Dikens Treci Program

ISSN 05647010
2011.
t re } i p ro g r a m
III/IV
tre}i
program
RADIO BEOGRAD
III/ IV 2 011.
tre}i
program
BROJ 151 152
LETO JESEN 2011.
T re]i
B R.
program
151152, LETOJESEN 2011.

III/IV 2011
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Tre}em programu Radio Beograda.
Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake

ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008
KHz (298 m) i preko mreè ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na
frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1
MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na
92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz,
Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna
Trava 99,6 MHz, Crveni ôt na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.
Sadràj
o dikensu
9
TANJA POPOVI
arls Dikens i viktorijanski roman
16 KETRIN VOTERS
Reforma kulture
37 HILARI OR
Dikens i sie
57 KEROLIN DEVER
Psihoanaliza Dikensa
74 FILIP HOBSBAUM
Uvod u itanje Dejvida Koperfilda
87 FILIP HOBSBAUM
Velika oekivanja
studije i ogledi
107 MILAN SUBOTI
Mira Elijade: bekstvo od terora istorije
154 IVA DRAKI VIANOVI
Dva simptoma baroka
164 DRAGANA JEREMI-MOLNAR i ALEKSANDAR MOLNAR
Mitski svet prolosti i muzika: opozicija izmeu uberta i Vagnera u

Adornovoj ranoj teoriji muzike
176 JELISAVETA BLAGOJEVI
Misliti nemislivo
183 AN BOBERO
Laicitet i republika: plodonosna napetost
197 DUKO RADOSAVLJEVI
Nepodnoljiva lakoa odustajanja: ustavno zlopaenje Vojvodine

od 1988. do danas
HRONIKA
Festivali
225 Aleksandar Milosavljevi: Nova preispitivanja prolosti, ali i
zavirivanje u sadanjost (56. Sterijino pozorje, 2011)
232 Aleksandar Milosavljevi: Crtice sa 45. Bitefa
245 Milan Milojkovi: Umetnost deza u dobu potronje (Niville jazz
festival, 2011)
Izlobe
249Dolores Stanojevi: Vreme je da se upoznamo (52. Oktobarski
salon, 2011)
Knjige
257Sran Damnjanovi: Drama zasnivanja i pitanje postojanja
srpske filozofije (Zdravko Kuinar, Srpsko filozofsko drutvo: kratka
istorija)
261Tanja Mijovi: Pogoci i promaaji prosvetiteljstva (Greim Garard,
Protivprosvetiteljstva: od osamnaestog veka do danas)
Povodi
265Bernard Koludrovi: Od blokade do tiine od tiine do
putovnice
266 Aleksandar Matkovi: Publika protiv scene
268 Lusi Stivens i Olga Nikoli: Poziv na govor
Nauni skupovi
269Ivan urlan: Nove perspektive bioetike
TRE]I PROGRAM
a quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts
of the Radio Belgrade 3.
No. 151152, SummerAutumn 2011
CONTENTS
about Dickens
9
16
37
57
Tanja Popovi: Charles Dickens and the Victorian Novel
Catherine Waters: Commodity Culture in Dicken`s Household Words

Hilary M. Schor: Dickens and Plot
Carolyn Dever: Death and the Mother from Dickens to Freud: Victorian
Fiction and the Anxiety of Origins
74 Philip Hobsbaum: A Readers Guide to David Coperfield
87 Philip Hobsbaum: Great Expectatons
STUDIES AND ARTICLES
107 MILAN SUBOTI: Mircea Eliade: Escape from the Terror of History
154 IVA DRAKI VIANOVI: Two Symptoms of Baroque
164 DRAGANA JEREMI-MOLNAR and ALEKSANDAR MOLNAR: Mythic World of
the Past Times and Music: the Opposition Between Schubert and Wagner in
Adornos Early Theory of Music
176 JELISAVETA BLAGOJEVI: How do we Think the Unthinkable
183 Jean Baubrot: Laicality and Repubic
197 DUKO RADOSAVLJEVI: The Unbearable Lightness of Giving UpConstitutional Excruciation of Vojvodina since 1988.
CHRONICLE
Festivals
225Aleksandar Milosavljevi: New Reexaminations of the Past; but also
Peering onto Reality
232 Aleksandar Milosavljevi: Drafts of 45th Bitef
245Milan Milojkovi: Art of Jazz in the Time of Consumption (Niville Jazz
Festival, 2011)
Exhibitions
249 D olores Stanojevi: It is Time to Meet (The Eight International
Manifestation of Visual Arts)
Books
257 Sran Damnjanovi: Drama of Founding and the Question of Existence
of Serbian Philosophy (Zdravko Kuinar, Serbian Philosophical Society: Short
History)
261 Tanja Mijovi: Hits and Misses of the Enlightenment (Graeme Garrard,
Counter-Enlightenments: From the eightn century to the present)
Occasions
265Bernard Koludrovi: From Blocade to Silence from Silence to Passport
266 Aleksandar Matkovi: Public against the Stage
268 Lusy Stevens and Olga Nikoli: Appeal for Speech
Scientific Meetings
269Ivan urlan: New Perspectives in Bioethics
o dikensu
priredila: tanja popovi
Trei program Radio Beograda

Broj 151152, LETOJESEN 2011
AUTOR: , , 1963
UDK: 821.111.09 .
Izvorni nauni rad
TANJA POPOVI
ARLS DIKENS I VIKTORIJANSKI ROMAN

U radu se raspravlja o problemima vezanim za razliite teorijske i interpretativne
pristupe delu arlsa Dikensa. Njegovo stvaralatvo esto se dovodi u vezu sa vikto
rijanskim romanom, koji se u modernim istorijama engleske knjievnosti vidi kao
poseban tip narativnog diskursa proistekao iz razliitih drutveno-politikih okol
nosti. Samim tim, u sredite ispitivanja stavljeni su problemi koji se bave istorijom
kulture, sociologijom knjievnosti, te biog rafskom i psiholokom pozadinom
Dikensovog stvaralatva. Ujedno, ovde je pruen i opti pogled ivota i rada engle
skog klasika.
Kljune rei: arls Dikens, viktorijanski roman, engleska knjievnost, studije kultu
re, psihoanalitika kritika
arls Dikens (18121870) svakako spada meu najpopularnije engleske

pisce. Njegov ogroman i raznovrstan opus vezuje se za jedan od vani
jih perioda britanske istorije, obeleen vladavinom kraljice Viktorije ija
se dominacija oseala u gotovo svim delovima sveta od severa Evrope,
preko Bliskog Istoka, Azije i Severne Amerike, pa sve do Australije. Tako
se konstituisanje moderne drave shvaene kao izraz jedne nacije, to je
uostalom bio sluaj i u nekim drugim kulturnim i jezikim podrujima,
podudarilo sa uobliavanjem i usponom romana, modernog knjievnog
anra ija vladavina jo uvek traje. Roman je, naime, u mnogim teorijama
i istorijama knjievnosti, nezavisno ak i od prevladavajueg pristupa ili
metoda prouavanja, esto dovoen u vezu sa drutvenim okolnostima u
kojima nastaje i u kojima se razvija.1 Takvu pretpostavku zduno podra
vaju sami pisci i kritiari XIX veka, rado naglaavajui da ele to vernije
1
F. Moreti, recimo, uoava da i roman i drava XIX veka koriste strategiju sveo
buhvatanja. F. Moretti, The Novel, the Nation-State, Atlas of the European Novel
18001900, London New York 1999, 15.
trei program LETOJESEN 2011.
10
da prikau drutvo i istovremeno aktivno uestvuju u njegovim promena

ma i reformama. Otuda se u evropskoj proznoj tradiciji pretprolog sto
lea jasno istiu dve osnovne tendencije: kako to upeatljivije i istinitije
prikazati drutvenu stvarnost i sve njene uesnike, i kako time zabaviti
i pouiti to iru italaku publiku. Valja primetiti da je meu piscima
viktorijanskog romana, i to ne samo u Engleskoj i njenim ekonomskim i
kulturnim kolonijama, nego i u mnogim drugim evropskim knjievnosti
ma, arls Dikens imao veoma iroku i razliitu publiku. Miljenik italaca
nije, meutim, bio miljenik kritike i drutvenog establimenta. Pre bi se
moglo rei da su njegovi politiki i ideoloki stavovi, jednako kao temat
ske ili formalne inovacije, izazivali negodovanje i potcenjivaki stav ofici
jelnog javnog mnjenja. U stvari, Dikensovo delo panju tumaa knjiev
nosti poinje da privlai tek negde sredinom XX veka, kada se i pojavljuju
prve znaajnije monografije posveene ovom piscu. Ubrzo su pokrenute i
periodine publikacije sa dikensovskim studijama, od kojih su pojedine i
danas aktuelne.2
Izu avanje Dikensovog dela uglavnom se svodi na nekoliko domi
nantnih pristupa i problema. Ve u skladu sa prirodom samih ostvarenja,
naroito posle objavljivanja prve biografije pisca nastale na osnovu svedo
enja njegovog prisnog prijatelja Dona Forstera,3 primeena je izrazita
autobiog rafska podloga njegovih romana. Osim danas ve nezaobilaznog
podatka iz pievog detinjstva o radu u fabrici cipela i oevom dunikom
ropstvu, koje je sam Dikens dugo krio od oiju javnosti, u obzir se esto
uzimala i njegova novinarska karijera (i kao izvetaa i kao urednika),
mnogobrojna putovanja (sa kojih objavljuje uzbudljive putopise: Ameri
can Notes, 1842; i Pictures form Italy, 1845), ali i golicave prie o privat
nom ivota (tobonja naklonost prema svastikama, stvarni razvod i van
brana veza sa jednom poznatom glumicom). Ali dok je odnos prema
roditeljima, supruzi i rodbini mahom zanimao pripadnike psihoanalitike
kritike, dotle su problemi reforme drutva za koje se Dikens zalagao i u
svojim novinskim lancima, podstakli socijalnu i istorijsku kritiku od
marksistike kole Rejmonda Vilijamsa4 do savremenih pripadnika kul
turnog materijalizma i njima srodnih teoretiara, poput Franka Moretija
da u njegovom delu vide ne samo odraz ondanjih drutvenih previra
nja, ve da u njegovoj prozi prepoznaju aktivnog uesnika u kreiranju
duha viktorijanske epohe. Dikensova dela bila su interesantna i za femini
stiku kritiku, budui da se u njima na nov nain posmatra znaaj braka u
2 Npr. Palgrave Advances in Charles Dickens Studies iji su urednici John Bowen i
Robert Patten, ili Dickens Studies koji izdaje University of Souternth Illinois, te Dickens
Quaterly i Dickens Studies Annual koje ureuje Ian Wilkinson itd.
3 J. Forster, The Life of Charles Dickens, London 1874.
4 R. Williams, The Country and the City, Oxford University Press, 1973.
o dikensu
malograanskom okruenju, pri emu se poloaj ene esto vidi kao pri
nudno ropstvo.5
S druge strane, saoseanje sa ponienima i obespravljenima, posebno sa
enama i decom, pribliavaju Dikensovu prozu tradiciji gotskih romana i
melodramske knjievnosti tako popularne u Engleskoj tokom itavog XVIII
veka. I ne samo to omiljena deaka lektira ovog pisca, romani Smoleta,
Sterna, Fildinga i Servantesa sentimentalnim, plaevnim i patetinim
tonovima sentimentalistike literature daju sasvim nov u humoristiku
dimenziju. Njegova sklonost ka karikaturi i grotesci, posebno u portretisa
nju naivnih predstavnika srednje klase ili pokvarenjaka sa drutvenog dna,
primetna je kako u poetnikim priama iz Bozovih skica (1836), tako i u
zrelim romanima: Dejvidu Koperfildu (npr. likovi Pegoti, suprunika Miko
ber ili gospodina Dika), Sumornoj kui ili Velikim oekivanjima (likovi
poput Dona Garderija ili gospoice Haviam). Ovome treba dopisati
Dikensovo poznavanje folk lorne pripovedake tradicije iz koje je crpeo
uputstva za literarno uobliavanje ivoga govora, ali i niz fantastinih i baj
kovitih prizora i motiva (npr. u Boinim priama /Christomas Carol/), te
njegov pozorini rad ija se dijaloka i dramatina struktura esto uplitala u
romanesknu formu (npr. u romanu Nikolas Niklbi pojavljuje se ak 117 dija
lokih parova junaka). Kada se uz sve to u vidu imaju i avanturistiki, tj.
detektivski zapleti dela, obogaeni mnogobrojnim epizodama sa razliitim
junacima koji se u romanu mogu, ali i ne moraju sresti primeujemo da se
specifine odlike Dikensovog romana ne razlikuju previe od odlika njemu
savremenih knjievnih ostvarenja. Stoga nije nimalo neobino to to su o
njemu kao o svom srodniku pisali i Viktor Igo na zapadu, i Fjodor Dostojev
ski na istoku Evrope.6 Ipak, ini se da komparativna ispitivanja tog tipa ne bi
mogla pruiti sutinske odgovore o prirodi Dikensovog stvaralatva. For
malne srodnosti, anrovski i tematski modeli o kojima tako upeatljivo pie
Vladimir Nabokov,7 svakako su od koristi za kolsku analizu pojedinanih
romana, ali jedva da ukazuju na specifine odlike njegove umetnosti.
Spremajui predavanja o Dikensovoj Sumornoj kui, Nabokov u svo
jim belekama izdvaja vie osnovnih tema karakteristinih za dati roman
Cathrine Waters, Dickens and the Politics of the Family, Cambridge University
Press, 1997.
6 Dikens je vrlo rano prevoen i na srpski, ve 1865, a njegov se uticaj najpre pri
meuje u stvaralatvu Sime Matavulja, posebno u Beogradskim priama (1902). Mata
vulj je, uostalom, i sam prevodio Dikensa, pa je njegov prevod romana Bleack House
Senovita kua, objavljen 1893. godine u Beogradu.
7 V. Nabokov, Lectures on Literature (Austen, Dickens, Flaubert, Joyce, Kafka, Pro
ust, Stevenson), ed. by F. Bowers and J. Updike, New York, London 1980. Obiman esej
o Sumornoj kui nedavno je preveden i na srpski jezik: V. Nabokov, Eseji. Dejn Ostin,
arls Dikens, prev. T. Bulatovi, Beograd 2006.
5
11
12
(poniavanje nejakih, sudski i pravni problemi, detektivski sie), a onda,

nekako uzgred, primeuje da bi se sve te odlike mogle proiriti na celokup
ni opus ovog pisca.8 S druge strane, opsesivno prikazivanje ugnjetene dece,
obespravljenih (napastovanih, prevarenih, opljakanih, naputenih) devo
jaka, ovde se razlikuje od slino postavljenih junaka kod, recimo, Igoa ili
Dostojevskog, upravo po tome to engleski pisac daje prednost porodinim
studijama. Njega je, naime, ponajvie zanimalo kako takvi odnosi utiu na
dogaaje unutar jedne porodice, prikazane ne kroz skup emocija i unutra
njih uzajamnih preivljavanja, koliko kroz socijalno ponaanje njenih pri
padnika. Iz tih porodinih, esto tajanstvenih pria proistiu sentimental
ni, melodramski zapleti o izgubljenoj i pronaenoj deci (Oliver Tvist,
Nikolas Niklbi, Pria o dva grada, Sumorna kui itd.), rastavljenim ili posva
anim ljubavnicima (Dejvid Koperfild, Velika oekivanja), koji potpomog
nuti detektivskim siejima rasplet vrlo zamrenih situacija trae u pravnim
i dravnim institucijama: bankama, sudstvu, policiji. Otuda esta dvopla
nost siejnog sklopa (dvostruki zaplet, praenje dve porodice ili dva juna
ka) utie na uobliavanje posebnog tipa viktorijanskog romana iji se dua
lizam sa formalnog prenosi i na idejni plan. Po tim odlikama Dikensovo
prozno stvaralatvo odud
ara i od engleskog romana toga doba. Sestre Bron
te ili Dord Eliot forsiraju sentimentalne i gotske prie, Tekeri se mahom
bavi problemima drutva, dok i danas veoma popularni serijal Artura
Konana Dojla o erloku Holmsu poiva iskljuivo na detektivskom sieu.
Dikens je, dakle, bio najupeatljiviji hroniar svoga doba, umetnik koji je
puls vremena pretvarao u narativnu prozu, ili kako bi to rekao F. Moreti,
njemu polazi za rukom da gradsku vrevu pomou naracije pretvori u
informaciju.9
S tim u vezi logino se postavlja pitanje o prirodi viktorijanske epohe,
toliko mone i sveobuhvatne da je ak svoje ime pozajmila knjievnoj peri
odizaciji. Danas posebnu panju pobuuju drutvene reforme koje su par
lament i vlada, sve vie nezavisne od kraljevskog trona, sprovodili u to vre
me. Porast industrijske proizvodnje, ogroman tehnoloki napredak stvarali
su novu klasu proletarijata i istovremeno uticali na ubrzanu urbanizaciju
drutva, i time ostavili dubok trag i na romaneskni svet. Tako su se na stra
nicama mnogih romana sve ee pojavljivali junaci sa drutvenih margi
na, pri emu, pripovedae pored njihove tragine sudbine podjednako
zanima i odnos drutva, institucija i pojedinaca prema njima. Premda je
Dikens otvoreno stao na stranu obespravljenih, njegova analiza drutvenih
nepravdi i vienje naina za njihovo ispravljanje deluju pomalo naivno i
neubedljivo. On kao da nije u stanju da uoi kako nevolje sitnih bogataa i
graanske klase (bankrot, pljaka) nisu rezultat iskljuivo njihove dobro
8
9
Nav. delo, 104107.

F. Moretti, nav. delo, 7879.
o dikensu
dunosti i gluposti, odnosno zlih ini pokvarenjaka i prepredenih bankar

skih prevaranata, ve prirodno proistiu iz dravnog ustrojstva i tiranije
novca, zahvaljujui emu se donose novi zakoni, koji ne samo da ne sprea
vaju, nego i podstiu diktaturu kapitala.
Socijalna podloga Dikensovih romana otvara, sa svoje strane, i niz dru
gih problema. Zahvaljujui narativnim analizama zaputenih i siromanih
kvartova i upeatljivim portretima njihovih stanovnika, ova proza studio
zno ispituje i pitanja vezana za ureenje grada i okoline: vodovoda i kanali
zacije, svratita za beskunike i sirotita, zatvora i zdravstvenih ustanova.
Prikazivanjem zastraujueg gradskog pejzaa koji kod italaca lako pobu
uje i jezu i gaenje, pripoveda pokuava da izazove saoseanje sa nesre
nicima i odbaenima, ali jo vie da pobudi svest drutva da se takva situa
cija neizostavno mora promeniti. Izlaz iz nepravde i problema Dikens je
esto video u znanju i obrazovanju. Smatrao je da bi se londonske prostitut
ke, nevoljno oterane na ulicu, lako mogle ponovo integrisati u drutvo uko
liko im se prui ne samo utoite i materijalna sigurnost nego i odgovaraju
e ensko vaspitanje uenje pletenju, ivenju, kuvanju. U stvari, njegovo
zalaganje za reformu obrazovanja nije se odnosilo samo na problem ena.
Sm prinuen da usred detinjstva napusti kolu i postane fabriki radnik,
Dikens je dobro razumeo kako nekontrolisani protok novca moe da utie
na pojedinane sudbine. Zbog toga bi drava morala radikalno da izmeni
mnogobrojne zakone koji reguliu kaznu i prinudu, odnose u porodici, a da
pri tom najsiromanijima prui minimum obrazovanja i zdravstvene zati
te. Sloiemo se da ova pomalo utopijska elja viktorijanskog pisca odgova
ra socijalistikim idejama koje su u usponu tokom itavog XIX stolea. Sm
Dikens ipak nije bio socijalista ve samim tim to radikalni metodi kojima
su bili skloni revolucionari nisu mogli dobiti njegovu oduevljenu podr
ku.10 Antropoloki optimista i ovekoljubac, zatitnik ena i dece, strasni
protivnik smrtne kazne, bio je sposoban da prepozna drutvenu nepravdu,
ali ne i da nae puteve za njeno prevazilaenje. Moe biti i zbog toga, upr
kos vrlo ubedljivim psiholokim portretima pojedinih junaka, Dikens ne
uspeva da ih ubedljivo socijalno odredi. Tako e se kod njega, kao i u osam
naestovekovnom graanskom romanu, mnoge nevolje reiti zahvaljujui
uspenoj udaji ili enidbi, ili pak naknadnom prepoznavanju srodnika. Iako
meu prvima razgrauje i povezuje dva sloja drutva ili dve gradske sredine
periferiju i drutveni krem, Dikens ih ne vidi kao celinu. Razliiti drutve
ni slojevi mogu se pomeati zahvaljujui skrivenoj krvnoj vezi, ali svaka
komunikacija meu nejednakima pokazuje se kao lana i nestvarna. tavi
e, slino melodrami, uspon na drutvenoj lestvici omoguen je samo onim
O tome se Dikens jasno izrazio u svom romanu Pria o dva grada gde teror
pobednika posle Fancuske buruoske revolucije prikazuje kao krajnje surov i nepra
vedan.
10
13
14
krotkim karakterima, poput gospoice Flajt u Sumornoj kui, Oliveru Tvi

stu u istoim
enom romanu ili Smajku u Nikolasu Niklbiju, bez obzira na nji
hovo naknadno otkriveno poreklo. U tom pogledu, Dikens veoma zaostaje
za Balzakom ili Dostojevskim, iji se junaci sa margine drutva na njegov
vrh esto uspinju zahvaljujui zloinu i novcu.
Kada je re o kompozicionoj i jezikoj strukturi Dikensove proze, zani
mljiva je prilina nezainteresovanost kritike za te probleme. U stvari, kada
zapleti njegovih zrelih romana postaju sloeniji okupljajui oko sebe sve
vei broj junaka, kritika javno poinje da negoduje, prepoznajui u tome
umetniku slabost.11 Pa ni kasnije, sa usponom formalizma i naroito struk
turalizma, Dikens nije bio preterano zanimljiv za ovakve analize. Istina, on
pokuava da uvede neke novine u organizaciju grae, ali inovacije u nara
tivnim tehnikama, karakteristine za francusku ili rusku prozu njegovog
vremena, kao da nisu privlaile ovog pripovedaa. Poneto se pisalo o nje
govom stilu i jeziku,12 upotrebi argona i govornih obrta, dok su neobina
poreenja, metafore ili arhetipske slike preteno zanimale psihoanalitiku i
feministiku kritiku.
Dikensovske studije, kako se lako moe naslutiti na osnovu ovog krat
kog pregleda, veoma su arolike i neujednaene. Zbog toga smo se potru
dili da ovim izborom pruimo pregledan uvid u savremenu recepciju ovog
pisca, predstavljenu kroz razliite pristupe prouavanja. Pojedine studije,
poput onih preuzetih iz obimne monografije Filipa Hobsbauma, odgovore
na mnoga pitanja trae u psiholokom tumaenju pripovedaeve biogra
fije. O tome da je na ta pitanja sa istog stanovita moguno odgovoriti na
razliite naine svedoi i pregled psihoanalitikih tumaenja Dikensovih
romana (Kerolin Dever, Psihoanaliza Dikensa). S druge strane, pieva
biog rafija ima udela i u preteno formalnim ili sociolokim istraivanjima
viktorijanskih romana, kakve prepoznajemo u esejima Hilari Dor o pro
blemima siea, ili Ketrin Votes o izmenama u kulturi i zakonodavstvu Bri
tanske imperije Dikensovog vremena. italac e, tako, ovde nai i sinteze
prethodnih dikensovskih studija, polemike sa stavovima preanje kritike,
ali i neka nova tumaenja, nastala u okrilju poststrukturalizama. U svakom
sluaju, ponovno zanimanje za viktorijansku prozu, potvreno i filmskim
holivudskim ili televizijskim BBC adaptacijama manje vie svih Dikenso
vih dela, svedoi o aktuelnosti problema kojima se oni bave, i jo vie o
njihovoj neprolaznoj umetnikoj vrednosti.
Detaljnije o tome videti u lanku Hilari Dor, Dikens i sie u ovom tematu.
V. Nabokov npr. daje analizu Dikensove upotrebe itavog niza retorikih i stil
skih figura, od razliitih figura ponavljanja i nabrajanja, do upotrebe naturalistikih
metafora i epiteta, kognomije ili humoristikih izraza. V. Nabokov, nav. delo.
11
12
o dikensu
Literatura
J. Forster, The Life of Charles Dickens, London 1874.
F. Moretti, The Novel, the Nation-State, Atlas of the European Novel 18001900, London and
New York 1999.
V. Nabokov, Lectures on Literature (Austen, Dickens, Flaubert, Joyce, Kafka, Proust, Stevenson),
ed. by F. Bowers and J. Updike, New York & London 1980.
V. Nabokov, Eseji. Dejn Ostin, arls Dikens, prev. T. Bulatovi, Beograd 2006.
C. Waters, Dickens and the Politics of the Family, Cambridge University Press, 1997.
R. Williams, The Country and the City, Oxford University Press, 1973.
Tanja Popovi
Charles Dickens and the Victorian Novel
Summary
The paper discusses issues related to different theoretical and interpretative approaches
to Dickenss oeuvre. His fiction is frequently brought in connection with the Victorian
novel, defined in modern histories of English literature as a distinct type of narrative
discourse which evolved under specific social and political circumstances. The study
focuses on the problems related to the history of culture, the sociology of literature, and
the biographical and psychological background of Dickenss creation. The paper also
presents an overview of the novelists life, times and work.
Key words: Charles Dickens, victorian novel, English literature, type of narrative
discourse
15

16
AUTOR: ,
UDK: 821.111.09 .
Prevod
KETRIN VOTERS
REFORMA KULTURE*
Rad se bavi problemima istorije kulture u nekoliko Dikensovih ostvarenja. Izmene
u britanskom zakonodavstvu viktorijanske ere duguju i javnom mnjenju koje je
Dikens kao novinar pokrenuo u reportaama u asopisima. Re je uglavnom o ure
enju kanalizacije u predgraima, sklanjanju prostitutki s ulice, porodinom pravu
i dunikom ropstvu.
Kljune rei: istorija kulture, viktorijanska epoha, periodika, feministika kritika.
Jednom davno bee to kad napustih Opatiju i pooh ka seve

ru stupih na golemi stepenik crkve svetog Martina dok je sat
odbijao tri. Iznenada, nekakav stvor kog bih, ne videvi ga, tren
kasnije nagazio, ustuknu kraj mojih nogu uz krik usamljeno
sti i beskunitva... nikad nita slino tome ranije nisam uo.
Stadosmo tad licem u lice, zagledasmo se jedan u drugog, obo
jica u strahu. Taj stvor, s niskim elom i zejom usnom, bio je
razbaruen i u ritama koje je pridravao rukom. Drhtao je od
glave do pete, a zubi su mu cvokotali dok je zurio u mene u
svog progonitelja, samog avola, duha, ta god da je u meni
video izvijena usta okrenuo je ka meni kao da e me, poput
zaplaenog psa, ujesti. Nameravajui da toj rugobi dam neto
novca, ispruio sam ruku da ga zaustavim jer je uzmicao i
cvileo i stavih mu je na rame. Istog asa on se, poput onog
novozavetnog mladia, izmigolji iz svojih rita, i ostavi me da
stojim s njima u ruci.
arls Dikens1
Izvor: Catherine Waters, Commodity Culture in Dicken`s Household Words,
Cambridge University Press 2007, 3963. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske
opreme teksta.
1 Ovaj epigraf pozajmljen je iz The Uncommercial Traveller and Other Papers,
18591870, All the Year Round, 21. jul 1860, u: The Dent Uniform Edition of Dickens
Journalism, Dent, London 19942000, tom 4, 154155.
*
o dikensu
Dikensov uznemirujui susret s ovim simbolom londonskog beskuni

tva, opisan u jednoj od njegovih Nonih etnji, ilustruje kakva je bila uloga
tih etnji u njegovoj viziji reforme drutva. Nono lutanje Dikensu je ivo
podsticalo matu i, u isti mah, nudilo zastraujue dokaze o drutvenoj
bedi koja ga je nagnala da postane vodei reformator meu savremenim
romansijerima. Lavirinti ulica pruali su lutajuem posmatrau prie koje
je mogao da proda prvo kao sabrane skice u tri toma Bozovih crtica (1836),
a zatim kao lanke objavljivane u asopisima Household Words (Domaa
re) ili All the Year Round (Tokom cele godine).2 Dikensovi drutveni spi
si, meutim, esto pokazuju autorovu uznemirenost u vezi sa predmetom
posmatranja, to razlikuje njegovo vienje od vienja nezainteresovanog
besposliara. Kao to je pokazala Debra Eptajn Nord, Dikensove pri
e o ulinim etnjama deo su graanskog pogleda na svet XIX veka, koje
se sa stanovita mukog posmatraa iz dvadesetih godina kada je grad
bio predstavljen kao pozornica ili panorama preokrenulo u stanovite
posmatraa iz pedesetih kada je u angaovanom opisu grada prevlada
vala svest o drutvenom determinizmu kao to je to bio sluaj sa Diken
som i Henrijem Mejhjuom, koji su pokuavali da javno mnjenje podsete na
postojanje druge nacije, skrivene od pogleda javnosti.3
Objavljene kao deo serijala The Uncommercial Traveller u asopisu All
the Year Round, 21. jula 1860, None etnje podseaju na pohode koje je
Dikens preduzimao obuzet nesanicama nakon oeve smrti. Pri detaljnom
opisu iskustva nas beskunika, pripoveda saosea sa svim neimenova
nim Drugima koji sa njim dele isti cilj preiveti no. On jezdi ka mostu
Vaterlo traei: pola groa izgovora to na troarini kaem dobro vee, i
opazim carinikovu vatru; deli nekakvo oduevljenje sa skrivenom pri
likom koja stoji u senci haustora; poseuje Vitlejemsku bolnicu zamilja
jui jednakost izmeu zdravih i ludih po noi: Nismo li svi mi ostali koji
sanjamo van ove bolnice manje-vie u stanju u kojem su svake noi u ivo
tu oni unutra? Ali, kao to napominje Timoti Klark, pripovedanje udno
vato prelazi iz prvog lica jednine u opis beskunitva u treem licu, kao
da je re o potpunoj subjektivnosti.4 Gubei na tren lini identitet u stanju
nonog beskunitva, pripoveda zamilja gubitak autonomije i sopstva
koje Dikens na drugim mestima obino unosi u opise siromanih i odba
enih. Dvosmislenost perspektive pripovedanja ipak se jako istie kada se
2 Nekoliko istraivaa primeuje da je naslednik Domae rei asopis Tokom
cele godine vie bio knjievni asopis koji je redovnije izlazio.
3 Deborah Epstein Nord, Walking the Victorian Streets: Women, Representation
and the City, Cornell University Press, Ithaca 1995, 1213.
4 Timothy Clark, Dickens through Blanchot: The Nightmare Fascination of a
World without Interiority, Dickens Refigured: Bodies, Desires and Other Histories,
Manchester University Press, Manchester 1996, 34.
17
18
amatersko iskustvo beskunitva suoi sa stvarnim stvorom na stepe

nitu crkve svetog Martina. Podiui se sa zemlje kao neka vrsta utvarnog
sopstva, sablasno stvorenje vraa pripovedaev preplaeni pogled zahva
ljujui nainu posmatranja koji zatamnjuje uobiajenu podelu iz gradskih
pria na posmatraa i posmatranog. I pripoveda se, kao i stvor, povlai,
onemoguavajui identifikaciju zapaanjem o njegovom zavijanju poput
zabrinutog psa, tropom koji nagovetava (za samo nekoliko meseci) dis
tancu i zgaenost vidljive u Pipovom opisu Megvia kao gladnog starog
psa, u XL poglavlju Velikih oekivanja.5 Kada posegne da d milostinju
ovom runom stvoru, on nestaje, ostavljajui za sobom rite koje slue kao
sablasni trag gradskog otuenja, uasni suvenir radikalnog susreta sa dru
gou sirotinje.
Kritika stremljenja
Dikensovi savremenici esto su ukazivali na njegovo vienje drutvenih
reformi. Recimo, Edinburka revija zapaa da
nam on skree panju na bespomone rtve nepovoljnih prilika ili iskvarenog
sistema na utamnienog dunika, na naputenog sirotana, na parohijskog
momka, na maloletnog delinkventa, i na tiraniju, koja zajedno sa roditeljskim
nemarom, uz plaeniku surovost nekog pedagoga, moe da se nekanjeno
sprovodi u kolama.6
Kako tvrdi Riard Altik, Dikens je, spojivi uloge novinara i reforma
tora, mogao potpuno da ostvari komercijalnu vrednost tema koje odgo
varaju zanimanju itaoca novina i romana za savremenost.7 Spisak tema
koje obrauje u svojim delima dug je i raznovrstan, i kree se od njegovog
zalaganja za gradske reforme u javnoj higijeni, javnim pogubljenjima,
prostituciji, policiji i pijanstvu do nezadovoljstva zakonom, politikom
ekonomijom, dravnom upravom, parlamentom i Vajtholom.* Dok su neki
savremeni kritiari smatrali da Dikensovo iskazivanje otrih zapaanja o
osetljivim drutvenim temama predstavlja iskorak iz podruja umetno
sti,8 dotle su drugi, poput dopisnika Vestminsterske revije, Dastina Makar
Ovo poglavlje prvo se pojavilo u asopisu Tokom cele godine 18. maja 1861.
[Thomas Henry Lister], prikaz Crtica (prve i druge serije), Pikvika, Niklbija i
Olivera Tvista (Edinburgh Review, October 1838). U: Dickens: The Critical Heritage,
Routledge, London 1971, 73.
7 Richard D. Altick, The Presence of the Present: Topics of the Day in the Victorian
Novel, Ohio State University Press, Columbus 1991, 52.
* Ulica u Londonu u kojoj se nalaze kancelarije dravnih slubi (prim. prev.).
8 [David Masson], Pendennis and Copperfield: Thackeray and Dickens, North
British Review, May 1851, u Collins, Critical Heritage, 253.
5
o dikensu
tija, primeivali da je njegova kritika uglavnom stigla prekasno.9 Takva

tematika dala je Dikensovoj prozi posebnu zanimljivost za one kasnije
kritiare koji prouavaju odnos izmeu knjievnosti i istorije. Naslovi dve
vane studije Filipa Kolinsa, Dikens i zloin (1962) i Dikens i obrazovanje
(1963), na primer, ukazuju na sklonost kritiara ka povezivanju Dikensove
obrade savremenih problema s drutvenom istorijom njegovog doba.
Ipak, u novije vreme, zahvaljujui razvoju teorije knjievnosti, kritiari
su odnos izmeu knjievnosti i istorije poeli da tumae kao neto dina
mino, sagledavajui prozu ne toliko kao odraz vremena u kome je napi
sana, koliko kao aktivan deo te istorije. Prema ovom shvatanju, Dikensovo
pisanje je sastavni element viktorijanske drutvene istorije; njegovi spisi
igrali su zapaenu ulogu u oblikovanju kulturnog razumevanja epohe. Na
primer, studija Dikens i zloin suprotstavlja Dikensove prozne i novinarske
opise zatvora i zatvorenika istorijskim priama o promenama u kaznenom
sistemu tokom itavog XIX veka. Novije analize Dikensovog istraivanja
zloina, pod uticajem francuskog istoriara Miela Fukoa, tvrdile su da
njegovi romani ne samo to odraavaju savremeno zanimanje za zatvore
i reformu pravosua ve su, na dubljem kulturnom nivou, i sami umeani
u proces uobliavanja tema podesnih za takvo disciplinarno drutvo.10 Da
budemo naisto, priznanje da je Dikens imao kljunu ulogu u oblikovanju
popularnih vienja drutvenih problema nije novo. ak je i Makarti, koji
se alio da je Dikensova kritika drutva jednolino naglaavala problem,
esto bez razumevanja, a nikada s jasnim predlogom reenja, priznao
irenje njegovog uticaja: Sumnjamo da bi iko manje darovit od gospodi
na Dikensa, ili sa kvalifikacijama drugaijim od njegovih, uspeo da nate
ra pola Engleske da ita knjige koje imaju bilo kakve veze sa zakonima o
sirotinji ili reformom vrhovnog suda. Novija kritika, meutim, u analizi
uticaja njegove proze i novinarstva na kulturu koristi teorijski zaokruen
metod: njegovi spisi mogu se sada posmatrati kao podsticaj za ostvarivanje
viktorijanske drutvene privrede, pri emu su uestvovali u uobliavanju
identiteta, kao i u drugim oblicima kulturnog stvaranja. Na primer, uticaj
no tumaenje problema pravosua i policije u Sumornoj kui, u knjizi D.
A. Milera Roman i policija, pokazuje na koji je nain oevidna suprotnost
izmeu javnog i privatnog u romanu ukljuila problem identiteta u optije
razmatranje obuzdavanja moi, za ta bi se inae moglo initi da je u nara
ciji podvrgnuto kritici. Takav pristup menja pitanja koja bismo mogli da
postavimo povodom Dikensovih drutvenih kritika problema kao to su
[Justin McCarthy], Modern Novelists: Charles Dickens, Westminster Review,
October 1864, u: Collins, Critical Heritage, 452.
10 Videti, na primer, D. A. Miller, The Novel and the Police, University of Califor
nia Press, Berkeley 1988; Jeremy Tambling, Prison-Bound: Dickens and Foucault,
Essays in Criticism 36, 1986, 1131.
9
19
20
kriminal, siromatvo i javna higijena, od dileme oko njegove preciznosti ili

pouzdanosti kao kritiara drutva, do razmatranja sloenih naina na koje
njegovi spisi istovremeno uobliavaju i podstiu kulturu izraslu iz indu
strijskog kapitalizma XIX veka.
Siromatvo i prostitucija
Rite, kao izraz potpunog oaja stvora sa kojim se pripoveda u Nonim et
njama susree, razlikuju se od tipino Dikensovog obiaja da pomou odee
odreuje identitet. On esto koristi odeu da oznai linost njenog nosio
ca na primer, kod Bredlija Hedstoun
a iz romana Na zajedniki prijatelj
otmeni crni sako i prsluk, i otmena bela koulja, i otmena formalna krava
ta, i otmene pirgave pantalone u kojima izgleda ukrueno i neprilagoe
no,11 precizno odraavaju njegovu goruu elju za statusom profesionalnog
nametenika,. Ali odea siromanih slui samo da naslika njihovu drutvenu
anonimnost. U Maloj Dorit otac gospoe Plorni, stari Nendi, jasno je, na
osnovu odee koja mu ne stoji, okarakterisan kao stanovnik fabrike: Ovaj
starac nosi eir, izlizan i prosenjen, a opet izdrljiv, eir koji se nikada nije
prilagodio obliku njegove siromane glave. Njegova gruba koulja i gruba
vratna marama nisu nita samostalnije od njegovog kaputa i eira; i one
izgledaju kao da nisu njegove da nisu niije.12 Domaa re asopis koji
je Dikens pokrenuo 1850. godine sa optom idejom i ciljem da podigne
one koji su dole, i, uopte, unapredi nae drutveno stanje13 sadri No
nu scenu iz Londona u kojoj Dikens opisuje otkrie pet svenjeva prnja
izvan vajtepelske fabrike.14 Ove bezobline gomilice porede se s leevi
ma izvaenim iz groba, koji, zbog svog poluidentiteta, posmatraa jo vie
uasavaju. Kao to napominje Meri Daglas, u otklanjanju drutvenog zaga
enja, prljavtina i otpad postaju opasni onda kada ne poseduju identitet
gde nema razlike, nema ni prljavtine.15 Strah kod ena nastao iz njihovog
marginalnog poloaja, ove povezuje s velikim brojem drugih likova sa dna
iz Dikensovog dela, kao to su prostitutke i policija.16
217.
11
Charles Dickens, Our Mutual Friend, tom 2, Oxford University Press, 1989,
Charles Dickens, Little Dorrit, tom 1, Oxford University Press, 1982, 304305.
Dikens gospoi Gaskel, 31. januara 1850, u: Letters of Charles Dickens, Claren
don Press, Oxford 19652002.
14 Charles Dickens, A Nightly Scene in London, Household Words, 26. January
1856, Gone Astray and Other Papers from Household Words, 18511859, 347.
15 Mary Douglas, Purity and Danger: An Analysis of Concepts of Pollution and
Taboo, London 1966, 6.
16 Antea Trod koristi ovaj termin da oznai one likove koji obavljaju poslove
izmeu doma i spoljnog sveta, Domestic Crime in the Victorian Novel, London 1989, 6.
12
13
o dikensu
Prostitutka je prela granicu izmeu javnog i privatnog ivota, tako

vanu za kulturu viktorijanske srednje klase. Prema tumaenju Daglasove,
opasnost koju oliavaju takve liminalne figure kontrolie se pomou ritu
ala koji razdvajaju marginalni od njihovog preanjeg statusa, izdvajajui
ih na neko vreme, a zatim javno obznanjujui njihov prelazak u novi sta
tus. Dikensova pria u Domaoj rei o njegovom zanimanju za Uranijinu
kuicu, azil za prostitutke koji finansira Anela Berdet-Kuts, opisuje pro
ces reforme koji azilantkinje prati od stanja preteeg pada, kroz njihovo
odvajanje, do iseljenja: proces koji doprinosi da se granini poredak odri.
Njegovo saoseanje sa prostitutkama i posrnulim enama jasno se i ranije
predoava kroz ivu predstavu Nensi u Oliveru Tvistu, tako da je verovao
da e opis Emili i Marte u Dejvidu Koperfildu pomoi u upoznavanju sa
idejom Uranijine kuice. Znaajno naslovljen kao Dom za beskunice,
Dikensov esej govori o procesu prilagoavanja u domainstvu kao kljuu
za ensko izbavljenje. S nadom u podizanje nekih trezvenih domova u
samoi novog sveta, koji tamo jako nedostaju, iz tuge i ruevina starih17,
pie on, ene se ue i upoljavaju kroz iroku lepezu zadataka, kao to su
kuvanje, vezenje, pranje vea i ienje, a priroda i poredak zadataka sva
ke devojke menja se nedeljno kako bi ona mogla da se praktino upo
zna sa sveukupnom rutinom domaih poslova. Ipak, kako tvrdi Amanda
Anderson, meu odlikama Dikensove reforme teko je razlikovati samu
reformu od nereformisanog stanja koje joj je prethodilo18. Na Dikensov
predlog, usvojen je sistem ocenjivanja koji je stvorio jedan savremeni
pisac o reformi zatvora, a njime su se nagraivale i pospeivale istino
ljubivost, radinost, narav, pristojno ponaanje i razgovor, umerenost, red,
tanost, tedljivost i istoa vid discipline zamiljen da se iskupi pristoj
no samokontrolisan enski subjekt. Andersonova zapaa uznemirujuu
slinost izmeu sistema ocenjivanja i strukture prostitucije po tome to se
enama plaa da zadovoljavaju. Kako je Dikens objasnio gospoici Ber
det-Kuts: Svaki dan se izmeu [azilantkinje] i nastojnice odrava savr
eni odnos Dunice i Poveriteljke; a u njenoj je moi, i ni u ijoj drugoj,
da okrene stanje tog rauna u svoju korist.19 Njegova svest o tome da je
projekat reforme ugroen takvim komercijalizovanjem vrline vidljiva je u
predlogu da se
ogranii nagrada za Dobrovoljno samoodricanje [jedna od rubrika u koju
su se mogle upisivati ocene]... da bi mogle to da shvate kao moralni napor, a
17
1853.
[Charles Dickens], Home for Homeless Women, Household Words, 23 April
Amanda Anderson, Tainted Souls and Painted Faces: The Rhetoric of Fallenness
in Victorian Culture, Cornell Uniersity Press, Ithaca 1993, 78.
19 Dikens gospoici Berdet-Kuts, 26. maja 1846, u: Letters, 4, 553.
18
21
22
ne kao izrazitu tednju, sasvim srazmernu ili apsurdno veu od puke novane
vrednosti onoga od ega se uzdravaju.20
Dikens je od takvog moralnog i duhovnog knjigovodstva nainio satiru

kroz lik gospoe Klenam iz romana Mala Dorit. Ali verovao je da nesre
na stvorenja koja ulaze u Uranijinu kuicu moraju da se iskuavaju dok
ne dostignu vrlinu, da se potpomau u izbegavanju primamljivosti starog
naina ivota i podravaju u uvrivanju popravljenog identiteta.21 Da bi
se ovo ostvarilo, azilantkinje su bile u obavezi da nose odeu koju nabavlja
ustanova; ipak, ova praksa ironino podsea na nain na koji su vlasnici
bordela zadravali kontrolu nad zaposlenima tako to nabavljaju i posedu
ju njihovu odeu. Imajui u vidu determinantnu ulogu odee u izraava
nju sopstva, takvo njeno deponovanje pokazuje proces disciplinovanja kao
spoljanjeg obrazovanja subjekta.
Zatvori i policija
Dikensovo zanimanje za probleme nadziranja i kanjavanja sloeno je i
esto dvosmisleno. Filip Kolins primeuje paradoks po kojem Dikens u
poznim godinama, kada u komentarima o javnim poslovima pokazuje
sve veu, a ponekad i veoma uznemirujuu otrinu prema teim prestup
nicima, u romanima pokazuje i sve veu prisnost sa zloinakim umom.22
Bio je opinjen moralnim i psiholokim posledicama zatvaranja, pa ih veo
ma istanano opisuje kroz likove poput Fegina, Vilijama Dorita i doktora
Maneta. U romanu toliko proetom zatvorima, kako stvarnim tako i sim
bolikim, kao to je Mala Dorit, ak su i neivi predmeti preoblieni zbog
svog tamnikog okruenja: tako je lutka Male Dorit uskoro poela da se
razlikuje od lutaka s druge strane brave, i da pokazuje stranu porodi
nu slinost sa gospoom Bangam [nadniarkom i kurirkom, koja nije bila
zatvorenica (dodue, nekada jeste), nego popularno sredstvo komunikaci
je sa spoljnim svetom]. Ali Dikensovi spisi o kriminalistici nisu dosledni,
a ponekad su se iz korena menjali. Dok je etrdesetih godina XIX veka
zagovarao zabranu smrtne kazne zarad boljitka drutva, zarad spreava
nja prestupa, i bez bilo kakve veze sa prestupnikom ili nenosti prema bilo
kom posebnom zloincu, od 1859, komentariui sudbinu jednog hirur
ga koji je proglaen krivim za trovanje svoje bigamne supruge, zaricao
se da e obesiti svakog ministra unutranjih poslova (vigovskog, torijev
skog, radikalskog ili drugog) koji se isprei izmeu tog crnog nikogovia i
veala. Dikensov otar stav prema zloinu i kazni prestupnika u vezi je sa
Explanation of the Mark Table Used in Urania Cottage, u: Letters, 5, 703704.
Dikens gospoici Berdet-Kuts, 3. novembra 1847, u: Letters, 5, 183.
22 Philip Collins, Dickens and Crime, Macmillan, London 1962, 22.
20
21
o dikensu
njegovom sumnjom u mogunost povratka na bolji put (u obrazovanju je

video vanu preventivnu silu) i brigom (izraenoj u Dragim zatvorenici
ma i U zatvoru i van njega) da osueni kriminalci dobijaju bolji tretman
nego institucionalizovana sirotinja. lanak U zatvoru i van njega nastao
je kao temeljna prerada jednog lanka Henrija Morlija koji je izneo poglede
razliite od pogleda Uvodniara Domae rei, tj. Dikensa lino. Kako je
Dikens pisao zameniku urednika, V. H. Vilisu:
Ne mogu da dopustim bilo kakvu raspravu o nadzoru zatvora u D. R. koja ne
poinje prvim velikim naelom to sam ga osmislio i koja ne protestuje protiv
zatvora shvaenih per se. Kakva god prilika da se prui oveku u zatvoru, mora
se pruiti i oveku koji trai utoite od nevolje.23
Iako se Dikensovo miljenje o nadziranju i kanjavanju menjalo, nije

se menjalo njegovo divljenje prema novoj policiji. Dord Ogastus Sala,
jedan od Dikensovih redovnih saradnika u Domaoj rei, napisao je da nje
gov mentor ima udnu i gotovo morbidnu pristrasnost u pogledu optenja
i zabavljanja policijskih slubenika,24 a Dikens je u svom asopisu objavio
niz afirmativnih lanaka o novoj Gradskoj policiji. Stvorena 1829. godine,
a ojaana 1842. osnivanjem Detektivskog odeljenja, centralizovana Grad
ska policija zamenila je stare okrune pozornike i Trkae Bou Strita iju
je nezaboravnu sliku Dikens dao kroz prikladno nazvane junake Bletersa i
Dafa* iz Olivera Tvista. Poev od Savremene nauke hvatanja lopova, obja
vljene 13. jula 1850. godine, Domaa re divi se onome to je Fuko nazvao
okom moi, koje se oituje svuda u praksi nadziranja.25 Struan u ita
nju lica drugih ljudi, dok zadrava sopstvene nepomutive izraajne sile u
posedu protejske mudrosti preruavanja i sposobnosti podraavanja svake
vrste i stanja nevolje, voen kroz staze potpuno nevidljive drugim oi
ma26, dok vreba pronicljivim pogledom27 na svakom oku detektiv se
prikazuje kako radi na proizvodnji novog i sistematinog nadzora grada.
U lanku Na dunosti sa inspektorom Fildom, Dikens belei nonu turu
po kriminalnim skrovitima istonog Londona u pratnji detektiva koji je
Dikens V. H. Vilisu, 10. marta 1853, u: Letters, 7, 47. Ova epizoda je primer
Dikensove snane urednike kontrole nad sadrajem svog lista.
24 George Augustus Sala, Things I Have Seen and People I Have Known, London
1894, 95.
* Bleters moe znaiti blebetalo, a Daf varalica, folirant (prim. prev.).
25 Michel Fouc
ault, The Eye of Power, Power/Knowledge: Selected Interviews
and Other Writings 19721977, Harvester Press, Brighton 1980, 146165.
26 [W.H. Willis], The Modern Science of Thief-Taking, Household Words, 13.
July 1850, 1, 368369.
27 [Charles Dickens], On Duty with Inspector Field, Household Words, 14. June
1851, u: The Amusements of the People and Other Papers: Reports, Essays and Revi
ews, 18341851, tom 2, 359.
23
23
24
sluio kao model za inspektora Baketa u Sumornoj kui. Poseujui svrati

ta, birtije, mnoga legla i jazbine, policija stalno nadzire mesta kriminalnih
stanovnika Londona: Gde god se na trenutak ustali traak priguene sve
tlosti, na njegovom kraju pojavi se neki spava, predaje se pomnom pogle
du i nestane u tami. U jednom svratitu, natpis na aravima koji treba
da sprei krau posteljine navodi pripovedaa da zamilja utisak koju ove
vaspitne metode proizvode na pojedinca:
Leati po noi, umotan u legendu o svom lupekom ivotu; u snu grudima upi
jati povik koji me progoni na javi; im se svest povrati, trpeti njegovo piljenje i
galamu; susresti se s njim kao sa poloajnikom na Boi, na svetog Valentina,
za roendan, kao s boinim pozdravom, kao oprotajem sa starom godinom.
DRITE LOPOVA!
I znati da moram da budem zaustavljen, ta god da se desi. Znati da nisam
dorastao ovoj pojedinanoj snazi i otrini, ovom ureenom i vrstom sistemu!
Jo jedan lanak u koautorstvu Dikensa i V. H. Vilisa Gradska zati

ta detaljno govori o strpljenju, spremnosti, redu, budnosti, revnosti i
rasuivanju, koji nadgledaju mir ovog divovskog Vavilona dok spava.28 Efi
kasne tehnike koje policija koristi u izvetavanju i komunikaciji obezbeuju
da itav sistem dobro, inteligentno i revnosno radi. Smeteni jedne noi u
stanici Bou Strit, autori lanaka opisuju vie sluajeva sa kojima se deurni
inspektor suoava, ukljuujui i pijanog i neurednog gospodina Svilsa,
Ciganina koji je izgubio drubenicu, oajnog mladia koji trai krevet u
odeljenju za beskunike, i izvesnu gospou Gamp kao matronu sa jako
pomodrelim licem koja eli da se ali odma na kue iz Plismanove etres
dva i pedes tri i insistira da se zakup uzme; a ja u sutra ujutru potkrepi
ti pred sudijama, i jo u dokazati, to sve dovoljno govori, gospodine!.
Naglasak na redu i delotvornosti novog policijskog sistema pokazuje do
koje je mere Dikens delio neke od ideja sa bentamovskim neistomiljeni
cima, kao i nain na koji se reforma policije vezivala sa tehnikama liberal
ne vlasti kroz redefinisanje i regulisanje zajednikog prostora. Kako tvrdi
Majls Ogborn, novi poredak javnog prostora stvarao se ne samo izgrad
njom redovnijeg, rairenijeg i intenzivnijeg nadziranja u gradu poetkom
XIX veka nego i kanjavanjem prethodno tolerisanih zloina, kao to su
pijanstvo, prostitucija i nepristojno ponaanje, u nastojanju da se raciona
lizuju i oiste ulice.29 Zajedno sa kartografskim vebama urbanista, pravno
regulisanje javnog prostora bilo je jedan od naina na koje se heterogenim
prostorima grada mogao nametnuti red.
[Charles Dickens i W.H. Willis], The Metropolitan Protectives, Uncollected
Writings from Household Words, 18501859, Indiana University Press, Bloomington
1968, 256.
29 Miles Ogborn, Ordering the City: Surveillance, Public Space and the Reform
of Urban Policing in England, 18351856, Political Geography, 1993, 516.
28
o dikensu
Gradska izvianja i sanitarna reforma

Iako Domaa re slavi policijin rad na regulisanju grada i prepoznavanju
njegovih kriminalca, ona ipak uiva u uzbuenju i opasnostima otiskiva
nja na neispitanu teritoriju londonskog podzemlja. Gradski izviai, poput
novinara Henrija Mejhjua, uglavnom su koristili slike imperijalne pustolo
vine kako bi svojim otkriima dali istraivaki znaaj,30 pa Dikens u lanku
Na dunosti sa inspektorom Fildom stanovnike svratita koja poseuju
vidi kao egzotine zarobljenike u zoolokom vrtu pod kontrolom polici
je: Ej, vi tamo! Stanite! Pokaite se. Tako je. Ne ti. Ne brini se vie! I tako
dalje, kroz lavirint zaguljivih prostorija, gde svaki ovek, kao divlja zver,
odgovara uvaru koji ga je ukrotio i koji ulazi u njegov kavez. Upotreba
nevezanog upravnog govora u celom lanku ostavlja utisak dramatinosti
i neposrednosti, i udno doprinosi dezintegrisanosti pripovedaa, ije je
prisustvo mnogo manje vidljivo od grotesknih i ovla prikazanih zlikova
ca i prosjaka. Promena pripovedake perspektive uspostavlja strukturu u
kojoj se od italaca prave neposredni svedoci razgovora u ovim kriminal
nim skrovitima ali sa sigurne udaljenosti. Kako zapaa Dudit Volkovic,
iako su angaovani gradski izviai poput Dikensa bazali gradom da obja
sne i ree drutvene probleme, ove ekspedicije bile su ipak voajeristike.31
Tako su Domae rei publici nudile jedan oblik delegatskog turizma, i u isti
mah doprinosile stvaranju, ali i sumnji u odvojenu sferu privatnosti, koja je
bila ideoloka pratilja novoureenog javnog prostora, i koja je osiguravala
privatnost srednje klase a boravita siromanih otvarala za javnost.
Za ienje i racionalizaciju gradskih ulica zduno su se zalagali i refor
misti zdravstvene zatite. Dikens je poboljane sanitarije video kao najte
meljniju urbanu reformu, kako je rekao na sastanku Gradskog sanitarnog
udruenja u maju 1851. godine: Opta sanitarna reforma mora prethoditi
svim drugim drutvenim sredstvima [ovacije], pa... ak ni obrazovanje ni
religija ne mogu da uine nita tamo gde su najpotrebniji dok se istoom
i pristojnou ne poploa put za njihove usluge.32 Dikens je podravao
vaeu teoriju da infektivne bolesti proizvodi prljav vazduh ili mijazma,
i da se tifus i kolera, kao i pusto koju uzrokuju, mogu spreiti ako se sre
dina kontrolie. Tokom cele 1853. godine radio je na tome da ostvari plan
Andele Berdet-Kuts da kupi neto otpisanog zemljita u londonskim zabi
tima i tamo podigne uzorna zdanja. Posle jedne posete okrugu Svetog Mar
ka, izvestio je da je pronaao:
30 Peter Keating, Into Unknown England, 18661913: Selections from the Social
Explorers, Manchester 1976, 14.
31 Judith R. Walkowitz, City of Dreadful Delight: Narratives of Sexual Danger in
Late-Victorian London, London 1992, 18.
32 The Speeches of Charles Dickens, Oxford 1960, 129.
25
26
drvenare kao uasne stare gajbe pune groznice tokom nebrojenih godina. U
oronuloj galeriji na kraju reda ovih kuica bilo je bledunjavo dete koje gleda
u izgladnelu staru belu ragu kako jede ljuture koljki. Sunce je zalazilo i buk
talo prema detetu kao ljuti plamen a dete, i ja, i bledo kljuse, blenuli smo
jedno u drugo u tiini dobrih pet minuta kao da smo neke figure u turobnoj
alegoriji.33
Kao uznemirujui susret, kasnije zabeleen u Nonim etnjama, sukob

sa gradskom amotinjom proizvodi sablasni utisak samootuenja. Edvin
edvik u obimnom Izvetaju o zdravstvenom stanju radnike klase u Bri
taniji (1842), gde se zastupa potreba za centralizovanom upravom javne
zdravstvene zatite kako bi se nadgledala ne samo izgradnja javnih objeka
ta kao to su odvodi nego i regulacija domova i navika siromanih, posebno
Iraca, prepoznao je da je glavni uzrok bolesti u mijazmi koja izvire iz loe
kanalizacije i vodovoda u prenaseljenim siromanim etvrtima. Dikens je
bio revnosni pristalica sanitarnih reformi koje je etrdesetih godina edvik
predloio, iako se estoko usprotivio odredbama Zakona o sirotinji iz 1834,
iji je glavni tvorac bio edvik takoe.34 Delei isto oduevljenje za istou,
sistematinost i red, njihova saradnja daje nove dokaze da Dikensovo pro
tivljenje utilitarizmu nije bilo tako neposredno kao to se ponekad smatra.
Kao to to u Sumornoj kui nagovetava muni opis kunog groblja gde
Nemo lei pokopan, problemi zagaenja i bolesti nastali usled sahranjiva
nja unutar grada za Dikensa su bili od posebnog znaaja, pa je Domaa
re tokom pedesetih godina objavila vie lanaka u znak podrke Zdrav
stvenom odboru i njegovim naporima da reformie obiaje sahranjiva
nja. Dikensov zet Henri Ostin, blizak edvikov saradnik, 1847. je radio u
Gradskoj sanitarnoj komisiji i u prvoj Gradskoj kanalizacionoj komisiji, i
postao je sekretar Opteg zdravstvenog odbora. Dikens je od Ostina dobio
primerak odborovog Izvetaja o optem planu za sahranjivanje izvan grada
i, itajui ga u krevetu, sanjao je uglavnom o trulei.35 Njegova prepiska
sa Ostinom cele 1850. godine pokazuje vanost koju je pridavao otklanja
nju uasa velegradskog sahranjivanja, kao i njegovu podrku Nacrtu zako
na o optem sahranjivanju, koji je imao za cilj da regulie pogrebne obia
je. Izraavajui nezadovoljstvo pomeranjem sastanka Gradskog sanitarnog
udruenja, u znak podrke Nacrtu, u maju je napisao: Iskreno sam eljan
da sluim ovoj stvari i uinim to vie dobra mogu, bonim udarcima u
Dikens gospoici Berdet-Kuts, 7. januara 1853, u: Letters, 7, 2.
Kako je Dikens pisao svome zetu Henriju Ostinu, javljajui da je primio edvi
kov Izvetaj: Molim te, reci gospodinu edviku da sam mu veoma zahvalan to me se
setio i da se iskreno slaem sa njim u vezi sa velikom vanou i zanimljivou teme
iako se zaista sa njim razilazim, do smrti, u pogledu njegove glavne teme novog
Zakona o sirotinji (Dikens Henriju Ostinu, 25. septembra 1842, Letters, 3 330).
35 Dikens Henriju Ostinu, 27. februara 1850, Letters, 7, 2.
33
34
o dikensu
Domaoj rei u kompilaciji, a i u rubrici Pria.36 U drugom broju Doma

e rei Dikens je ve objavio lanak (svoga tasta, Dorda Hogarta, i V. H.
Vilisa) pod naslovom Paganska i hrianska sahrana, koji se estoko buni
protiv varvarizma unutargradskog sahranjivanja:
Ako sa visina nae hvalisave civilizacije bacimo pogled na prolu istoriju ili
pogledamo druge narode ukljuujui tu i divljake biemo prisiljeni da
posramljeno priznamo kako se ni u jednom vremenu i ni u jednoj zemlji kao
u Velikoj Britaniji nisu tako oslobaali mrtvih na utrb ivih. Predaja posmrt
nih ostataka u gusto posejana groblja u prenatrpanim gradovima; prekrivanje
jedva ih ukopavi tako povrno da izboenost katkad vrea oseanja, dok
zadah truljenja uvek zagauje vazduh, obiaji su koje su predrasude najdue
sauvale u ovoj zemlji.37
Sukob izmeu hvalisave civilizacije i varvarskih obiaja uspostavlja

se opisom niza pogrebnih radnji, ukljuujui i one koje su obavljali sta
ri Egipani, Rimljani, Grci, Kinezi, Persijanci i drugi stanovnici Istoka, a
ija je svrha da podrije tobonju razliku izmeu prosveene sadanjosti i
divljake prolosti, naprednog imperijalnog centra i njegove zaostale pro
vincije. Sahranjivanje mrtvih usred stanita ivih stvara koliinu ljudske
destruktivnosti u poreenju sa kojom pratei pokolj na afrikom sprovodu
predstavlja kap vode u moru. Ovaj lanak pokazuje naine na koje su esto
bili spojeni diskurs gradske reforme i carstva kako tvrdi En Meklintok:
Svakako su sanitarni sindromi delom bili iskreni pokuaji da se suzbiju
bolesti sirotinje, ali su na dubljem nivou sluili i da se racionalizuje i kano
nizuje nadzor granica izmeu vladajue viktorijanske elite i zaraznih kla
sa, kako u carskim metropolama tako i u kolonijama.38 Suprotstavljenost
civilizovanog velegrada i primitivne periferije u Domaoj rei koristi se da
razotkrije izvor zaraze unutar samog carskog sredita, ime se podriva sta
bilnost pretpostavljene podele izmeu njih.
Imperija i emigracija
Upotreba jezika izvetaja u raspravama o reformama policije i sanitar
nih ustanova grada ukazuje na simbolinu ulogu imperije kao izmilje
ne odrednice u prozi i novinarstvu XIX veka.39 U Dikensovim romanima,
Dikens Henriju Ostinu, 12. maja 1850, Letters, 6, 99.
[George Hogarh i W. H. Wills], Heathen and Christian Burial, Household
Words, 6. April 1850, 43.
38 Anne McClintock, Imperial Leather: Race, Gender and Sexuality in the Colonial
Context, Routledge, New York 1995, 47.
39 Edward W. Said, Culture and Imperialism, Chatto and Windus, London 1993,
75.
36
37
27
28
kolonije poput Australije sluile su kao pogodno mesto za selidbu likova

koji trae novu priliku u ivotu: tako se u Dejvidu Koperfildu sele porodice
Pegoti i Mikober, ili, na kraju Tekih vremena, neslavno se seli Tom Gred
grajnd. Drugi likovi poput Voltera Geja u Dombiju i sinu ili Dona Har
mona, oveka odnekud, u Naem zajednikom prijatelju vraaju se iz
kolonija sa osnaenim oseajem za englesku muevnost koji su stekli kroz
iskustvo rukovodeih uloga u imperiji, a to im daje novu mogunost za
reavanje problema kod kue. Dva Dikensova sina otila su u Australiju, a
u Domaoj rei objavljivan je rad Drutva zajma za porodinu kolonizaciju,
u vlasnitvu Kerolajn izom, dok je Dikens u rubrici Sveanj iseljenikih
pisama pozivao itaoce da razmotre to to e
iz malih zajednica ovako osnovanih, vremenom iznii druge i vee, zdrue
ne u ljubavi prema staroj zemlji o kojoj se jo toplo govori kao o Domovini,
u znak seanja na mnoge zajedniki pretrpljene borbe, na mnoge veze otad
nainjene, i zahvaljujui okrepljujuem uticaju i suzdranosti jedne vrste jav
nog mnjenja, ak i u divljim pustoima Australije.40
S druge strane, tu je i satira gospoe izom kroz lik gospoe Delibi,

ija nastojanja da osnuje koloniju za uzgoj kafe (i uroenika) na obala
ma reke Niger rezultiraju nekom vrstom teleskopske filantropije koja je
nagoni da zaboravi na haos u sopstvenoj kui. Kako je pokazao Timoti
Karens, Dikensovi stavovi prema drutvenoj reformi u zemlji i inostran
stvu izneseni u Sumornoj kui bili su pod jakim uticajem viktorijanske pol
ne politike. Oslikavanje vetine i saoseajnosti Alana Vudkorta kao lekara
pokazuje funkciju mukog angamana u imperiji kao pripremu za suzbija
nje drutvenih problema kod kue, dok uspene reformatorke, poput Ester
Samerson, moraju da ostanu vrsto usredsreene na potrebe svoje domae
sfere.41
Dikensovi spisi o enama i imperiji, isto tako, preokreu srodne ideo
logije rase i pola na kojima su zasnovani, uvek prekoraujui reenje ovih
problema, to bi inae moglo da utie na pripovedanje. Na primer, dok se
pusto merkantilnog kolonijalizma moe simboliki popraviti samopor
tvovanom odanou verne erke u Dombiju i sinu, a politika kritika roma
na razreiti konanim vraanjem na porodinu harmoniju, ovaj pripovedni
efekat tanano je uslonjen zahvaljujui uzgrednoj aluziji na drugo vena
nje, koje prethodi venanju Florens i Voltera:
[Charles Dickens i Caroline Chisholm], A Bundle of Emigrants Letters, Hou
sehold Words, 30 March 1850, Uncollected Writings, 1, 88.
41 Timothy L. Carens, The Civilizing Mission at Home: Empire, Gender, and
National Reform in Bleak House, Dickens Studies Annual: Essays on Victorian Fiction
26, 1998, 121145.
40
o dikensu
Stari gospodin utog lica iz Indije uzee ovo jutro za enu, a oekuje se est
koija punih drutva, i gospoa Mif obavetena je da stari gospodin utog lica
moe poploati drum do crkve dijamantima, a da mu uopte ne ustrebaju.
Brani blagoslov treba da bude nenadmaan i da potekne od istinski uzoritog
svetenika, kanonika, a damu treba da uda, kao izvanredan dar, neko ko dolazi
pravo iz Konjike garde.42
Ovde ponovo uoavamo uzajamnu povezanost ideologija pola i impe

rijalizma, u onim delovima u kojima narativ delimino osvetljava drugu
priu o iskoriavanju, gde se povezuju svet porodice i svet imperije. Razli
ka u godinama koju predstavlja savez januara i maja, zajedno sa objektivi
zacijom mlade ene, nagovetava drugu priu koja povezuje kunu tirani
ju sa kolonijalnim potinjavanjem.
Dombi i sin predstavlja estoku kritiku ropskog poloaja ene izrae
nu kroz likove Idit Dombi, raspiljarene i prodavane tamo i ovamo, dok
poslednje zrnce samopotovanja [u njoj] ne umre, i njene posrnule roake,
Elis Marvud. Ali Dikensovo zanimanje za samu ideju dobra otelotvorenu
u linosti mnogo je izraenije u dve, inae nepovezane, oblasti o kojima je
Domaa re, zalaui se za reformu, raspravljala: bezbednost u fabrikama
i zakon o braku. Otelotvorena dobra postavljaju pitanja o stvarima koje
se smatraju pogodnim za trgovinu, o apstrahovanju i otuenju od rada u
trinoj privredi, o pojmu ljudskih atributa ili veza kao vrednosnih poseda
koja se mogu opisati pomou novca pitanja o odnosu izmeu potronje i
linosti. Njihovo predstavljanje u Dikensovoj prozi i novinarstvu pokazuje
neke od strepnji koje prate irenje privrede u XIX veku, kao i uloge eko
nomske retorike u odreivanju granice izmeu privatnog i javnog, poro
dice i trita.
Povrede na radu
Najustrija kampanja koju je Dikens u Domaoj rei vodio nesumnjivo
se odnosila na povrede na radu, o emu je izmeu marta 1854. i januara
1856. objavio osam lanaka, zahtevajui od drave da se angauje povodom
poboljavanja bezbednosti od opasnih mehanizama.43 Rano fabriko zako
nodavstvo slabo je obraalo panju na problem nezgoda, usredsreujui
se na reavanje pitanja radnog vremena i zatite dece-radnika. Meutim,
fabriki inspektorat ustanovljen Zakonom o fabrikama iz 1833. godine sve
vie se brinuo o broju i ozbiljnosti nesrea, te je 1844. doneta prva odred
ba o minimalnim standardima industrijske bezbednosti, kao i odredba o
naknadi tete. Zakon iz 1844. traio je od posednika tekstilnih fabrika da
Charles Dickens, Dombey and Son, Oxford University Press, 1982, 673.
V. Peter W. J. Bartrip, Household Words and the Factory Accident Contro
versy, The Dickensian 75, 1979, 1729.
42
43
29
30
ograde ili zatite naznaenu opremu. Neograivanje je kanjavano nova

nim iznosom od 5 do 20 funti; povreda ili smrtni sluaj kanjavali su se od
10 do 100 funti. Ipak, mnogi su industrijalci verovali da zahtev za ogra
ivanjem namee nepotrebne trokove tekstilnoj industriji i da predsta
vlja neopravdano meanje vlade. Henri Morli je, u zastraujue nazvanom
lanku Samleveni u mlinu, 22. aprila 1854 zapoeo kampanju Domae
rei protiv povreda na radu i fabrikanata koji se na pridravaju uslova bez
bednosti iz zakona od 1844. Oslanjajui se na Izvetaje fabrikih inspektora
za polugoe, zakljuno sa 31. oktobrom 1853, njegov lanak grafiki ocrta
va detalje sakaenja mladih radnika, a uestalost ovih nezgoda objanjava
kroz analizu dobiti i trokova vlasnika pogona. Morli pie da oni troe rad
nike ivote i udove na utrb ograivanja visokih pei; nadamo se da je
stvorena dobit dovoljna velika da izmiri raun protiv milosra nainjen u
ime engleskih fabrikih radnika:
Milosre duguje pravdi za sirote ljude, ene i decu, sto est ivota, sto etrdeset
dve ake ili ruke, hiljadu dvesta osamdeset sedam (ili grubo, nekoliko kanti)
prstiju, za lom hiljadu trista etrdeset kostiju, za petsto pedeset devet povree
nih glava, i za osam hiljada dvesta osamdeset dve razne povrede.44
Telo radnika, potinjavanjem njegovih otkinutih delova vaganju i

raunanju, kao bilo koji drugi robni artikal, pretvara se u robu, a anonim
nost i zamenjivost rtava bila je u kontrastu sa zaprepaujuim specifi
nostima i detaljima raznih nesrea koje su u vezi sa njima opisani. Mor
li napominje da e prijatelji povreenih radnika biti podstaknuti da tue
za nadoknadu zbog smrti ili gubitka uda, a Vlada e nekada imati ulogu
tuioca. Ova strategija, meutim, ozakonjuje potronju radnikovog tela
samim tim to odreuje novanu vrednost za njegovu ozledu, a na kraju
je dovela do Zakona o naknadi tete radnicima iz 1897, koji se, kako belei
Majk Sanders, moe posmatrati kao formalno usvajanje principa po kojem
su poslodavci smatrani indirektno umeanim u povrede zadobijene tokom
radnog odnosa, pa ne moraju biti i odgovorni, poto je izvestan broj povre
da shvaen kao neizbena, iako neeljena posledica industrijalizacije.45 Pa
ipak, upravo ovo negiranje krivice Morli pobija insistirajui na tome da se
nezgode u fabrici mogu spreiti.
Pravei satiru od strategije po kojoj pobornici industrijalizma odgo
vornost za smrt ili povredu pripisuju nepanji radnika, Morli podnosi izve
taj o deaku koga je njegov strogi gospodar, maina, uhvatio dok je stajao
na stolici gledajui kroz prozor u sunce i oblake u letu. Ovo se njega nije
[Henry Morley], Ground in the Mill, Household Words, 22 April 1854, 225.
Mike Sanders, Accidents of Production: Industrialism and the Workers
Body in Early Victorian Fiction, British Industrial Fictions, Univesity of Wales Press,
2000, 26.
44
45
o dikensu
uopte ticalo, i potpuno je kanjen kada ga je maina koju je sluio uhvatila

za jednu ruku i vitlala ukrug sve dok nije baen na pod. Takva upozorenja
nisu suvina za nesrene deake i devojice. Ovakvi opisi izazvali su Hari
jet Martino, popularizatorku politike ekonomije i autorku nekoliko lana
ka u Domaoj rei u slavu industrijskih procesa, da osudi Dikensa za bes
krupuloznu izjavu, drskost, aroganciju i prostaenje, primeujui da dok
se njegove netanosti u prethodnim romanima mogu oprostiti zato to je
romansijer gospodin Dikens je lino izmenio uslove svojih odgovornosti
i sudova drugih ljudi kada je osnovao Domau re kao deklarisano glasilo
za narodno obrazovanje i drutvenu reformu.46 Premda je sm Dikens napi
sao dosta fabrikih lanaka koji slave industrijsku proizvodnju i zajedno
se sa Harijet Martino ponosio manufakturnim prednostima koje odlikuju
britanski napredak, on je istovremeno i duboko zabrinut zbog nehumanih
posledica fabrikog sistema i politike ekonomije koja ga podrava.
Domaa re lankom Raunske tablice smrti, gde Morli Nacionalno
udruenje vlasnika fabrika koje na drugom mestu opisuje kao Nacio
nalno udruenje (za zatitu prava na kasapljenje radnika)47 optuuje za
pokuaj opravdavanja aritmetikom stvari bez opravdanja po bilo kom
moralnom zakonu, civilizovanom ili divljakom, nastavlja napad na sta
tistiko razmiljanje.48 Satirino se odnosei prema ekonomskoj logici po
kojoj se moralni element zamenjuje aritmetikim, Morli izraava gae
nje nad sveoptom trgovinom ivotima i udovima jasno izreenoj u ras
pravi o fabrikim nesreama, i insistira na nesamerljivosti ljudskih i finan
sijskih trokova. Ali potronja linosti ukljuena u raspravu o fabrikama
bila je takoe deo diskursa izmenjenog viktorijanskom polnom politikom.
U lanku Jo meljiva za pogon od 28. jula. 1855, Morli je naveo pred
log Nacionalnog udruenja vlasnika fabrika da se nikakva zatita radnika
nee smatrati potrebnom u sluaju odraslih mukaraca, ve samo u sluaju
ena, mladih osoba i dece.49 Zakon o fabrikama iz 1856. sadravao je ovo
ogranienje bezbednosnih standarda i ansi za nadoknadu smrti ili povre
de kod ena i dece.50 Ova odredba uvela je razliku izmeu nivoa zatite koja
Harriet Martineau, The Factory Controversy: A Warning against Meddling Legi
slation, Hard Times and the Factory Controversy: Dickens vs. Harriet Martineau,
Dickens Centennial Essays, University of California Press, Berkeley 1971, 30.
47 [Henry Morley], Chips: Deadly Shafts, Household Words, 23 June 1855, 11:
495.
48 [Henry Morley], Deaths Cyphering-Book, Household Words, 12 May 1855,
11: 338.
49 [Henry Morley], More Grist to the Mill, Household Words, 28 July 1855, 11:
605.
50 P. W. J. Bartrip and S. B. Burman, The Wounded Soldiers of Industry: Industrial
Compensation Policy, 18331897, Clarendon Press, Oxford 1983, 64.
46
31
32
je potvrivala drugu, radno zasnovanu suprotnost izmeu posednika imo

vine (kao to je bio radnik, vlasnik imovine, i po linosti i po radu) i pred
stavnika imovine: zahtev za ureenjem fabrika trai od zakona da titi
imovinu odraslih mukaraca, ali i linosti ena i dece.51
Reforma zakona o braku

