Telekomunikacije

1.1 Telekomunikacije
Tele udaljene
Komunikacije razmena svrsishodnih informacija

Gra
d
X

Informacije

Gra
d
Y

Slika - 1.1 Razmena informacija

Primeri :
1. telefonija
2. pismo
3. fax
4. videokonferencija
5. elektronska pota
6. prenos podataka
Telekomunikacije razmena svrsishodnih informacija na daljinu.
Polje telekomunikacija jedno od najpropulzivnijih polja u savremenoom drutvu.
Nove tehnologije se stalno stavljaju u slubu ljudi i omoguavaju razvoj novih
telekomunikacionih servisa.
Javni telkomunikacioni servis ne moe da privue panju potroaa ako:
- ne ispunjava aktuelne potrebe,
- nije po dostupnoj ceni,
- nije iroko rasprostranjen,
- nije prilagoen korisniku ( eng. user friendly) i
- nije pouzdan i raspoloiv u visokom stepenu.
Ovi uslovi impliciraju velike zahteve ka mrenim operaterima. Pod mrenim
operaterima se podrazumeva
kompanija koja administrira i odrava
telekomunikacionu mreu, to zahteva stalne i nove investicije u mrenu
infrastrukturu. Investicije u telekomunikacionu infrastrukturu imaju za cilj da :
- obezbede poboljanje postojeih servisa,
- ponude nove servise i
- poveaju kapacitet telekomunikacione infrastructure.
Primer je izuzetno brzog rasta telekomunikacione mree je grafikon rasta
mobilne telefonije, prikazan na lici 1.2.

Telekomunikacije

Slika - 1.2 Rast mobilne telefonije

1.2 Telekomunikacioni servisi

Telekomunikacioni servisi se dele na servise slubi nosilaca (eng. bearer
services) i teleservise. Razlika izmeu ove dve vrste servisa je prikazana na primeru
pisma i telefonije.
Kod prenosa pisma servis slube nosioca ine :
- potansko sandue,
- sortiranje i
- transport pisma.
Servis ili teleservis ini servis slube nosioca plus informacioni sadraj pisma.
Primer servisa telefonije je prikazan na slici 1.3.

Slika - 1.3 Telekomunikacioni servisi

Umesto servisa slube nosilaca moe se govoriti o mreama slubi nosilaca
(Bearer network). Mree slubi nosilaca imaju sopstvene bazine planove koji
ukljuuju numeraciju, tarifiranje i prenosniki plan. Telefonska mrea je mrea slube
nosioca sa sopstvenim planovima. Mreni operateri nudi krajnjim korisnicima
teleservise i servise slubi nosilaca. Servisi slubi nosilaca slue kao transportni
sistem. Teleservisi su kompletni jer osim transporta informacija nude funkciju
uspostave veze i jezika za komunikaciju i prenos poruka.

Telekomunikacije

1.3 Teleservisi
1.3.1 Interfejsi sa aspekta operatera
Sa aspekta operatera mree teleservisi se dele na:
- osnovne servise
- razliite vrste dodatnih servisa
Glasovna komunikacija izmeu dva korisnika teleservisa telefonije je primer
osnovnog servisa. esto su korisniku na raspolaganju i servisi sa dodatnom
vrednou ("value added services") i dodatni servisi ("supplementara services").
Servisi sa dodatnom vrednou nude usluge van osnovnog servisa mree, po
posebnoj ceni. Primeri servisa sa dodatnom vrednou su :
- pristup bazi podataka,
- poziv telefonistkinji, radi npr. 988 slube,
- 0900 pozivi,
- prevodi izmeu dva jezika.

