UGOVOR O ZAKUPU

Ugovor o zakupu je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana (zakupodavac), obavezuje
predati drugoj strani odreenu stvar na upotrebu, a druga ugovorna strana (zakupac) se
obavezuje za to dati odreenu naknadu (zakupninu).

Karakteristike ugovora o zakupu:

Ugovor o zakupu je dvostrano obavezan, konsensualan ugovor, ponekada i formalan, teretan

ugovor, trajan ugovor, te imenovan ugovor.
-

Bitni elementi ugovora o zakupu:

1. Predmet zakupa,
2. Zakupnina, i
3. Trajanje ugovora o zakupu.
-

Obaveze zakupodavca:

1. Predaja predmeta zakupa, tj. stvari sa svim onim sto joj pripada (osnovna obaveza
zakupodavca),
2. Obaveza odrzavanja stvari za vrijeme trajanja zakupa, i
3. Odgovornost zakupodavca za materijalne i pravne nedostatke.
-

Obaveze zakupca:
1. Placanje zakupnine,
2. Upotreba stvari prema odredbama ugovora, i
3. Vracanje predmeta zakupa.

Otudjenje zakupljene stvari:

Zakupodavac ima pravo prodati predmet zakupa treem licu (pribavilac). Ako je zakupodavac
prodao predmet zakupa i isti predao zakupcu, pribavilac stupa na mjesto zakupodavca, a prava
i obaveze iz zakupnog odnosa nastaju izmeu treeg lica (pribavioca) i zakupca.

Podzakup:

Podzakup postoji kada zakupac svoje pravo koje ima u pogledu predmeta zakupa (upotreba i
iskoritavanje) prenese na neko tree lice i to samo za vrijeme na koje je zakljuen osnovni
ugovor o zakupu. Zakupac u ovom sluaju dobija poloaj zakupodavca, a tree lice poloaj
podzakupca. Podzakup ne utie na osnovni ugovor o zakupu zakljuen izmeu zakupca i
zakupodavca.
-

Prestanak zakupa:

Ugovor o zakupu moze prestati na vise nacina:

1. Protekom vremena,
2. Otkazom,
3. Propascu predmeta zakupa, i
4. Smrcu ugovaraca.

UGOVOR O ZAJMU

Ugovor o zajmu je takav ugovor kojim se obavezuje jedna strana (zajmodavac) da

drugoj strani (zajmoprimcu) preda u vlasnitvo odreeni iznos novca ili odreenu
koliinu zamjenjivih stvari, a druga strana se obavezuje da e nakon izvjesnog
vremena vratiti isti iznos novca ili istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta, uz naknadu
(kamatu) ili bez nje, u zavisnosti od ugovora.

Karakteristike ugovora o zajmu:

1. Ugovor o zajmu je konsensualan jer je za njegov nastanak dovoljan konsenzus,

odnosno saglasnost volja ugovornih strana o bitnim elementima ugovora,
2. Ugovor o zajmu je dvostrano obavezan ugovor jer nastaju obaveze za obje ugovorne
strane,
3. Ugovor o zajmu moe biti i teretan i dobroin ugovor u zavisnosti od toga da li je
zajmoprimac duan da za zajam plaa naknadu,
4. Ugovor o zajmu se javlja kao lini ugovor (ugovor intuitu personae ) i ima
karakteristike besplatnog zajma u sluaju kada zajmoprimac vraa istu koliinu novca
ili stvari bez naknade, a zajmodavac daje novac ili stvari u zajam iz linih i
prijateljskih pobuda, jer eli pomoi zajmoprimcu,
5. Ugovor o zajmu je komutativan ugovor jer je u vrijeme zakljuenja ugovora poznat
obim i meusobni odnos ugovaraa,
6. Ugovor o zajmu je trajan, jednostavan, samostalan i kauzalan, a esto i adhezioni
ugovor (ugovor koji se ne moze mijenjati).

Ugovor o zajmu i ugovor o zakupu (odnos):

Ugovor o zajmu se razlikuje od ugovora o zakupu po tome to on za zajmoprimca

predstavlja osnov sticanja vlasnitva nad predmetom zajma, dok na predmetu zakupa
zakupoprimac ima smao parvo upotrebe i iskoritavanja i na zahtjev zakupodavca
duan je predmet vratiti. Ugovor o zajmu moe biti i teretan i dobriin, dok je zakup
uvijek teretan ugovor.

Vrste ugovora o zajmu:

1. Prema formi, zajam moe biti realan, konsenzualan ili strogo formalan (pismeni)
ugovor,
2. Prema predmetu zajma, ugovor o zajmu moe bit novani i naturalni zajam,
3. Prema ekonomskom kriteriju zajam moe biti potroni (konzumptivni) i proizvodni
(produktivni),
4. Prema tome da li se za zajam plaa naknada, ugovor o zajmu moe biti teretni i
dobroini,
5. Prema trajanju ugovor o zajmu moe biti kratkoroni (do 1 ili 2 godine), srednjoroni
(do 5 godina) i dugoroni (preko 5 godina).
Najpoznatija vrsta zajma je ugovor o kreditu.

