pritube diskriminacija u
medijaciji nee dobiti takvu vrstu procene).

5.4. TA MOETE OEKIvATI UKOlIKO STE

ZAINTERESOvANI ZA MEDIJACIJU
Postupak pred Poverenikom za zatitu ravnopravnosti zapoinje
podnoenjem pritube. Ukoliko je Poverenik nadlean da postupa po
pritubi, ovlaeno lice u strunoj slubi procenjuje pritubu kako bi
ispitao da li je sluaj koji je opisan u pritubi pogodan za medijaciju.
Ukoliko proceni da je sluaj podoban za medijaciju, tj. da je medijabilan,
79

uputie dopis licu protiv koga je prituba podneta, u kojem e,

izmeu ostalog, preporuiti sprovoenje medijacije. Ako ovo lice nije
zainteresovano za medijaciju, po pritubi se postupa po uobiajenom
postupku.
Podnosiocu pritube medijacija se nudi samo ako je druga
strana ve prihvatila sprovoenje postupka medijacije. Na ovaj nain
se izbegava svaka mogunost sekundarne viktimizacije, odnosno,
mogunost da podnosilac pritube koji je ve bio izloen diskriminaciji
doe u situaciju da prvi prihvati medijaciju, a zatim doivi odbijanje.
Ukoliko su obe strane zainteresovane za postupak medijacije, tj.
saglasne su da se ovaj postupak sprovede, prvo se organizuju odvojeni,
pripremni sastanci. Medijator se na pripremnim sastancima upoznaje
sa osobama koje e uestvovati u razgovoru, sa njihovim vienjem
sporne situacije i njihovim oekivanjima od medijacije. Na osnovu toga
se procenjuje nain voenja same medijacije, kako bi itav proces bio
u najveoj meri prilagoen potrebama strana procenjuje se da li je
bolje organizovati zajedniki sastanak ili bi medijaciju trebalo voditi
kroz odvojene sastanke (npr. u sluaju brige za bezbednost osobe na
zajednikom sastanku).
Nakon okonanih pripremnih razgovora sprovodi se sama
medijacija, bilo putem zajednikog sastanka, odvojenih sastanaka, ili
kombinacijom ova dva naina rada.

5.5. KAKO SE bIRA MEDIJATOR

Medijaciju ije se sprovoenje organizuje u okviru slube
Poverenika moe voditi samo osoba sa Liste medijatora Poverenika
za zatitu ravnopravnosti. Na Listi medijatora nalaze se profesionalci
razliitih struka koji su posebno obueni za sprovoenje medijacije
u sluajevima diskriminacije. Uslove obuke i kvalifikacije koje su
neophodne za upis na Listu medijatora propisao je Poverenik za zatitu
ravnopravnosti.
Ukoliko su se strane saglasile o sprovoenju medijacije,
ovlaeno lice u slubi Poverenika angauje medijatora sa Liste kao
privremenog medijatora koji organizuje i vodi pripremne sastanke. Na
ovim sastancima strane, izmeu ostalog, biraju medijatora sa Liste koji
dalje vodi medijaciju. Ukoliko strane ne mogu da se saglase oko linosti
medijatora, medijatora odreuje Poverenik.
80