1.3.2 Teleservisi sa aspekta korisnika

etiri osnovna servisa, po nainu prezentovanja informacija ka krajnjem
korisniku su :
- glas,
- podaci,
- video (pokretne slike) i
- multimedijalne informacije.
Teleservisi se takoe dele, po nainu na koji krajnji korisnik rukuje sa
informacijama, na :
- interaktivne servise,
- servise sa porukama,
- servise za izbor informacija ( retrival services ) i
- distributivne servise.
Interaktivni servisi: dozvoljavaju dvosmernu razmenu informacija. Glavni primer
je telefonija, gde je teleservis glas. Oba uesnika u servisu mogu odluiti kada da
govore i da prekinu konverzaciju.
Servisi sa porukama: podrazumevaju skladitenje informacija koje kasnije mogu
biti presluane ili proitane od strane korisnika. Glasovna pota je primer ovakvog
servisa. Korisnik koji nije dobio drugog korisnika moe uskladititi glasovnu poruku
koja e kasnije biti presluana.
Servisi za izbor (pregled) informacija: obezbeuju pristup informacijama
uskladitenim u bazama podataka. Kompanije i institucije omoguavaju krajnjim
korisnicima pristup informacijama na zahtev koji definie vrstu informacije.

Telekomunikacije
Distributivni servisi: se dele u dve vrste. Prvu ini jednosmerna komunikacija za
pojedinani prijemnik, kao to je na primer telefaks. Drugu grupu ini simultana
komunikacija ka vie prijemnika, kao to je na primer emitovanje radio ili televizijskog
programa.

1.4 Opis teleservisa

Svi osnovni servisi mree (glas, podatci, video i multimedija) se mogu dodatno
klasifikovati po nainu rukovanja informacijama (interaktivni servisi, servisi sa
porukama, servisi za izbor informacija i distributivni servisi).

1.4.1 Glas
Interaktivni servisi :
Telefonija je kompletno interaktivan servis. ak je i konferencijska veza sa vie
uesnika u komunikaciji interaktivni servis, obzirom da svaki uesnik u uzima
uee u komunikaciji. Konferencijska veza se moe smatrati i distributivnim
servisom obzirom da izgovorena informacija ide ka vie prijemnika.
Sevisi sa porukama :
Ova vrsta servisa se naziva glasovna pota. Pozivajua strana ostavlja glasovnu
poruku pozvanoj strani. Glasovna poruka se moe distribuirati na vie razliitih
"potanskih sanduia" (eng. voice mailbox), pa moe biti presluana od strane vie
pozvanih korisnika.
Servisi za izbor informacija :
Veoma su se brzo proirili nakon svoje pojave. Telefonski pretplatnik ima pristup
velikom broju glasovnih poruka, u bazi podataka, ukljuujui vremensku prognozu,
sportske rezultate, red vonje vozova, aviona i autobusa i slino. Izbor informacija
obezbeuje se pritiskom na tipku telefona sa tonskim biranjem ili na osnovu
prepoznavanja govora pozivajueg korisnika.
Distributivni servisi :
Najpoznatiji glasovni distributivni servis je radio difuzija. Veliki broj prijemnika
istovremeno prima glasovnu poruku, ali nije u mogunosti da utie na njen sadraj.

1.4.2 Podaci
Interaktivni servis :
Tipian primer interaktivnog servisa za prenos podataka je komunikacija dva
raunara preko telekomunikacione mree. Drugi primer je bankomat za izdavanje
gotovine sa bankovnog rauna. Za potrebe izdavanja gotovine, sa korisnikove
kreditne kartice, uspostavlja se veza izmeu bankomata i centralnog raunara u
banci i u odgovarajuem dijaloguse izdaje eljeni iznos gotovine.
Servisi sa porukama :
Koritenjem teleksa mogu se slati i primati poruke iz celog sveta. Preko milion
korisnika je vezano za teleks mreu, a 70% saobraaja je meunarodni teleks
saobraaj. Po dananjim standardima teleks je relativno spor (50 bit/s), takoe broj
razliitih znakova koji se mogu slati je ogranien, a mogu se slati jedino velika slova.
Uprkos tome teleks se smatra dobrim ureajem za slanje kratkih tekstualnih poruka.