Kada je re o reformi zakona o braku, razlika povuena izmeu imovine u
linosti i imovine u radu, kao deo rasprave o upravljanju fabrikama, vidi se
i u raspravi iz pedesetih godina XIX veka. Zatitno zakonodavstvo izraz je
koji su sredinom tog veka koristili da oznae i zakonodavstvo koje regulie
rad i zakone o braku koji izjednaavaju usluge ena sa imovinom koja pripa
da mukarcu.52 Domaa re u dva lanka Elajze Lin istie potrebe za prome
nama u zakonima o razvodu i poboljanje prava udatih ena, to se potvr
uje i kroz slike nesrenih brakova Stivena Blekpula i Luize Gredgrajnd,
u serijalu Teka vremena, koji takoe u to vreme izlazi. Ovo zanimanje za
zakone o razvodu bilo je inspirisano linim i politikim iniocima, poto
su Dikensovi biografi primetili tesnu povezanost bavljenju pitanjima bra
ka i razvoda u Tekim vremenima sa njegovim sve veim nezadovoljstvom
Ketrin, dok se u Parlamentu raspravljalo o prvoj uredbi za promenu zakona
o braku ba u vreme pisanja romana. Valja napomenuti da je epizoda u kojoj
Stivenova pijana i neverna ena stie kui objavljena u istom broju Doma
e rei kao i prvi Linin lanak u prilog razvoda, pod nazivom Jedna od
naih pravnih fikcija. Naredne nedelje asopis otvara XI poglavlje romana
u kojem Stiven otkriva nemogunost da radni ljudi dobiju razvod. asopi
sna verzija Tekih vremena sadri dva Stivenova komentara sa primedbama
o pravnoj nejednakosti ena koji su iz monografske verzije izbaeni, dok su
itaocima romana u Domaoj rei ovakve primedbe u prvi plan isticale uza
jamnu povezanost romana i novinarskih tekstova koji su ga okruivali. Kako
je pokazao Dozef Batvin, drutveno-angaovani roman razvija se uporedo
sa novinarstvom i podstie itaoce da prenose znanje neposredno iz jedne
sfere u drugu, od injenica u fikciju i natrag, a kao jedini potpisani lanci u
Domaoj rei, odlomci Tekih vremena deluju kao da imaju i status uvodni
ka i poseban identitet potpisanog romana umetnutog u asopis.53 Ova sim
bioza obavljala je vaan kulturni posao, dok je novinarstvo sve vie uticalo
na nain na koji itaoci opaaju svakodnevnu stvarnost.
51 Robert Gray, The Factory Question and Industrial England, 18301860, Cam
bridge University Press, 1996, 31.
52 Mary Poovey, Uneven Developments: The Ideological Work of Gender in MidVictorian England, London 1989, 76.
53 Joseph Butwin, Hard Times: The News and the Novel, Nineteenth-Century
Fiction 32/2, 1977, 174.
o dikensu
lanak Jedna od naih pravnih fikcija zasnovan je na esto pominja

nom sluaju Kerolajn Norton i njene kampanje za reformom zakona veza
nih za imovinu udatih ena. Njegov naslov koristi se uzajamnom igrom
izmeu ;injenica i fikcije koju Batvin povezuje sa itanjem Tekih vre
mena u njihovom izvornom, asopisnom obliku. Pravna fikcija koja se
pominje podrazumeva doktrinu braka po kojoj je ena posle udaje svoju
pravnu egzistenciju spajala sa egzistencijom mua kojem je prenosila vla
snika prava kako na njenu imovinu tako i na korienje njenog tela. Istra
ujui raspad braka, Lin se obruava na enin status dobrovoljnog roba,
pokretne imovine i vlasnitva mua tiranina.54 Izbegavajui da otvoreno
pomene bilo kakav domainski ideal enstvenosti bez udljivih prava,
bez nerealnih prednosti, bez uobraenog bekstva od enske dunosti
Lin tvrdi da ene treba priznavati kao sopstvenike subjekte i vlasnike, a ne
kao predstavnike imovine.
Nepravde povezane sa doktrinom braka Lin opet detaljno opisuje u
Branim tamniarima, objavljenim 5. jula 1856, gde je njen najizrae
niji prezir usmeren na zakone koji ureuju razvod posebno graanska
nepravda preljube poznata kao kriminalni razgovor i komercijalizaciji
ena koju uvruju. Za mukarce, izjavljuje Lin, razvod je zapravo samo
pitanje novca, i opisuje zaveru koja pospeuje tenju za kriminalnim raz
govorom: mu, koji eli da se otarasi ene, moe optuiti neku hulju da
je s njom poinio preljubu, in se ne brani, presuda se donosi automatski a
hulja se ocenjuje po obeteenju koje moe platiti jednom a primiti dru
gom rukom. Prema doktrini braka, supruga se nije mogla pojaviti kao sve
dok na suenju niti imati odbranu, a nije imala nikakvog vlasnikog prava
koje odgovara muevljevom vlasnikom pravu na usluge njegove supruge:
Za tetu koja se navodno ini tamniarevom vlasnitvu, in nije uperen
protiv nje, nego protiv ljubavnika; enina egzistencija kao supruge ili ene
ignorie se; ona se prosuuje i procenjuje samo po novanoj vrednosti.55
Postupak protiv kriminalnog razgovora krajem XVII veka izveden je iz
postupka za gubitak udruenja, u kome se preljuba smatrala prestupnikom
povredom vlasnitva protiv mua, tetnim uplitanjem u muevljeve intere
sne odnose prema supruzi.56 Kako Linin lanak nagovetava, smatranjem
preljube komercijalnom povredom vlasnikih prava mua, in za kriminal
ni razgovor postavio je temeljna pitanja ne samo o statusu i pravima udatih
ena ve i o celokupnoj ideji vlasnitva meu ljudima: A onda se podsme
vamo verovanju stranaca da prodajemo supruge, zato to ih ne vodimo na
258.
54
[Eliza Lynn], One of Our Legal Fictions, Household Words, 29. April 1854, 9:
[Eliza Lynn], Marriage Gaolers, Household Words, 5. July 1856, 13: 585.
Laura Hanft Korobkin, Criminal Conversations: Sentimentality and NineteenthCentury Legal Stories of Adultery, Columbia University Press, New York 1998, 49.
55
56
33
34
pijacu sa uetom oko vrata barem ne kada smo u dobrom drutvu i zato
to primamo novac samo kao muevan nain naknade, kada one daju duu
i ljubav nekom drugom. Kako Linin podsmeljiv komentar podrazume
va, iako je zatitno zakonodavstvo, koje je omoguavalo muu da podnese
tubu zbog gubitka udruenja, potvrivalo ulogu ena kao imovine, ono je
istovremeno predstavljalo i pretnju mukom identitetu zbog komercijaliza
cije muke asti.57
None etnje velegradom

Kritika otelotvorenih dobara u Domaoj rei ukazuje na apstrahovanje i
opredmeenje razvoja modernog industrijskog kapitalizma. Dikens napa
da ove procese i na drugim mestima: u satirinom opisu gredgrajndovske
filozofije obrazovanja u Tekim vremenima, maltuzijanizma matematike
izvesnosti gospodina Filera u Zvonima58, posedovanja kapitalnih nedara
za kaenje dragulja gospoe Merdl u Maloj Dorit, ili potovanja uka
zanog Beli od gradskih prijatelja gospodina Lemla u Naem zajednikom
prijatelju, kao da je meavina dobre devojke, punokrvnog konja, dobro
izraene koije i izuzetne lule. Ali u pokuaju da predstave panoramu
modernog ivota, Dikensove pripovesti otkrivaju i oduevljenje prema
oblicima animizma i antropomorfizma koje odaje njegovo uee u ovim
procesima apstrahovanja. Njegovi opisi nonih etnji pokazuju ovaj ambi
valentan odgovor modernosti, dok se kritika gradske bede i lutanja sa odu
evljenjem spaja sa onim to je Sala evokativno nazvao tajnama gasa.59 U
Kljuu od ulice Dikens ve zapaa prvi Salin opis mesearenja. Njegov
lanak istrauje posledice lutanja, spajanje ulinih etaa sa okolinom
Jedva se u samoj ulici moe videti iva dua, ali svi okovi imaju bandere,
i gotovo sve bandere su ukraene naslonjenim figurama i subjektivnost
pripovedaa preinaava se uz pomo njegovog beskunitva:
Oseam kako polako ali sigurno postajem redovna nona lutalica beskunik,
besciljnik, svakog trena. Oseam kako mi se stopala skupljaju, kako mi rame
57
Kako je lord Sent Lenards pitao u debati iz 1857. o uredbi za razvod: ta

mukarac... treba da radi sa novcem tako vraenim? Teko da bi ga pomeao sa osnov
nim sredstvima, ili da bi pristao da ga koristi za svoje dobro u bilo kojoj obinoj ivot
noj transakciji. Pipnuo bi taj novac isto kao i korpiju. Hansards Parliamentary Deba
tes, 18301891, 3 March 1857, 146: 17021703.
58 Charles Dickens, The Chimes, u: Christmas Books, Oxford University Press,
1988, 114.
59 [George Augustus Sala], The Secrets of the Gas, Household Words, 4 March
1854, 9: 4548.
o dikensu
na rastu prema uima; glava mi ide na jednu stranu; drim ruke u skupljenom
poloaju pred sobom; vie ne hodam, nego tumaram.60
Dikensov susret sa lutanjem u Nonim etnjama utie na slino raz

metanje subjektivnosti, gde London biva nagraen ivotom svojih stanov
nika, koji izdiu u dahu nemira, a njegovi noni potukai pohode ulice
kao utvare. Grad se slika kao ogromna nekropola gde se noni eta kree
na granici izmeu ivih i mrtvih, stvarnosti i mate, gde su zgrade na oba
lama reke uvijene u crni pokrov, a duh uvara koji nosi slabu posmrt
nu sveu pohodi galeriju naputenog pozorita. Otkrivajui privlanost
odbojnosti koju je Dikens tako esto oseao, pripoveda opisuje oveka
crvena lica sa velikim hladnim mesnim pudingom koga je u jednoj kafa
ni Kovent Gardena dvaput video kako iznosi puding, probada ga, brie
bode i potom sav slisti. Sa sumornim kanibalistikim humorom, prisea
se uznemirujue tvrdnje tog oveka: Moja majka, ree prikaza, imala je
crveno lice i volela je da pije, a ja sam je, kada je leala u kovegu, gledao s
mrnjom, i nasledio sam boju lica. Na neki nain, puding mi se posle toga
inio nezdravim, i vie nisam ukrtao put sa njim. Uprkos odbrani sistema,
efikasnosti i poretku kada je re o pitanjima gradske reforme, kao to su
policija, higijena i prostitucija, Dikens je bio duboko privren fantazmago
riji grada i njegovih duhova. Predviajui opis velegrada Valtera Benjamina
kao sveta neprirodnih stvari, objektivno stvarnih i sanjanih,61 Dikens deli
njegovu zabrinutost i oneobiava gradsko iskustvo, skidajui veo navike ne
bi li otkrio drugost koja pomuuje bilo kakvu samodovoljnost opaanja.
Dikensov uspeh kao reformatora drutva dovoen je u pitanje. Iako
priznaje da je duboko uticao na emocionalne stavove hiljada ljudi prema
drutvenim problemima, Hamfri Haus je 1941. godine primetio da iz nje
govog dela nije nikada proistekla nijedna posebna reforma:
Po svim praktinim pitanjima njegove ideje ile su u korak sa idejama ljudi
blie povezanih sa praktinim stvarima; nije pokretao zbivanja, a u glavnim
kampanjama nije uspeo. Ono to je najupeatljivije vezano za reformu izme
u 1832. i 1870. godine bila je njena sporost. Nije napravljen nijedan istinski
pokuaj da se njegove primedbe na Zakon o sirotinji ispune do postavljenja
Kraljevske komisije 1905. godine. Fizika lica su do 1861. jo bila zatvarana
zbog dugova preko 20 funti, a duniki zatvor nije formalno ukinut pre 1869.
Delotvorno primoravanje lokalnih vlasti kada je zdravstvena zatita u pitanju
poelo je tek 1866, posle jo jedne epidemije kolere, a Odbor lokalne vlasti
postavljen je tek godinu posle Dikensove smrti. Dravna sluba temeljno je
reorganizovana tek 1870. godine, a temelji nacionalnog obrazovnog sistema
[George Augustus Sala], The Key of the Street, Household Words, 6. Septem
ber 1851, 3: 568.
61 V. Susan Buck-Morss, The Dialectics of Seeing: Walter Benjamin and the Arca
des Project, Cambridge 1991, posebno poglavlja 4 i 5.
60
35
36
kasnili su sa postavljanjem do iste te godine. U svetlu ovih injenica jasno je

da je neposredni efekat Dikensovog rada bio zanemarljiv.62
Pa ipak, uticaj raznih Dikensovih napora da reformie drutvo ne tre

ba meriti samo prema opipljivim injenicama; poto se reforma u vikto
rijanskoj Engleskoj sprovodila naknadno kao odgovor pritisaka na vladino
delovanje po hitnim pitanjima na pritisak koji je Dikens podsticao. Ni ovaj
uticaj nije jednostavno stvar emotivnog odnosa. U poslednjih dvadesetak
godina, Fukoovi spisi o produktivnim moima diskursa nagnali su itaoce i
kritiare da ponovo obrate panju na nain na koji se sam jezik moe sagle
dati kao oblik delovanja i da reorganizuju iz toga proisteklu svetovnost
knjievnih tekstova: daleko od toga da nastanjuje estetski domen odvojen
od poslova stvarnog ivota, knjievnost je mesto gde kultura i politika sara
uju, i svesno i nesvesno. Svi knjievni tekstovi tiu se predstavljanja, a
nai sistemi predstavljanja oblikuju nau drutvenu, politiku i kulturnu
situaciju. Po ovom shvatanju, Dikensovi spisi o drutvenoj reformi ne slue
samo da prikau svet u prapostojanju; oni igraju aktivnu ulogu u njegovom
stvaranju, otkrivajui i upravljajui dijapazonom strepnji povezanih sa raz
vojem modernog industrijskog kapitalizma. Od diskurzivne konstrukcije
pola oigledne u njegovim predstavljanjima porodinog i enskog identi
teta, do disciplinarnih tehnika prikazanih u njegovim opisima rehabilitaci
je prostitutki i policijskog nadzora, Dikensovi spisi uestvuju u kulturnim
formacijama njegovog vremena. Serijsko objavljivanje Dikensove proze i
njegovo iskustvo novinara daju njegovim tekstovima posebno sloenu refe
rentnu funkciju, koja se suprotstavlja samodovoljnosti njegovih romana
i smeta ih u dinamian odnos sa drugim savremenim diskursima koji su
isto tako posredovali nain na koji itaoci opaaju svet.63 Njegova proza i
novinski spisi tako obuhvataju vremena u kojima su napisani, na naine
koji seu s onu stranu razmiljanja o tematskim pitanjima reforme kulture,
pokazujui kako pripovesti koje itamo proizvode norme i vrednosti naeg
drutva i oblikuju ljude u koje moemo izrasti.
S engleskog jezika preveo Sergej Macura
Humphry House, The Dickens World, Oxford University Press, London 1941,
222223.
63 Robert L. Patten, Dickens as Serial Author: A Case of Multiple Identities,
Nineteenth-Century Media and the Construction of Identities, Palgrave, Hound
mills2000, 145.
62

AUTOR: ,
UDK: 821.111.09 .
Prevod
HILARI OR
DIKENS I SIE*
Razmatranje problema siea usredsreeno je na recepciju Dikensovih poznih
romana u knjievnoj kritici njegovog doba, kao i na ukazivanje na problem izneve
renih oekivanja italaca. Nedostatak uzbudljivih zapleta tumai se kao rezultat
pievih namera da prui produbljenu psihologiju karaktera i ujedno predstavi svu
socijalnu sloenost svoje epohe.
Kljune rei: recepcionistika kritika, sie, knjievna kritika, sociologija knjievnosti
Pedesetih godina XIX veka, londonski knjievni kritiari uhvatili su sebe

kako opsesivno postavljaju pitanje: ta se desilo sa Dikensovim romanom?
Gde, o, gde je onaj stari Dikens? Ili, kako je ve jedan kritiar gorko jadi
kovao, itaoci sede i plau kada te se setimo, o Pikvie!1 Ovakve reakcije
na romane kao to su Dombi i sin, Sumorna kua i Mala Dorit danas samo
mogu da zbune itaoce koji bi pre rekli (nagaam sa istom dozom preteri
vanja) da je Dikens tek oko 1852. godine postao zanimljiv. Ali veinu savre
menih istraivaa jo vie bi zbunilo jednoum
lje meu viktorijanskim knji
evnim kritiarima poto su se svi slagali da je osnovni problem Dikensovih
kasnijih romana manjak siea.
Naravno, ovaj se prigovor moe odbaciti kao knjievna pikanterija
nastranost prolosti, nemogunost percepcije knjievnosti objavljene u vla
stitomae vremenu, nesposobnost viktorijanskog doba da izgradi iznijan
* Naslov originala: Hilary M. Schor, Dickens and Plot, in John Bowen and
Robert L. Patten (eds.), Palgrave Advances in Charles Dickens Studies, Palgrave,
Basingstoke 2006, 101102.
1 E. B. Hamley, Remonstrance with Dickens, Blackwoods Magazine 81, april
1857, 490503; navedeno prema Philip Collins (ed.), Dickens: The Critical Heritage,
Routledge and Kegan Paul, London 1971, 360 (u narednim napomenama za navoenje
ove publikacije koristi se skraenica CH prim. reaktora).
37
38
siran jezik pripovedanja nalik na ovaj savremeni. Ali ta ako bismo ovaj
prigovor shvatili ozbiljnije? Onda bi nam Dikensov roman iz pedesetih a
ja to predlaem kroz ovaj rad mogao posluiti ne samo kao prozor u vik
torijanske predstave o sieu, nego i u nae sopstvene; tavie, moda bismo
tano mogli da shvatimo ta je Dikens smerao u tom neverovatno produk
tivnom i intenzivnom periodu svog knjievnog ivota, i zato su sloeni
zapleti ovih romana predstavljali takav izazov za njegove savremenike.
Moda bismo, takoe, mogli da obnovimo neto od neobinosti i teine
njegovih tekstova koje rado odbacujemo uvereni da imaju previe siea;
moda bismo mogli da shvatimo kakva je uloga siea u Dikensovom opusu
i u naem razumevanju viktorijanske kulture.
Krenimo najpre od toga ta su viktorijanski itaoci imali da kau i zato
su to govorili? Nije ba da se ovi romani nikome nisu dopadali, da ba niko
nije mislio da im je sie dobar, ili da se niko ranije nije brinuo kako Dikens
uobliava siee. Jo je Tomas Hud povodom Stare prodavnice retkosti zapa
zio da glavna mana dela lei u njegovoj konstrukciji2;jedan drugi kritiar,
inae pun prezrenja prema neverovatnom u Sumornoj kui, hvalio je sie,
izdvojivi itavu maineriju pomou koje se privatna istorija lejdi Dedlok
postepeno iznosi na videlo kao dostojnu divljenja u fikcionalnoj kon
strukciji.3 Ali mogli bismo osetiti i neko novo nezadovoljstvo povodom
toga to su autori humoristikog asopisa ovek na Mesecu ili ak dotle
da Dikensa osude za ubistvo. Ovi pisci izdali su poternicu za sieom prie
Dombi i sin koji je IZGUBLJEN negde izmeu slubenog ulaza u Pozo
rite Sent Dejms i kole za siromane gospoice, Berdet Kuts. U jednom
od prethodnih brojeva, pisci su sproveli istragu o pokojnom gazda Polu
Dombiju, u kojoj su roditelja ovog deteta, gospodina arlsa Dikensa
pozvali da svedoi. Gospodin Dikens (koji je nosio crninu, ali se inilo da
pokazuje jako malo oseanja) posvedoio je da, iako je pokojnika pozna
vao, nikada nije nameravao da sa njim neto odreeno radi. Jednom je
razmiljao o tome da napravi sina koji e osvetiti Dombija... [ali] je od te
zamisli odustao. Nije video naina kako to da uradi... Kada mu neki lik vie
nije trebao, ili sa njim nije znao ta da radi, trenutno bi ga ubio. Bilo je to
veoma jadno i veoma prikladno.4
Nepotpisan prikaz knjige Master Humphreys Clock (Atheneum, 7. novembar
1840); navedeno prema CH, 95. Hud manje upuuje na sie Stare prodavnice retkosti a
vie na gazda Hamfrija i njegove neobuz dane prijatelje, koje nepovoljno poredi sa
zanimanjem podstaknutom smrtnom pretnjom kralja ahrijara nad svakom priom
iz Hiljadu i jedne noi.
3 Henry Fothergill Chorley, iz prikaza u asopisu Atheneum 17. septembar 1853;
navedeno prema CH, 278.
4 Inquest on the Late Master Paul Dombey, The Man in the Moon, March 1847,
January 1848; navedeno prema CH, 220222.
2
o dikensu
Pored domiljatosti ovog napada (a da li Oskar Vajld mnogo zaos taje

kada se egai sa smru male Neli?), paljivom itaocu Dikensovog dela
ne moe promai ni ironija vremena kada je objavljeno. Smrt malog Pola
nije rezultat prikladnosti i neuspele mate, ve oznaava nameran zaokret
u stvaranju siea kod arlsa Dikensa. Od vremena Dombija i sina Dikens
je poeo da vodi detaljne radne beleke za svoje romane, unapred odlu
ujui koje elemente da pomeri prema kraju a koje da zadri u naraciji;
koje likove da predstavi u nastavku a koje da ostavi po strani; koje siejne
varke da otkrije a koje da sakrije.5 Onaj ve pomenuti italac koji je hvalio
mehanizme otkria lejdi Dedlok, govorei da predstavlja vaan pomak u
vezi sa bilo im to pamtimo iz prethodnih dela naeg autora, u kojima se
nijedan detalj ne proputa, nijedna osoba ne ostavlja bez uloge ili udela u
postepenom otkrivanju, nijedna igla ne isputa a da posle ne bude podig
nuta kao pomo ili napad na nekoga, bio je italac vrlo blizak onome to
znamo o Dikensovim namerama.6 Bio je to onaj italac ije je miljenje
tada bilo sasvim usamljeno.
Dovoljan e biti jedan primer ovih kritika: Sumorna kua ima jedan
veliki nedostatak... gospodin Dikens ne uspeva da izgradi sie.7 Jo je otri
ji Dord Brimli u svom prilino ozloglaenom prikazu: Sumornu kuu je,
ak i vie nego njene prethodnike, moguno optuiti ne samo za greke
nego za potpuno nepostojanje oblika.
I dalje: Romansijer moe izmisliti neobian ili nezanimljiv sie... ali
gospodin Dikens odbacuje sie, istrajavajui u tome da formu d idejama
za koje je sie sutinski vaan, pri emu je nepostojanje povezanih pria
pogubno da se panja odri.8 Uz porast gneva, na kraju primeuje: Platno
gospodina Dikensa toliko je natrpano, a veza koja objedinjuje kompoziciju
toliko slaba, da najvie lii na dagerotipiju Flit Strita u podne.9 Prenatrpa
5 Najvanija knjiga o planovima za nastavke Dikens ove proze i dalje je: John
Butt i Kathleen Tillotson, Dickens at Work, London 1957. Posle objavljivanja njihovih
istraivanja, italac uvia znaajan pomak u kritici Dikensove proze; verovatno nije
dan pojedinani element, uz izuzetak biografskih otkria Forsterove biog rafije, nije
imao znatniji uticaj na nauku o Dikensu i na razmatranje siea. Naunici su kasnije, u
lepom izdanju koje je priredio Harry Stone (Dickenss Working Notes for His
Novels,University of Chicago Press, Chicago 1987), imali koristi od pretampanih
napomena.
6 Chorley, prikaz u asopisu Atheneum; navedeno prema CH, 278.
7 Nepotpisan prikaz, Illustrated London News, 24. septembar 1853, 247.
8 George Brimley, iz nepotpisanog prikaza, Spectator 26, 24. septembar 1853,
923925.
9 Rasprava o vetini fotografa naspram nasuminosti fotografije opte je mesto
estetskih sudova u ranoj istoriji fotografije. Ali ovi kritiari odlino poznaju kako foto
grafiju, tako i optiku: Dikensa esto porede sa umetnikom arobne kutije (arobna
kutija je bila naprava za projektovanje slike, u mnogo emu prethodnica ranog biosko
39
40
no platno i nasumina dagerotipija, kao neka vizuelna strepnja, ponavljaju

se u kritici Sumorne kue: On takorei pravi dagerotipije pojedinih grima
sa i predstavlja ih svaki put kada se te crte pojave na vidiku;10 pria nije
paljivo uobliena i nepotrebna razrada sporednih i nevanih likova koji
zatrpavaju platno... kumovali su tolikom izlivu nunih objanjenja kako
se pria blii kraju;11 [od] siea [Sumorna kua] nema nita; nemogue
je osetiti ni najmanje zanimanje za likove, a [Dikens]... opisuje i opisuje,
i nanosi boje sa nategnutim razreenjem, da se italac vie zamara nego
potresa.12 Ali kada su kritiari itali Malu Dorit, njihova zbunjenost polako
se pretvarala u oseanje dubokog besa i izdaje: roman oskudeva u dobro
promiljenom sieu;13 nedostaje mu jasnoa, a sama osnova itave prie
ne ini se dovoljno koherentnom;14 sie je izuzetno nezgrapan i konfuzan,
likovi prilino nezanimljivi, a stil esto nategnut do pucanja.15 Ovo nisu
puke greke u sieu, nego greke u pievom umu tvrdie Artur Bedet
krajem decenije: doslednost genija neophodna je za uobliavanje logiki
povezanog siea. Izvitopereni um prirodno se pokazuje kroz nepovezane
dogaaje i lutanje likova.16 Ili, kako je vulgarniji, mada ivopisniji, prika
pa), a arli lino, kroz fantastino poreenje, kae da zamilja kako Ester Samerson
nije predstavljena dagerotipijom, nego da poseduje trenutnu mo dagerotipije tako
to odjednom zapaa najtananije pojedinosti toliko izuzetnih ljudi (CH, 277). ak i
Dord Eliot, piui o Dikensu, koristi fotografiju i da hvali i da kudi: U stanju je da
preslika razgovorni stil gospoe Plorni sa nenom tanou fotografije, tvrdi Eliot,
ali kada pree na tragino, toliko prelazi u nestvarno koliko je tren ranije bio u umet
nikoj stvarnosti (Eliot, Natural History of German Life, Westminster Review 66,
July 1856, 55; CH, 343).
10 William Forsyth, Literary Style, Frasers Magazine, 55, March 1857, 260263;
CH, 350.
11 Nepotpisan prikaz Sumorne kue (Bentleys Miscellany, 34, October 1853, 372374);
CH, 288.
12 James Augustine Strothert, Living Novelists, The Rambler, 1, January 1854,
4151; CH, 295296.
13 Hamley, Remonstrance, CH, 360.
14 Nepotpisan prikaz (Leader, 27. June 1857, 616617); CH, 364.
15 James Fitzjames Stephen, The Licence of Modern Novelists, Edinburgh Revi
ew, 106, July 1857, 124156; CH, 367.
16 Walter Bagehot, Charles Dickens, National Rev iew, October 1858, 458486;
CH, 396. Bedetov esej o Dikensu je najzanimljiviji tekst tog perioda (bio je recenzent
jeftinog izdanja del), ali koliko god uvaavao Dikensov genij (upravo je Bedet
smislio uvenu primedbu: opisuje London kao specijalni dopisnik potomstva),
izgleda da ga zbunjuje priroda siea koji izrasta iz Dikensove posebne hitrosti opaa
nja (str. 394). Svaka je scena, kako kae, zasebna scena, svaka ulica zasebna uli
ca. Bedet, ukratko, personifikuje problem kritikog oznaavanja, to i jeste predmet
ovog rada.
o dikensu
ziva tvrdio iste godine (1858): Dikens je odavno iscrpeo svoju karijeru.
Vei deo baruta u ringipilu je eksplodirao...17
Neki od ovih komentara predstavljaju italako razoaranje u ono to
je smatrano neduhovitou kasnog Dikensa ak i Dord Henri Luis, uvek
skeptian prema Dikensovom umeu (i uvek se izrugujui na njegov raun u
korist Dorda Eliota), priznaje da se nita ne moe meriti sa Dikensom po
duhovitosti.18 Dodatni komentari i prividne nedoslednosti unutar kritike
zajednice potiu iz ambivalentnog odnosa prema novim idejama realizma
ili naturalizma, dva kritika termina koja su izmiljena manje-vie u ovo
vreme.19 Na izvestan nain, Dikens se po mnogo emu uklapa u taj novi kri
tiki ideal: ta bi, na kraju krajeva, moglo biti realistinije nego dagerotipija
Flit Strita u podne?20 Dikens, dakle, nije samo po realistikim standardima
uspean, nego je i lino uestvovao u stvaranju anra: Bozove crtice (posebno
crtice poput Ulice jutro i Ulice no) izrodile su itav niz podraavalaca
svi su se kretali ulicama Londona, a Dikens je bio uven po tome to zna
svaki oak, svaki neobian zanat ili radnju, svaki lik sa londonskih ulica.
A opet, ini se da su viak i preobilje Dikensovih ranijih radova nekako
umanjivali njegov uspeh kao realistikog romansijera ili tanije, ukazivali
su na nekakvu tenziju izmeu jedne i druge verzije realizma. Prema jednoj
Nepotpisan prikaz dela A House to Let (Saturday Review, 6, 25 December 1858,
644); CH, 406.
18 Dickens and the Art of the Novel, Fortnightly Review, 17, 1872, 143151. Pre
tampano u Alice R. Kaminsky, Literary Criticism of George Henry Lewes, University of
Nebraska Press, 1964, 94.
19 Luis i Dord Eliot (German Life) spadaju u najznaajnije pobornike novog
realizma; o raspravi o realizmu i njegovoj zavisnosti od estetike umetnikih kritiara
poput Dona Raskina videti: Caroline Levine, The Serious Pleasures of Suspense: Victo
rian Realism and Narrative Doubt, University of Virginia Press, Charlottesville and
London 2003. Meu mnogim dobrim studijama o realizmu XIX veka izdvajaju se dve:
George Levine, The Realistic Imagination: English Fiction from Frankenstein to Lady
Chatterly (University of Chicago Press, Chicago 1981), koja nudi detaljniju analizu
naina na koji svaki romansijer mora precizno definisati novu i bolju verziju reali
zma (vrstu kritikog vostva za bod; moj realizam je jai od tvog), i Elizabeth Deeds
Ermarth, Realism and Consensus in the English Novel (Princeton University Press),
koja odlino analizira naine na koje knjievni realizam funkcionie kako bi definisao
i pomirio razlike u percepciji izmena siea.
20 Jennifer Green-Lewis, Framing the Victorians: Photography and the Culture of
Realism (Cornell University Press, Ithaca 1996), raspravlja o ambivalenciji koju su vik
torijanci oseali u vezi sa novom umetnou fotografije: da li umetnost lei u raspo
redu grae ili u mehanikim procesima stvarnog fotografisanja, i kakvu bi svrhu
mogli imati drugi oblici predstavljanja kada postoji mogunost savrene, mimetike
reprodukcije slika. Bilo je bojazni, kako ona kae, citirajui Ervea, da je ulina fotogra
fija sa nepobitno vernom slinou toliko doslovna da postaje neumetnika (str. 55).
17
41
42
od njih, realizam se sastoji u viestrukom predoavanju stvarnosti, u umeu

romansijera da se udalji od stvaralatva i dozvoli neobinom i udesnom u
svakodnevnom ivotu da govore za sebe. Prema drugoj pak verziji, roman
sijer mora postati neka vrsta filtera koja zahvaljujui briljivo nametnutoj
umetnikoj kontroli uvlai itaoce u svoj svet. Ovde su Dikensovi itaoci (u
izuzetno pometenom jeziku, mora se priznati) izgleda postali ne samo razo
arani, nego i zabrinuti. Bogatstvo Dikensovog platna sada se pretvorilo u
prenatrpanost u stvari, platno je (u drugom prikazu) odve nategnuto.
Veze koje dagerotipija otkriva postaju previe uzgredne, a naa panja,
zahvaljujui nepotrebnom razvijanju sporednih i nevanih likova, isuvie
podeljena. tavie, sami su likovi nezanimljivi i ponavljaju se: romansijer
preslikava neku grimasu i svaki put je ponavlja.21 Kao i londonske ulice,
sie Dikensovog romana postao je prenatrpan, prezauzet; zapravo, previe
naseljen da bi nam drao panju. Kritiari su, izgleda, traili ne toliko sie
koliko mapu; ne toliko povezanu priu koliko jednu jedinu nit koju tre
ba pratiti. Ravnotea izmeu jedinstva i mnotva, zanimljivo i verovatno,
raznovrsnost dogaaja i jedinstvo kompozicije sve ovo je, ini se, pomah
nitalo, a kao rezultat pojavljuje se roman koji jednostavno vie nije jasan.
Treba primetiti da se ovi komentari veoma razlikuju od komentara
kritiara XX veka. Tamo gde su viktorijanci videli haos i prenaseljenost,
kameru koja lenjo snima ta god da proe kroz nekakvu izmaglicu, pozniji
kritiari vide neto drugo: umetniku zrelost, kontrolu, jasnou. T. S. Eliot
Sumornu kuu naziva najbolje uoblienim Dikensovim delom, a posle
Sumorne kue, to je Mala Dorit; G. K. esterton primeuje da je posle
niza godina ratrkanih pria Dikens konano odrastao napisavi Sumornu
kuu; sve u ovoj knjizi, pisao je F. R. Livis o Maloj Dorit, znaajno je kao
celina.22 Ne treba misliti da su ovi kasniji kritiari u pravu; oni su, zapravo,
uoili neto sasvim razliito od svojih viktorijanskih kolega. ta je toliko
uznemirilo Dikensove itaoce? Ako se ita izmenilo u Dikensovom nainu
uobliavanja zapleta, ta je onda to? I zato je ova promena vana?
Objasniti zato je Dikens poeo da pie novu vrstu romana a ovde
parafraziram objanjenje Lajonela Trilinga o kasnom Vordsvortu istovre
21
Luis, najistananiji kritiar ovog postupka, primeuje da je Dikens ponudio

junake za koje je razmiljanje kritiara pokazalo da su samo maske ne likovi, nego
personifikacije karaktera, karikature i iskrivljenja ljudske prirode. Ipak, tvrdi Luis,
zahvaljujui slavnoj energiji mate, njegova tvorevina, ma koliko bila fantastina i
nestvarna, izgledala je opte razumljiva (Lewes, Literary Criticism, 97).
22 T. S. Eliot, Wilkie Collins and Dickens, u: Ian Watt (ed.), The Victorian Novel:
Modern Essays in Criticism, Oxford University Press, London 1971, 134; G. K. Chester
ton, Appreciations and Criticisms of the Works of Charles Dickens, Haskell House
Publishers, New York 1970, 148149; F. R. i Q. D. Leavis, Dickens the Novelist, Chatto
& Windus, London 1973, 224.
o dikensu
meno znai i objasniti romane kojima je zapoeo karijeru.23 Mogli bismo

brzo uporediti dva tipa siea kod Dikensa: rani i kasni. U Staroj prodav
nici retkosti (18401841), junakinju, Malu Neli, progoni zli patuljak, nekada
gazda prodavnice, sada pretvoren u zlikovca iz bajke. Neli i njen dobrodu
ni, ali tajanstveni, deda lutaju po Engleskoj i sreu se sa kominim likovi
ma koji uvek ele da izbegnu tajnu sudbinu to ih prati. Otkrivaju se razne
male tajne deda je u stvari kockar; Nelina majka i baka umrle su pre
mlade; Neli moe ali i ne mora biti naslednica (i nije, kako se ispostavlja)
ali naa panja je usredsreena na Nelinu dobrotu, njeno junatvo i stra
danje; svedoci smo i Nelinih muka i postupaka onih koji su, sa svoje strane,
za nju zainteresovani. U ove likove spadaju: Kit Nabls, deak iz radnike
klase koji ju je voleo i titio na poetku knjige; Kvilp, estoki i vatreni patu
ljak (koji guta vatru), razapet izmeu (pseudokominog) nasilja u porodici
i loe definisanih ali zloslutnih finansijskih poslova; i Dik Sviveler, smeni
genije iji pesniki izleti i pokuaji da shvati poslovanja Kvilpa i drugih sve
vie prevladavaju u knjizi. Nelina stradanja odjednom postaju intenzivna i
rutinska, komini likovi postaju ozbiljniji, a tek na kraju, kada se ovi siei
prilino isprepletu, neko pokua da objasni ko je Neli i zato svi ele da je
slede. Ovi pokuaji objanjenja potpuno su neuverljivi i uasno nezanimlji
vi; nijedan italac nije zaista mogao o tome da se brine ili da prati odlom
ke sa objanjenjima u kojima se gazda Hamfri (obogaljeni pripoveda u
prvom licu koji je otvorio roman) neuverljivo povezuje sa davno pomr
lim lanovima porodice Male Neli oni vie podseaju na Bozove parodi
je melodramskih razreenja (Devetnaest je godina, dete drago, otkako je
tvoja blaena majka...), nego na sloene siee Valtera Skota za koje italac
misli da su mu bili matrica za oponaanje.24 I, to je za nas jo vanije, ak i
da ovo podue izlaganje ima smisla a nema nita ne bi promenilo nae
italako iskustva im uemo u Staru prodavnicu retkosti.
Kontrast izmeu ovog italakog iskustva i itanja Sumorne kue
(18521853) ne moe biti otriji. Zapravo, oba romana su usmerena na
doaravanje retkog, i kao ono to je udno i kao ono to je ekscentri
no ili neponovljivo. Oba siea, zapravo, prikazuju preplitanje porodica,
nasledstvo i tajnu dobit; oba su romana usredsreena na malu i nevinu
enu koju progoni neka tajna prolosti, tajna njenog sopstvenog identite
23
Moramo biti svesni [...] da objasniti zato je Vordsvort prestao da pie veliku
poeziju mora istovremeno da objasni i zato je nekada stvarno pisao veliku poeziju
(Trilling, The Immortality Ode, The Liberal Imagination, Doubleday Anchor, New
York 1950, 149).
24 Sketches by Boz, Oxford University Press, Oxford 1959, 109. O vezama Diken
sove rane proze i Valtera Skota: Ian Duncan, Modern Romance and Transformations of
the Novel, Cambridge University Press, 1992; Kathryn Chittick, Dickens and the 1830s,
Cambridge University Press, 1990.
43
44
ta koju moda nije u stanju da rei. Ipak, Sumorna kua oigledno uiva
u svojoj sloenoj naraciji. Proe tri poglavlja pre no to sretnemo junaki
nju romana, a mnogo vie pre no to se otkrije njena povezanost sa sre
dinjim zapletom oko nasledstva. Ekscentrini likovi iz njenog okruenja
nisu povezani sa nekom neim
enovanom progoniteljskom pretnjom, ve
sa tajnom koja obavija veliku parnicu, sluaj Darndisa i Darndisa, par
nicu koja predstavlja spomenik prakse Vrhovnog suda, ije strpljenje
dugo stoji pred Vrhovnim sudom i iji su se pipci protegli do svakog kut
ka Engleske.25 Parnica, sa svojom mranom zaos tavtinom, postaje snana
metafora haosa i ravnodunosti moderne Engleske; pokuaj junakinje da
rei tajnu svoga nasledstva odjednom biva zasenjen sudskim postupkom
koji knjizi daje pripovedaki podsticaj. Najoiglednija razlika izmeu ovog
siea i siea Stare prodavnice retkosti vidi se u Dikensovoj samokontroli
i uloenoj energiji. Tajna nasledstva Ester Samerson, uz njen odnos pre
ma majci koja ju je kao malu napustila i ocu koga nije zapamtila, moe se
otkriti samo postepeno kroz niz poglavlja, a pokuaj junakinje da sakrije
tajnu i zatiti majku postaje jedna od sredinjih siejnih niti. Istovremeno,
veliki sluaj Darndisa i Darndisa se odugovlai, a mi se (ak i onda kada
se otkriju sve tajne Esterine prie), dalje itajui, pitamo da li e se parnica
ikada okonati i da li e Ester Samerson ikada biti srena.
Sloeni sie razlikuje se i u odnosu na formu i u odnosu na mimezu.
Stalna otkria i ponovna kodiranja prolosti sutinski su vana za literarnu
konstrukciju i za sjajne pripovedake postupke pomou kojih se naizme
nino smenjuje pripovedanje Ester i nekog treeg lica, naizgled sveznaju
eg pripovedaa. Sie Sumorne kue nerazluiv je od naina na koji je ispri
povedan; prianje i saznavanje tesno su uzajamno isprepleteni. Za razliku
od ranih romana (a u njih spadaju i Oliver Tvist i Barnabi Rad, kao i Stara
prodavnica retkosti), Sumorna kua ne moe se razreiti pomou jednog
lika koji se pojavi i ispria jedno ili dva poglavlja. Sumornu kuu je nemo
gue zaista razum
eti ukoliko sami svojim zalaganjem ne poveemo Esteri
nu patnju i usamljenost sa potitenou koju donose velika parnica i mo
veeg sveta. Kako Don Darndis kae, usamljenoj sirotici Ester: svet je
vrlo ravnoduan roditelj, a potraga za domom, drugarstvom, ljubavlju i
prijateljstvom (ono od ega se sastoji Dikensov sie u kasnijim romanima)
do kraja je povezana sa potrebom za razumevanjem ravnodunog roditelja.
Samim tim, potraga za saznanjem i razum
evanjem prolosti i za potpunim
ivotom u sadanjosti postaje dvostruki sie kasnijih Dikensovih romana,
na nain na koji to nije bilo ostvarljivo u ranim knjigama.
Ili, da pozajmimo estertonov opis siea Sumorne kue: to vie nije
niz dogaaja; to je ciklus dogaaja.26 Ovaj utisak zaokruenosti (kako je to
25
26
Charles Dickens, Bleak House, Oxford University Press, 1998, 900.

Chesterton, Appreciations, 150.
o dikensu
esterton vispreno rekao kada je Dikens naum

io da sredi kuu, kua se
zvala Sumorna kua) moderni itaoci na prvi pogled prepoznaju kao sie. Time je nagovetena klasina definicija koju je E. M. Forster u Vidovima
romana postavio kao razliku izmeu fabule i siea: umro je kralj, a onda
je umrla i kraljica to je fabula; umro je kralj, a onda je kraljica umrla od
tuge to je sie.27 Iz ove razlike proistie vei deo problematike savremene
naratologije: sie je ono to se zbiva kada dogaaje iz neke prie ne ras
poredite samo kao ciklus nego kao uzrono-posledini niz; sie se moe
razumeti samo kroz retrospektivu; naracija se uobliava kroz protivrenosti
koje uzrokuju mnogi moguni ishodi bilo kog razbijanja pripovednih veza
(neobjanjene smrti, putokazi, udljivi i neobjanjivi trenuci), a koje e dobi
ti svoje mesto u opravdanom i pravilnom protoku vremena.28 A kao itaoci
XXI veka, Dikensovu promenu usred karijere, koja lagano vodi od Bozovog
haosa do ledene otmenosti Henrija Dejmsa, moemo da protumaimo kao
rezultat neum
itne sloenosti i proienja siea. Dok je rani Dikensov roman
bio epizodian, romani poput Sumorne kue upravljaju se prema logikom
determinizmu; dok je rani roman bio beskrajno rasplinut, novi roman pra
vi velikoduni balans uz pomo podjednako snane moi saimanja koja
nas nepopustljivo vue ka odreenom sreditu; dok je rani roman zavisio
od lako prepoznatljivih likova koji se pojavljuju i ponavljaju, kasniji romani
sve dublje i dublje istrauju unutranjost i duu likova koji se pokazuju kroz
dogaaje u romanu, otkrivajui, u stvari, problematine veze sa prolou.
Do sredine pedesetih Dikensov roman (ili zbilja, sa bilo kakvim pristojnim
sieom) podrazumeva neto ivo, poput preporoenog Skruda, u prolo
sti, sadanjosti i budunosti. Ali nije uvek bilo tako: za rane itaoce Dikensa,
sie je podrazumevao jednog simpatinog junaka koji se pravolinijski kree
kroz prostor i vreme; za nas, kao i za mnoge itaoce viktorijanske proze, sie
se mora vraati u prolost kako bismo pratili junakovu transformaciju; juna
ci moraju biti uoblieni iznutra da bi se objasnila i njihova spoljanjost.
Ovaj vremenski i psiholoki preobraaj objanjava nezadovoljstvo
Dikensovih savremenika: lako moemo da razumemo kako je takvo kreta
nje kroz vreme i prostor itaocima koji su pravolinijski pratili Pikvika i Neli
delovalo nezgrapno i nejasno ili, drugim reima, nisu im bili potrebni
ni mapa ni asovnik da bi itali te romane. Tu se, dodue, mogu staviti
E. M. Forster, Aspects of the Novel, Harcourt Brace Books, New York 1955, 86.
Kako istie Forster, ovo vienje siea potie od Aristotelove Poetike; do nas je
dolo kroz prizmu teoretiara naratologije poput Rolana Barta i Cvetana Todorova,
koji mnogo duguju i ruskim formalistima. Saetak ovih ideja, uz odlina zapaanja o
znaaju retrospekcije u pripovedanju, vidi u: Peter Brooks, Reading for the Plot: Design
and Intention in Narrative, Alfred A. Knopf, New York 1984; o saimanju i irenju pri
povedne energije vidi: D. A. Miller, Narrative and its Discontents: Problems of Closure
in the Traditional Novel, Princeton University Press, 1981.
27
28
45
46
dve primedbe: prvo, ova novootkrivena sloenost nije karakteristina samo

za Dikensa. Pisci poput arlot Bronte, Elizabet Gaskel i Vilijama Mejkpisa
Tekerija isto tako su eksperimentisali sa vremenom i prostorom, sa unu
tranjim, esto retrospektivnim ivotom likova, kao i sa njihovim spoljnim
izgledom. Drugo, Dikens je optuivan ne samo da je pozajmljivao od ovih
autora (to je nesumnjivo inio), ve i da od njih odstupa, pa je uobia
jen manir kritiara bio da ga nepovoljno porede sa Tekerijem, posebno u
odnosu na literarno umee, kao i u odnosu na zahvat prikazane panora
me.29 Ali ovo nas vraa na neke ranije ideje: za romansijere poput Tekerija
(ija je prednost, kako se smatralo, predstavljala via drutvena klasa i uni
verzitetsko obrazovanje, kao i vea prefinjenost tona i postupaka) smatralo
se da su ve proistili izraz i doli do preglednosti i pravilnog izbora, to
Dikens uprkos svim sposobnostima nije uspeo.
Mislim da ova kritika nije sluajna ne da su ti kritiari u pravu nego
da ne gree sasvim kada primeuju neto neobino u samom mehanizmu
Dikensovog siea. tavie, postoji velika razlika izmeu naina na koji je
Dikens nameravao da organizuje romane i naina na koji su to radili nje
govi suptilniji konkurenti, to je povezano sa odbacivanjem jednog tipa
kauzalnosti zarad drugog, kao i sa odbacivanjem onog tipa preglednosti za
kojim su njegovi itaoci eznuli. Dikensovo autentino spajanje vremen
skih, psiholokih i drutvenih eksperimenata zahtevalo je da se ozbiljno
shvate nasumine fotografije Flit Strita; da se odbaci gusto ispletena nit
zarad drugaije vrste jedinstva, jedinstva koje nastaje iz potrage za zatr
panim vezama izmeu jedne grupe slika, jedne grupe junaka, jedne gru
pe drutvenih kriza i ostalog. Ovaj izazov nigde nije tako neposredno pri
hvaen i ostvaren kao u najoriginalnije osmiljenom romanu, onom koji
je najtee prepriati ili nazvati neprekinutim Maloj Dorit. Tvrdim da
je Dikensova potraga za dubljim vezama omoguila da dve vrste italaca
prepoznaju dva vrlo razliita romana: jedan koji je neoekivano pametno
osmiljen, i jedan u kome povezane prie nema ni za lek. Ali vreme je da se
okrenemo Maloj Dorit i zapitamo kakva je to vrsta siea?
Nijedan drugi Dikensov roman ne poinje sa toliko osvrtanja na pri
povedanje i razvijanje prie. Od poetka Male Dorit, kada Blandoa sedi u
29 Problem uzajamnih odnosa izmeu Tekerija i Dikensa isuvie je opiran da bi
se ovde razmatrao. Najzanimljiviji (i najobimniji) od ovih eseja napisao je David Mas
son, Pendennis and Copperfield: Thackeray and Dickens (North British Review,
1851; pretampano u British Novelists and their Styles, 1859). Mesonov pristup dvojici
pisaca daleko je tananiji nego veina tekstova iz pedesetih godina XIX veka koji su
spremno optuivali Dikensa i za niski stil i za manjak stvarnosti. Tekeri je, narav
no, celog ivota ostao vatreni oboavalac Dikensa, duhovito zapaajui da njegove sop
stvene keri pretpostavljaju prozu njegovog suparnika i podjednako duhovito zavidei
Dikensu na osetno veoj zaradi.
o dikensu
zatvorskoj eliji u Marseju priajui priu o ubistvu svoje ene dok Kava
leto crta mapu grada, preko snanog drugog poglavlja u karantinu (jo
uvek u Marseju) gde gospoica Vejd tvrdi da emo tokom ivota sretati
ljude koji, sa mnogih udnih mesta i mnogih udnih drumova, dolaze
da sretnu nas... i to nam bude zadato da uinimo njima, i to im bude
zadato da uine nama, sve e biti uinjeno30 do treeg poglavlja, kada se
putnik Artur Klenam, junak romana, vraa kui i kada njegova majka
kae: putanja koju smo sledili nije putanja vremena, roman prati kreta
nje, zastoj i promene pedantno kao putopis. Sam pripoveda ponavlja rei
gospoice Vejd, zavravajui drugo poglavlje konstatacijom: tako nepre
stano, danju i nou, pod kapom nebeskom i pod zvezdanim svodom...
putujui kopnom i putujui morem, dolazei i odlazei tako udno, da se
sretnemo i druimo i razgovaramo jedni sa drugima, idemo mi svi nestal
ni putnici kroz hodoae ivota. Po stalnim ponavljanjima ono to
bi Bedet nazvao ciklusima dogaaja ini se da roman stalno pita da
li se kreemo sa ciljem ili samo naleemo na druge putnike na istome
(makar i nepodesnom) drumu? Ali, ponovo kao gospoica Vejd, i svaki
drugi nestrpljivi junak koji prekida pripovedaa da bi ispriao svoju priu
podjednako upeatljivo pita Kakve veze ti ljudi imaju sa mnom?
Kada Malu Dorit smestimo u kontekst Dikensovog opusa, primeuje
mo da su dva tipa siea, psiholoki i drutveni, vrsto spojeni. Mala Dorit
je poslednji od izrazito autobiografskih romana koje je Dikens napisao
kasnih etrdesetih i pedesetih, u doba kada je zapoeo sopstvenu biogra
fiju i poeo da se vraa u detinjstvo, u vreme kada mu je porodica ivela
u zatvoru Maralsi, a on (mali radnik, kako se izrazio Dejvid Koperfild)31
otiao da radi u Vorenovu Fabriku cipela. Fragmenti tih godina udno su
rasporeeni kroz niz romana: nemar oca prema keri, Florens Dombi;
napori Dejvida Koperfilda da od siroeta postane pisac; oseanje napute
nosti i sumnje u sebe kod Ester Samerson; konano, u Maloj Dorit, podela
samog Dikensa na dva dela, usamljenog sredovenog oveka koji se plai
da je ivot iza njega, i mlau enu, dete zatvora, grubo baenu u beli svet,
prestraenu zbog belega prostote i nesigurnu u prolaznost prolosti. Ovo
zapaanje prevladavalo je u kritici, posebno kasnijih romana, ali podjedna
ko vaan bio je drugi podatak, daleko oigledniji za viktorijanske itaoce
(koji nisu znali za priu o Vorenovoj Fabrici cipela) neposredna zaintere
sovanost zrelog Dikensa za drutvenu problematiku. Dikens je tih godina
u javnosti bio veoma poznat kao reformator, mada je Mala Dorit uspela
da uznemiri i konzervativne i liberalne kritiare njegove delatnosti. Raz
uenost Male Dorit po svoj prilici potie iz Dikensove strasne (ak i loe
definisane) kritike vlade, birokratije i ravnodunosti javnog mnjenja prema
30
31
Charles Dickens, Little Dorrit, Oxford University Press, 1999, 20.

Charles Dickens, David Copperfield, Oxford University Press, 1999, 208.
47
48
patnji. Nepobitno je tano, kako je to Edmund Vilson primetio pre mnogo

godina, da u Sumornoj kui Dikens izmilja novi knjievni anr... roman
drutvene grupe32, ali je jo tanije rei da je Sumorna kua uvela roman
drutvene jedinke; u Maloj Dorit Dikens je trajno povezao junaka i drutvo
pomou niza paralelnih, iako ne uvek i istovetnih osi.
Ove siejne linije oigledno su spojene u prvobitnom naslovu romana
Niija krivica. Prvo i upadljivo znaenje naslova upuuje na drutvenu
satiru; Engleska je zemlja u kojoj je sve krenulo naopako i niko ni za ta
nije kriv. Zato Niija krivica? Zato to niko nee da prihvati odgovornost;
zato to se nita ne moe uiniti. Ali druga, tunija verzija naslova odno
si se na sredovenog junaka romana, Artura Klenama, koji u budunosti
nema ta da radi; oveka koji veruje da je ivot iza njega i da su sve mogu
nosti promena romanse, posla, ljubavi sada mrtve. Sebe doivljava i o
sebi govori (kada o sebi i o svom gubitku misli) kao da je niko (kao i pri
poveda, ponavljajui njegove misli). Njegova krivica, njegov nedostatak,
njegova patoloka nesposobnost da krene napred, sasvim odgovara jalovim
progonima vladinih praznoslovnih ustanova koje vrsto dre celu Engle
sku tako da ne radi nita.
Pa ipak, Dikens je promenio naslov romana u tee prepoznatljiv
Mala Dorit, izazvavi tako smena nagaanja kako izmiljenih, tako i stvar
nih italaca romana. Govori li o Maloj Dorit?, pita Artur Klenam svoju
staru ljubav Floru Fining, a Flora odgovara: Pa naravno... i od svih naj
udnijih imena koja sam u ivotu ula, to je najudnije, kao mesto sa tro
arinom u provinciji, ili omiljeni poni ili kue ili ptica ili neto iz semenare
to treba staviti u batu ili saksiju da nikne pegavo. Savremeni itaoci nisu
bili nita manje zbunjeni: Elizabet Gaskel se sea da je u autobusu ita
la prva dva poglavlja romana preko ramena nekog ko je itao tako sporo
da smo proitali samo prva dva poglavlja, pa nikada nisam saznala ko je
Mala Dorit33. Postoji dobar razlog za ovu pometnju. Kao lik, Ejmi Dorit
funkcionie donekle slino Ester Samerson: ona je junakinja romana, ali
se u njegovom kasnijem delu pojavljuje kao naknadna misao. Artur Kle
nam je doao do majine kue, razoarao se doekom, i tek tada zapazio
sitnu devojku kako njegovu majku posluuje veerom. Kada pita porodi
nu slukinju Aferi ko je ta devojka, ona odgovara: O! Ona? Mala Dorit?
Ona nije nita; ona je njen ef. Prema tome, Ejmi Dorit je u odnosu na
sie neka vrsta post skripta, i kao tipini znak tajne pripovedanja: ona je
Edmund Wilson, Dickens: The Two Scrooges, The Wound and the Bow, Met
huen, London 1962, 31.
33 Elizabeth Gaskell, The Letters of Mrs.Gaskell, ed. J. A. V. Chapple and Arthur
Pollard, Harvard University Press, Cambridge 1967, 373 (pismo br. 273, iz 1855. godi
ne); Gaskelova nagaa da je Mala Dorit u stvari mrtva sestra Pet Migls, seanje koje
uvek podstie njene roake na vrlinu.
32
o dikensu
ef, anomalija, putokaz koji se mora slediti. Ona je isto tako ukoliko je
nit Niije krivice vrsta drutvenog putokaza u romanu lik koji bi mogao
postojati u viktorijanskoj Engleskoj, ako biste se potrudili da personifiku
jete Nikoga. Neuhranjena, uglavnom neobrazovana, osiromaena erka
dunikog zatvorenika, potpuno dete zatvora, ona je osoba koju sistemi
velikih romana ignoriu. Ona je niko kome duguju objanjenje, ali nika
kvog objanjenja nema ni na pomolu.
Ono to je od nje nainilo ne lik Ejmi, ve oznaka pripadnosti Mala
Dorit jeste njena uloga u prii Artura Klenama, uloga najavljena neka
kvim autorskim fanfarama, nimalo nalik na njeno uvoenje (ona nije
nita) u okviru siea. U jednom od mnogobrojnih solilokvija o tome ta
mu je odredilo ovu usamljeniku sudbinu, Artur razmilja o tunoj prolo
sti i nedostatku posla, i pita se:
Od nesrenih zabrana mojih najmlaih dana, preko strogog i hladnog doma
koji im je sledio, preko mog odlaska, mog dugog izgnanstva, mog povratka,
majinog doeka, mog optenja s njom, od tada pa sve do dananjeg popodneva
sa sirotom Florom... ta mi je izalo u susret!
Vrata su mu se tiho otvorila, i ove izgovorene rei prenule su ga, i dole
kao da su odgovor:
Mala Dorit.
Ovde je veza izmeu Artura i Ejmi isto lina: ona je odgovor na nje
gove mane, nedostatak koji ga alje u svet; uvianje njene prave vredno
sti (i ljubavi prema njemu) dae knjizi romantino srean kraj. A spajanje
Artura i Ejmi (sjedinjenje jo jednog para sa slovima C i D koji se javlja
u mnogim Dikensovim romanima, u beskonanoj igri sa sopstvenim inici
jalima)34 takoe je deo autocentrinog siejnog mehanizma u knjizi i zahte
va mnogo pomniju panju.
Upravo kroz vezu ova dva lika (i njihovu istoriju) Dikens osmiljava
sie, povezujui lini bol i drutvenu nepravdu. Ipak, ovo delo ne poiva
na teorijskoj ili metaproznoj strukturi, ve na metaforinom prelazu koji je
nainio Artur Klenam lino. Nakon oeve smrti, Artur se vratio iz dugog
izgnanstva sa dva pitanja: jednim, koje nikada ne postavlja i koje glasi:
Zato sam tako tuan?; i drugim, koje postavlja strogoj majci i tako otva
ra zaplet: da li je njegov otac imao ikakva tajna seanja koja su ga uznemi
rivala, pekla mu savest?; da li je mogue, majko, da je ikada ikome uinio
neto naao, a da se nije oduio? Ovo pitanje, ne samo o savesti starijeg
Klenama nego i o teko sklopljenim pogodbama porodine firme, izaziva
estok odgovor gospoe Klenam:
Ovo je prvi primetio Steven Marcus, Dickens from Pickwick to Dombey, Norton,
New York 1965, 246; drugi par u ovom romanu ine Dojs i Klenam, ali upravo ova
upotreba dva inicijala u branom sieu snano i jetko ponitava ponovno spajanje nje
govog imena.
34
49
50
Ako ikada vie sa mnom nane tu temu, odreiu te se; tako u te isterati
kroz ova vrata da e ti bolje biti da si od roenja iveo bez majke. Nikada vie
neu eleti ni da te vidim, ni da te ujem. A ako, posle svega, bude morao da
doe u ovu mrklu sobu da me gleda kako leim mrtva, ako uzmognem to
da uinim, telo e mi krvariti kada mi prie.
Gospoa Klenam na uvrnut nain uiva u silini ove pretnje, ali nje
na ustrina ne uutkuje Arturova pitanja. Umesto toga, skree ih na jedinu
ekscentrinost koju moe nai u majinoj kui, na prisustvo Ejmi Dorit,
tog narativnog efa. Pratei jedini putokaz koji ovaj Edip ima, Artur sle
di tu enu sve do oevog stana u zatvoru Maralsi, gde je gospodin Dorit
utamnien zbog duga. Poto se tu naao i kada ga sluajno zakljuaju u
zatvoru na jednu no, Artur (progonjen mislima o mrtvacima iz zatvora,
da li se dre spremni sanduci za ljude koji bi tu mogli da umru?), pravi
izuzetan skok prema analogiji:
A ta ako je njegova majka imala udan, samo njoj dobro znan razlog da popu
ta ovoj jadnoj devojci! A ta kada bi zatvorenik koji sada mirno spava... potra
io nju kao krajnji izvor svoga pada...
U glavi mu munjevito sinu misao.35 U tom dugom zatoenitvu ovde, i u
njenoj dugoj zatvorenosti u sobi, da li moja majka nalazi postignutu ravnoteu?
Priznajem da sam bio sauesnik u zatoenitvu tog oveka. Zbog toga sam na
neki nain propatio. On je propao u svom zatvoru; ja u svom. Platio sam kaznu...
On vene u svom zatvoru; ja venem u svome; neumoljiva pravda je zadovoljena;
ta dugujem po ovom raunu!
Iz ovog skoka, ove munjevite misli, ove elje za povezivanjem niti nje
govog ivota i razum
evanjem tajne odakle je doao (i moda gde bi posle
toga mogao da krene), proistie sie Male Dorit. Budui da je slino onome
to zamilja da njegova majka misli, Artur vidi sie kao neumoljivu prav
du, kao niz paralela, ciklusa dogaaja, i eli da zaokrui, da upotpuni
svoju priu.
Sve to sledi u romanu proistie iz Arturovog pokuaja da povee svo
ju priu sa priom Ejmi Dorit. Njegova prvobitna radoznalost svakim se
danom poveavala dok ju je pogledom traio, viao je ili ne, i o njoj raz
miljao. Pod uticajem glavne ideje, ak mu je prelo u naviku da u sebi
raspravlja o mogunosti da je ona na neki nain s tim povezana. Konano
se odvaio da posmatra Malu Dorit i sazna neto vie o njenoj prii. U
estom poglavlju data nam je pria o Ejmi i njenoj porodici (Otac iz Mar
alsija), a u sledeim poglavljima Artur dublje prati istoriju njene porodice
u meteu moderne Engleske. Tako se spajaju drutveni sie romana (ta ne
valja sa Engleskom) i Arturov pojedinani sie (zato sam tako nesrean),
a italac se upoznaje sa irokom lepezom drutvenih tipova, klasa i ud
35
Kurziv je na.
o dikensu
nih pojedinaca koji ispunjavaju to prenatrpano platno romana. U napori

ma da razume dugove gospodina Dorita, on prvo odlazi u vladine prazno
slovne ustanove. Kada se nae tamo, susree se sa nekadanjim drugarom
iz karantina, gospodinom Miglsom (ija je erka Pet privukla Artura na
poetku knjige), i upoznaje se sa Danijelom Dojsom, pronalazaem koji
ima fabriku u jednom od siromanijih krajeva Londona, Bliding Hart Jardu
(Bati krvavog srca). Klenam sa Dojsom putuje u Bliding Hart Jard, u potra
gu za gospodinom Plorniom, bivim dunikom iz Maralsija koji moda
zna vie o dugu gospodina Dorita, a na ijem je prozoru Ejmi Dorit stavila
oglas o nezaposlenoj valji, pomou koga je i dobila posao kod gospodina
Klenama. Jedan primerak oglasa koji je Ejmi napisala za sebe dat je gospo
dinu Kezbiju, Plorniovom stanodavcu i patrijarhu Bliding Hart Jarda,
a takoe ocu mladalake ljubavi Artura Klenama, Flore, koja se u roman
vraa sa pompeznim govorom, i koja je, ubrzo shvatamo, dragana iz senke
Arturove neizreene, neuzvraene ljubavi prema Pet Migls. Ukratko (ako
se takva re moe upotrebiti ak i za ovaj mali deo siea romana), traga
nje za razumevanjem odnosa izmeu zloina gospoe Klenam i prie male
Dorit ono je to vodi Artura u dalji svet. Kada odbijaju da odgovore na nje
gova pitanja (Due mi, kae mladi Barnakl kada Artur doe u kancelarije,
ne smete da dolazite ovamo govorei kako elite da znate), moi drutva
i hladna majka kod kue izgleda da ne smute samo Artura, nego i bilo koji
pokuaj da se izgradi povezana ili utena pria.
to radnja dalje odmie to se ini da se sve vie navode dokazi o dru
tvenoj nepravdi, a nedune rtve su razbacane naokolo: knjiga na kraju
izgleda kao zbirka sirote, usamljene ili gadno zapostavljene dece, od kojih
sva postavljaju neku verziju pitanja ta su mi uradili? Gospoica Vejd,
Tatikoram, Artur i Ejmi svi do jednog poprimaju izgled nezakonite dece
sveta koji je, opet, vrlo ravnoduan roditelj. S druge strane, sie stvara
sve komplikovanije mehanizme za izbor dece ili kako kae pripoveda
kada Penksov gazda opisuje kako je njegova roena erka prola kroz svo
je probe: gospodin Rag mogao je da upotrebi tu re preciznije u jednini.
Roman se okree zakonu, a posebno zakonu o nasleivanju, da bi uradio
ono za ta se Artur nada da e postii njegova istraga izvrio neumoljivu
pravdu. Ipak nije sasvim izvesno da e bilo mnogobrojni siei u romanu
bilo mnogobrojne uzburkane elje na odgovarajui nain razreiti pitanja
nasledstva, krae i iskupljenja. Sie mora postati veoma energian da bi se
to postiglo, i nema zbora da je ak i po Dikensovim standardima ovo veo
ma zbunjujui sie. On je toliko komplikovan da su urednici Pengvinovog
izdanja romana smatrali za shodno da itaoca upoznaju sa saetkom epi
zoda o nasledstvu na kraju knjige a ovaj uredniki saetak je sam po sebi
51
52
netaan.36 Izgleda da smo se ovde vratili na teren viktorijanskih kritiara:

ak i ako verujemo kako roman pred sebe nije postavio nesavladiv zadatak
stavivi patnje drutva i pojedinca pod isti narativni krov, zar nema osnov
nih problema sa Dikensovom konstrukcijom; nije li ovaj sie, jednostavno,
potpuni promaaj?
Ne mislim tako; ili tanije, mislim da se problem siea moe reiti
pomou Dikensovih sjajnih eksperimenata iz sredine veka. Kako se roman
razvija u odvojene siee, ili tanije, kako se razvija u zasebne naracije Artu
ra i Ejmi, lake nam je da sasvim uspeno poveemo razne delove knjige.
Neto od ovoga obavlja se kroz metaforu (a, kako sam ve nagovestila, sre
dinje metafore zatvora i druma tu obavljaju vei deo posla), ali mnogo
toga ostvareno je pomou siejne analogije koja nas podstie da se usred
sredimo na paralelne inove u sasvim udaljenim scenama, meu likovi
ma koji se moda nikada nisu ni sreli. Posebno je Ejmi podlona opaanju
koliki deo sveta lii na zatvor Maralsi: kada prvi put doe u Evropu, zami
lja kakav bi [Blandoa] bio u scenama i mestima njenog iskustva, ali to
je due tu, to se vie ini u celini, Maloj Dorit lino, da isto ovo drutvo
[visoko drutvo u Veneciji] u kome ive, jako lii na viu vrstu Maralsi
ja [Ljudi] bi obino odlazili sutradan ili idue nedelje, i retko su znali
ta nameravaju, i retko su inili ono to su govorili da e initi, ili ili tamo
gde su rekli da e ii: po svemu ovom opet, veoma podseaju na zatvorske
dunike. Roman svoje dejstvo ostvaruje ovim neoekivanim poreenjima,
pri emu i likove stalno stavlja u neoekivane veze, pa se Ejmi i Pet Migls
(dve ene koje Artur Klenam voli) sreu u Italiji, a Blandoa tajanstveno
nestaje poto se razmetljivo predstavi u kui gospoe Klenam. Ali ovo osla
njanje na metaforu i sluajnost takoe je vrsta pripovednog zavoenja, koje
nas navodi da se zapitamo koliko su ti siei ba determinisani; zapravo,
moemo li da poveemo obe drutvene grupe, smetene izmeu nepravde
nanete u jednom fikcionalnom svemiru i bola koji se osea u drugom, ili
treba tek da pratimo varljivi plamen neoekivanih susreta? Da se vratimo
najranijim izjavama gospoice Vejd o pripovednom determinizmu: koliko
je dogaaja zacrtano da nam se dese i ko ih je zacrtao?
Artur misli da tajna, i prvobitna nepravda, lee u sieu nasledstva; i na
neki nain je u pravu. Nije gospoa Klenam (a ni poslovanje) uinila nika
kvo zlo gospodinu Doritu koji se, ispostavlja se, uvalio u dugove na sta
36 Ova napomena (Apendiks A: Rasplet Male Dorit) tano navodi na to da Gil
bert Klenam, stric Arturovog oca, osea toliku krivicu zbog postojanja Arturove prave
majke, da joj oporukom ostavlja hiljadu gvineja; ipak, dva pasusa kasnije, urednik se
zbunjuje i tvrdi da je Arturov otac diktirao dodatak testamentu koji unosi ovu prome
nu u njegovu oporuku. Ove promene je, naravno, diktirao brat Arturovog dede (Little
Dorrit, ed. John Holloway Penguin Books, 1967); apendiks je pretampan i u najnovi
jem izdanju (Penguin Books, 2003) koje su priredili Stephen Wall i Helen Small.
o dikensu
romodan nain, troei vie nego to zaradi. Njegovo dugo zatoenje nije
njena krivica, niti krivica nezajaljive elje za sticanjem bogatstva u poslu,
nego krivica velike birokratske besmislice da se dunici zatvaraju. Ona je,
kako saznajemo, uinila naao Ejmi Dorit, budui da je ukinula dodatak u
oporuci pokojnog strica njenog mua, kojim se ostavlja malo nasledstvo
najmlaoj erki [koju pokrovitelj mlade ene moe dobiti sa pedeset godi
na], ili, (ako ne bude imao nijednu), najmlaoj erki [njegovog] brata, za
njeno punoletstvo. Pomou svojevrsne siejne majstorije, Dikens je osi
gurao da neto bogatstva Klenamovih ipak nae naina da doe do Ejmi.
Kako? Pokrovitelj je Frederik Dorit, brat Oca iz Maralsija; naravno, nje
gova sinovica je Ejmi; nasledstvo je njeno, a mnogo godina tajno ga uva
gospoa Klenam. Ali mlada ena, koju oporuka nigde ne pominje poimen
ce, pravi je subjekat siea. O njoj znamo jako malo, osim da je bila siroma
na pevaica, koju je Frederik Dorit poduavao i titio, da je osvojila srce
oca Artura Klenama; veoma kasno u romanu saznajemo da je bila i prava
majka Artura Klenama. Zloin zbog koga je ovek na samrti oseao griu
savesti bilo je njegovo ostavljanje istinske ljubavi, a poslednje rei, tvoja
majka, ne odnose se na gospou Klenam, nego na enu o ijem postojanju
Artur uopte, osim po sopstvenom bolu, nije znao.
Ova oporuka razlog je to je gospoa Klenam potraila Ejmi, ne bi li
pokuala da joj nekako vrati ono to joj je ukrala, a italac spreman da pove
zuje take siea mogao bi pomisliti da je to sredite romana: kraa nasledstva
gospoe Klenam, podstaknuta i njenom seksualnom ljubomorom i verskim
arom, vrsta je zloina koji je Artur namerio da otkrije i ispravi. Moda se
ovo mora opravdati do kraja romana, i to je neto to samo pravilno uob
lien sie moe objasniti i ispraviti. Ali ako je to tano, zato roman ne nudi
jedan, nego dva siea sa oporukama? Ovaj drugi sie otkriva se uz jo veu
sluajnost nego prvi: dok je prva oporuka amila pritajena dok je slugin
brat blizanac nije pokazao nevaljalcu Blandoa, a drugi sluga nauo tajne
u snu, dotle druga oporuka nije zanimala ba nikoga. Stajala je mirno sve
dok Penks, uvek u potrazi za bogatstvom koje eka odsutne naslednike, nije
uo ime Dorit. U stvari, kako nam kae, istraivao je Klename iz Kornvo
la a pronaao je Dorite iz Dorsetira, pa je s tim povezao ime Ejmi, koju
je nedavno sreo. Kao igra slovima koja se otme kontroli, tako i ovo nasled
stvo deluje kao da udesno luta od lika do lika, dok na njega konano pravo
ne stekne gospodin Dorit, i pride stekne pravo na gospodstvo koje su mu
podmuklo otele godine u Maralsiju; na kraju, kada uje za bogatstvo, mala
Dorit povodom oca kae: Videu ga, kako je davno predvidela moja sirota
majka. Sa ovim bogatstvom, kako zamiljamo, siromatvo se pretvara u
imetak, nesrea u sreu, a gubitak u nadoknadu.
Naravno, ne deava se nita slino. Ovo bogatstvo nestaje udnovato
kao to se i pojavilo, poto ga strai krivotvoritelj i lopov Merdl; iako je
53
54
namenjeno da, po smrti oca, pripadne Ejmi, ono (dosta nalik na nasled
stvo Klenamovih kojeg se odrie) nestaje, i tek poto nestane vidi se da
je ono neprekidno bilo samo siejni postupak. Nestajanje ovog bogatstva
ipak je vie od otkria pokvarenosti drutva koje je verovalo u Merdlovu
arobnjaku sposobnost da stvara bogatstva, pre nego neslane ale na raun
zaslunog (ali sebinog) gospodina Dorita. To je upravo trenutak kada se
Dikens hvata u kotac sa pitanjem kojim smo zapoeli rad: ne ko je kome
ta uradio, nego ta moe uiniti bilo koji sie ili bilo kakav pojedinani
postupak koji povezuje likove? Poetna zamisao siea, a sigurno i mnogih
njegovih likova, ukljuujui tu i Artura Klenama, glasi da se bogatstva mogu
pomerati tamo-amo, radnje dovoditi do pravog cilja, tako da se mogu isku
piti ne samo ljudi, nego i prolost. Ovo veoma podsea na ono u ta je rani
Dikensov roman verovao: Oliver moe dobiti nasledstvo svog oca; Nikolasa
Niklbija moe spasti porodica iribl; gresi Ralfa Niklbija razbijaju se o gre
nikovu glavu. To je verzija siea koju su izgleda mnogi njegovi savremenici
odbacivali a opet, romani kao Dejn Ejr ili ak Midlmar vraaju joj se sa
veim ili manjim stepenom ironije, ali ipak sa prizvukom neizbene i zaslu
ene sudbine.37 U poetku izgleda kao da Mala Dorit poseduje istu transfor
mativnu siejnu zamisao: Klenamova tuga moe se ublaiti; kal siromatva
gospodina Dorita moe se sprati; godine ukradene junacima mogu se vratiti,
ili ispraviti, ili pretvoriti u zlato. Ako se u datu zamisao, a mislim da su i
Dikensovi kritiari upravo to imali na umu, uplete i ponovo zaplete dovoljno
siejnih niti, sama pria (i sama istorija) moe se dovesti u red.
Ali svet Male Dorit sasvim je drugaiji. To to Artur sledi nit iezlog
nasledstva (neostvareni dodatak testamentu) ne moe od njega da napravi
srenog oveka, kao to ni sluajan pronalazak Dorita iz Dorsetira ne
moe da vrati Vilijama Dorita tamo gde je bio pre Maralsija. Kako Ejmi
kae: ta god da smo nekad bili (to ja jedva da i znam), odavno smo to
prestali da budemo; zamisao iskupiteljskog siea nije nimalo uspenija od
preklinjanja gospodina Dorita upuenog zatvoru koji e ga drati doveka:
Zbriite ga sa lica zemlje i [da] ponemo iznova. Gospodin Dorit umi
re uveren da je ponovo u udobnoj bedi Maralsija (mnogo smireniji nego
to je bio u nesigurnom bogatstvu); na kraju romana nije jasno ak ni da
li je Ejmi Arturu ispriala priu o njegovoj pravoj majci, jer je ena koja ga
je podigla, koliko god bila pogana, molila Ejmi da Arturu dozvoli da ivi
u zabludi u kojoj je toliko iveo, barem do njene smrti. U sutini, molba
gospoe Klenam da Ejmi prestane da trai sie i odrekne se mogunosti
otkrivanja tajni snano deluje na itaoce i pobuuje neke od Dikensovih
37
Na zajedniki prijatelj, sa dvojnim otkriima i iskupljenjem najistijeg zlata,

vraa se donekle ovom iznuenom osmiljavanju siea sudbine; zanimljivo bi bilo ispi
tati da li je ova osobina, pre nego obilje ivih likova, navela tolike kritiare da se obra
duju njegovom povratku ranijoj Dikensovoj prozi.
o dikensu
najupeatljivijih reenica. Ne daj da ikada osetim, kae gospoa Kle

nam neoekivano, dok sam jo iva, da umirem njemu na oi, i da sasvim
nestajem pred njim, kao da me ee munja i guta zemlja. Istu estinu koju
je pokazala ranije, pretei Arturu ako bude traio odgonetku oeve prie,
sada usmerava protiv sebe, zamiljajui kako gubi(m) mesto koje sam u
njegovim oima imala otkako ga znam, ostajui bez one sitnice koja ju
je odravala u ivotu, isto kao to siejni mehanizam odreuje snalaenje
itaoca kroz roman.
Koliko znamo, tajnu gospoe Klenam uva Ejmi. Onda bi, izgleda,
Arturovo traganje za znanjem otilo u orsokak: iako opravdano osea da
postoji pria s one strane linog gubitka, vezana za nepravdu prema nje
govom ocu, nije jasno da li on ikada saznaje o kakvoj je prii re, niti je
jasno kako je ta privatna tragedija povezana sa vladinim ustanovama ili sa
mnogim nesreama koje je ravnoduni svet naneo jadnim rtvama drutva;
niti je ita jasnije kako bi Artur kroz pokuaj da otkrije sie mogao sazna
ti istinu o belom svetu. Iako roman drutvene grupe, kao to to ini u
Sumornoj kui, uvek postavlja pitanja: Kakvih tu ima veza? ta je to to
povezuje Doa, istaa ulice sa lejdi Dedlok, ili, u ovom romanu, ta pove
zuje izgubljenu majku sa Kezbijem Patrijarhom ili Malu Dorit sa lordom
Decimusom Tajtom Barnaklom veza nije sasvim jasna. U tom smislu vik
torijanski itaoci moda nisu sasvim pogreili: platno je isuvie natrpano,
isuvie ima junaka, radnja je isuvie rasplinuta.
Ovo pre upuuje na to da Dikens nije imao pravi tip siea, nego da
nije imao dovoljno siea. U poreenju sa romanom koji ima savrenu
siejnu konstrukciju, Midlmar (vrlo verovatno standard na koji su se, pret
postavljam, ovi kritiari nesvesno naslanjali), kasniji roman savreno obu
hvata sve, ali to ini nametnuvi svojim junacima pravilnu i zaokruenu
sudbinu. Dorotea Bruk odustaje od pokuaja da shvati Englesku i, u braku
sa Vilom Ladisloom, povlai se u sopstvenu sreu; Artur i Ejmi se ne povla
e. Moda odustaju od pokuaja da pronau jedan jedini nain shvatanja
sveta (ili prosto reenje za sve njegove probleme), ali ne uzmiu od poku
aja da naine vezu, da za sebe naslikaju povezano i (da li se moe rei?)
pretrpano platno. To to sie Male Dorit ne vodi do urednog moralnog
zakljuka, na kraju krajeva, ne znai da ne donosi nikakve zakljuke. Artu
rovo analogno razmiljanje kada je re o detaljima ne mora biti ispravno
(gospoa Klenam ne iskajava greh neopravdanog zatoenitva gospodina
Dorita), ali je ono u biti ispravno. Gospoa Klenam je loe uinila pokua
vajui da vodi moralni ivot kao da je puko knjigovodstvo, a i roman, odbi
jajui da prihvati prostu konstrukciju birokratskog siea, tj. tip siea koji bi
likove isuvie lako popisao i razvrstao u pretince, od nas trai da uinimo
vei napor. On od nas trai da pitamo, kao da pitamo gospou Klenam, u
poslednjim poglavljima romana okamenjenu, utanjem izdvojenu iz inte
55
56
resne zajednice sa drugim likovima, ne ta je ona uinila? nego ta na

kraju povezuje jedan lik, jednu osobu sa drugom?
Mala Dorit: Ona nije nita... ona je njen ef. Sie Male Dorit, kao
i siei svih Dikensovih romana, ranih i kasnih, trai od nas ne samo da
brinemo o onima koji su nitavni, nego i da pratimo njihove efove, eks
centrinost, udnovatosti. Izazov Dikensovog romana bio je upravo ono
to su njegovi kritiari imenovali i loe protumaili: pobuditi sie iz tih pre
nakrcanih dagerotipija, stvoriti jasnu viziju drutvene pometnje, napisati
roman od onoga to su drugi podsmeljivo zvali njegovim novinarskim
engleskim.38 Oiveti ulice i od njih napraviti sie, naterati itaoce da bazaju
po punoj radnji i prate veze da li je bilo izazovnijeg postupka u Engle
skoj pedesetih godina XIX veka, u vreme kada su izrazite podele u drutvu
od itaoca traile da se ne obazire na ljude iz razliitih svetova? Gospodin
Dorit ne moe iznova da ispie prolost, kao to udi; gospoa Klenam ne
moe da uniti budunost, ma koliko se trudila; junaci koji u Maloj Dorit
uspevaju upravo su oni koji, uza sve uzajamne razlike, uspevaju da potpuno
ive u sadanjosti. Mala Dorit se obino ita, i to ne pogreno kao roman
koji kanjava one to ele da zaborave prolost kako Ejmi prekorno kae
kada se Artur udi zato ona ima povoljno miljenje o zatvoru:
zaista bi od mene bilo nezahvalno da zaboravim da sam tamo provela mnoge
mirne i ugodne asove; da sam tamo imala sjajnog druga; da sam tamo kolo
vana, tamo radila i tamo vrsto spavala. Mislim da bi bilo gotovo kukaviki i
okrutno da, posle svega, ne budem makar malo vezana za njega.
Ali, to je kljuno, ona ne misli samo na te drugove ili te asove, ili

samo na to to je nekada radila; niti budna sanja (kao to to ini njen otac)
zidajui kule u vazduhu i ivei u njima. Cilj celokupnog siea, na izopa
en ali divan nain, u Dikensovom svetu znai oiveti samu sadanjost,
povratiti ljude u ivot koji ive sada i ovde. Moda nas je narativna teorija
navela da itamo i arko oekujemo povratak prolosti, da isuvie preda
no pokuavamo da zamislimo budunost. Uprkos svemu tome, Mala Dorit
sjajno uspeva da pokrene itaoce, putnike kroz vreme i prostor, ona ume
da nas vrati samom ivotu koji lei tik uz nas, u kome (kako nas podsea u
zakljuku) bukadije i nestrpljivci, i nadmeni i neposluni i oholi, zabri
nuti i ljutiti galame po obiaju. Ima li ita bolje nego da se, pod uticajem
ovog izvrsnog siea, kao Artur i Ejmi, nerazdvojni i blaeni, konano vra
timo svakodnevici? ini mi se da je to samo po sebi dovoljno otroumno.
Nepotpisan prikaz Library izdanja Dikensovih Dela (Saturday Review, 5, 8 May
1858, 474475).
38