5.6. TA MEDIJACIJA PRUA

U medijaciji strane mogu postii svaki dogovor koji odgovara
njihovim potrebama i interesima, ukoliko nije protivan prinudnim
propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. U odnosu na preporuku
koju daje Poverenik, dogovor postignut u medijaciji moe da bude
inventivniji, konstruktivniji i u veoj meri prilagoen potrebama strana.
Medijacija moe da omogui susret strana, razgovor, priliku
da osoba koja je doivela nasilje kae drugoj osobi kako se u toj
situaciji oseala, priliku da dobije razumevanje, prihvatanje, da ojaa
samopouzdanje, priliku da od druge strane uje zbog ega je osoba
uradila to to ju je povredilo, to je obino veoma bitno za emotivni
oporavak rtava nasilja. (Treba imati u vidu da se u medijaciji dogaaj
opisan u pritubi shvata kao nasilje u irem smislu.)
S druge strane, medijacija prua priliku osobi koja je poinila
nasilje da svoja loa oseanja u vezi s tim podeli sa osobom koja ga je
pretrpela. Poiniocima nasilja to moe biti veoma vano kako bi mogli
da prevaziu loa oseanja i nastave ivot dalje.
Medijacija takoe prua priliku osobama da obnove ili uspostave
odnos, to moe biti bitno u situacijama kada su osobe u svakodnevnom
ivotu usmerene jedna na drugu (npr. komije, kolege sa posla,
saradnici).
Kako same osobe donose odluku o tome ta e initi njihov
konani dogovor, pretpostavka je da on za njih ima smisla i da e ga
potovati. Meutim, sporazum postignut u medijaciji strane mogu
podneti sudu radi zakljuenja sudskog poravnanja. Ako sud nae da je
sporazum doputen, tj. da nije protivan prinudnim propisima, javnom
poretku i dobrim obiajima, zasvedoie sadrinu sporazuma i dati mu
snagu sudskog poravnanja, koje ima svojstvo izvrne isprave. Za sluaj da
jedna strana ne ispuni obavezu koja je utvrena sudskim poravnanjem,
druga strana moe traiti prinudno izvrenje, ako je priroda obaveze
takva da se moe prinudno izvriti (npr. obaveza naknade tete).
Kao to je ve reeno, medijacija se ne moe sprovesti ako osoba
koja je podnela pritubu trai utvrivanje (miljenje) da ponaanje
druge strane predstavlja diskriminaciju. U medijaciji se dogaaj opisan
u pritubi shvata kao nasilje u irem smislu, ali medijacija nije usmerena
na analizu dogaaja u pravcu ustanovljavanja diskriminacije. U postupku
koji vodi Poverenik za zatitu ravnopravnosti po pritubi donosi se
miljenje o tome da li jedan akt predstavlja diskriminaciju ili ne.
81

imajui u vidu da je poverljivost jedan od bitnih principa

medijacije, ovaj princip iskljuuje mogunost informisanja javnosti o
dogaaju koji je povod za pritubu. Zato se putem medijacije ne moe
podizati svest javnosti o diskriminatornim praksama. Da bi se ovaj
nedostatak ublaio, vai pravilo da se stranama ne nudi medijacija ako
se radi o sluaju koji je podoban za strateku parnicu i povodom koga je
Poverenik odluio da podnese tubu.

5.7. KOlIKO TRAJE MEDIJACIJA

Medijacija zapoinje nakon pripremnih sastanaka i esto se
okonava ve posle jednog susreta, koji traje dva do tri sata. Ponekad
su potrebna dva i vie susreta, to zavisi od mnogih faktora prirode
ponaanja koje je povod medijaciji, spremnosti strana na otvoren dijalog
itd. Ukoliko se medijacija odvija kroz odvojene sastanke, potrebno je
vie vremena za okonanje procesa. Krajnji rok za okonanje postupka
medijacije je 30 dana od trenutka njenog pokretanja.

5.8. KO UESTvUJE U MEDIJACIJI

Uesnici u medijaciji su osoba koja je podnela pritubu i osoba
protiv koje je prituba podneta. Da bi se medijacija uspeno sprovela,
odnosno da bi se postigao konani dogovor, vano je da osobe koje
su prisutne na medijaciji imaju mo odluivanja. Ovo se prevashodno
odnosi na situacije kada je jedna strana pravno lice. Predstavnik
pravnog lica mora imati ovlaenje za donoenje odluka u oblasti o kojoj
e u medijaciji biti re (npr. ako e se na medijaciji razgovarati o otkazu
ugovora o radu za koji zaposleni misli da predstavlja akt diskriminacije,
osoba koja uestvuje u ime poslodavca mora imati ovlaenja da
donosi odluke u oblasti u kojoj se mogu kretati predlozi dogovora
mo odluivanja o eventualnom vraanju osobe u radni odnos, mo
odluivanja o eventualnoj isplati materijalnog obeteenja i sl.). Ukoliko
predstavnik pravnog lica nema potrebna ovlaenja, medijator moe
obustaviti dalji razgovor.
Pored samih strana u medijaciji mogu uestvovati i njihovi
advokati. Vano je napomenuti da i u tom sluaju strane moraju biti
prisutne medijacija se nee sprovesti ukoliko je prisutan samo advokat.
Kako je povod medijacije nasilje, medijaciji mogu prisustvovati
i osobe od poverenja. One nisu ravnopravni sagovornici, ve su
prvenstveno tu da svojim prisustvom prue osobi emotivnu podrku.
82