Telekomunikacije
Elektronska razmena podataka (Electronic Data Exchange EDI ), je servis za
razmenu poruka koji se veoma brzo razvija, ukratko EDI se moe pisati kao razmena
standarnih poruka, preko komunikacionog medija, a izmeu razliitih raunarskih
aplikacija. Primer razmene podataka sa EDI standardom je prikazan na slici 4.1

Standardizovane
poruke

EDI
konvertor

Mrea

EDI
konvertor

Slika - 1.4 - EDI razmena podataka

Elektronska pota je danas jedan od najrairenijih servisa. Korisnik priprema
tekstualnu poruku i alje je preko komunikacione infrastrukture, koja je u ovom
sluaju Internet. Primljena poruka se sortira i skladiti na serveru pozvanog korisnika
odakle je on prihvati i stie uvid u njen sadraj.
Servisi za izbor informacija:
Tipian servis za izbor informacija su oni koje nudi Internet, a najei se izbor
vri WWW (World Wide Web) aplikacijom. Korisnici mogu da vre pregled Web
stranica iz itavog sveta koristei permanentnu ili dial-up konekciju na Internet.
Distributivni servisi za prenos podataka:
Preko telefonske mree vri se distribucija telefax poruka koje mogu sadrati
tekstualne poruke ili slike. Obzirom na pristupanu cenu telefax ureaja ovaj servis
je iroko rasprostranjen. Teletekst je drugi distributivni servis za prenos podataka koji
je u masovnoj upotrebi. Servis obezbeuju televizijske kompanije, a prijemnici su
televizijski pretplatnici.

1.4.3 Video
Interaktivni servisi:
Obzirom da interaktivni video servis sadi i druge vrste informacija (glas i/ili
podatke) ovaj servis se klasifikuje kao multimedijalni servis.
Servisi sa porukama:
Oekuje se da ubrzo glasovnu potu zameni video pota. Korisnik e biti u
mogunosti da ostavi "video" elektronsku potu koju kasnije pozvani korisnik moe
da pregleda.
Servisi za izbor informacija:
U okviru Interneta video informacija e se ubrzano iriti. Jedna od moguih
primena je marketing i kupovina na daljinu.

Telekomunikacije
Distributivni servisi:
Najpoznatiji distributivni video servis je televizija.

1.4.4 Multimedija
Interaktivni servisi:
Videokonferencija je dobar primer multimedijalnog interaktivnog servisa koji
kombinuje glas i sliku. U sobama za videokonferenciju korisnici mogu uspostaviti
video i glasovnu komunikacijubez obzira na geografsku udaljenost izmeu njih. Za
oekivati je da e doi do pada cena terminala za video telefoniju, kada je za
oekivati i iru zastupljenost ovog servisa. Uenje da daljinu i telemedicina, kada je
mogue npr. pregledati rentgenske snimke bez obzira na daljinu, su druga dva
primera koritenja interaktivnog multimedijalnog servisa.
Servisi sa porukama:
Servis sa porukama ne poseduju osobinu interaktivnosti to im smanjuje
atraktivnost u poreenju sa ostalim multimedijalnim servisima.
Servis za izbor multimedijalnih informacija:
Baze podataka sa multimedijalnim informacijama mogu ponuditi npr.
enciklopedije sa video i govornom informacijom. Video na zahtev se klasifikuje
izmeu servisa za izbor informacija i distributivnog servisa. Omoguava korisniku da
izabere film iz centralne baze podataka, a zatim ga pogleda na svom televizoru.
Servis je interaktivan obzirom da korisnik moe zaustaviti ili ubrzano pregledati film u
toku trajanja.
Distributivni servisi:
Primer je distributivnog multimedijalnog servisa video na zahtev ( Video-ondemand).

1.5 Mrea i zahtevi ka opremi

Glas, podaci i video zahtevaju razliite karakteristike mree i korisnike opreme.
Bitne osobine mree i korisnike opreme su:
- propusni opseg (bitska brzina),
- bitska stopa greke i
- kanjenje.
U zavisnosti od servisa koji se zahteva (zvuk, slika ili podaci) postoje razliiti zahtevi
ka mrei i korisnikoj opremi.