AUTOR: ,
UDK: 821.111.09 .
159.964.2
Prevod
KEROLIN DEVER
PSIHOANALIZA DIKENSA*
U analizi vie razliitih Dikensovih romana raspravlja se o nekim aspekitima psi
hoanalize zasnovane na Frojdovim pojmovima trauma, elja i seksualnost, detinja
naivnost, potisnuto, unutranje proivljavanje. Odnos biografije i stvaralatva izu
ava se u dubinskoj ravni, a ne na osnovu puke faktografije.
Kljune rei: psihoanaliza, Frojd, Dikens, trauma, viktorijanski roman
Razlog zbog kojeg svaki italac voli da vidi ivote Dikensa i Froj
da u panoramskom preseku lei u tome to su obojica u stvari
herojski likovi Frojd heroj miljenja, a Dikens heroj knjiev
nosti. tavie, obojica su bili svesni da imaju herojsku sudbinu i
herojsko-mitoloku strukturu ivota.
Stiven Markus1
Ne samo da bi odjeci zamrli, kao da su koraci nestali, nego bi se
umesto njih uli odjeci drugih koraka koji nikada nisu ni nai
njeni, i zamrli bi zauvek kad se uine na dohvat ruke.
arls Dikens2
arls Dikens i Sigmund Frojd bili su neznanci, a kao da su se prisno pozna

vali. Posveeni jedinstvenom humanom pregalatvu, tragali su za razume
* Izvor: Carolyn Dever, Death and the Mother from Dickens to Freud: Victorian
Fiction and the Anxiety of Origins, London 2006, 81105 [prvo izdanje: Cambridge
University Press, New York 1998]. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske opreme
teksta.
1 Steven Marcus, A Biographical Inclination, Introspection in Biography: The
Biographers Quest for Self-Awareness, The Analytic Press, Hillsdale 1985, 303.
2 Charles Dickens, A Tale of Two Cities, Oxford Worlds Classics, Oxford Univer
sity Press, New York 1998, 116.
57
58
vanjem izgovorenih i neizgovorenih elja uzajamno povezanih ljudskih

bia, sa nesaznatljivom prolou, utvarama opsednutim sadanjou i pre
datim budunosti. Dikens i Frojd bili su posmatrai ljudskog ivota i tvorci
smelih pria o karakteru.
Obojica su bili i viktorijanci. Psihoanaliza je izum viktorijanskog
perioda. Dikens je bio romansijer, urednik i javni besednik; imao je isto
toliko veze sa prepoznatljivom konstrukcijom viktorijanski kao to je i
Frojd, koji je pisao na kraju tog veka, imao veze s njegovom dekonstruk
cijom. Opte uzev, Dikens i Frojd su izuz etno simpatine figure, krajnje
suprotnosti, a opet dele istu zabrinutost, ista pitanja, zakljuke, pa ak i
metode. Obojica se zanimaju za decu i detinjstvo; za izraavanje linosti i
nesposobnost te linosti da spozna samu sebe; za neukrotivost ljudske erot
ske elje; i za uu porodicu, manje kao za ideal ili datost, a vie kao za neto
to je steeno tekom borbom, to je skladite strepnji i patologija, kao i
vrline, istine i stabilnosti.
Iako imaju dosta zajednikog, ipak se Dikens i Frojd nisu neposredno
susreli: Dikens je umro 1870, kada je Sigmund Frojd bio jedva etrnaesto
godinji deak u Austriji. Ime arlsa Dikensa ne pojavljuje se ni u jednom
indeksu u dvadesetetvorotomnom engleskom Standardnom izdanju celo
kupnih psiholokih dela Sigmunda Frojda, niti u prateoj konkordanci. Ovo
je vie anomalija nego to to na prvi pogled moe izgledati: glavni urednici
Standardnog izdanja sainili su Indeks umetnikih i knjievnih dela koja
se javljaju u Frojdovim spisima. U taj spisak svrstani su mnogi britanski
knjievnici, meu kojima su Dord Eliot, Radjard Kipling, Don Milton,
Dejn Ostin, Donatan Svift, Vilijam ekspir i Oskar Vajld.3 Mada sm
Dikens nije na ovom spisku, frojdovska psihoanaliza proarana je dikensov
skim elementima nainima posmatranja, nainima na koje opisuje ljude,
sukobe, elje i seksualnost, moralni i etiki razvoj; i kao to ovde namera
vam da pokaem pripovedakim strategijama.
Kako Frojdov indeks svedoi, psihoanaliza se uvek bavila knjievno
u. A knjievnost se, kroz istraivanje osnovnih psihoanalitikih zani
manja za svest i elju, bavila psihom. Jo od osnivanja, u praskozorje XX
veka, teoretiare knjievnosti privlae novi uvidi psihoanalize u mo jezika
3 Indexes and Bibliographies, The Standard Edition of the Complete Psychological
Works of Sigmund Freud, by James Strachey (Hogarth Press, London 1974). Sigmund
Freud, Letters of Sigmund Freud, prir. Ernst L. Freud, prev. Tania i James Stern (Basic
Books, New York 1975). Frojd je, naravno, itao Dikensa. Prema svedoenju njegovog
biografa, Ernesta Donsa, Frojd se buduoj eni Marti udvarao nosei primerak omi
ljenog Dikensovog romana Dejvida Koperfilda. Za razliku od pozitivnog miljenja o
Koperfildu, Frojd s druge strane nije mario ni za Teka vremena ni za Sumornu kuu,
kritikujui obe knjige zbog teine. Za detalje videti: Ernest Jones, The Life and Work
of Sigmund Freud, Basic Books, New York 19531957, 104174.
o dikensu
i transformativne mogunosti knjievnih tekstova. I naravno, knjievnost

je, s druge strane, preinaila psihoanalizu: poev od Frojdovog tumaenja
porodine dinamike kroz optiku Sofoklovog Edipa, pisci su esto psihoa
nalizi poklanjali likove u kojima se opisuje sloenost ljudske due.
Istorija psihoanalitike kritike kod Dikensa predstavlja ogledalo celo
kupne njene istorije. Od samoga poetka ova se kritika od mehanizma ana
lize autorovih unutranjih sukoba, protivrenosti i elja, razvila u sredstvo
za razumevanje tekstualnih sloenosti, posebno onih koje su usredsreene
na pitanja roda i rodnog identiteta. Feministika kritika esto psihoanalizi
zamera njen mizogini teorijski metod: sigurno je Frojd, mukarac koji je
anatomiju smatrao sudbinom i tvrdio da su enska tela kastrirana i da je
enski um samo bledi i neodgovarajui pretendent na punu slavu falusnog
uspeha mukarca, kriv to je ponudio najgnusnije od svih patrijarhalnih
mizoginih nasilja. Ipak, u poslednje vreme (i moda mimo intuicije), femi
nistiki i drugi teoretiari seksualnosti prihvataju psihoanalizu kao drago
ceno kritiko orue koje je neprocenjivo za osvetljavanje zamanih izopa
enosti ljudske elje.4
Kako su generacije kritiara pokazale, psihoanalitiki metod veoma
je pogodan za tumaenje i analizu Dikensove proze.5 Ovde u ipak navesti
misao da je najdublji od svih tih kritiara bio onaj prvi: sm Dikens, briljan
4
Kao saetak promenljivosti odnosa feminizma prema psihoanalizi videti: The

Activist Unconscious: Feminsim and Psychoanalysis, u mojoj knjizi: Skeptical Femi
nism: Activist Theory, Activist Practice, University of Minnesota Press, Minneapolis
2004, 5290.
5 Videti, na primer, Hutter (napomena 6); Nina Auerbach, Woman and the
Demon: The Life of a Victorian Myth, Harvard University Press, Cambridge 1982;
Karen Chase, Eros and Psyche: The Representation of Personality in Charlotte Bront,
Charles Dickens, and George Eliot, Methuen, New York 1984; Carolyn Dever, Death
and the Mother from Dickens to Freud: Victorian Fiction and the Anxiety of Origins,
Cambridge Universuty Press, Cambridge 1998; Lawrence Frank, Charles Dickens and
the Romantic Self, University of Nebraska Press, Lincoln 1984; Marianne Hirsch, The
Mother/Daughter Plot: Narrative, Psychoanalysis, Feminism, Indiana University Press,
Bloomington 1989; John O. Jordan, The Purloined Handkercheif , Dickens Studies
Annual, no. 18, 1989, 117; John Kucich, Repression in Victorian Fiction: Charlotte
Bronte, George Eliot, and Charles Dickens, University of California Press, Berkeley
1987; Ned Lukacher, Primal Scenes: Literature, Philosophy, Psychoanalysis, Cornell Uni
versity Press, Ithaca 1986; Steven Marcus, Dickens: From Pickwick to Dombey, Basic
Books, New York 1965; Jill Matus, Unstable Bodies: Victorian Representations of Sexua
lity and Maternity, Manchester University Press, Manchester 1995; David Lee Miller,
Dreams of the Burning Child: Sacrificial Sons and the Fathers Witness, Cornell Univer
sity Press, Ithaca 2003; J. Hillis Miller, Victorian Subjects, Duke University Press, Dur
ham 1991; Dianne F. Sadoff, Monsters of Affection: Dickens, Eliot and Bront on Father
hood, Johns Hopkins University Press, Baltimore 1982; Alexander Welsh, From
Copyright to Copperfield: The Identity of Dickens, Harvard University Press, Cambrig
59
60
tan psiholoki mislilac, avant la lettre. Zaista, rekla bih da je bio tako moan
psihoanalitiki mislilac da je ne samo kao ovek nego i svojim celokupnim
repertoarom zapaanja i naina izraavanja opsedao Frojda, opsedao psi
hoanalizu u zaetku, i do dana dananjeg nastavlja da opseda naine na koje
ljudska bia sebi i drugima objanjavaju same sebe.
Pre svega, treba rei neto o tome da li je psihoanalitika teorija spo
sobna da osvetli odnos izmeu autorovog ivota i njegovog stvaralatva.
U najranijim danima, na osnovu dokaza pronaenih u Dikensovoj prozi,
posebno u Autobiografskom odlomku, psihoanalitika kritika bila je uglav
nom usmerena na postavljanje dijagnoze pojedinih vidova njegove lino
sti. Usredsreujui se na traumatine dogaaje u Dikensovom detinjstvu,
naroito na njegov deaki rad u Vorenovoj Fabrici cipela, rani psihoana
litiki kritiari neposredno su povezali Dikensovo predstavljanje detinje
nevinosti i izdajstva s neuspehom njegove porodice.
Mada je ovo bio impresivan istraivaki pravac, ubrzo je pokazao ogra
nienja u samoj analizi: spajanje delova biografije i knjievnog teksta nije
daleko odvelo kritiare u nova osvetljavanja Dikensa, u njegove knjievne
tekstove, ili u psihoanalizu kao kritiki metod. U stvari, kao interpretativni
metod, psihoanaliza je manje korisna zbog razmatranja racionalnog, stvar
nog i poznatog, a vie zbog naina na koji pristupa onom to je nepozna
to ili saznatljivo samo posredno, pomou mate tek ovlano naslonjene na
istorijsku stvarnost. Kako 1976. godine pie Albert D. Hater, najmonije
dijagnostiko orue psihoanalize jeste njena sposobnost da izvede nesve
sna i detinja znaenja iz svesnog, zrelog teksta. Ovo naelo redukcije [...]
dovodi do znatnog iskrivljavanja, pri emu svi dogaaji, kada se sagledaju
kroz posebnu prizmu analitiara, poinju da izgledaju isto.6 U ovaj problem,
prema Haterovom miljenju, spada razlika izmeu onoga to je poznato i
nepoznato, saznatljivo i nesaznatljivo arlsu Dikensu lino. On objanjava:
Bilo koja autobiografska izjava bilo da je napisana, nostalgino zamiljena ili
posle niza godina prepriana na analitiarevom kauu samo je izmiljotina.
injenice se izvru, odnosi prefarbavaju, ne nuno zbog lai ili ubeivanja publi
ke, ve pre zbog elje pojedinca da razume prolost onako kako je on shvata, a
uvek je u sadanjosti shvata nepotpuno.7
Drugim reima, autobiografske izjave, bilo da se daju eksplicitno ili

kroz zamrene oblike knjievnog predstavljanja, obuhvataju alhemiju pro
de 1987; Edmund Wilson, The Wound and the Bow, Oxford University Press, New
York 1947.
6 Albert D. Hutter, Psychoanalysis and Biography: Dickenss Experience at War
rens Blacking, University of Hartford Studies in Literature, no. 8, 1976, 2337, ovde
2526.
7 Isto, 23.
o dikensu
losti i sadanjosti, i tenju da retrospektivno i retroaktivno razjasne neja

snoe line istorije. Tako kritiar koji, na primer, Dikensovo predstavljanje
naputene male dece vidi kao odjek njegovog poloaja kao naputenog
deteta prednost daje prolosti Dikensovom detinjstvu, na utrb sadanjo
sti Dikensovoj svesnoj delatnosti u zrelom dobu, sa suvislim autobiograf
skim identitetom. Biografsko itanje, isto tako, proputa priliku da razmotri
Dikensov trud kao umetnika: iako stvara na osnovu onoga to poznaje, on,
kao i svaki umetnik, radi na tome da preinai grau iz svakodnevnog ivo
ta u skladu sa svojom jedinstvenom interpretativnom vizijom. Zanimljivo
je itati, recimo, lik Olivera Tvista kao ranjivog mladog arlsa Dikensa. Ali
itati roman samo autobiografski znai propustiti Olivera Tvista kao Oli
vera Tvista, umetniko delo sa zavisnim znaenjem, koje, kao i bilo koje
drugo umetniko delo, nije svodljivo na krute odrednice jednog jedinog ili
jednostranog tumaenja.8
Nema sumnje da Dikens upotrebljava linu istoriju u umetnosti. Ipak,
setimo se uvida koji i Frojd i Dikens s jednakim naglaskom nude: lina
istorija je neto emu pojedinac, u stvari, ima malo pristupa. I za Dikensa
i za Frojda istorija odluno odbija da ostane u prolosti; umesto toga ona
nastanjuje sadanjost kao ne-ba-vidljivi i ne-ba-saznatljivi duh u mai
ni poretka i razuma. Biti subjekat za oba autora znai iveti odjednom i u
sadanjosti i u prolosti. Tako i napredno i stabilno drutvo, kako Dikens
pokazuje u kanonski najvie istorijskom romanu, zahteva od svojih poda
nika da pronau strategije za svrsishodnu upotrebu svojih dua kao otpor
neprekidnom ponavljanju istorijskih sukoba.
Pria o dva grada je tekst opsednut utvarama. Kako Dikens objanjava
u jednom pismu prijatelju i biografu Donu Forsteru, ovaj je roman jedin
stven u njegovom opusu. Piui Priu, koja je objavljena 1859. godine (u
asopisu Tokom cele godine, svakog meseca u nastavcima, i u jednotomnom
izdanju), Dikens kae:
8 Hater, kolovan i kao psihoanalitiar i kao knjievni kritiar, neno se ali ube
dljivo hvata u kotac sa onim knjievnim kritiarima koji itaju Dikensovo predsta
vljanje dejih trauma kao znak njegovih linih trauma. Kada se sagleda razvojno, na
primer, Dikensovo iskustvo u fabrici cipela podudarilo se sa normativnim sukobom
koji trai i dobija rana adolescencija. Obrada iskustva na nain na koji to Dikens ini
sasvim je mogue da ne nagovetava oslabljenu traumu, ve normalno preureivanje
ivota uobiajeno za razvoj adolescenata (isto, 33): Izneo sam pretpostavku da je
ovo iskustvo iskoristio ne bi li uskladio i razreio ranije krize, i da je nastavio da koristi
odrasla seanja na Vorena kako bi sauvao oseaj sopstvenog deatva, sopstvenog
identiteta kao... deteta elemente koji govore koliko o idios inkretinoj prirodi njegove
linosti i arma, toliko i o neurozi... Brzo zaboravljamo da Voren nije, kao to veina
biografa hoe da nas ubedi, poetak; fabrika uestvuje u autobiografskoj rekonstrukci
ji koja karakterie vei deo Dikensove proze, i sama po sebi je njegovo prvo vano pro
zno delo (isto, 3334).
61
62
Postavio sam sebi mali zadatak da napiem ivopisnu priu koja u svakom
poglavlju dobija likove verne prirodi, ali koje bi sama pria trebalo da izrazi
vie nego to bi oni trebalo da izraze sebe kroz dijalog. Mislim, drugim rei
ma, da sam se prisetio kako bi se mogla napisati pria o deavanjima umesto
bestijalnosti (groznih stvari), koja se odista pie pod tim izgovorom, izbija
likove iz kalupa i liava ih njihovih interesa. Da si mogao da proita celu priu
odjednom, nadam se da ne bi prestao na pola.9
Takvo podreivanje likova fabuli izuzetno je neobino za arlsa Diken

sa, romansijera sine qua non likova. Ipak, elim da istaknem da Dikens
pojam prie ovde ukljuuje strateki jer mu on omoguava da otvori
radikalnu teoriju likova. U Prii o dva grada Dikens istrauje pitanja uti
caja, samoodreenja i istorijskog konteksta. Nagovetava da su pojedinani
likovi proizvod i drutvene i privatne istorije istorije koju ovi likovi ne
razumeju niti mogu da je razumeju potpuno. Obuhvaena istorijom duho
va, drutvena delatnost pojedinanih mukaraca i ena posredovana je, uz
radikalna ogranienja, fabulom kroz koju prepoznaju sebe.
Moe delovati da je Pria o dva grada perverzan izbor teksta na kojem
treba da se pokae Dikensova psihoanalitika inteligencija. To je roman o
stvarnim dogaajima iz istorije. Pa ipak, upravo sam nagovestila da je psi
hoanaliza metod koji se najbolje bavi pitanjima nestvarnog, nesaznatljivog,
nestabilnog, neobjanjenog. Roman, sa svoje strane, postavlja pojedina
nog subjekta u drugostepenu poziciju, dok je psihoanaliza teorija moder
nog, liberalnog individualizma, koja se prvenstveno bavi poreklom razvoja
pojedinca i njegovih odnosa sa drugima ukratko, prouava pitanja karak
tera, njegovog razvoja i kompleksnosti. Ipak, smatram da je upravo Pria
o dva grada tekst u kome se Dikensovo psihoanalitiko uplitanje najbolje
vidi, budui da se veoma sloeno poig rava obrisima istorijskog saznanja.
Isto tako, smatram da Pria o dva grada otkriva nekoliko vanih, ali neraz
vijenih pretpostavki Frojdovog rada. Razrada ovih pretpostavki u romanu
koje su povezane s odnosom subjekta prema istoriji i prolaznosti, i sa
eljom za raskidanjem obrazaca istorijskog ponavljanja omoguava nove
uvide u psihoanalitiki metod.
Dikens priom obuhvata jednu veliku revoluciju, i to Francusku. Ako
istorijski roman koristi panoramu drutvenih dogaaja, Pria o dva grada
jedan je od dva Dikensova teksta (drugi je Barnabi Rad iz 1841) koji se
hipotetiki protee na sveobuhvatni horizont.10 Opisujem anr i okruenje
ovog romana kao hipotetiki istorijske ne da bih preispitivala njegovu sliku
krvavih ulica revolucionarnog Pariza, nego da bih istakla njegovu poseb
nost u Dikensovom kanonu odreenu pozicijom, a ne vrstom. U stvari, sva
arls Dikens Donu Forsteru, 25. avgust 1859, The Letters of Charles Dickens,
tom 9, Clarendon Press, Oxford 19652002), 112113.
10 Georg Lukcs, The Historical Novel, Merlin, London 1982.
9
o dikensu
ki Dikensov roman posveen je istoriji, poloaju ljudi i dece unutar odre

enog drutvenog poretka i nasilju koje proizlazi iz pojedinanih ljudskih
potreba i elja u okviru te sredine.
U drugoj reenici Dejvida Koperfilda (18491850), na primer, epski
pripoveda zauzima istorijski stav: Da otponem svoj ivot poetkom
ivota, beleim da sam roen (kako sam obaveten i verujem) jednog pet
ka, u dvanaest sati navee.11 Kao to Dejvid sasvim jasno predstavlja, pisati
istoriju nuno znai imati neogranienu veru u nesaznatljivo. Njega su
obavestili i on veruje u dan i as roenja. Kao nesvesno dojene usred
ponoi, ipak zavisan od svedoanstava drugih istorijskih svedoka, Dejvid
oznaava poetak prie tropom nestabilnosti. Krajnja nesaznatljivost isto
rijskih dokaza, ak i autobiografskih, nagovetava da je linost nespozna
tljiva ak i samoj sebi. Samo njegova viestruka imena u rasponu od Dej
vida Koperfilda do Betsi Trotvud Koperfild i nazad pojaavaju oseaj po
kome Dejvid ne moe da kontrolie ni ivot koji poinje smeten u gra
nini petak (ili etvrtak? ili subotu?) i u pono, niti njegovo pripovedanje.
Ovaj postupak, tipian za Dikensa, istovremeno istorizuje zapita
ni subjekat i destabilizuje polaganje prava tog subjekta na istorijsko zna
nje i verodostojnost. Opet tipino, pria Ester Samerson u Sumornoj kui
(18521853) poinje nekoliko poglavlja posle prve stranice romana, u
odeljku nazvanom Napredak, i to priznanjem da Ester ne zna nita o
svom poreklu ili roditeljima. Formalniji poetak romana, koji pripoveda
u treem licu nudi kao uvod u prvu stranicu prvog poglavlja, prebacuje
istoriju romana u drugaiji registar: London. Jesenje zasedanje samo to
se zavrilo i glavni sudija sedi u Linkolnovoj zgradi esnafa. Neumoljivo
novembarsko vreme. Blata je na ulicama kao da su se vode nedavno povu
kle sa lica zemlje, i zar ne bi bilo divno sresti nekog Megalosaur usa, od
svojih petnaest metara, kako se gega poput mamutskog gutera uz Holborn
Hil.12 Realizam u romanu Dikens ostvaruje pomou koordinata mesta
London, i vremena jesenje zasedanje samo to se zavrilo, neum
olji
vo novembarsko vreme. Odmah zatim te lokalne koordinate ukljuuje u
mnogo vei, i u geografskom smislu, istorijski okvir: kada se poplava povu
e, mamutski Megalosaurus moe biti iznenaen to se zaglavio u saobra
aju savremenog Holborna.
Naslov prve od tri knjige koje ine Priu o dva grada glasi Vraen u
ivot. Isto kao to holbornski Megalosaurus uspostavlja utvarno obitava
lite kao uslov modernog ivota i drutvene subjektivnosti, tako i Diken
sova Pria zahteva neprekidnu navigaciju istorijskih ostataka modernosti.
Za Dikensa i za Frojda, sadanja svest sastoji se iz beskrajnog ponavljanja
11
12
Charles Dickens, David Copperfield, Oxford University Press, Oxford 1992, 49.
Charles Dickens, Bleak House, 11.
63
64
nereenih psihikih konflikata: traume i neizrecive, a samim tim i nereive,

elje suzbijaju se iz budnog, svesnog uma (i otuda se premetaju i prika
zuju pomou nepokornog, nekontrolisanog nesvesnog). U vanom ogle
du o psihoanalitikoj tehnici pod nazivom Pamenje, ponavljanje i proi
vljavanje iz 1914. godine, Frojd pie da pacijent ne pamti nita od onog
to je zaboravio i potisnuo, nego to proivljava. To se reprodukuje ne kao
seanje, nego kao radnja; ponavlja je, naravno, bez znanja da je ponavlja.13
Frojd upozorava psihoanalitiare da e njihovi pacijenti ponavljati potisnu
te postupke tokom same terapije. On to naziva transgresijom i predlae da
se metod ponovnog izazivanja starih konflikata koristi u psihoanalizi kako
bi se pacijentima pomoglo da ih postanu svesni, i tako proive beskrajno
ponavljajui krug istorije:
Glavni instrument... za zauzdavanje pacijentove prinude da ponavlja i za njeno
pretvaranje u motiv za pamenje lei u rukovanju transgresijom. Mi inimo
prinudu bezopasnom, a zaista i korisnom, tako to joj damo pravo da se potvrdi
u odreenom polju. Putamo je u transgresiju kao na igralite na kome joj je
dozvoljeno da se proiri u gotovo potpunoj slobodi i na kome se od nje oekuje
da nam sve prikae na nain patogenih instinkata koji je skriven u pacijento
vom umu... Transgresija tako stvara posrednu zonu izmeu bolesti i stvarnog
ivota kojom se vri prelaz iz jednog u drugo.14
Za pojam proivljavanja Frojd se koristi prolepsom koja omoguava

kretanje iz prolosti ka budunosti. Takav prelazak zahteva meuprostor (u
ovom sluaju, prostor analize i transgresije), u kome se potisnuto ponavlja
nje prolosti moe pomerati i prilagoavati i tako koristiti za proizvodnju
buduih obrazaca koji su drugaiji i, prema oekivanju, zdravi. I Dikens
se, poput Frojda, trudi da potrebu za ponavljanjem odjeke koji od isto
rije ine neto neizbeno sadanje dobro iskoristi. Pria o dva grada je
tragian roman sa srenim krajem, udaljenim a opet blisko povezanim sa
tragedijama u tekstu. Pomou kakve se iskupiteljske posredne zone stva
ra taj kraj? Kako onda moemo da itamo Priu o dva grada kao parabolu
drutvenog diskontinuiteta, kao roman o radikalnoj i naprednoj istorijskoj
promeni koja prolost barem delimino sahranjuje?
Roman, tvrdim, pokazuje Dikensovu svest o prinudi ponavljanja, kao i
njegov trud u procesu isterivanja zloduha, procesu izlivanja i proivljavanja
potisnutih traum
a iz istorijske prolosti. Ovaj roman, smeten na kraj XVI
II veka, silovito i optimistino ukazuje na iskupiteljsku budunost smete
nu pravo u sredite viktorijanskog Londona. Ovo zahteva pamenje, pona
vljanje i proivljavanje prolog nasilja i srama.
13
Sigmund Freud, Remembering, Repeating, and Working-Through: Further

Recommendations on the Technique of Psycho-Analysis II, Standard Edition 12, 150.
14 Isto, 154.
o dikensu
Na poetku romana, nekoliko figura vraenih u ivot vremenom

otkrivaju traumatine i samim tim potisnute asocijacije; sadanjost, kako
nagovetava Dikens, uvek je dunik prolosti. Istorijski romani postoje u
barem dva vremenski referentna okvira: sadanjeg trenutka egzegeze tek
sta i sadanjeg trenutka njegovog pisanja i objavljivanja. Piui Priu o dva
grada kao istorijski roman, Dikens vraa u ivot dogaaje iz prethodnog
veka, poev od 1775. godine, i prebacuje se sa te take kako u prethodne
dane (1757), tako i u one poznije (1794) da bi opisao razvojni luk fran
cuskih revolucionarnih oseanja i delanja. Oivljavajui ovu istoriju, pre
ko Karlajlovog monumentalnog dela drutvene kritike Francuske revolucije
(1837), Dikens opisuje Pariz iz prethodnog veka koji lii na savremeni lon
donski Megalosaurus.
Dosledan dvojnosti iz naslova romana, Dikens suprotstavlja oivljava
nje Revolucije linim opsesijama, te se oni uzajamno osvetljavaju. U poet
nim scenama radnje romana smetenim u sadanjost, bankar Darvis Lori
saoptava teke, mada radosne, vesti Lusi Manet, mladoj Francuskinji koja
se vaspitava u Londonu od ranih devojakih dana i koja veruje da je siro
e. Lusin otac, veli Lori: pronaen je. iv je. Iako se nadamo najboljem,
sasvim je verovatno da se veoma izmenio; mogue je da je gotovo ruin
a;
opet, iv je. Otac ti je odveden u kuu jednog starog sluge u Parizu, i ide
mo tamo: ja, da ga prepoznam ako mogu; ti, da ga povrati ivotu, ljubavi,
dunostima, odmoru, udobnosti. Za Lusi je obnova sasvim doslovna: kao
i Ester Samerson, ona saznaje da je jedan roditelj, za koga je verovala da je
mrtav, u stvari iv, i, isto kao i Ester, saznaje da je njen identitet siroeta
proizvod rane lai (u ovom sluaju, lai njene dobronamerne majke, koja
nije elela da Lusi zna da joj je otac patriota, rtva muenja i nepraved
nog zatvora jo iv u Bastilji). Ipak, ne samo da se doktor Manet vraa
u ivot i svojoj Lusi, ve i sama Lusi, a gospodin Lori joj jasno to stavlja
do znanja, ima da bude izvrilac njegovog vaskrsenja: dobra erka treba
da preuzme brigu u svom skrhanom ocu i da ga povrati ivotu, ljubavi,
dunostima, odmoru, udobnosti.
Kada retrospektivno ponovo prikau prvo putovanje u Pariz Lusi
nog roenja, Lusi i Lori dolaze do kue Defarovih, gde pronalaze dokto
ra Maneta kako, sklonjen na mrani tavan, nesvesno pravi cipele. Manet
je senka stare linosti, a glas mu je slabaan kao odjek davno isputenog
zvuka. On je potpuno izgubio ivot i zvon ljudskog glasa, to je oseaj bole
sti nalik na nekada prelepu boju koja je postala slaba bledunjava mrlja.
Tako je bio dubok i priguen kao glas iz podzemlja. Traumatizovan dece
nijama tamnovanja i odbaenosti, Manet je samo deli onog starog oveka,
glas mu je zagroban, vie podsea na odsustvo, gubitak i negaciju nego na
postojanje, bilo fiziko bilo mentalno. Jedini identitet koji taj ovek ima
jeste oznaka njegovog institucionalnog identiteta kao zatvorenika: Jeste li
65
66
me pitali za ime?... Sto pet, Severna kula. Jedina aktivnost koju moe da
obavlja jeste ona kojom se teio tokom zatoenitva. Ovaj zamorni, repeti
tivni obuarski rad prua primer svrsishodnosti bez svrhe. Manet se mui
oko jedne damske papue koja nikada nee biti obuvena niti e doi u
dodir sa tvrdim, nepravilnim kamenjem kaldrme Pariza u kome izgladnele
ene radije pletu nego to pleu, pletu zato to nemaju hrane da nahrane
decu na samrti. Zaista, dok Manet pravi cipele, sve su ene plele. Plele su
bezvredne stvari; ali, mehaniki rad bio je zamena za jelo i pie; pomerale
su se ruke umesto vilica i probavnog trakta: da su prsti bili mirni, stomaci
bi bili pod eim udarima gladi.
Trauma je Maneta i ene Pariza pretvorila u maine, njihova tela u
dunike umne nesposobnosti da odmere ivotne neprilike, da nau reenje
za patnju u koju su zatoeni. Potisnuto pletenje i potisnuto obuarstvo za
Dikensa su fizike oznake takve mentalne patnje. Ovaj beskrajni, beskrajno
otueni rad pria priu koja nema nikakve veze sa pletivom ili cipelama, ali
je jasno povezan sa duevnim bolom o kome paenici ne mogu da govore,
ali u kome ipak nastavljaju da tavore, sa bolom koji ude da otupe.15 Dasper
Lori i roman poreklo traume opisuju kao ok, a ak i Manet, koga u ivot
vraa erka Lusi, priznaje da traumatine asocijacije mogu da uzrokuju pad
u nesvesno ponaanje. Govorei o sebi u treem licu, Manet primeuje:
Vidite, veoma je teko dosledno objasniti najskrivenije radnje uma ovog nesre
nika. Nekada je tako estoko eznuo za tim zanimanjem i bilo mu je dobrodolo
kada ga je dobio; nesumnjivo mu je toliko otklonilo bol, tako to je zamenio
sloenost mozga sloenou prstiju, i zamenio, kako se izvetio, nepatvorenost
umnog muenja nepatvorenou ruku da nikada nije mogao da podnese
misao kako bi to sasvim napustio.
Ono to Manet naziva zamenom, Frojd zove premetanjem: kao histe

rina Dora iz poznate Frojdove studije sluaja, Manetovo telo i prsti pari
skih pletilja priaju prie koje ostaju neizgovorene, neizrecive u naraciji
romana. Skreui panju italaca na pripovest romana neiskazanu-jer-jeneiskaziva, Dikens ih istovremeno usmerava u pravcu psihoanalize: da tra
e ono to se oznaava telom, ali ostaje neiskazano i neiskazivo, simptom
prie iza prie. Na ovaj nain, Dikens od Maneta i drugih likova romana
stvara fokalizatore iroke, epohalne prie o Francuskoj revoluciji, javne pri
e o privatnoj traumi. Ovo je logika sinegdohe gde jedan deo predstavlja
celinu: bol doktora Maneta predstavlja bol pletilja, koji opet predstavlja bol
mase ljudi i ena u ijim je akcijama i reakcijama poivao nasilni zov jed
nog doba za slobodom, jednakou i bratstvom. Dikens nagovetava da je
pria o Manetu i drugim likovima potresna, da je tragina, ali i da je uobi
O traumi i istoriji: Carthy Caruth, Unclaimed Experience: Trauma, Narrative,
and History, Johns Hopkins University Press, Baltimore 1996.
15
o dikensu
ajena. Kroz koliko drugih tela nemih Maneta i uutkanih Sidnija Kartona
moe da se ispria pria o revoluciji? Pripoveda odgovara:
Divan podsticaj za razmiljanje, da je svako ljudsko bie sazdano da bude
duboka tajna i misterija svakom drugom. Uzviena je tema, kada uem u
neki veliki grad po noi, da svaka od tih zatamnjenih kua skriva svoju tajnu;
da svaka prostorija u svakoj od njih uva svoju tajnu; da je svako ivo srce u
stotinama hiljada tamonjih grudi, u nekim mislima, tajna srcu koje mu je
najblie!
Drutvene revolucije sastoje se od itavih slojeva takvih neiskazanih

pria. Dikens se veoma trudi da ipak nagovesti kako su ove prie duboko
ukorenjene u kontekst. Za Dikensa i za Frojda, istorija je duboko lina
i duevna pojava. Kada je Dikens napisao Forsteru da u Prii o dva gra
da fabula proizvodi likove, nagovestio je da ovaj roman istrauje dejstva
njihove istorijske situacije na um i srce pojedinih ljudi zatoenih u poseb
nom prostoru i vremenu: Sto Pet, Severna kula, London. Jesenje zaseda
nje samo to se zavrilo. Ovde Dikens ispituje dijalektiki proces pomou
kojeg se pojedinosti istorije napisane u malom (jedan zatoeni lekar, jed
na pletilja, jedna silovana sestra) i pojedinosti istorije napisane u velikom
(Francuska revolucija) povezuju da bi jedna drugu dopunile.
Dikens nagovetava da se dejstvo bilo kog traumatizovanog lekara, er
ke plavue, bankara, alkoholiara ili vinareve ene koja plete ifre, gradi ne
samo u odnosu prema privatnoj razvojnoj putanji te osobe, nego i prema
drutvenim okolnostima gozbi ili gladi u kojima se taj pojedinac nae.
Po ovoj struji, Dikens je moda imao neto da naui Frojda, ije zanima
nje za odnos izmeu pojedinca i drutva dramatino povlauje pojedincu.
Kada Frojd, na primer, zasniva svoju teoriju nesvesne elje i represije na
itanju Sofoklovog Kralja Edipa, njega ne zanimaju ni drutvene okolno
sti koje prate priu o odreenoj bebi ostavljenoj na odreenoj planini, niti
knjievne konvencije grke drame. Umesto toga, on nagovetava da je sre
dinji sukob pre univerzalan nego odreen istorijskim, pa ak i knjievnim
kontekstom. Slino tome, povodom Dore, Frojd iz njenih snova i fizikih
simptoma izvlai priu o potisnutoj seksualnosti; no, kako su mnogi femi
nistiki kritiari i kritiarke utvrdili, Frojd ne uspeva da razmotri istorij
sku situaciju u kojoj se Dora nalazi, ni njeno transgresivno poistoveivanje
sa grabljivim i pohotnim starijim mukarcima, iju milost eli da odbije.16
16 Frojd je studiju o Dorinom sluaju objavio pod naslovom Fragment analize
jednog sluaja histerije, Standard Edition 7, 7122. Za provokativna tumaenja Froj
dove teorije histerije videti Charles Bernheimer i Clair e Kahane, In Doras Case: Freud
Hysteria Feminsm (Columbia University Press, New York 1985) i dve knjige Elaine
Showalter Sexual Anarchy: Gender and Culture at the Fin-de-Sicle (Viking, New
York 1990) i Hystories: Hysterical Epidemics and Modern Culture (Columbia University
Press, New York 1997).
67
68
Dikens koristi Priu o dva grada ne bi li pomou nje istraio neuhvatljivu

dijalektiku izmeu istorijskog i pojedinanog sukoba, istorijskog i pojedi
nanog razvoja, dok je za Frojda istorijska promena pojava privatnog psi
holokog razvoja.
Poznato je da je Frojd sakupljao arheoloke predmete i rasporeivao ih
po savetovalitu kao metafore psihoanalize, sugeriui da se psihoanaliti
ar, poput arheologa, strpljivo probija kroz slojeve sakupljene grae, sondi
rajui nesvesno kao to arheolog sondira teren aovom. Istorijski artefakti,
prema psihoanalitiaru, zakopani su duboko u nesvesnom. Kao arheolog
koji nabasa na dokaz, analitiar pokuava da protumai i da izvue neto iz
bilo ega to iskopa.17 Ipak, dokazi psihoanalitiaru dolaze u obliku simbola,
koji se esto javljaju preko jezikog medija. Psihoanalitiari tumae simbo
le i pripovesti: njihove metode imaju dosta toga zajednikog sa metodama
knjievnika i knjievnih kritiara. Frojd mnoge teorije zasniva na analiza
ma knjievnih tekstova, a u najpoznatije spada Edipov kompleks, koji prvo
opisuje u Tumaenju snova, majstoriji jezike egzegeze iz 1900. godine.18 Za
Frojda, pria o Edipu ivo oslikava drutvene tabue elja koje ue u srcu
svake osobe; kada ove uznemiravajue tabuisane elje budu potisnute u
nesvesno, izranjaju negde drugde, izmetene iz prvobitnog izvora, ali ipak
veoma izraene (pomislite na obuareve ruke koje izraavaju bol tako velik
da se ne moe iskazati). Sve dok figura Edipa ne proivi i ne izbaci potisnu
ti materijal, ovekove nesvesne elje ne mogu se suzbiti: pojavie se negde
i nekako, osloboene svesne kontrole, a mogu postati nasilne i destruktiv
ne. Kako Frojd tvrdi u Pamenju, ponavljanju i proivljavanju, subjekt
e beskrajno ponavljati potisnutu traumu, strepnju ili dinamiku dok se taj
krug nekako ne prekine. Prekidanje kruga, u obliku istinske, iskupiteljske
promene, veoma se teko postie. Pa ipak, Dikens u Prii o dva grada ima
to na umu.
Frojdovo tumaenje prie o Edipu povezuje junakove postupke sa sna
nim nesvesnim eljama. On objanjava mit na sledei nain: Edip, sin
Laja, kralja Tebe, i Jokaste, bio je ostavljen kao dete zato to je jedno proro
anstvo upozorilo Laja da e neroeno edo biti ubica svoga oca.19 Narav
no, ispostavlja se da je proroanstvo tano: uprkos Lajovom preventivnom
postupku, Edip ne samo da ubija oca, nego se i eni majkom, sa njom zai
17 O Frojdovom rasporeivanju egipatskih arheolokih spomenika irom saveto
valita videti: Peter Gay, Freud: A Life for Our Time, Doubleday, New York 1989, 170
173. Tekst u kome je Frojdovo zanimanje za primitivne kulture najoiglednije zove
se Totem and Taboo (1913); Totem i tabu takoe jasno uobliava Frojdovu teoriju isto
rije kao privatnu razvojnu pojavu.
18 O Frojdovom odnosu prema knjievnosti: Marjorie Garber, Shakespeares Ghost
Writers: Literature as Uncanny Causality, Methuen, New York 1987.
19 S. Freud, The Interpretation of Dreams, 261.
o dikensu
nje decu svoje blizance, i poto otkrije istinu o identitetu, oslepljuje se i

naputa dom.20 Naa zadivljenost Edipovom tragedijom, veli Frojd, temelji
se na njenom izrazu optih, ali neizrecivih ljudskih elja:
Njegova sudbina nas potresa jer je mogla da bude i naa poto je proro
anstvo na nas, kao i na njega, bacilo isto prokletstvo pre roenja. Moda je
sudbina svih nas da usmerimo prvi seksualni impuls ka majci i prvu mrnju i
prvu ubilaku elju protiv oca... Kao Edip, ivimo u neznanju o ovim eljama,
suprotnim moralu, koje nam je Priroda nametnula, a posle njihovog otkria
moemo svi poeleti da zatvorimo oi pred scenama iz detinjstva.21
Odnos dece prema roditeljima je edipovski, budui da podrazumeva

dva srodna oblika potisnute elje: seksualnu elju usmerenu (ali potisnu
tu) ka majci, i ubilaku elju, usmerenu (ali potisnutu) ka potentnom ocu.
Izvlaei zakljuke iz ovoga, Frojd tvrdi da je ljudska erotska elja u sutini
povezana sa moi, nasiljem i strepnjom; i da su, shodno tome, mo, nasi
lje i strepnja erotini. U teoriji o Edipovom kompleksu, majka je sredi
nji predmet detetove erotske elje. Izraavanje te elje spreava tabu ince
sta iji je zatitnik zastraujua, potentna, nasilna figura kastrirajueg oca.
Strahujui od patrijarhalne odmazde, dete potiskuje elju za majkom i ui
da se poistoveti sa potentnim, falusnim ocem. Ovo poistoveivanje, zasno
vano na potiskivanju snanog erotskog nagona, nestabilno je: falus koji
dete stie poistoveujui se sa ocem uvek je osetljiv na kastraciju ukoli
ko istina izae na videlo. Otuda Edip, kome je sve polo loe, umesto da,
makar i nehotice, potisne elju za majkom, jaa ubilaki bes prema kastri
rajuem ocu koji ga je odbacio. Kazna za njegov neuspeh da potisne ove
elje u krajnjoj liniji je kastracija: Edipovo samooslepljivanje i progonstvo
samo su premetanje konane kazne. Frojd tvrdi da su u opisivanju Edipo
vog neuspeha potpuno izraeni njegovi elja i bes, a Sofokle je samo opisao
optu istoriju nesvesnog uma.
Ta istorija je istorija pogreno usmerene seksualne elje i njenih ubi
stvenih posledica, krvave pobune protiv patrijarhalne moi, tragedije
kojoj je sueno da se stalno ponavlja. To je istorija muenitva, i slui kao
praktian primer itaocima. U jednoj fusnoti dodatoj Tumaenju snova iz
1914. godine, Frojd predlae sledee: Kasnija prouavanja pokazala su
da Edipov kompleks, koji je prvi put pomenut u navedenim odlomcima
Tumaenja snova, u nesluenim razmerama osvetljava njegov znaaj za
istoriju ljudske rase i evoluciju religije i morala.22 Drugim reima, kodek
si drutvenog morala razvijaju se istorijski: znaenje dobrote kao takve
razvijalo se tokom vekova, i razvilo se pomou institucionalizacije istih
20
Isto, 262.
Isto, 262263.
22 Isto, 263.
21
69
70
represivnih procesa koji su tako spektakularno propali u sluaju kralja

Edipa.23
Pria o dva grada naglaeno je edipovski tekst. Kao istorija elje, besa
i izmetanja, Dikensov roman je pria o pogreno usmerenoj seksualnoj
elji i njenim ubistvenim posledicama: da li bi krvoedna gospoa Defar
uopte bila krvoedna da nije bilo traginog silovanja, patnje i smrti njene
voljene sestre? Koji jasniji primer postoji za krvavu pobunu protiv patri
jarhalne moi od Francuske revolucije, u ije vreme Dikens smeta Priu?
Roman je pripovest o generacijama zatvorenim u krugove traginog pona
vljanja, iji su asovi obuarstva i dani pletenja proarani muenitvom
Sidnija Kartona radi Lusi Manet Darnej, ene koju voli. I konano, to je
praktina primena teorije: za Sidnija Kartona sreni kraj romana predvi
a roenje sinia Sidnija Darneja od majke Lusi i oca arla Darneja. Taj
deak e kanalisati svoj viak patrijarhalnih modela u dobar i poten poziv
i postati zastupnik pravde prvi od pravinih sudija i potenih ljudi i
otac zlatokosog Sidnija Darneja. Kartonova rtva ima iskupiteljsku svrhu
time to predskazuje plavog engleskog deaka dve generacije posle to jest,
viktorijanskog graanina, kao ikonu moralnih vrlina. Hipotetiki otac tog
hipotetikog deteta ispriae mu priu o Kartonovom muenitvu, obraa
jui se lino Kartonu u poslednjim reima romana: Ovo to inim je dale
ko, daleko bolje nego to sam ikada uinio; poinak na koji idem je daleko,
daleko bolji nego ijedan koji sam iskusio. Kroz dramatizaciju raspona edi
povskih siejnih elemenata, Dikens izvodi neku vrstu istorijske arheologije
koja veoma lii ba na Frojdovo Tumaenje snova, koje se u psihoanalitiki
metod premestilo iz knjige o snovima s kraja veka. Sredinji nasilniki lik
u romanu je kastrirajua ena: Iznad svega, jedna jeziva figura izrasta
la je kao da je bila poznata svakom oku od nastanka sveta figura otre
ene po imenu Giljotina. Otra ena, nacionalna britva, obavlja kastra
ciju zarad niza drutvenih ideala slobode, jednakosti, bratstva koji, u
teoriji, preraspodeljuju vlast sa aristokratije na bratsku demokratiju naro
da. Kako je otroumno primetila Lin Hant24,porodine metafore francuske
drutvene revolucije smetaju politiku trenutka pravo u psihoanalitiki
kontekst; Dikensov roman nikada ne okleva da upotrebi metaforiki renik
porodice i moi. Tako, prema frojdovskom tumaenju, giljotina odseca
aristokratski patrijarhalni falus izmeten navie, isto kao to je i Edipova
samokastracija bila izmetena navie ka oima; Dikensova snalaljivost u
ovakvom izmetanju podsea nas na pogodno nazvanog gospodina Dika s
23
O pojmu represivne pretpostavke u Evropi XIX veka videti: Michel Foucault,

The History of Sexuality; o pojmu represije u viktorijanskom drutvu: Kucich, Repres
sion in Victorian Fiction.
24 Lynn Hunt, The Family Romance of the French Revolution, University of Cali
fornia Press, Berkeley 1992.
o dikensu
njegovom zainteresovanou za odsecanje glave kralju arlsu I u Dejvidu

Koperfildu. Feministiko nasilje u Prii o dva grada sa otre ene neoset
no prelazi na gospou Defar lino: Defar i njena grupa pletilja rado, sko
ro pohlepno, svakodnevno posmatraju giljotiniranje, pozdravljajui svako
pogubljenje kao jo jedan in osvete. Mada se Dikens esto povezuje sa
nekom vrstom sekularnog humanizma, sa demokratskim idealima izrae
nim u javnim diskursima o Francuskoj revoluciji, on u Prii o dva grada ne
velia ni namere ni dela samih revolucionara, posebno ena, kako se moe
naslutiti iz zavrnog pogubljenja dva muenika, male krojaice i hrabrog,
iznurenog Sidnija Kartona.
Dikens je frojdovac ili je Frojd moda dikensovac po zajednikoj
privatizaciji drutvene istorije. Pria o dva grada je pria o revoluciji ispri
ana kroz iskustva nekolicine porodica, i unutar tih porodica, preko neko
liko kljunih figura ije elje, patnje i traume ine radnju romana. Roman
nagovetava sinegdohski proces u kome pojedinane traume prvo pogaa
ju porodine istorije i odatle se prelivaju na drutvene zajednice u kojima ti
pojedinci i porodice ive stvarni ivot. Istorija se tako sastoji od gomila
nja takvih pria. Mogunost pozitivne istorijske promene odgovara proce
sima zaleenja koji se odvijaju kroz line mene.25
Pripovedna struktura romana implicitno utvruje da je Francuska
revolucija posledica jedne odreene uzrone traume, to strukturno potvr
uje Frojdovu teoriju o privatnim korenima istorije, ak i kada on sam
osporava tu teoriju u nekim aspektima. U poznom toku pripovesti, Dikens
naknadno opravdava oajniki, osvetniki bes gospoe Defar. Kada pria
ovu priu, on gospou Defar ne oznaava imenom, nego samo kao nevi
no dete iju su porodicu unitili blizanci Evremondovi, otac i stric junaka
arla Darneja; starija sestra devojice je silovana i umrla je trudna u buni
lu, a njen stariji brat, koji je pokuao da je spase, surovo pretuen, umire u
bolovima. Iako je njen brat bezbedno sklonio sestru na sigurno, ona je bila
toliko dobro sakrivena da Darnejova dobronamerna majka, sa malim ar
lom u pratnji, nije uspela da je nae i tako joj nadoknadi bol. Iz krvi njenog
brata i sestre, iz traume naputene devojice, izbija Francuska revolucija.
Kasnije, kao ena koja razgovara s muem, ta devojica trai svoju
istoriju:
Defare, podigli su me ribari sa obale, i ta porodica toliko povreena od dva
brata Evremonda, kako te novine iz Bastilje opisuju, moja je porodica. Defare,
ta sestra smrtno ranjenog deaka na zemlji bila je moja sestra, taj mu bio je
mu moje sestre, to neroeno dete bilo je njihovo dete, taj brat bio je moj brat,
Za divno itanje Dikensovog odomaivanja videti: Hilary Schor, Hard Times
and A Tale of Two Cities: The Social Inheritance of Adultery, Dickens and the Daug
hter of the House, Cambridge University Press, Cambridge 1999, posebno 8995.
25
71
72
taj otac bio je moj otac, ti mrtvi su moji mrtvi i traenje neije odgovornosti
pripada meni!
Dikens neprekidno stavlja u usta gospoe Defar prisvojnu zamenicu

koja je zbliava s njenom mrtvom sestrom: Moj mu, moj otac i moj brat,
uzvikuje delirina sestra. Moja sestra, moj brat, ponavlja gospoa Defar
moj otac, moji mrtvi, moje rane na rukama ogavnih blizanaca Evremon
dovih. Uz opsesiju gospoe Defar dolazi opsesija identifikacije, besa,
odgovornosti i udnje za osvetom. Usadivi bes gospoe Defar u linu tra
umu seksualnog maltretiranja njene sestre, Dikens nagovetava da klasni
rat u srcu Francuske revolucije nije samo personalizovana, nije samo en
ska, ve i seksualizovana rana koja se ponavlja kroz poistoveivanje. Kao i
kod Edipa, u iju nadoknadu spada oblik samokastracije, seksualizovana
rana ovog romana zahteva nadoknadu i erotskim i nasilnim sredstvima.
Iako pria gospoe Defar objanjava i moda opravdava njen gnev,
surovo ist duh sa kojim ulazi u osvetu samo nastavlja krug tragedije koju
su otpoeli blizanci Evremond. U duhu ponovljenih potiskivanja u roma
nu, potreban je jo jedan par mukih blizanaca da se iskupi i raskine taj
zaarani krug. Kroz tela ovih dobrih mukih blizanaca, Dikens nalazi tlo
za iskupiteljsku seksualnu sposobnost. Kako je naglasila Kerolin Vilijams,
on razdvaja i rasporeuje niz mukih osobina izmeu dva gotovo jednaka
muka junaka, estitog Darneja i estokog alkoholiara Kartona.26 Trop raz
dvajanja, kako tvrdi Vilijams, omoguava Dikensu da otkrije procese pomo
u kojih se uvruju dobrota i poroci. Iako oba mukarca vole Lusi Manet,
njenu ruku osvaja Darnej. Pa ipak, u sceni dostojnoj one u kojoj se na sud
binskoj raskrsnici susreu Edip i njegov otac Laj, dobri Darnej je najgora
nona mora njegovog tasta: iako se Darnej odrekao svoje prolosti kao lana
francuske aristokratske porodice Evremond, Manet se ve zaklela krvlju da
e zauvek biti protiv te i samim tim njegove porodice. Dva mukarca
ve srljaju u tragediju kada se ubacuje Darnejov dvojnik, Karton, koji ivi (i
umire) da bi sluio Lusi, zabranjenom predmetu njegove elje i predanosti.
Karton menja identitet sa Darnejom, biva giljotiniran umesto njega, i preko
zastupnika zainje dete, Sidnija Darneja.
Pria o roenju ovog deaka bliska je bezgrenom zaeu. On ima dva
oca i zlatnu kosu majke Lusi, i u nekom buduem svetu odvojenom od
sadanjeg trenutka romana, iskupljuje dete koje je tragino umrlo sa maj
kom, sestrom gospoe Defar, ubijenom rukama Darnejovih blizanaca.
Isto tako, iskupljuje i mrtvog deaia arla Darneja, koji umire pre ur
nog povratka oca u Pariz, pri emu ak srie izjave ljubavi prema drugu
Kartonu. Pomou zdruenog roenja Sidnija Darneja, Dikens prekida krug
Carolyn Williams, Prison Breaks, rad predstavljen na konferenciji Dickens
Universe, University of California, Santa Cruz, 1 August 2004.
26
o dikensu
osvete i tragedije stvara zaista srenu, zdravu, zlatnu, pravinu i sasvim

jasnu viktorijansku budunost za asimilovane Karton-Darnejeve. Prema
reima Hilari or, dete e povratiti lepotu istorije.27
Decenijama pre nego to su dogaaji u Prii o dva grada otpoeli, otac
devojice koja e postati gospoa Defar rekao je deci kako je grozno
donositi dete na svet, i da bi trebalo najusrdnije da se molimo da nam ene
budu jalove i da nam jadni soj izumre! Ipak, na kraju, ne nestaje rasa, ve
dve jalove ili barem bezdetne ene kupuju budunost. Dok se na smrt
bori sa gospoicom Pros, gospoa Defar ostaje zarobljena u prolosti,
odluno traei osvetu za patnje i smrt njenih brae i sestara. Za razliku od
nje, gospoica Pros se ne dri mrtvih, nego ivih, i omoguuje bekstvo na
sigurno dragoj, zdravoj i ne sluajno plodnoj uoj porodici mua, ene
i deteta. Dikens jalovosti suprotstavlja plodnost, a smrti roenje. U liku
Sidnija Darneja, Dikens stvara hibridnu rasu koja asimiluje karakteristike
nacije, drutvene klase i istorijske borbe pod glatkim paravanom deaka
sa elom koje znam i zlatnom kosom... onda divnom za gledanje, bez tra
ga dananje izoblienosti. Deak buja iz opustoene prolosti svojih pre
daka, a roman u ime Sidnija Kartona, koji stoji pred giljotinom, misli o
divnom gradu i sjajnom narodu koji e se izdii iz ovog bezdana, i u borbi
da se istinski oslobode, u pobedama i porazima, kroz mnoge budue godi
ne, vidim kako se zlo ovog, i prethodnog vremena iji je ovo prirodni plod,
postepeno iskupljuje i iezava.
Ukratko, roman zamilja da Kartonova smrt kupuje ozbiljnu, pozitiv
nu drutvenu promenu: kraj nasilja jedne ere, poetak XIX veka uoblien
u zlatnom deaku koji predstavlja mir, pravdu i pravu slobodu. U jednoj
fusnoti u Tumaenju snova, Frojd tvrdi da drutveno potiskivanje edipov
ske prie primalne prie o strasti i nasilju koja je polazna taka svake
ljudske pripovesti osvetljava istoriju ljudske rase i razvoj religije i moral
nosti. Psihoanaliza na poseban nain tumai ljudsku istoriju i objanjava
promenljiva znaenja ne samo religije i morala, nego i etikih kategorija
dobra i zla u njihovom istorijskom kontekstu. Pa ipak, kako kae Frojd,
dogaaji iz prolosti, ako prou neopaeno, sudbinski se ponavljaju ad infi
nitum. U liku deaka Sidnija Darneja, Dikens nagovetava da se viktorijan
ska Britanija prisetila, ponovila i, na kraju, trijumfalno proivela traumu
srama i nasilja koje je viktorijanskom dobu prenela Revolucija. Savreme
na moralna pravda, ovde oliena u trezvenom patrijarhalnom nizu brinih
oeva i zlatnih, pravinih sinova, predstavlja Nebesa novog Postanja.
27
H. Schor, Social Inheritance of Adultery, 95.
73