5.9. gDE SE ODRAvA MEDIJACIJA

Medijacija se uobiajeno odvija u mestu prebivalita osoba koje
u njoj uestvuju, odnosno u mestu za koje su se strane sporazumele da
e se medijacija odrati. Prostorija u kojoj se odrava sastanak bira se
tako da ne favorizuje unapred ni jednu stranu i mora biti pristupana
osobama sa invaliditetom.

5.10. KO PlAA MEDIJACIJU

Medijacija koja se odvija u okviru slube Poverenika za zatitu
ravnopravnosti potpuno je besplatna. Sve trokove sprovoenja
medijacije, kao i trokove drugih radnji koje se preduzimaju, snosi
Poverenik za zatitu ravnopravnosti.

5.11. EvAlUACIJA
Postupci medijacije se evaluiraju s aspekta njihove efikasnosti i
zadovoljstva osoba koje su u medijaciji uestvovale. Na kraju postupka
medijacije svi uesnici imaju priliku da izraze svoje utiske popunjavanjem
upitnika.

5.12. UlOgA ADvOKATA U MEDIJACIJI

U mnogim zemaljama, razvoj medijacije praen je otporom
advokata koji je zasnovan na pogrenoj pretpostavci da bi takav
alternativni nain reavanja sukoba i sporova mogao negativno da
utie na njihove prihode. Da je otpor iroj primeni medijacije neosnovan
i da predstavlja rezultat predrasuda, te da je medijacija sutinski
upravo u interesu kako strana u sporu, tako i advokata i drugih pravnih
zastupnika, pokazuje meunarodna praksa i sve vei broj advokata koji
se i sami obuavaju na polju medijacije kako bi bili u mogunosti da
svojim klijentima prue bolju zatitu i, eventualno, dodatnu vrstu usluge.
Podrkom za uee u procesu medijacije, advokat moe oekivati i vee
zadovoljstvo klijenta i izgradnju bolje profesionalne reputacije i ugleda.
Advokati koji prihvate i poznaju postupak medijacije, svesni su prednosti
koja im ona prua u odnosu na sudski i drugi formalni postupak, i u
prilici su da efikasnije tite i zastupaju interese svojih klijenata. Takoe,
medijacija otvara velike mogunosti dodatnog angamana advokata, jer
i pre pokretanja sudskog ili drugog postupka oni mogu zastupati svoje
klijente radi reavanja sporova putem medijacije.
83