1.5.1 Zvuk i slika

Zvuk i slika zahtevaju izosinhroni servis od mree i korisnike opreme.
Izosinhronost znai da predajnik i prijemnik rade vremenski usklaeno, u istom ritmu.
Kanjenja mogu biti prihvatljiva samo do izvesne mere, kao to je primer satelitskog
prenosa telefonske veza. Meutim, varijacija kanjenja mora biti ograniena, poto
prijemnik zahteva informacije od mree u unapred definisanim intervalima vremena.
Naprimer, kod PCM kodovanog glasa prijemnik zahteva 8 bita kodovanog govora
svakih 125 mikro sekundi. Mala stopa greke u prenosu se moe tolerisati. Stopa
greke je odreena ljudskim sposobnostima da uje i vidi.
Druga bitna karakteristika glasa i video informacije je analogna priroda izvora
informacije. Analogna priroda podrazumeva beskonaan broj nijansi glasa ili video

Telekomunikacije
informacije. Sa druge strane digitalni izvori informacije proizvode konaan broj
vrednosti, na primer raunar je ogranien na jedinice i nule.
Ukoliko se signal prenosi kroz digitalnu mreu, a obzirom da analognu prirodu
glasovnih i video izvora informacije neophodna je digitalizacija na izvoritu, a da se
zatim na odreditu signal ponovo transformie u analogni oblik. Propusni opseg koji
zahteva prenos PCM kodovanog glasa je 64 kbit/s, a propusni opseg koji zahteva
video zavisi od eljenog kvaliteta i veliine slike.
Trea bitna karakteristika prenosa govora i slike je da izvor informacije rezervie
konstantan saobraaj dok je veza aktivna, i da je servis interaktivan. Interaktivnost
znai da nisu dozvoljeni dui prekidi u komunikaciji.

1.5.2 Prenos podataka

Prenos podataka ne zahteva sinhronizaciju izmeu predajnika i prijemnika.
Prihvatljiva su kanjenja promenljive duine u toku slanja podataka. Zahvaljui ovoj
osobini u mrei se mogu koristiti komutacioni elementi sa redovima ekanja tj.
uskladiti I prosledi vorovo mree(ruteri). Prenos podataka je veoma osetljiv na
bitske greke, odnosno situacije kada jedinica postane nula ili obrnuto. U cilju
ispravnog prenosa podataka bitske greke se moraju detektovati i ispraviti od strane
mree ili korisnikog terminala. Bitna osobina prenosa podataka je da se
komunikacija odvija u naletima (eng. burst), tj. alje se velika koliina podataka u
kratkim intervalima vremena, a zatim se ne alju podaci u sledeem intervalu
vremena. Mree za prenos podataka se realizuju tako da ne angauju resurse za
vreme kada nema komunikacije.

1.5.3 Zahtevi za sisteme sa integrisanim prenosom informacija

Sistemi sa integrisanim prenosom informacija prenose multimedijalni saobraaj
preko iste konekcije. Multimedijalni saobraaj podrazumeva integrisani zvuk, video i
podatke. Slika 1.5 islustruje zahtev za izosinhronim transmisijom za multimedijalnu
komunikaciju. Treba voditi rauna da se informacije prenose u paketima standardne
duine, zvanim elije ("cells").
Predajnik
Prijemnik

elija 4

elija 4

elija 3

elija 2

elija 3

elija 2

elija 1

elija 1

Mreno
kanjenje
Varijacija kanjenja T-t < 6.5ms (video transmisija)

Prijemnik

elija 4

elija 3

elija 2

elija 1

(T-t)< t
t

dozvoljeno
kanjenje

Slika - 1.5 - Transmisioni zahtevi za izosinhronom multimedijalnom komunikacijom

Telekomunikacije

Dozvoljena stopa greke (Bit Error Ratio BER) za prenos multimedijalnih

informacija u elijama iznosi 10 -9 , odnosno dozvoljava je jedan pogrean bit na
milijardu prenetih.