74
AUTOR: , , 19322005
UDK: 821.111.09-93-31 .
Prevod
FILIP HOBSBAUM
UVOD U ITANJE DEJVIDA KOPERFILDA*

U radu se uspostavlja veza izmeu pieve biografije i naracije, odnosno fabule
romana Dejvid Koperfild. Posebna panja je poklonjena pievim potisnutim fru
stracijama iz detinjstva, njegovom odnosu prema roditeljima, i kasnije (ne)ostvare
nim seksualnim eljama.
Kljune rei: biografija, psihoanalitika kritika, Dejvid Koperfild
Aprila 1847. godine Forster je rekao Dikensu da se jedan njihov zajedni

ki poznanik sea kako je Dikens kao deak radio u pogonu kod Stranda.
Dikens tada nije nita odgovorio, ali je nekoliko nedelja kasnije prijatelju
gurnuo u ruke odlomak autobiografije, izazvan neim za ta se ispostavilo
da je muan problem.
U ovoj autobiog rafiji nalazimo injenice o Dikensovom ranom ivotu
koje su, u suprotnom, zauvek mogle ostati u zapeku. Godine 1822. njegov
otac, inovnik u slubi Ratne mornarice, premeten je iz atama u Lon
don. Tom je prilikom cela porodica neizvesnog nieg srednjeg stalea pot
puno osiromaila. Iznajmili su preskupu kuu u Gauer Stritu, pa je gospoa
Dikens pokuala da imetak povrati otvaranjem kole. Meutim, u kolu se
niko nije prijavio. Ubrzo se Don Dikens zbog duga naao u zatvoru Mar
alsi. U meuvremenu, mladom je Dikensu jedan roak obezbedio posao
poliranja u fabrici cipela. Narednih pet meseci Dikens je ispirao i etiketirao
tegle napunjene lakom, dvanaest sati dnevno, est dana nedeljno. Ovo je,
ve tako rano, bila tamna no njegove due. Ta agonija vidljiva je u ovom
autobiog rafskom odlomku:
* Izvor: Philip Hobsbaum, A Readers Guide to David Coperfield, A Reader
Guide to Charles Dickens, Thames and Hudson, London 1988 [1972], 111126.
Apstrakat i kljune rei deo su redakcijske opreme teksta.
o dikensu
udno mi je kako sam tada tako lako mogao da budem odbaen. udno mi je
da, ak i posle mog pada u lik siromanog nadniaria, koji sam bio od naeg
dolaska u London, niko nije imao dovoljno samilosti za mene za dete jedin
stvenih sposobnosti, brzine, ivahnosti, osetljivosti, visoke ranjivosti, telesne ili
duevne da predloi kako bi se neto ipak moglo pritedeti (kao to se sigur
no moglo), kako bi me mogli dati na dravne kole. Nai prijatelji, drim, bili
su izmoreni. Niko od sebe glasa nije putao. Moji otac i majka bili su sasvim
zadovoljni. Da sam sluajno imao dvadeset godina, sa odlikama iz gimnazije,
i da se spremam na Kembrid, teko da su mogli biti zadovoljniji
Ova nepatvorena agonija mnogo je uticala na formiranje Dikenso

vog karaktera. ovek iji je otpor liio na otputenu elinu oprugu, kao
dete oseao se krajnje namagareno zato to mora da radi sa obinim
momiima.
Nema te rei koja moe izraziti agoniju moje due dok sam tonuo u ovo dru
tvo, poredio ove svakodnevne drugare sa onima iz mog srenijeg detinjstva, i
oseao kako mi se u grudima lome rane nade da u odrasti u uena i ugledna
oveka. Duboko pamenje oseaja potpune naputenosti i beznaa koje sam
imao, srama koji sam u svom poloaju oseao, bede koje je u mom srcu svakim
danom stvaralo verovanje da od mene bespovratno odlazi sve to sam nau io i
u emu sam uivao i hranio matu, opisati se ne moe. Moja cela priroda bee
tako proeta bolom i ponienjem takvih misli, da ak i sada, slavan i maen i
paen, esto u snu zaboravim da imam voljenu enu i decu; ak i da sam odra
stao ovek; i, oajan, odlutam u to vreme ivota.
Agonija duha nalik ovoj nikada ne moe utihnuti. Bilo kakav poraz
moe je podjednako snano oiveti, a rtva jedino moe da je kompenzu
je. Tokom itave svoje karijere Dikens je pokuavao da izbegne povratak
u fabriku cipela iz njegovog komara. Ovaj trud zahtevao je neke snane
pritiske. Nikada o ovoj epizodi nije govorio ni sa enom ni sa prijateljima,
niti sa bilo kim drugim, sve do Forsterovog munog pitanja; i valja prime
titi da ova, njegova omiljena, knjiga nije posveena Forsteru nego Riardu
Votsonsu i njegovoj eni, prijateljima iz vajcarske. Dikensova tajna samo
se, kroz njegovo delo, pretvorila u opsesivno pominjanje boca laka na
primer, u Oliveru Tvistu, u petom poglavlju, i u Nikolasu Niklbiju, u etrde
setom, gde je usko povezana sa priama o ljudskoj nesrei.
Moe se raspravljati o tome da li je Dikens preuveliavao problem. Nje
govo je stanje, na kraju krajeva, bilo privremeno; njegov otac inio je sve da
sredi poslove pa je, konano, puten iz dunikog zatvora. Ali detetu, ak i
sa dvanaest godina, vreme ne protie isto kao odraslom oveku. Mladom se
Dikensu njegov pakao inio beskrajnim. Koliko god njegove optube nama
izgledale preterano, one za njega odraavaju veoma stvarnu situaciju.
Kako nagovetava autobiografski odlomak, Dikens je ak i u dea
kim danima mnogo polagao na slavu i dostojanstvo. Robusno ispoljavanje
75
76
zrelosti bilo je povrinski sloj, puka uloga. On je bio boleljivo dete, sklon
introspekciji; gledao je zdravije deake kako se igraju, ali je utehu nala
zio u snovima i prozi Sterna, Fildinga, Goldsmita i Smoleta. Moda ga je
sve ovo prekomerno otvorilo za iskustvo. Neto poput fabrike cipela eka
lo ga je na ivotnom putu, premda se nije moralo ispoljiti tako jasno. Ali
teko se moglo oekivati od deteta da ovo vidi, a agonija deteta formirala
je oveka.
No ipak, bol predoen u ovoj autobiografiji izgleda prevelik u odno
su na proverljive injenice. Ali Dikensu je fabrika cipela sigurno ovako
izgledala. Kako onda da opravda agoniju njome prouzrokovanu? Jer, im
je priu ispriao Forsteru, dobio je elju da je podeli sa itaocima. Morao
je stoga da nae nain kako da svoje alopojke nad mladim danima oprav
da, a da to ne bude samosaaljenje, to najnemutije, premda najiskrenije
oseanje.
Reenje je naao u tome da ostavi autobiografiju i zapone roman koji
e mu omoguiti da na odgovarajui nain nadomesti svoj bol. Iz toga je
nastao Dejvid Koperfild. Same okolnosti nisu bile dovoljne da opravdaju
junakovo zatoenitvo u fabrici: tamo je morao da bude oteran smru maj
ke i pokvarenou ouha. Poglavlja od prvog do etrnaestog dramatizacija
su, ne samo autobiografije, ve i oseaja naputenosti iz Dikensovih mladih
dana.
Re dramatizacija ovde se, u izvesnoj meri, mora oprezno koristiti. Za
razliku od ekspira u Hamletu, Dikens je ponudio dosta motiva da se oseaj
gubitka razume, to je sutina lika Dejvida Koperfilda. Ukoliko u autobio
grafiji potraimo elemente prein
aene u romanu, nai emo sledee izjave:
Tako mi Boga, ni od koga se ne seam nikakvog uputstva, nikakvog saveta,
nikakvog podsticaja, nikakve podrke...
Znam da sam, hvala milosti Bojoj, mogao da postanem, koliko se o meni
staralo, mali pljaka ili mala skitnica...
Jednog dana kada smo bili jako uposleni, ugledah oca kako dolazi na vrata, i
zapitah se kako moe da podnese...
Ne piem zlovoljno ili ljutito jer znam kako su se sve ove stvari ujedinile da
od mene stvore ono to jesam, ali nikada posle nisam zaboravio, nikada neu
ni zaboraviti, nikada neu moi da zaboravim da je moja majka bila zagrejana
da me vrate...
U poslednjem citatu otvoreno je izraena mrnja prema majci. Neto

je dublje potisnut razjedajui bes zbog oeve slabosti. Dinamika ne samo
Dejvida Koperfilda nego i mnogih drugih Dikensovih romana, predstavlja
osudu predstave oca, i, ire uzev, drutvenih ustanova, zbog njihovog neu
speha da stanu iza onih koji su bili najug roeniji. Zato nema smisla govoriti
o Dikensu kao o socijalisti u povojima. Privatno dobroinstvo, uplitanje
o dikensu
jaih zarad slabijih to je za Dikensa bio lek protiv svih zala koja je naoko
lo viao. Ovim se objanjava i zato su samo neke nevolje izazivale njegov
pravedni gnev: Oliver Tvist, bespomono nahoe; odbaena deca Dotbojs
Hola; boleljivi siroii na Drueovoj farmi; Florens, koju je napustio bezo
seajni otac; i kasnije, Do u Sumornoj kui; Mala Dorit iPip koji kao bogati
i zreli ljudi ele da sakriju radniku prolost.
Iza svega ovoga lei oseanje da oevi treba da budu zatita protiv sve
ta i da majke treba da budu uteha za njegove nepravde. U Dejvidu Koper
fildu dramatizacija datih oseanja morala je biti sprovedena kroz spoljanje
opasnosti za ranjivo dete. Ove opasnosti uzimaju sledee oblike: majke koje
su ljupke ali nedelatne; majke koje su delatne, ali udne; Loi Oevi, koji
se mogu pretvoriti u ljudodere; i Veseli Drugovi, u koje spadaju i deaci
i oevi koji se ponaaju kao deaci, ne uspevajui da izvre dunost savet
nika i hranitelja. Veina njih pokazuje se kroz likove, ali udne Majke i
Loi Oevi isto se tako mogu javiti i kao mesta ili ustanove. Prvih etrnaest
poglavlja Dejvida Koperfilda nije nikakav proizvoljan niz avantura: one se
mogu tumaiti i kroz mladog Dejvida koji rasteruje Loe Oeve, oslanja se
privremeno na Vesele Drugove, ali i trai zadovoljavajuu Majku.
Ogorenost Dikensa na majku dramatizuje se pomou zauujue
dvosmislenih postupaka kada izgleda da Dejvid ima dve mame. Ona bio
loka poseduje svu lakomislenu usiljenost devojke, to je verovatno posle
dica Dikensovog detinjeg seanja na nemarnu mladost svoje majke. Zaista,
izgleda da je to na njega ostavilo dubok trag u ranom detinjstvu, poto je za
ovom slikom iao kao za Meri Bidnel u stvarnom ivotu, a kao za Dorom u
prozi. Ali samo se u prozi njome oenio; ipak, temelj elje Dejvida Koper
filda za devojkom koja mu je postala ena postavljen je u ranim pogla
vljima prie. I on ima surogat-majku u liku sluavke Pegoti, koja obavlja
neslavne dunosti pranja deteta i krpljenja odee. Dikens pojanjava stvari
dajui obema majkama isto hriansko ime: Klara. Uoavamo da se mali
Dejvid usled stresa okree od neprivlane radnice i vezuje za sjajni pred
met detinje seksualnosti. Ovo je potpuno istovetno sa uvenim psiholo
kim eksperimentom o mladim majmunima i njihovom surogat-majkom.
Majmuni su ili prema ianim surogatima zbog mleka koje su im davali, a
potom bi se vraali platnenim surogatima, toplim i udobnim, zbog ljubavi.
Dikens je u odnosu na sve ovo sasvim otvoren: Pegotine uljevite crvene
ruke i ogrubeli prsti ivo su suprotstavljeni lepoj kosi i mladalakom stasu
gospoe Koperfild.
Nastavak Pegoti kao surogat-majke je kua u kojoj ivi njen brat, u
Jarmutu. Dejvida tamo alju za praznike kako bi pravoj majci dao vremena
da se njemu iza lea uda. Kua, kao i sve uspenije surogat-majke u knjizi,
veoma je udna. U stvari, to uopte i nije kua, nego crni lep, izvuen na
visoko i na suvo, sa crnim dimnjakom, koji se, na vrhu, jako ljupko dimi.
77
78
Time se spajaju asocijacije na slano more ili plodovu vodicu sa prividnom

sigurnou zemlje; ali nekako neskladno, kao da je za Dejvida majinska
ljubav uvek neto izmenjeno. O Brodu je najbolje misliti kao o utrobi. Ovde
je uukano i udobno, kao rokovo jaje u Aladinovoj palati. Ova je palata,
uistinu, mala, ali prijatno svedena. Slika koja odgovara tako ukorenjenom
arhetipu objanjava popularnost ovog poglavlja kod generacija italaca,
posebno dece.
Bila su tu divna vrata useena u bok, a brod je imao krov, sa prozoriima; ali
divotnost svega toga bila je u tome to je to bio pravi brod koji je bez sumnje
bio na vodi stotinama puta, i koji nikada nije bio namenjen za ivot na suvom.
To je bila njegova ar za mene. Da je ikada bio namenjen za ivot, mogao sam
da pomislim kako je malen, ili nepodesan, ili na osami; ali poto nije nikada
bio nainjen za neku slinu upotrebu, postao je savren dom.
Unutra je bio sasvim ist i uredan da uredniji ne moe biti. Imao je sto i
stoni asovnik, i komodu, a na komodi je bio ajni posluavnik sa slikom neke
gospoe sa suncobranom kako se eta sa ratobornim detetom to preskae
obru. Biblija je titila posluavnik da ne padne; a posluavnik, da se sruio,
razbio bi dosta oljica i tanjiria i ajnik, to su okruivali knjigu. Na zidu je
bilo nekih obinih slika u boji, uramljenih i zastakljenih, na teme Svetog pisma;
takve kakve nikad nisam video u rukama torbara a da ne vidim itavu unutra
njost kue Pegotinog brata iznova, odjednom. Avram u crvenom koji ide da
rtvuje Isaka u plavom, a Danilo u utom baen u jazbinu zelenih lavova bile
su meu njima najizrazitije. Nad malom komodom bila je slika jedrilice Sara
Dejn, sagraene u Sanderlendu, sa dodatom drvenom krmom; umetniko
delo koje kombinuje kompoziciju sa stolarstvom, to sam smatrao jednim od
najzavidnijih blaga ovoga sveta. Bilo je nekih kuka u krovnim gredama, u iju
svrhu tada nisam pronikao; i neki sanduci i kutije i potreptine te vrste koje
su sluile kao sedita i dopunjavale broj stolica.
Sve sam ovo u prvi mah video nakon to sam preao prag detinjasto, po
mom shvatanju a onda je Pegoti otvorila vratanca i pokazala mi spavau sobu.
Bila je najpotpunija i najpoeljnija spavaa soba koju sam ikada video u krmi
broda; sa prozoriem gde je krmilo prolazilo; ogledalcem, taman moje visine,
prikovanim uza zid i uokvireno koljkama; krevecem, za koji je bilo tek toliko
mesta da se usadi; i strukom morske trave u plavom kragu na stolu...
Veina ljudi smatra da je ovo oaravajue, no razmotrimo zato. Sit

ne dimenzije mesta, kao i njegova bliskost, naglaavaju se; ispod povrine
pomalja se oseaj da je udno to se ovek tu uopte nalazi; kao embrion
u utrobi. Moe se potruditi da se vrati divna vrata su useena u zid i
zadovoljstvo bi se ak moglo i poveati postojanou neke nesvesne deti
njaste pretpostavke o tome da ona nema nikakvu drugu namenu. Ipak, u
jednom i u drugom sluaju, to je privremeno boravite.
Slike i predstave pokustva u Brodu gospodina Pegotija imaju naglaen
znaaj. One igraju ulogu utrobe viene kao porodice i doma. Na primer,
o dikensu
ajni posluavnik, poznati domai predmet na kome je prikazano kako

majka izvodi dete (oito deaka) u etnju; otac je potvren jedino falikim
simbolom, njenim suncobranom, a deak skae kroz obru koji podsea na
enski polni organ. Od pada i lomljave poznatog domaeg posua (olji
ca, tanjiria, ajnika) okupljenog oko knjige, posluavnik ne spasava otac,
nego Biblija. Zakljuak je da kuu ne odrava otac, ve Bog (surogat oca).
Bitno je i to to je gospodin Pegoti neenja koji se stara o neaku (Hamu),
neaki (Maloj Emili), udovici starog druga (gospoi Gamid) i, dodatno,
o sestri Pegoti i sirotom Dejvidu. italac se moe prisetiti vapaja srca u
autobiografskom odlomku: Ali, da mi Bog nije pomogao, mogao sam da
budem i... mala skitnica! Oevi razoaravaju; samo je Bog milostiv. Odatle
slika na zidu sa Loim Ocem (Avramom) koji rtvuje sinia; seamo se da
se Bog umeao i spasao deaka; ili Danila koji je baen u jamu sa lavovima,
kao i Dikensa, iz fabrike cipela. Jarke boje (Avram u crvenom, lavovi obo
jeni zeleno) ublaavaju deo bola koje proizvode, u krajnjoj liniji, prolazne
slike. Ali samo njihovo postojanje, kroz osvrtanje na Dikensovo samotno
detinjstvo, potvruje mo oseanja koja napaja odlomak i upuuju na dalje
dogaaje u Dejvidovom ivotu. Slika Sare Dejn, takoe na zidu, dvosmi
slena je kao to su sve slike majke: ili se utapa u moru ili uranja u utrobu.
to vie istraujemo brod gospodina Pegotija, to su slike utrobe sve
zgusnutije. Ona je omeena poeljnom spavaom sobom: ovo je odrastao
ovek koji se sea seksualnog uitka donekle sadistikog (prozori gde
je prolazilo krmilo, kreveca, u kojem je bilo mesta tek da se ue) i narci
soidnog (ogledalce uokvireno koljkama). Ova celina nudi sloeni skup
simbola, oznaavajui kao pozitivnu udobnu utrobu u koju deak biva
privremeno primljen, nagovetavajui oseanje mukaraca tokom ljubav
nog ina; ali istovremeno (brod je na kopnu, ali moe da otplovi na more)
krije neke opasnosti. Njegovo skraenje i udnovatost imaju parnjake u
surogat-majkama tokom cele knjige.
ovek se, kao odrastao, mora konano udaljiti od izvora svojih zado
voljstava; kao deak, odlazi sa prekrasnog letovalita; kao beba, mora se
roditi. Dejvid ponovo strano teko ivi kada se vrati u ono to mu je ranije
bio dom. Kua je prethodno opisana na nain slian opisu Broda zami
ljamo batu, ograenu, zamandaljenu, skrivenu i bila je utoliko bolja to
nije imala oca da njome upravlja. Dikens ga je ubio pre nego to je knjiga
poela, a jedini strah bebe Dejvida jeste da, kao Lazar, ne ustane iz groba.
Ali sada je tamo ivi otac za koga se ispostavlja da je jako rav.
Gospodin Merdston nema prototipa u Dikensovom ivotu; on je
naprosto majdan mrnje prema neuspehu pravog oca da ispuni obaveze.
Don Dikens nije bio zao nego slab. To nije ublailo silinu Dikensovog
gneva. Poto nije mogao da ga zaustavi ili prigui, morao je da ga preu
smeri, i to protiv prikladnog predmeta; nekog koji nije bio slab, nego zao.
79
80
Zato je, zajedno sa Zlom Sestrom, stvoren ljudoder kako bi ispunio ulogu
Loeg Oca. Uoblieni su prema istoj meri, sa crnom kosom i dubokim gla
som, s tom razlikom to sestra ima obrve umesto zalizaka. One su agresiv
no mukobanjaste, a to je izazov mladom Dejvidu, koji osea da mu njiho
va fizika nadmo gotovo preti predstojeom kastracijom.
Dejvide, ree stanjivi usne kada ih je skupio, ako imam tvrdoglavog konja
ili psa pod komandom, ta misli da radim?
Ne znam.
Isprebijam ga.
Odgovorio sam nekom vrstom apata bez daha, ali u tom utanju osetio
sam da mi je dah sada krai.
Opalim ga i oeem. Kaem sebi: Pokoriu tog momka; i ako ga bude
kotalo sve krvi koju ima, uradiu to. ta ti je to na licu?
Prljavtina, rekoh.
Znao je, kao i ja, da je to trag suza...
Deai ne prihvata ensku slabost pla. Budui da je dete, eli da

dokae muevnost protiv muevnosti Zlog Oca koji mu je oteo majku. Pro
la su stara dobra vremena kada su asovi itanja bili staze rua slika
Zabranjene Bate. Sada se suoava sa nereivim problemima kao to je ovaj:
Ako uem u prodavnicu sira i kupim pet hiljada duplih glostera za etiri
i po penija komad, izraunaj pazar. Stari udbenik mogao je da pretvori
krokodile u povre, ali Merdston je u stanju da pretvori sireve u bieve.
Nematovit rad, nepovezan sa kunom stvarnou, vrednuje se kao dobro,
a volja se mora drati pod linom vlau.
Ne mogu da uim dok ste vi i gospoica Merdston u blizini.
Je li tako, Dejvide? Videemo jo.
Mladi David grize ovog preteeg Golijata i, zbog truda, biva iiban do
krvi. Gospodin Merston se zatim produava u kolu gde Dejvida alje zbog
njegovog protivljenja; Akademija Velington Haus, pod rukovodstvom sadi
stikog uitelja, Donsa, zasnovana je na Dikensovom iskustvu iz fabrike
cipela Ova institucija se u Dejvidu Koperfildu pojavljuje kao dalji, grublji i
oslabljeni razvoj Merdstonove linosti. Tu niko nije u redu: deaci su malo
duni, prvi uitelj ima periku, drugi uitelj je odrpan i epileptian, por
tir Tangi ima drvenu nogu, a razredni stareina nema glasa i zato se zove
gospodin Krikl.1 Kao i u sluaju Merdstonovih, poslednja dvojica tvore tim,
i jedan glasno ponavlja drugoga; sloeni Otac koji nastavlja Merdstonov
posao ako imam tvrdoglavog psa... isprebijam ga.
Gospodin Krikl je doao do mog mesta i rekao da ako sam ja poznat po ugriza
nju, i on je. Onda mi je pokazao kamdiju, i upitao ta mislim o takvom zubu:
1
Creakle, od creak kripa.
o dikensu
Je li otar zub, a? Je li dvostruki zub, a? Ima li dubok ubod, a? Da li ujeda, a? Da

li ujeda? Uz svako pitanje dao mi je estok udarac od koga sam se uvijao...
Sa Dejvidom doslovno postupaju kao sa psom na lea mu stavlja

ju natpis: Pripazite na njega. Ujeda. Na dete treba pripaziti, samo ne na
nain Merdstona i Krikla. Oni se, u sutini, plae Dejvida njihova agresija
je ukorenjena u strahu, i napaja se, posredno kod Merdstona i otvoreno kod
Krikla, pohlepnim sadizmom. Kao i Dikensov nastavnik u Velington Hau
su, neobrazovani i zlobni Dons, Krikl fiziki uiva da iba jedre deake.
Takve su posude u koje Dikens izliva svoju mrnju prema ocu. Para
doksalno, poto mu je otac bio slab, stvara Loe Oeve na koje moe da
besni poto su jaki.
Prolazna zamena za majku zaista se nalazi u liku gospoe Krikl, ali
ona kombinuje Pegotin neuspeh kao seks simbola sa neuspehom gospo
e Koperfild da bude stvarna uteha. Nesposobna da ga zatiti od Kriklove
kamdije, ona ak iako s najboljim namerama u zbrci Dejvidu saopta
va najgoru vest koji moe da uje: o majinoj smrti. Ve sam oajno bri
znuo u pla, osetio se kao sam na svetu. U svakom sluaju, zamene za maj
ku privremeno mu se oduzimaju. Njegovu kuu su poharali Merdstonovi,
lep vie nije olakanje, a ak je i Pegoti odneta u sopstveni dom, sasvim
prikladno, nosaevim rukama. Jedina knjiga za itanje koja se u kui moe
nai je Foksova Knjiga muenika. Izgubio sam Pegoti.
Sada je konano Dejvid rtvovan; baen je lavovima. Merdston nije
iscrpeo mogunosti da se protegne na Krikla, Tangija i kolu. Njego
va mnogohvaljena vrstina protee se jo vie, na preduzee Merdstona i
Grinbija. Dikens se konano suoava sa Fabrikom.
Sada se bliim razdoblju u ivotu koga nikad neu prestati da se
seam, dok god se seam iega; i na koje mi je seanje esto, bez mog pri
zivanja, dolazilo poput duha, i spopadalo u srenija vremena. Dikens se
mui da motivie Dejvidov oseaj naputenosti to je jae mogue. Zato
smanjuje uzrast sa dvanaest godina u ivotu na osam u romanu, i predsta
vlja ga kao malenog sunja sasvim sirotog i samog na svetu. Pa ipak, vei
deo ove celine preuzet je doslovno iz Autobiografskog odlomka. Imajui u
vidu ove teke okolnosti, velika alost koju je Dikens oseao prema svojoj
muci prirodno se uklopila kao umesna i neizbena.
Bio sam tako mlad i detinjast, i tako loe osposobljen kako bih i bio drugaiji?
da na sebe preuz mem svu brigu o egzistenciji, da esto, idui u Merdston
Grinbijevu fabriku ujutro, nisam mogao da odolim ueglom pecivu izloenom
na prodaju na ulazu u poslastiarnicu, i na to troio novac koji je trebalo da
uvam za veeru. Tako sam ostajao bez veere, ili kupovao kiflu ili nitu pudin
ga. Seam se dveju prodavnica pudinga izmeu kojih sam se podelio, prema
finansijskoj moi. Jedna je bila u dvoritu blizu crkve svetog Martina koja
je sada skroz uklonjena. Puding su u toj radnji pravili od ribizli, i bio je ba
81
82
poseban, ali bio je skup; porcija od dva penija nije bila vea od porcije obinog
pudinga za peni. Dobra radnja za drugi puding bila je na Strandu negde u
onom delu koji je otada nanovo izgraen. Bio je zasitan bledi puding, teak i
mekan, i sa velikim pljosnatim groicama, umetnutim u celini i razmaknu
tim. Prigotovljavao se i bio vru otprilike u moje vreme svaki dan, i mnogo
dana sam ga veerao.
Ovaj odlomak, oigledno, govori daleko vie od svoje sadrine. Taan

opis detalja, iznurujui odabir izmeu dva pudinga, ukazuju na depresiju
i podstiu oseanje tekog siromatva. Uopteno zapaanje o nezatienoj
mladosti pokazuje se veoma delotvornim kada se primeni na konkretnu
situaciju: iskuenje (slatko samo detetu) upola jeftinijeg peciva, ravnog tro
ku pristojne veere. Retorika iz autobiografije prenosi se na sitne detalje, a
detalji otkrivaju ivot bez iskre, bez nade. Odlomci poput ovih, koji se izo
kola dotiu njegovih neprilika, doaravaju vei deo oseanja degradirano
sti i spasavaju ga od detaljnog slikanja Dejvidovog odnosa prema drugim
deacima u fabrici.
Ali ni tada naputenost nije potpuna. Kao zamena za majku, pojavlju
ju se jedna ili dve bledunjave prilike: na primer, krmareva ena koja mu
vraa novac za pivo i enski ga ljubi. Ipak, Dejvid se uglavnom oslanja na
takozvano veselo drutvo. Glavni meu njima su upeatljive pojave Miko
bera. Oni su, naravno, zasnovani na Dikensovim ocu i majci. Zanimljivo je
primetiti kako ih on iz tako bliskih rodbinskih veza prebacuje u puke slu
ajne poznanike. Razlog je delimino u tome to u stvarnom ivotu oni nisu
uspeli kao roditelji; delimino zato to se njihova slabost ne moe predsta
viti kao zlo; a delimino zbog toga to knjiga zahteva da Dejvid bude pri
kazan kao siroe. Tako se srdba na starijeg Dikensa razbija na razne likove
ljudodera, dok lakomislene roditelje udaljava od sebe i dozvoljava im se
da budu donekle osloboeni osude.
U ranim poglavljima, on gospodina Mikobera toliko jasno stavlja pred
nas da se s mukom moemo setiti da on ne zauzima vie od 14 ili 15 stra
nica teksta. Ovo je delom stvar fizikog izgleda: on je Hampti Dampti sa
potpuno elavom jajastom glavom, snanim telom, podignutom kragnom,
monoklom i tapom. Delom je i stvar govora: milozvunost koja se na pola
puta gubi i prelazi u ne ba neprijatan kolokvijalni govor.
Pod utiskom, ree gospodin Mikober, da tvoja lutanja u ovoj metropoli jo
nisu opisala iroku putanju, i da moda ima potekoa u pronicanju u arka
nu savremenog Vavilona u pravcu Gradskog druma ukratko, ree gospodin
Mikober, u novom izlivu poverljivosti, da moe da se izgubi biu srean
da zavrim ovo vee, i ulijem ti znanja o najbliem putu.
Peksnif je, istina, imao sline osobine, ali njegova retorika bila je vie
pobona a njegov kolokvijalni govor nje bio prisan nego vulgaran. tavie,
Mikoberu retorika nadoknauje otrcano okruenje, ona je nain da uveseli
o dikensu
samog sebe. On je prepoznatljiva linost sa manino-depresivnom lestvi

com burnih oseanja. Moe da zapone vee poplavom suza, a da ga zavri
kominom pesmicom; da ode u zatvor zauzimajui traginu pozu, a da ga
sat vremena kasnije nau kako se ivo igra keglama. On iskupljuje svo
je antisocijalno ponaanje beskrajnim, delotvornim optimizmom: ovaj se
Hampti Dampti uvek iznova sklopi, u nadi, kako kae, da e se neto poja
viti. Isto tako, pominje Dikens u narednoj knjizi (Sumorna kua, poglavlje
XX), i ludak bi mogao da ivi u nadi da e se svet pretvoriti u trougao. Ali
iz kratkovidosti gospodina Mikobera i seanja gospoe Mikober aoka je
uklonjena pomou autentinog arma sa kojim su predstavljeni. Kratkovidi
ili ne, neno su privreni jedno drugom. itaocu se sviaju zbog toga to
su uvek u nevolji: poverenici, zalagaonica, duniki zatvor, Plimut pusto
lovine su koje se oko njih roje kao pele. Njihove anse su vrlo male. Ljudi
koji su toliko nesposobni da urede svoj ivot teko se mogu kriviti to nisu
uspeli da urede tui. Kako Mikoberi mogu da se posmatraju kao roditelji
loi, dobri, udni ili nekakvi drugi? Oni su za Dejvida kao kolski drugovi,
prijatelji iz detinjstva ili kao Veselo Drutvo. Gospodin Mikober se uvek
obraa Dejvidu kao da je svega nekoliko godina mlai od njega, dok gospo
a Mikober posle toliko srceparajuih poveravanja tek onda kada je
poljubi na rastanku u koiji za Plimut shvata da je on u stvari mali deak.
Kada ovi poslednji drugari odu, Dejvid postaje svaiji plen. Njegova
odluka da napusti fabriku i potrai poslednju surogat-majku, tetku Betsi
Trotvud, vodi ga kroz opasnu teritoriju. Na drumu za Dover, kao sa loim,
poludelim oevima, sree se sa svim vrstama Ljudodera. ovek sa kolici
ma odvozi se sa njegovom kutijom i novcem, ostavivi ga bez iega. Dva
uzastopna zalagaoniara, ludi Merdston i ludi Krikl, prevare ga za jaknu i
prsluk poslednji od ovih zalagaoniara, stari arli, neprekidno trtlja O,
moja plua i jetra, ta hoe? O, bogo moj. Na putu se pojavljuje kotlokrpa
koji ga maltretira i krade mu maramu. Bez kutije, novca, jakne, prsluka i
marame, Dejvid je sistematski lien svih spoljnih statusnih oznaka u svetu.
Ali poslednja surogat-majka je tetka Betsi, a njen dom je druga zame
na za Utrobu. Dejvid stie, oteklih stopala, ogoljen i bez pare, i odmah ga
prihvataju kao lana porodice. A porodica se sastoji od starog gospodina
Dika, koji ima intelekt i navike mladog deaka Dejvidovih godina, i mla
de devojke po imenu Denet, koju Betsi ui kako da odbaci svet muka
raca. Ima i batu kao iz bajke spreda zatienu ivicom od zelene trave
zabranjenu za mukarce i magarce, sa koje Merdstonove, kada stignu, brzo
i poniavajue isteruju. Dok se otac vraa poraen u drutvo odraslih oda
kle je doao, Dejvida hrane na kaiicu, uukavaju i umotavaju u pelene.
Konano je pronaao sebe.
Prema tome, vei deo knjige predstavlja protest protiv suoavanja sa
ivotom. Protest dobija na znaaju zahvaljujui tome to se ivot odra
83
84
slih prikazuje kao potpuno ljudoderski. Ovaj se strah, nesumnjivo, napa

ja fabrikom cipela, ali ivot nije divljina sa fabrikama cipela, to Dikens
nerado priznaje. Umesto toga, kao njegovo nalije pojavljuje se podvojena
slika Glamurozne i Praktine Majke; ili nasukani i izvezeni Brod sa prate
im dusima. Ovo su potisnuti simboli, i nije sluajno to na kraju Dejvida
hrane na cuclu. Otac se pojavljuje samo kroz muka izmotavanja sutinski
dobre tetke Betsi. Za mukarce nema mesta u ovom svetu tetki, ludaka,
devica, deaka i bati.
Suvino je rei da se knjiga nastavlja. Ali, kako kae Don Dons, pre
staje da bude Muke po Dejvidu i pretvara se u Portret umetnika. A Dejvid
postaje izuzetno dosadan umetnik; blago nama to ne moramo da itamo
njegove romane. On vie nita pod kapom nebeskom nema da radi sa svo
jim likom iz detinjstva. Fabrika, taj produetak Oca, iskorenjena je iz nje
govog ivota. Njegova je slabost u tome to uopte ne uspeva da podsea na
Dikensa. Jedini stvarni dogaaj u njegovoj karijeri, koji se razlikuje od tog
ivota borbe za mo, predstavlja brak. ini se, meutim, da je i on umetnut
kako bi se popunio sie.
Dejvid bira malu kaiperku Doru, sa kaiperskim psiem poput nje.
Psiholoka istina ovoga izgleda ovako: sin je izabrao drugaricu u liku maj
ke. No, data knjiga predstavlja ipak neto vie od primenjene psihologije:
Muke po Dejvidu ne bi bile tako veliko remek-delo kada njihove opsesivne
slike ne bi bile dramski funkcionalne. Dorino kaiperstvo nije ni priblino
znaajno kao kaiperstvo gospoe Koperfild: kod nje pria gubi svrhu koju
bi mogla da ima. Dejvidovo udvaranje puko je izmotavanje u poreenju sa
(na primer) stvarnim Dikensovim mukama dok se udvarao Meri Bidnel, ili
Pipovom igrom za Estelinu panju u Velikim oekivanjima. Nasuprot tome,
iako ne bi trebalo da nam Dora dosadi, jasno je da Dejvidu jeste. tavie, od
nas se trai da nastavimo da saoseamo sa Dejvidom, mada ga vidimo kako
se nadvija nad Dorinim kunim raunima kao poetnik Merdston. Ovde
je dominantni moralizam praen panjom italaca. Ili Dejvid ima pravo da
se ljuti na Doru ili grei to joj prebacuje: autor zamagljuje sliku brisanjem
perspektive. Agnezina situac ija je neobino slina: dok je Dora udata za
surogat-oca, Agneza je udata za stvarnog oca, neku vrstu surogat-mua.
Kada Dejvidova dete-ena umre, on se na kraju eni ovom enom-dete
tom. Nema pokazatelja da e njihov odnos ikada sazreti u optenje odra
slih, pa je uvredljivo od itaoca oekivati da im da blagoslov.
Drugi dogaaji u knjizi deavaju se daleko od Dejvida. Tu je melodra
matini podsie u koji spadaju spletke Juraje Hipa. Ovo je osoba nalik Kar
keru, ulagivaka i podla, koja eli da se oeni Agnezom i upropasti joj oca.
Njegov pad uzrokuje oivljeni gospodin Mikober, koji ga upetljava u mre
u intriga. Ali ovaj Mikober lii na veliki original samo po imenu. Radnju
dalje vodi Mikober, u skladu sa dodeljenom mu ulogom, glumei promene
o dikensu
kostima; ali sve je to mehaniki predoeno. Kao Bambl u Oliveru Tvistu ili
Skvirs u Nikolasu Niklbiju, tako je i Mikober u kasnijim poglavljima sa lika
sveden na izvrioca radnje, koji ne predstavlja nita vie od siejne linije
vetaki udaljene od sredinjih zbivanja u romanu.
Jedina druga nit iz poznijih poglavlja Dejvida Koperfilda koja tra
i objanjenje jeste zavoenje Emili. Tekeri je tvrdio da je Dikens uio od
Vaara tatine, i lako moe biti da je mislio na ovo. Ovde ima pravih otkri
a, kao tihi sobar Litimer, odbaena ljubavnica Roza, kamena gospoa Stir
fort, zavodnik mekog srca Stirfort, i scena oluje u kojoj se on utapa. Moglo
bi se rei da je to pristojni viktorijanski roman bez dubine ili znaenja, od
kojeg se okreemo ka fantazmagorinoj simbolici Muka po Dejvidu. Razli
ka izmeu deaka Dejvida i zrelog mukarca je razlika izmeu muenja u
akademiji gospodina Krikla i prelaska u umali raj doktora Stronga. Prvo
se jasno zamilja kao divljaka osuda na paklenu vatru; drugo je uljudno i
grozniavo, i pokorava se u pokornom svetu.
Na poeku knjige, pikarski oblik omoguava stvaranje motivacije. On
odgovara Dikensovom linom oseanju odbaenosti. Prvo poglavlje nepo
greivo nas podsea na Tristrama endija, i pisac stalno poredi mlaanog
junaka sa Robinzonom Krusoom, Tomom Donsom i Roderikom Rendo
mom. Zapravo, Dikens nije ostao siroe, niti su ga omeli roaci, ak ga ni
uitelji nisu tukli (iako njegove kolske drugove jesu); premda se sve ovo
deava Roderiku, i posle njega, Dejvidu. Ipak, ovako velik gnev kao Diken
sov moe se opravdati jedino paranojom koju stvaraju mune okolnosti.
Mladi Dejvid nije pasivni junak koji reaguje na prepreke na putu, iako bi
se ovo moglo rei za Robinzona Krusoa, Roderika Rendoma i druge, a da
ne pominjemo njegovu zrelost. Pre e biti da prepreke postaju pretnje zbog
njihovog dejstva na lik. Plae ga ili ga ljute, i zato ih je jo svesniji; i mi smo
ih svesni zato to ih vidimo kroz njegove oi.
Mladi Dejvid je izrazito samosvestan, to raniji Dikensovi junaci nisu.
Reprezentativan je koliko i Oliver, ali daleko individualniji; ugnjeten koliko
i deca Dotbojs Hola, ali napunjen autorovim linim oseanjima. Istovre
meno je izgubljeno dete na cesti i projekcija psihe svog autora. Konano se
Dikens osposobio da drutvenu kritiku napuni linim emocijama; ili to se
svodi na isto, line emocije projektovao je u kritiku drutva i tako realisti
ne detalje uzdigao na nivo simbolike drame.
Pikarska lutanja onda nisu, kao Roderikova, nasumina.2 Kod mladog
Koperfilda ima malo onoga to se ne vezuje za uloge roditelja i deteta pona
osob. Dikensov paranoini oseaj odbaenosti postaje precizniji i dramati
niji zahvaljujui junaku deaku koji preivljava uprkos uasno loim izgle
dima. Ti izgledi opisani su vrlo realistino kao autentini uasi nehajnog
Igra reima, random nasumian, Roderick Random lik iz istoimenog roma
na Tobajasa Smoleta.
2
85
86
Drutva. Samim tim, Dikens je osloboen optubi za subjektivnost. Ali pre

ivljava samo po cenu regresije. Ono to je za njega pozitivno majinstvo,
seksualnost linosti tek sa zrelou dobijaju. Mladi Dejvid moe da ostane
sa Betsi Trotvud; mi ne moemo.
Ali sve ovo trebalo je izvaditi iz Dikensove psihe pre nego to je nasta
vio da pie najvee knjige. Otuda i retrospektivna tehnika, koja priziva iste
romane koji su bili uteha njegovog detinjstva kao i detinjstva njegovog juna
ka. To pokazuje i borbe i neuspehe u Dikensovom razvoju. Ako su Dombi i
sin bili prvi roman Dikensovog zrelog doba, onda je Dejvid Koperfild, nje
gov naslednik, poslednji roman njegovog egrtovanja.

AUTOR: , , 19322005
UDK: 821.111.09-31 .
Prevod
FILIP HOBSBAUM
VELIKA OEKIVANJA*
Analiza poslednjeg i po mnogima najuspenijeg Dikensovog romana, usredsreena
je kako na anrovske probleme (obrazovni roman), tako i na ispitivanje njegove
autobiografske i psiholoke pozadine.
Kljune rei: obrazovni roman, psihoanalitika kritika, Velika oekivanja
Najsumornija od svih Dikensovih knjiga prvobitno je zamiljena kao lakr

dija: Povodom nevelikog dela koje ve neko vreme piem javila mi se tako
fina, nova i groteskna ideja, da poinjem da verujem kako bi bilo bolje da
se ostavim kratkog lanka i sauvam grau za novu knjigu. ak i kad se
kratki lanak pretvorio u novi serijal, Dikens je prvi deo poslao Do
nu Forsteru, s porukom: Napravio sam poetak koji, nadam se, uglav
nom ostavlja preterano smean utisak. Povezao sam dete i luckastog oveka
odnosom koji mi deluje vrlo smeno. Za emotivni sloj ovog dela, koji se
nalazi ispod doslovnog znaenja knjievnog siea, veoma je simptomatino
to to je Dikens potcenio njegov smisao.
Izgleda da je i podsticaj za pisanje bio materijalno motivisan. Prodaja
asopisa pod naslovom Tokom cele godine opala je zbog dosadnog serijala
arlsa Livera, Dan jahanja. Ovaj je serijal, u stvari, potrajao devet meseci.
Posle prva etiri izlaenja, Dikens je smatrao za shodno da izbaci Velika
oekivanja kao novi pokuaj spasavanja tiraa. Bilo je to u decembru 1861.
godine.
Sve se okrenulo nasuprot autorovim oekivanjima. Daleko od toga da
bude komian roman, novo delo je bilo puno proiene, zrele mudrosti.
* Izvor: P. Hobsbaum, Great Expectatons, A Readers Guide to Charles Dickens,
Thames and Hudson, London 1988 [1972], 221242. Apstrakat i kljune rei deo su
redakcijske opreme teksta.
87
88
Velika oekivanja nijedna druga Dikensova knjiga nema bolji naziv

upozorava da ne treba verovati u povrne predrasude o klasama i kastama.
Sr nae linosti oblikuje se u mladosti i nikada se ne moe promeniti. Jedi
no iz iskustva moemo uiti kako najbolje da rasporedimo talente i slabosti
s kojima se raamo. Sve nade glavnog junaka Pipa da moe promeniti svoje
stanje razbijaju mu se o glavu. Preivljava samo ljubav onih koji ga vole, ne
zbog onoga to on nastoji da bude, ve zbog onoga to on jeste. Njegov raz
voj moe da se meri neprimerenou njegovog pogleda na svet i grekama
njegovih postupaka.
Ni u jednom Dikensovom romanu, osim u Dejvidu Koperfildu, u sredi
tu nije samo jedan lik. Ali dok je u prethodnoj knjizi Dikens bio usredsre
en na odbranu od sveta za koji je oseao da mu je naneo nepravdu, u Veli
kim oekivanjima Pipa stavlja na probu i tuno otkriva junakove slabosti.
Celokupna radnja romana ili se kree ka sredinjem junaku ili se od
njega udaljava. Moemo izdvojiti razliite tokove siea: Pip u odnosu pre
ma patronatu; Pip u odnosu prema drutvenom svetu; Pip i slomljeno srce;
Pip kako prvo odbija, a zatim ui da prihvata prijateljstvo; Pip koji biva
prihvaen, prvo zbog svojih mogunosti, a onda posle gorkih iskuenja
zbog svojih dostignua; Pip kako upoznaje ispraznost vie klase i pra
vu prirodu dentlmena. U svakom od ovih tokova dominira jedan jedini
lik koji se razvija na osnovu veza sa gospoicom Haviam, gospodinom
Degersom, Estelom, osuenikom Poketom, moda i Vemikom, i kovaem
Doom Garderijem.
Dalje, roman je proaran parodiranjem sredinjeg lika, kao ironianim
komentarom njegovih pretenzija. Izvan svega toga, pripovest je uklopljena
u sjajnu prozu. Svuda gde se pria iri, pojavljuje se dvostruka taka gle
dita. Kroz pripovedanje neposredne sadanjosti, ostareli glavni junak, sa
udaljenog stanovita razoaranih, mada ne i ogorenih, zrelih godina, sea
se mladalakih ludorija.
U ovakvim situac ijama italac posee za autorovim ivotom ne bi li
shvatio zato je njegovo delo dobilo ba takav oblik. Sa tog stanovita, Veli
ka oekivanja pokazuju se kao dugotrajna veba u samokanjavanju. Kri
tiari su najveu panju posvetili Pipovoj sklonosti ka drutvenom snobi
zmu, ali ona ima mnogo dublje znaenje. Na isti nain na koji Dikens ispod
ekstrovertne linosti sakriva fabriku cipela u kojoj je radio kao deak, tako
i Pip pozlauje radniku prolost kovaa; isto kao to se Dikens probio u
otmeno drutvo, ali nikad nije bio njegov deo, tako i Pip u njemu pliva sa
socijalnom nesigurnou.
Retrospektivno posmatrano, izgleda da je Dikens u svojim zlim junaci
ma napadao ono to mu je kod sebe bilo sumnjivo. Da li je Peksnif bio lice
mer, Tig dvolian, a Stari Dorit beao od prolosti koju bi radije zaboravio?
Sve ove odlike nalaze se ne u sredovenom udovitu, nego u liku naoitog
o dikensu
mladia; tavie, u junaku dominira drutveni snobizam vien s jasnoom

potpuno novom za Dikensa. Samorazotkrivanje nije moglo ii dalje.
ak i pod tim uslovima moraju se imati u vidu neke olakavajue okol
nosti. Mladi Pip ima sve predispozicije da bude nezadovoljan sudbinom.
ivi u bezlinim movarama, usvojen od sestre ije ga drugarice maltre
tiraju, a ima samo sestrinog mua, nenog kovaa, da ga zatiti od njenog
besa. Ona se veito hvali da ga je, kada je ostao siroe, podigla svojim
rukama. To jest, bio je hranjen na cuclu ne moe se nai bolji simbol za
njegovu gladnu potrebu za isticanjem. Kada se tome doda da sestra obino
nosi pregau nadevenu iglama i pribadaama, videemo koliko bi uzaludan
pokuaj bio da utehu trai u njenom koatom zagrljaju. Umesto ljubavi
ili milovanja, Pipa mlate kamdijom ironino nazvanom Golicalo. Otu
da, da bi bilo pripremljeno tlo za saoseanje sa likom koji ne ispada dobar,
Dikens iz pozadine vadi sve neprijateljske pojave prema njemu usmerene.
Poto je Pip kovaev egrt koji ivi u zabitom selu, on, oigledno, ne
vidi Drutvo. Ali se Drutvo, u vidu itavog niza svoji izaslanika, sukoblja
va sa njim. Prvo, i veoma traumatino, iskustvo predstavlja sluajni susret
sa odbeglim robijaem, koji, preputen movari, drhti od groznice i gladi,.
On je uplaio deaka i naterao ga da mu ukrade hranu i pie. Ovo ne treba
meati ni sa kakvom pravom deakovom samilou; Pip bi voleo da zabo
ravi ovo iskustvo. I mada tokom romana ima vie podseanja na ovu epizo
du, teko se moe rei da se ona oslanja na glavni tok same radnje. Ni Pip
ni italac ne shvataju koliko e ovaj dogaaj na kraju biti vaan.
Priroda Pipove egzistencije ini ga udesno ranjivim na uticaje iz dru
gih drutvenih sfera. Najsnaniji meu njima dolazi od gospoice Havi
am, usamljenice koja ivi u blizini i koju niko nije video decenijama. Njen
je osnovni motiv da nae deaka koji e se igrati s njenom ljupkom tieni
com. Ali na Pipa to ostavlja nesrazmerno snaniji utisak u odnosu na njenu
prvobitnu nameru. Jer gospoica Haviam ne predstavlja uobiajen prizor.
Ona veito sedi u budoaru zaklonjenom od suneve svetlosti. Votane sve
e osvetljavaju poluspakovane kovege, haljine u neredu, istrulelo cvee,
sve prekriveno prainom, dok je ona, iako stara, obuena kao nevesta.
Video sam da je nevesta u venanici uvela kao i venanica i cvee, i da nema
nikakvog sjaja osim sjaja njenih upalih oiju. Video sam da je venanica obu
ena na stasito telo mlade ene, i da je figura na kojoj sada visi postala kost i
koa. Jednom su me vodili da vidim neku ogavnu voskariju na sajmu, to je
predstavljala ne znam koju slavnu linost u netaknutom stanju. Jednom su me
vodili u neku nau crkvu u movari da vidim kostur u prahu skupe halje, koji je
iskopan iz kripte pod crkvenim podom. Sada se inilo da vosak i kostur imaju
crne oi koje se pomeraju i gledaju me. Urliknuo bih da sam samo mogao.
Stvar je jednostavno u tome to je gospoica Haviam ostavljena na

dan venanja. Sve ovo samomuenje deo je osvete uperene ne samo protiv
89
90
nje nego i protiv spoljnjeg sveta. Sa paljivim psiholokim uvidom, Dikens

opisuje kovaevog egrta tako zbunjenog ovom nesvakidanjom prikazom
da nema naina da je opie. Umesto toga, uplie se u fantaziju u koju spa
daju zastave, psi i koije nesumnjivo prilino neobinu, ali svodljivu na
detinju mo izraavanja, na nain na koji smrt u ivotu gospoice Haviam
sigurno nije. Kostur u prahu skupe halje, koji je iskopan iz kripte pod
crkvenim podom to zvui autentino. Naunici su se, meutim, dosta
namuili traei mogune prototipove za ovaj lik. I gospoica Donitorn
iz Sidnija i gospoica Dik iz Ventnora, poto su bile ostavljene, provele su
ivot u samoi, meu natrulim hrpama jela i pia. Dikens je u jednom ese
ju Domae rei iz 1853. godine zabeleio detinje seanje na jednu staricu u
belom koju su viali kako se kroz masu Oksford Strita probija do crkve gde
je neki bogati kveker trebalo da je uzme za enu. Ovaj isti lik, u skeu iz tri
desetih godina XIX veka, iskoristio je arls Metjuz, glumac kome se Dikens
tako divio. Tu je stara dama, gospoica Mildju, svakodnevno u venanici
dolazila u Kancelariju za nestale, da sazna ta se desilo sa davno izgublje
nim draganom. Sve ovo govori u prilog tome da gospoica Haviam ipak
nije bila toliko izvetaen lik. Poput mnogih Dikensovih velikih ekscentri
ka, njen portret je verno predstavljao psiholoku injenicu: da ljudska dua
prinosi velike rtve kako bi izbegla potpunu dezintegraciju.
I pored sve svoje nastranosti, gospoica Haviam Pipu pokazuje tra
ak svetlosti Drutva koji nije dopirao do njegovog prethodnog ivota.
Tom ivotu, uprkos svim njegovim prevarama, on poinje da tei. Naglasak
gospoice Haviam je drugaiji, njeno ponaanje je drugaije; ima prelepu
mladu tienicu koja se prema Pipu ponaa s prezirom. Uloga svega toga je
da ga podseti na njegovo prosto poreklo. U ovom udnom okruenju, bilo
ta to je prirodno deluje neotesano. Gospoica Haviam je pretvorila dan
u no, a ljubav u mrnju. Projektujui sopstvenu frustraciju na spoljanji
svet, ona je prein
aila svet u Drutvo.
Da li je ovo toliko drugaije od moralne izvitoperenosti samog Dru
tva? Daleko od radnog vremena i uz trku ka hladnokrvnom licemerju,
zapoinje predstava pred publikom. Jer gospoica Haviam puta Pipa da
zapadne u veliku i nepotkrepljenu zabludu da je ona Zatitnik odreen da
ga odvoji od njegove klase. A kako je on bio u loim prilikama, potpuno je
spreman da postane njena budala. Njenoj tienici Esteli dozvoljava da ga
fascinira, ime ona nastavlja osvetu gospoice Haviam Drutvu Tako je
gospoica Haviam, ve sama unitena, od Estele napravila oruje za uni
tavanje:
Hou da vidim da igra karte sa ovim deakom.
Sa ovim deakom? Pa, on je obian radnik!...
Pa ta? Moe da mu slomi srce.
ta zna da igra, deae? upita me Estela, sa najveim prezirom.
o dikensu
Nita osim peljeenja, gospoice.

Opeljei ga, ree gospoica Haviam.
Pipa odjednom obuzima nezadovoljstvo, i to ne samo svojim domom.

Prema zanatu, egrtovanju i dobrom gospodaru, kovau, ne osea nita
osim gaenja. Susret sa gospoicom Haviam i njenom punom prezira ti
enicom ini ga prijemivijim za novog izaslanika Drutva; ovog puta, pri
jemiv je za nekog ko ima mo da ga sasvim prenese iz njegovog okruenja.
A to je gospodin Degers, advokat iz Londona.
Degers je ve jednom na kratko vien kako stoji na stepenitu gospo
ice Haviam. A ovaj kratak susret ve je dovoljan da se uspostavi neka
vrsta dogovora sa prezrelom mladom. Meutim, njegov pravi prepad je
ulazak na mirnu scenu lokalne krme, kod Veselih skeledija, gde gejaci
mirno pue i uivaju u novinama. Sa velikom glavom, velikim lancem za
sat, miriljavim sapunom, kripavim izmama i ogromnim, prenaglaenim
kaiprstom, Degers tu upadljivo ne pripada. Poto je okupljene uasnuo i
zaprepastio, on poziva kovaa i egrta i obavetava ih da to ini prekret
nicu siea nosi neko pismo. A u tom pismu stoji da je deak naslednik
Velikih Oekivanja. Degers skamenjenom Pipu objanjava da e od sada
iveti kao gospodin. Govori mu da treba da ode u London, da ga obuku,
nahrane, obrazuju i daju mu prihod pripremajui ga tako za preuzimanje
velikog imanja na zahtev zatitnika ije ime ne sme da otkrije.
Pipov svet se iznenada promenio. Dolazi u London i otkriva da on nije
ogroman kako je pretpostavljao, ve prilino ruan, iskrivljen, tesan, prljav.
Zapravo, kao i kancelarija gospodina Degersa. Sada je on, drni Degers,
njegov staratelj, a ne blagi Do; Degers, iji je ivot posao, iji su posao
tue tajne, ija kancelarija vrvi od molilaca iz nude, mranih kriminalaca,
potkupljivih svedoka i koji se sa jednakom lakoom kree meu molio
cima, kriminalcima i svedocima, tim prethodnicima visokog Drutva.. On
nije samo advokat Jednookog Majka nego i daleke gospoice Haviam; a
jo se gori klijenti pojavljuju na horizontu. Degers je, u stvari, neka vrsta
ispoljavanja Drutva u koje je Pip stupio. I kao to je to ve obiaj kod
Dikensa, utisak kala i prljavtine koji ostavlja, ispoljava se amblematino,
advokatovim opsesivnim istunstvom. On bi, kao da je hirurg ili zubar, sa
sebe da spere klijente tako to pere ruke miriljavim sapunom, koje potom
sui ogromnim pekirom u perionici svoje kancelarije, posebno u tu svrhu
sagraenoj. Posle susreta sa jednom strankom neobino tamne koe, ispira
grlo i strue prljavtinu ispod nokata. italac osea koliko je to drugaije u
odnosu na naslage ugljene praine u kovanici Doa Garderija.
Kakvu ulogu igra ova linost u knjizi? Neki su kritiari Degersa nazi
vali dobrodunim, drugi pokvarenim. U stvari, on nije ni jedno ni drugo.
O sebi stalno pria kao o agentu plaenom za usluge, to i jeste istina. On
nema pravi dom: pre se moe rei da delimino boravi u kui iji se mali
91
92
deo koristi, a i te prostorije namenjene su knjigama i novinama, kao da se

njegov posao preliva i iri ak i tamo nego da u njoj ivi. Uzgred se, u 51.
poglavlju, pominje da je nekada imao snove; ali ono to mi vidimo je poslo
van ovek, neutralno skladite tajni, posrednik izmeu raznih frakcija.
Jer kada se Pipovo novo Drutvo ogoli, ispostavlja se da ono nije nita
manje pranjavo i podmuklo od Degersove kancelarije.
Pip zapoinje londonski ivot u musavoj kolekciji pepeljastih, zbije
nih zgrada. Koliko je to drugaije od magle i kie sa movara! ak i kada
se po punoletstvu odseli, i dalje je preputen na milost i nemilost lopovske
pralje i portira koga zove Osvetnik. Izgleda da nema naina da se skui u
irem centru Londona. Njegov je ivot, u iekivanju dolaska Zatitnika,
pun umalosti i jo puniji dugova.. On trai vreme u besmislenom aska
nju i povremenim tuama u smenom klubu za mladu gospodu Gajskim
zebama. Povrh svega, neprestano se lomi oko Estele, koja je vrhunac nje
govih elja, i kako ona sama kae oko nje tuno krui, kao moljac oko
plamena.
esto sam je viao u Rimondu, esto sam o njoj sluao u gradu, i esto sam
nju i Brendlijeve izvodio na reku; bilo je piknika, proslava, pozorita, opere,
koncerata, zabava, svakovrsnih uitaka kroz koje sam je ganjao a za mene su
svi bili muke. Nikada nisam proveo nijedan srean as u njenom drutvu, a,
ipak, moj um se dvadeset etiri sata dnevno zaokupljao sreom da sa mnom
bude do smrti.
Estela nije deo samo ove knjige ve i celokupnog Dikensovog opusa.

Ona je na neki nain junakinja na koju su svi njegovi romani ekali: prva
junakinja koja je upeatljivo predstavljena kao seksualno privlana devoj
ka. Nagovetaji za tako neto mogu se nai u udvaranju Dejvida Koperfilda
Dori, ili, u Maloj Dorit, kod Klenama koji udi za Pet sa svom beznadnou
sredovenog mukarca. Ali Estela kao umetniko ostvarenje potpuno pre
vazilazi sve njih. Njen lik je zasnovan na irskoj glumici, Elen Ternan, koja je
na kraju postala Dikensova ljubavnica. Legenda kae da ju je prvi put video
iza scene na Hajmarketu kada je debitovala u Atalanti Fransisa Talfurda i
kada se sekirala to mora da se pojavi na daskama u hitonu i hulahopka
ma. Sigurno je da su se upoznali aprila 1857. godine, a zbliili su se brzo.
Dikens joj nalazi posao u predstavi melodrame Vilkija Kolinsa Smrznu
ti bezdan: igrala je u obnovljenoj verziji u Manesteru avgusta te godine.
Odnos je sluajno uvren. Dikens je igrao Vordura, oveka koji je propu
stio ljubavnu ansu. Po svim raspoloivim izvetajima, njegova uloga bila je
vrlo emotivna. A i podudarila se sa Dikensovim sve jaim nezadovoljstvom
suprugom. Krenule su glasine jednu su po svoj prilici proirile njegova
tata, gospoa Hogart, i njegova svastika, Helen. Sa karakteristinom ur
bom, Dikens je preduzeo neuo
biajen korak i objavio rastavu od Ketrin u
kolumnama Domae rei, od 12. juna 1858. Ton ovog pisma nagovetava da
o dikensu
prisnost izmeu Dikensa i Elen jo nije poela. Ipak, do oktobra on ju je

smestio u stan blizu Oksford Strita, a kasnije ju je preselio u Kemden Taun;
izgleda da je potom proveo ivot u mukama. Ironino, glavna replika koju
izgovara Dikens u Smrznutom bezdanu bila je: Jedina beznadena alost
na svetu je alost koju uzrokuju ene.
Elen je predstavljala sjaj koji je dotada nije postojao u Dikensovom
tegobnom ivotu. Po svoj prilici, ovo je bila sirova graa, ne samo za Pipo
vu zaslepljenost, nego i za njegovu neutoljivu elju. Pripoveda Pip u
poznim godinama tuno procenjuje fatalnost te privlanosti. A ipak ima
znakova da je ne razume do kraja. Ovo, na neobian nain, pojaava prika
zivanje. Sva Estelina mo sadrana je u njenom dejstvu na Pipa. On prizna
je da nije doiveo nijedan srean trenutak u njenom drutvu. A opet, neka
mazohistika potreba u njemu zadovoljava se njegovim udaljavanjem. To
je potisnuti strah od seksualnog zadovoljenja. Ali Pip ne odustaje od ovog
hladnog i besplodnog udvaranja katastrofi. Jer Estela kako i sam prizna
je nema nita da prui. Ona je lepotica koja mami, sfinga bez tajne. Pip
projektuje sopstvenu svetlost na ovu tajnu. Kroz Velika oekivanja uzalud
emo traiti Estelinu bistrinu ili duhovitost. Ona moda nije toliko plamen
za moljca koliko ogledalo o koje leptir uzalud udara.
Ma koliko Estela bila tajanstvena za njegovog junaka, Dikens u knjizi
pokuava da ponudi njenu motivaciju. Mnogo toga to kao devojica izgo
vara grubo je i bezos eajno to su iste one osobine koje pripisuje i mladom
Pipu. Ali njeni komentari o Pipovom nedostatku gospodstva naknadno
poprimaju gorku ironiju. Jer i njeni preci su ak iako ih nije svesna jezi
vi. Njen otac je osuenik kome Pip pokuava da pomogne u movari; nje
na majka je ubica koju spasava Degersova forenzika vetina. Tako njeno
naslee ini skitnja, preljuba, ubistvo. tavie, od ranog detinjstva vaspita
vala ju je neurotina ena.. Sama njena linost namerno je izvitoperena ne
bi li jad gospoice Haviam prenela u novu generaciju.
ta se moglo oekivati od takvog naslea i takve okoline? Estela, istina,
kroz odrastanje ui da se kontrolie. Ali ta kontrola poprima oblik negacije
linosti. Ona zna da je prelepa; preputa lepoti da obavi posao. O sebi i Pipu
obino pria kao o marionetama. Nemamo izbora, ti i ja, nego da sledimo
uputstva. Nismo slobodni da sledimo sopstvene zamisli, ti i ja. Karakteri
stino, seksualnu igru koju ona izvodi Erik Bern naziva arapom. To jest,
stavlja robu u izlog a pri tom ne namerava da se od nje rastane. Igra postaje
otrija kada biva jasno da ona odbija da sa Pipom ide dalje.
Pipe, Pipe, ree jedno vee kada se iznenada zaustavila, dok smo sedeli
jedno nasuprot drugom kod mranog prozora kue u Rimondu zar nikada
nee posluati upozorenje?
Na ta?
Na mene.
93
94
Upozorenje da me ne privue, misli li na to, Estela?

Mislim li na to? Ako ne zna ta mislim, ti si slep.
ak je i ovo oito poniavanje muno. Sa ili bez namere, Dikens je dao

portret klasine frigidnosti.
Sudbina koja je ispunila tolike Pipove lude elje nimalo ga ne tedi
od konane bede. Doekao je da vidi Estelu kako pada u ruke reductio ad
absurdum svih tih gospodskih ideala. Postaje ena najtupljeg od svih Zeba
u tom groznom Gaju: klipana Bentlija Dramla, izuzetno bogatog nasledni
ka dugog niza tupoglavih baroneta. Drugim reima, to je logiki ekstrem
Pipove pogrene zamisli gospodina.
Kroz itav roman re gospodin odzvanja kao osnovni ton. Javlja se
doslovce na desetine puta u tekstu. Pip je pominje kao deak: Prelepa
mlada dama kod gospoice Haviam, i lepa je od ikoga ikada, i divim
joj se strano, i elim zbog nje da budem gospodin.... Gospodin De
gers je koristi kao oruje protiv Doa kada najavljuje Pipova oekivanja:
Pa, gospodine Pipe, mislim da to pre odete odavde poto ete postati
gospodin to bolje... U vezi sa Estelom, re gospodin titi Pipa u njego
voj zreloj mladosti: Odista, bilo je nemogue razluiti njeno prisustvo od
svih onih nesrenih eznua za novcem i gospodstvom koja su uznemirava
la moje deatvo... I sva ta pominjanja gospodina i gospodstva mogu
se tumaiti kao nagovetaj traumatine scene u kojoj se tvorac Pipovog
bogatstva konano otkriva ne kao uvrnuta gospoica Haviam, zabo
ravljeni relikt blistavog Drutva, ve kao Osuenik kome je Pip pomo
gao u movari dogaaj sa poetka knjige koji se posle toga tako malo
pominjao da sumnjam da bi ijedan italac iskreno mogao da kae kako
je pri prvom itanju pogodio ko je izvor Pipovih Oekivanja. A taj izvor
gospodstva konano stoji pred Pipom oronuo, izboran, elav, poguren,
ak pomalo vue stopalo kao da jo uvek tegli bukagiju Provis, iz Novog
Junog Velsa, roen kao Ejbel Meg vi. Ovo je arhitekta Pipovog imetka,
on ga je uzeo od Doa i njegove livnice i osposobio da se nastani upravo u
Drutvu tatih nada.
Da, Pipe, dragi deae, napravio sam od tebe gospodina...! iveo sam teko
da bi ti iveo lako; radio sam naporno da bi ti bio iznad rada... Kaem da zna
kako je onaj tamo gonjeni pas sa bunjita kome si spasao ivot digao glavu
toliko da moe da stvori gospodina i, Pipe, to si ti...
Da me Bog ubije! velim svaki put i izaem na otvoreno i kaem to pod
vedrim nebom ali, znaj, ako se dokopam slobode i novaca, od tog deaka
napraviu gospodina! I tako i uradih....
I onda, dragi deae, bila mi je to naknada, to potajno znadem da stvaram
gospodina. Mogu drepci kolonista da me prae dok hodam; a ta ja kaem?
Kaem sebi, Pravim boljeg gospodina nego to e ikad biti!... Kaem sebi,
Ako ja nisam gospodin, niti imam kole, barem imam takvoga.
o dikensu
Ali Pipov prijatelj, Herbert Poket, koji je neto nau io od svog oca,
inae neuspenog uitelja, kae da otkad je sveta i veka niko ko u srcu nije
pravi gospodin nije to ni u ophoenju; da nikakav lak ne moe prikriti ilu
na drvetu, i to vie laka nanesete, to e se vie ila poznavati. Ova se istina
u najrunijem obliku zapaa kod Estelinog kavaljera, Bentlija Dramla, ija
je ila izraena kroz okrutnost i nasilje. Vidi se i u Pipovoj karijeri: neke
rune ile jo se kroz lak provide dok ih nedae tekog ivota ne uglaaju.
Ako Pip stvarno postane gospodin, to nee biti zbog materijalnih sredstava
koja su zamislili njegovi zatitnici, stvarni ili navodni.
Jedan od nain da Pip odraste jeste da neguje Osuenika. U poetku
prema tom oveku i njegovim odvratnim navikama ne osea nita drugo
osim gaenja. Osuenik komada hranu perorezom, grize je postrance preo
stalim onjacima, poslednji zalogaj hleba brie o prste pre nego to ga progu
ta. Ali Pip je dugo bio Osuenikov tienik, i uloge su se promenile. ovek
je osuen za nebrojene zloine, doivotno prognan a rizikovao je ivot da bi
se vratio i video tog gospodina. Na sve ovo ga je podstakla to je moda
povezano sa njegovim nagonskim odnosom prema hrani stravina udnja
za ljubavlju. Vidimo, meutim, bolan kontrast izmeu radosti koju Osue
nik osea kad gleda Pipa, s jedne strane, i odbojnost koju Pip osea prema
Osueniku, s druge strane. A opet, Pip ga preruava, sakriva, kuje planove
kako da ga provercuju iz zemlje. Uprkos samom sebi, poinje prema njemu
da osea samilost, ako je to jedino oseanje koje se moe imati prema biu
koje pati. On je do te mere nesvestan svojih oseanja da o njima govori kao
o omekavanju Osuenikovog ponaanja. U stvari, poinje da poputa Ejbe
lu ili Avelju osuenik barem nije Kain to je u ivotu malo puta inio.
Pokuaj da provercuju Osuenika propada i ovek prilikom hvatanja
biva ozbiljno povreen. Pip, sedei kraj njegovog kreveta, konano poinje
da izrasta u gospodina.
Jer sada se sva moja zgaenost njime istopila, i u gonjenom, ranjenom, okova
nom stvoru koji me je drao za ruku, video sam samo oveka koji je nameravao
da mi bude dobrotvor, i koji je, uz veliku postojanost, niz godina sa mnom sao
seao toplo, zahvalno i velikoduno. U njemu sam samo video mnogo boljeg
oveka nego to sam ja bio prema Dou.
Premda osuen, milostivo je to osuenik umire pre pogubljenja. I kao

osueniku zbog tekih zlodela, imovina mu biva predata Kruni. Tako Pipu,
spasenom od potenog zanata, valja da otvori etvoro oiju. Kako se pove
rava prijatelju: U tekom sam dugu veoma tekom za mene, koji nika
kvih oekivanja nemam a nisam vaspitan ni za kakav poziv, i nisam spo
soban ni za ta. Kroz ovo saznanje konano je shvatio osnove odlunosti i
samopotovanja.
Ipak, i ranije je bilo onih koji su u Pipu prepoznavali obrise oveka, to
on na kraju i postaje. Zaista je jadan stvor koji nema barem jednog druga
95
96
spremnog da ga uzme u zatitu. to je Tredlis Koperfildu, to je Herbert

Poket Pipu, ali sa jednom razlikom. Iako se mladi Pip osea nadmonim
u odnosu na prijatelja idealistu, kao i Koperfild u odnosu na Tredlisa, sta
riji Pip koji pria priu priznaje kao to stariji Koperfild nee da je
ovek kome je nekada imao smelosti da pridikuje nadmoan po trpeljivosti
i dobroti.
Po svoj prilici, Herbert je bio isto toliko svestan Pipovih nedostataka
za trpezom kao to je u drugom delu Pip svestan Osuenikovih nedo
stataka. Ali ono od ega se Pip uasnut trza, Herbert prihvata sa nenim,
njemu svojstvenim humorom.
Da nanem temu tako to u pomenuti da u Londonu, iz straha od nezgoda,
nije obiaj stavljati no u usta, i dok je u tu svrhu namenjena viljuka, ne gura
se dublje nego to treba... Uzmi drugu au vina, i oprosti mi to pominjem da
drutvo u celini ne oekuje od osobe da bude tako strogo savesna u pranjenju
ae da joj okrene dno nagore sa rubom na nosu...
Herbert je po mnogo emu gospodin kakav je Pip trebalo da bude,

ali kod njega gospodstvenost dolazi prirodno. Simptomatino, dok se Pip
mota oko Estele kao da je ona simbol klasnih tenji, Herbert se gnua svo
je daleko vie snobovske sredine dokazujui to veridbom sa siromanom
devojkom koja je tek ker onesposobljenog brodskog blagajnika. Mladi Pip
ismeva se Herbertovim oekivanjima, koja su stvarno prilino maglovita.
Herbert je uveren da e, sedei u poslovnici i gledajui oko sebe u Sitiju,
poeti da osigurava brodove, onda trgovati svilom sa Indijom a eerom
sa Karibima, i na kraju prevoziti slonovau sa Cejlona. Ali ova oekivanja
barem se mogu ispuniti samo njegovim naporima; on se ne zanosi, poput
Pipa, hirom tajanstvenog pokrovitelja.
Prijateljstvo dvojice mladia u poetku je mahom jednosmerno. Pip
ne ini nita za Herberta, osim to ga uvaljuje u dugove. Stariji Pip, dok
pria priu, priznaje da je prihvatao sve luksuznije ivotne navike: Moje
raskone navike povele su njegovu krhku prirodu u trokove koje ne moe
da priuti, iskvarile jednostavnost njegovog ivota, i pomutile mu mir zeb
njama i aljenjima. Pipov nain da to nadoknadi a moda i da prikrije
podsvesnu krivicu jeste da ga kinji reima poput ovih: Budi vrst, Her
berte... gledaj svoja posla. Bleni u njih dok se ne pometu, na ta nesreni
Herbert odgovara, sasvim istinoljubivo, da ona metu njega. Ali, kao to je
znak Pipovog odrastanja u gospodina saaljenje koje sve vie osea prema
Osueniku, tako se i rani znak njegove omekale prirode vidi u tome to
odvaja deo prihoda kako bi Herbertu pomogao da stekne ortaki status
u jednoj pomorskoj firmi. Njegova oekivanja su barem nekome uinila
dobro. I posredno, ovaj nesebian postupak okrenuo se u njegovu sopstve
nu korist, iako je to bila korist koju nikada nije mogao ni da predvidi. Jer,
kada mu sva Oekivanja propadnu, Pip trai i nalazi posao u Herbertovoj
o dikensu
firmi. Kao Artur Klenam u Maloj Dorit, njegov put kroz ivot odreen je
da bude skroman, ali koristan.
Znak Pipove prvobitne milosti vidi se u tome to je ak i u ranim
danima bio sposoban da zadobije Herbertovo prijateljstvo. Drugi prijatelj
u romanu jo je manje verovatan niko drugi do Degersov ata, drveni
Don Vemik. U svom prvom pojavljivanju Vemik je predstavljen kao doda
tak gospodaru: vrst, suv, sa ustima oblika i osobina potanskog sandueta
vet u primanju informacija, ali ne dozvoljava da ijedna bude izvuena.
Pa ipak, ak i u prvom opisu, ima znakova da je re o popustljivoj lino
sti. Udubljenja na njegovom drvenom licu, samo da je tekstura bila meka,
lako bi postala jamice. A i ispostavlja se da je van radnog vremena, kod
kue, Vemik sasvim drugaija osoba. Jednog dana odvodi Pipa daleko od
londonske praine, na seosko imanje u Volvort. Tamo je sagradio kuicu
koja je pravi zamak za jednog Engleza. Njen krov oivien je malim bedemi
ma; okruena je malim opkopom, koji premouje majuni pokretni most.
Iza ovog utvrenja smeteni su protivotrovi Vemikovom Drutvu Degersa
i suda njegov ostareli otac, prijateljica, bata, minijaturni bazen, prase.
Hodajui ka kui svako vee iz Londona, postepeno se od advokatovog ate
pretvara u paljivog sina i ako je dolino ljubavnika. Koliko god imanje
bilo skromno, svedoi o domiljatosti svog vlasnika. Ulaz se uva, Degers
nikada nije ni uo za imanje, a Pipov ulazak pokazuje to se Herberta tie
da je pravi prijatelj u mladiu primetio znake poetne milosti. A to to
se na kraju Vemik eni vernom gospoicom Skifins nagovetava da udu
bljenja ipak mogu da postanu jamice. Kada prevaziemo zablude mlado
sti, stiemo odreenu predstavu o zemlji oko nas, imamo mapu i nekoliko
potanskih stanica, samo ako smo u stanju da smognemo hrabrosti da se
na njih oslonimo.
Pokazatelj Pipove zrelosti je mera saoseanja sa drugima, a ovo ga
tako kae glavna tema knjige zaista ini gospodinom. Otuda su moda
Velika oekivanja posveena Dikensovom skromnom prijatelju, veleasnom
ansiju Heru Taunzendu. U stvari, u celoj knjizi gospodstvo se nalazi tamo
gde se, po miljenju mladog Pipa, najmanje oekuje. U deatvu ga une
sreuje gospoa Garderi, ambiciju mu pothranjuje gospoica Haviam,
frustrira ga Estela, a konano ga mame gospodin Degers i njegova pria
o Velikim Oekivanjima. Na kraju, mora da prizna da je otelovljenje pra
vog gospodstva upravo ono iz ega je uklonjen. To se vidi u ivotu kovaa
Doa.
Odnos izmeu Doa Garderija i deaka Pipa izgrauje se postepeno.
Retrospektivno, imajui u vidu scenu kada njih dvojica sede jedan pored
drugog kraj ognjita gledajui u plamen i avrljajui, njihova veza deluje
sloeno. U stvarnosti pak takvo zajednitvo pojavljuje se kao ratrkane oaze
u dosta neujednaenom okruenju. Do i Pip, zapravo, igraju razne igre: na
97
98
primer, svako vee obojica podiu kriku hleba sa puterom da pokau koli
ko su odmakli. I, mada nam Dikens sugerie da se ovo desilo nebrojeno
puta, prva prilika gde to vidimo je no kada Pip krade hranu za Osuenika.
Izmeu ostalog, ovo podrazumeva da Pip kriku hleba stavi u pantalone i
da se pretvara da ju je celu progutao.
Velim ti, zna! promrmlja Do, vrtei glavom u znak ozbiljne opomene. Pipe,
staro mome! Sebi e uiniti naao. Zastae ti negde. Nisi ga mogao savakati,
Pipe... Ako moe iskaljati i komadi, Pipe, preporuujem ti da to uradi, ree
Do zabezeknut. Maniri su maniri, ali ipak zdravlje je zdravlje.
Njihov razgovor stalno prekida Pipova sestra, Doova ena, koja je

uvek oko neega goropadno raspoloena. Prema obojici se ponaa veoma
slino, kao prema zaostaloj deci Doa povlai za zulufe, a Pipa poliva
vodom sa katranom. Tu je i jedan dirljiv odlomak kada Do Pipu obja
njava ozbiljno, ali na nivou deteta razlog to se ne buni protiv takvih
postupaka.
Moj otac, Pipe, on ti je pijo, i kad bi se opijo, jako mi je ekiao po majci.
To je valjda bilo jedino ekianje od njega, osim moda po meni to je. A
po meni je ekiao sa snagom jednakoj samo snazi sa kojom nije ekiao po
nakovnju. Ti slua i razume, Pipe?... Pa, sestra ti je veliki um... A ja nisam
veliki um... I na kraju, Pipe i ovo elim da kaem vrlo ozbiljno da zna, staro
mome vidim puno moje jadne majke, ene to rinta i rmbai, i slama dobro
srce i nikada nema odmora za ivota, da me smrtno strai ne bi li ja pogreio
i ne radio dobro eni, i daleko rae bi od ta dva krenuo loim drugim putem,
i malo propatio lino.
Pravi gospodin se ne poznaje po laku; a Do ga sigurno nema nima

lo. Umesto toga, duboko razume druge. tavie, ima svoje mesto u svetu,
i ispunjava ga divno. Sporo ui lekcije koje Pip pokuava da mu prenese,
ali manjak znanja posramljuje Pipa, a ne njega. Kae, sa nesvesnom ironi
jom: Tako sam glup. Samo sam majstor mog zanata. Pip mora da odraste
i shvati da je on sam presaen iz potenog poziva u skup lanih nada u
upljem Drutvu, i shodno tome nije stasao ni za ta. Koliko je onda bolje
biti majstor svog zanata!
Dikens je veoma uspean u slikanju Doove vetine kao kovaa. Treba
zapamtiti da je ovo ak i tada bio zanat koji izumire: sa sebi svojstvenim
atavizmom tee se obraunava sa naprednom tehnologijom nego to ima
priliku protiv Stivena Blekpula u Tekim vremenima ili Danijela Dojsa u
Maloj Dorit. Kao Langlandov Petar Ora ili Vordsvortov Majkl, Do je ote
lotvorenje radnog dostojanstva; rada koji je Pip tako prezirao kada je udeo
za naputanjem livnice.
Do moe da izgleda neprikladno samo kada se gleda izvan svoje pri
rodne sredine. U kombinezonu, Do je dobro skrojen kova; odeven u
o dikensu
nedeljno odelo, izgleda kao strailo. Ali takvu odeu nosi samo kada odlazi
u fino okruenje, a Dikens ovu neobinost pretvara u prednost, koristei
je kao sredstvo za ukazivanje na granice finoe. Osuuje Estelu zato to
poinje da se ruga Dou; osuuje Pipa jo vie zato to se stidi Doa a ne
Estele, koja ga ismeva. Ko je u ovoj situaciji dama, a ko gospodin? Ne osu
uje Doa, ve gospoicu Haviam to u jednoj prilici nije u stanju da joj se
neposredno obrati. Jo jednom se Pip stidi njegove ozbiljno-komine oratio
obliqua; ali ko je u smenijoj situaciji, prezrela mlada ili kova u nedeljnom
odelu? Kada Do tvrdoglavo odbije da prihvati Degersov novac umesto
Pipovih usluga, advokat iz Londona smatra ga za seoskog idiota. Ali ko
je inteligentniji onaj ko odreuje cenu ljudskoj ljubavi ili onaj ko zna da
je to dar koji nije za razmenu ili na prodaju? U svakom susretu sa finim
Drutvom, Doov manjak prikladnosti prema sagovornicima pokazuje da
gree oni, a ne on. To to je Do sve to Pip eli da napusti, a Drutvo Estele
sve to eli da stekne, najvea je osuda svih Pipovih stremljenja.
U ovoj knjizi prava gospoda nisu ni Pip ni Draml, nego Do. Kovaeva
snaga je ogromna, i to ne samo u svakodnevnim poslovima. Samo dva puta
gubi strpljenje. Jednom, kada mu ena bude uvreena, udarcem baca kalfu
u prainu; drugi put, kada se njegova ljubav prema Pipu dovede u pitanje,
obrecuje se na dominantnog Degersa i preplai ga on je jedina osoba
kojoj je ovo ikada polo za rukom. Karakteristino je za ovog gospodina da
ustaje u odbranu samo dvaput: jednom zarad ene, drugi put zarad deteta.
I kao pravi gospodin, Do zna kako da bude nean. Dikens poredi nje
gov dodir sa dodirom parnog ekia koji moe da slomi lobanju ili pomi
luje jaje. Prvi put poseuje Pipa u Londonu u kominoj, a opet vidljivo
gorkoj sceni, Do ne zna kako da se obrati odraslom Pipu, a Pip nema str
pljenja s njim jer mu stalno ispada eir; uz to pokazuje i druge znake stida.
Pipu ne pada na pamet da, kada bi on bio oputeniji prema Dou, Do bi
izvan svog uobiajenog okruenja bio oputeniji prema Pipu. On naputa
Pipov stan, i vie se ne vraa sve dok Pip ne posrne zbog Osuenika, zbog
Estele, zbog duga, zbog groznice i tada ga negom, uz dodir, kako Dikens
kae, kao aneos ko krilo, vraa u ivot Kada Pip konano ozdravi, saznaje
da se Do vratio istinskom pozivu: movari i livnici.
Pored Doa, tu je i Bidi. Ona, najuspelija od Dikensovih kunih ane
la, predstavlja trijumf nenametljivosti. Iako malo govori, sve to kae ima
smisla. Prvo je vidimo kao nastavnicu u koli za decu, a potom kao kue
paziteljku kod Doa kada mu enu obori nepoznata ruka. Nema razgovora
izmeu nje i Pipa u kome ona ne ispada bolja: ne zato to hoe da pobe
di, ve zato to je to to pria tano. Kada on Bidi kae da eli da postane
gospodin zbog Estele, ona primeuje:
Da li eli da bude gospodin, da joj prkosi ili da je osvoji?...
Ne znam, odgovorih neraspoloeno.
99
100
Jer ako je radi prkosa, nastavi Bidi, mislim da bi ali ti najbolje zna
to moglo biti bolje i nezavisnije uinjeno tako to za njene rei nee mariti. A
ako je radi osvajanja, mislim ali ti najbolje zna da nije vredna osvajanja.
Bidin stameni realizam stoji kao prigovor Pipovom narcisoidnom

romantizmu, i mladi Pip ga prezire. U nedostatku odgovora jer on ne zna
najbolje spada na sitniavu svojeglavost deteta. U Bidinu mudrost nema
sumnje: brzina sa kojom usput stekne obrazovanje, neprimetna efikasnost
sa kojom vodi Doovo domainstvo toliko drugaija od goropadnosti
gospoe Garderi spoljanji su svedoci unutranje snage karaktera.
U svakom od susreta sa Pipom Bidi naglaava primedbu da gospodin
ispunjava svoje mesto na svetu i pokazuje obzire prema drugima. U svojoj
mladosti Pip je dovoljno grub i bezoseajan da kae Bidi kako ju je mogao
zavoleti da tada nije imao elje koje je imao. Godinama kasnije, okaljen
i proien raznim iskuenjima, pronie u njenu pravu prirodu. Ali ovaj
oteeni gospodin ne moe vie nikad da se vratiti u livnicu. Pip se zaista
poduhvata pokajnikog povratka, a da apsurd bude vei: namera mu je da
prizna Doa za prijatelja, a Bidi za enu. Ali Bidino neizmenjeno vienje
onoga to nekoga ini gospodinom omoguava joj da Dou bude prikladna
prijateljica, a Pip stie tek da ih vidi venane.
Pa ak i ovo prua malo nade. Dobijaju sina koga nazivaju Pip, i on
kao Pip iz starih dana zauz ima stolicu kraj vatre, a titi ga Doova butina.
Namee se zakljuak da ovog Pipa nee oterati goropadna surogat-majka,
niti e ga u iskuenje dovesti neopipljive utvare i tako ga naterati da traiti
lek za tata oekivanja. Ukratko, ovde se javlja nada da e Doov sin moda
ispasti ovek koji je Pip mogao da bude.
Cela radnja prosuuje se tokom svog odvijanja. Jedan takav nain pro
suivanja postoji kao komino olakanje, posebno vidljivo u parodijama
Pipa i njegovih pretenzija. Na primer, kada se Pip vraa u rodno selo da
poseti gospoicu Haviam, paljivo izbegava da vidi Doa. Niskost ovog
postupka parodira kovaev egrt, koji je u gospodarevoj radnji video Pipov
preobraaj iz kovaa u dendija.
Nosio je torbu za akta kao ja vrskaput, i jezdio niz trotoar prema meni s druge
strane ulice, praen grupom ushienih mladih drugara kojima je s vremena
na vreme podvikivao, uz odmahivanje, Ne poznam vas! Rei ne mogu opi
sati koliko mi je jeda i bola zadao Trebov momak, kada je proao mimo mene,
podigao kragnu, iskrivio razdeljak, podboio ruku, i provrckao, uvijajui lak
tove i telo, i, oteui, pratiocima govorio: Ne poznam vas, ne poznam vas,
due mi ne poznam vas!
I Vopsl, crkvenjak koji se penje na pozornicu, zanimljivo parodira celi

tok Pipove karijere. U selu ga trpe zbog zvonkih otpeva u crkvi, recitacija
na zabavama i preciznog naina na koji svako vee ita novine muterija
ma Veselih skeledija. Zaveden ambicijom, trai sreu na londonskoj sceni,
o dikensu
i debituje ni manje ni vie nego kao Hamlet. Ali njegovo elo i kovrde su
neur edni, eir premali, publika ga pozdravlja povicima, korama pomoran
de i povremenim uzvicima Amin, i sve u svemu brzo postaje jasno da je
ciljao previsoko. Kao umereno nadaren amater u svom okruenju, izgle
da sasvim smeno pred veom publikom. Sve ovo potpuno je autentino:
gospoda zaluena pozornicom imala su naviku da plaaju privatna pozori
ta kako bi ih pustili da gaze po daskama: jasno je da Vopsl trai uteevinu
na glavnu ulogu kod ekspira! Sirova graa za ovo moe se nai u Dikenso
vom lanku Pozorine lampe (Domaa re, 10. februar 1855. godine).
Zakljuak je jasan: Pip ak i sanja da on lino igra Hamleta Duhu
gospoice Haviam, a da ne zna rei uloge. I Vopslova se oekivanja, kao i
Pipova, neminovno rue. Preko plakata postaje verni crnac, komini Tata
rin, a zavrava kao arobnjakov egrt; verovatno jer mu je ponestalo nov
ca. A i uloge koje igra nagovetavaju glavnu temu knjige; ovo je posebno
tano za poslednju temu. Kao i Pip, dozvolio je da vera u sebe pobedi sve
talente koje je imao.
Nova parodijska figura prepoznaje se u Doovom kalfi Orliku. On se
izvlai iz ugljene praine i nosi sa sobom jak dah livnice. Na njega se sum
nja da je udario Pipovu sestru, to stvara neku poniznosti u njoj, ali Orlik
ne ui nita iz njenog hrianskog pratanja. U prilino nevanoj epizodi,
pokuava Pipu da oduzme ivot, no ipak bei. Orlik predstavlja silediju
koga je Pip bio eljan da ostavi za sobom; u knjizi on najvie lii na gospo
dina Dramla. Polirana ili neispolirana, ila se sasvim jasno vidi. Na kraju
biva utamnien zato to je opljakao drugog Pipovog lanog pokrovitelja,
ujka Pambluka. Na udan nain, ovaj drugi lik podsea nas na gospoi
cu Haviam, podrazumevano polaui pravo na stvaranje Pipovovog imet
ka i, kao gospoica Haviam, fiziki propada. Njegovo vezivanje i guenje
komina je parodija poara koji guta Pipovu pseudozatitnicu. Jo jedna
parodija je Kompison, lik slian Manksu, koji kroz celu knjigu krade. On
podstie Osuenika na zloin a na kraju je agent koji ga hvata. I on je lani
gospodin koji je u dalekoj prolosti ostavio gospoicu Haviam. Ali nikad
mu nije dozvoljeno da neposredno stane pred nas, ve se pojavljuje iz sen
ke, ne kao junak, ve kao pokreta siea.
Sve ove parodije malo bi znaile da u prozi nema intonacije. Ona je
izuzetno fleksibilna, sposobna da prenese otri dikensovski prezent sa
komentarom, implicitnim ili eksplicitnim, to omoguuje naknadno pro
suivanje. To deluje tako kao da pripoveda u svakom trenutku u glavi ima
prolost, sadanjost i budunost glavnog junaka. I ovde moramo jo jed
nom da naglasimo da Pripoveda nije mladi Pip, nego sredoveni gospo
din Pirip, rastuen i proien pustolovinama i neuspesima svojih mladih
dana. Sve ovo stvara sloeni efekat mnogo upeatljiviji od ustre, kinema
tografske prie Dejvida Koperfilda.
101
102
Analiza pokazuje da se promena intonacije postie na tri razliita nai

na. Prvi se vidi u ve navedenim citatima: dogaaji se predstavljaju isto
vremeno sa svojim naknadnim prosuivanjem. Postoji i meufaza u kojoj
se prosuuje otvorenije: prosuivanje je vezano za dogaaje, ali je umet
nuto izmeu njih. Na primer, kada Pip optui Bidi da mu zavidi na bogat
stvu, italac moe osetiti da njemu veoma mnogo treba za oprotaj. Pip joj
dvosmisleno govori da je ovo loa strana ljudske prirode. Pripoveda hvata
dvosmislenost i nastavlja je na sledei nain: U kom pogledu, bez obzira na
njegovu primenu, otad imam razloga da mislim kako sam bio u pravu. Jezik
ovih upadica razlikuje se od jezika dramatinog pripovedanja: primeuje se
da je renik odmereniji, kao ovde: pogled, razlog. Isto tako, primetno je
oseanje proteklog vremena izmeu proivljenih i naslikanih scena.
Trei nain na koji Dikens nagovetava prisustvo starijeg Pripove
daa, a otuda i zrelijeg prosuivanja u odnosu na ono koje se od mladog
Pipa moe oekivati, jeste njegovo eksplicitno komentarisanje radnje. Ovi
komentari lieni su puke ispraznosti samim tim to su vrsto uklopljeni
u kontekst. Komentari koje stariji Pip daje o svojoj zaljubljenosti u Estelu
dostiu gravitas dostojnu doktora Donsona lino.
Kakav god ton imala prema meni, nisam mogao da joj verujem ni za jotu, niti
da uloim traak nade; a opet sam nastavljao i protiv vere i protiv nade. Zato
to ponavljati hiljadu puta? Tako je uvek bilo...
Kako je vreme odmicalo, sticao sam teak utisak da je Estela udata. Plaei se
da to potvrdim, iako je bio sazdan samo na ubeenju, izbegavao sam kupovinu
novina... Zato sam nakupio ovu poslednju nesrenu krpicu nade koja je raspa
rana i odletela u vetar, kako da znam? Zato si ti, koji si ovo proitao, poinio
tu svoju slinu nedoslednost, prole godine, prolog meseca, prole nedelje?
Kao da se Pripoveda preko glava svojih junaka obraa samom ita

ocu. A ipak, ovo nije moralistiko udaljavanje koje nalazimo kod Fildin
ga i Tekerija, jer to govori sredinji lik, ostareo i proien iskustvom koje
kazuje.
Postepeno, kroz knjigu, kako oekivanje za oekivanjem postaje prah,
protagonista dospeva do ozbiljnosti tona koju odreuje Pripoveda. italac
u kasnijim etapama, ne moe tako lako da razdvoji mladog Pipa od stari
je linosti. Seamo se scene kada gospoici Haviam oprata njenu dvo
linost:
Da li sam mogao da je gledam bez samilosti, videi njenu kaznu u ruini u koju
se pretvorila, u dubokoj nepodesnosti za zemlju na koju je dola, u tatini tuge
koja je postala vrhovna manija, kao tatina kajanja, tatina grie savesti, tatina
bezvrednosti i druge udovine tatine koje su proklete na svetu?
Slian uinak, ovaj put kroz dijalog, postie se i kada Pip trai opro
taj od Doa. Moda se tako postaje gospodin: prolaskom kroz ponienje
o dikensu
pratanja i dobijanja oprotaja. Ali traena kazna je velika, i u Pipovom

povratku u livnicu posle tolikih godina na Istoku pripovedna graa poinje
da pokazuje naznake greaka. Lapsus se pojavljuje posle pitanja koje Bidi
upuuje Pipu o njegovoj izgubljenoj ljubavi Siguran si da se ne razdire
zbog nje? U tekstu koji je pred nama Pip sa oklevanjem odgovara kako
misli da se ne razdire. Zatim, sledi scena u kojoj ponovo poseuje kuu
gospoice Haviam i sluajno sree udovicu Estelu. Zakljuak tog susreta
je da e se njih dvoje opet zdruiti i venati. Ovu izmenu predloio je Bul
ver Liton i uneo je u pripremljeni rukopis. Ali to je krivotvorenje svega to
se u knjizi zbilo. Jer jasno je da, posle onog kroz ta je proao, Pip ima srca
da saosea i prata; sva spontanost ljubavi ipak je iz njega uklonjena. Sje
dinjenje sa Estelom uopte ne odgovara prethodnom pripovednom tonu.
Bilo kako bilo, predostronost koju italac moe sebi da dozvoli jeste izbor
da ita najbolje od autorovih postojeih planova. U ovom sluaju ini mi
se da je Dikensova prvobitna zamisao ubedljivija od izmene. Ako se vrati
mo Pipovom izvornom odgovoru na Bidino pitanje, otkriemo da se knjiga
blii ozbiljnom, neizbenom zakljuku.
Dragi Pipe, ree Bidi, siguran si da se ne razdire zbog nje?
Siguran sam i uveren, Bidi.
Prole su jo dve godine pre nego to sam je video lino. uo sam pret
hodno kako vodi veoma tuan ivot, da je razdvojena od mua koji se s njom
jako okrutno ponaao, i koji je postao dosta uven kao zbir gordosti, surovosti
i podlosti. uo sam o smrti njenog mua (u nezgodi koja je proistekla iz loeg
ophoenja sa konjem) i o tome da se preud
ala za nekog ropirskog lekara
koji je, protiv svog interesa, jednom veoma muevno istupio, u prilici kada je
poslovno posetio gospodina Dramla, i prisustvovao nekom neuvenom postup
ku prema njoj. uo sam i da taj ropirski lekar nije bogat, i da ive od njenog
linog imetka. Vratio sam se u Englesku u London, i etao sam Pikadilijem
sa malim Pipom kada mi pritra neki sluga sa pitanjem da li bih se vratio
do jedne dame u koiji koja hoe sa mnom da pria. Bee to mala koija sa
ponijem, koju je dama i vozila; i dama i ja se otuno zgledasmo. Jako sam se
promenila, znam; ali mislila sam da bi i ti, Pipe, voleo da se rukuje sa Este
lom. Podigni to krasno dete da ga ljubim! (Pretpostavila je, mislim, da je dete
moje.) Bilo mi je jako drago to sam s njom razgovarao; jer po njenom licu i
po njenom glasu, i po njenom dodiru, uverila me je da je patnja bila daleko
jaa od uenja gospoice Haviam, i da joj je podarila srce da shvati kakvo je
moje srce bilo.
Ovo bilo odreuje ton Pripovedaa u celom odlomku, ton do koga