U pogledu medijacije u sluajevima diskriminacije, uloga

advokata veoma je vana, bez obzira da li u postupku medijacije zastupaju
rtvu diskriminacije ili onoga za koje se tvrdi da je izvrio diskriminaciju,
iako treba imati u vidu da e se znaajan broj ovih situacija raavati i
bez uea pravnih zastupnika. Naime, sporna situacija za koju rtva
tvrdi da predstavlja diskriminaciju moe doi u medijaciju na tri naina:
nakon podnoenja tube sudu, nakon podnoenja pritube Povereniku,
ili pre pokretanja bilo kakvog drugog postupka. Kao to je ve reeno,
medijacija nije primenljiva u svim sluajevima diskriminacije, naroito
zbog potrebe zatite rtve nasilja od sekundarne viktimizacije, kao i zbog
potrebe voenja stratekih parnica, odnosno pribavljanja formalne
odluke kojom se utvruje da je diskriminacija izvrena i nalau druge
obaveze predviene zakonom, a koja bi imala karakter presedana i bila
podobna da oblikuje i usmeri buduu praksu u slinim sluajevima.
U praksi se najee dogaa da sud ili Poverenik predloe
stranama medijaciju kao nain mirnog reavanja sporne situacije, a
kako je medijacija dobrovoljna i jo uvek nedovoljno poznata, strane se
po pravilu obraaju svojim pravnim zastupnicima za dalji savet. Stoga je
uloga advokata i drugih pravnih zastupnika veoma vana, pre svega zbog
procene podobnosti sluaja za reavanje putem medijacije, pruanja
najcelishodnijeg pravnog saveta, kao i daljeg efikasnog zastupanja
interesa svojih klijenata u medijaciji ili u nekom drugom postupku za
zatitu od diskriminacije.
Pored toga to, kao punomonici koje su strane angaovale,
uestvuju u postupku medijacije u sluajevima diskriminacije, advokati
e u sluajevima diskriminacije imati znaajnu ulogu kao pruaoci
besplatne pravne pomoi, i to: u postupcima po pritubama pred
Poverenikom za zatitu ravnopravnosti, u parnicama za zatitu od
diskriminacije, kao i u postupcima medijacije, to nacrt novog Zakona o
besplatnoj pravnoj pomoi predvia.

84

DODATAK

MEUNARODNI DOKUMENTI
Povelja Ujedinjenih nacija, 1948.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
Konvencija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
1965, Sl. list SFRJ, 31/67.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, 1966,
Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, 7/71.
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima, 1966, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, 7/71.
Konvencija o pravima deteta, 1989. godine, Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori, br. 15/90 i 2/97.
Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije
ena, 1979, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 11/81.
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, 2006, godine,
Sl. Glasnik RS br. 42/09.
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, 1950.
Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili
poniavajuih kazni ili postupaka, 2002.
Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, 1992.
Okvirna konvenciju Saveta Evrope o zatiti nacionalnih
manjina, 1994.
Revidirana evropska socijalna povelja, 1996.
85

Preporuka br. R (91) 5 Komiteta ministara dravama lanicama

o pravu na kratko izvetavanje o dogaajima od izuzetnog
znaaja u sluajevima kada su iskljuiva prava za njihovo
televizijsko emitovanje dobijena u prekograninom kontekstu
Preporuka CM/Rec(2010)5 Komiteta ministara zemalja
lanica Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije
na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta
Strazburka deklaracija o Romima, Sastanak na visokom nivou
o Romima Saveta Evrope, Strazbur, 2010.

86

DOMAI PROPISI:
Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 98/2006)
Zkn zbrni diskriminci (Sl. glasnik RS, br. 22/2009)
Zkn ztiti prv i slbd ncinlnih mnjin (Sl. list
SRJ, br. 11/2002, Sl. list SCG, br. 1/2003 Ustavna povelja i Sl.
glasnik RS, br. 72/2009 dr. zakon)
Zkn sprvnju diskriminci sb s invlidittm
(Sl. glasnik RS, br. 33/2006)
Zkn prfsinln rhbilitcii i zplvnju sb s
invlidittm (Sl. glasnik RS, br. 36/2009)
Zkn rvnprvnsti plv (Sl. glasnik RS, br. 104/2009)
Zkn rdu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)
Zkn zdrvstvn ztiti (Sl. glasnik RS, br. 107/2005,
72/2009 dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011)
Zakon o javnom informisanju (Sl. glasnik RS, br. 43/2003,
61/2005, 71/2009, 89/2010 odluka US i 41/2011 odluka US)
Zkn snvm sistm brzvnj i vspitnj (Sl.
glasnik RS, br. 72/2009 i 52/2011)
Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju (Sl. glasnik
RS, br. 18/2010)
Zkn crkvm i vrskim zdnicm (Sl. glasnik RS, br.
36/2006)
Zakon o socijalnoj zatiti (Sl. glasnik RS, br. 24/2011)
Zakon o sportu (Sl. glasnik RS, br. 24/2011)
Zakon o mladima (Sl. glasnik RS, br. 50/2011)
Zakon o volontiranju (Sl. glasnik RS, br. 36/2010)
Zakon o oglaavanju (Sl. glasnik RS, br. 79/2005)
Zakon o radiodifuziji (Sl. glasnik RS, br. 42/2002, 97/2004,
76/2005, 79/2005)
Krivini zknik Rpublik Srbi (Sl. glasnik RS, br. 72/2011 i
101/2011)