1.6 Servisi i razvoj mree

Da bi se razmatrao razvoj mree neophodno je videti vezu izmeu
telekomunikacionih servisa i razliitih naina ivota i potreba za komunikacijom.
Telekomunikacije se mogu opisati kao "direktna" komunikacija izmeu dve ili vie
osoba. Stoga telekomunikacije predstavljaju "produenje" direktne fizike
komunikacije.
Korisnik zahteva dve osnovne stvari od telekomunikacione mree:
- dostupnost i
- transparentnost
Korisnik eli da komunicira sa izabranom osobom, bez obzira na trenutnu
lokaciju, i da komunikacija bude to je mogue manje izmenjena kroz komunikacioni
medijum.

1.6.1 Dostupnost komunikacionih resursa

Klasifikacija seervisa koji su dostupni korisnicima zavisi od :
- dostupnosti ljudi, na primer za obinu telefoniju ili videokonferenciju,
- dostupnost informacija, naprimer TV, radio ili pristup bazi podataka,
- dostupnost raunarskom procesiranju informacija, na primer distribuirana
raunarska mrea.
Dostupnost ljudi : Potreba za komuniciranjem postoji hiljadama godina i ona e
uvek biti pokreta razvoja telekomunikacija. Danas telefonija (1998-1999 godine) ini
70-90% komunikacije, ali e taj procenat padati kako raste prenos podataka, ne
samo kroz internet mreu. Da bi se poveala dostupnost fiksna telefonija
svakodnevno raste, posebno u regionima sa manje razvijenom infrastrukturom.
Drugi naini poveanja dostupnosti su mobilna telefonija, neke dodatne usluge (npr.
prosleivanje poziva, univerzalni personalni broj) i glasovna pota.
Pristup informacijama : Generalno se mogu identifikovati etiri osnovna razloga
za pristup informacijama :
- uenje, odnosno edukacija,
- reklamiranje i oglaavavnje proizvoda,
- druge informacije, na primer upiti u baze podataka i
- zabava.
Pristup informacijama je jedan od najveih pokretakih motiva za razvojem
telekomunikacione mree i korisnikih ureaja velikog kapaciteta.
Dostupnost raunarskom procesiranju informacijama : klijentserver raunarstvo
je forma interakcije izmeu aplikacija na razliitim raunarima koji su geografski
distribuirani. Klijent zadaje serveru zahtev za procesiranja i nadzire kako se taj
zahtev obrauje. Zahtev moe biti podeljen na vie poslova koji se zatim izvravaju
na razliitim raunarskim resursima. Kada se klijent i server geografski distribuirani

Telekomunikacije
telekomunikaciona mrea prenosi podatke izmeu njih, kao to je prikazano na slici
1.6.
Server

Klijent
Telekomunikaciona
mrea
LAN

LAN

Slika 1.6 Klijent server raunarstvo

1.6.2 Transparentnost
Kao to je reeno transparentnost je jedan od osnovih osobina
telekomunikacione mree. Tri najznajajnija parametra mree povezana sa
transparentnou su:
- propusni opseg,
- bitske greke i
- kanjenje.
Potpuno transparentna komunikacija je prikazana na slici 1.7 a manje
transparentna komunikacija na slici 1.8

"A"

"A"

Slika 1.7- Potpuno transparentna komunikacija

"A"

"a"

Slika 1. 8- Telekomunikaciona mrea smanjene transparentnosti

Telekomunikacije

1.6.3 Razvojni trendovi

Danas telekomunikacioona industrija radi radi na poveanju dostupnosti i
transparentnosti u sledeim kljunim oblastima :
1. Mobilnost terminala (radio pristup),
2. Personalna mobilnost i mobilnost servisa (fiksna i mobilna),
3. Propusni opseg na zahtev (poveava transparentnost komunikacije i
fleksibilan propusni opseg u toku trajanja veze/konekcije),
4. Multimedijana komunikacija (poveava transparentnost),
5. Razvoj novih korisnikih interfejsa, u zavisnosti o vrste servisa, i
6. Razvoj novih servisa sa dodatnom vrednou (npr. slanje poruka, pristup
bazama podataka i distributivni servisi u integrisanim mreama).

10