Pip mora da doraste. Jer on nije roen kao gospodin, kao Do i Herbert i
Vemik; a izrasti u gospodina znai veliku rtvu sebine tenje koja e iza
zvati odgovarajui gubitak strasti i nagona. Pa ipak, ovo je jedan nain da se
porazi Klasni sistem. Pirip svoje mlae ja posmatra sa ozbiljnou i tugom;
i ovo ga, kao pripovedaa, stavlja pored velikih potisnutih junaka Diken
103
104
sovih kasnijih knjiga; posebno Klenama iz Male Dorit i Roksmita iz Naeg

zajednikog prijatelja. Ako mladi Pip odlazi u London kao pikarski junak,
onda se stari Pirip vraa kui u movaru kao poraeni junak.
studije i ogledi
105
studije i
ogledi
106

AUTOR: , , 1956
UDK: 141.7 .
2-9:929 .
329.18(498)"192/193"
Izvorni nauni rad
MILAN SUBOTI*
MIRA ELIJADE: BEKSTVO OD TERORA ISTORIJE

Polazei od biografske injenice da je Mire Elijade u mladosti bio blizak rumun
skoj Legiji Arhanela Mihaila, autor istrauje razliite aspekte odnosa ovog slav
nog istoriara religija i faistike ideologije. Smatrajui sluaj Elijade primerom
optijeg fenomena izraavanja sklonosti intelektualaca prema desnim i levim eks
tremistikim pokretima u meuratnoj Evropi u radu je ukazano na socijalno-po
litiki kontekst reaktualizacije tog sluaja u postkomunistikoj Rumuniji. Inter
pretacija istorije Kodreanuove Gvozdene garde kao osobenog spiritualnog
pokreta koji tei radikalnoj obnovi i preporodu organski shvaene nacije for
mulisana je u skladu s Grifinovim konceptom generikog faizma. Naglaavajui
znaaj religijskih karakteristika tog pokreta poput kulta predaka, smrti, rtvova
nja, mistike veze s Bogom i vere u vaskrs nacije autor je ukazao da se Elijadeova
teorijska revalorizacija arhajske religioznosti moe dovesti u vezu sa ideologijom
Legiona. U zakljunom razmatranju, korienjem Elijadeovog shvatanja terora
istorije, obrazloena je autorova ocena da veza ovog istoriara religija i ideologije
rumunskog faizma nije bila samo sluajna i prolazna biografska epizoda.
Kljune rei: Elijade, faizam, Gvozdena garda, religija, ideologija
1. Sluaj Elijade
U dnevnikom zapisu od 2. marta 1937. godine rumunski pisac Mihail
Sebastijan (Mihail Sebastian) zabeleio je razgovor sa svojim bliskim pri
jateljem Mirom Elijadeom (Mircea Eliade) povodom sluaja jednog stu
denta-leviara, koga su pripadnici faistike Gvozdene garde do krvi iibali
mokrim konopcima:
Tako i treba postupati sa izdajnicima. On, Mira Elijade, ne bi se zadovoljio
samo batinama iskopao bi mu oi. Svi oni koji ne pripadaju Gvozdenoj gardi
i koji se uputaju u voenje drugaije politike su nacionalni izdajnici i zasluuju
takvu sudbinu (Sebastian 2000: 114).
* Institut za evropske studije (Beograd), e-mail: milsub@gmail.com
Studija je nastala u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 179014) koji
finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
107
108
Poto je Elijade ovu vatrenu podrku batinaima obrazloio svojom

dubokom i trajnom verom u primat duha, njegov sagovornik je (blago
naklono) zakljuio da on boluje od katastrofalnog oblika naivnosti. Upr
kos estim ispoljavanjima takve naivnosti1, Sebastijan je jo verovao da
se njihova dugogodinja prijateljska bliskost moe sauvati: Moda e se
jednog dana okolnosti dovoljno smiriti da u moi da proitam Miri ovu
stranicu [Dnevnika] i da ga vidim kako se crveni od stida (isto). Ipak, pri
eljkivani znak stida na licu sada ve biveg prijatelja,2 Sebastijan nikada
nije ugledao 29. maja 1945. godine poginuo je pod tokovima sovjet
skog vojnog kamiona kada je, urei da odri predavanje o Balzaku, neo
prezno prelazio ulicu. Ratne godine Elijade je proveo u Lisabonu, kao atae
za tampu rumunskog Poslanstva3, a tokom jedine kratke posete Bukuretu
1942. godine nije se javio Sebastijanu, iako se sreo sa svojim prijateljimalegionarima.4 Vest o Sebastijanovoj smrti Elijade je u svom Portugalskom
dnevniku zabeleio s meavinom tuge i samosaaljenja, ali bez ispoljavanja
oseanja krivice ili tragova stida:
Ta vest me je duboko potresla svojom apsurdnou: Mihail je nesumnjivo vodio
pasji ivot proteklih pet godina. Izbegao je masakre tokom pobune [Gvozdene
garde] iz januara 1941. godine, logore Antoaneskua, amerike vazdune napa
de i sve to je usledilo posle dravnog udara 23. avgusta [1944]. Video je slom
Hitlerove Nemake, a poginuo je u saobraajnoj nesrei u trideset osmoj godini
1
U ranijem zapisu od 25. septembra 1936. godine Sebastijan istie: On [M. Eli
jade] je ovek desnice sa svim to to implicira. U Abisiniji je bio na strani Italije, u
paniji na strani Franka, a ovde je za Kodreanua. On se samo trudi sa kolikom nela
godom? da to prikrije, bar kada je sa mnom. Ali, ponekad ne moe da se obuzda i
tada poinje da vie kao to je to uinio jue Voleo bih da izbacimo bilo kakve poli
tike teme iz naih razgovora, ali da li je to mogue? Bez obzira da li nam se sviaju ili
ne, zbivanja koja nas okruuju utiu na nas, pa i u najtrivijalnijim razgovorima mogu
da osetim ponor koji se meu nama iri. Da li samo zbog toga gubim Miru?... Ose
am nelagodnu tiinu Ipak, pokuau sve da ga zadrim (Sebastian 2000: 7879).
2 Bivim prijateljem Sebastijan naziva Elijadea prvi put 20. septembra 1939.
godine nakon to je uo da otpor Poljaka nemakoj vojsci u Varavi on naziva jevrej
skim otporom jer su, po njemu, samo idovi sposobni da, stavljajui ene i decu na
prvu liniju fronta, ucenom iskoriste nemaku skrupuloznost (2000: 238239).
3 Mira Elijade je hteo ovaj rat, ekao ga, eleo ga, verovao u njega i jo veruje
ali on je u Lisabonu s gorinom primeuje Sebastijan 23. decembra 1942. godine
(2000: 528).
4 Pre nekog vremena uo sam da je Mira Elijade u Bukuretu, ali sam propu
stio da to pomenem u ovom Dnevniku (da li mi je to postalo tako nevano?). Naravno,
nije ni pokuao da doe do mene, niti da pokae bilo kakav znak ivota. Nekada bi mi
se to inilo uasnim, ak nemoguim i apsurdnim. Sada se to ini prirodnim prosto,
stvari su jednostavnije i jasnije. Zaista vie nemam nita da mu kaem niti da ga pitam
(23. juli 1942, Isto: 498).
studije i ogledi
ivota!... Seam se naeg prijateljstva. U mojim snovima o budunosti on je

bio jedna od dve-tri osobe koje bi mi Bukuret mogle uiniti podnoljivim.
Raunao sam da e mi to prijateljstvo omoguiti povratak u rumunski ivot i
kulturu. Sad je on preminuo, pregaen kamionom! Sa njim je umro jo jedan
veliki i veoma lepi deo moje mladosti. Jo vie se oseam usamljenim veina
ljudi koje sam voleo, sada su nestali (Eliade 2010: 212).
Istina, u jednom kasnijem zapisu, nastalom 11. oktobra 1946. godine

u Parizu, gde je Elijade poeo svoj novi ivot emigranta posveenog aka
demskoj karijeri5, nalazimo tragove kajanja i stida podstaknute objavljiva
njem jednog malog fragmenta Sebastijanovog Dnevnika:
S velikim uzbuenjem itam stranice iz Sebastijanovog Dnevnika Mnoge
maglovite, poluzaboravljene uspomene iznova se uobliavaju Nikada neu
sebi oprostiti to nisam otiao da se ponovo vidimo avgusta 1942. godine kada
sam se vratio u Bukuret na nedelju dana. Tada me je bilo sramota od samog
sebe kulturnog ataea u Lisabonu i od poniavanja koje je on trpeo zato
to je bio roen kao Josif Hehter i to je eleo to i da ostane. Uzalud se sada
muim prekasno je (Eliade 1990: 32).
Iz ove kratke Elijadeove beleke saznajemo da je Mihail Sebasti

jan knjievni pseudonim pisca koji je 1907. godine roen kao Josif Heh
ter (Iosif Hechter) u Breilji (Brila), lukom gradu na Dunavu, u kome je
nekada ivela brojna jevrejska zajednica6. Upravo nam njegovo jevrejsko
poreklo objanjava (neodreeno) pomenuta ponienja koja je Sebastijan
trpeo od reima u ijoj je diplomatskoj slubi bio Elijade. Ipak, o antisemit
skom reimu marala Antoaneskua i sopstvenoj ulozi zagovornika ideolo
gije Gvozdene garde Elijade u posleratnim Dnevnicima i autobiografskoj
prozi gotovo da ne govori. Razlozi njegovog utanja su sasvim oigledni
ovek koji je nameravao da se na zapadnim univerzitetima posveti nau
no-predavakom radu svakako nije smatrao oportunim isticanje sopstve
nih ideoloko-politikih simpatija za poraenu stranu u upravo zavrenom
Drugom svetskom ratu7. Njegovo preutkivanje sopstvene prolosti bilo je
5
Za Elijadea 1945. godina ne oznaava samo jedan kraj kraj rata (koji je pro
veo uglavnom u Lisabonu, udesno zatien od zla kojem su bile izloene njegove
evropske kolege), ve i poetak poetak njegovog egzila, koji je vie puta poredio sa
pustolovinama Odiseja. I zaista, daleko od svoje Itake voljenog Bukureta, koji vie
nikad nee videti Elijade prolazi kroz mnoga iskuenja ali, poput lika iz Homerovog
epa, pobeuje i stie meunarodno priznanje (Culianu 1992: 157).
6 Jedan njen izdanak je i Ser Moskovisi (Serge Moscovici [Srul Her Moscovici],
1925), poznati socijalni psiholog, pisac Doba gomile (prev. Biblioteka XX vek, Beograd
1997), koji je svoje rumunske godine opisao u autobiografiji Chronique des annes
gares: Rcit autobiog raphique (Stock, Paris 1997).
7 U prelomnim trenucima Drugog svetskog rata, septembra 1942. godine, Elijade
jasno formulie problem sa kojim e se suoiti u sluaju pobede Saveznika: Veoma
dobro znam da ivim na kraju istorijskog ciklusa i da neu moi da uklopim sebe u raj
109
110
olakano uspostavljanjem sovjetske dominacije u Istonoj Evropi i izbija

njem Hladnog rata antikomunizam je, bez obzira na njegovu genealogiju,
davao legitimnost Elijadeovoj emigraciji i ukidao potrebu za preispitiva
njem njegovih (pred)ratnih uverenja. injenica da su njegovi politiki tek
stovi publikovani u rumunskim novinama i asopisima, koji su posle rata
bili gotovo nedostupni na Zapadu, svakako mu je olakavala utanje. Zato
su sporadina podseanja na legionarsku fazu u ivotu Elijadea (kao i
drugog slavnog pariskog Rumuna, Emila Siorana [Cioran]), dugo smatra
na samo klevetnikim glasinama izazvanim linim animozitetima i resanti
manima kojima se odlikuje svaka emigrantska zajednica8.
Ozbiljniji podsticaj za problematizaciju takvog stava usledio je tek
1972. godine, kada je u asopisu Toladot (Tel Aviv, 1: 2126) objavljen
Dosije Mira Eliade sa izvodima iz rukopisa Sebastijanovog Dnevnika,
koji je sauvao i u Izrael preneo njegov brat kada je emigrirao iz Rumunije.
Iako je asopis prevashodno bio namenjen rumunsko-jevrejskoj zajednici,
Sebastijanovo svedoanstvo izazvalo je u iroj izraelskoj javnosti dileme o
antisemitizmu tada ve svetski slavnog profesora Univerziteta u ikagu,
kome je upravo tih meseci bio upuen poziv da u Jerusalimu odri niz pre
davanja o istoriji religija. Njegov kolega Gerom olem (Gershom Scho
lem, 19871982) obavestio ga je o kritikama kojima je i sm bio izloen
zbog prijateljstva s Elijadeom i zatraio je detaljnije objanjenje o njegovoj
rumunskoj prolosti, o kojoj, do tada, nije nita znao9. Odgovarajui mu
dugim pismom 25. juna 1972. godine, Elijade je tvrdio kako je re o legen
di koju ire njegovi neprijatelji:
ski haos koji e uslediti. Izmeu ostalog, to mi nee biti doputeno. Novi anglo-sovjetski
svet nee oveka poput mene prihvatiti u svoje naruje (Eliade 2010: 35).
8 Protivljenje istoriara Konstantina Marineskua (Constantin Marinescu, 1891
1982), profesora u pariskom CRNS (Centre National de la Recherche Scientifique) one
moguilo je prijem Elijadea u tu prestinu naunu ustanovu. U dva pokuaja 1947.
godine on je odbijen, kako sam istie, iz politikih razloga (v. Eliad
e 1990: 70). Teko
e u obezbeivanju stipendija i profesorskog statusa Elijade je takoe objanjavao uti
cajem rumunske policije, dok je Emil Sioran u marksisti i rumunskom Jevreju Lisje
nu Goldmanu (Lucien Goldmann, 19131970) video glavni izvor kleveta o svojoj
predratnoj prolosti (v. - 2007: 126127).
9 Tekst [u Toladotu] sadri napade na tebe jer te autor okrivljuje da si bio veoma
vana figura u antisemitskoj organizaciji rumunskoj Gvozdenoj gardi; da si javno
izraavao antisemitske ideje u periodu njene aktivnosti, zastupao te ideje u periodu
Hitlerove vladavine, kao i tokom Drugog svetskog rata Nadajui se da e razumeti
moju zabrinutost pokrenutim problemima, voleo bih da se odazove povodom iznetih
optubi i izloi mi svoju poziciju iz tog perioda Od trenutka kada sam te upoznao,
a to je ve bilo dosta davno, nikada nisam imao povod i osnov da te smatram antisemi
tom, a jo manje voom antisemita (Pismo G. olema, 6. juna 1972, cit. prema:
- 2007: 499500).
studije i ogledi
Da ova pria nije za mene tako bolna, ukazao bih na udnu prirodu mog
sluaja: bio bih jedini ideolog na svetu koji nije objavio nijednu knjigu,
brouru, lanak ili re koja se odnosi na partiju ijim me ideologom smatraju!
(Eliade 1972: 278)
Neistinitost ove tvrdnje bila je oigledna ve iz tada objavljenog frag

menta Sebastijanovog Dnevnika u kojem je citiran Elijadeov odgovor na
anketu glasila Gvozdene garde pod naslovom Zato verujem u pobedu
Legionarskog pokreta? (Buna Vestire [Blagovest], 17. XII 1937).10 Suo
en sa tim navodima Elijade je, naglaavajui kako se ne sea da je ika
da napisao neki tekst u kome je propagirao stavove Legionarskog pokreta,
objasnio da su urednici ovog glasila slobodno protumaili i (zlo)upotrebili
njegov usmeni odgovor na novinarsku anketu11. Ipak, i bez uvida u Elija
deove priloge u drugim predratnim desniarskim publikacijama, materijal
objavljen u Tolodotu bio je dovoljan da Univerzitet u Jerusalimu donese
odluku o otkazivanju njegovog gostovanja, iako su ga njegove kolege pro
fesori olem i Verblovski (Werblowsky) pozvali u privatnu posetu Izrae
lu. itavu aferu Elijade je objanjavao namerom leviara da mu irenjem
legende o njegovoj legionarskoj prolosti onemogue dobijanje Nobelove
nagrade za knjievnost, koju je tih godina oekivao. Aluzije na intrige
oslobaale su ga potrebe da u pet tomova svoje autobiografske i dnevnike
proze detaljnije objasni svoj odnos prema Gvozdenoj gardi i rumunskom
faizmu. Istiui da je bolje izbegavati polemike o toj osetljivoj temi, Eli
jade se i u privatnoj prepisci s bliskim saradnikom i svojim naslednikom
na katedri istorije religija u ikagu, Joanom Kulijanuom (Ioan Culianu,
19501991), pravdao ne samo nedostatkom vremena,12 ve i principijel
nom nemogunou formulisanja celovite i nepristrasne ocene pokreta ije
je vrednosti, prema rairenim glasinama, u mladosti delio:
10
Sebastijan, bez komentara, citira Elijadeove rei: Moe li rumunski narod

skonati razoren siromatvom i sifilisom, invazijom Jevreja i razjedinjen strancima?...
Legionarska revolucija, po reima Kapetana [Kodreanua], ima za svoj krajnji cilj spas
naroda Verujem u slobodu, u linost i ljubav. Upravo stoga verujem u pobedu Legi
onarskog pokreta (Sebastian 2000: 133).
11 Slino objanjenje Elijade je kasnije ponudio svom amerikom ueniku i bio
grafu: Rekao mi je 1981. godine da su od njega traili da priloi lanak za tu anketu,
ali je on to odbio. Neposredno posle toga, bio je iznenaen kada je video da se lanak
koji on nije napisao pojavio u novinama pod njegovim imenom (Ricketts 1988b: 928).
Uprkos ovim kasnijim domiljanjima, injenica je da posle objavljivanja lanka Elija
de nije ni javno, ni privatno (na primer, u razgovoru sa Sebastijanom) demantovao
svoje autorstvo.
12 Kao to sam ti ranije rekao, nije mi prijatna diskusija o mom politikom sta
vu (ili nedostatku istog), poto bi poten i kompletan izvetaj povodom toga zauzeo
desetine, ako ne i stotine stranica, a ja nemam ni vremena ni raspoloenja za takvo to
(Elijade 2008: 334).
111
112
Ne mislim da iko moe da napie objektivnu istoriju o pokretu Gvozdena garda,

ili da nacrta portret K. Z. K [Kodreanua]. Dostupni dokumenti su malobroj
ni i nedovoljni. tavie, objektivni stav bi mogao da bude fatalan za autora
koji bi ga zauz eo. Jedino to je danas prihvaeno je ili apologija (za mali broj
fanatika svih nacija) ili egzekucija (za veinu evropskih i amerikih italaca).
Posle Buhenvalda i Auvica, ak ni poteni ljudi ne mogu vie sebi priutiti da
budu objektivni (Elijade 2008: 333).
Elijade u navedenom pismu iz 1978. godine otkriva vie nego to bi

javno eleo da prizna svest o Holokaustu onemoguava objektivnu oce
nu Gvozdene garde i njenog voe, koji je, prema njegovom sudu, uspeo
je da probudi itavu generaciju i bio poten ovek. Punih etrdeset godi
na posle Kodreanuove smrti (ubijen je 29. X 1938), Elijade mu prebacu
je samo nedostatak politike razboritosti jer je, osnivanjem Legiona
Arhanela Mihaila, on (nesvesno) omoguio i lavinu represije (Karol II,
Antoanesku, komunisti), koja je obezglavila itavu generaciju koju je oi
veo (isto). Reju, ne problematizujui izvorne vrednosti Gvozdene
garde, on je u privatnoj prepisci Kodreanua i njegove Legionare prikazao
samo kao nerazborite aktere koji su, u krajnjoj liniji, tragini gubitnici i
rtve Istorije.
S druge strane, Elijade u dvotomnoj Autobiografiji svoju vezu sa Gvo
zdenom gardom i njenim Kapetanom svodi na kratku epizodu ispoljava
nja solidarnosti sa svojim profesorom i mentorom Nae Joneskuom (Nae
Ionescu, 18901940), koji je maja 1938. godine bio uhapen i interniran
kao ideolog legionarskog pokreta.13 U veoma turom osvrtu na sopstvenu
internaciju (julinovembar 1938) u Mijerkurea uku (Miercurea Ciuc)
logoru za legionare, koji je osnovan posle uvoenja diktature kralja Karola
II Elijade ne pominje svoju tadanju ideoloku bliskost sa Gardom, niti
uee u njenim predizbornim aktivnostima, ve internaciju objanjava
svojim odbijanjem da potpie ponuenu izjavu kojom bi osudio ve zatvo
rene prijatelje (v. Eliade 1998: 6667). Na taj nain, u oima njegovih ame
rikih i evropskih italaca neupuenih u dramatine politike okolnosti i
krvave sukobe u predratnoj Rumuniji, legionarska epizoda Elajadeove
(auto)biografije pretvorena je u pitanje asti i line privrenosti profesoru
i zatoenim prijateljima. Taj utisak Elijade dodatno pojaava komentarom
povodom smrti Joneskua (15. mart 1940) u kojem, alei za uiteljem iji je
13 Nae Jonesku mi je bio vie od omiljenog profesora smatrao sam ga svojim
gospodarom, vodiem koji mi je dat kako bih ispunio svoju sudbinu, tj. da budem
prvenstveno stvaralac u oblasti kulture jedinoj vrsti stvaralatva koju nam je, po
mom uverenju, davala Istorija. Nasuprot tome, Nae Jonesku je bio fasciniran misteri
jom Istorije, te se stoga, poevi od 1926. godine, strastveno angaovao u novinarstvu
i upetljao u politiku. Direktno ili indirektno, svi mi njegovi uenici i saradnici solida
risali smo se sa profesorovim politikim konceptima i izborima (Eliade 1998: 6).
studije i ogledi
koveg nosio, naglaava kako ga je ta smrt oslobodila obaveze iskazivanja

lojalnosti prema mentorovim politikim idejama:
Izgubio sam mog Maes tra, mog vodia i duhovno sam postao siroe. Ali, u
izvesnom smislu, njegova smrt me je oslobodila od nae neposredne prolosti, tj.
od ideja, nada i odluka koje je profesor zastupao poslednjih godina i koje sam,
iz odanosti, smatrao naom zajednikom stvari (Eliade 1998: 6 kurziv moj).
Ne dovodei u pitanje znaaj i ulogu Nae Joneskua u ideolokoj tran

sformaciji mladih rumunskih pisaca (Generacije 1927) okupljenih oko
njegovog lista Re (Cuvntul), ini se da Elijade sopstvenu odgovornost
za podrku legionarskom pokretu olako prebacuje na plea ovog buku
retanskog Sokrata14. Naime, nisu ba svi njegovi uenici i pripadnici te
grupe mladih intelektualaca postali zagovornici ideologije Gvozdene gar
de neki od njih su, poput Sebastijana i Eena Joneska (Eugne Ionesco/
Eugen Ionescu, 19091994), bili antifaisti, iako nisu pripadali marginalnoj
rumunskoj komunistikoj levici. U drami Nosorog (Rhinocros, 1959),
alegoriji u kojoj se ljudi pod uticajem totalitarne ideologije pretvaraju u
nosoroge (proces rinocerizacije), Een Jonesko je svog profesora i pre
zimenjaka (sa kojim nije bio u rodbinskim odnosima) ovekoveio u liku
Logiara Nosoroga sa eirom15. Za razliku od njega, Elijade je 1967.
godine za Filozofsku enciklopediju napisao pohvalnu odrednicu o svom
profesoru, u kojoj je istakao da je, uprkos malom broju naunih radova,
Joneskuov uticaj u periodu od 1922. do 1940. bio ogroman njegova pre
davanja i spisi pobudili su novi interes za metafiziku i religijsku filozofiju u
Rumuniji (Eliade 1967: 742).
Do smrti, 1986. godine, Elijade je uporno istrajavao u nastojanju da
preutkivanjem, neuverljivim dodatnim objanjenjima, pa i oitim neisti
nama16, izbegne suoavanje sa sopstvenom prolou i jasno odredi stav pre
14
Osim zbog svoje harizmatinosti i umea voenja polemikih rasprava, Jone

sku je ovaj nadimak dobio i zbog toga to tokom profesorske karijere nije napisao
nijednu knjigu. Njegovi uenici su posthumno objavili njegova predavanja, a Elijade je
1937. godine uredio i objavio njegove lanke u knjizi Roza Vnturilor (Rua vetrova
ili Vetrokazi).
15 Pre nego to e postati lik iz Nosoroga i pre nego to e biti nazvan odvratnim
mrtvacem koji je usmerio mladu generaciju prema ekstremnoj desnici, stvarajui na
taj nain jednu glupavu, zastraujuu reakcionarnu Rumuniju, Nae Jonesku je i za
Eena Joneska, kao i za mnoge druge iz te generacije, bio znaajna linost (Petreu
2011: 105). U svojim memoarima Jonesko ga naziva faistikim profesorom (Ionesco
1998: 113). O filozofskim i politikim idejama Nae Joneskua videti novije radove: Bili
u 2007; Surugiu 2009.
16 Osim pomenute neistine iz pisma olemu, upeatljiv primer su intervjui u
kojima je 1982. godine u rumunskoj tampi Elijade negirao legionarsku prolost,
karakteriui sebe kao antifaistu! Videti Ionaid 1990: 11.
113
114
ma fenomenu rumunskog faizma. Stoga je, prikazujui njegovu dvotomnu

Autobiografiju, S. Kain opravdano i sa aljenjem primetio:
Elijade nikada nije direktno odbacio svoju ideoloku privrenost Legionar
skom pokretu, a u padu i propasti tog pokreta pre je video neizbeni rezultat
politike naivnosti, nego pozitivnu stvar. On je veoma nalikovao onim sim
patizerima sovjetskog komunizma koji su odustali od svoje veze sa njim, ali
se nikada nisu odrekli ideologije kojoj su poklonili svoju mladalaku odanost
(Cain 1989: 29).
Ipak, brojni Elijadeovi uenici i sledbenici u istraivanju religija deli

li su sklonost svoga uitelja da legionarsku epizodu tumae kao inci
dent i svojevrsni danak njegovoj lojalnosti Nae Joneskuu, te da naglaava
ju filozofsko-spiritualni, apolitini karakter itavog njegovog dela. Snaan
podsticaj za promenu takve ocene predstavljalo je objavljivanje pomenu
tog Dnevnika 1935-1944 Mihaila Sebastijana (rumunsko izdanje 1996;
francusko 1998; englesko 2000), koji je izazvao burne rasprave o (pred)
ratnoj rumunskoj prolosti, antisemitizmu i ulozi koju su vodei rumun
ski intelektualci imali u nastanku i razvoju Legionarskog pokreta, kao i
funkcionisanju Antoaneskuovog reima. Odavno ve zaboravljen kao pisac
romana i drama, Mihail Sebastijan je pola veka posle fizike smrti svedo
anstvom o faistikim godinama poeo svoj drugi ivot, koji je, po
uticaju i odjeku, daleko premaio okvire rumunske knjievnosti i kulture.
ovek istananog senzibiliteta (opsednut knjievnim stvaralatvom, lju
bavnim vezama, muzikom, pozoritem i prirodom), Sebastijan je u dnev
nikim zapisima o olovnim vremenima (pred)ratne buke i besa i rastue
bestijalnosti, ispisao gorko svedoanstvo o nestanku solidarnosti i prijatelj
stva unutar rumunske kulturne elite kojoj je pripadao. Opisi niza diskri
minatorskih mera (gubitak posla, zabrana objavljivanja, uvoenje obaveza
fizikog rada, posebnog oporezivanja, vesti o pogromima i deportacijama
Jevreja) predstavljaju istorijsku pozadinu intimne drame ovog asimi
lovanog Jevrejina kome je osporena ne samo (za njega, samorazumljiva)
pripadnost rumunskoj kulturi17, ve i sama fizika egzistencija. Suoen sa
17 Predistoriju Dnevnika 1935-1944 ini skandal nastao 1934. godine posle
objavljivanja otvoreno antisemitskog predgovora Nae Joneskua Sebastijanovom roma
nu Za dve hiljade godina (De dou mii de ani). Glavnom junaku (piscu) romana, koga
mui problem dvostrukog (rumunsko-jevrejskog) identiteta, Jonesku je jasno poruio:
Pripadnost nekoj posebnoj [nacionalnoj] zajednici nije stvar individualnog izbora
Neko moe biti u slubi zajednice, moe joj sluiti na veoma znaajan nain, ali ga to
nee njoj uiniti bliim To je asimilacionistika iluzija, to je iluzija mnogih Jevreja
koji iskreno veruju da su Rumuni Zapamti da si ti Jevrejin!... Jesi li ti Josif Hehter,
ljudsko bie iz Brailje na Dunavu? Ne, ti si Jevrejin iz Brailje na Dunavu Hehteru,
zar ti ne osea kako te hladnoa i mrak obavijaju? (cit. prema: Manea 1998: 34).
Poto je pisanje predgovora dogovorio 1931. godine, pre Joneskuove legionarske kon
studije i ogledi
stalnom pretnjom smrti tokom najgoreg pogroma u istoriji, ovaj religio

zno indiferentni individualista odluno je odbio ponuenu slamku spasa
pokrtavanje u katolicizam:
Negde na nekom ostrvu sa suncem i hladovinom, usred mira, sigurnosti i
sree, u krajnjoj liniji bi mi bilo nevano da li sam Jevrejin ili nisam. Ali ovde
i sada, ne mogu biti nita drugo, niti mislim da bih to zaista eleo (Sebastian
2010: 452).
Beleei ove rei krajem 1941. godine dok do njega dopiru vesti o
masovnom unitenju istonih Jevreja i napretku Sila osovine na svim fon
tovima, a Rumunija objavljuje rat SAD Sebastijan svom oajanju dodaje
vest da su za njegovog prijatelja Elijadea tu godinu obeleile dve izvan
redne stvari: zapanjujua slabost sovjetskog vazduhoplovstva i itanje
poezije Kamoesa (Cames) (Isto, 454).
O razliitosti ivotnih iskustava i opredeljenja tokom ratnih godina ove
dvojice prijatelja svedoi Elijadeov Portugalski dnevnik (rumunsko izdanje
2006; englesko 2010), kojim je dodatno (re)aktualizovan spor o njegovim
politikim opredeljenjima jer nam je, kako to istie njegov uenik, prevo
dilac i biograf, prvi put omogueno da itamo Elijadeov dnevniki tekst
koji on, pre tampanja, nije redigovao (Ricketts 2010: ix).18 Iako u ruko
pisu nedostaju dve stranice u kojima se komentarie Legionarska pobuna
iz januara 1941. godine, Portugalski dnevnik jasno dokumentuje Elijadeo
ve profaistike stavove i njegovo opredeljenje za Sile osovine tokom Dru
gog svetskog rata. Ono to je ranije uporno nazivao zlonamerno irenom
legendom o njegovoj (pred)ratnoj prolosti i to je decenijama negirao,
sada je sam potvrdio: Korneliju Kodreanu stvorio je od mene fanatinog
verzije 1933, Sebastijan ga je, uprkos sadraju, objavio, a napade Joneskua i rumun
skih nacionalista (kao i jevrejskih) komentarisao je u eseju Kako sam postao huligan
(Cum am devenit hooligan v. izvode na engleskom: How I Became a Hooligan,
No.29, Plural, 2007, http://www.plural-magazine.com/?edition_id=10). U burnim ras
pravama povodom Joneskuovog predgovora Elijade nije podrao svog uitelja jer je
smatrao da njegova argumentacija (prema kojoj je za svakog Jevrejina, po definiciji,
nemogue spasenje) teoloki manjkava (v. Volovici 1991: 101105).
18 Znaaj injenice da tekst Portugalskog dnevnika Elijade nije podvrgao naknad
noj redakciji ne ogleda se samo u delovima dnevnikih zapisa koji se tiu iskazivanja
politikih uverenja i odnosa prema zaraenim stranama u Drugom svetskom ratu. U
sveskama Dnevnika koje je objavio sam Elijade teko bi mu promakao tekst poput
onog koji je zabeleio 11. decembra 1941. godine, iako u njemu nema tragova politi
ke nekorektnosti: Moja sposobnost za razumevanje i oseanje kulture u svim njenim
formama je neograniena. Samo kad bih bio u stanju da izrazim bar stoti deo od svega
onoga to mislim i znam, a to se razlikuje od naina na koji drugi to znaju! Ne veru
jem da sam ikada sreo genija takve sloenosti u svakom sluaju, moji intelektualni
horizonti su iri od onih Geteovih (Eliade 2010: 15 kurziv moj).
115
116
Rumuna koji strepi od poraza Nemake u ratu sa Jevrejima, Englezima

i Amerikancima, udruenim sa Rusima tim najbednijim slovenskim
elementom (Eliade 2010: 50; 49, 35)19.
2. Konteksti reaktualizacije: povratak prolosti

Pre objavljivanja Portugalskog dnevnika, Elijedeov ameriki biograf je u
knjizi o njegovim rumunskim korenima istraio Elijadeove veze sa Gvo
zdenom gardom i zakljuio da je re o situaciono uslovljenoj, kratkoj i
prolaznoj epizodi:
Elijade je u lancima tampanim u periodici izmeu januara 1937. i uvoenja
kraljeve diktature februara 1938. godine davao otvorenu i entuzijastiku podr
ku Legionarskom pokretu. Zbog devet ili deset eksplicitno pro-legionarskih
lanaka koje je napisao u tom periodu neto manjem od godine dana, kao i
zbog bliskog prijateljstva sa Nae Joneskuom, koji je od kraja 1933. godine bio
podravalac Legionara (mada nikada nije bio njihov lan), Elijade je postao
sumnjiv u oima vlasti (Ricketts 1988/II: 882).
Kasnija osporavanja ovog objanjenja bila su, osim objavljivanjem

novih izvora, u velikoj meri podstaknuta i uslovljena radikalnim politikim
promenama 1989. godine dramatinim slomom rumunskog socijalizma
nakon koga je jasno artikulisana potreba da se iznova rehabilituje i/ili kri
tiki preispita nacionalna prolost. Ne uputajui se ovde u prikaz post
komunistikih sporova o prolosti20, treba imati na umu da su teme poput
(rumunskog) faizma i antisemitizma bile kritika protivtea dominaciji
diskursa nacionalne viktimizacije. Takoe, rasprave o ovim temama dovele
su u pitanje raireno uverenje o mogunosti uspostavljanja direktnog poli
tikog, ideolokog i kulturnog kontinuiteta sa epohom koja je prethodila
(spolja nametnutom) komunizmu:
Mnogi pripadnici postkomunistike inteligencije su u potrazi za upotreblji
vom prolou, na ovaj ili onaj nain idealizovali prolost iz perioda pre komu
nizma. Oni su tragali za svojim vlastitim istinskim intelektualnim korenima
razliitim od falsifikata stvorenih komunistikim diskursom u meuratnoj
generaciji talentovanih mislilaca, pisaca, drutvenih naunika i umetnika. U
najmanju ruku, njihovu vrednost uzimali su zdravo za gotovo, esto im se divei
Nasuprot eksplicitno formulisanim antisaveznikim stavovima iz Portugalskog
dnevnika, Elijade je u knjizi razgovora sa Klod Anri Rokeom (Claude-Henri Rocquet,
Lpreuve du labyrinthe) 1978. godine tvrdio: Oseao sam neopisivo divljenje prema
hrabrosti i vrstini Engleza, prema njihovim gigantskim naporima da se, poevi goto
vo sa nule, naoruaju. Upravo zato sam i u Londonu i u Lisabonu uvek verovao u pobedu
saveznika (cit. prema ruskom prevodu: 1999 kurziv moj).
20 Detaljan pregled rasprava u postkomunistikoj rumunskoj istoriografiji videti
u: Petrescu and Petrescu 2007, Iordachi and Trencsnyi 2003.
19
studije i ogledi
kao svojim prethodnicima iz zlatnog doba netaknutog komunizmom (Live

zeanu 2006: 7 kurziv moj).
Istovremeno, ovi sporovi su voeni u irem kontekstu rasprava o

budunosti zemlje ije je politiko opredeljenje za evrointegracije (povra
tak u Evropu) pretpostavljalo prolazak kroz proces suoavanja sa pro
lou21. Uprkos privlanosti i politikoj korisnosti postkomunistikih
revizionistikih interpretacija istorije, kojima se komunistika epoha
sagledava kao svojevrsna aberacija u istorijskom razvoju nacije, ubrzo
je postalo oito da je nekritiko velianje antikomunistikog predratnog
naslea nedovoljno za postizanje refleksivnog ovladavanja prolou22.
Jer, poput mranog ormana iz koga se pomaljaju dugo skrivani ili zabo
ravljeni kosturi, pretkomunistika epoha takoe sadri niz elemenata koji
remete idilinu sliku nacionalne prolosti. Jedan od najznaajnijih odnosio
se na dugu tradiciju antisemitizma i sudbinu rumunskih Jevreja jer je u
savremenom evropskom seanju upravo Holokaust stekao status posebnog
i sutinski vanog mesta pamenja (lieu de mmoire):
Ova opsednutost fin-de-sicle Zapada jevrejskim Holokaustom nosila je u sebi
uznemiravajue implikacije za stanovnike Istone Evrope koji su se tek posle
1989. godine oslobodili tereta slubeno obavezujuih komunistikih tumae
nja Drugog svetskog rata. S jedne strane, Istona Evropa je posle 1945. godine
imala, u odnosu na Zapadnu, mnogo ega vie da se sea kao i da zaboravi.
U istonoj polovini Evrope bilo je mnogo vie Jevreja i vie ih je bilo ubijeno
veina ubistava odvijala se u tom regionu, a mnogi lokalni itelji su aktivno
21 ta moemo zakljuiti povodom sluaja Mihalia Sebastijana i njegove post
humne karijere? U krajnjoj liniji, da kretanje napred Istone Evrope ne bi trebalo pro
cenjivati samo prema njenoj sposobnosti da modernizuje svoje politike i ekonomske
strukture, ve i prema sposobnosti da se nedavna istorija tih drutava punih oiljaka
razjasni tako da ih usmeri ka celovitijoj istini. To nije nimalo lak zadatak i on je, pre
vashodno, posao intelektualaca, a ne politiara. Jer, naa budunost poiva na celovi
tom i potenom razum
evanju nae prolosti (Manea 1998: 37).
22 Istinski problem predstavljalo je iskuenje da se komunistiko pamenje nad
vlada njegovim prostim preokretanjem naopako. Ono to je nekada bilo zvanina isti
na sada je bilo iz korena diskreditovano i odbaeno postajui, na taj nain, zvanino
lano. Ali, ta vrsta razbijanja tabua nosi svoje sopstvene rizike. Pre 1989. godine svaki
antikomunista bivao je ocrnjen faistikim katranom. Ali, ako je antifaizam bio
samo jo jedna komunistika la, onda je veoma veliko iskuenje da se sada sa naknad
nim simpatijama i naklonou gleda na sve nekada diskreditovane antikomuniste,
ukljuujui i faiste. Nacionalistiki pisci iz tridesetih godina su se ponovo vratili u
modu. Postkomunistiki parlamenti u brojnim zemljama usvajali su predloge kojima
se slave linosti poput marala Antoaneskua u Rumuniji, ili njemu slinih, svuda po
Balkanu i Srednjoj Evropi. Donedavno osuivani kao nacionalisti, faisti i saradnici
nacista, njima su se sada dizali spomenici kao ratnim herojima. (Rumunski parlament
je ak odao potu minutom utanja maralu Antoanesku) (Judt 2005: 824).
117
118
u njima uestvovali. S druge strane, poratne vlasti istone Evrope su mnogo

veu brigu posveivale brisanju javnog seanja na Holokaust. To ne znai da
su na Istoku strahote i zloini rata bili umanjivani naprotiv, svuda su bili
iznova obnavljani u slubenoj retorici i uvani kao svetinje u spomenicima
i udbenicima. Stvar je jedino u tome to Jevreji nisu bili deo te prie (Judt
2005: 821822).
Naznaeni kontekst postkomunistike tematizacije prolosti u Rumu

niji posebno se jasno manifestovao u debatama o onim pripadnicima
Generacije 27 koji su, poput Elijadea, Siorana i Joneska, stekli svetsku
slavu u emigraciji. S jedne strane, njihova imena esto su navoena kao
potvrda znaajnog rumunskog doprinosa evropskoj kulturi, a njihovo delo
koristilo se kao argument u korist tvrdnje da Rumunija pripada Evropi.
Kao i veina stvaralaca predratne rumunske generacije mladih, oni su
bili antikomunisti, to ih je dodatno inilo pogodnim za ulogu kulturnih
heroja na koje su se, pored politikih aktera iz pretkomunistike bolje
prolosti, sada mogle pozvati nove postkomunistike elite u svojoj rekon
strukciji istinsko-nacionalne (kulturne i politike) tradicije. Zato je otkrie
tamnih mrlja iz prolosti Elijadea i Siorana imalo znaaj koji prevazilazi
uu biografsko-istoriografsku ravan, te je zahtevalo preispitivanje itavog
poduhvata nekritike rehabilitacije predratne prolosti kao samorazumlji
ve i vrste osnove za izgradnju evropske budunosti23. Jer, da ponovimo,
osim na ekonomskim interesima i politikim razlozima, stvaranje Evropske
unije poivalo je na iskustvu Drugog svetskog rata i pamenju Holokausta
kao apsolutnog zla. Iako sluaj Elijade nimalo nije bio usamljen primer
podleganja kulturnih heroja sirenskom zovu faistikih i antisemitskih
pokreta meuratne Evrope24, zakasnelo otkrie i postkomunistiki kon
tekst u kome se ono odvijalo uinilo ga je posebno znaajnim ne samo za
rumunsku politiku pamenja, ve i za kritiku tematizaciju istorije religija
kao naune discipline za ijeg je oca on decenijama vaio25.
23
U govoru koji je odrao 12. X 2003. povodom obeleavanja Dana seanja na

Holokaust, tadanji predsednik Rumunije je jasno naglasio: Radujui se budunosti i
istrajno teei ciljevima koji se od nas oekuju kao zemlje lanice Severnoatlantske ali
janse i budue lanice Evropske unije, imamo dunost da razumemo i prihvatimo sve
momente i lekcije prolosti (Wiesel 2004: 13).
24 Pored slavne Hajdeger-kontroverze, videti obiman materijal sakupljen i ana
liziran u prevedenoj knjizi Alistera Hamlitona, Faizam i intelektualci 19191945, (Vuk
Karadi, Beograd 1978), te zbornik radova Nancy Harrowitz (ed.), Tainted Greatness:
Antisemitism and Cultural Heroes, Temple University Press, Philadelphia 1994.
25 Do sada, sam Elijade-skandal ve je deceniju stara novost, pa je pria o nje
govom ivotu iznova napisana tako da je usredsreena na njegove formativne politike
grehe iz rumunskih tridesetih godina. Ipak, ostaju sutinski znaajna razmatranja pita
nja kako je Elijadeova politika karijera uticala na istoriju religija u njenom savreme
nom obliku Nastala je gotovo itava kuna radinost u kojoj se otkriva da Elijadeov
studije i ogledi
Potonja tema problematizovanje Elideovog konceptualno-teorij

skog i metodolokog zasnivanja istorije religija u svetlu njegovih neteorij
skih, politiko-ideolokih uverenja svakako zahteva specijalistiko pozna
vanje jedne sloene i razuene naune discipline. Povrno upoznavanje sa
obimnom literaturom itaoca koji nije ekspert u toj oblasti vodi zakljuku
o nemogunosti izvoenja jednoznanog, konkluzivnog stava o interferen
ciji teorijskih i praktino-politikih ili, ire, svetonazornih stavova ovog
autora26. Pojednostavljeno, mogu se razlikovati dve osnovne kole milje
nja koje su meusobno polemiki suprotstavljene u pogledu ocene uticaja
Elijadeovih politikih uverenja na njegovo teorijsko delo. Prvu, izrazito kri
tiku, predvode oni francuski i anglosaksonski autori (Laignel-Lvstin,
Dubuisson, Strenski, McCutcheon, Berger) koji u svojim radovima identi
fikuju postojanje izvesnog opteg obrasca (koda) Elijadeovog miljenja,
koji je izraen kako u njegovim politikim uverenjima, tako i u teorijskim
radovima o religiji:
Taj opti kod moe se, po mom miljenju, saeti na sledei nain: (1) radi
kalni tradicionalizam rumunske desnice za Elijadea nije bio samo politiki
program, ve dalekosena ontoloka osuda materijalnog, sekularnog, moder
nog sveta kojom se potvruje vrednost nostalgije za arhainim, kosmikim i
telurgijskim shvaenim kao fundamentalne ljudske kategorije; (2) duboko
mitsko-religijska, rumunsko-pravoslavna i delom volkish oseanja rumunske
desnice bila su u osnovi Elijadeovog dominantnog shvatanja religije i posebne
vrste univerzalne religijske vizije koje se vrsto drao arhajske, kosmike i
telurgijske religioznosti (Strensky 1989: 102).27
U Elijadeovom pristupu religiji kao fenomenu sui generis ovi autori

ne vide pokuaj utemeljenja autonomije predmetnog podruja istorije reli
gija, ve njegovu sklonost ka drevnim verovanjima i reafirmaciji mitskog
miljenja28, te trajnu odanost misticizmu i vitalizmu koji svoj pandan imaju
nauni rad nije samo metodoloki problematian, nego i sutinski kontaminiran nje
govim politikim sklonostima (Fisher 2010: 262).
26 Za utehu, moe se tvrditi da je slino i u sluaju primera iz drugih oblasti stva
ralatva, poput dugotrajne debate o odnosu Hajdegerove filozofije prema nacizmu.
27 Prema Dibuisonu opta shema koja se ispoljava u politikom i teorijskom
miljenju Elijadea (kao i Platona i Hajdegera), ukljuuje tri kljune karakteristike: (a)
tezu o ontolokoj cezuri i prioritetu Bia (Being); (b) duhovnoj superiornosti elite u
odnosu na mase i (c) pesimistiku koncepciju istorije shvaene kao opadanje i sveopta
dekadencija iz koje sledi nunost obnove (renovatio) pod vostvom najboljih, obnove
usmerene na povratak Izvorima (tj. epohi pre cezure). Videti: Dubuisson 2006: 235.
28 Elijade je najpoznatiji zbog njegovog oivljavanja arhajskih i primitivnih reli
gija, kao i znaaja koji je davao predakom nasleu sauvanom u agrarnim drutvima,
te u mitologiji i folkloru Verovao je da je mitologija bogatija i punija od istorijskih
religija Iako je esto smatran istoriarem, Elijade je u stvari zastupao jedan antiisto
rijski pristup u prouavanju religija, koji je zasnovan na intuiciji i imaginaciji, a koji je
119
120
u karakteristikama desnih ideologija i pokreta Elijadeove mladosti. Tako

je, nakon detaljne metodoloke i filozofske kritike Elijadeove koncepcije
istorije religija, Danijel Dibuison zakljuio da njegovi kljuni koncepti
sveto, homo religiosus, arhajska ontologija, mit o reintegraciji, krvna rtva i
orgijastiki ritual obrazuju fantastinu i varvarski ivu sliku koja je samo
religijski prevod njegovih ranijih politikih opsesija (Dubuisson 2006:
260). Ranije formulisane teorijsko-metodoloke primedbe Elijadeovom
shvatanju istorije religija (npr. Brown 1981) u ovom tipu kritike se siste
matizuju29 i dovode u vezu s njegovim predratnim ideolokim stavovima,
pa otkrie njegove nekadanje privrenosti faizmu postaje klju za novo
itanje itavog njegovog opusa. Takvom pristupu odupire se druga kola
miljenja, koja uglavnom okuplja Elijadeove ake (Ricketts, Renie, Allen,
Cave, Ellwood, Olson), koji i kada (nerado) priznaju uiteljevu mladalaku
fascinaciju rumunskom varijantom faizma, uporno poriu njen uticaj na
njegovo posleratno nauno stvaralatvo. Prema njima, korienje Elijadeo
vog biografskog mladalakog greha u kritici njegovog shvatanja istorije
religija predstavlja primer argumentacije ad hominem, koja se, poput mode,
poslednjih decenija proirila u okviru studija religije30. Priznavajui da je
prema dananjim standardima Elijadeov nacionalizam iz tridesetih godi
na svakako odbojan, Brajan Reni istie kako ne samo da nema dokaza
o Elijadeovom stvarnom lanstvu, aktivnoj slubi ili ueu u faistikim
on nazivao kreativnom teorijom interpretacije ili hermeneutikom. To je bio jedan
romantiarski pristup koji ga je vodio uverenju da moderno i desakralizovano drutvo
treba da se bekstvom iz civilizacije vrati svom rajskom i istom poreklu. inei to,
savremeno drutvo bi bilo u stanju da ponovo otkrije Sveto. Na taj nain, istorija reli
gija postaje panaceja za truli i sekularni zapadni svet (Berger 1994: 66; 68).
29 U novijem radu Daglas Alen sumira teorijsko-metodoloke primedbe na sle
dei nain: Elijadeovom naunom pristupu fenomenu religioznosti kritiari preba
cuju da predstavlja istu ilustraciju onog tipa uenosti koji se odlikuje nekritikim
generalizacijama, univerzalizmom, esencijalizmom, tenjom ka utemeljenjem, anti
istorizmom i nemogunou proverljivosti, te da ne zadovoljava savremene rigorozne
kriterijume naunosti. Takoe, Elijade je romantiki, subjektivni, nekritini apologeta
religijskog i mitskog pogleda na svet (Allen 2011: 20). U osnovi, savremene teorij
sko-gnoseoloke kritike Elijadea oslanjaju se na ocenu Hansa Penera: Nauka o religi
ji koja se temelji na misteriji, ostaje jedna misteriozna nauka (cit. prema: Dubuisson
2006: 186).
30 Pomodna struja u studijama religije posebno je opasan tip bavljenja naukom
jer napada pojedince zbog toga to nisu imali ispravan politiki stav tokom svoje kari
jere. Mada nije usamljen kao objekt takvih politikih kritika, Elijade je omiljena meta
za taj tip napada od strane kritiara koji tvrde da je njegov nauni rad oblikovan i
doveden u pitanje njegovom prolom politikom pripadnou. Postoji nekoliko zago
vornika takvog naunog pristupa koji rezultuje ad hominem argumentima i opasnim
traganjem za dokazima o politiki neispravnim uverenjima u naunim delima linosti
koju napadaju (Olson 2011: 36).
studije i ogledi
ili totalitarnim pokretima, nego ni indicija da su ti nacionalistiki ideali

(posle ispoljavanja njihovih nasilnih konsekvenci) uticali na njegov nauni
rad. Prema njegovoj oceni, postoje jasni pokazatelji da upravo oni nau
nici koji su publikovali svoja sumnjienja Elijadea slede prvenstveno sop
stvene politike ciljeve, ne obazirui se mnogo na tekstualne izvore kojima
se bave (Rennie 1996: 177). Na taj nain argument o politizaciji nauke o
religiji okree se protiv Elijadeovih kritiara, kojima njegovi branioci pre
bacuju ili leviarsku politiku inspiraciju (tradicija kritike teorije) ili post
modernistiku tenju ka dekonstrukciji etabliranih naunih autoriteta.
U svakom sluaju, po njihovom miljenju, sporove o vrednostima i mana
ma Elijadeove nauke o religiji treba osloboditi od fokusiranja na njegov
(pretpostavljeni ili stvarni) faizam jer, bez obzira da li je ispravan ili
pogrean, esencijalistiki ili ne, Elijadeov religijski univerzalizam se onto
loki i moralno zaista veoma razlikuje od rasizma ili nacionalizma koji su u
sutini faizma (Ellwood 1999: 111). Prema njihovom dubokom uverenju,
Elijadeova kritika modernog, sekularnog drutva u kome je ovek, uprkos
inherentno ljudskoj potrebi za svetim, izgubio sposobnost prepoznavanja
njegovog ispoljavanja (hijerofanija), formulisana je sa stanovita univerza
listikog novog humanizma, a ne faistikog rasnog ili nacionalnog eks
kluzivizma31.
Snaan dodatni podsticaj da navedene rasprave prerastu granice isto
rije religija kao usko specijalizovane naune discipline predstavljale su pro
mene koje su se poetkom devedesetih godina XX veka odvijale u oblasti
komparativnih studija faizma. Naime, posle duge dominacije politike i
socijalne istoriog rafije (oslonjenih na teorije totalitarizma ili marksistiku
paradigmu klasne borbe i kapitalistikih proizvodnih odnosa), novija istra
ivanja faizma su pod uticajem jeziko-kulturalistikog obrta u velikoj
meri redefinisala svoj metodoloko-teorijski pristup, kategorijalni aparat,
kao i tematske i saznajne prioritete:
Tokom poslednjih dvadeset godina komparativne studije faizma sve vie su
bile usmeravane na njegove ideoloke i kulturne dimenzije, te su vremenom
postale usredsreene na ideologiju. Moemo ak rei da su se analize tako
zvanog generikog faizma sa socioloke prebacile na naglaeno politiku
perspektivu, koja mnogo veu vanost pridaje ideologiji i kulturi nego to je to
ranije bio sluaj. S druge strane, ta oblast istraivanja postala je u disciplinar
nom smislu mnogo ogranienija, sa jasno izraenom dominacijom istoriara
u odnosu na sociologe i politikologe (Pinto 2011: 1).
U poetku preteno ogranien na anglosaksonsku akademsku zajed

nicu, novi pristup je nauno interesovanje usmerio sa istoriografske tema
O Elijadeovom novom humanizmu videti detaljno u: David Cave, Mircea
Eliades Vision for a New Humanism, Oxford University Press, Oxford 1993.
31
121
122
tizacije pojedinih faizama ka komparativnom okviru i teorijsko-meto

dolokom razmatranju opteg pojma faizma (generic fascism) da bi se
uspostavio bar minimalni konsenzus o kljunim karakteristikama samog
empirijskog predmeta istraivanja. Oslanjajui se na prethodnike s kraja
sedamdesetih godina,32 Roder Grifin (Roger Griffin) je svojom Prirodom
faizma (The Nature of Fascism, 1991) pokrenuo itavu lavinu knjiga, stu
dija i diskusija koje su tokom poslednje dve decenije korenito preoblikova
le itavu oblast studija faizma. Prema njegovoj minimalnoj definiciji:
Faizam je rod politike ideologije ije je mitsko jezgro, u svojim raznovr
snim varijacijama, palingenetska forma populistikog ultranacionalizma
(Griffin 1991: 26). Stoga, da bi istorijski razliite politike pokrete i reime
(nezavisno od njihovog samorazumevanja) smatrali faistikim, moramo
u njihovoj ideologiji identifikovati sredinji mit o preporodu ili radikalnom
preobraaju (palingenesis) nacije shvaene kao ive, organske celine koja je,
uprkos procesu propadanja, sauvala sposobnost ponovnog raanja:
Faizam je rod moderne politike koja tei ostvarenju totalne revolucije u poli
tikoj i socijalnoj kulturi pojedine nacionalne ili etnike zajednice. Iako veoma
heterogen u pogledu posebne ideologije sa njenim mnogim varijacijama, po
drutvenoj podrci, obliku organizacije koju usvaja kao antisistemski pokret,
prema tipu politikog sistema, reima ili ideala domovine koje namerava da
ostvari, generiki faizam crpi svoju unutranju koheziju i afektivnu pokreta
ku snagu iz sredinjeg mita da e period vidljive dekadencije i degeneracije,
ubrzo ili kasnije, ustupiti mesto periodu ponovnog roenja ili podmlaivanja
u postliberalnom novom poretku (Griffin 2002: 24, f. 15).
Prema Grifinovoj analizi, faistiki pokreti lek za kulturni pesimizam

i nezadovoljstvo kvarenjem i opadanjem nacije ne trae, poput klasi
nog konzervativizma, u povratku na njenu prolost, ve u projektu (revolu
cionarnog) preobraaja koji e dovesti do stvaranja novog tipa drutva33.
Zato, on naglaava da faizam, iako kritikuje selektivno izabrane degene
rativne elemente modernog doba, pre predstavlja alternativni moderni
zam nego njegovo odbacivanje:
32
Videti: Juan Linz, Some Notes Toward a Comparative Study of Fascism in

Sociological Historical Perspective, u: W. Laqueur (ed.), Fascism: A Readers Guide,
University of California Press, 1976, 13121; George Mosse, Toward a General The
ory of Fascism, u: G. L. Mosse (ed,), International Fascism: New Thoughts and New
Approaches, Sage Publications, London 1979, 141; Stanley Payne, Fascism: Compari
son and Definition, University of Wisconsin Press, 1980.
33 U radovima iz sredine ezdesetih Dord Mos (Mosse) je interpretirao faizam
kao novi oblik kulturne revolucije, tj. kao napor da se razvije nova ideologija i kul
tura, ta da se stvori revolucionarni novi ovek umesto pragmatine, materijalistike i
liberalne kulture XIX veka (Payne 1995: 450451).
studije i ogledi
Faizam je programski modernizam koji tei osvajanju politike vlasti kako bi

ostvario sveobuhvatnu, totalizujuu viziju nacionalnog ili etnikog preporoda.
Njegov krajnji cilj je da prevladavajui dekadenciju koja je unitila oseanje
pripadnosti zajednici i modernost liila znaenja i transcendencije dovede do
nove ere kulturne homogenosti i zdravlja (Griffin 1991: 47, 2007: 148)34.
Formuliui koncept generikog faizma, Grifin je sledio Veberovo

(Weber) metodoloko uenje o idealnom tipu kao analitikom sredstvu
koje omoguava razumevanje i interpretaciju ne samo istorijski razliitih
oblika faizma, ve i savremenih neofaistikih ideja i raznorodnih pokre
ta nove desnice35. Poto je Grifinovo odreenje faistikog minimuma
izazvalo niz kontroverzi, nastajui novi konsenzus u okviru savremenih
studija faizma moemo pre identifikovati po konvergenciji stavova o onim
istraivakim temama i kulturalistikom pristupu koji su uspeno sinteti
zovani u Grifinovom heuristikom modelu, nego u potpunom slaganju oko
pojedinosti definisanja generikog faizma (vid. Iordachi 2010: 2425).
S obzirom na naglaavanje karakteristika faizma kao ideologije u ijem
je sreditu mit o preporodu (palingenesis), te praksa sakralizacije politike
(organski shvaene nacije, drave, partije, harizmatskog voe), koja sadri
niz rituala i obreda kojima se tei uspostavljanju jedinstva nacije radi nje
nog konanog spasenja (vaskrsa), ispostavlja se da Elijadeova legionar
ska epizoda nije zanimljiva samo sa stanovita istorije religija kao naune
discipline koja je tokom druge polovine XX veka bila pod njegovim for
mativnim uticajem, ve i iz perspektive novijih studija faizma u kojima,
34 Vie o tome videti u knjizi Modernism and Fascism. The Sense of a Beginning
under Mussolini and Hitler: U njoj se tvrdi da je faizam u meuratnom periodu bio
bar za njegove najpredanije, idealistike aktiviste sredstvo ostvarenja zanosnog
cilja: da se ne gleda nemono kako se istorija odvija, ve da se, s pogledom usmerenim
ka novom horizontu i novom nebu, istorija zaista stvara Osovina koju su stvorile
Nemaka i Italija prouzrokovala je, direktno ili indirektno, smrt miliona ljudi, a same
te nacije ostavila je u ruevinama neispunjenih obeanja i slomljenih snova. Ipak, nji
hove ambicije, neuspesi i zloini protiv ovenosti ostae neshvaeni ako odgovarajui
znaaj ne pridamo ulozi koju je u mobilizaciji njihovog ljudstva (kako vojnog, tako i
civilnog) imalo svesno podsticano revolucionarno iskustvo da se, osloboeni od ogra
nienja normalnih vremena i konvencionalne moralnosti, oni nalaze na kraju istori
je, te da aktivno menjaju njen tok (Griffin 2007: 4).
35 O postfaizmu i novoj desnici videti Grifinove radove: Between metapo
litics and apoliteia: The Nouvelle Droites strategy for conserving the fascist vision in
the interregnum, Modern & Contemporary France, 8(1), 2000, 3553; Interregnum or
endgame? The radical right in the post-fascist era, Journal for Political Ideologies,
5(2), 2000, 167178; A Fascist Century: Essays by Roger Griffin, Palgrave Macmillan,
2008, (Part III: Fascisms Evolution Since 1945, str. 115202); From Slime Mould to
Rhizome: An Introduction to the Groupuscular Right, Patterns of Prejudice, 37(1),
2003, 2750.
123
124
kako je nagoveteno, upravo religijsko-mitske teme i koncepti zauz imaju

znaajno mesto.
Skicirani problemski okvir u ijem sreditu je tema Elijadeovog odno
sa prema Legionarskom pokretu moe se prikazati u vidu koncentrino
rastuih krugova. Najui bi bio individualno-biografski, jer bi sadrinski
bio ogranien na istoriografsku rekonstrukciju Elijadeovog ivota i dela u
(pred)ratnim godinama, tj. u periodu od njegovog povratka iz Indije (kra
jem 1931) do dolaska u Pariz (1945). S obzirom na to da se ve kao dvadese
togodinjak, nakon objavljivanja Duhovnog itinerera (Itinerariu spiritual)
1927. godine, Mira Elijade nametnuo kao predvodnik itavog rumunskog
Mladog pokoljenja36 (koje se obino naziva Generacijom 1927 ili, prema
knjievno-debatnom udruenju osnovanom 1932. godine, grupom Krite
rion), razmatranje njegove biografije postaje deo istoriog rafije generacijski
profilisanog kulturnog pokreta koji je, okupljajui niz istaknutih stvarala
ca37, okonao svoje postojanje u dramatinim politikim okolnostima i ide
olokim sukobima koji su doveli u pitanje poetnu generacijsku solidarnost
njegovih pripadnika. Jer, iako su mladi koji su formirali tu generaciju
imali nekakav oseaj porodice koji ih je zbliavao (Petreu 2011: 45), Seba
stijanov Dnevnik, izmeu ostalog, slikovito dokumentuje ta se desilo sa
prijateljstvima (ili, moe biti mrnjama) meu pripadnicima ove generacije
kada su, pod veoma dramatinim drutvenim i politikim uslovima kasnih
tridesetih, napravili drastino razliite ideoloke izbore (Calinescu 2002:
650). Kako su ti izbori bili (ne)povezani sa poetnim kulturno-moderni
stikim projektom Mladog pokoljenja, predstavlja optije pitanje za jednu
sociologiju politike i kulture. Sa stanovita istorije ideja, to pitanje vodi ka
raspravi o konceptima i teorijskom okviru razumevanja i tumaenja feno
mena faizma kako njegovoj generikoj prirodi, tako i posebnim for
mama njegovog istorijskog ispoljavanja. Na kraju, bar kada je o Elijadeu re,
najiri tematski krug predstavljala bi istorija i filozofija religije u okviru
kojih bi se njegov teorijski doprinos razmatrao iz perspektive uticaja njego
vih ideolokih i, ire, svetonazorskih uverenja.
Odlazak Elijadea u Indiju ironino je opisan u ondanjim novinama (Vremea,
29. novembra 1928) kao odlazak Dalaj Lame Mladog pokoljenja (vid. -
2007: 54).
37 Osim svetski poznatih imena Elijadea, Siorana i Joneska, te pominjanog Miha
ila Sebastijana, Mlado pokoljenje inili su knjievnici, filozofi, glumci i publicisti, iji
je znaaj za rumunsku kulturu neporeciv: Konstantin Nojka (Constantin Noica, 1909
1987); Petru Komarnesku (Petru Comarnescu, 18941957); Mira Vulkanesku (Mir
cea Vulcnescu, 19041952); Kamil Petresku (Camil Petrescu, 18941957); Mihail
Polihronijade (Mihail Polihroniade, 1906-1939); Aravir i Haig Akterijan (Aravir,
19071997; Haig, 19041943); Emil i Dan Bota (Emil Botta 19111977; Dan Botta,
19071958).
36
studije i ogledi
Obim i sadrina jedne studije, sasvim oigledno, ne mogu obuhvati

ti naznaene teme i ukljuiti u sebe pomenute razliite pristupe. U ovom
radu moj cilj je znatno skromniji i svodi se na pokuaj korienja jednog
od Elijadeovih teorijskih koncepata onog koji on oznaava sintagmom
Teror Istorije u interpretaciji njegove vezanosti za ideologiju rumun
skog faizma. Uprkos svojoj ogranienosti, ostvarenje tog cilja pretpostavlja
upoznavanje kako sa osnovnim karakteristikama ideologije Legionarskog
pokreta, tako i sa istorijatom njegovog nastanka, razvoja i sloma.
3. Legionarski pokret:
osobenosti rumunske varijante faizma
Objanjavajui krajem 1937. godine zato veruje u pobedu Legionarskog
pokreta, Elijade je naglasio kako se taj pokret razlikuje od svih ondanjih
zagovornika revolucionarnih promena:
Ceo svet danas ivi u znaku revolucije. Ali, dok drugi narodi tu revoluciju
ostvaruju u ime klasne borbe i primata ekonomije (komunizam), drave (fai
zam) ili rase (nacizam), Legionarski pokret je nastao pod znakom Arhanela
Mihaila i pobedie uz pomo Boje milosti. Zato, dok su sve druge savremene
revolucije politike, legionarska revolucija je duhovna i religiozna Za razli
ku od drugih revolucija, koje za cilj imaju osvajanje vlasti od strane drutvene
klase ili pojedinca, legionarska revolucija ima za cilj Spasenje naroda, njegovo
pomirenje sa Bogom kako je to rekao Kapetan. Pobeda Legionarskog pokre
ta nee samo vaspostaviti dostojanstvo naeg naroda i stvoriti jednu asnu i
snanu Rumuniju, ve e stvoriti i novi tip ljudi koji e biti u skladu sa novim,
celovitim nainom ivota ( 2001).
Uprkos isticanju spiritualno-religijskog karaktera ovog pokreta

(mistika sekta), ova ocena izreena je tokom kampanje za opte izbo
re na kojima su, pod imenom Sve za otadbinu (TPT)38, Kodreanuovi
legionari osvojili gotovo petsto hiljada glasova, te postali trea po snazi
politika partija u rumunskom Parlamentu. Iako je od osnivanja Legio
na Arhanela Mihaila (1927. godine) Kodreanu kritikovao parlamentarni
reim a demokratiju smatrao faktorom raspada jedinstva nacije,39 njegov
pokret je tokom tridesetih godina, pod razliitim imenima, uestvovao na
izborima beleei stalni rast (od jednog poslanikog mesta 1931. godine do
TPT skraenica od Totul pentru ar
Osnovni Kodreanuov argument protiv parlamentarne demokratije glasi:
Demokratija unitava jedinstvo rumunske nacije, deli je na politike partije i podstie
Rumune da mrze jedni druge, te tako podeljeni narod izlae ujedinjenom bloku jevrej
ske vlasti u tekom trenutku nacionalne istorije (Codreanu 1937: 328). Opirnije vide
ti u Kodreanuovoj knjizi Mojim legionarima (Pentru Legionari, 1937; engleski prevod
1976; ruski 2008).
38
39
125
126
ezdeset i est 1937). Vanu ulogu u rastu popularnosti i uticaja Legionara

imala je harizma njihovog voe Kornelija Zelja Kodreanua (Corneliu Zelea
Codreanu):
Iako se Kodreanu nije odlikovao nekom velikom pameu i nije bio poseban
govornik, ne mogu mu se poricati niti taktika lukavost, niti reiserske spo
sobnosti U njemu su se meali nemaki princip voe (Fuhrerprinzip), ideja
hrianskog apostola i lokalna, balkanska predstava hajduka razbojnika na
velikom putu koji ustaje u zatitu slabih i ugnjetenih (- 2007:
115)40.
Roen 1899. godine u moldavskom gradiu Huiju (Hui), budui

vatreni zagovornik rumunstva (Romnismul) poticao je iz etniki meo
vite porodice majka mu je bila nemakog porekla, a otac, srednjokol
ski nastavnik, svoje ukrajinsko-poljsko prezime Zieliski rumunizovao
je u Zelja Kodreanu. Etniko poreklo i odrastanje na periferiji Rumuni
je41 pojaalo je nacionalizam mladog Kodreanua, koji je posle zavretka
petogodinje vojne kole42 upisao studije na Pravnom fakultetu u Jaiju
(Jai). Pored iskustva Prvog svetskog rata (u kome je zbog mladosti odbi
jen kao dobrovoljac), presudan uticaj na formiranje politikih stavova mla
dog Kodreanua izvrili su posleratni nastanak Velike Rumunije (Romnia
Mare) i izbijanje Oktobarske revolucije u Rusiji. Iako je teritorijalno proi
renje rumunske Stare kraljevine (Vlake i Moldavije) pripajanjem sever
ne Bukovine, Transilvanije, Besarabije i dela Dobrude smatrano ostva
renjem vekovnog sna o ujedinjenju svih Rumuna, ono je novonastalu
dravu suoilo sa injenicom da treinu njenog stanovnitva ine nacio
nalne manjine Maari, Nemci i Jevreji. S obzirom na to da je manjinsko
stanovnitvo veinom pripadalo razvijenijim, urbanim slojevima, rumun
ski nacionalizam je, uprkos stvaranju Velike Rumunije, ostao optereen
sindromom male nacije egzistencijalnom nesigurnou, opasnou
od gubitka kulturnog identiteta, te strahom od inorodne politike i eko
40
Detaljnu analizu Kodreanove harizme videti u: Iordachi 2004.