87

IZAbRANA lITERATURA
Analiza Zakona o ravnopravnosti spolova, Goran Selanec, CESi,
Zagreb, 2008.
Antidiskriminacioni zakoni vodi, Saa Gajin i dr., Centar za
unapreenje pravnih studija, Beograd, 2010.
Diskriminacija ena na radnom mestu Prirunik za
potrebe inspekcije rada, Nataa Perii Pavlovi, Uprava za rodnu
ravnopravnost, Beograd, 2009.
Diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije i rodnog
identiteta u Evropi, Thomas Hammarberg, Vijee Evrope, 2011.
govor mrnje, zbornik radova, Defendologija, Centar za
bezbjednosna, socioloka i kriminoloka istraivanja, Banja Luka, 2010.
graanskopravna zatita od diskriminacije na prostoru
Zapadnog balkana, Nevena Petrui, Aktuelne tendencije u razvoju i
primeni evropskog kontinentalnog prava, Centar za publikacije Pravnog
fakulteta u Niu, Ni, 2010.
Komentar Zakona o ravnopravnosti polova, Marijana Pajvani,
Nevena Petrui, Senad Jaarevi, Centar modernih vetina, Beograd,
2010.
Komentar zakona o zabrani diskriminacije, sa objanjenjima
i pregledom prakse u uporednom pravu, Faris Vehabovi i dr.,
Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2010.
ljudska prava, uputstva za upotrebu, Nenad Popovi (ur.), Odbor
za graansku inicijativu, Ni, 2004.
ljudska prava za ene, Gorana ori, (ur.), Odbor za graansku
inicijativu, Ni, 2004.
ljudska prava u Srbiji 2011, Beogradski centar za ljudska prava,
Beograd, 2012.
Prava manjina, Dragan uni (pr.), Odbor za graansku inicijativu,
Ni, 2005.
Pravno nevidljiva lica u Srbiji i dalje bez reenja, Praxis, Beograd,
2011.
Primena Krivinog zakonika u sluajevima diskriminacije,
Aleksandar Olenik, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd,
2010.
88

Predrasude na videlo homofobija u Srbiji 2010, Gej Strejt

Alijansa, Beograd, 2010.
Prirunik o europskom antidiskriminacijskom pravu, Agencija
Europske unije za temeljna prava, Vijee Europe, Luksemburg, 2010.
Prirunik za obuku sudija i javnih tuilaca o Zakonu o zabrani
diskriminacije, grupa autora, UNDP, 2010.
Prirunik za primenu antidiskriminacionog zakonodavstva,
Mario Reljanovi i dr., Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih
tuilaca, Beograd, 2010.
Prirunik za advokate o zastupanju Roma rtva diskriminacije,
Centar za prava manjina, Beograd, 2005.
Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih
mogunosti, od ideje do prakse, Nevena Petrui, (ur.), Savet za
ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, Organizacija za evropsku
bezbednost i saradnju, Misija OEBS-a u Srbiji, Beograd, 2007.
Sloboda izraavanja, vodi za primenu lana 10 Evropske
Konvencije o ljudskim pravima, Monica Macovei, Savet Evrope,
2010.
Slino a razliito, Diskriminacija u Europskoj uniji i Republici
hrvatskoj, Snjeana Vasiljevi, Zagreb, 2011.
Zabrana diskriminacije u Srbiji i ranjive drutvene grupe,
Mirna Kosanovi i dr., Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd,
2010.
Zbornik radova i tekstova Saveta Evrope o jednakosti meu
polovima, Savet Evrope, Beograd, 1999.
vere manjina i manjinske vere, Dragoljub orevi i dr., JUNiR,
Zograf, Ni, 2001.
vodi uz Zakon o suzbijanju diskriminacije, Aida Grgi i dr.,
Ured za ljudska prava Vlade Republike Hrvatske, Zagreb, 2009.
vodi kroz Zakon o zabrani diskriminacije, Dejan Milenkovi,
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2010.
vodi protiv diskriminacije, Saa Gajin i dr., Centar za demokratiju
i ljudska prava, Podgorica, 2006.