Bitni elementi ugovora o zajmu:

1. Predmet ugovora o zajmu,

2. Kamata, i
3. Vrijeme trajanja ugovora.
-

Obaveze zajmodavca:

1. Predaja obecanih stvari

2. Odgovornost za nedostatke stvari.
-

Obaveze zajmoprimca:

1. Vracanje predmeta ugovora

2. Placanje naknade.

UGOVOR O DOZIVOTNOM IZDRZAVANJU

Ugovor o doivotnom izdravanju je ugovor kojim se jedan od ugovaraa drugome

obavezuje da e njega ili odreeno tree lice doivotno izdravati, a drugi ugovara
izjavljuje da mu za to ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen dio u naslijee.
-

Karakteristike ugovora o dozivotnom izdrzavanju:

Ugovor o doivotnom izdravanju je konsenzualan (ugovor koji se smatra sklopljenim samim

sporazumom stranaka, tj. prihvatom ponude) i formalan.
Nastao je onda kad su se ugovarai saglasili o njegovoj sadrini i o tome sastavili pismenu
ispravu koja mora biti ovjerena od sudije.
On je dvostrano obavezan i teretan, a ima i elemenata aleatornosti (ne zna se u momentu
zakljucenja koliko ce trajati i kolika ce biti visina obaveze davaoca izdrzavanja), jer davalac
izdravanja prilikom zakljuenja ugovora ne zna koliko dugo e davati izdravanje, tj. koliko
dugo e ivjeti primalac.
Ugovor o doivotnom izdravanju moe se zakljuiti i u korist treeg lica, s tim to tree lice
moe odbiti da prihvati izdravanje koje je za njega ugovoreno.
-

Subjekti ugovora o dozivotnom izdrzavanju:

Subjekti ugovora o doivotnom izdravanju su davalac i primalac izdravanja.

Primalac izdravanja moe biti svako fiziko lice koje ima potpunu poslovnu sposobnost, a za
lica kojima je u cijelosti ili djelimino oduzeta poslovna sposobnost ugovor zakljuuje
staratelj.
U ulozi primaoca izdravanja ne moe se pojaviti pravno lice.
Kao davalac izdravanja moe se pojaviti svako poslovno sposobno fiziko lice, kao i pravno
lice ukoliko preuzimanje obaveza iz ovog ugovora ne bi bilo protivno njegovom statutu.

Predmet ugovora o dozivotnom izdrzavanju:

Predmet ugovora o doivotnom izdravanju je sadrina obaveza davaoca i primaoca

izdravanja.
Obaveza davaoca izdravanja je da primaoca ili odreeno tree lice izdrava
do njegove smrti i da ga poslije smrti sahrani.
Predmet obaveze primaoca izdravanja moe biti sve ono to moe biti predmet obligacionog
ugovora tj. cjelokupna imovina ili njen dio.
-

Prestanak ugovora o dozivotnom izdrzavanju:

Ugovor po pravilu prestaje smru primaoca izdravanja. Moe prestati i prije smrti
primaoca i to:

1. sporazumnim raskidom,
2. jednostranim raskidom, ili
3. nastupom odreenih injenica.
Sporazumni raskid ugovora postoji kad su se ugovarai saglasili da zakljuenom ugovoru
oduzmu pravno dejstvo. To oni mogu uiniti u svako vrijeme i pritom obino reguliu odnos
koji je ve nastao izmeu njih. Ako ga ne reguliu, svoja prava mogu ostvarivati putem suda.
Jednostrani raskid mogu je u slijedeim sluajevima:
1. Kad zajedniki ivot ugovaraa postane nemogu usljed poremeaja njihovog odnosa.
Pritom nije vano ko je kriv za poremeaj odnosa. Zahtjev se podnosi sudu, a svaki
ugovara ima pravo traiti od drugoga naknadu za svoju inidbu.
2. Kad jedan od ugovaraa ne izvrava svoje obaveze. Raskid se trai od suda, s tim to
se moe zahtijevati i naknada tete koja je time nanesena nevinom ugovarau.
3. Raskidanje ugovora moe traiti i ugovara kod kojeg su se prilike bitno izmijenile.
Sud moe pravo primaoca izdravanja preinaiti u doivotnu novanu rentu, ako to
odgovara objema stranama.
Ugovor o doivotnom izdravanju prestae i kad davalac izdravanja umre, a njegovi
nasljednici (brani drug i djeca) ne pristanu na produenje ugovora. Nasljednici tada
nemaju pravo traiti naknadu za ranije dato izdravanje. Izuzetak je ako nasljednici nisu u
stanju da preuzmu obaveze. Oni u tom sluaju mogu traiti naknadu za ranije dato
izdravanje. Naknadu ocjenjuje sud, uzimajui u obzir imovinske prilike zainteresiranih
lica.