Bilo da je poljskog (kako to nagovetava izvorno prezime Zelinski) ili rumun
skog porekla (kako je on uvek tvrdio), strano zvuanje njegovog imena podsea na
uestalu pojavu da nacionalistike voe potiu iz pograninih oblasti (poput Hitlera ili
Degrela [Degrelle]), ili od asimilovanih nacionalnih grupa kao u sluaju Salaija
(Szlasi), Gembea (Gmbs) i Jorge (Iorga) (Weber 1965: 517). Novo prezime Jon
Zelinski je izabrao u ast svojih predaka umara iz Bukovine (Codru na rumunskom
znai uma).
42 U stvari, vojno obrazovanje formiralo je moj ceo ivot. Red, disciplina i hije
rarhija, koje sam upio u svoju krv od ranog detinstva zajedno sa oseanjem ratnikog
dostojanstva, bie crvena nit koja povezuje svu moju kasniju delatnost. Tu sam takoe
nauio da govorim kratko, to je kasnije izazvalo u meni maniju prema brbljanju i
praznoj retorici. Tu su me nau ili da volim rov i prezirem salon ( 2008: 19).
41
studije i ogledi
nomske dominacije nad preteno seljakim rumunskim masama.43 Ogra

nienost kapaciteta i instrumenata Velike Rumunije kao nacionalizirajue
drave44 bila je dodatno istaknuta pritiskom meunarodnih politikih fak
tora koji su insistirali na ustavnom potovanju manjinskih prava, posebno
na priznanju politikih i graanskih prava Jevreja (5% od ukupnog stanov
nitva), kojima je osporavano rumunsko dravljanstvo. Dok su zapadni
(maarski i nemaki) Jevreji smatrani dominantnim (trgovako-ban
karskim) elementom u ruralnoj ekonomiji sa izraenim kulturnim prima
tom u okviru slobodnih profesija, istoni Jevreji bivi podanici Ruske
imperije percipirani su kao jedna kulturno zatvorena grupa koja se opire
asimilaciji i onemoguava ostvarenje ideala nacionalnog jedinstva. Tradi
ciju devetnaestovekovnog rumunskog antisemitizama dodatno je pojaala
Boljevika revolucija jer je Jevrejin sada oliavao dvostruku opasnost za
rumunsku naciju ne samo bankarsko-trgovaku i kapitalistiku eksploa
taciju sela, ve i ideologiju proleterskog internacionalizma koja dovodi u
pitanje samo postojanje nacije i drave45. Zato su ranih dvadesetih godina
u urbanim centrima nikle brojne organizacije koje su u ime nacionalnog
jedinstva odbacivale klasnu borbu kao instrument jevrejske zavere, dok
su istovremeno postojei liberalno demokratski poredak smatrale ustup
kom inostranim pritiscima i izdajom (rumunskih) nacionalnih intere
sa. Reju, ideologija ovih politikih grupa bila je u odnosu na status quo
revolucionarna, iako je bila antikomunistika46. Brojne grupe zagovor
O sindromu malih nacija videti opirnije u: Itvan Bibo, Beda malih istono
evropskih drava..
44 Prema Roderu Brubejkeru: Nacionalizirajua drava je ona koja se shvata
kao drava jedne ili za jednu posebnu etnokulturnu glavnu naciju (core nation) iji
jezik, kultura, demografsko stanje, ekonomski napredak i politika hegemonija moraju
biti zatieni i potpomognuti od strane drave. U tom sluaju, dva kljuna elementa su:
(1) oseanje vlasnitva nad dravom pojedine etno-kulturne nacije koja se poim
a kao
razliita od ukupnog stanovnitva koje ima dravljanstvo ili stalni boravak u toj dravi;
(2) postojanje dopunskog ili kompenzatorskog projekta u korienju dravne vlasti
kako bi se unapredile posebnosti glavne nacije i njeni interesi koji su ranije nead
ekvat
no ostvarivani (Brubaker 1996: 103104).
45 Prema Leonu Voloviciju, osnovna novina Kodreanuovog antisemitizma u
odnosu na dotadanji bilo je upravo izjednaavanje Jevreja sa boljevizmom: Poetni
podsticaj za stvaranje legionarskog pokreta bila je instinktivna mobilizacija mladih
ljudi protiv novog oblika jevrejske pretnje boljevizma (Volovici 1999: 64).
46 Na taj nain, faisti su bili ili teili da budu revolucionari. Ali, sebe su videli
suprotstavljene rivalskim revolucionarnim partijama sa kojima su se razilazili u sutin
ski vanom pitanju klasnoj borbi ili, s njihovog stanovita, nacionalnom jedinstvu.
To fundamentalno neslaganje iz koga je sledilo rivalstvo, nadmetanje i manevrisanje sa
revolucionarima druge vrste, uinilo je faiste neoekivanim saveznicima postojeeg
poretka ili reakcije. Njihovo nasilje protiv revolucionarnih takmaca sigurno je, bar na
43
127
128
nika (antiboljevikog i antikapitalistikog) treeg puta regrutovane su

prvenstveno meu studentima, koji su, pored antisemitizma, delili i ose
anje generacijske solidarnosti mladih ljudi okupljenih u univerzitetskim
centrima:
Tamo gde predstavnike institucije ne postoje ili, ako postoje, ne funkcioniu
kako bi trebalo, kole i univerziteti predstavljaju gotovo jedinu i svakako naj
pogodniju platformu za javne debate o nacionalnim i meunarodnim proble
mima, pa studenti svakako formiraju avangardu svih revolucionarnih pokreta.
to je zemlja zaostalija, to studenti igraju vaniju ulogu u politikom ivotu
(Weber 1966: 106).
Politika aktivnost Kodreanua na Univerzitetu u Jaiju moe poslu

iti za ilustraciju navedenog: od 1919. godine on nije bio samo jedan od
vodeih lanova Garde nacionalne svesti (Garda Contiinei Naionale)
usmerene na antikomunistiku propagandu meu radnitvom, ve i voa
Udruenja studenata hriana (Asociaia Studenilor Cretini, 1922), koje
se zalagalo za numerus clausus radi ogranienja broja Jevreja na univerzi
tetu. U ovom zahtevu (kao i u protivljenju ukidanju religijsko-pravoslavne
ceremonije na poetku kolske godine), Kodreanu je imao podrku svog
profesora Aleksanda Kuze (Alexandru Cuza, 18571944), koji je formuli
sao hriansko nacionalistiku doktrinu ili teoriju naunog antisemiti
zma,47 prema kojoj je numerus clausus smatran oblikom prelaska na slede
i, jedini logian i krajnji cilj numerus nullus (cit. prema: Volovici 1999:
25). Dekan pravnog fakulteta i profesor ekonomije, Kuza je bio poznat u
iroj, ne samo akademskoj, ve i politikoj javnosti sa vodeim rumun
skim istoriarem Nikolaem Jorgom (Nicolae Iorga, 18711940) osnovao je
1910. godine Nacionalno demokratsku partiju. Ipak, bez studentskih grupa
predvoenih Kodreanuom, Kuzin nauni antisemitizam ostao bi u sfe
ri opskurne teorijske publicistike, bez neposrednog uticaja na politiki
ivot Velike Rumunije. Nastankom ekstremnog nacionalistikog student
skog pokreta iji su pripadnici svoje nezadovoljstvo uslovima ivota i ogra
poetku, posluilo ouvanju sistema (ako ne i poretka) koji su odbacivali (Weber
1966: 104).
47 Sam Kuza na sledei nain formulie svoju doktrinu: Kuzizam predstavlja
celovit, unitarni i nauni sistem hriansko-nacionalistike doktrine, koji dokazuje u
celini svojih biolokih, teolokih, ekonomskih, sociolokih i istorijskih elemenata, kao
i svakom pojedinanom, da je jedino odrivo reenje jevrejskog pitanja eliminacija
idova to, u svim oblastima i u svako vreme, zahteva neposrednu akciju na osnovu
jasnog programa smiljenog za tu neophodnu i ostvarivu eliminaciju (A. C. Cusa,
Doctrina naionalist cretin, 1928 cit. prema: Volovici 1999: 26). Za antisemitizam
Kuze videti njegov tekst Nauka antisemitizma iz novina Nacionalna odbrana (Apa
rarea Nationala, 15. nov. 1922), koji je pretampan u Kodreanuovoj knjizi Mojim legio
narima (Codreanu 2003: 3743; 2008: 4954).
studije i ogledi
nienim mogunostima dobijanja posla nakon studija usmerili na svoje

kolege pripadnike manjina (preteno Jevreje iz Besarabije), Kuzina nauka
dobila je svoju materijalnu snagu. Poto je status Jevreja pred usvajanje
izmena Ustava (2627. marta 1923) kojim su garantovana prava manjina
postao tema od optenacionalnog a ne uskouniverzitetskog znaaja, radi
kalne studentske nacionalistike grupe formirale su politiku organizaci
ju Ligu nacionalno-hrianske odbrane (Liga Aprrii Naional-Cretine,
ili LANC) na ijem elu je bio Kuza48. Pokret koji je zbog sklonosti ka
nasilnim demonstracijama smatran huliganskim, sada je dobio respekta
bilno akademsko vostvo49 i ciljeve koji su nadilazili univerzitetske okvire.
Sadrinski, pod sloganom RumunijaRumunima i simbolom kukastog
krsta ukraenog bojama nacionalne zastave, program Lige se svodio na
zalaganje za donoenje antisemitskih zakona i mera, te na estoko proti
vljenje usvajanju ustavne odredbe o dravljanstvu Jevreja kao izdaji naci
onalnih interesa pod diktatom inostranstva. Na taj nain, antisemitizam
Lige istovremeno je dovodio u pitanje itavu rumunsku politiku elitu,
parlamentarne partije i institucije, kao i tradicionalno shvaenu politiku
(politikanstvo)50, koja je, prema zamisli Kodreanua, morala biti zame
njena duhovnom obnovom pojedinaca i preporodom itavog naroda.
Razoarani usvajanjem ustavne odredbe, radikalni nacionalisti su sastavi
li listu politiaraizdajnika, koje je trebalo kazniti smru, ali je policija
zahvaljujui dojavi uhapsila Kodreanua i grupu njegovih pristalica. Uprkos
oslobaajuoj presudi, ovim hapenjem poela je spirala nasilja u kojoj su
se tokom narednih godina represivne mere vlasti smenjivale sa teroristi
48
Treba imati u vidu da je Kuza dvadesetih godina bio veoma potovan u Rumu
niji poto su tada ekstremistiki politiki antisemitizam odobravali istaknuti zvanini
ci. Zahvaljujui svojim godinama, Kuza je od 1922. godine predsedavao Veem posla
nika. Osnivanje LANC-a praeno je verskom slubom u episkopskom seditu, a
sveana skuptina je zatim odrana u glavnom holu najstarijeg univerziteta u Rumuni
ji. Uspon Kuzinog socijalnog poloaja nastavljen je tokom sledee decenije, iako nije
bio direktno povezan sa politikim uspesima ili neuspesima njegovog pokreta (Volo
vici 1999: 28).
49 Ohrabrenje studentskom pokretu esto je dolazilo od vodeih nacionalista,
koji su bili veoma potovani akteri u rumunskom akademskom svetu Podrka pokre
tu (ponekad eksplicitna, ali mnogo ee implicitna, tj. u vidu deljenja istih polazita)
bila je znatna unutar i izvan akademskih krugova, te je postala jo snanija kako se
prva posleratna decenija pribliavala svom kraju (Livezeanu 1995: 273274).
50 Jevrejski problem nije utopija, ve ozbiljno pitanje ivota i smrti rumunskog
naroda. Rukovodioci zemlje, objedinjeni u politikim partijama, sve vie postaju igra
ke u rukama jevrejskih snaga. To politikanstvo svojom ivotnom koncepcijom, mora
lom i demokratskim sistemom iz kojeg je nastalo, predstavlja istinsko prokletsvo palo
na glavu nae zemlje. Rumunski narod ne moe reiti jevrejski problem pre nego rei
problem svog politikanstva ( 2008: 137138).
129
130
kim akcijama Kodreanuovog okruenja51. Zatvorsko iskustvo radikalizova

lo je studente i podstaklo ih na stvaranje posebne organizacije (bratstva)
unutar Lige. Njihova sklonost ka direktnoj akciji, insistiranje na stvaranju
vrste organizacije (elija ili gnezda), kao i planovi iroke mobilizacije
masa (propaganda odozdo), postepeno su vodili ka rascepu LANC-a na
dve frakcije Kuzinu i Kodreanuovu:
Zavera iz 1923. godine i jo vie ubistvo efa policije doveli su do nape
tosti izmeu starijih nacionalista koji su, poput Kuze, odbacivali ilegalne
aktivnosti i nasilje, te besnih mladih proroka nacionalne revolucije po sva
ku cenu, nezavisno od zakonskih ogranienja. ak i kada su branili mlade
pobunjenike, starijima se nisu sviale njihove metode, te su se nadali da e
se oni ipak ubrzo nauiti da se uklope u postojee politike obrasce. S druge
strane, mlai, predvoeni Kodreanuom i Motom, eleli su stvaranje jednog
disciplinovanog pokreta, organizovanog i uniformisanog prema poluvoj
nom modelu pokreta koji bi nastavio njihovu raniju studentsku agitaciju
(Weber 1965: 526).
Odloen boravkom Kodreanua i Mote u inostranstvu, rascep je ozva

nien 24. juna 1927. godine, kada je osnovana Legija Arhanela Miha
ila (Legiunea Arhanghelului Mihail). Izbor ovog imena nije bio sluajan
u njemu je bio sintetizovan ideal vojnike organizacije, koja poiva na
hijerarhiji i uzajamnoj, bratskoj solidarnosti legionara okupljenih pod
titom i maem arhanela Mihajla, koji je pak simbolizovao pobedu
dobra nad silama zla (adajom)52. Osnivajui pokret, Kodreanu je svesno
odustao od formulisanja razraenog i jasnog politikog programa, isti
ui samo etiri opta rukovodea principa nove organizacije: (1) veru
u Boga; (2) veru u sopstvenu misiju, (3) meusobnu ljubav lanova i (4)
pesmu kao manifestaciju njihovih oseanja (vid. 2008: 216217).
Umesto politikog programa, novi pokret je ponudio apokaliptinu vizi
ju borbe snaga svetlosti i tame (olienih u rumunstvu i jevrejstvu),
te mesijansko uverenje svojih pripadnika da e delima, a ne politikan
stvom i doktrinarstvom, dovesti do stvaranja novog oveka i prepo
51
Jedan od najbliih Kodreanuovih saradnika, Jon Mota (Ion Moa, 19021937),

ubio je lana grupe koji je dostavio policiji spisak, ali je pod pritiskom javnog mnje
nja osloboen krivice u septembru 1924. Sam Kodreanu je 25. oktobra 1924. godine
ubio efa policije u Jaiju i ranio dvojicu policajaca, ali je osloboen krivice posle
suenja na kome je tvrdio da je sve to je uradio, uinio iz vere i ljubavi prema
otadbini!
52 Kao jedan od sredinjih ikonografskih simbola pravoslavnog hrianstva,
branilac od zla i zatitnik dobra, Arhanel Mihailo je bio u savrenoj simbiozi sa zah
tevom Legionara za duhovnim i nacionalnim proienjem Rumunije. Poput Arhan
ela Mihaila koji je ubio adaju, Kodreanu je smatran ovekom koji e unititi drutve
nu i politiku nepravdu. Zato je on prikazivan kao spasilac Rumuna od neprijatelja
nacije poput Jevreja i komunista (Turda 2005: 144145).
studije i ogledi
roda organski shvaene nacije53. Izbegavajui da se izjasni o posebnim

ekonomskim i socijalnim pitanjima, Legion je osigurao irok prostor za
taktike manevre u kojima su odluke i volja voe bile od odluujueg zna
aja. Istovremeno, insistiranjem na vrstoj unutranjoj disciplini lanstva
i detaljno razraenoj organizacionoj shemi pokreta54, zemaljski zastupnici
Arhanela Mihaila nalikovali su pravoj vojsci. Prisutna od samog poet
ka, ova naglaena militarizacija pokreta dodatno je ispoljena 1930. godine
osnivanjem njegovog vojnog krila, Gvozdene garde (Garda de Fier), koja
se esto poistoveuje s itavim Legionom. Garda sa zelenim uniformama
svojih pripadnika (ostali legionari najee su nosili stilizovane narodne
nonje), vojnom simbolikom i ritualima (zastave, znak, zakletve, marevi
uz pesme itd.), te hijerarhijom na ijem vrhu je bio Kapetan (Cpitanul),
predstavlja upeatljiv primer paramilitarnih organizacija karakteristinih
za meuratnu evropsku politiku scenu.
Iako je Legion Jevreje (kao kapitaliste i komuniste) smatrao svo
jim osnovnim neprijateljima, u predratnom periodu meta teroristikih
akcija Garde bili su preteno predstavnici izdajnikog i antinacional
nog reima, koji su smatrani slugama i oruem Jevreja. Poevi od
Kodreanuovog ubistva efa policije u Jaiju, legionarski Odredi smrti
(Echipa morii)55 izvrili su atentate na ak dvojicu rumunskih premijera
(Ion Duca, 1933; Armand Clinescu, 1939), pravdajui to nunou pru
anja otpora reimu koji je vie puta zabranjivao Legion, hapsio i ubijao
njegove pripadnike. Iako se moe tvrditi da su i vlasti i Garda doprino
sili brutalizaciji politikog ivota, nain na koji je Legion reavao sporo
ve sa otpadnicima ilustruje sektaku prirodu pokreta, koji je nasilju pri
begavao kao pedagokom sredstvu u odravanju sopstvenog jedinstva i
unutranje discipline. Kada je jedan od Kodreanuovih bliskih saradnika,
Mihail Stalesku (Mihai Stelescu), 1935. godine napustio Legion i osnovao
rivalsku organizaciju Rumunske krstae (Cruciada Romnismului), Gar
dini decemviri su ga na svirep nain ubili dok je leao u bolnici posle ope
racije slepog creva. Prema razliitim verzijama, deset gardista ispalilo je od
osamdeset do dvesta metaka u Staleskua, te zatim, igrajui i pevajui, noe
53
Nae Jonesku je filozofski obrazloio nepostojanje politikog programa: Ideo

logija je izmiljotina liberala i demokrata Nijedan od teoretiara totalitarnog nacio
nalizma nije stvorio neko uenje. Doktrina se oblikuje kroz svakodnevno delovanje
Legiona koje se razvija na osnovu odluka onoga kome je od Boga dato da ovde zapove
da (cit. prema: Ionaid 1990: 83).
54 O tome videti detaljno u Kodreanuovom priruniku za voe legionarskih
gnezda (cuiburi) ili elija: The Nest Leaders Manual (http://www.archive.org/deta
ils/TheNestLeadersManual)
55 Postojala su tri organizaciona oblika ovih odreda trojke (Nicadori), dese
tine (Decemviri) i Osvetnici (Rzbuntori)
131
132
vima i sekirama seklo njegovo telo do dolaska policije (vid. Ionaid 1990:
83, Weber 1965: 548). Jasno izraene ritualne karakteristilke ovog ubila
kog ina esto zasenjuju injenicu da Staleskuove ubice nisu ni pokuale
da pobegnu, ve su saekale policiju svesne da im sledi kazna56. I u drugim
sluajevima ispoljavanja ekstremnog nasilja legionari su se slino ponaa
li jer su, na taj nain, potvrivali vanost prinoenja sopstvene rtve za
napredak pokreta:
Nasilje i ubistvo su apsolutno nuni za vaskrsenje nacije. Poto akti koje oni
zahtevaju dovode u opasnost duu pojedinca koji ih izvrava, njegova rtva
je time jo vea. Kazna za izvrioca ne sastoji se samo od zemaljske kazne za
njegovo delo (koju ne treba da izbegava), ve i od mogueg gubitka venog
ivota to je krajnja rtva za Otadbinu koja se mora prihvatiti s radou.
Osnovna posledica takve politike teologije bio je jedinstveni kult smrti, neo
bino morbidan ak i za faistiki pokret (Payne 1995: 280).57
Svojevrsna legionarska thanatophilia moe se dovesti u vezu sa verom

u uskrsnue nacije, kome prethodi rtvena smrt njenih najboljih sino
va.58 Ritualno-simboliki izraz te vere ispoljen je u organizaciji manife
stacija koje su pratile sahranu Jona Mote i Vasila Marina (Vasile Marin),
dvojice legionarskih martira, koji su januara 1937. godine poginuli borei
se na strani Frankovih snaga u panskom graanskom ratu59. Uz pogreb
ne skupove i versku slubu, tela ove dvojice legionara prenesena su vozom
kroz sve regione Rumunije, a na usputnim stanicama okupljene mase pozi
vane su da se pokrste u legionarsku veru uz kolektivno ponavljanje rei
zakletve: Zaklinjem se pred Bogom, pred Vaom svetom rtvom za Hrista
i Legion, da se odriem zemaljske sree i ljudske ljubavi, te da sam radi vas
krsenja moga naroda spreman da umrem u svakom trenutku (cit. prema:
Sndulescu 2007: 265).
U soteriolokoj perspektivi (svojevrsnoj ekonomiji spasenja nacije),
individualna smrt je smatrana vrhuncem ivota, a uloga martira kljunim
56 Sutinski, simetrini aspekt ove ideologije odmazde bila je spremnost lanova
Gvozdene garde da prihvate konsekvence svoga nasilja, te tako zatvore niz sainjen od
osvetnikog nasilja, rtvenog ispatanja i budue osvete (Grottanelli 2005: 125)
57 Slinu tvrdnju formulie i Grifin: Fanatiniji Kodreanuovi sledbenici bili su
spremni da umru za vii cilj uvereni da samo samortvovanje moe obezbediti uspeh
revolucionarne zamisli, te je u toj taki uobiajeni jezik militaristike retorike prelazio
Rubikon i dospevao u oblast istinskog kulta smrti (Griffin 2003: 80).
58 U lanku Ikona (1927) Mota je sugestivno objasnio da je cilj Legiona nacio
nalno spasenje rumunskog naroda pod harizmatskim rukovodstvom Kodreanua i kroz
rtvovanje Legionara kao nosilaca spasonosne sile (Iordachi 2004: 28).
59 Opirnije o ueu pripadnika Legiona u panskom graanskom ratu videti:
Judith Keen, Fighting for Franco:International Volunteers in Nationalist Spain during
the Spanish Civil War, 193639, Hambledon Continuum, London 2001, 215244.
studije i ogledi
orujem pokreta60. Borba, patnja, rtvovanje i, konano, smrt predsta

vljale su kljune kategorije legionarske sakralizacije politike i mistike isto
rijskog preporoda nacije sadrane u ezoterinom konceptu pobede u smr
ti, koji je potisnuo uobiajeni princip pobeda ili smrt (v. Griffin 2003:
81). U krajnjoj liniji, represivne mere vlasti (zabrane aktivnosti pokreta,
hapenja njegovih pripadnika, zatvorska tortura s velikim brojem smrt
nih ishoda) samo su doprinosile rastu popularnosti Legiona jer su nasilne
huligane pretvarale u (dobro)voljne muenike. Zato je apoteoza smrti
i muenitva u legionarskim pesmama, zakletvama i ritualima inicijacije
novih lanova predstavljana kao sutinski vaan uslov ostvarenja krajnjeg
cilja preporoda nacije61.
Poput svakog mistikog reda ili sekte, Legion svoj rastui uticaj i popu
larnost tokom tridesetih godina nije mogao da utemelji samo na ezote
rinom uenju koje su usvajali njegovi lanovi. Stupanje u redove Legiona
bio je prvi korak na putu individualne spiritualne revolucije koja je vodila
stvaranju novog oveka (omul nou).62 U tom smislu, ivot u legionarskom
gnezdu (od tri do trinaest lanova) i organizovanim radnim kampovima
koncipiran je kao duhovna kola u kojoj se mladi legionari preobraavaju
u skladu sa herojskim idealom:
Mi stvaramo duhovnu i moralnu sredinu u kojoj e se raati, hraniti i rasti
ovek-heroj. Ta sredina mora biti zatiena od ostalog sveta tvravom Duha
Posle razvoja legionara u takvoj sredini u okviru gnezda i radnog kampa,
same organizacije i legionarske porodice on e biti poslat u svet: da ivi, kako
bi nauio da postupa pravilno; da se bori, kako bi postao hrabar i snaan; da
radi, kako bi postao trudoljubiv i voleo one koji rade; da pati, kako bi sebe
ojaao; da se rtvuje, kako bi u slubi narodu prevaziao sopstvenu linost
( 2008: 221).
Na individualnom planu, Legion je artikulisao i kanalisao bunt (taming

of the revolt) mladih ljudi, preteno studentske omladine, zadovoljavajui,
60
Mota je 1929. godine tvrdio: Duh rtvovanja je od sutinske vanosti. Svima

nam je na raspolaganju najrazorniji dinamit, nepobedivo sredstvo borbe, mnogo mo
nije od svih tenkova i puaka na sopstveni prah (cit. prema: Iordachi 2004: 29).
61 U lanu 55 Prirunika za legionare Kodreanu je naglaavao: Svaki in patnje
je korak ka spasenju, ka pobedi Na put vodi preko planina patnje, kroz ume sa
divljim ivotinjama i movare oajanja (The Nest Leaders Manual, 55).
62 Novi ovek e morati odgojiti sve vrline ljudske due, sve kvalitete nae naci
je. U njemu e biti unitene sve mane i sve tenje ka zlu Taj novi tip heroja bie heroj
u ratnikom smislu onaj koji borbom moe nametnuti svoje ideje; heroj u drutve
nom smislu onaj koji posle svoje pobede nije u stanju da iskoriava tui rad; heroj
rada gigantski stvaralac svoje zemlje sopstvenim radom. On e morati ovaplotiti sve
ono najbolje to je rumunski narod sakupio tokom hiljada godina (The Nest Leaders
Manual, 70).
133
134
poput drugih faistikih pokreta, njihovu duboku potrebu za aktivizmom

i pruajui im oseanje identifikacije sa zajednicom koja je nukleus budueg
novog drutva (vid. Mosse 1966: 25). Ipak, kljunu ulogu u irenju legi
onarske vere imala je Kodreanuova praksa obilaska zabaenih rumunskih
sela i uee legionara u radnim akcijama pomoi seljacima (mala dela).
Osim snanog mobilizatorskog efekta, ove aktivnosti su u oima javnog
mnjenja uspeno potiskivale predstave o Legionu kao destruktivnoj, nasil
noj organizaciji63. Rast izborne podrke legionarima (pod imenom TPT)
odraavao je uspenost njihove akcije odlaska u narod, ali i optiju ten
denciju jaanja desnih politikih partija koje su tokom tridesetih godina
XX veka zauzimale praktino itav politiki prostor Rumunije. Upravo je
Kodreanuov uspeh u okruenju u kome su nacionalizam i antisemitizam
predstavljali ideoloko polazite i tradicionalnih desnih politikih parti
ja uticao da se njegov pokret u oima politikog establimenta percipira
kao znatno vea opasnost od klasinih leviarskih neprijatelja. Niz unu
tranjih faktora (povratak Karola II na presto, korupcija vladajuih elita,
diskreditacija vodeih parlamentarnih stranaka Liberalne i Nacionalno
seljake stranke), kao i spoljnopolitike okolnosti (ekonomska depresija,
uspon faistikih reima u Italiji i Nemakoj) uticali su na irenje nepove
renja u parlamentarno-demokratski sistem i jaanje autoritarizma u Rumu
niji64. Paradoksalno, najvei izborni uspeh Legionarskog pokreta (TPT)
1937. godine oznaio je poetak njegovog kraja, iako je Karol II mandat za
63 U rumunskom javnom mnjenju Legion je smatran destruktivnim, nasilnim i
esto anarhistikim pokretom. injenica da je od samog svog poetka bio ukljuen u
brojne nasilne akcije protiv vlasti i rivalskih politikih partija potiskivala je Legion ka
periferiji rumunskog politikog prostora Da bi se suprotstavio toj predstavi u javno
sti, Legion je koristio novu radnu etiku da bi se prikazao kao konstruktivna i pozitivna
organizacija. Taj diskurs je postao dominantan posle 1934. godine kada je Legion
zabranjen zbog ubistva premijera Duke Ova promena se slagala sa optim regenera
tivnim diskursom stvaranja novog oveka i nove Rumunije koji se, takoe, prikazi
vao kao konstruktivan (Sndulescu 2008: 87).
64 Tridesete su bile decenija krize rumunske demokratije. Svetska ekonomska
kriza je pogorala postojee ekonomske probleme i socijalne tenzije i dala dodatni
podsticaj svim politikim snagama koje se teile podrivanju parlamentarne vlasti. Jaa
nje krize osnailo je privlanost antisemitizma kod onih politikih aktera koji su ga
koristili da poboljaju podrku za svoje posebne verzije nacionalizma Dolazak na
presto Karola II 1930. godine takoe je bio zloslutan za demokratiju jer on nije tajio
svoj prezir prema parlamentarnim institucijama i svoju nameru da sebe uini neospor
nim izvorom vlasti. Ne moe se ignorisati ni poremeaj u evropskoj ravnotee snaga.
Uspon nacistike Nemake i agresivno ponaanje faistike Italije, kombinovani sa
politikom poputanja zapadnih demokratija, ohrabrivali su kako protivnike demokra
tije tako i one kolebljive u Rumuniji da zakljue kako budunost pripada autoritari
zmu (Hitchins 1994: 378).
studije i ogledi
formiranje Vlade poverio starom Kodreanuovom uitelju A. Kuzi i pesniku

O. Gogi (Octavian Goga, 18811938), ija je Nacionalno hrianska parti
ja (Partidul Naional Cretin) ideoloki bila veoma bliska Kodreanuovom
pokretu65. U uslovima konkurencije antisemitskih ekstremistikih grupa i
partija, lojalnost Karolu II i bliskost dvoru, kao i nemaka podrka, odig rali
su vaniju ulogu u formiranju vlasti od samih izbornih rezultata. Ponita
vanjem izbora i rasputanjem Skuptine, te uvoenjem diktature u februaru
1938. godine kada je formirana savetodavna, tehnika vlada (sa patrijar
hom na elu), u kojoj nije bilo mesta za Kodreanua, Karol II je to potvrdio.
Nerad ili nesposoban da se pomiri sa nacionalnim revolucionarima, kralj
je odluio da pokrene slinu sopstvenu nacionalnu revoluciju zasnovanu
na vladavini jednog oveka i jedne partije (Weber 1965: 552).
Zabranom rada postojeih politikih partija, promenom Ustava
(korporativna drava) i stvaranjem Fronta nacionalne obnove (Frontul
Renaterii Naionale natpartijske grupacije koja podrava kraljevsku
diktaturu), Kodreanuov pokret se naao u paradoksalnoj situaciji da nje
gove ciljeve i ideoloke vrednosti preuzimaju i ostvaruju Karol II i njegova
kamarila. Svestan novonastale situac ije i opasnosti, Kodreanu je svojim
sledbenicima sugerisao da se, do dolaska boljih vremena, pasivizuju i
pomire s diktaturom66. Uprkos pomirljivosti Kodreanua, kralj i Vlada su
posle anlusa Austrije (mart 1938) bili svesni da u postojeim meuna
rodnim okolnostima Legion ostaje politiki konkurent koji, uz nemaku
podrku, moe pretendovati na preuzimanje vlasti u Rumuniji (v. Hitchins
1994: 421422). Zato su tokom aprila uhapeni ne samo Kodreanu i pri
padnici odreda smrti, ve i stotine istaknutih legionara, pod optubom
za izvedene i planirane akte terorizma. U procesu pred vojnim sudom,
Kodreanu i njegovi najblii saradnici osueni su na desetogodinju zatvor
sku kaznu, a masovna internacija gardista umanjila je opasnost od izbija
nja legionarske revolucije. Uprkos svom uenju o spasonosnoj funkciji
rtve, legionari koji su izbegli hapenje izveli su niz novih nasilnih akcija
koje su, osim na Jevreje i njihovu imovinu, bili usmereni i na pojedine
65
Nacionalno-hrianska partija formirana je 1935. godine savezom Kuzinog

LANC-a i Gogine regionalne Nacionalno-seljake partije, a na izborima 1937. godine
je dobila 9,7% glasova. Poput Legiona, ova partija je imala sopstveno vojno krilo
Kopljanike (Lncieri), koji su se sukobljavali sa Gvozdenom gardom. Za manje od
dva meseca na vlasti, Vlada koalicije Goge i Kuze donela je niz antisemitskih zakona i
dekretom oduzela dravljanska prava Jevrejima koji su dravljanstvo stekli posle Prvog
svetskog rata (oko 36% ukupne jevrejske populacije Velike Rumunije).
66 U poruci 21. februara 1938. godine Kodreanu je poruio svojim sledbenicima:
Nae vreme jo nije dolo, sada je jo njihovo vreme. Ako nae starije generacije misle
da je to to ine najbolje, neemo im davati lekcije. Pred Bogom i Istorijom oni nose
odgovornost(cit. prema: Weber 1965: 525).
135
136
linosti bliske vlastima, poput rektora Univerziteta u Kluu. Taj talas nasi
lja (kao i Hitlerova sugestija da se Kodreanu oslobodi, a Legion kooptira
u vladajue strukture), uticali su da Karol II i Kalinesku (Armand Cli
nescu), tadanji ministar unutranjih poslova i budui premijer, donesu
odluku o konanom obraunu sa voom Legiona 30. novembra 1938.
godine Kodreanu je, zajedno sa trinaestoricom Nikadora i Decemvira,
ubijen u zatvoru pri pokuaju bekstva.
Ubistvo Kodreanua nije, kako su se nadali Karol II i Kalinesku, znai
lo i kraj Legiona Arhanela Mihaila. Septembra 1939. godine, trojka legio
narskih osvetnika izvrila je atentat na Kalineskua, a godinu dana kasni
je posle nametnute predaje teritorija Maarskoj (severna Transilvanija)
i Sovjetskom Savezu (Besarabija i severna Bukovina) kralj Karol II bio
je prinuen da abdicira i napusti zemlju. Predavi vlast maralu Anto
aneskuu (Ion Antonescu, 18821946), on je oiveo pokret koji je, posle
smrti Kodreanua, predvodio Horija Sima (Horia Sima, 19071993). Osim
na svoju vojniku harizmu, nacionalizam i podrku Nemake, novi voa
(Conductor) Antoanesku naao je politike saveznike u progonjenom
Legionarskom pokretu koji je ostao izvan Karoljevog Fronta nacional
ne obnove. Proglaavajui 14. septembra 1940. godine nacionalno-legi
onarsku dravu, Antoanesku je u proglasu dragim legionarima objavio:
Snage zla su zauvek slomljene, uz pomo sudbine osvanuo je dan ponov
nog roenja Domovine, a sa njime, vaa i moja pobeda (cit. prema: Weber
1965: 559). Prvi plod te pobede bila je osveta ne samo nad Jevrejima kao
deurnim krivcima, ve i nad onim pripadnicima dravnih struktura
starog reima koji su smatrani odgovornim za smrt Kodreanua i osta
lih legionara. Ve u novembru (u zatvoru ilava [Jilava], u kojem je bio
zatoen i ubijen Kodreanu), pogubljeno je ezdeset i etiri funkcionera
prethodnog reima koji su optueni za zloine protiv Legiona, a osvetni
ke akcije proirene su i na ideoloke neistomiljenike ubijen je ne samo
ekonomista, bivi ministar i ideolog Seljake stranke Virdil Madearu
(Virgil Madgearu), ve i istoriar i konzervativni politiar Nikolae Jorga,
koga ni akademska slava, ni starost nisu mogle spasti od osvete Garde. U
javnosti, ova ubistva su opravdavana kao spontane emocionalne reakcije
izazvane ekshumacijom i sveanom dravnom sahranom Kodreanua i nje
govih ubijenih saradnika. Pogromi Jevreja nisu zahtevali posebno oprav
danje diskriminacija se zasnivala na ve zateenim i novim zakonskim
uredbama vlasti, a sami akti ulinog antijevrejskog nasilja nisu nailazili
na osudu ire javnosti. Legionarska politika rumunizacije ukljuivala je
niz arbitrarnih odluka i ekonomskih mera kojima je oduzimana imovina
Jevreja i, praktino, legalizovana pljaka. Ipak, od samog poetka naci
onalno-legionarske drave postojala je napetost izmeu marala Anto
aneskua i Legiona kao zagovornika i simbola jednog reima autoritarne
studije i ogledi
diktature s jedne, i revolucionarnog totalitarnog pokreta, s druge strane67.

Iz zajednike ideoloke predanosti ideji integralnog nacionalizma nije
nuno sledila saglasnost o praktinopolitikim sredstvima i tempu njego
vog ostvarenja68. Vojska, policija i dravna administracija na koje se osla
njao Antoanesku teko su mogle tolerisati funkcionisanje paradravnih
paralelnih struktura formiranih od jedinica Garde i legionarskih Radni
kih trupa, pa su ubrzo izbili sukobi oko granica njihovih nadlenosti69.
Faktiko dvovlae kulminiralo je oruanom pobunom legionara koji su,
zahtevajui izbacivanje Masona iz vlasti i formiranje isto legionarske
vlade, 21. januara 1941. godine otpoeli uline sukobe sa vojskom i delo
vima policije tokom kojih je, za tri dana, u Bukuretu poginulo 370 lju
di70. Gubitnika strana je svoj bes iskalila pogromom Jevreja, pljakama i
ubistvima upeatljivim po brutalnosti na primer, u jednoj bukuretan
skoj klanici iskasapljena tela rtava, s natpisom koer meso, okaena su
na mesarske kuke. Uprkos simpatijama nacista (posebno Himlera) prema
Legionu, nemaki politiki i vojni vrh, koji je prevashodno bio zaintere
sovan za stabilnost saveznike drave, podrao je marala Antoaneskua,
a ne revolucionare. Posle poraza, voe Legiona ipak su nale utoite u
67
Antoanesku nije bio doktrinar Prvi principi njegovog reima bili su, kao
kod svakog vojnika, disciplina i poredak. Manje je bio zainteresovan za drutvene
reforme nego za podsticanje zemljoradnje, ako treba, na raun vetaki stvorene indu
strije. Kao konzervativac, paternalista i autoritarac, zahtevao je estitost, efikasnost i
jedinstvo oko tradicionalnih vrednosti. Nasuprot tome, Sima i njegovi prijatelji hteli su
totalitarnu legionarsku dravu i to odmah. U sukobu ova dva oveka, Antoanesku
predstavlja stari poredak, a Sima neto sasvim drugo (Weber 1965: 560). Slinu ocenu
formulie S. Pejn: Novi rumunski diktator [Antoanesku] bio je pre ultranacionalisti
ki desni radikal nego izvorni faista. Teio je stvaranju nove jake autoritarne drave u
kojoj e parlament biti ukinut, a Rumunija uinjena uticajnom silom srednje veliine u
istonoj Evropi (Payne 1995: 392).
68 Sukobi [izmeu Antoaneskua i legionara] nisu izraavali ideoloke razlike
meu njima, ve su bile samo rezultat borbe za vlast i posledica razliitih shvatanja o
tome kako e rumunska faistika drava funkcionisati (Ionaid 1990: 181).
69 Do kraja 1940. godine u jednom pregledu stanja u zemlji pripremljenom za
Vladu (kasnije izdatom u vidu knjige, pod reitim naslovom Na rubu propasti Pe
marginea prapastiei) dat je statistiki pregled nezakonitih legionarskih nasilnih akcija i
pljaki izvrenih tokom prvih meseci nove vlasti (vid. Ionaid 1990: 187188)
70 Neposredni povod za izbijanje nemira i oruanih sukoba bilo je smenjivanje
ministra unutranjih poslova i efova policije koji su bili pripadnici Legiona posle
atentata na nemakog majora u Bukuretu (16. januar). U svojoj revizionistikoj stu
diji A. Ronet i F. Bradesku (bivi pripadnici Legiona) krivicu za nemire prebacuju na
Antoaneskua, tvrdei da se Legion tokom pobune iskljuivo branio. Vid. Ronnett
and Bradescu, The Legionary Movement in Romania, The Journal of Historical Revi
ew, 7(2), 193228.
137
138
Nemakoj71, a blizu devet hiljada lanova i simpatizera bilo je uhapeno,

da bi veliki deo, posle ulaska Rumunije u rat, zatvor zamenio ratovanjem
na Istonom frontu. Nacionalno-legionarsku dravu smenila je Anto
aneskuova nacionalna i socijalna drava (mart 1941), koja je kao voj
na diktatura, bez legionarske mistike i revolucionarne retorike, praktino
nastavila ostvarivanje antisemitskog programa Garde.
Ulaskom u rat protiv Sovjetskog Saveza antisemitizam je dobio sna
an antikomunistiki impuls sveti rat za povratak teritorija pod sovjet
skom okupacijom i pripajanje jugozapadnog dela Ukrajine omoguavao je
ne samo brutalno unitenje jevrejskog stanovnitva na tim teritorijama ve
i masovne deportacije Jevreja iz drugih delova Rumunije u Transnistriju
(podruje izmeu reka Buga i Dnjestra)72. Iako se proces unitenja Jevreja
po organizovanosti i sredstvima razlikovao od nacistike industrije smrti,
nijedna zemlja, osim Nemake, nije uestvovala u Holokaustu u tom obi
mu kao Rumunija (broj rtava se procenjuje od 280.000 do 380.000). Ne
uputajui se u detaljniji opis ovih zloina, treba imati na umu da su oni
izvreni tokom kratkog vremena do poraza nemake vojske i njihovih
rumunskih saveznika u borbama oko Staljingrada, kada maral Antoane
sku poinje da menja svoju politiku prema reavanju jevrejskog pitanja.
Krah munjevitog rata (Blitzkrieg) i neizvesnost krajnjeg ishoda pred
stavljali su podsticaj za real-politike kalkulacije i odbijanje Antoaneskua
da sledi nemaki koncept konanog reenja. Obustavljanje deportacija i
masovnih ubistava spaslo je trista hiljada Jevreja iz rumunskih centralnih
oblasti (Stare kraljevine), a sklonost ka korupciji dravnog aparata ubla
ila je ideoloku revnost antisemita73. Sagledani u svetlu zloina poinjenih
tokom prve godine rata, pogromi izvreni tokom kratkotrajne vladavine i
pobune Gvozdene garde su, po svom obimu, bili znatno manji. Ipak, upr
71
Nemci su smatrali kako je neophodno ouvati Gardu u nekom obliku jer je to

moglo posluiti kao sredstvo pritiska na Antoaneskua ako bi se on u budunosti odlu
io da radi suprotno interesima Nemake (Hitchins 1994: 468-9).
72 Detaljan pregled Holokausta u Rumuniji i na teritorijama pod njenom kontro
lom videti u: Wiesel 2004, kao i starijem izvetaju u Carp O reimu marala Antoane
skua videti knjigu: Denis Deletant, Hitlers Forgotten Ally: Ion Antonescu and His Regi
me, Romania 194044, Palgrave Macmillan, Houndmills 2006.
73 Poev od kraja 1942, razvila se ustra trgovina sertifikatima o izuzimanju od
pogroma, jer su rumunski dravni slubenici otkrili da prodaja Jevreja stranim zemlja
ma, za vrstu valutu, moe biti profitabilan biznis. [] I tako, jedina evropska zemlja
(osim Nemake) koja je inicijativom u celosti svojom, otpoela masovno ubijanje svo
jih Jevreja, pokazala je sad da je najsklonija da, za pare, odustane od toga (Vistri
2004: 148). Naravno, promena politike je opravdavana idejom o nacionalnoj suvereno
sti: Nemaki pritisak da se izrue Jevreji iz Stare kraljevine proizveo je kontraefekat
nee biti dozvoljeno stranim silama da nareuju rumunskim nacionalistima ta e
oni uraditi sa svojim Jevrejima (Wiesel 2004: 383).
studije i ogledi
kos uklanjanju legionara s vlasti, moe se tvrditi da je reim marala Anto

aneskua u pogledu eliminacionistikog antisemitizma sledio ideje svojih
bivih koalicionih partnera74.
Nezavisno od konanog raspleta ratne drame, Legion Arhanela
Mihaila (pod vostvom H. Sime) bio je jedini faistiki pokret izvan Ita
lije i Nemake koji je na vlast doao bez direktne inostrane pomoi (vid.
Weber 1965: 103). Iako su spoljnopolitike okolnosti (uspeh faizma u
Italiji i nacizma u Nemakoj) uticale na rast popularnosti i snage Legio
na, jaanje Kodreanuovog pokreta tokom tridesetih godina prevashodno
je bilo plod unutranjih, endogenih faktora. Osim Kodreanuove harizme,
naglaeno antipolitikog, religijskog karaktera pokreta i njegovog populi
stikog nastupa u mobilizaciji rumunskog seljatva, vaan faktor njegovog
uspeha bila je podrka inteligencije. Legiju Arhanela Mihaila nisu podr
avali samo stariji, nacionalistiki orijentisani intelektualci, ve i mlaa,
modernistika avangarda poput Generacije 1927, iji je predvodnik bio
Mira Elijade. O razlozima za tu podrku i nainima njene racionalizacije
bie rei u nastavku ovog rada.
4. Teror Istorije: pobuna arhajskog oveka

Udaljen od ratnih zbivanja, Elijade poetkom 1944. godine u Lisabonu
belei u svom dnevniku:
Voleo bih da jednog dana napiem knjigu o toj stranoj stvari teroru istorije,
teroru oveka vis--vis oveka. Nije istina da se ovek boji prirode i bogova taj
strah je mali ako se poredi sa uasom koji je tokom milenijuma trpeo usred isto
rije. Nae doba je pravi primer epohe terora. Budua vrhunska dela svetske lite
rature bie stvorena polazei od tog uasavajueg iskustva (Eliade 2010: 104).
Neposredan povod ove beleke koja nagovetava knjigu Mit o venom

povratku, koju e Elijade napisati i objaviti 1949. u Parizu,75 bilo je njegovo
74
Da se jevrejsko pitanje u Rumuniji moe reiti samo radikalnim sredstvima

eliminacije esto su ponavljale voe Legije, a upravo takvo reenje sledilo je iz same
prirode legionarskog shvatanja nacije. Na primer, Vasil Marin je 1937. godine jasno
formulisao prirodu antisemitske politike: Mi nismo antisemiti zato to su naa mesta
zauzeli drugi to je jedan od razloga, ali nije sutinski. Mi smo antisemiti jer je u ivo
telo unitarne nacije uneto drugo telo koje falsifikuje znaenje njegovog ivota pravac
njegovog moralnog razvitka kao i kulturnog smisla njegovog duhovnog ivota (cit. pre
ma: Volovici 1991: 656). S obzirom na to da se to strano telo moe jedino hirurki
odstraniti, moemo pretpostaviti da bi u ratnim okolnostima mesijanski ar i revolucio
narni fanatizam legionara verovatno doprineo poveanju broja jevrejskih rtava.
75 Le mythe de lternel retour: archtypes et rptition (Librairie Gallimard, Paris
1949). Ameriko izdanje objavljeno je pod izmenjenim naslovom: Cosmos and History:
The Myth of the Eternal Return, Harper and Brothers, New York 1959.
139
140
oajanje zbog neizbene istorijske katastrofe koja preti Rumuniji posle

vojne pobede armija istonih varvara. Sin nesrenog naroda pokuao
je da nacionalnu tragediju sagleda iz druge, izvanistorijske perspekti
ve: Moja osnovna preokupacija je upravo spasavanje od istorije: simbol,
mit, ritual arhetipovi (isto: 111). Prema Elijadeu, istorija, shvaena kao
linearni tok dogaaja koji razum
evamo traei uzrono-posledine veze,
ne omoguava nam osmiljavanje i opravdanje kolektivnih i individualnih
patnji. Jo manje nas moe uteiti teza o kontingenciji istorijskih zbivanja,
tj. uverenje da istorijom vlada slepi sluaj. Hegelijansko reenje prema
kome je istorija napredak svesti o slobodi i dolazak Uma do samosvesti
u kojem istorijsko kretanje biva opravdano sopstvenim krajem takoe ne
zadovoljava Elijadea76. Hegelova opaska da Svetski duh radi na veliko, ne
obazirui se na patnje naroda i pojedinaca, nije nikakva uteha za one koji
su na putu njegovog dijalektikog kretanja. Tim pre to su u modernoj
epohi svi ljudi i narodi na tom putu jer je istorinost postala primarni
modus egzistencije i samorazumevanja modernog oveka. Identifikujui u
Hegelovoj filozofiji istorije judeo-hrianski eshatoloki obrazac77, Elijade
naglaava da u sekularizovanom, modernom drutvu svest o iskupljuju
em, buduem kraju istorije nije dovoljna da bi se opravdale i podnele
sadanje patnje:
Treba samo pitati, meu ostalim, Bjelinskog ili Dostojevskog, koji su istraivali
kako je u okviru Hegelove i Marksove dijalektike mogue iskupiti sve drame
potlaivanja, kolektivnih stradanja, deportacija, ponienja i pokolja kojima
vrvi svjetska povijest (Eliade 2007: 178).
Reju, moderni ovek je zatoenik Istorije kao ireverzibilnog toka

Vremena, koji je, uprkos tome to je u judeo-hrianstvu izvorno shvaen
kao proces teofanije sa konanim eshatolokim krajem78, u modernom,
desakralizovanom svetu sada sveden na profano Vreme nestalno i hla
pee trajanje koje neumoljivo vodi u smrt (Elijade 1986: 114). Filozofski
izraz ovog modernog shvatanja Istorije predstavljaju razliite savremene
Kako je Hegel mogao znati to je potrebno u Povijesti i, s obzirom na to, to se
moralo ostvariti tono onako kako se ostvarilo? Hegel je vjerovao da zna to eli Apso
lutni Duh. Neemo ovdje naglaavati smjelost ove teze koja, na koncu, ponitava upra
vo ono to je Hegel u Povijesti htio sauvati: ljudsku slobodu ((Eliade 2007: 177).
77 Za Hegela povijesni dogaaj je manifestacija Apsolutnog Duha. Stoga moemo
naslutiti paralelizam hegelovske filozofije povijesti i teologije povijesti idovskih pro
roka: za njih je, kao i za Hegela, neki dogaaj nepovratan i vrijedan sam po sebi utoliko
to predstavlja novu manifestaciju Boje volje (Isto: 178).
78 Nepovratnost povjesnih dogaaja i vremena kompenzira se vremenski ogra
nienjem povijesti Povijest se dokida u budunosti Ipak, i elja da se povijest defi
nitivno zavri jo uvijek je antihistorijski stav, ba kao i u ostalih tradicionalnih shva
anja (Eliad
e 2007: 137138).
76
studije i ogledi
forme istoricizma koje su, prema Elijadeovom uverenju, nemone da

otkriju smisao istorijskih dogaaja jer ih vie ne mogu dovesti u vezu sa
nekim transistorijskim ciljem79. Dajui Istoriji primarnu vanost u ljud
skom postojanju, istoricizam potpuno izlae oveka njenom teroru jer ga
liava bilo kakvog transistorijskog oslonca u borbi sa Vremenom:
Kako se iz gledita historicizma moe podnijeti strahovlada od povijesti?
Opravdavanje povijesnog dogaaja jednostavnom injenicom da je on povi
jesni dogaaj, odnosno da se dogodio na taj nain, teko e osloboditi ovje
anstvo od straha kojeg to izaziva (Eliade 2007: 180).
Iskustvu vremenitosti modernog oveka Elijade suprotstavlja isku

stvo borbe sa Vremenom oveka primitivnih i tradicionalnih druta
va80. Ova opozicija je kljuna za itav njegov opus i ona je izvedena iz dva
suprotstavljena shvatanja vremena i istorije ciklinog i linearnog. Uprkos
tome to insistira na suprotnosti ove dve koncepcije, Elijade i u modernoj
epohi i savremenoj kulturi nalazi niz elementa i tragova starijeg ciklinog
shvatanja81. Ipak, iz analitikih razloga ove dve koncepcije moemo jasno
razlikovati kao idealne tipove, povezujui ih sa dve vrste socijalnih zajed
nica primitivnim i tradicionalnim s jedne, te modernim, s druge strane.
Iako modernim drutvom u punom znaenju te rei naziva savremena
drutva posthegelijanske epohe82, sudbonosnu vododelnicu izmeu arhaj
skog i modernog oveka Elijade identifikuje u jevrejskom monoteizmu koji
istorijske dogaaje tumai kao izraz jedinstvene boanske volje:
Na taj nain, prvi put, [jevrejski] proroci vrednuju povijest, uspevajui nadii
tradicionalno shvatanje ciklusa koncepciju koja je svim stvarima osiguravala
vjeno ponavljanje i otkrivaju vrijeme koje samo po sebi ima smisla Istina
je i ako kaemo da su idovi prvi otkrili znaenje povijesti kao epifanije Boga.
79 Treba ipak dodati da se istoricizam sastoji u razaranju hrianstva: on pridaje
odluujuu vanost istorijskom dogaaju (to je ideja poreklom judeo-hrianska), ali
istorijskom dogaaju kao takvom, to jest liavajui ga mogunosti da otkrije bilo kakvu
soterioloku, transistorijsku nameru (Elijade 1986: 114).
80 Glavna razlika izmeu oveka arhajskog i tradicionalnog drutva u odnosu na
oveka modernih drutava koji je pod snanim uticajem judeo-hrianstva lei u inje
nici da se prvi osea nerazdvojno povezanim sa Kosmosom i kosmikim ritmovima,
dok moderni ovek insistira da je povezan samo sa Istorijom (Eliade 1959: vii).
81 Videti: Eliad
e 1970: 146171.
82 Moda je to [Kosmos i istorija] najvanija njegova knjiga jer se bavi najfunda
mentalnijim Elijadeovim konceptom: radikalnim razlikovanjem arhajskog i moder
nog oveka, tj. razlikom izmeu pripadnika tradicionalnog drutva iji je ivot zasno
van na imitiranju i ponavljanju arhetipova (paradigmatinih mitova i rituala) koji
njegovom postojanju daju metaistorijsko znaenje i posthegelovskog oveka savreme
nog drutva koji ivi u svetu u kome istorija nema transcendentalno znaenje (Ric
ketts 2008: 16).
141
142
Tu e koncepciju, kao to se moglo i oekivati, preuzeti i osnaiti kranstvo

(Eliade 2007: 129130).
Osnovni predmet Elijadeovog naunog interesovanja nisu bile mono

teistike, istorijske religije ve kosmike religije arhajskog ili primitiv
nog oveka. Jedan od razloga za to je njegovo uverenje da fenomenoloki
pristup religijskom iskustvu i njegova hermeneutika interpretacija omogu
avaju otkrivanje i razumevanje znaenja religije kao posebne (sui generis)
sfere duhovnog ivota sa transistorijskim karakteristikama i strukturom83.
Stoga je zadatak istorije religija, prema Elijadeu, otkrivanje i tumaenje
arhetipskih struktura84 koje nisu potpuno uslovljene istorijskim i socijal
nim kontekstom svoga ispoljavanja85. Korienje obimnog materijala saku
pljenog istraivanjem primitivnih i istonjakih religija omoguava nam,
prema Elijadeovom uverenju, izbegavanje provincijalizma koji karakteri
e zapadnu misao usmerenu na sopstvenu tradiciju kao evolutivno najvii
stupanj istorijskog razvoja:
Ve dugo drimo da je zapadna filozofija u opasnosti da se provincijalizira:
ponajpre kad se ljubomorno ograuje u svoju sopstvenu tradiciju i ignorira,
primerce, probleme i rjeenja istonjake misli; zatim kad tvrdoglavo prepo
znaje samo poloaj ovjeka historijskih civilizacija, prezirui iskustva pri
mitivnog ovjeka poteklog iz tradicionalnih drutava (Eliade 2007: 10).
Odreujui religioznost kao iskustvo i doivljaj Svetog (numinoznog)

u njegovom svetovnom ispoljavanju (hijerofanija), Elijade opoziciju sveto :
profano koristi i da bi naglasio razlike izmeu arhajskih kosmolokih i
istorijskih religija tradicionalnih i modernih drutava. Iako se u obema
Sveto, putem obreda i praznika, doivljava kao prisutno u profanom, sva
kodnevnom ivotu, istorijske religije, za razliku od kosmolokih, njegovu
objavu situir aju u okvire linearno shvaenog toka (istorijskog) Vremena:
83
Prema jednom od njegovih uenika i interpretatora: Istorijsko istraivanje

moe biti neophodno, ali je ono prvenstveno nuno kao sredstvo shvatanja transisto
rijskih znaenja. U svim svojim spisima Elijade zastupa stav da su fundamentalne reli
gijske strukture neistorijske. Mi ne moemo dokazati da su te strukture stvorene u
izvesnom drutvu ili u nekom istorijskom trenutku. Moemo samo utvrditi da poseb
ne istorijske okolnosti daju mogunost za manifestovanje ili preovlaivanje posebne
netemporalne i neistorijske strukture (Allen 1988: 552553).
84 Elijadeove arhetipe ne treba meati sa Jungovim shvatanjem arhetipa kao
struktura kolektivno nesvesnog: Ja koristim re arhetip kao sinonim za egzem
plarni model ili paradigmu (Eliade 1959: ix).
85 Religiozni ivot oveanstva zbiva se u Istoriji, njegovi izrazi su fatalno uslo
vljeni mnotvom istorijskih trenutaka i kulturnih stilova. No, ono to je za nas ovde
vano, to nije beskonana raznovrsnost religioznih iskustava, ve elementi njihovog
jedinstva (Elijade 1986: 85)
studije i ogledi
Po judaizmu Vreme ima poetak i imae kraj. Ideja o ciklinom Vremenu je pre
vaziena. Jehova se ne objavljuje vie u kosmikom Vremenu (kao bogovi dru
gih religija), ve u istorijskom vremenu koje je nepovratno Hrianstvo ide
jo dalje u vrednovanju istorijskog Vremena Illud tempus koje Jevanelja pri
zivaju jeste jasno izraeno istorijsko Vreme vreme kada je Pontije Pilat upra
vljao Judejom ali to Vreme je bilo posveeno Hristovim prisustvom. Savremeni
hrianin koji sudeluje u liturgijskom Vremenu vraa se u illud tempus u kojem
je iveo, izdahnuo i vaskrsao Isus, ali vie nije re o mitskom Vremenu ve o
Vremenu kada je Pontije Pilat vladao Judejom (Elijade 1986: 112113)86.
Nasuprot tome, za oveka tradicionalnih drutava Kosmos je imao

primat nad Istorijom, a Vreme nije shvatano kao homogeno, ireverzibilno
trajanje, ve periodino, ciklino obnavljanje prvobitnog Vremena stvaranja
(sveta, oveka, zajednice, ivotinjskih i biljnih vrsta...). Mitovi primitiv
nih kultura arhajskom oveku govore o tom primordijalnom, prvom Vre
menu koje se, kroz priu i ritual, obnavlja u sadanjosti i ponitava sva
kodnevno trajanje profano vreme87. Upravo ciklini veni povratak
primordijalnog Vremena omoguava aktualizaciju vanvremenskih arhe
tipova kao uzora ili paradigmi koje arhajski ovek obredno ponavlja i,
na taj nain, ponitava profano trajanje:
Vreme se ponitava oponaanjem arhetipova i paradigmatskih inova Sve
dok neka radnja (ili predmet) postaje stvarna pomou ponavljanja izvesnih
paradigmatskih inova i samo tim ponavljanjem, implicitno se ponitava pro
fano vreme, trajanje, istorija, a onaj koji reprodukuje taj arhetipski in sebe
prenosi u mitsku epohu u kojoj se odvija otkrovenje (Eliad
e 1959: 35).
Veno vraanje, pa samim tim, i mogunost doivljaja prisutnosti

prvobitnog Vremena u tekuem, profanom vremenu oslanja se na pri
mitivnu ontoloku koncepciju prema kojoj je sve, pa i vreme, stvarno samo
ukoliko podraava ili ponavlja arhetip nepromenljivi uzor ili paradigma
tini obrazac88. Ova ontoloka koncepcija bliska je Platonovom razlikova
86
Na drugom mestu: Potrebno je isto tako dodati da je samom injenicom to je

religija, kranstvo moralo sauvati barem mitski stav: liturgijsko vrijeme, tj. povreme
no vraanje k illud tempus poetka Iako je liturgijsko Vrijeme kruno vrijeme,
kranstvo, vjerni naslednik idovstva, ipak prihvaa linearno Vrijeme Povijesti: Svijet
je bio stvoren samo jedanput i imae samo jedan kraj; Inkarnacija se zbila samo jed
nom, u povijesnom Vremenu, i bit e samo jedan Poslednji sud (Eliad
e 1970: 152).
87 Mit saopava jednu svetu priu: donosi dogaaj koji se zbivao u prvim vre
menima, u fiktivnom vremenu poetka. Drugim rijeima, mit saopava kako je,
zahvaljujui djelovanju nadnaravnih bia, jedna stvarnost dostigla postojanje, bilo to
cjelokupna stvarnost, kosmos, ili samo fragment: otok, biljna vrsta, ljudsko ponaanje
ili ustanova. Uvijek se radi, dakle, o stvaranju: govori o tome kako je neto stvoreno,
kako je poelo postojati (Eliade 1970: 9).
88 Neki predmet ili in postaje stvaran samo u onoj meri u kojoj oponaa ili
ponavlja neki arhetip. Tako se stvarnost postie iskljuivo ponavljanjem ili sudelova
143
144
nju sveta ideja i pojavne stvarnosti89, iako Elijade ide jo dalje u prolost
kada tvrdi: Moja misija u kulturi XX veka je da otkrijem i uinim ivom
presokratovski svet (Eliade 2010: 150). Izbegavajui ovde asocijaciju sa
Hajdegerovom filozofskom misijom, lako uoavamo da Elijade istinskog
homo religiosusa pre vidi u arhajskom oveku i njegovoj kosmikoj religi
oznosti, nego u modernom oveku koji batini judeo-hriansku tradiciju.
Boravak u Indiji i bavljenje istonim religijama, kao i njegov biografskokulturni balkanski background90, svakako su olakali Elijadeovo osloboe
nje od provincijalizma zapadne misli i iskuenja da religiozne fenomene
i svetske religije sagledava prevashodno iz (sopstvene) hrianske perspek
tive91. Iako tema ovog rada nije Elijadeova koncepcija istorije religija, treba
imati u vidu da je on i u okviru istonjakih tradicija uviao postepeni pro
ces desakralizacije sveta koji menja smisao ideje o Venom povratku:
Dakle, to se religioznog oveka primitivnih i arhainih drutava tie, to veno
ponavljanje uzornih inova i veni susret sa istim mitskim Vremenom poet
ka, posveenog od strane bogova, ne predstavlja ni u kom sluaju pesimisti
ku viziju ivota; ba naprotiv, zahvaljujui tom venom povratku na izvore
svetog i stvarnoga ljudska egzistencija mu izgleda spasenom nitavila i smrti.
Perspektiva se u potpunosti menja ako smisao religioznosti potamni. To je ono
to se odigrava u izvesnim razvijenijim drutvima, kada se intelektualne elite
postupno, malo po malo, odvoje od tradicionalnih religioznih osnova A
ponavljanje lieno svoga religioznog sadraja nuno vodi ka pesimistikoj Viziji
bitisanja [Vreme] postaje uasavajui krug koji se beskonano vrti oko samog
sebe, koji se beskonano ponavlja (Elijade 1986: 110111).
Navedeni stav (razvijen u kontekstu razmatranja uenja o karmi) moe

posluiti kao ilustracija Elijadeove teze o slojevitosti religijskih tradici
njem; sve to nema svoj model-uzor lieno je smisla, odnosno, nedostaje mu stvar
nost (Eliad
e 2007: 51).
89 Platona bismo u ovom sluaju mogli shvatiti kao pravog filozofa primitivnog
mentaliteta, t. kao mislioca koji je filozofski uspeo vrednovati naine postojanja i
ponaanja arhajskog oveanstva (Eliade 2007: 51).
90 Gledajui na geografiju kulturnih i religijskih svetova prisutnih u Elijadeo
vom radu, ini mi se da su samo dva regiona imala istinski generativnu ulogu u razvo
ju njegovih teorijskih radova i u njegovom miljenju kao istoriara religije Indija i
Balkan (Turcanu 2010: 241).
91 Elijadeov nauni rad aktuelizuje staru dilemu: Da li istoriar religije treba da
bude ateista koji lebdi iznad svih konfesija kako bi bio sposoban da sauva svoju objek
tivnost i jednaku distancu ili treba da bude sledbenik jedne konfesije kako bi imao
pristup mistinom oseanju kojim se, u stvari, bavi? (Oteanu 2004: 326). Paradoks u
Elijadeovom reenju ove dileme efektno formulie Sreten Mari: Paradoks Elijadeo
vog dela jeste da ga pie duboko religiozan vernik nekakve, kako on tvrdi, prareligije
arhajskog oveka, oveka kamenog doba, a potpisuje ugledan naunik dvadesetog
veka (Mari 1986: 23).
studije i ogledi
ja koje, ak i u svom modernom izdanju, ipak sadre i uvaju tragove

izvornih, arhajskih sadraja. U tom pogledu hrianstvo nije nikakav izu
zetak, pa Elijade u njemu otkriva jedan stariji, kosmoloki sloj koji, upr
kos naporu crkve i teologa, nikada nije bio sasvim potisnut istim isto
rijskim hrianstvom92. Ovo kosmiko hrianstvo u kome su ouvani
paganski elementi najizraenije je u verovanjima i ivotu seljakih masa:
Specifino religiozno iskustvo seoskog ivlja hranilo se onim to moe
mo nazvati kozmikim kranstvom. Seljaci Evrope shvaali su kranstvo
kao kozmiku liturgiju (Eliade 1970: 154). Zato Elijade, imajui u vidu
socijalnu strukturu modernih drutava, zakljuuje da su tragovi ove arhaj
ske religioznosti u najveoj meri sauvani u agrarnim, istonim i jugoi
stonim podrujima Evrope. Iako se taj zakljuak moe podupreti brojnim
etnolokim i folkloristikim istraivanjima, njegov smisao je, bar zbog dva
razloga, znatno dalekoseniji. Imajui u vidu mukotrpnu istoriju seljakih
naroda evropskog jugoistoka93, Elijade e zakljuiti kako je njihova arhaj
ska religioznost bila snano, spasonosno sredstvo bekstva od Istorije:
Zahvaljujui ovom gleditu deseci milijuna ljudi stoljeima su mogli podno
siti velike pritiske povijesti ne oajavajui, ne ubijajui se, niti padajui u onu
duhovnu suhoparnost koja sa sobom uvijek povlai relativizam ili nihilistiko
gledanje na povijest (Eliade 2007: 181).
Reju, arhajski ovek agrarno-tradicionalnih drutava koja su rtve