89

KORISNI KONTAKTI I INTERNET ADRESE

Narodna skuptina Republike Srbije http://www.parlament.gov.rs
Predsednik Republike Srbije http://www.predsednik.rs/
vlada Republike Srbije http://www.srbija.gov.rs/
Poverenik za zatitu ravnopravnosti
http://www.ravnopravnost.gov.rs/
Zatitnik graana http://www.ombudsman.rs/
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu
podataka o linosti http://www.poverenik.org.rs/
Uprava za ljudska i manjinska prava
http://www.ljudskaprava.gov.rs/
Uprava za rodnu ravnopravnost http://www.gendernet.rs/
Evropski sud za ljudska prava
http://www.echr.coe.int/ECHR/Homepage_EN
Sud pravde Evropske unije http://curia.europa.eu/
Evropski Ombudsman
http://www.ombudsman.europa.eu/start.faces
visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija
http://www.ohchr.org/EN/Pages/WelcomePage.aspx
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope
http://www.coe.int/t/commissioner/default_en.asp
fond za razvoj Ujedinjenih nacija http://www.undp.org.rs/
Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i
osnaivanje ena (UN Women) http://www.unwomen.org/
Deiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEf) http://www.unicef.rs/
Savet Evrope http://www.coe.int/
Evropska mrea tela za ravnopravnost (EQUINET)
http://www.equineteurope.org/
Evropska agencija za fundamentalna prava (fRA)
http://fra.europa.eu/fraWebsite/home/home_en.htm
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI)
http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/default_en.asp
90

Obrazac pritube

REPUBLiKA SRBiJA
POVERENiK ZA ZATiTU
RAVNOPRAVNOSTi

PRiTUBA
VANO OBAVETENJE: Prituba koju nam uputite bie kopirana i dostavljena
fizikom i/ili pravnom licu, odnosno organu protiv koga podnosite pritubu.
LiNi PODACi O PODNOSiOCU PRiTUBE
1. iME: _________________
2. PREZiME: __________________
3. NAZiV _________________(ako je podnosilac pritube pravno lice)
4. DA Li PRiTUBU PODNOSiTE ZA NEKO DRUGO LiCE: _________
(odgovorite sa DA ili NE)
5. AKO JE ODGOVOR NA PRETHODNO PiTANjE POTVRDAN,
NAPiiTE U iJE iME PODNOSiTE PRiTUBU:
_________________________________________________
6. DA Li iMATE SAGLASNOST LiCA U iJE iME PODNOSiTE
PRiTUBU: _______________
(odgovorite sa DA ili NE i obavezno priloite saglasnost, ukoliko je imate)
7. ADRESA/SEDiTE:
_________________________________________________
_________________________________________________
8. TELEFON: ___________________
9. E-mail: ______________________
10. DATUM ROENJA:____________(nije obavezan podatak)

91

PODACi O PRAVNOM i/iLi FiZiKOM LiCU, ODNOSNO ORGANU

PROTiV KOGA PODNOSiTE PRiTUBU
A) AKO SE PRiTUBA ODNOSi NA PRAVNO LiCE/ORGAN
1. NAZiV PRAVNOG LiCA/ORGANA ______________
2. SEDiTE i ADRESA _______________________
3. TELEFON _________________
4. DA Li STE ZAPOSLENi U TOM PRAVNOM LiCU ________
(odgovorite sa DA ili NE)
B) AKO SE PRiTUBA ODNOSi NA FiZiKO LiCE
1. iME i PREZiME ________________________
2. ADRESA _____________________
3. TELEFON ___________________
4. DA Li JE OSOBA ZA KOJU TVRDiTE DA VAS JE DiSKRiMiNiSALA
TO UiNiLA NA SVOM RADNOM MESTU/ iZVRAVAJUi RADNE
ZADATKE
_________________ (odgovorite sa DA ili NE)
5. AKO JE ODGOVOR NA PRETHODNO PiTANJE POTVRDAN,
NAVEDiTE GDE JE OSOBA ZAPOSLENA ___________________
__________________________________________________
_________________________________________________
(naziv preduzea/institucije/organizacije, adresu, telefon,
poziciju/radno mesto te osobe)
NAPOMENA: Ukoliko ima vie pravnih i/ili fizikih lica, odnosno organa
na koje se prituujete, molimo Vas da za svakoga posebno popunite obrazac
pritube.

92

OSNOV DiKRiMiNACiJE
Zaokruite jedan ili vie osnova (linih svojstava) na osnovu kojih smatrate
da ste bili diskriminisani.
1. Rasa
2. Boja koe
3. Preci
4. Dravljanstvo
5. Nacionalna pripadnost ili etniko poreklo
6. Jezik
7. Verska ili politika ubeenja
8. Pol
9. Rodni identitet
10. Seksualna orijentacija
11. imovno stanje
12. Roenje
13. Genetske osobenosti
14. Zdravstveno stanje
15. invaliditet
16. Brani i porodini status
17. Osuivanost
18. Starosno doba
19. izgled
20. lanstvo u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama
21. neko drugo lino svojstvo ______________ (molimo navedite)
Molimo Vas da ukratko navedete zato smatrate da je lino svojstvo
koje ste oznaili bilo povod za diskriminaciju.
______________________________________________
______________________________________________
______________________________________________
______________________________________________
GDE SE DESiO DOGAAJ POVODOM KOGA PODNOSiTE PRiTUBU
1. POSTUPAK PRED ORGANiMA JAVNE VLASTi (sud, optina,
ministarstvo, komisije...)
2. U POSTUPKU ZAPOLJAVANJA iLi NA POSLU
3. PRiLiKOM PRUANJA JAVNiH USLUGA iLi PRi KORiENJU
OBJEKATA i POVRiNA
4. OSTVARiVANE VERSKiH PRAVA
5. OBRAZOVANJE i STRUNO OSPOSOBLJAVANJE
6. OSTVARiVANJE MANJiNSKiH PRAVA
7. ZDRAVSTVENE USLUGE
8. NETO DRUGO __________________________________
________________________________ (molimo navedite)
93

OPiS DOGAAJA molimo Vas da dogaaj povodom koga podnosite

pritubu opiete detaljno, ukljuujui i podatke o vremenu, mestu, osobama
koje su bile prisutne i slino.
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
___________________________________________________
NAPOMENA: Ukoliko Vam je potrebno vie mesta za opis dogaaja, budite
slobodni da upotrebite dodatni papir.
DOKAZi: Molimo Vas da navedete dokaze koje dostavljate uz pritubu.
1. _________________________
2. _________________________
3. _________________________
1. DA Li STE POKRENULi SUDSKi POSTUPAK ______________
(odgovorite sa DA ili NE)
2. AKO JESTE, PRED KOJiM SUDOM i KADA _______________
______________________________________________
(molimo Vas da dostavite fotokopiju tube)

Datum

94

Potpis

95

CIP -
,
343.85:343.412(497.11)(035)
341.231.14(497.11)(035)
, , 1958Praktikum za zatitu od diskriminacije /
Nevena Petrui, Kosana Beker. - Beograd :
Partneri za demokratske promene Srbija :
Centar za alternativno reavanje sukoba, 2012
(Beograd : Manuarta). - 94 str. ; 24 cm
Tira 3.000. - Str. 7-8: Predgovor / Blao
Nedi. - Bibliografija: str. 85-90.
ISBN 978-86-915901-0-9
1. , , 1972- []
a) - - b) -
- -
COBISS.SR-ID 192989452

96