Istorije mogao je, ponavljanjem i podraavanjem mitskih arhetipskih
modela i obrazaca ivota, ciklinim ponitavanjem vremena potvrditi
svoju slobodu i stvaralatvo94. ivei u harmoniji sa kosmikim ritmovi
ma on se, pomou mitova i rituala koji ih prate, periodino vraao in illo
tempore prvotno Vreme i istinsko bivstvovanje koji ponitavaju puko tra
janje i olakavaju muku njegovog podnoenja. Posmatrano iz te perspek
tive, istorijski razvitak takvih zajednica predstavljao je svojevrsni pad
ije su posledice seljaka drutva Istone Evrope ublaavale ouvanjem i
oivljavanjem elemenata paganskog naslea i ritualnih praksi regeneracije
92
Crkva se vie od deset stoljea morala boriti protiv paganskih elemenata (tre
ba podrazumijevati: koji pripadaju kozmikoj religiji) u kranskim obredima i legen
dama. Rezultat te borbe bio je skroman, nadasve na Jugu i Jugoistoku Evrope, gdje su
religiozni obredi seoskog ivlja jo uvijek krajem XIX st. predstavljali likove, mitove i
rituale iz najstarijeg doba, tj. predhistorije (Eliad
e 1970: 154; kurziv moj).
93 Kako objasniti, na primjer, injenicu da je jugoistok Evrope morao stoljeima
patiti i stoga se odrei svakog prohtjeva za viim povijesnim postojanjem, duhovnog
stvaranja na svjetskom planu samo zato to ga je zapalo da se nae na putu azijskim
osvajaima, a zatim u susjedstvu Osmanskog carstva? (Eliade 2007: 180)
94 ovjek arhajskih civilizacija moe biti ponosan na svoj nain postojanja koji
mu omoguuje da bude slobodan i da stvara. Slobodan je ak i da ukine vlastitu povi
jest pomou periodinog ponitavanja vremena i kolektivne regeneracije (Isto: 187).
145
146
primordijalnog iskustva Svetog. Stoga, agrarna drutva koja evolucionisti

ki istoricizam smatra primitivnim i zaos talim, imaju sasvim drugaiji
status u svetlu Elijadeovog shvatanja kosmike religioznosti. Posmatrano
iz perspektive istoriara religija koji naglaava znaaj arhetipskih, neis
torijskih elemenata religijskog iskustva95 upravo njihova zaostalost
postaje prednost.
Od epohe romantizma teza o prednosti zaostalosti bila je iroko ras
prostranjena u evropskoj misli, te posebno esto formulisana u krugovima
istonoevropske inteligencije. Ona je bila u pozadini raznorodnih uenja
od ideja o plemenitom divljaku, preko koncepta autohtonog narodnog
duha, do razliitih socijalnih i politikih doktrina o mogunostima pre
skakanja etapa u istorijskom razvitku. U svima je odbacivanje Istorije ili
borba sa njom bila osnovni sadraj, dok je, bar kod istonoevropske inte
ligencije, suoavanje sa istorijskim kanjenjem sopstvenih drutava pred
stavljao najei motiv za formulisanje alternativnih modela istorijskog i
drutvenog razvoja. Zato Elijadeovo naglaavanje kosmikog hrianstva
rumunskog seljatva, kao i njegovo interesovanje za arhaine forme religi
oznosti, moemo tumaiti polazei iz perspektive njegovog suoavanja sa
zaostalou i statusom njegove domovine u Istoriji96. Dobro je pisao
je on 1939. godine imati veliku knjievnost, vrednu modernu umetnost i
linu filozofiju, ali je mnogo bolje pripadati velikoj duhovnoj tradiciji uko
renjenoj u protoistoriji, tradiciji ija je vrednost kasnije umanjena istorijom
(cit. prema: Ginzburg 2010: 309 kurziv moj). Za narode koji su usled
istorijskih okolnosti zakasnili ili bili spreeni da daju velike (umetnike,
naune, filozofske) doprinose svetskoj kulturi (da ne pominjemo materi
jalni razvoj), Elijade otkriva svojevrsnu utehu protoistoriju ije su
tradicije sauvane u religijskom ivotu sve do moderne epohe desakralizo
vane Istorije. Dugo neistorijsko trajanje naroda Istone Evrope (nepo
stojanje pisanih tragova njihove prolosti), ne ini ih manje vrednim jer
95 [Elijade] je oseao blisku linu vezu sa rumunskim seljakim kosmikim hri
anstvom, te izraavao svoje otuenje od duha zapadnog istorijskog hrianstva. Naj
vie su ga interesovala ona ispoljavanja zapadne religioznosti koja su izvan glavnog
toka zapadne istorijske religije: misticizam, alhemija, kosmika religija istonoe
vropskih seljaka, i slino. Ukratko, one manifestacije koje su potcenjivale ili totalno
ignorisale istorijsku dimenziju takozvanih istorijskih religija (Allen 1988: 555).
96 Pitanje je da li Elijade pooptava kao svoj esencijalni model za sve religije
arhajsku ontologiju i izvesne karakteristike istone spiritualnosti koje umanjuju zna
aj vremenskog i istorijskog. Da li on daje jednu interpretaciju hrianstva koja favori
zuje arhaine, kosmike, Hindu ili druge istonjake, neistorijske religijske korene, uti
caje i strukture? (Allen 1989: 118). Potvrdan odgovor i ukazivanje na biog rafske
(rumunske i indijske) korene Elijadeove koncepcije religije ne znai da se ta koncep
cija moe na njih u potpunosti redukovati, niti da je njen biografsko-socijalni backgro
und u naunoteorijskom pogledu diskvalifikuje.
studije i ogledi
su duhovni dokumenti (mitovi i verovanja) u kolektivnom pamenju tih

naroda mnogo bolje sauvani nego u velikim zapadnim kulturama:
Zato svetska istorija ne moe biti ustanovljena na osnovu pisanih, ve samo
na osnovu duhovnih dokumenata, tj. na osnovu mitova i verovanja. Evropa
Zapadna Evropa posebno mora biti poreena sa Istokom i stepskim noma
dima ne posredstvom svojih pisanih dokumenata, ve svojih mitova (Eliade
2010: 48).
Takvo poreenje rehabilituje arhajskog oveka i primitivne narode

jer se pokazuje da je opta struktura mitova (arhetipovi) prisutnija i izra
enija u neistorinosti njihove egzistencije nego u desakralizovanom svetu
modernog oveka i razvijenih drutava. Stoga, bar u pogledu religioznosti,
vladajua progersivistika shema istorijskog razvoja moe se preokrenuti
naglavake. Za nekoga ko je, poput Elijadea, primarno zainteresovan za
doivljaj i ispoljavanje Svetog, to nije ni malo, a ni nevano.
Izloena skica Elijadeovog shvatanja religije i istorije ne pretendu
je na iscrpnost i sveobuhvatnost naprotiv, u njoj su istaknuti samo neki
od njegovih stavova koji nas vraaju temi njegove legionarske prolosti. Ti
stavovi ine deo irih rasprava koje su u meuratnom rumunskom dru
tvu voene o problemu nacionalnog identiteta ili nacionalne posebnosti
(specificul nacional)97. U njima je, uprkos lokalnoj egzotinosti, reprodu
kovana argumentacija koja je tokom XIX i poetkom XX veka koriena
u svim centralnoevropskim i istonoevropskim zakasnelim nacijama.
Pojednostavljeno, moemo razlikovati dva ideal-tipska stanovita formuli
sana u tim raspravama: s jedne strane, nativistiko gledite, kojim se afir
mie autohtonost nacionalnog ili kulturnog kolektiviteta i, s druge strane,
zapadnjako ili modernistiko stanovite, kojim se taj kolektivitet, uprkos
zaostajanju, usmerava ka prihvatanju i ostvarenju istorijski nastalih savre
menih modela i formi drutveno-istorijskog razvoja. Najpoznatiji sluaj
takvih rasprava poznata polemika ruskih slovenofila i zapadnjaka
predstavlja paradigmu koja se, sve do dananjeg dana, ispoljava i u drugim
intelektualnim sredinama istonoevropskih drutava. Njena dugotrajna
vitalnost ne proistie iz kompleksnosti i otvorenosti argumentacije, ve iz
problemske situacije koja se u razliitim periodima reprodukuje u drutvi
ma suoenim sa oseanjem sopstvene marginalnosti u odnosu na istorijski
97 Tokom dve decenije izmeu dva svetska rata veina rumunskih intelektualaca
bila je ukljuena u veliku raspravu o tome ta znai biti Rumun i kako nacionalni
karakter uslovljava drutveni i politiki razvoj Iako raznolikost ideja o tome teko
moe biti ograniena, ipak su primetne dve iroko shvaene grupe intelektualaca. Jed
nu su sainjavali oni koji su bili sigurni da je Rumuniji sueno da sledi isti put razvoja
kao i Zapadna Evropa, dok je druga grupa traila usmerenje u autohtonoj prolosti.
Savremenici su prvu grupu obino oznaavali kao zapadnjake ili Evropejce, dok su
drugu nazivali tradicionalistima (Hitchins 1995: 135).
147
148
main stream. Nativistiki odgovor na ovu situaciju velianje i afirmaci

ja nacionalnih ili kulturnih specifinosti kao autohtonih i superiornih u
odnosu na okruenje esto, kao to je to pokazao Valicki (Walicki) u ana
lizi ruskog slovenofilstva, rezultuje stvaranjem retroaktivnih utopija98. U
njima se zamiljeno zlatno doba projektuju u davnu prolost, koja slui
kao normativno polazite ne samo za kritiku istorijskog kvarenja i savre
menog stanja nacije, ve i za odreenje pravca i cilja njenog budueg razvo
ja. Ipak, klasini ruski slovenofili koji nam ovde slu kao uzor za odre
enje autohtonizma u potrazi za zlatnim dobom nisu ili izvan Istorije,
ve su ga identifikovali u Rusiji iz vremena pre vladavine Petra Velikog. U
tom pogledu, oni su bili konzervativci koji su insistirali na oivljavanju (u
narodu ouvanih) naela, institucija i vrednosti koje su, prema njihovom
uverenju, postojale u prolosti pre uvoenja destruktivnih zapadnjakih
reformi. Strukturno slino stanovite formulisali su oni brojni rumunski
mislioci koji su u seljatvu, seoskim institucijama i nainu ivota identifi
kovali rumunsku nacionalnu posebnost koju ugroavaju savremena urbana
kultura, (unutranji i spoljanji) stranci i kapitalistika industrijalizaci
ja. Uprkos (generacijskim i ideolokim) razlikama99 autohtonisti su bili
jedinstveni u oceni da je rumunstvo najpotpunije ovaploeno i sauvano
u seljatvu, te da ono predstavlja osnov stvaranja samosvojne nacionalne
kulture100. Ipak, kao i ruski slovenofili, zagovornici rumunskog posebnog
puta i autohtone kulture zasnovane na agrarnom nasleu suoavali su se
s problemom da, izvan etnografije, folkloristike i teolokih rasprava o pra
voslavlju, formuliu viziju politikog i socijalnog sistema koji bi zadovoljio
njihovu tenju ka autentinou. Ve pominjani Nae Jonesku je 1937. godi
ne formulisao ope obrise jednog izolacionistikog politikog programa:
Videti: Andzej Walicki, The Slavophile Controversy: History of a Conservative
Utopia in Nineteenth-Century Russian Thought, Clarderon Press, Oxford 1975.
99 Prvu generaciju autohtonista predstavljala je mladina okupljena 1863. godi
ne oko lista Junimea predvena Majoreskuom (Titu Maiorescu, 18401917), knji
evnim kritiarem i filozofom koji je tvrdio da su preuzete zapadne institucije u Rumu
niji samo forma bez sadrine (forme fr fond), te se zalagao za organski razvoj
rumunskog drutva. Nikolae Jorga je predvodio grupu oko knjievnog asopisa Sm
ntorul (Seja, 19011910), po kome je imenovan pravac Semantorizam koji ve
u svom imenu (sejanje, saenje zrna) upuuje na agrarnu kulturu kao osnov rumun
stva. Na religijskoj komponenti kao kljunoj za formiranje i odranje rumunskog
identiteta insistirali su ortodoksisti okupljeni oko asopisa Misao (Gndirea), pred
voeni teologom i pesnikom Niiforom Krajinicem (Nichifor Krainic, 18891972).
100 Prema najuticajnijem rumunskom filozofu L. Blagi (Lucian Blaga, 1895
1961): Selo nije palo u iskuenje da bude uvueno u istoriju koju stvaraju drugi iznad
naih glava. Ono je sauvalo sopstvenu ednost i ostalo nedodirnuto u svojoj autono
miji koju joj je siromatvo i mitologija darovalo, ekajui vreme kada e sluiti kao
vrsti osnov autentine rumunske istorije (1937; cit. prema: Verdery 1991: 5657).
98
studije i ogledi
Kakvu dravnu politiku sad predlaemo?... Jednu sasvim revolucionarnu poli

tiku koja preporuuje: odvajanje od svetske politike; zatvaranje u sopstve
ne granice to je mogue potpunije; razmatranje onoga to je realistino za
Rumuniju; privremeno redukovanje naeg standarda ivota na realistian nivo;
postavljanje temelja za rumunsku dravu seljake strukture kao jedine forme
u kojoj moemo istinski iveti s obzirom na karakteristike nae prirode i jedi
ne koju moemo primeniti kako bi omoguili da energija nae nacije zaista i
potpuno urodi plodom (cit. prema: Verdery 1991: 48).
Paradoksalno, programsko zalaganje za izolacionistiku politiku vodi

lo je ka stvaranju novog saveznitva sa Silama osovine, a traganje za sop
stvenim autentinim politikim sistemom okonalo se pozivanjem na
italijanski i nemaki uzor totalitarne drave. S druge strane, ideologija
ortodoksizma, kojom je nacija izjednaena sa pravoslavljem, suoavala
se sa tekoama izjednaavanja hrianske univerzalnosti sa nacionalnim
partikularitetom, te opasnou od pada u jeres etnofilizma. Elijadeovim
konceptom kosmikog hrianstva ove tekoe su umanjene rumun
sko pravoslavlje je distancirano od visokih formi istorijskog hrianstva
(vizantijsko-ruske tradicije i dogmatske uenosti) i, preko svog seljakog
supstrata, dovedeno u vezu sa arhajskom religioznou primitivnog
oveka. Na taj nain, Eliade je nacionalnu specifiku osnaio njenom
identifikacijom sa mitsko-arhetipskim sadrajem kosmike religije. Isto
vremeno, vezujui tu religioznost za protoistoriju, on je u rumunskom
seljatvu (= naciji) mogao identifikovati nosioca svojevrsne produene
praistorije koja se opire strahovladi moderne Istorije. U tom pogledu,
on je bio znatno radikalniji od onih autohtonista koji su, poput sloveno
fila, svoj ideal situir ali u istorijskom vremenu. Jer, odbacivanjem istorici
stikog diskursa (koji razvoj shvata kao kontinuir anu, sukcesivnu smenu
istorijskih epoha), Elijade je svoj normativni koncept rumunstva moga
da izmesti izvan Istorije, dajui mu vanvremenski status. Ono za njega ima
ontoloki, a ne istorijski status i znaenje, jer je re o jednom atemporal
nom konceptu (arhetipu ili platonovskoj ideji) koji, delimino sauvan
u seoskoj kulturi, predstavlja normu sa kojom treba uskladiti pojedina
nu i kolektivnu egzistenciju. Za ostvarenje tog cilja nije dovoljan politiki
konzervativizam kojim se obnavljaju i tite vrednosti i institucije iz istorij
ske prolosti zajednice, ve je neophodna radikalna spiritualna revolucija
kojom bi pojedinci i nacija ponavljanjem ovaplotili normativni atempo
ralni arhetip. Takva revolucija ne znai kretanje ka vioj fazi evolucio
nistiki shvaenog socijalnog i istorijskog razvoja, ve ciklini povratak na
primordijalno, iskonsko stanje pre pada u Istoriju. Za njeno razumeva
nje vanije nam je Elijadeovo poimanje strukture i funkcija mita i religi
oznosti arhajskog ovek, nego poznavanje socijalnih i politikih doktrina
savremenosti.
149
150
Istoriar faizma Judin Veber je u studiji o rumunskoj desnici ocenio

da je Kodreanuov pokret po mnogo emu bio blii kargo kultu nego poli
tikom pokretu faistikog tipa (Weber 1965: 524). Time je naglaen cen
tralni znaaj religijskih karakteristika tog pokreta kulta predaka, smrti i
rtve, mistike veze sa Bogom i vere u vaskrs nacije za koga su socijalna
i politika pitanja bila sekundarna i reiva samo u okviru totalne spiri
tualne revolucije. Imajui u vidu Elijadeovu revalorizaciju religioznosti
arhajskog oveka i kosmikog hrianstva, moemo zakljuiti da njegova
sklonost ka Gvozdenoj gardi nije bila samo prolazna i sluajna biog rafska
epizoda.
Literatura
Allen, Douglas. 1988. Eliad
e and History. Journal of Religion, 68(4): 545565.
1998. Myth and Religion in Mircea Eliade. New York: Routledge.
2011. Eliades Legacy 25 Years Later: A Critical Tribute. International Journal on Humanistic
Ideology, Cluj University Press, 4(2): 1528.
Berger, Adriana. 1994. Mircea Eliade: Romanian Fascism and the History of Religions in the
United States, u: Nancy Harrowitz (prir.), Tainted Greatness: Antisemitism and Cultu
ral Heroes, str. 5174. Philadelphia: Temple University Press.
Biliu, Ionu Florian. 2007. The Philosopher and Orthodoxism: An Inquiry into the Ethnic
Ontology of Nae Ionescu, Studia Universitatis Petru Maior, str. 175200. Trgu
Mure.
Brown, Robert F. 1981. Eliad
e on Archaic Religions: Some Old and New Criticisms. Studies in
Religion / Sciences Religieuses, 10(4): 42949.
Brubaker, Rogers. 1996. Nationalism reframed. Nationhood and the national question in the
New Europe. Cambridge: Cambridge University Press.
Cain, Seymour. 1989. Mircea Eliad
e, the Iron Guard, and Romanian Anti-Semitism, Midstre
am [25 November 1989]: 2731.
Calinescu, Matei. 2002. The 1927 Generation in Romania: Friendships and Ideological Choi
ces (Mihail Sebastian, Mircea Eliad
e, Nae lonescu, Eugene lonesco, E. M. Cioran). East
European Politics and Societies, 15(3): 649677.
Carp, M. 2000 [1946]. Holocaust in Romania: Fact and Documents on Annihilation of Roma
nian Jews, 1940-1944, prir. A. L. Simon, prev. Sean Murphy. Safety Harbor: Simon
Publications.
Codreanu, Corneliu. 1970 [1937]. A Few Remarks on Democracy, u: Stephen Fischer-Galati
(prir.), Man, State and Society in East European History, str. 327330. Praeger.
2003. For my Legionaries. Madrid: Editura Libertatea.
Dubuisson, Daniel. 2006. Twentieth Century Mythologies: Dumzil, Lvi-Strauss, Eliade, (tran
slated by Martha Cunningham). London: Equinox Publishing.
Eliade, Mircea. 1959. Cosmos and History: The Myth of the Eternal Return. New York: Harper
and Brothers.
1967. Ionescu, Nae (18901949), Encyclopedia of Philosophy, 2nd Edition (Donald M. Bor
chert, editor in chief), Vol. 4: 742. Thomson Gale.
1970. Mit i zbilja. Zagreb: Matica hrvatska (prevod sa francuskog Aspects du Mythe, Mirna
Cvitan i Ljerka Mifka).
1972. Letter to Gershom Scholem, u: Dubuisson 2006: 277280.
1998a. Autobiography, I: 1907-1937. Journey East, Journey West (Translated from the Roma
nian by Mac Linscott Ricketts). University of Chicago Press.
studije i ogledi
1998b. Autobiog raphy, Volume II: 19371960. Exiles Odyssey (Translated from the Romanian
by Mac Linscott Ricketts). University of Chicago Press.
2007. Mit o vjenom povratku (prevod s francuskog Ljiljana Novakovi). Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk.
2010. The Portugal Journal. New York: SUNY Press.
Elijade, Mira. 1986. Sveto i profano, (prevod s francuskog Zoran Stojanovi). Novi Sad: Knji
evna zajednica Novog Sada.
2008. Prepiska izmeu Mire Elijadea i Joana Kulijanua, Trei program 139140: 331346.
Ellwood, Robert. 1999. The Politics of Myth: A Study of C. G. Jung, Mircea Eliade, and Joseph
Campbell. Albany: State University of New York Press.
Fisher, Elaine. 2010. Fascist Scholars, Fascist Scholarship: The Quest for Ur-Fascism and the
Study of Religion, u: Ch. Wedemeyer and W. Doniger (prir.), Hermeneutics, Politics, and
the History of Religions: The Contested Legacies of Joachim Wach and Mircea Eliade, str.
261284. Oxford: Oxford University Press.
Ginzburg, Carlo. 2010. Mircea Eliades Ambivalent Legacy, u: Ch. Wedemeyer and W. Doni
ger (prir.), Hermeneutics, Politics, and the History of Religions: the Contested Legacies of
Joachim Wash and Mircea Eliade, str. 307323. Oxford University Press.
Griffin, Roger. 1991. The Nature of Fascism, London: Pinter.
2002. The Primacy of Culture: The Current Growth (Or Manufacture) of Consensus within
Fascist Studies. Journal of Contemporary History, 37(1): 2143.
2003. Shattering Crystals: The Role of Dream Time in Extreme Right-Wing Political Vio
lence. Terrorism and Political Violence, 15(1): 5795.
2007. Modernism and Fascism: The Sense of a Beginning under Mussolini and Hitler. London:
Palgrave Macmillan.
Grottanelli, Cristiano. 2005. Fruitful Death: Mircea Eliade and Ernst Jnger on Human Sacri
fice, 1937-1945. Numen, 52(1): 116145.
Hitchins, Keith. 1994. Rumania, 18661947. Oxford History of Modern Europe, Oxford Uni
versity Press.
1995. Orthodoxism: Polemics over Ethnicity and Religion in Interwar Romania, u: I. Banac
and Ch. Verdery (prir.), National Character and National Ideology in Interwar Eastern
Europe. New Haven: Yale Russian and East European Publications.
Ionaid, Rad. 1990. The Sword of the Archangel: Fascist Ideology in Romania, (Translated by
Peter Heinegg). Boulder: East European Monographs, no. CCXCII.
Ionesco, Eugne. 1998. Present Past, Past Present: A Personal Memoir, translated from the
French by Helen Lane. New York: Da Capo Press.
Iordachi, Constantin and Balzs Trencsnyi. 2003. In Search of a Usable Past: The Question of
National Identity in Romanian Studies, 19902000. East European Politics and Socie
ties, 17(3): 415453.
2004. Charisma, Religion, and Ideology: Romanian Interwar Legion of the Archangel Mic
hael, u: John Lampe and Mark Mazower (prir)., Ideologies and National Identities, str.
1953. Budapest: CEU Press.
2010. Comparative Fascist Studies. An Introduction, u: C. Iordachi (prir.), Comparative
Fascist Studies: New Perspectives, str. 150. New York: Routledge.
, . . 2008. , : Ex Nord Lux.
Judt, Tony. 2005. Postwar: A History of Europe since 1945. New York: Penguin Press.
- , A. 2007. : , , . :
r.
Livezeanu, Irina. 1995. Cultural Politics in Greater Romania: Regionalism, Nation-building, and
Ethnic Struggle 19181930. Ithaca: Cornell University Press.
2006. Romanias Cultural Wars: Intellectual Debates about the Recent Past. Washington: The
National Council for Eurasian and East European Research.
151
152
Manea, Norman. 1998. The Incompatibilities: Romania, the Holocaust, and the rediscovered
writer. The New Republic, 218(16): 3237.
Mari, Sreten. 1986. Predgovor, u: Eliad
e 1986: 748.
Mosse, George. 1966. Introduction: The Genesis of Fascism. Journal of Contemporary History,
1(1): 1426.
Olson, Carl. 2011. The Tension between Scholarship and Politics: A Consideration of the
Legacy of Eliade, International Journal on Humanistic Ideology (Cluj University Press),
4(2): 2941.
Oteanu, Andrei. 2004. Mircea Eliade between Political Journalism and Scholarly Work.
Archeus, VIII(14): 323340.
Payne, Stanley. 1995. A History of Fascism, 19141945. Madison: The University of Wisconsin
Press.
Petrescu, Cristina and Drago Petrescu. 2007. Mastering vs. Coming to Terms with the Past: A
Critical Analysis of Post-Communist Romanian Historiography, u: Narratives Unbo
und: Historical Studies in Post-Communist Eastern Europe, prir. Sorin Antohi, Balzs
Trencsnyi and Pter Apor), str. 311408. Budapest: CEU Press.
Petreu, Marta. 2011. Jonesko u oevoj zemlji. Vrac: KOV (prevod sa rumunskog ura Mioi
novi).
Pinto, Antnio Costa. 2011. Introduction: Fascism and the Other -isms, u: A. C. Pin
to(prir.), Rethinking the Nature of Fascism Comparative Perspectives. London: Palgrave
Macmillan.
Rennie, Bryan. 1996. Reconstructing Eliade: Making Sense of Religion. Albany: State University
of New York Press.
Ricketts, Mac Linscott. 1988. Mircea Eliade: The Romanian Roots, 19071945, I-II. Boulder:
East European Monographs, no. 248.
2008. Mircea Eliade and the Terror of History: Anti-Historicism and the History of Religi
ons. International Journal on Humanistic Ideology, 1(2): 1536.
2010. Translators Preface, u: Eliade 2010: ix-xii.
Sndulescu, Valentin. 2007. Sacralised Politics in Action: the February 1937 Burial of the
Romanian Legionary Lead
ers Ion Mota and Vasile Marin. Totalitarian Movements and
Political Religions, 8(2): 259269.
2008. Taming the Body: Preliminary Considerations Regarding the Legionary Works
Camp System (19331937). Historical Yearbook, str. 8594. Bucharest: History Insti
tute, no. 5.
Strenski, Ivan. 1989. Four Theories of Myth in the Twentieth Century. London: Macmillan.
Surugiu, Romina. 2009. Nae Ionescu on Democracy, Individuality, Leadership and Nation:
Philosophical (re)sources for a rightwing ideology. Journal for the Study of Religions
and Ideologies, 8(23): 6881.
Turcanu, Florin. 2010. Southeast Europe and the Idea of the History of Religions in Mir
cea Eliade, u: Ch. Wedemeyer and W. Doniger (prir.), Hermeneutics, Politics, and the
History of Religions: the Contested Legacies of Joachim Wash and Mircea Eliade, str.
241260. Oxford University Press.
Turda, Marius. 2005. New Perspectives on Romanian Fascism: Themes and Options. Totalita
rian Movements and Political Religions, 6(1): 143150.
Verdery, Katherine. 1991. National Ideology under Socialism: Identity and Cultural Politics in
Ceauescus Romania. Berkley: California University Press.
Vistri, Robert. 2004. Hitler i Holokaust, (prevod s engleskog: Aleksandar B. Nedeljkovi).
Beog rad: Alexandria Press..
Volovici, Leon. 1991. Nationalist Ideology and Antisemitism. The Case of Romanian Intellec
tuals in the 1930s, (translated from Romanian by Ch. Kormos). Oxford: Pergamon
Press.
Weber, Eugen. 1965. Romania, u: Hans Rogger and Eugen Weber (prir.). The European Right:
A Historical Profile, str. 501574. Berkeley: University of California Press.
studije i ogledi
Weber, Eugen. 1966. The Man of the Archangel. Journal of Contemporary History, 1(1):
101126.
Wiesel, Elie. 2004. Final Report, International Commission on the Holocaust in Romania;
(President of the Commission: Elie Wiesel; ed. Tuvia Friling, Radu Ioanid, Mihail E.
Ionescu). Iai: Polirom.
, . 1999. : - .,
, 4: 151208. http://magazines.russ.ru/inostran/1999/4/labir.html).
2001. , (Buna Vestire, 17.12.1937),
: i , no19; http://www.nationalism.org/bratstvo/
oprichnik/19/eliade.htm
Milan Suboti
Mircea Eliade: Escape from the Terror of History
Summary
Starting from the biographical fact that Mircea Eliade in his formative years had sympat
hize Romanian fascistic movement Legion of Archangel Michael, in this article same
aspects of correlation between theoretical works of the well-known historian of religions
and fascistic ideology are thematize. Deeming Eliades case an example of more general
phenomenon propensity of some interwar intellectuals to the right and left extremist
movements the author points out on the social and political context of debates about
this case in the post-communist Romania. In accordance with the Griffins concept of the
generic fascism the Iron Guard understudied as a specific spiritual movement that
seeks radical reconstruction and rebirth organically conceived nation. Stressing the
importance of some religious characteristics of the movement cult of ancestors, sacrifice,
death, mystical connection to God and faith in the resurrection of nation the author
shows that Eliad
es revaluation of the archaic religion can be correlated with the Legions
ideology. Using Eliades concept of the Terror of History, we can conclude that attac
hment of this historian of religions to ideology of Romanian fascism was not merely acci
dental and transitory biographical episodes.
Key Words: Eliade, fascism, Iron Guard, religion, ideology.
153

154
AUTOR: -, , 1965
UDK: 75.034.4
7.01
Izvorni nauni rad
IVA DRAKI VIANOVI*
DVA SIMPTOMA BAROKA

U ovom tekstu autorka prepoznaje dva simptoma baroka (termin aludira na
uvenu Velflinovu reenicu iz knjige Renesansa i barok) u slikarstvu visoke rene
sanse: kjaro skuro tehniku i postupak otvaranja poteza kiice oku posmatraa. U
daljem toku studije autorka prati razvoj ova dva eda renesanse takozvane simp
tome u baroknom slikarstvu, posebno u slikarstvu Pitera Paula Rubensa, Fransa
Halsa, Rembranta van Rajna i Dijega Velaskeza.
Kljune rei: estetika, slikarstvo, simptom, renesansa, barok, otvorena forma.
Hajnrih Velflin (Heinrich Vlfflin) je u istoriji estetike poznat kao mislilac

koji je napravio preciznu razliku izmeu likovne estetike renesanse i likov
ne estetike baroka. Velflin je omeio i definisao estetski prostor baroka i
nainio od baroknog estetiku kategoriju u pravom smisli te rei, kategoriju
primenjivu kako na prethodne epohe i stilove (helenizam, gotika...), tako i
na potonje (impresionizam). Njegove precizne distinkcije izmeu linearnog
i slikarskog, povrinskog i dubinskog, mnotvenog i jedinstvenog, jasnog i
nejasnog, zatvorene i otvorene forme, u kojima prvo odreenje predstavlja
estetsku karakteristiku renesanse, a drugo estetsku karakteristiku baroka,
postale su glasovite i ugradile se i pojmovno i terminoloki u kategorijalni
aparat savremene estetike. Posebno je znaajno prepoznavanje takozvane
otvorene forme kao kljune karakteristike barokne likovne estetike, a nain
na koji je Velflin odredio ovaj pojam nudi mogunost da se na tragu njego
vog razmiljanja poe jo koji korak dalje. Dinamizam Velflinove otvorene
forme ankarlo Majorino (Giancarlo Maio
rino) prepoznaje kao proces
formu, to je izuz etno korisno i pregnantno terminoloko reenje.1
* Filoloki fakultet (Beograd); e-mail: ivadraskicvicanovic@gmail.com.
1 G. Maiorino, The Cornucopian Mind and the Baroque Unity of Arts, The Pensylvania State University Press, 1989.
studije i ogledi
Dakle, ono po emu je Hajnrih Velflin s pravom ostao uven jeste

preciziranje razlika izmeu renesanse i baroka i pridavanje digniteta i zna
aja baroknom kao takvom.
Ali u Velflinovom istraivanju postoji takoe jedan manje naglaen,
premda ne i manje zanimljiv tok koji nam ukazuje na povezanost renesan
se i baroka i na proizlaenje baroknog iz bitnih likovno-estetskih odred
nica renesanse. To je onaj segment Velflinovog istraivanja koji su, ini se,
analitiari i istoriari estetike zanemarili.
Naime, panji itaoca Velflinovih Osnovnih pojmova istorije umetnosti
moe da promakne injenica da prvi element Velflinovih parova koji funkci
oniu kao distinktivne odrednice renesanse i baroka onaj koji se odnosi na
renesansu jeste produkt ve ranorenesansne likovne estetike i da predsta
vlja ranorenesansni opaajni model. U stvari, Velflinova teza da postoje dve
razliite bildformen, klasina i barokna, koje su, s jedne strane, koncipirane
kantijansko-fidlerovski kao transcendentalne (kao apriorna svojstva ove
kove svesti), a s druge strane istorizovane, pa se smenjuju u vremenu (to je
Velflinov originalni doprinos tumaenju Fidlerovog pojma opaaja), odnosi
se na suprotstavljanje ranorenesansnog opaajnog modela baroknom.
Situacija je drugaija kada je o visokoj renesansi re: ona se prepoznaje
kao kolevka sutinskih karakteristika baroknog, to je upravo segment Vel
flinove estetike analize koji nas u ovom trenutku zanima.
U studiji Renesansa i barok, uvenoj kao i pominjani Osnovni pojmovi
istorije umetnosti, Hajnrih Velflin kae sledee:
Ne mogu prihvatiti da u Rimu postoji takozvana kasna renesansa, znam samo
za zakasnele renesansiste, ali njima za ljubav ne moemo urediti zasebno stilsko
razdoblje. Visoka renesansa se ne razvija u specifinu kasnu umetnost, ve od
vrhunca put vodi neposredno u barok. Tamo gde se pokazuje neto novo, tu
je simptom predstojeeg baroknog stila.2
Na prvi pogled ova reenica moe izgledati neverovatno. Kako da iz

umetnosti vedrog i spokojnog postojanja na ijim savrenim tvorevina
ma ne nalazimo nita to bi bilo teko ili sputano, nespokojno ili uznemi
rujue3, kako Velflin sjajno odreuje umetnost renesanse, moe direktno i
neposredno proizai barok, stilo bizzaro, capriccioso, stravagante, koji odli
kuje krenje pravila i dra bezoblinog?4 Sama etimologija rei baroco,
koja s jedne strane ukazuje na logiku figuru baroco izraz protivrenog,
a s druge na famozni biser nepravilnog, elipsastog oblika, sugerie da je
barokno nelogino, nepravilno, bezoblino i uznemirujue.
2 Hajnrih Velf lin, Renesansa i barok, Izdavaka njiarnica Zorana Stojanovia,
Novi Sad 2000, 39.
3 Ibid., 20.
4 Ibid.
155
156
Kako, dakle, povezati dva ovako oprena stila? Na koji nain bizarno,
bezoblino i uznemirujue proizlazi iz vedrog, smirenog i uravnoteenog?
Hajnrih Velflin je uspeo da prepozna tu vezu i da ukae na nekoliko
smerova proizlaenja baroknog iz visoke renesanse, ime je kompetentno
dokazao svoju tezu. Smatram, meutim, da nije iscrpao sve mogunosti
ove pojave do kraja i da se moe nastaviti hod putem koji je on nazna
io. Drugim reima, postoje jo neki bitni aspekti proizlaenja baroknog iz
visoke renesanse i namera mi je da ukaem na njih u ovom tekstu.
Govorei o utisku kretanja kao o jednoj od kljunih odlika baroka i
analizirajui izvanredno nain na koji se likovnim sredstvima postie
utisak kretanja, Velflin u jednom trenutku kae:
Ovde [misli na barok] je sve u masama, iroko i rasplinjavajue, a kontura je samo
ovla naznaena nesigurnim, ponovljenim potezima, ili je sasvim izos tavljena.
Ne samo pojedinani oblik, ve i kompozicija u celini, ralanjena je pre
ma masama svetlog i tamnog... U prirodi svetlosti i senke je ve sadran veoma
naglaen momenat kretanja. Dok je ograniena linija sigurno vodila oko, tako
da je ona, sledei jednostavan tok mogla bez napora da obuhvati figuru, ovde
ga na sve strane rasuto kretanje svetlosne mase vue ovamoonamo, uvek sve
dalje. Nigde nema granice, nekakvog zavretka, na sve strane je prisutno samo
nadolaenje i iezavanje...5
Velflin je, dakle, prepoznao izostavljanje konture kao onu odliku

baroknog likovnog stila koja u estetskom prostoru vizuelnog nudi utisak
kretanja. U ovom segmentu njegova analiza bez sumnje spada u vrhunske
domete savremene evropske estetike.
Ali ono to Velflin nije uinio, a to postoji naznaeno u samoj njego
voj studiji, to je ukazivanje na renesansno poreklo baroknog izostavljanja
konture. On, dodue, pominje Leonarda da Vinija (Leonardo da Vinci)
kao oca svetlotamnog,6 ali akcenat stavlja na njegovo kraljevski sigurno
voenje koje je u ruci linije.7 Velflin u stvari insistira na pretrajavanju linije
kod Leonarda koja je recidiv rane renesanse, a ne na novini i znaaju kjaro
skuro (chiaro scuro svetlo tamno) tehnike. Drugim reima, ne ukazuje na
kjaro skuro kao na bitan simptom baroka. tavie, prenebregava i samog Da
Vinija i njegovu opomenu slikarima iz Traktata o slikarstvu8 da ne ogra
niavaju formu linijama9 i tvrdi da je ono na ta je Leonardo mislio stvar
tehnike,10 a ne sutine.
Ibid., 31.
Hajnrih Velflin, Osnovni pojmovi istorije umetnosti,Veselin Maslea, Sarajevo
1965, 31.
7 Ibid., 32.
8 L. Da Vini, Traktat o slikarstvu, Kultura, Beograd 1953.
9 Velf lin, Osnovni pojmovi istorije metnosti, 52.
10 Ibid., 52.
5
studije i ogledi
Ja bih, naprotiv, uvaila Da Vinijevu izjavu i akcenat stavila na novum

koji je kjaro skuro uistinu bio u slikarstvu. Takoe mislim da kjaro skuro
nije puka tehnika, ve sutinski nov postupak vizuelizacije i da je Leonardo
upravo u primeni ovog postupka mnogo blii baroku nego ranoj renesansi.
Podseam itaoca na Velflinovu tvrdnju da gde se pokazuje neto
novo (u visokoj renesansi), tu je simptom predstojeeg baroknog stila.11
Prema naem miljenju, ona novina u likovnom stilu visoke renesan
se koja je iznedrila jedan od simptoma (kako to Velflin zove) baroknog
stila izostavljanje konture i otvaranje forme upravo je likovni postupak
Leonarda da Vinija, poznat pod nazivom chiaro scuro. To je prvi segment
likovnosti od dva koja prepoznajem u ovom radu (o drugom e biti rei
naknadno), onaj iz kojeg se direktno i neposredno razvio barok.
Likovni postupak kjaro skuro Leonardo da Vini prvi put primenju
je na svojoj slici iz ranog firentinskog perioda Poklonjenje mudraca te se
moe rei da je Leonardovo Poklonjenje mudraca inauguracija novog nai
na kako likovnog formiranja, tako i posmatranja oblika. Zato?
Kjaro skuro postupkom predmet je likovno oblikovan tako to poste
peno izranja iz tame, iz senke, u svetlost, najformiraniji je onaj deo figure
koji je najvie proet svetlou, upravo onako kako to i biva u prirodi; kon
tura kao takvih nema, a forma predmeta se postie nizom suptilno nijansi
ranih valera koji nam omoguuju da naslikani predmet-figuru vidimo kao
da izranja iz senke u svetlost. Forma, poto je svetlou oblikovana, postaje
funkcija svetlosti.
Kako tano uoava Hajnrih Velflin, izostavljanje konture i otvaranje
forme je upravo ona tajna u likovnom postupku koja sugerie utisak kreta
nja na slici. Ali izostavljanje konture i otvaranje forme kjaro skuro postup
kom imaju jo jedan likovno pregnantan rezultat. Naime, ovaj nain kja
ro skuro modelovanja izostavljanjem konture koja je u likovnom smislu
granica, pregrada izmeu figura na slici, daje likovima sasvim specifino
likovno jedinstvo. Likovi kao da se pretapaju jedan u drugi, zamagljene su
granice tamo gde prestaje jedna figura a poinje druga. Zato je kjaro skuro
metod kojim se postie vrhunsko jedinstvo i celovitost kompozicije: likovi
na slici su jedno i to ne samo u likovnom pogledu jedno, ve su dati izjedna
i opaeni izjedna oni su i ontoloki jedno.
Likovi onih koji su doli na poklonjenje na slici Poklonjenje mudraca
pojavljuju se pred nama kao da izranjaju iz mraka nebia u svetlost posto
janja. to vie svetlosti prima neki lik, to vie dobija oblik. Forma je u pra
vom smislu funkcija svetlosti. Konture koja definie lik kod Leonarda, sen
su stricto, nema, jer nje nema ni u prirodi stvari. Kontura je jedan od naina
vizuelnog snalaenja, sreivanja vizuelnih utisaka i formiranja predmeta.
11
Velflin, Renesansa i barok, 11.
157
158
Leonardu da Viniju kontura kao nain definisanja oblika vie nije neo
phodna. Nizom valera on postie postepen prelazak figure iz tame na sve
tlo; ukoliko je neki deo figure vie obasjan svetlou, utoliko je njen oblik
jasnije odreen, razgovetniji je; ukoliko je figura primila manje svetlosti
i forma je neodreena, nejasna i ima tendenciju da se rastoi u amorfno.
Prelazi izmeu amorfnog i formiranog, tamnog i osvetljenog, nisu nagli,
ve blagi i postepeni; naoj ulnoj percepciji, naem vidu, postaje dostu
pan postepeni prelazak amorfnog u morfe, bezoblinog u oblik, kao izraz i
funkcija svetlosti. Forma se na taj nain otvara, liena, tavie osloboena
konture, koja joj vie nije potrebna, koja je samo sputava. Kao otvorena
forma, ona implicira proces, kretanje, bremenita je zbivanjem koje nudi
naoj ulnoj opaajnosti. Mi, naime, postepeni prelazak amorfnog u morfe
vidimo kao proces pretakanja bezoblinog u oblik.
Jo jedna zanimljiva filozofska implikacija kjaro skuro postupka jeste
objedinjavanje stvaralakog procesa umetnika i stvaralakog procesa pri
rode. Naime, u prirodi svetlost stvara vidljivi svet u doslovnom smislu rei.
Naa mo vizuelnog opaanja u potpunosti je omoguena i osmiljena
svetlou. Sve to je pogledu dohvatno, svi kljuni aspekti vidljivosti, jesu
funkcija svetlosti: oblik, koji formira svetlost a rastae senka, ontoloki je, u
domenu vizuelne percepcije, zasnovan na svetlosti; boja, koje za nau per
cepciju nema ukoliko nema svetlosti; i najzad neposredni opaaj svetlo
sti, ono to prepoznajemo kao valere, skalu osvetljenosti u vidljivom svetu,
igru svetlosti i senke u vidljivom svetu. Boja, oblik i veliina, pak, indirekt
no su funkcije svetlosti ega nismo neposredno i nuno svesni u samom
aktu percepcije.
To su, meutim shvatili Leonardo da Vini i majstori baroka koji su
nasledili sutinu kjaro skuro likovnog postupka i omoguili i nama da raz
umemo i vidimo.
Kjaro skuro likovni princip, dakle, prema naem miljenju, oslobaa
njem oblika od konture predstavlja prohod u stvaralaki posao prirode.
Batinici likovnog dometa kjaro skuro tehnike Leonarda da Vinija,
koju prepoznajemo kao jedan od kljunih simptoma baroknog u visokoj
renesansi, su majstori baroknog slikarstva; izdvojila bih u ovom trenutku
Pitera Paula Rubensa (Pieter Paul Rubens) Rembranta van Rajna (Rem
brandt van Rhyn) i Dijega Velaskeza (Diego Velazquez)
Sva trojica umetnika su na tragu otkrivanja i konstituisanja otvorene
likovne forme, forme koja ne samo da ukazuje na proces, kretanje i zbi
vanje u stvaralatvu prirode i u umetnikom stvaralatvu, ve i sama, na
nivou recepcije, postaje proces, kretanje i zbivanje.
Rubensova analiza odnosa svetlosti i senke ide pravcem koji je u Poklo
njenju mudraca naznaio Leonardo da Vini. Susret svetlosti i senke na
Rubensovim slikama ne doivljavamo vie kao potpunu suprotnost punog
studije i ogledi
osvetljenja i nedostatka osvetljenja. Rubensova senka je proeta svetlou i

ona, kao i oblik i boja, postaje funkcija svetlosti, to je anticipacija naina
na koji e svetlost videti i razum
eti Dijego Velaskez.
Uzmimo za primer Rubensovu sliku Podizanje krsta: tamne dubine
senke proete su svetlou koja ih formira i uvlai u prizor na slici; sen
ka pije, guta svetlost koja joj pomae da poprimi oblik i zadobije vizuel
no postojanje, dok s druge strane oformljeni oblici natopljeni svetlou,
podrani i osmiljeni senkom, izranjaju iz nje; i blistavo osvetljen oblik i
suptilna tama koja mu pomae, proeti su jedinstvenom supstancom sve
tlou.
I kompozicija je kod Rubensa izlivena svetlou. Mlaz svetlosti vue
nam pogled i odreuje mu pravac na slici Podizanje krsta konkretno
dijagonalno navie. Osvetljeni snani torzo oveka koji podie krst, usled
teine krsta i Hristovog tela na krstu nagnut ka posmatrau, daje utisak
nestabilnosti, zaljuljanosti, prodora kompozicije ka nama, ka recipijentu.
itav prizor kao da rui okvir u koji je smeten, obruavajui se ka posma
trau.
Rubensovo tumaenje kjaro skuro tehnike filozofski je moda najpreg
nantnija komponenta Rubensovog slikarstva zato to ukazuje na dijalektiku
odnosa svetlosti i senke u kojoj jedna upuuje na drugu a obe predstavljaju
i ratio cognoscendi i ratio essendi jedna drugoj.
U delu Rembranta van Rajna sastaju se dva kljuna momenta barok
nog slikarstva momenat Karavaovog likovnog postupka s jedne strane,
odnosno, kako to formulie ermen Bazen (Germain Bazin) onog naina
rada da se lik izvlai u gro-plan i istakne surovou bonog osvetljenja.12
Bazen duhovito i tano upotrebljava odreenje surovo za uveno karava
ovsko bono osvetljenje, verovatno zbog njegove osobine da nam neumit
no doara unutranju istinu lika ili prizora na koji je upereno i momenat
flamanskog Rubensovog razumevanja senke ne kao tame liene svetlosti,
koja je puki nedostatak, privacija u odnosu na svetlost, ve senke koja je
natopljena i osmiljena svetlou i koja je, kao takva, u potpunosti forma i
funkcija svetlosti.
Moda se ar Rembrantovog slikarstva zasniva upravo na fuziji ova
dva postupka. S jedne strane, njegove slike, kao i Rubensove, prodiru u
okolni prostor, osmiljavaju ga i daju mu intonaciju to je ona varijanta
otvaranja forme kada likovna forma nudi vizuelni utisak procesa i zbiva
nja; s druge strane, Rembrantovo delo nasleuje najuz budljiviju osobinu
karavaizma metafiziki naboj susreta svetlosti i senke; u Rembrantovom
sluaju, susreta koji je i meusobno proimanje svetlog i tamnog. Utisak je
u osnovi karavaovski drama zbivanja postignuta je sudarom svetlosti i
12
Germain Bazin, Barok i rokoko, Jugoslavija, Beog rad 1975, 88.
159
160
senke, ali ovde oplemenjena dijalektikom svetlo-tamnog, odnosno proi

manjem senke svetlou.
Kjaro skuro Leonarda da Vinija zadobija u ovom trenutku severnja
kog baroknog slikarstva, u delu Rembranta van Rajna, svoju izrazito eks
presivnu dimenziju.
Drugi simptom baroka koji smo najavili u prethodnom izlaganju,
nastao u visokoj renesansi, jeste, prema naem miljenju, tehnika otvaranja
poteza kiice pogledu posmatraa; kao i kjaro skuro postupak, u funkciji je
kako otvaranja forme, tako i sugestije pokreta na slici. Vinovnik ovog dru
gog simptoma je majstor sa severa Italije Ticijano Veeli (Tiziano Vecelli)
poznat kao Ticijan (Tizian).
Ticijan, koji je bio izuz etno dugog biolokog i slikarskog veka, razvijao
se u pravcu razotkrivanja slikarskog postupka oku posmatraa. Ve zreli
Ticijan ne krije poteze kiice kojima je nanoena boja; naprotiv, on ih na
portretu Pape Pavla III i posebno na svom poznom delu Hrist s trnovim
vencem nudi oku posmatraa, uivajui u tom razotkrivanju slikarske taj
ne. Tom slobodnijom slikarskom tehnikom, tehnikom koja otvara potez
kiicom i pokazuje ga, Ticijan je dobio mnogo: pre svega, postigao je doi
vljaj spontaniteta kompozicije; naim
e, oba pomenuta remek-dela, iako sli
kana uljem, imaju neposrednost skice. Zatim je otvaranjem poteza kiice
pogledu posmatraa, Ticijan postigao dinamiku zbivanja na slici. Tehnika
slobodnih, razotkrivenih poteza na udesan nain podstie utisak ritma i
pokreta na slici.
Dakle i jedan i drugi simptom baroka imaju isti rezultat dovode do
intenzivirane iluzije kretanja.
Na prelepom, uzbudljivom Hristu s trnovim vencem, Ticijan spaja teh
niku slobodnih, vidljivih poteza kiice i kjaro skuro Leonarda da Vinija
logian spoj, jer te dve tehnike sutinski upuuju jedna na drugu i podr
avaju jedna drugu. Drugim reima, pozni Ticijan spaja u jednom delu oba
pominjana simptoma nadolazeeg baroka.
Iz senke izranjaju oblici, glava i telo, miii ruku, lea, ispupenja kole
na, izranjaju zahvaljujui svetlosti kojom su obasjani i koja im nudi ono to
je Don Lok (John Locke) nazvao sekundarnim, subjektivnim kvalitetom
boju, ali i ono to je nazvao primarnim, objektivnim kvalitetom oblik.
Veliki umetnik Ticijan razotkriva nam jednu od zakonitosti prirode,
jednu dimenziju njene tajne da svetlost stvara vidljivi svet.
Neminovni spoj kjaro skuro tehnike i tehnike slobodnih, vidljivih pote
za, dva eda slikanja uljem, dva simptoma baroknog slikarstva, jeste staza
koja nas vodi od visoke renesanse ka baroku.
Meu majstorima severnjakog baroknog slikarstva, Ticijanov likov
ni postupak otkrivanja poteza kiice recipijentu najizrazitije primenjuje
Frans Hals (Frans Hals). Njegova uvena slika Vesela pijanica razotkriva
studije i ogledi
nam u punoj meri potez kiicom; slika kao da svetluca i podrhtava pred
naim oima naizmenino se rastaui u poteze uljanom bojom i stapaju
i se u vrstu formu lika vesele pijanice. Ovakvim nainom slikanja Hals
stvara iluziju da je slika uraena brzim, dinaminim potezima, to daje uti
sak neposrednosti, ivosti i ritma slike, aroliju koju obino nudi skica, a
poznato je da Frans Hals ne samo da nije slikao brzo, ve se satima muio
nad svojim platnima; takoe nas uvlai u stvaralaki proces razotkrivajui
umetniki postupak pred naim oima; samim aktom recepcije posmatra
postaje i uesnik, odnosno sauesnik umetnikog stvaranja, ime se stvara
laki akt i akt recepcije objedinjuju u jednoj ii.
I najzad, umetnik u ijem su slikarskom opusu na velelepan nain
zaivela oba simptoma baroka koji sugeriu pokret i otvaranje forme
izostavljanjem konture i otvaranje forme razotkrivanjem poteza kiice od
kojih je forma satkana Dijego Velaskez.
Slino Ticijanu, Velaskez se vidno menja i razvija kao umetnik od svo
je rane faze ka poznoj od Vodonoe iz Sevilje ka Veneri pred ogledalom i
Dvorskim damama (Las Meninas). U stvari, delo njegove pozne faze zasni
va se na filozofiji kjaro skuro principa i na likovnom postupku otvaranja
poteza kiice oku posmatraa to je zapoeo Ticijan u visokoj renesansi i
nastavio i primenjivao u holandskom baroku Frans Hals. Velaskez e lucid
no objediniti ova dva elementa, dodajui im venecijanskorubensovski
senzibilitet za boju.
Sazrevajui kao slikar i oigledno vebajui i razvijajui svoju opaajnu
sposobnost, Velaskez poinje da uvia (i ui nas da vidimo) da figure nisu
ograniene jasnim i preciznim konturama koje odvajaju svetlost od senke
ve se stvaraju i rastvaraju, formiraju i rastau kroz slobodnu igru i meu
sobno proimanje svetlosti i senke.
Na glasovitoj Velaskezovoj slici Las Meninas (Dvorske dame, Mlade ple
mike) vidimo da je svetlost ontoloki princip oblika i boje. Figure u prvom
planu zdesna osvetljene su neposrednom, bonom sunevom svetlou
koja im daje formu, ali s druge strane, budui prejaka, gotovo da estinom
sjaja rastae tu istu formu. Korak iza njih, u centralnom delu slike, infant
kinja Margerita i dvorkinje neposredno pored nje, primile su koliinu sve
tlosti koja je optimalna za pojavljivanje forme.
Dijalektika odnosa svetlo-tamno je princip oblikovanja; Velaskez kao
da dodaje jednu bitnu istinu neoplatonskoj ontologiji svetlosti: svetlost
jeste bie, postojanje, ali senka, tama, nije nitavilo (nebie); senka je, s
jedne strane, natopljena svetlou koju je apsorbovala, a s druge, ona omo
guuje pojavljivanje oblicima koji blistaju od svetlosti.
Infantkinja Margerita Tereza je sva satkana od igre svetlosti i senke.
Kontura nigde nema, svi su oblici produkt pretapanja svetlosti i senke jedne
u drugu, odnosno zgunjavanja svetlosti u definisan oblik i njenog rastaka
161
162
nja u okolni zaseneni prostor. Odaja u koju je smeten prizor sa infantki

njom je prostor definisan igrom svetlosti i senke i ona, budui zagasitija od
likova u prednjem planu, podrava i osmiljava ponueni prizor.
Velaskezova analiza raznih modusa svetlosti neposredne, odraene,
difuzne zaista je impresivna. Tavanica prostorije, zidovi ukraeni velikim
platnima, predstavljaju jedno magliasto tkanje svetlosti i senke, odnosno,
u ovom sluaju, senke natopljene, nadahnute difuznom svetlou koja se u
njoj rastvara. Svetlost, kao Protej, uzima na sebe razliite likove, zgunjava
se i rastvara formirajui vidljivi svet.
Iz polusenke u drugom planu izranjaju lik samog umetnika, njegov
famozni autoportret, u ogledalu odraeni portreti kralja i kraljice, dvoje
ljudi iz pratnje male infantkinje i arobni lik u osvetljenom okviru vrata u
dnu slike antipod prizoru u prvom planu i velemajstorski vrhunac likov
nog umetnikog postupka: princip od kojega se polo svetlost je organi
zovana figura, pozadina je senka zaotren je u svoju suprotnost jer je lik u
dnu slike oblikovan tamom, bie i princip organizacije njegove figure jeste
senka, dok je pozadina bletava svetlost koja razara i rastae formu.
Velaskez je poao od prednjeg plana gde je svetlost forma i uoblieni
likovi su od nje satkani, a pozadina je tama ka zadnjem planu gde se sve
tlost protejski prometnula u pozadinu, negaciju koja omoguuje liku od
senke zgusnutom i formiranom, da se, zahvaljujui njoj, pojavi. Ta igra sve
tlosti vue nam pogled u prostor slike i vodi ga od prednjeg plana ka dubini
od svetlosti forme do senke forme, od svetlosti bia do svetlosti nebia,
ali nebia koje je nuan uslov svojoj suprotnosti za postojanje conditio
essendi ali i cognoscendi, kao runoa lepoti kod Avgustina i zlo dobru kod
Lajbnica (Leibniz).
Posebna ar Velaskezovog slikarstva je u primeni tehnike slobodnog
poteza kiicom koji je otvoren i dostupan oku posmatraa. Anticipiraju
i impresionizam, Velaskez nam otkriva tajnu stvaralakog umetnikog
postupka i mi, kada se pribliimo platnu, vidimo kako je forma satkana
od pojedinanih poteza kiicom od kojih svaki ima dignitet samostalnog,
posebnog entiteta. I opet smo uvueni u jednu suptilnu likovnu igru, dija
lektiku odnosa mrlje uljane boje i forme: mrlje boje formiraju oblik i ras
tau ga, pogled klizi uz i niz potez kiicom, te vidimo kako oblik nastaje
sjedinjavanjem pojedinanih, uposebljenih mrlja boje ali se, s druge strane,
u njih rastae. Recipijent je na ovaj nain u potpunosti uvuen u proces
nastanka umetnikog dela i svojom opaajnom moi uestvuje u njemu.
Oba ova likovna postupka izostavljanje konture odreene linijom, tj.
oblikovanje pomou svetlosti i senke i otvaranje kao varijanta demistifika
cije tehnike slikanja uposebljavanjem mrlja boje nanetih kiicom, u funkci
ji su likovnog i ontolokog jedinstva umetnikog dela. Oba su eda visoke
renesanse i simptomi, odnosno kljune karakteristike nadolazeeg baroka.
studije i ogledi
Pratei njihov razvoj, pratimo velelepni hod vizuelnog izraza renesanse ka

vizuelnom izrazu baroka.
Literatura
G. Bazin, Barok i rokoko, Jugoslavija, Beograd, 1975.
L. Da Vini, Traktat o slikarstvu, Kultura, Beograd, 1953.
G. Maiorino, The Cornucopian Mind and the Baroque Unity of Arts, The Pensylvania State
University Press, 1989.
H. Velflin, Osnovni pojmovi istorije umetnosti, Veselin Maslea, Sarajevo 1965.
H. Velflin, Renesansa i barok, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 2000.
Iva Draki Vianovi

Two Symptoms of Baroque
Summary
In this article author identifies two symptoms of baroque (alluding to famous Velflins
sentence in his book Renaissance and Baroque) in high renaissance painting: chiaroscuro technique and procedure of opening paint brushs moves to the recipients eye. The
paper goes on to trace the growth of these two renaissances offsprings, so called symptoms in baroque painting, especially in the painting of Rubens, Hals, Rembrandt and
Velazquez.
Key words: aesthetics, painting, symptom, renaissance, baroque, open form
163

164
AUTOR: -, , 1974
AUTOR: , , 1963
UDK: 78.071.1:14 .
78.071.1 .
78.071.1 .
Izvorni nauni rad
DRAGANA JEREMI-MOLNAR I ALEKSANDAR MOLNAR*
MITSKI SVET PROLOSTI I MUZIKA: OPOZICIJA

IZMEU UBERTA I VAGNERA U ADORNOVOJ
RANOJ TEORIJI MUZIKE**
Autori se u lanku bave ranim napisima Teodora Adorna o muzici Franca uberta
i Riharda Vagnera. Adorno je obojicu kompozitora tretirao kao umetnike koji su
okrenuti ka mitskom svetu prolosti. Vagnerova muzika bila je, prema Adornovom
miljenju, i dalje organska, ali bez istinitog odnosa prema objektivitetu;
ubertova fragmentirana muzika trebalo je da se ujezgri u kristalne strukture
koje su bile sposobne da otkrivaju istinu o fragmentiranom objektivitetu
modernog (kapitalistikog) sveta. Zbog toga je Adorno preferirao ubertovu muzi
ku, a njenu orijentaciju ka mitskom svetu percipirao kao skoro utopijsku alternati
vu propasti moderne kulture; Vagnerova muzika, inilo mu se, kao da je zapletena
u dijalektiku prosvetiteljstva i Adorno je bio uporan u ukazivanju na opasne i arhaj
ske sile nacionalistike mitomanije kao na njene korene. Pa ipak, nakon to je raz
vio teoriju prosvetiteljstva, Adorno je postao svestan nedostataka vlastitih nastoja
nja da ubertovu i Vagnerovu muziku suprotstavi na mitskom tlu i prestao je da
izvore ubertove muzike prepoznaje u bezopasnoj verziji mitskog sveta prolosti.
Kljune rei: Teodor Adorno, Franc ubert, Rihard Vagner, mit, muzika, ideologija
Kada je u lanku ubert (1928) implicitno nabacio tezu da je progresija

fragmentacije muzike forme u muzici moderne epohe uslovljena objek
* Dragana Jeremi-Molnar, Fakultet muzike umetnosti (Beograd), e-mail:
admolnar@sbb.rs
Aleksandar Molnar, Filozofski fakultet (Beograd), e-mail: admolnar@sbb.rs
** Rad je nastao u okviru projekata Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom kontekstu (br. 177019), koji se realizuje na Katedri za muzikologiju Fakulteta
muzike umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, i Izzovi nove drutvene
integrcije u Srbiji: koncepti i kteri (179035), koji se realizuje na Institutu za socioloka istraivanja Univerziteta u Beogradu Filozofskog fakulteta. Oba projekta podrava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
studije i ogledi
tivitetom (Adorno 2004d: 13747), Teodor Adorno (Theodor Adorno) je

postigao dva cilja: prvi, eksplicitni i pozitivni, da pronae tle na kojem
bi (daljim rakursom na anr potpurija) mogao da uspostavi vezu izmeu
stvaralatva Franca uberta (Franz Schubert) i Arnolda enberga (Arnold
Schnberg), i drugi, implicitni i negativni, da iz novouspostavljene veze
izmeu dvojice kompozitora koje je simpatisao ukloni Riharda Vagnera
(Richard Wagner). Adorna su na ovakvo postupanje naveli prevashodno
ideoloki razlozi. uberta i enberga je, prema njegovom miljenju, pove
zivalo to to su obojica, navodno, oseali raspadanje objektiviteta (izra
enije, naravno, poetkom XX nego poetkom XIX veka) i to su to osea
nje utisnuli u muziku formu kroz koju su se kao kompozitori izraavali;
Vagner je, sasvim suprotno, bio germanoman indiferentan spram sudbine
objektiviteta i zbog toga (valjda, per deffinitionem) nije mogao da uzme
uea u procesu fragmentacije muzike forme. Mladi Adorno je, dakle,
nastojao o emu reito svedoi lanak ubert da uberta, kao i en
berga, izuzme iz romantiarskog pokreta i da njihovo stvaralatvo, ba kao i
njihovu senzibilnost za objektivitet, uspostavi s onu stranu romantizma.
Adornovo rano distanciranje od Vagnera otkrivalo je, ujedno, i nje
govu spremnost da u neemu ipak odstupi od njegovog, tada jo nepri
kosnovenog, idola i autoriteta, Arnolda enberga. enbergovo okretanje
Starom zavetu, Svedenborgu i Bahu je, sasvim nesumnjivo, ve proizvelo
Adornovo nerazumevanje i neslaganje, ali ih on do 1928. godine nigde nije
izrazio. Na enbergovo (ideoloki intonirano) divljenje prema Vagneru (v.
Jeremi-Molnar i Molnar 2009b: 105 i dalje) Adorno, meutim, kako poka
zuje tekst ubert, nije mogao da ne reaguje. tavie, Adorno je u svo
jim ranim avangardistikim razvrstavanjima pokuao da afirmie ubertov
znaaj za razvoj dodekafonije moda ponajvie zbog toga da bi dezavuisao
enbergove napore da se samopoima kao potomak romantiara predvoe
nih Vagnerom. U tome su mu od pomoi bili dihotomija Vagnerove (bilj
kolike) organske i ubertove kristalne muzike forme, koju je uveo u
lanku ubert, potom problematizacija (specifino shvaenog) potpurija
i, naposletku, kategorija lutalice. Meutim, i pored svih uloenih napora
da izopti Vagnera iz nove tradicije koju je nastojao da rekonstruie pove
zivanjem ubertovog i enbergovog stvaralatva, Adorno je relativno brzo
postao svestan toga da je nemogue govoriti o fragmentaciji forme u muzi
ci moderne epohe, a zaobii delo Riharda Vagnera.1
1
Diskusija o tome da li je Vagnerova muzika amorfna, bezformna, nekonzi

stentna itd. rasplamsala se ve u XIX veku. Iako ta diskusija ni do danas nije zavrena,
nije nimalo sporno da je sve ono to je Adorno smatrao fragmentarnou enbergove
muzike forme najavljeno ponajpre u Vagnerovoj muzici. Kako je svojevremeno pri
metio Karl Dalhaus (Carl Dahlhaus), svojom lajtmotivski izatkanom muzikom Vagner
je zapoeo da suspenduje sve temeljne kategorije klasino-romantiarske tradicije:
165
166
Mitotvorno-anarhistiki diletantizam
ubertova muzika ponajvie je privukla mladog Adorna zbog toga to je on
u njoj primetio neto to je protumaio kao najavu enbergovog avangardi
zma. U ubertovom, navodno, bespredrasudnom prihvatanju da jedinstve
no umetniko delo ne postoji, kao i u spremnosti da svoje teme skruuje
u kristalne strukture i uskrauje im istinski razvoj, Adorno je prepoznao
muziki napredak neuporedivo vaniji od onog koji su nainili roman
tiari. Meutim, naprednost ubertove muzike nije bila tako uoljiva
savremenicima, a njenoj kontroverznosti su u meuvremenu doprineli i
pokuaji da se prezervira u jednom tako trivijalnom anru kao to je pot
puri. Meutim, smatrao je Adorno, nije bilo nimalo sluajno to je u pot
purijima XIX veka ubertove teme sustizao usud venog ponavljanja: ve
su i same kristalne strukture u kojima su nastajale predodredile njihovu
neukorenjenost, bezvremenost i mitsku distanciranost u odnosu na sve to
je ivo, to se razvija i to urasta u ire sklopove. Kao i razglednice, koje su
nastale u graanskoj kulturi XIX veka i na kojima su pejsane intencije
[...] demonski izopaeno odraavale ideju jedne bezvremene mitske real
nosti, tako su i potpuriji bili bez vremena u sebi (Adorno 2004d: 13747
13748)2 i uvlaili su u sebe teme onih muzikih dela koja su, poput uber
tovih, imala sutinski fragmentarnu formu. A upravo zato to se svojim
kristalnim strukturama preporuivala potpuriju, ubertova muzika nije
mogla da ima nikakve veze sa Vagnerovom muzikom koja se opirala logici
potpurija jer je bila sazdana na drugaiji nain, po modelu organskog.
Takvo organsko jedinstvo bilo bi nuno teleoloko: svaka elija bi inila nunom
sledeu, a njihov sklop bio bi pokretljivi ivot subjektivne intencije, koji umire
i ija se restitucija izvesno ne moe postaviti kao potpuri. Vagnerova muzika,
stvorena prema slici organskog, sutinski ne dozvoljava potpuri; dozvoljava ga
muzika Vebera (Maria von Weber) i Bizea (Georges Bizet), koji su ubertu zbilja
srodni. elije koje tvore potpuri moraju meusobno biti satkane prema drugim
zakonima a ne prema zakonima jedinstva ivog (Adorno 2004d: 13747).
etvorotaktnost kao fundamentalnu premisu popularnog koncepta melodije, funkci
onalnu koherenciju akorada grupisanih oko tonalnog centra koji je akcentovan na
poetku i na kraju, harmonsko-motivski kontrapunkt, tonalno zasnovanu formu i raz
vojnu varijaciju muzikih ideja (enberg) zasnovanu na korelaciji i interakciji tema i
harmonije. I Vagner i enberg su, sudei prema Dalhausu, bili spremni da neemu
to se pritajeno pribliavalo anarhiji pozajme estetski izgled potpune konzistentnosti
(Dahlhaus 1992: 313).
2 Najbolji nain da potpuri protumai kao surogat muzike forme Adorno je
pronaao u tome da ga proglasi za muziki pandan razglednicama, raspadnutim virtu
elnim pejsaima u kojima se, namesto istorije, predstavlja bezvremena mitska real
nost (Adorno 2004d: 13747).
studije i ogledi
Ve i sama injenica da je uspeo u svom pregnuu komponovanja

organske muzike i da je izbegao jedino istinitu muziku kristalnih
struktura, Vagnera je, po Adornovom miljenju, udaljavala od uberta, ali
je i njegovu muziku inila nepristupanom za formu potpurija. Meutim,
pristupom kroz potpuri, koji je trebalo da konfrontira uberta i Vagnera,
Adorno je u diskusiju uveo mit, a posredstvom mita je, moda sasvim neho
tino, razotkrio i jednu slinost meu njima: otvorenost za mitsku realnost.
Na taj nain je mit uinio sastavnim delom i kristalnih i organskih for
mi, a uberta je na jedan osoben nain izbacio u Vagnerovu orbitu.
S obzirom na to da je Adorno ipak nastojao da uberta to vie dis
tancira od Vagnera, a ne da mu ga priblii, morao je da se otrgne od foku
siranosti na potpuri i da u analizu uvede novu differentia specifica. Ona je
trebalo da mu pomogne da ubertove mitove prikae kao pozitivne, recep
tivne i kvalitativno drugaije od starogermanskih mitova koje je Vagner
pretei budio, posadanjujui ih u svojim muziko-dramskim delima (upor.
detaljnije o tome: Jeremi-Molnar i Molnar 2004). Taj neophodni kvalitet
Adorno je veto pronaao u, kako je smatrao, nedovoljno iskorienoj kate
goriji lutalice. U lanku ubert, Adorno je napisao da upravo kategorija
lutalice samo ako se dri podalje od Vagnerove simbolike omogua
va dublji uvid u ubertov mitski svet i pomae nam, to je najbitnije, da
shvatimo istinitost tog sveta, s obzirom na to da ga je Vagner kasnije samo
prividno citirao (Adorno 2004d: 13751). Kategorija lutalice omoguila je
Adornu da izvede konani zakljuak o sutinskoj razlici izmeu uberta
i Vagnera: mitski sadraji jesu prisutni u delima obojice kompozitora, ali
se do istine tih sadraja moe dopreti jedino u ubertovoj muzici, i to
zahvaljujui kategoriji lutalice; Vagnerova simbolika ostaje beznadeno
prikovana za svet starogermanskih mitova, ili, drugim reima, za privid,
a moda ak i za la.
Ceo diskurs o istini i lai u umetnosti Adorno je, kao to je svo
jevremeno dobro primetio Albreht Ritmiler (Albrecht Riethmller), for
mirao tako to je preokrenuo Hegelovu misaonu figuru to je umno, to
je zbiljsko; a to je zbiljsko, to je umno (Hegel 1964: 16) u skladu sa tada
aktuelnim programom ekspresionizma (Riethmller 1990: 1819). Vag
nerova muzika bila je od kljunog znaaja za taj diskurs izmeu ostalog i
zbog toga to je Adornov pristup njoj imao prethodnicu u spisima Fridriha
Niea (Friedrich Nietzsche), posebno onim u kojima je Nie postavio pro
blem muzikanta (podnaslov Nieovog borbenog spisa Sluaj Vagner glasio
je upravo Problem muzikanta). Nie je, naime, bio taj koji je Vagnerovu
muzikantsku delatnost ve procenjivao sa stanovita njegove sposobno
sti za obmanjivanje, za laganje i za stavljanje u slubu vanmuzikih ciljeva
(Riethmller 1990: 1819). Adorno je, hteo to ili ne, morao da krene istim
putem i da odlui u kojoj e meri slediti Niea u njegovoj kritici Vagnera
167
168
kao muzikanta, tj. kao kompozitora koji u svojoj muzici daje tek privid
objektiviteta ili ga ak ideoloki preparira u la.
Ispostavilo se da je Adorno Nieovu kritiku Vagnera zaotrio, dodaju
i joj marksistike sadraje i pronalazei kriterijum razlikovanja istine i
privida u gubitku jedinstva umetnikog dela, koje je nastupilo s nestan
kom klasicizma i, to je mnogo vanije, sa uspostavljanjem liberalnog kapi
talizma (na krilima Francuske revolucije).3 Istinito je u XIX veku (a,
moglo bi se dodati, i u XX veku) komponovao samo onaj stvaralac koji je,
poput uberta, prihvatao injenicu da ne postoji jedinstveno umetniko
delo, ba kao ni pomireno (organsko) drutvo, i da se hladnoa i skru
enost objektiviteta mogu izraziti samo kroz jednako hladne i skruene
muzike kristalne strukture. Prividima se bavio onaj kompozitor koji je,
poput Vagnera, ideoloki teio da pronae organske nadometke za posr
nuli objektivitet4 i da u lanoj istoriji (teleologiji) pronae pribeite od
onog mitskog sveta s kojim se ubert hrabro suoio. Kakav god bio ubertov
mitski svet (i ta god ga zadesilo u potpurijima), po njemu se moglo lutati,
a kroz lutanje se mogla i saznavati istina; Vagnerova organska mitomani
ja je, obrnuto, bila nepristupana za istinsku refleksiju i mogla je, ba kao i
meduzaste figure potpurija, samo da reprodukuje graansku la.
Ali, dilema time nije razreena: trebalo je ustanoviti ta je bilo to to je
inilo istinitosni potencijal lutanja po kristalnim strukturama, a za ta
su (prividno) organske tvorevine ostale zatvorene. Sudei prema Ador
nu, to su bile same teme ili, preciznije, njihova sposobnost da izraze unu
tarvremensku subjektivnu dinamiku. Teme koje su imale ovu sposobnost
nosile su istinu objektivne istorijske situacije (kapitalizma liberalnog u
ubertovom, a monopolistikog u Vagnerovom sluaju) u kojoj subjekt
3 Vano je istai da Adorno nije bio prijemiv za jednu drugu Nieovu tezu izne
tu u istom spisu, Sluaj Vagner. Nie je, za razliku od Adorna, tvrdio da je Vagner kao
kompozitor bio minijaturista i da je za dramskim stilom posegnuo iz nesposob
nosti za organsko stvaranje (Nietzsche 1985: 499), to zapravo implicira da je muzika
forma njegovih dela bila i te kako fragmentirana. Taj deo Nieove kritike Vagnera mla
di Adorno nije smatrao plauz bilnim zbog jednostavnog razloga to je fragmentaciju
muzike forme eleo da rezervie samo za one kompozitore koji su bili senzitivni za
proces uruavanja objektiviteta. Adorno oigledno nije delio Nieov stav da je dram
ski stil sam po sebi neorganski. Osim to je, izgleda, imao vie sluha za Vagnerovu
tvrdnju da je upravo drama neto organski postojee i nastajue (Wagner 2004:
1937), Adorno je spadao meu one koji su bili spremni da prihvate i Vagnerovu samo
identifikaciju kao organski stvaralakog umetnika (Wagner 2004: 1568; upor. i
Dahlhaus 1992: 305).
4 U knjizi Pokuaj o Vagneru Adorno je pisao da je ono to se Vagneru inilo kao
organski oivljena (beseelte) celina u stvari, objektivno, bio tek obini konglome
rat, koji je on preuz imao u materijal svoje muzike i onda podvrgavao racionalnosti
tehnike (v. Adorno 2004b: 10499).
studije i ogledi
ostaje veran samom sebi, svojoj otuenosti i svojoj oteenosti (na ta je

upuivao podnaslov kasnije nastale knjige Minima moralia). Takve teme
su pojave istinskih karaktera; one su sutinski nepromenjive i mogu se
ponavljati uvek samo kao citati, istrajavajui na svom partikularnom pra
vu i predodreujui i samu formu: ubertove forme su forme onoga to se
jednom pojavilo, a ne promene izmiljenog, kao u sluajevima umana i
Vagnera (Adorno 2004d: 1375313754). U isticanju ubertovog individua
lizma Adorno je iao tako daleko da ga je nazvao pobunjenikom i anar
histom, to je nuno podrazumevalo i svojevrstan dilentantizam. Onaj ko
je u muzici nalazio tako anarhinu radost taj je morao biti diletant; a kada
se revolucija visokom dravniku nije inila diletantski? (Adorno 2004d:
13763).
Opis Franca uberta kao mitotvorno-anarhistikog diletanta koga sub
verzivnost nuno vue ka revoluciji, ne samo da je malo odgovarao realno
sti nego se, upravo suprotno, u potpunosti mogao primeniti na Riharda Vag
nera, koji je 1849. zaista bio i pobunjenik i anarhista kada se spremno
ukljuio, rame uz rame sa Bakunjinom, u podizanje revolucije u Drezdenu.
Na ovakvu primedbu Adorno bi, sasvim nesumnjivo, spremno ponudio brz
odgovor: u muzikom materijalu ionako se nije manifestovalo nita od
realne linosti kompozitora, nego samo njegova subjektivna sloboda da se
suoi sa diktatom objektiviteta. Meutim, kada se primeni na uberta i
Vagnera ovakav Adornov odgovor dobija karikaturalne razmere: on suge
rie da je muziki materijal od kompozitora stvarao ono to oni tokom
ivota nisu bili, koristei se njihovom subjektivnom slobodom o kojoj je
moglo objektivno da se sudi samo kroz muzike strukture u kojima se
ona sedimentirala. Rakurs na sveobjanjavajui diktat objektiviteta u
muzikom materijalu bio je jednako malo odriv kao i genealogija en
bergove dodekafonije u ubertovom stvaralatvu, i Adorno e u narednim
godinama biti prinuen da revidira svoje rano shvatanje naprednosti
ubertove muzike.
Kritika graanskog drutva

Posle 1934, paralelno sa distanciranjem od opisane, ideoloki sasvim izob
liene slike Franca uberta, Adorno je sve vie poeo da se bavi linou i
delom Riharda Vagnera (to je kulminiralo knjigom Pokuaj o Vagneru). U
delu teksta Muziki lopovi, nemuzikalne sudije (1934), u kojem je obja
njavao funkcije motiva unutar oblika, Adorno je ponovo uporedio uber
ta i Vagnera, ali sada na jedan sasvim drugaiji nain:
Kod uberta je to polazni motiv u smislu principa sprovoenja; fiksiran kao
takav, on se u harmonskim progresijama, a zatim i kroz premetanje u bas, na
jednom od najsimfoninijih mesta [na poetku skerca Kvarteta u d-mollu] koja
169
170
uopte postoje kod uberta, uvek promenljivo tumai, harmonski varira i pre
mee u jedan nepovratan, povien, najdramatiniji protok vremena. Kod Vag
nera je, tome nasuprot, on [motiv, ili, tanije, motivi Mimeov motiv kovanja i
motiv Nibelunga], kao skoro sve teme Prstena, formativan uz pomo sredstava
ponavljanja, beskrajno kruei, parabola loe, mitske beskonanosti podzem
nog sveta; dodue modifikovan najgenijalnije sa potenciranjem disonance
pri dizanju zavese u prvom inu ali kao takav nepromenljiv poput arobne
rei; podvrgnut samo zakletvi, a ne i razvoju (Adorno 2004e: 14199).
Vagnerova muzika je tako postala ekskluzivni titular onih atributa koje

je 1928. godine Adorno bio voljan da pripie ubertovoj muzici, na elu
sa podzemnim svetom i zakletvom kao poslednjim bastionom odbrane
inkomenzurabilnog, partikularnog i nepromenljivog. Pa ipak, Adorno je
nastavio da osporava da Vagnerova muzika moe imati bilo kakve veze sa
subjektivnim momentom, sa onom unutranjom slobodom koja je jedina
u stanju da prati kretanja objektiviteta i koju je osvedoeno posedovao
ubert; peat objektiviteta na njoj ostajao je i dalje iskljuivo u domenu
privida, ako ne i same lai.
U prvoj verziji Pokuaja o Vagneru na kojoj je radio 19371938, a
koja je objavljena 1939. u asopisu Zeitschrift fr Sozialforschung Ador
no je odrednicu diletant rezervisao za Vagnera, a ne za uberta koga je
proglasio tek kafanskim sviraem (Adorno 2004b: 10366).5 Kao kafanski
svira, ubert je nuno izgubio pobunjenike crte, dok je istorijska prav
da prema Vagneru bila nesumnjivo zadovoljena njegovim proglaenjem za
diletanta. tavie, to se produbljenije bavio Vagnerom, Adorno je posta
jao sve ambivalentniji prema njegovom ideolokom nasleu. S jedne strane
mu je, kao polujevrejinu i marksisti, bio odvratan Vagnerov antisemiti
zam; s druge strane, privlaila ga je Vagnerova varijanta romantiarske kri
tike graanskog drutva, pa i umetnika obrada pesimistikog gledanja na
razvoj celokupne zapadne civilizacije. Adornu je, pri tom, svakako bila naj
blia ideoloka poruka sveanog scenskog komada Prsten Nibelunga. Nje
gova interpretacija te poruke u Pokuaju o Vagneru uveliko je nagovestila
glavni tok argumentacije Dijalektike prosvetiteljstva, koju je nekoliko godi
na kasnije napisao sa Maksom Horkhajmerom (Max Horkheimer) (upor.
Adorno 2004a).
Adorno je Vagnerovu poruku prepriao na sledei nain:
Ako bi se htela jednostavnim reima ispriati ideja Prstena, onda bi to moglo
da bude ovako: da se ovek emancipovao od slepe prirodne uslovljenosti, iz
koje je potekao, i dobio mo nad prirodom, da bi joj u poslednjoj instanci ipak
podlegao. Alegorika Prstena izraava jedinstvo podjarmljivanja prirode i pot
padanja pod prirodu. Pri tom je podela sveta na prirodu i individuaciju znak
5
Vie o Adornovom vienju uberta kao kafanskog sviraa videti u: Jeremi

Molnar 2011: 180 i dalje.
studije i ogledi
podele na autoritet i pobunu. U sceni Lutalice sa Zigfridom profana supstanca

metafizikog dualizma postaje vidljiva. [...] Neotesani Zigfrid prividno odnosi
pobedu. Ali, odneti je znai potpasti pod prokletstvo prstena. Muzika ne dozvo
ljava nikakve sumnje u tu intenciju. Na poslednje rei Lutalice: Potei, ne
mogu te zaustaviti zauje se motiv sumraka bogova. Parabola potpadanja pod
prirodu oveka koji prirodu pokorava u dramskoj radnji uzima njen istorijski
aspekt: sa pobedom graanstva i dalje nastavlja da postoji sudbinska prirod
na samoniklost drutva uprkos svim partikularnim pokoravanjima prirode.
Zlo je uinjeno u momentu u kojem se trijumfujua prirodna samoniklost
razotkriva kao obian produkt i stigma neobuzdanog drutvenog procesa, kao
lakej sveznajueg autoriteta. Tek se u tome Vagnerov muziki gest drutveno
razumeva kao gest povlaenja (Adorno 2004b: 10537).
Osim to je zanimljiv zbog moguih paralela izmeu Vagnerove i Ado

rnove kritike graanskog drutva, navedeni citat je interesantan i zbog toga
to je Adorno u njemu smatrao svrsishodnim da na Vagnerovo stvarala
tvo, ili barem na jedan njegov deo (na Prsten Nibelunga svakako), prime
ni kategoriju lutalice, odranije rezervisanu za ubertovu muziku i njene
kristalne strukture. Vagnerov Votan je, barem kao Lutalica u Zigfridu,
poeo da nalikuje onom lutajuem subjektu koga je Adorno ranije pre
poznao u ubertovim temama. Votan je istinski karakter ija se sutina
zahvaljujui lajtmotivskom tkanju pokazuje kao nepromenljiva (ponavlja
jui se u vidu citata) i samopotvruje se u svojoj otuenosti (oteeno
sti). tavie, Lutalica, kao obina Prialica, uklonjen je na kraju drugog
ina Zigfrida iz dramskog sklopa; njegova aura potie iz njegovog polo
aja izvan drutva: tako on postaje neposredna praforma simboliki zane
melog posmatraa Sumraka bogova (Adorno 2004b: 10537), ali i sluaoca
Vagnerove muzike. Lutalicu, Vagnera i sluaoce povezuje duh razvlaene
revolucije i poraenog pobunjenika: svi su oni nekada hteli da promene
svet, moda su ak i pokuali, ali su na kraju propustili da to zaista i uine.
Lutalica je, tako se ispostavlja, prethodnik graanski obrazovanog ljubitelja
opere, ali i naslednik Odiseja koji je, shodno tumaenju datom u Dijalektici
prosvetiteljstva, bio zavezan za jarbol kako bi mogao da slua larpurlarti
stiku pesmu sirena. Time je Vagner stvorio jednu dvosmislenost kroz koju
je nerazmrsivo povezao
svakodnevno graansko iskustvo i mitsko pravreme: ne bez razloga njego
va forma nalikuje na formu poslovice kao posredovanja izmeu prorotva i
zdravog ljudskog razuma. Votanov oprotaj od svog sopstvenog bia hoe da
mitski-tajnovito prikrije ono to, nakon Lutaliinih harmonija, muzika izbr
bljava sa motivom Valhale. Ali istovremeno je proroanski oprotaj istinit,
istina prosjaka, iz ijeg iskustvenog kruga on potie. Poslovino to je tako
ima svoj uzrok u prilagoavanju siromanog na tok sveta, na ono to je oduvek
tako bilo i pred ime bespomoni rezignira. Ono to je oduvek bilo nalazi
171
172
svoj izraz u mitu, koji boga zaodeva nepromenljivim amblemima (Adorno

2004b: 10537).
Uprkos svemu tome, Adorno nije ni pokuao da na Vagnerovog Luta

licu iz Zigfrida primeni sve ono to je u lanku ubert pisao o lutalici
ubertovim muzikim pejsaima, onim kristalnim strukturama koje su,
navodno, najbolje odraavale istinu objektiviteta. uberta i Vagnera jeste
povezivalo to to su bili skloni sumranim, promenljivim akordima koji
su otvarali vrata dvosmislenostima, pa samim tim i interpretativnom plu
ralizmu; ali, Vagner je dvosmislenost uzdigao u principium stilisationis,
a preovlaujuom kategorijom interesantnog spreio delovanje logike
konsekventnosti muzikog jezika (Adorno 2004b: 1039010391). Drugim
reima, i ubert i Vagner su svoja dela komponovali otiskujui se u tamu
mitskog (naroito htonskog) sveta i izlaui se njegovim dvosmislenostima,
ali su se i pored toga umnogome razlikovali: od nevolje, u koju je uberta
istinito terao objektivitet, Vagner je pravio vrlinu, prikrivajui na taj
nain pravo stanje objektiviteta i hvatajui polagano prikljuak za trinu
utakmicu unutar istog onog graanskog drutva koje je tako vehementno
kritikovao. Zato su fantazmagorina dejstva Vagnerove muzike bila veoma
slina htonskim drugim temama uberta, ali ih je od potonjih odvajalo
to to
Vagner, u suprotnosti sa starijom romantikom, vie ne poznaje istinske utvare
[...]. Vagnerove fantazmagorije ubrajaju se u rana udesna dela tehnike, koji
ma velika umetnost obezbeuje prihvaenost, a Votan nije samo alegorija negi
rajue volje za ivotom, nego i pouzdani demonstrator tehniki besprekorno
oponaane i suvereno komandujue prirode (Adorno 2004b: 1046510466).
Trijumf strahota iskonske prirode u Vagnerovom delu ispoljavao se,

naposletku, ne samo kroz afirmaciju pravila oubiznisa, kojima se ponaj
bolje privlae konzumenti potroakog drutva i pobeuju konkurenti na
tritu, nego i kroz podilaenje onom nacionalnom momentu kroz koji
se artikulie primalni zov krvi i tla. U Uvodu u sociologiju muzike Ador
no je primetio da je kod uberta nacionalni momenat imao jo nevinost
dijalekta, a da je u meuvremenu poeo da se busa agresivno u prsa kao
zaslepljeni dokaz nepomirenog u graanskom drutvu (Adorno 2004c:
1178711789), o emu Vagnerova muzika ve uverljivo svedoi.
Ako bismo pokuali da jezgrovito izrazimo sve razlike izmeu uber
ta i Vagnera koje je Adorno nagomilao tokom vremena, mogli bismo rei
da je Vagnerova muzika potpala pod dijalektiku prosvetiteljstva, a da
ubertova nije. ubert je ostao zarobljen u mitskoj prolosti ne elei da
je napusti i oseajui, pritom, da joj se nakon neuspelo okonanog veka
prosvetiteljstva vraa i sam objektivitet. Vagner je hrabro krenuo dalje,
ali se progresivno zaplitao u dijalektiku prosvetiteljstva, da bi naposletku
studije i ogledi
ogoljenu ideologiju krvi i tla uzdigao u poslednju re prosvetiteljstva. U

tom ideolokom momentu krije se osnovni jaz izmeu ubertovog i Vag
nerovog stvaralatva, kako ga je Adorno naposletku sagledao: ubertova
muzika do njega nije stigla, oslanjajui se na arhajsku tehniku mimezisa,
dok mu je Vagnerova muzika u potpunosti podlegla, pretvarajui se u puko
sredstvo za ostvarenje ciljeva koje je izvorno htela da uniti. Vagnerova
muzika u celosti, pisao je Adorno u Pokuaju o Vagneru, ne luta po umi
i peini rei kao ubert[ova]. tavie, ona puta jezik da, kao interpretator
njenih alegorijskih sliica, lajtmotiva, prodre kroz njene reetke kao neto
strano, postvareno (Adorno 2004b: 1041510416). Jezik je sredstvo ideo
logije koja kod Vagnera i samu muziku ini svojim sredstvom i spreava je
da krene u ona lutanja koja su bila svojstvena ubertovom nezauzdanom
mimetikom stvaralakom geniju.
Pominjanjem ume i peine Adorno je, kao to je ve primetio Val
ter Benjamin (Walter Benjamin) (Benjamin 1995b: 319), prizvao autoritet
Geteovog (Johann Wolfgang von Goethe) Fausta, kako bi u njemu uteme
ljio lutalaki karakter ubertovog dela i suprotstavio ga svakom izazovu
protezanja na Vagnerovo delo.
Uzvieni due, dao si mi, dao si mi sve
to sam ti traio. Nisi me uzalud
Kroz plamen svom liku obratio.
[...]
Niz ivih bia provodi
Kraj mene, i upoznaje me sa mojom braom
U tihom bunu, u vazduhu, u vodi.
I kada u umi oluja tutnji i kripi,
Obaljujui dinovsku smreku, koja susedno granje
I debla susedna, gnjeei, vue za sobom.
I kada njihov pad muklom jekom grmne;
Tada me vodi u sigurnu peinu, pokazuje
Mi tada mene samog, i u mojim se grudima
Tajna, duboka uda otvaraju.
A kada pred mojim pogledom isti mesec
Odskoi smirujui; iskrsnu mi
Sa stenjaka iz vlanog grma,
Srebrni likovi iz pravremena
I omekaju razmiljanja vrsti uitak.
(Faustov monolog u odeljku uma i peina; Goethe 1808: 215216).
Rakursom na Geteovog Fausta Adorno je eleo da ubertovu muziku

dodatno vee za humanistiki stub nemakog klasicizma i zatiti je od pli
me dvosmislenosti nemakog romantizma. ubertova muzika bila je usi
drena u mitski svet Geteove ume, kojom je moglo da se luta sve dok se
173
174
ne uskovitlaju iskonske sile, kao i u svet Geteove sigurne peine, u kojoj

je uvek mogao da se nae spas. Po potonjem svetu su se, dodue, i dalje
vrzmali srebrni likovi iz pravremena, zbunjujui razum posmatraa (u
njegovom vrstom uitku), ali ga barem nisu izlagali nikakvim opasno
stima. To je, verovao je Adorno, bio isti onaj svet kristalnih struktura
koje je u svojoj muzici stvorio ubert: onaj ko je lutao takvim pejsaima
u apolitinoj uzvienosti nalazio je spas od nepredvidljivo revolucionarne
politike, neorganski ustrojenim temama titio se od pretencioznih lajt
motiva, dok se u autonomiju muzike umetnosti zatvarao pred iskuenjima
eksplozivnog Gesamtkunstwerka.
Pa ipak, uprkos prizivanja Geteovog autoriteta, ova strategija u Ador
novoj apologiji ubertove muzike vrlo brzo se uruila pod bremenom vla
stitih protivrenosti. to je vie napredovao u svojoj (dijalektikoj) teoriji
prosvetiteljstva, to je vie otkrivao grozote arhajskog sveta, ouvanog u
mitu, i to je vie u Vagnerovoj muzici prepoznavao silinu povratka aveti iz
tog sveta, Adorno je imao sve manje razloga da se bavi ubertovom muzi
kom i njenim, navodno benignim, mitovima. S druge strane, to je bivao
skloniji da uberta prizna kao deo romantiarskog kanona, postajao je sve
sniji sve veih napuklina ne samo na klasicistikom kanonu nego i na onom
romantiarskom. Ako je klju objanjenja povratka mitskih sila prolosti
koje su postepeno razarale moderni svet sve dok ga nisu unitile (Adorno
je duboko sumnjao da je nakon Auvica mogua umetnost) leao u razu
mevanju Vagnerove muzike, onda je klju za razumevanje muzike koja je
odgovarala modernom svetu trebalo traiti negde drugde. S obzirom na to
da je ubertova muzika bila riznica utopijskih nada u ostvarenje alternative
modernom svetu (drugaije od one koju je nudio Vagner), uvid u logiku
tog sveta ponajbolje je svojom muzikom otkrivao niko drugi do Ludvig
van Betoven (Ludwig van Beethoven). Originalna opozicija izmeu uberta
i Betovena, stvorena u sam osvit modernog sveta, nala se tako i u samom
sreditu Adornove muzikoteorijske panje, potisnuvi u drugi plan zani
mljivu, ali heuristiki ne tako plodnu opoziciju izmeu uberta i Vagnera.
Literatura
Adorno, Theodor. 2004a. Dialektik der Aufklrung (sa Maxom Horkheimerom), u:
Gesammelte Schriften, knj. 1. Berlin: Directmedia (Digitale Bibliothek Band 97).
2004b. Versuch ber Wagner, u: Gesammelte Schriften, knj. 13.
2004c. Einleitung in die Musiksoziologie, u: Gesammelte Schriften, knj. 14.
2004d. Moments musicaux. Neu gedruckte Aufstze 19281962, u: Gesammelte Schriften,
knj. 17.
2004e. Improptus. Zweite Folge neu gedruckter musikalischer Aufstze, u: u: Gesammelte
Schriften, knj. 17.
Dahlhaus, Carl. 1992. The Music, u: Ulrich Mller i Peter Wapnewski (ur.), Wagner Handbook.
Cambridge, Massachusetts i London: Harvard University Press.
studije i ogledi
Goethe, Wolfgang. 1808. Faust. Eine Tragdie. Tbingen: J. G. Cotta.

Hegel, Georg Wilhelm Friedrich. 1964. Osnovne crte filozofije prava. Sarajevo: Izdavako
preduzee Veselin Maslea.
Jeremi-Molnar, Dragana. 2011. Oslukiva htonskih bogova i kafanski svira: Adornov
doivljaj uberta. Filozofija i drutvo 22(2): 173190.
Jeremi-Molnar, Dragana i Molnar, Aleksandar. 2004. Mit, ideologija i misterija u tetralogiji
Riharda Vagnera: Prsten Nibelunga i Parsifal. Beograd: Zavod za udbenike.
2009a. Nestajanje uzvienog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knjiga 1:
Muziki uzvieno u delima Betovena i enberga. Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju i Filip Vinji.
2009b. Nestajanje uzvienog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knjiga 2:
Muziki avangardizam u enbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritioj estetici.
Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Filip Vinji.
Nietzsche, Friedrich. 1985. Der Fall Wagner, u: Werke, knj. 4, Sarland: Das Bergland-Buch.
Riethmller, Albrecht. 1990. Adorno musicus. Archiv fr Musikwissenschaft 47(1): 126.
Wagner, Richard. 2004. Oper und Drama, u: Smtliche Schriften und Dichtungen. Berlin:
Directmedia (Digitale Bibliothek Band 107).
Dragana Jeremi-Molnar and Aleksandar Molnar

Mythic World of the Past Times and Music: the
Opposition Between Schubert and Wagner in
Adornos Early Theory of Music
Summary
In the article, the authors are dealing with Theodor Adornos early writtings on music of
Franz Schubert and Richard Wagner. Adorno treated both composers as artists devoted
to the mythic world of the past times. In opposition to the Wagners music, which was
still organic but without truthful relationship with objectivity, Schuberts fragmented music supposed to have the cristaline structures which were capable of revealing the truth about fragmented objectivity of the modern (capitalist) world. That is
why Adorno always prefered Schuberts music and perceived its orientation towards the
mythic world as an almost utopian alternative to the decay of modern culture; on the
other side, Wagners music proved to be entangled in the dialectics of enlightenment
and Adorno was persistant in pointing to the dangerous and archaic forces of nationalist
mythomania as its very roots. However, after developing the theory of the dialectic of
englightenment, Adorno became aware of the shortcomings of his efforts to oppose
Schuberts and Wagners music on the mythic ground and stopped tracking the forces of
Schuberts music down in some non-dangerous version of the mythic world of the past
times.
Key Words: Theodor Adorno, Franz Schubert, Richard Wagner, myth, music
175

176
AUTOR: , , 1966
UDK: 101:171/172
141.7
Izvorni nauni rad
JELISAVETA BLAGOJEVI
MISLITI NEMISLIVO
Osnovna ideja ovoga teksta jeste da se ukae na naine na koje kategorije poput
nemislivog povezuju ideologiju, miljenje i politiku kao direktno otelovljenje
optih interesa radi ouvanja status quo postojeeg/dominantnog drutvenog
poretka. Posledica je da se danas sve pojavljuje kao za/mislivo uasi i muenja,
kraj ivota na zemlji, trino orijentisana svakodnevica, netransparentan karakter
vlasnikih struktura u kapitalizmu, militarizacija sveta, militarizacija koncepta
humanosti itd. Jedina nemislivost o kojoj moemo misliti u savremenom svetu
jeste upravo ideja promene odnosno, tanije, razumevanje pojma politikog kao
onoga to je u nunoj vezi sa konstantnom mogunou promene.
Kljune rei: nemislivo, miljenje, politiko, promena.
Termin nemislivo uobiajeno se odnosi na neto to se ne moe ni zami

sliti ni razmatrati, to izmie simbolizaciji i reprezentaciji. On upuuje na
neuporedivo, na neto u ta se ne moe verovati. Takoe, moe da znai
neverovatno, nepojmljivo, nezamislivo, do te mere neverovatno da se pro
tivi zdravom razumu. Nemislivo je ono to je s one strane zdravog razuma,
racionalnosti i opteprihvaenih normi miljenja i delovanja. Nemislivo se,
prema tome, izjednaava sa ne-normativnim, ne-zakonitim, ili ak ne-kon
stitutivnim. Nemislivo je neto to ne pronalazi svoje ime i svoje znaenje.
Drugim reima, to takoe moe znaiti da miljenje kao takvo tvori i
reprodukuje normativnost da miljenje jeste normativnost. Da li to znai
da moemo misliti samo o onome to ve znamo? Kako onda mislimo pro
menu? Kako promiljamo ono politiko? Kako mislimo nemislivo?
Osnovna ideja u ovom tekstu jeste da se ukae na naine na koje kate
gorije poput nemislivog povezuju ideologiju, miljenje i politiku kao
* Jelisaveta Blagojevi, Fakultet za medije i komunikaciju Singidunum (Beo
grad), e-mail: jelisavetablagojevic@gmail.com.
studije i ogledi
direktno otelovljenje optih interesa radi ouvanja status quo postojeeg/

dominantnog drutvenog poretka. Posledica je da se danas sve pojavljuje
kao (za)mislivo uasi i muenja, kraj ivota na zemlji, trino orijenti
sana svakodnevica, netransparentan karakter vlasnikih struktura u kapi
talizmu, militarizacija sveta, militarizacija koncepta humanosti itd. Jedina
nemislivost o kojoj moemo misliti u savremenom svetu jeste upravo
ideja promene odnosno, tanije, razumevanje pojma politikog kao ono
ga to je u nunoj vezi sa konstantnom mogunou promene.
Film Nemislivo (2010), u reiji Gregora Dordana (Gregor Jordan),
otvara mnotvo pitanja o statusu onoga to je nemislivo u odnosu na domi
nantne moralne vrednosti vremena u kojem ivimo. Podsetimo se prie:
Jusuf, preobraenik u islam, alje amerikoj vladi traku na kojoj su prika
zana tri skladita u kojima se moda nalaze nuklearne bombe to ih je sam
podesio da eksplodiraju za manje od nedelju dana. Helen Brodi, agentki
nja FBI iz Los Anelesa, dobija zadatak da pronae bombe, a za to vreme
konsultant CIA-e poznat kao H., sasluava osumnjienog (Jusufa) koji
je svojevoljno uhapen. ini se da Jusuf, koga su ena i deca napustili i
nestali, tano zna ta e se dogoditi na sasluanju. On razume tu logiku,
on zna kako misle oni koji e ga sasluavati, zna kako se to radi i poznaje
sled dogaaja. Uprkos protivljenju agentkinje Brodi, H. primenjuje razliite
vrste torture, a osumnjieni podnosi sva muenja i ne odaje informacije.
Jedna od najupeatljivijih scena u filmu je trenutak kada voa opera
cije zahteva da H. dovede Jusufovu decu da bi se sasluanje nastavilo. H.
zahteva od agentkinje Brodi da ih dovede, jer mu njena moralna vrstina
jemi opravdanje da uini ono to je nezamislivo.
Agentkinja Brodi: Uini ono to mora!
H.: Ono to moram da uinim je ne(za)mislivo. Dovedi mi decu.
U ovoj moralistikoj, ali po svojoj logici takoe i militantnoj, nasilnoj

i zastraujuoj situaciji, nezamislivo je nauditi nevinoj deci i tu se svi sla
u. Pokuajmo da scenu protumaimo jo detaljnije: izgleda da je zapravo
nezamislivo (jedan ovek mui drugog uz podrku moralno kredibilne
osobe) i te kako zamislivo i prihvatljivo radi vieg cilja pronalaenja
bombi ime bi se zatitilo hiljade, moda i milioni ivota, meu kojima su
i ivoti dece (nije dovoljno naprosto rei ivota). Da li to onda znai da
ivoti ne vrede isto? Da li treba da ih razvrstavamo u skladu sa starosnim
dobom, rodom, nacionalnou, etnikom pripadnou itd? U ovoj sceni se
otvara jedno isto moralistiko pitanje i kao to je to esto sluaj sa pitanji
ma morala, odgovor je ve prethodno odreen, drugim reima, ne poziva
na kritinost i promiljanje, dakle nema mogunosti za miljenje. tavi
e, ova situacija definie upravo ogranienja logike humanosti. Prisutno je
opte slaganje da je nemogue odbiti jedan ovakav apel da se zatite nevina
177
178
deca. Naravno, ovaj se drutveni konsenzus ne odnosi ni na jedno pojedi

nano dete kao takvo, ve na upisivanje figure nevinog deteta u drutvenosimboliku strukturu; njena je funkcija isto reprezentativna, protetika.
Prema tome, nevino dete predstavlja bespomonu rtvu; rtvu koja je u
pomenutoj sceni potrebna da bi se ouvala ideja o moralu i/ili drutvenom
poretku koji se mora zatititi. Meutim, ono to ostaje neupitno jeste logi
ka same scene (koja je, ponoviu, nasilna, militantna i zastraujua). Dru
gim reima, moralne i ideoloke pretpostavke utkane u ovu scenu, a koje
funkcioniu kroz sloenu mreu regulatornih mehanizama drave, temelje
se na ideji da neko mora da umre radi samog zakona koji regulie nau
tradiciju, samu drutvenu sutinu. Moda bi se to moglo objasniti inje
nicom da je ono to odreuje nae razumevanje politikog gotovo uvek u
vezi sa nasiljem, ratom i razliitim vrstama iskljuivanja i neprijateljstva.
U tom smislu, ini se da je rat odgovarajue, ak poeljno stanje za ovakvu
jednu kulturu rtvovanja ivota, pri emu se istovremeno prikrivaju sami
mehanizmi rtvovanja i nasilja preko kojih se ostvaruje i odrava iluzija o
neupitnoj falikoj neprobojnosti poretka u ime njegove neprekidne repro
dukcije i obnavljanja.
Ova vrsta logike koja se oslanja na moralno i ideoloki neupitne pret
postavke, na nezamislive pretpostavke, u svojoj sutini ostaje konzervativna
utoliko to funkcionie da bi potvrdila strukturu, pruila autentinost dru
tvenom poretku, ali i figuri nevinog deteta kao nepreglednog horizonta
svake poznate politike, kao fantazmatskom korisniku svake budue poli
tike intervencije (v. Edelman 2004). Figura iste nevinosti (deteta) slui
tome da nam pokae i dokae svoju superiornost u odnosu na korumpira
ni, nasilni svet. Ipak, ini se, istinska korupcija na prebiva ni u jednoj poje
dinanoj, konkretnoj situaciji kao takvoj, ve u pretpostavci o postojanju
istog i nevinog pogleda koji korupciju vidi uvek i svuda. ak i da su su
nai napori i nae vrednosti propali, ova figura nevinosti obeava uspeh
koji e doi u formi iskustva nezamislivog i neupitnog: kao potencijal ono
ga to bi moglo biti.
Skloni smo da mislimo da su diskursi o prolosti oni koji su ideoloki
kontaminirani, da su konstruisani i da je svako seanje uvek ve politiko
seanje. Diskursi o prolosti se ispostavljaju kao problematini i zato to ih
uvek piu nekakvi pobednici, stvarni, ideoloki, simboliki ili bilo koji dru
gi. Glas pobednika je glas koji se uje, glas koji se jedini i moe uti. Sve
drugo su marginalna i marginalizovana mrmljanja i nerazgovetnosti. Ipak,
ini se, i na to esto zaboravljamo, da i razliiti diskursi o budunosti nisu
nita manje ideoloki opasni i zatrovani; da su i oni, takoe, nita drugo do
politike seanja. Diskursi o budunosti esto funkcioniu tako da uvaju
logiku sadanjeg razumevanja podruja politikog kao jemca status quoa.
Na taj nain, oni nas pozivaju na ouvanje i odranje priznate politike i ve
studije i ogledi
postojeeg drutveno-ideolokog poretka koji se pokazuje kao militariza

cija miljenja i delovanja. Takva samooigledna potvrda vrednosti koje
su neupitne i ne daju se preispitati, namee ideoloka ogranienja samom
politikom diskursu; ini se da je njegova logika da ouva apsolutne privi
legije postojeeg, dominantnog drutvenog poretka i njegovih normativ
nih aspekata time to e odrediti kao nezamislivu, to e izvan podruja
politikog izmestiti mogunost otpora ovom neupitnom organizujuem
principu drutvenih odnosa, poput odnosa koji su ustrojeni porodicom,
nacijom, religijom, ali takoe i patrijarhatom, heteronormativnou itd.
Pokuajmo, na trenutak, da mislimo nemislivo. Hajde da budemo izdaj
nici, da ne budemo ni pravedni ni nepravedni, hajde da ostanemo bez mesta
sa kojim se identifikujemo. Hajde da stvorimo prostor za etiko-politiku
fikciju u sadanjosti. Evo i te fikcije: parada ponosa za heteroseksualce.
Zbog ega ova ideja deluje ne(za)mislivo? Zbog ega takav jedan doga
aj deluje besmisleno u svetu u kojem ivimo? Ono to ini da heterosek
sualnost egzistira kao normativni princip drutvenih odnosa jeste upravo
njeno neupitno, ne(za)mislivo svojstvo. Zamislimo grupu heteroseksualaca
kako luta ulicama u pokuaju da obelei politiki prostor za svoja seksualna
opredeljenja i izbore; za svoje ivotne stilove; za pravo na razliitost. ta bi
moglo biti pogreno u toj sceni? Da li moemo da zamislimo da sama nor
ma preispituje, ponovno promilja svoju vlastitu normativnost? Cilj ovakve
etiko-politike fikcija u sadanjosti ne bi bio nita drugo nego mo sama,
zahtev moi da otvori prostor za svoje drugaije funkcionisanje. To upuu
je na stvaranje politikog javnog prostora koji bi bio samoreferentan, samo
upitan, upravo na nain obeleavanja svoje neobeleene politike pozicije,
tako to bi vidljivim nainio svoje mistifikovane i zatvorene politike isto
rije, vlastiti status normativnosti, mehanizam normalizacije odnosa moi.
To od nas zahteva da fikcionalizujemo inae neupitan status realnosti, da
izum
evamo nove odnose, nove mogunosti bivanja zajedno, solidarnosti i
deljenja koje se ne zasniva na zatiti i samoogledajuim narcistikim potvr
dama identiteta itd. Takoe, to od nas zahteva miljenje i naine delovanja
i praksi zajednikosti koja bi bila sposobna da nas angauje u preispitivanju
reima kao takvih i otvorila budunost prema nepredvidivim razlikama u
normalizujuim okvirima sadanjih politikih horizonata.
ini se da je upravo ne(za)mislivost ono to dananjim strukturama
moi i dominantnim drutvenim diskursima slui kao zakon, kao posled
nja linija odbrane morala i humanosti. O tome govori i Slavoj iek (1999)
kada pie o nainima na koje kao pojedinci uestvujemo u ovoj vrsti milje
nja koje odrava status quo:
Ako doputate, odmah bih izravno preao na poentu: Poznata je injenica
da je dugme zatvori vrata u veini liftova potpuno nefunkcionalan placebo
postavljen tu da pojedincu ostavi utisak da na neki nain uestvuje, doprinosi
179
180
brzini putovanja liftom. Kada pritisnemo to dugme, vrata se zatvaraju tano u

isto vreme kao i kada pritisnemo samo dugme prizemlje bez stvarnog ubr
zavanja samog procesa pritiskanjem na dugme zatvori vrata. Ovaj ekstremni
i jasan sluaj lanog uestvovanja je, kao to tvrdim, odgovarajua metafora
(za) uee pojedinaca u postmodernim politikim procesima. Politiari od nas
stalno zahtevaju da pritiskamo takvu dugmad. Ali neke su stvari tu iskljue
ne. ta je to to je iskljueno iz ove participatorne, multikulturalne, tolerantne
demokratije?
ini se da je ono to je iskljueno iz participatorne, multikulturne,

tolerantne demokratije naeg vremena upravo miljenje nemislivog; ne-nor
mativno, ne-zakonito, ne-konstitutivno miljenje koje ne reprodukuje
ve poznato, ve pre svega neku vrstu miljenja koje, za promenu, otvara
prostor za drugaije funkcionisanje moi. Iskljuivanje miljenja o ne(za)
mislivom, iskljuivanje mogunosti promene kao neophodnog mesta poli
tikog, ini nas nemonim uesnicima na sceni na kojoj je nezamislivo
misliti o poboljanju ivota unutar naih zajednica; ili jo vie, poboljanju
ina ivota samog u svoj svojoj kompleksnosti.
Evo jo jedne etiko-politike fikcije u sadanjosti: zamislimo da posto
jee institucije rade upravo ono to bi trebalo da rade. Da se pravosudni
sistem zaista bavi pravdom. Da se zdravstveni sistem zaista bavi zdravljem i
pomaganjem ljudima umesto neprekidnom proizvodnjom (novih) bolesti.
Da je ekonomski sistem u vezi sa proirivanjem mogunosti i usavrava
njem razliitih ivotnih stilova za svakoga, umesto to iskljuivo slui inte
resima odreenih elita. Zamislimo da se organizacije za ljudska prava zai
sta bave poboljanjem ivota unesreenih umesto to njima samo upravlja.
Jedan od vanih zakljuaka iz iekovog teksta jeste i objanjenje naina
na koji ideologija funkcionie; oni za koje moemo smatrati da pripadaju
sistemu ne moraju nuno videti da su oni sami ti koji konstituiu status
quo. Oni ne znaju ta rade, ali ipak to rade. Mogli bismo ak rei da je ideo
logija zapravo uspela da postane nevidljiva onima koji je praktikuju budui
da nisu sposobni tano da artikuliu zato postupaju na taj nain. To upu
uje na sledeu logiku: ne razmiljaj, budi aktivan, angauj se, ini stvari.
To je logika konformizma nerazmiljanja. Drugim reima, budui da smo
ispunili svoje moralne obaveze, moemo na njih da zaboravimo i ne mora
mo (kritiki) da ih promiljamo.
Nemiljenje vodi u genocid, smatra Hana Arent; u tom smislu, milje
nje je uvek ve u odnosu sa etikom i politikom. Miljenje je miljenje samo
u onoj meri u kojoj upuuje na svoj sopstveni ne-normativni, neinstitu
cionalni aspekt; miljenje, dakle, upuuje na mnotvenost i heterogenost
nasuprot homogenizujuoj, institucionalizovanoj, dominantnoj logici nor
mativnosti i odranja status quoa. To znai da je miljenje uvek ve kritiko
miljenje preispitujue i destabilizujue budui da se ne moe svesti ni
studije i ogledi
na jedan zakon kao takav; ak i kada je re o zakonu ouvanja i odranja

postojeeg drutvenog poretka; ak i ako je re o zakonu samog miljenja.
Miljenje je uvek ve pluralistiko i odrava kako sopstveni pluralitet tako i
pluralitet zajednice. Miljenje, povezano sa etikom i politikom, nuno upu
uje na podruja koje etiku i politiku ine ne(za)mislivim; podruja s one
strane polja unutar kojeg se etika i politika pojavljuju na poznat, ozako
njen, institucionalizovan, normativan i neupitan nain; s one strane svih,
pre svega monolitnih zahteva za ouvanjem religioznih i moralnih temelja
miljenja kao takvog.
Dekonstrukcija kao miljenje nemislivog poinje identifikovanjem i
preispitivanjem svega onoga to se podrazumeva i to nam se nudi kao
neupitno. Stoga njen istinski zadatak nije da rei jednom prepoznate pro
bleme, moralne ili neke druge dileme, ve da ih promilja i preformulie,
da ponovno promilja naine na koje percipiramo probleme naeg vreme
na. Proces dekonstrukcije obeleava drugu stranu miljenja: stranu koja
je izvan svih mislivih strana. U tom smislu, etika i politika su budui da
su pitanje i preispitivanje odnosa sa dugim uvek ve u vezi sa nemislivim,
a upravo ih ta nemislivost neraskidivo povezuje sa miljenjem. Dakle, da bi
miljenje bilo miljenje, ono uvek i pre sveg mora biti politiko miljenje i/
ili miljenje politikog; ipak, nita manje, ini se, nije znaajna ni sledea
tvrdnja: da bi politiko bilo politiko, ono se mora vratiti miljenju i to
miljenju nemislivog; u suprotnom a ini se da to danas vai vie nego
ikad i miljenje i politiko zauvek ostaju orue vlasti i odranja status
quoa.
Literatura
Edelman, Lee. 2004. No Future: Queer Theory and the Death Drive. Duke University Press
Books.
iek, Slavoj. 1999. Human Rights and its Discontents. http://www.egs.edu/faculty/slavoj-zizek/
articles/human-rights-and-its-discontents.
Jelisaveta Blagojevi
HOW DO WE THINK THE UNTHINKABLE
Summary
The term unthinkable usually refers to the incapability of being conceived or considered,
to something that escapes symbolization and representation, to something that is not
comparable or that cannot be believed; it can also mean the incredible; inconceivable or
unimaginable; extremely improbable in a way that goes against common sense.
Unthinkable is what is beyond common sense, rationality and generaly accepted norms
of thinking and doing. Unthinkable, thus, equals to non-normative, non-legal, or even
181
182
to non-constitutional. Unthinkable is something that cannot find its own name and its
own meaning.
In other words, it might also mean that thinking as such makes and reproduces the normativity - thinking is normativity. Does it mean that we can think only about the things
that we already know? How do we think of change? How do we conceive the political?
How do we think the unthinkable?
The main idea in this text is to try to point to the ways in which the category such as
unthinkable binds morality, ideology, thinking and politics as a direct embodiment of
general intersts in order to preserve the status quo of the existing/dominant social order.
As a result, today, almost everything appears as thinkable the horrors and tortures, the
end of life on earth, market oriented everyday living, proprietary structures in capitalism, the militarization of the world, the militarization of the concept of humanity etc.
The only unthinkability we can think of in our contemporary world is the understanding of the notion of the political as necessarily related to continuous possibility of
change.
Key words: unthinkable, thinking, political, change.

AUTOR: , , 1941
UDK: 322(44)"17/20"
321.01(44)"17/20"
Prethodno saoptenje
AN BOBERO*
LAICITET I REPUBLIKA
PLODONOSNA NAPETOST**
Polazei od teze da se tokom novije istorije u Francuskoj manifestovala plodna
napetost izmeu laiciteta i republikanske ideje, autor ukazuje na zaokret iz 1989,
tj. na injenicu da se od te godine razvija jedna nova vrsta laiciteta koji se po mno
go emu razlikuje od istorijskog laiciteta, iako s njim ne prekida u potpunosti. U
zakljuku se, ideal-tipski, navodi sedam taaka razilaenja izmeu aktuelnog i isto
rijskog laiciteta u Francuskoj.
Kljune rei: laicitet, istorijski laicitet, novi laicitet
I pored toga to se u Francuskoj laicitet dovodi u tesnu vezu sa republi

kom, istoriar Klod Nikole mu u svom izvanrednom ogledu Republikan
ska ideja u Francuskoj posveuje tek nekoliko redova, pravdajui se da je
njegova istorija isuvie poznata da bi se na njoj due zadravao (Nico
let 1982: 499). Nije li onda vie nego neobino to u obilju bibliografskih
rererenci ne nalazimo nijednu koja bi potkrepila ovu tvrdnju! Za razliku
od njega, pokreta Lige kolstva, Gi Gotje pie: laika misao pati od deli
mine amnezije (Gauthier et Nicolet 1987: 7). Sa svoje strane, rekao bih
da je poznavanje istorije laiciteta u Francuskoj esto obrnuto proporcio
nalno drutvenoj upotrebi ovog termina. Ima radova, kao to je to sjajna
* Jean Baubrot, profesor emeritus, Ecole pratique des hautes tudes (Paris),
jeanbauberot@hotmail.com
** Tekst je predloak Boberoovog izlaganja na okruglom stolu Laicizam danas:
izmeu politike i religije, koji je 30. novembra 2011, u organizaciji Francuskog instituta, odran u Kolarevoj zadubini u Beogradu. Francuska verzija teksta izloena je
na seminaru o Republici, koji je odran u Belforu (Belfort) poetkom 2011. godine.
183
184
analiza Morisa Larkina (1974, 2004) o razdvajanju crkava od drave, ali

ih ira struna javnost nedovoljno poznaje. tavie, uprkos mnotvu zna
ajnih publikacija, obeleavanje stogodinjice zakona iz 1905. godine nije
u tom pogledu donelo nita novo. Kad je re o vie ili manje zvaninim
istorijskim priama, one esto ne odgovaraju injenicama1, dok sumnjiva
tumaenja (koja su posledica ovog prethodnog) ne treba ni pominjati.
Laicitet, izmeu pamenja i istorije

Istorija laiciteta nije nauno isuvie poznata; ona je preoptereena pam
enjem, to je znatno drugaije. Naime, pamenjem se seanje uvodi u
podruje svetog, dok ga istorija odatle izvodi zato to je laicizujui
postupak (Nora 1984). Logino je, dakle, nastojati da oborimo legende
bilo da su one zacrnjene, bilo da su pozlaene. Kad je posredi laicitet, pred
nama je istorijski zadatak! U ovom prilogu ukazau samo na neke, esto
zanemarivane, aspekte problema.2
eleo bih, meutim, da svoj poduhvat to bolje razjasnim navodei
slavni primer drutvene deformacije pamenja. Postoji jedan stereotip koji
se iri na sve strane i koji, Kuevim metodom, zadobija status oiglednosti;
izlino je pak prekopavati po arhivama da bismo se uverili da je netaan.
ak i u istorijskim udbenicima moemo pronai podatak da je s Ferije
vim zakonima kolovanje u Francuskoj postalo laiko, besplatno i obave
zno.3 U stvari, obavezno kolovanje uvedeno je ve od 18811882, a samo
je dravno kolovanje besplatno i laiko, to nikako nije isto. U privatnim
kolama se uvek negovala sloboda nastave, i to je tokom jednog stolea bio
glavni politiki i ideoloki ulog ne samo meu pristalicama obe Francu
ske ve i meu militantnim laicima.4 Podseanje na pseudo-laiku oba
veznu kolu ili implicitno stavlja privatne kole u oblast nezakonitog,5 ili
igoe laicitet, koji, navodno, sve male Francuze izliva u isti kalup, ili pak
igra na oba ova plana.
1
Pronaao sam osam netanih podataka na etiri stranice posveene istoriji

Nacrta povelje o laicitetu u dravnim slubama (Haut Conseil lIntegration 2007:
191194). Naravno, ne vodim rauna o izvodima i aproksimizacijama koji su neizbe
ni u brzoj sintezi.
2 Unapred se izvinjavam itaocu zbog estog upuivanja na vlastite radove; to mi
pomae da ne razvijam odgovore na mnogobrojna pitanja koja sam obraivao na dru
gim mestima.
3 Videti, na primer: Alibert et all. 2007: 24. Ovu tvrdnju pronalazimo gotovo u
veini udbenika, raunajui tu i udbenike koje su pisali strunjaci!
4 Naroito na Kongresu radikalne partije 1903. godine (v. Berstain 1980: 51).
5 Nasuprot ilu Feriju, koji ju je smatrao neophodnom da bi se izbegla svetovna
dravna religija (naveo Rudelle 1966: 462).
studije i ogledi
Definisanje laiciteta
Da bismo oznaili sastavne elemente laic iteta, moemo zapoeti od prve
njegove formalne definicije koju je formulisao filozof Ferdinan Buison
(18411932)6 u Pedagokom reniku, odreujui kolski laicitet.7
Prema Buisonu, laicitet se ukorenjuje u dugotrajan drutveno-isto
rijski proces u kojem su se sporim vekovnim delovanjem [...] postepeno
uspostavljale razliite funkcije javnog ivota, meusobno se razdvajajui i
oslobaajui tesnog starateljstva crkve. Uporedo su se, dakle, odvijala dva
pokreta: postepena diferencijacija raznih ustanova i odumiranje verske
ustanove kao sveobuhvatne ustanove. Buison taj proces naziva sekulari
zacijom. Od tada je ovaj pojam poprimio izuzetno irok smisao. Zapra
vo, izgleda da je termin sekularizacija bolje sauvati za drugo drutveno
polje: za socio-kulturno polje. Shematski, sekularizacija moe da se defini
e kao socio-kulturno udaljavanje od religije usled razliitih inilaca dru
tvene dinamike, kao to su industrijalizacija, urbanizacija itd. Kad je re o
socijalno-istorijskom konstruisanju laiciteta, bolje je govoriti o laic izaciji
(Baubrot i Milot 2011). Laicitet se ukorenjuje u proces laicizacije.
Buison u daljem izlaganju dokazuje da je do Deklaracije o pravima
oveka iz 1789, svetenstvo ouvalo pravo na meanje, nadziranje, kontro
lisanje ili veto u zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj vlasti, kao i u oblasti
celokupnog javnog ivota. Laicitet je, dakle, kod njega, laic izacija koja je
dostigla odreeni prag. Pokuao sam da na toj osnovi uspostavim idealnotipsku periodizaciju8 u kojoj razaznajemo tri praga laicizacije9 (Baubrot
2004, 2010a).
Buison, naposletku, stie i do glavnih karakteristika laiciteta. On najpre
opisuje dva svojstva laike drave: s jedne strane, to je drava koja je neu
tralna u pogledu svih veroispovesti, a sa druge, ona je nezavisna od uticaja
svetenstva i osloboena je svih teolokih gledita. Preostale dve karakteri
stike odnose se na graane: to su jednakost svih Francuza pred zakonom,
posredstvom ostvarivanja svih graanskih prava ubudue utvrenih neza
visno od verske pripadnosti,10 kao i sloboda ispovedanja svih vera.
6
O Buisonu videti naroito: Loeffel 2002.

Iz 1881, pretampano 1883 (u meuvremenu je 28. marta 1882. godine izgla
san Ferijev zakon). Sutinu ovog teksta lako emo pronai u Gauthier i Nicolet 1987:
203215.
8 Poznato je da je idealno-tipski metod Veberov izum.
9 Za Buisona, prag na kojem laicizacija postaje laicitet uspostavila je Francuska
revolucija. Konstruisanje mog prvog praga laicizacije dodaje period Konzulata i
poetak Carstva, jer je to period u kojem je Napoleon Bonaparta izvrio recentriranje
koje je neke vidove Revolucije produilo, a neke trajno izmenilo (Bobrot 2010a: 25).
10 Buison daje primer konstituisanja graanske drave i graanskog braka.
7
185
186
Milin Milo, kanadska sociolokinja koja je strunjak za laic izam11 i ja,

predlaemo da se laicizam definie kao artikulisanje etiri osnovna prin
cipa. Prva dva principa odnose se na eljene ciljeve: to su sloboda savesti
i jednakost graana, to e rei odsustvo bilo kakve verske diskriminacije.
Sloboda savesti i jednakost stoje u veoma bliskoj vezi jer e prvi princip
biti potisnut u sferu privatnog ukoliko joj onaj drugi ne bude dao vrste
garancije da e sloboda javnog iznoenja uverenja biti jednaka za sve. Dru
ga dva principa razdvajanje i neutralnost jesu sredstva za ostvarivanje
ovih ciljeva: Kako je vreme odmicalo, razdvajanje politike i religijske sfe
re i neutralnost drave, tj. nepristrasnost vlasti u pogledu ispoljavanja razli
itih uverenja arolikih grupa graanskog drutva, postepeno su se razma
trali kao neophodna sredstva za uspostavljanje poretka slobode (Baubrot
i Milot 2011: 77).
Laic itet mora da bude u poloaju u kojem su ovi principi usklaeni.
Nita u ovoj oblasti nije oigledno, i upravo zato laicitet uvek predstavlja
politiki i drutveni ulog pojedinaca i grupa koji nastoje da favorizuju jedan
od ovih principa ili da ih protumae na svoj nain. S druge strane, laicitet
nikad nije okotao. On se konkretizuje na razliite naine u zavisnosti od
razliitih epoha, podruja, zemalja. Buison se, recimo, bavio laicitetom pre
nego to je ozvanieno razdvajanje crkava i drave u Francuskoj12 (poznato
je da e se to desiti tek 1905. godine). Empirijski posmatrano, laicitet u Bui
sonovo vreme razlikuje se od laiciteta posle 1905.
Laicitet i laiciteti
Ali, to ne spreava ovog filozofa da tvrdi kako je francusko drutvo posta
lo najlaikije u Evropi. Primeujemo da Buisonovo shvatanje laicizma nije
esencijalistiko: prema njegovom miljenju, neka zemlja moe biti vie ili
manje laika. I mada Francuskoj dodeljuje (metaforiki reeno) evropsko
odlikovanje za laicitet, on joj, ipak, uskrauje takvo priznanje kad je re o
celom svetu. Druge zemlje, izvan Evrope, mogu biti laikije. I pored toga
to je njegovo izlaganje implicitno, on najverovatnije misli na Sjedinjene
Amerike Drave13 i na Meksiko,14 zemlje u kojima je formalno razdvaja
Za njene radove o laicitetu CNRS joj je dodelio priznanje Prix Dogan.
Zato Buison pominje ideju razdvajanja (drava nezavisna od uticaja sveten
stva, osloboena svih teolokih gledita) ne koristei, ipak, samu tu re.
13 Podsetimo da je Buison predstavljao Francusku na Svetskoj izlobi u Fila
delfiji.
14 Godine 1881, Ministarstvo inostranih poslova Francuske zatrailo je od mek
sikog ambasadora u Parizu da mu poalje tekstove meksikog zakona koji se odnose
na razdvajanje crkve i drave. Svoju molbu pravdalo je time to su Francuzi zadivljeni
udesnim rezultatima tog zakonodavstva (naveo Meyer 1990: 965).
11
12
studije i ogledi
nje ranije sprovedeno. Bilo kako bilo, jasno je da za njega laicizam nikako
nije francuski izuzetak. Uostalom, on pie: francusko zakonodavstvo iz
1882. jedno je od onih [podvukao . B.] koja poseduju [...] najpotpunije
ustanovljen laiki poredak.
Eksplicitnije razmatranje ovog pitanja pronalazimo 1905. godine, kod
Aristida Brijana, Izvestioca pri parlamentarnoj komisiji zaduenoj za izra
du zakona o razdvajanju crkava od drave. On celo poglavlje svog izvetaja
(koje je, zaudo, izostavljeno u pretampanom izdanju 2005. godine) posve
uje stranim zakonodavstvima. Aristid Brijan svrstava razliite zemlje u
tri tipa: prvom tipu pripadaju one zemlje u kojima jo postoji dravna
religija (panija, Grka, Rusija, vedska...); drugom pripadaju one u koji
ma je uveden polu-laicitet15 (Nemaka, Austrija, Belgija, Ekvador, Fran
cuska pre zakona iz 1905, Italija, Holandija); i najzad, trei tip obuhvata
zemlje koje su u reimu potpunog laiciteta16 (Brazil, Kanada17, Sjedinjene
Amerike Drave, Meksiko...).
Za Brijana, Meksiko predstavlja najdovreniji model laic iteta: Mek
siko poseduje, pie on, najpotpunije i najskladnije laiko zakonodavstvo
koje je do sada stupilo na snagu [...]; u njemu zaista vlada verski mir. Tamo
je katolika crkva ostala snana i nije osetila tetne posledice od pravnog,
prilino strogog, ali nenasilnog poretka u kojem se nala. Brijana je naroi
to inspirisalo delo Pjer-ora la enea iz 1904, o razdvajanju u Belgiji, Sje
dinjenim Amerikim Dravama i Meksiku, koje se najpohvalnije izraava o
meksikom modelu. Predstavnici laic iteta, kao to su Klemanso i slobodni
zidari, takoe e u meksikom modelu [pronai] primer za Francusku
republiku (Scot 2005: 321).
Republikanci Tree republike nisu, dakle, razmatrali laic itet kao fran
cusku posebnost. Oni se nisu ustruavali da se ugledaju na inostrane pri
mere i pozajmljuju reenja od drugih zemalja. Konstruisanje laiciteta u
Francuskoj mogue je prou avati poevi od aktuelne istoriog rafske per
spektive, od takozvanih kulturnih transfera. Ona nam pokazuje da je kru
enje ideja i predstava meu nacijama doprinelo drutvenim promenama.
Takoe i relativizuje ideju stabilnosti nacionalnih kulturnih identiteta i
omoguava dijalektiku optiku: kulturni transferi nikad nisu pasivne imi
15
One proklamuju pie Brijan, principe slobode savesti i slobode veroispove

sti, ali pojedine religije ipak smatraju za javne ustanove koje priznaju, tite i subvenci
oniraju. To odgovara prvom pragu laic izacije (v. Baubrot 2010/b: 4244, Baubrot i
Milot 2011: 210221).
16 Drava je u tom sluaju zaista neutralna i laika; priznati su jednakost i slobo
da veroispovesti; crkve su razdvojene od drave, precizira Brijan. To odgovara drugom
pragu laicizacije (v. Baubrot 2010b: 5862, Baubrot i Milot 2010: 222235).
17 Brijan procenjuje da stvarno razdvajanje postoji u Kanadi. Ovu perspektivu
razvijala je Milo (Milot 2002, 2004).
187
188
tacije [...] nadahnue nije kopija, nego izumevanje, novo sreivanje grae
koja je zajednika svim stranama (Guerra 2002: 191).
Kulturni transferi i francuski laicitet

Ispostavlja se da je ova perspektiva plodonosna za analizu stvaranja lai
kog morala, dobrim delom proisteklog iz Kantovog dela, kojim se vie ili
manje bavio Renuvije. Neu se doticati ove teme, poto iscrpnija obave
tenja moemo pronai kod strunjaka za Renuvijea, Mari-Klod Ble, ije
delo navodimo u bibliog rafskim podacima. Podsetiu samo da je Feri,
odmah nakon stupanja u Ministarstvo javnog obrazovanja, razvijao kon
takte izmeu Francuske i inostranstva, ohrabrujui poslanstva, istraivaka
putovanja, slanje delegacija na svetske izlobe i kongrese. Odgovarajui na
pitanje kako razliite drave koje su uvele obavezno obrazovanje obezbe
uju potovanje slobode veroispovesti, Feri je napravio dosijee o situac i
ji u svakoj od njih. U parlamentarnim diskusijama, on e se pozivati na
engleske debate povodom Fosterovog zakona o obrazovanju (Forster Act)
i objanjavati zato Francuska, s veinskim katolikim stanovnitvom, ne
moe da ostane pri konfesionalnoj neutralnosti (poput zemalja s veinskim
protestantskim stanovnitvom), ve mora da uvede versku neutralnost u
dravne kole (Baubrot 1997: 5559).
Samo razdvajanje crkava od drave obuhvata jedan vid kulturnog
transfera koji ne sme da ostane izvan promiljanja. Svakako, raskidajui
s dvosmislenou Konkordata (katolicizam religija veine Francuza),
okonavajui reim priznatih veroispovesti, zakon iz 1905. godine, obele
ava kraj Francuske kao katolike nacije18 i pokazuje da nacionalni iden
titet ne sadri versku dimenziju. Da bi se predupredile revizionistike per
spektive, treba podsetiti da je lan 2, kojim se ukazuje da Republika ne
priznaje, ne plaa, niti subvencionie nijednu versku zajednicu, izjednaen
sa lanom 1, kojim se precizira da Republika osigurava slobodu savesti
i garantuje slobodno obavljanje verskih obreda.19 Oba lana ine Prvi
naslov, nazvan Principi. Ali upravo ova ravnotea izmeu nepriznava
nja i garantovanja slobode veroispovesti naglaava razliku izmeu razdva
18
Barem na sinhronijskom nivou, poto, suprotno Revoluciji, nema ni govora o

promeni kalendara, naroito posle odbacivanja amandmana koji velikom veinom gla
sova (466 protiv 60) laicizuje neradne dane.
19 Uostalom, nijedan od ova dva lana nema apsolutnu vrednost: lan 2 predvia
izuzetak od pravila nesubvencionisanja verskih zajednica, da bi se bolje obezbedio
princip definisan u lanu 1 (slube milosra, koje su zamiljene da osiguraju slo
bodno obavljanje verskih obreda u javnim ustanovama); lan 1 nagovetava da zakon
u nastavku predvia jedino restrikcije principa slobode u interesu javnog reda i
mira.
studije i ogledi
janja crkava i drave iz 1905, od razdvajanja iz 1795. godine. To je svoje

vremeno ve primetio veliki istoriar Alber Matje (1928), ustanovivi da za
vreme Revolucije, nije bilo mesta za neutralnu i laiku dravu kakvom je
danas zamiljamo (Mathiez 2005: 23).
Donoenjem zakona o razdvajanju crkava i drave, Trea republika
dovrava delo Revolucije i ostvaruje sve ono u emu je Prva republika
omanula, ne uspevajui da razlui politiku sferu od religijske. Na osno
vu analize izrade zakona, debata, prihvaenih ili odbijenih amandmana
(Baubrot 2006: 143194), uviamo da su usvojene uredbe bivale sve
liberalnije. Ukaimo naroito na dobrotvorne organizacije, na libera
lizaciju procesija, na odbijanje da se zabrani noenje mantije na javnim
mestima, na besplatni prenos verskih zdanja u status javne svojine. Soci
jalista Moris Alar, pobornik onoga to naziva razdvajanje saglasno sta
rom republikanskom programu, s gorinom zakljuuje da za sprovoe
nje antiklerikalnog razdvajanja ne postoji veina, poto su svi njegovi
amandmani odbijeni.
Glavni prigovor katolike crkve na nacrt zakona odnosio se na lan
4, koji je verska zdanja stavljao na raspolaganje udruenjima sastavlje
nim uglavnom od laika, ime se prenebregavala crkvena organizacija
(monarhistika, kako se tada govorilo). Nova verzija zakona precizira da
e ova dobra biti dodeljena udruenjima koja e se povinovati optim pra
vilima verskog obreda i obezbediti njegovo nesmetano odvijanje.20 Formu
lacija ovog argumenta bila je pronaena u zakonodavstvima SAD i kotske
(Larkin 1974: 175, 275), u kojima se vodilo rauna o specifinosti svake
crkve, shodno logici u kojoj su posrednike grupe legitimni i sastavni delo
vi graanskog drutva koje i samo poseduje snanu legitimnost u odnosu
na dravu.
Ova anglosaksonska pozajmica naila je na otra protivljenja. Raspra
va meu laicima rasplamsae duhove i Brijan e morati da uzme u obzir
izuzetke koji vode rauna o svim injeninim okolnostima (lan 8). Ali
ovaj relativni ustupak ne ponitava protivljenje radikalnih lidera, Buiso
na (predsednik parlamentarne komisije) i Klemansoa.21 Oni smatraju da
se zakon suvie udaljava od republikanske francuske tradicije, u kojoj je
kolektivna sloboda produetak individualne slobode. Socijalisti bliski
sindikalizmu Brijan, ores i Presanse povezuju se s kulturom u kojoj
kolektivna sloboda moe da tvori dimenziju individualne slobode, naroito
20
To jest, trebalo je da katolika crkva potuje autoritet biskupa i pape dok su

katolici republikanci prieljkivali razdvajanje da bi mogli da se oslobode ovih auto
riteta.
21 V. njegov govor u Senatu koji je ponovljen u: Bruley 2004: 357359, pod naslo
vom (koji rezimira intervenciju): lan 4 preputa sve katolike u Francuskoj autoritetu
Rima.
189
190
u drutvenim borbama. Novina je u tome to se ova optika primenjuje na

slobodu ispovedanja vere.22
Don Lok, otac zakona iz 1905. godine

Nije, dakle, neobino to u svojoj sintezi o jednom veku laic iteta Drav
ni savet (Conseil dEtat 2004: 393) poreklo laiciteta mnogo vie vidi u delu
Dona Loka nego u delu francuskih prosvetitelja. To je i miljenje pravnice
Izabel Aije-Kaban, koja smatra da je Lokov model [...] potpuno ostvaren
u zakonu o razdvajanju iz 1905. godine. Revolucija, objanjava ona, oscilira
izmeu laic izujuih mera, kao to su proglaavanje slobode veroispovesti,
oduzimanje graanskog statusa svetenstvu, ukidanje plata konstitutivnom
svetenstvu i uvoenja graanske religije nadahnute rusoovskim idejama,
osnaene pod vladom Komiteta javnog spasa aktivnom politikom dehristi
janizacije (Agier-Cabanes 2007: 134).
Meutim, upravo su Rusoova graanska religija i jakobinski trenutak
Revolucije proeli skup zajednikih predstava, istih onih koje se danas,
na uopteniji nain, povezuju sa samom idejom laiciteta. Ali, laicitet iz
1905. udaljava se od propisane uloge drave i zakona upisanog u konti
nuitet Starog reima i Revolucije, na ta ukazuje Tokvil. Blizak liberalnom
trenutku Revolucije koja je proklamovala Prava oveka, laicitet emancipuje
religijsku injenicu od starateljstva drave, prepoznajui njenu specifinost.
Njegov otac je Englez i liberal: za razliku od Voltera [u stvari], Lok se
ne ograniava na to da od suverena zahteva praktikovanje tolerancije, ve
[...] uspeva da formulie jedno od najradikalnijih reenja, uzdravanje dra
ve od svake intervencije u domenu vere (Agier-Cabannes 2007: 136).
Bilo bi, svakako, neispravno da zakon iz 1905. dovodimo u vezu isklju
ivo sa Lokovim uticajem. Ovaj zakon dopunjava liberalne zakone izgla
sane na poetku Tree republike, zakone o slobodi javnog okupljanja, o
slobodi govora i tampe, o sindikalnoj slobodi. Prvi deo zakona o slobodi
udruivanja iz 1901. upisuje se u istu perspektivu, onu koja gradi pravne
osnove razvoja graanskog drutva. Meutim, ak i ako su efekti usvoje
nih zakona bili razliiti (v. Baubrot i Milot 2011: 262265), o graanskom
drutvu se nije mislilo [u Francuskoj] kao o njegovoj razlici spram drave,
ve kao o njegovom raskidu s religijskim svetom (Rosanvallon 2004: 326).
To je uvelo strukturalnu razliku izmeu udruenja i kongregacije i anti
kongregacionistiku borbu, to je predmet prou avanja mnotva radova
22
Papa odbija da prihvati ovaj zakon iz 1905, to dovodi do nekih paradoksa.

Tako je u SenleFresenu i Torsiju (Pa de Kale) jedan svetenik osnovao versko udru
enje u skladu s novim zakonom. Biskup ga je opozvao i odredio drugog svetenika,
koji pak nije osnovao versko udruenje. Dravni savet je obe crkve dodelio tom novom
sveteniku (Svenet 2005: 230).
studije i ogledi
novijeg datuma (Lalouette i Machelon 2002; Sorrel 2003; Cabanel i Durand

2005). Moralni poredak, 16. maj, Drajfusova afera, u velikoj meri objanja
vaju tu borbu. Logika zakona iz 1905. podrazumeva da je takva perspektiva
prevaziena i da je religija ukljuena u graansko drutvo.23
Nasleeni laicitet versus graanska religija

U stvari, republikanska politika laicizacije zdruuje raskid i prilagoavanje.
Raskid da bi se ostvarivala politika vlast, prilagoavanje da bi se uveo
stabilan poredak. Osim uvenog Pisma gospodinu uitelju (27. novembar
1883),24 pomenuemo i manje poznato, ali podjednako vano, cirkularno
pismo od 2. novembra 1882, koje jasno definie politiki cilj. Njime se obu
zdava estina onih koji ele da poskidaju sva raspea iz uionica i time
obelee prvi polazak u dravnu svetovnu kolu. Uklanjanje verskih obele
ja mora voditi rauna o eljama stanovnitva. Na prefektima je da to pro
cene, od sluaja do sluaja. Ovo pismo potvruje da zakon od 28. marta
1882, koji laicizuje dravnu kolu, nije borbeni zakon. Naprotiv, re je
o jednom od onih velikih organskih zakona predodreenih da zaive sa
zemljom i njenim obiajima, da postanu deo njene batine.
I ovde se takoe udaljavamo od graanske religije (dixit Ruso) ije dog
me (= ideje, vrednosti koje bespogovorno moraju biti prihvaene) nastoje
da politiku, koja vie ne moe da se poziva na boansko pravo, ponovo
postave u nadreeni poloaj u kojem kulturni sistem verovanja i obreda na
neki nain zadire svuda. Ali da li ta sveproimajua sakralizacija obuhvata
celu politiku zajednicu? Bilo je i ponovnih pokuaja uspostavljanja repu
blikanske graanske religije (cf. Ihl 1996, Baubrot 2004). Meutim, ovi
su pokuaji rasplamsali sukob dve Francuske (Poulat 1987), poto je za
razliku od amerike graanske religije (Bellah 1980), graanska religija u
Francuskoj nuno sadravala antikatoliku dimenziju. Da bi laic itet postao
deo naslea, trebalo je razreiti ovaj sukob i to ukljuivanjem to veeg bro
ja katolika u njega, posredstvom razliitih akomodacija. Republikanci ovaj
cilj postiu postepeno.25
Oznaimo ukratko glavne crte smirivanja sukoba. Uprkos neprihva
tanju pape da prizna zakon o razdvajanju i krizi inventara26, zahvaljujui
23 Rozanvalon se dri tog antikongregacionistikog aspekta kad hoe da definie
francusko vienje laiciteta (Rosanvallon 2004: 323). On nije jedini: bez sumnje, to je
dominantno gledite. Zato ovaj doprinos ne insistira na tom aspektu (koji mu je
poznat), ve na aspektima koji su ostali van promiljanja.
24 Ono je esto navoeno. Pronai emo ga kod Gajara (Gaillard 1989: 459466).
25 Naravno, ne na linearan nain (cf. kratko oivljavanje sukoba pod Kartelom
leviara).
26 Na njihovu pokajniku dimenziju ukazao je Grevi (Grvy 2005: 185208).
191
192
trima zakonima koji dopunjuju zakon iz 1905. godine, razdvajanje popri

ma mirniji tok od 1908. godine. Antikongregacionistike mere su ukinute
1914. godine. Postignut je sporazum izmeu Pariza i Svete stolice 1923
1924, koji omoguava stvaranje biskupija (Poulat 2007). Papa osuuje list
Action francaise i njegov politiki katolicizam (1926). Iako reim iz Viija
nekima izgleda kao revan za Treu republiku, on uglavnom uva laike
zakone (cf. Mayeur 1997: 161176). Ustav etvrte republike iz 1946, zva
nino proglaava da je Francuska laika republika upravo u vreme zajed
nike vladavine levice i MRP (demokratsko-hrianska partija).27 Svetovni
karakter Francuske republike bie upisan i u Ustav Pete republike 1958.
godine.28
Da li je laicitet samim tim postigao konsenzus? Znamo da nije. Iako
uvodni deo ustava iz 1946. i 1958. godine potvruje da je organizovanje
besplatne i laike javne nastave na svim stupnjevima dunost drave, pita
nje dravnih subvencija koje se dodeljuju privatnoj nastavi, najee kon
fesionalnoj29, dugo ostaje sporno. U irem obimu, sve do 1984,30drutvena
upotreba termina laic itet bila je fokusirana na taj aspekt. Meutim, pod vla
u desnice, a zahvaljujui podrci levice, bili su usvojeni laicizujui zakoni
u domenu obiaja: zakon koji dozvoljava kontracepciju (1967) i pre svega
abortus, istovremeno predvia i prigovor savesti za medicinsko osoblje
(1975).31 Vraajui se na vlast, levica formira Nacionalni konsultativni etiki
savet 1983. godine, zaduen za bioetika pitanja. U njegovim redovima su
predstavnici glavnih duhovnih i filozofskih porodica, to nas iznova upo
zorava da su religije deo graanskog drutva.
Mogue je, dakle, braniti tezu da je postojala plodna napetost izmeu
laiciteta i republike, republikanske ideje, da preuz memo Nikoleov izraz
(1982). To moda objanjava zato je on pravio toliko aluzija na njihovu
uzajamnu spregu. Implicitno, pojam laiciteta koji se nazire u njegovim
analizama snano ga povezuje s graanskom religijom (cf. Baubrot 2004:
27
Ova konstitualizacija laiciteta olakana je deklaracijom francuske biskupije, od

13. novembra 1945. kojom se prihvata dravni laic itet (celokupni tekst pronalazimo
u: Ognier 1994: 272275).
28 Ali laicitet nee biti definisan, moda zato to se ni Ferijev zakon iz 1882, ni
zakon o razdvajanju iz 1905, ne primenjuju u Alzas-Mozelu i to u prekomorskim
zemljama postoje razliiti reimi verskih obreda.
29 Zakon Mari i Barane iz 1951. godine, a zatim, naroito, Debreov zakon (la loi
de Dbr), koji omoguava zasnivanje privatne nastave na osnovu ugovora s dravom
1959. godine.
30 Neuspeh zakona Salvari (loi Salvary) koji je produio trajanje zakona Debre.
31 Parlamentarne debate bile su, naravno, veoma ive, ali se katolika crkva nije
otvoreno usprotivila ovom zakonu. Ona je zaista sa ovim pravom dobila znaajno obe
teenje (v. Delannoy 2005: 306368).
studije i ogledi
7578, 8385, 168170). Meutim, u Francuskoj se od 1989. razvija jedan

novi laicitet,32 po svemu sudei veoma razliit od istorijskog laic iteta, mada
s njim ne prekida u potpunosti. Na ideal-tipski nain, razilaenja izmeu
aktuelnog laiciteta i istorijskog laiciteta u Francuskoj svode se na sedam
taaka ije e kratko pominjanje33 biti zakljuak ovog rada.
Od 1989, jedan novi laicitet

Prvo, ova se dva laiciteta ne temelje na istom istoricizmu. Novi laicitet se
manje ukorenjuje u politiko-religijske sukobe proistekle iz verskih rato
va i Revolucije, a vie u kolonijalistiku istoriju u kojoj je Republika bila i
Imperija (kolonijalna), koja nije funkcionisala prema istim pravilima: tako
su Francuzi muslimani iz Alira dugo bili podanici sa osobenim sta
tusom po kojem su se razlikovali od Evropljana ili Jevreja iz Alira.
Drugo, ovaj novi laicitet ne proishodi iz iste geopolitike. On vie nije
vezan za sukob dve Francuske, ve za teku meunarodnu situaciju i za
strahove koji iz toga proistiu: strah od anglo-saksonske globalizacije, od
migratornih talasa, od radikalnog transnacionalnog islamizma. Ipak, para
doksalno je, ali i znaajno, da uprkos tome to se istorijski laicitet pozivao
na strane primere, od 1989. godine pojedinci rado istiu da je laicitet fran
cuski izuzetak, bez obzira to se promiljanja i studije o laicizmu razvijaju
na meunarodnom nivou (Baubrot i Milot 2011).
Tree, promenilo se i drutveno konstruisanje predstava o laicitetu.
Istorijski laicitet je prvenstveno odgovarao politikim razmiricama, par
lamentarnim debatama povodom nacrta zakona, mada se, malo po malo,
nasluivao odreeni uticaj tampe. Novi laicitet se najpre fokusira na afe
re konstruisane na medijski nain (Tvanian 2005, Deltombe 2007). Poli
tiari interveniu tek naknadno i moraju da se postave u odnosu na domi
nantnu medijsku predstavu o laicitetu.
etvrto, drutvene i politike snage vie nisu iste. Laicitet je, dugoro
no, inio temeljni element politikog identiteta levice, poto je ak i kad je
desnica prihvatala njegovu sutinu odravanje kolske svae i dalje obele
avalo laicitet i njegove militantne leve organizacije. U ovom trenutku vie
ne postoji zajednika vizija laiciteta koja bi mogla da strukturie identitet
levice. Zauzvrat, veliki deo desnice, ak i ekstremne desnice, sve vie pre
uzima temu odbrane laic iteta. Premetanje je obavljeno i polemike koje
opstaju postaju transverzalne.
32
O zaokretu iz 1989 i njegovim posledicama videti: Bobrot i Milot 2011:

290306. Globalnije. taj laicitet odgovara treem pragu laicizacije (Bobrot 2010b:
110113, Baubrot i Milot 2011: 236252).
33 S obzirom na ogranienja ovog priloga, podrazumeva se da italac poznaje
empirijske injenice.
193
194
Peto, ulozi su drugaiji, to (naroito) pokazuje zakon iz 2004, koji se

odnosi na zabranu noenja uoljivih religijskih obeleja, kojim se indi
rektno favorizuju privatne kole, budui da se u njima ne primenjuje.
Istorijski laicizam pobedio je klerikalizam veinske i dominantne reli
gije koja se povezala sa antirepublikanskim politikim reimima. Danas je
glavni ulog neprihvatanje komunitarizma, koji se uglavnom razmatra kao
politiki instrument pritiska ekstremnih manjinskih grupa.34
esto, istorijski gledano, dokle god se odreeni katolicizam nala
zio na meti kritike, tenja ka graanskoj religiji bila je u opreci s traga
njem za nasleenim laicitetom. Neki vidovi graanske religije danas pak
mogu nastupati pod istim parolama s vidovima nasleenog laiciteta. Stoga
se pojedinci zalau za neku vrstu identitarnog katolikog laiciteta koji se
poziva na vrednosti Republike, isticane bez interpretativnih rasprava kad
je re o islamu. Ispostavlja se, dakle, da se ovaj novi laicitet veto prilagoa
va raznim okolnostima.
Najzad, istorijski laicitet, u svakom sluaju onaj iz 1905,35 odnosio se
prvenstveno na dravu i stvorio je nezapamenu situaciju u istoriji Fran
cuske: republikansku sahranu svakog galikanizma, po reima Emila
Pulaa, koji zakljuuje da ga nikakvi preiveli ostaci nee vratiti u ivot
(Poulat 2010: 259, 265). Aktuelni dominantni laicitet pred graane posta
vlja nove zahteve, nameui odreeni stupanj sekularizacije u ime laiciteta
i, kako nam se ini, bar za sada, blokiran je na nivou drave (bioetika, brak
meu pripadnicima istog pola...).
Ovaj novi laicitet odgovara novim problemima. Vreme e pokazati da
li e, kroz napipavanja i napetost, najzad biti izmiljen laicitet koji e odgo
varati izazovima XXI veka, ili e pozivanje na laicitet omoguiti pojedinci
ma da maskiraju svoje neprihvatanje jedne, svakim danom sve vie, multi
kulturne Francuske.
S francuskog jezika prevela Suzana Bojovi
Literatura
Agier-Cabanes, I. 2007. La lacit, exception librale dans le modle franais. Cosmopolitiques,
16: 133143.
Alibert, M., Ch. Delpoux i S. Rode. 2007. Histoire gographie 1res L-ES. Paris: Bordas.
34
To je glavni razlog zbog kojeg je desnici lagodnije da razvija temu laic izma u
opasnosti, dok deo levice razmatra komunitarizam prevashodno kao rezultat javnih
politika i stavova koji za posledicu imaju drutvenu getoiz aciju i diskriminaciju.
35 Tenja koja stremi (kao to na to sama ukazuje) ka integralnom laicitetu nije
bila bez posledica, naroito neposredno posle Drajfusove afere, izmeu 1899. i 1904,
ali zakon iz 1905. i sve to je iz njega proisteklo, doveo je do liberalnije sudske prakse.
studije i ogledi
Baubrot, J. 1997. La morale laque contre lordre moral. Paris: Le Seuil.

2004. Lacit 1905-2005, entre passion et raison. Paris: Le Seuil.
2006. Lintgrisme rpublicain contre la lacit. La Tour dAigues: LAube.
2010a. Histoire de la lacit en France. Paris: PUF (5me dit. refondue).
2010b. Les lacits dans le monde. Paris: PUF (3me dit. mise jour).
Baubrot, J., Milot, M. 2011. Lacits sans frontires. Paris: Le Seuil (prevod: . Bobero i M.
Milo, Laiciteti bez granica, Karpos, Loznica, 2011).
Bellah, R. 1980. Religion and the Legitimation of the American Republic, u: R. Bellah, Ph.
Hammond (ur.), Varieties of Civil Religion. San Francisco: Harper & Row.
Berstein, S. 1980. Histoire du Parti radical, I: La recherche de lge dor. Paris: Presses de la
FNSP.
Blais, M.-Cl. 2000. Au principe de la Rpublique, le cas Renouvier. Paris: Gallimard.
Briand, A. 1905. La sparation des Eglises et de lEtat: Rapport lAssemble Nationale au nom
de la Commission Parlementaire (rdit. Partielle, 2005). Paris: Assemble nationale
(consultable sur le site internet de la Ligue de lEnseignement: www.laicite-laligue.
org).
[Bruley, Y.] 2004. 1905, la sparation des Eglises et de lEtat. Les Textes fondateurs. Prsentation
de Dominique de Villepin. Paris: Perrin.
Cabanel, P., Durand, D. (ur.) 2005. Le grand exil des congrgations religieuses franaises, 19011914. Paris: Cerf.
Chesnais (la), P.-G. 1904. LEglise et les Etats. Trois exemples de sparation: Belgique EtatsUnis Mexique. Paris: Pages Libres.
Conseil dEtat. 2004. Rapport public 2004. Paris: La Documentation franaise.
Delannoy, J.-P. 2005. Les religions au Parlement franais du gnral de Gaulle (1958) Valry
Giscard dEstaing (1975). Paris: Cerf.
Deltombe, Th. 2007. Lislam imaginaire: La construction mdiatique de lislamophobie en France
19752005. Paris: La Dcouverte.
Gaillard, J.-M. 1989. Jules Ferry. Paris: Fayard.
Gauthier, G., Nicolet Cl. 1987. La lacit en mmoire. Paris: Edilig.
Grvy, J. 2005. Le clricalisme? Voil lennemi! Une guerre de religion en France. Paris: Armand
Colin.
Guerra, F.-X. 2002. LEuroamrique: constitution et perception dun espace culturel commun, u: Matsuuara et all (ur.), Les civilisations dans le regard de lautre, str. 183192.
Paris: UNESCO.
Haut Conseil lIntgration. 2007. Charte de la lacit dans les services publics et autres avis.
Paris: la Documentation franaise.
Ihl, O. 1996. La fte rpublicaine. Paris: Gallimard.
Lalouette, J., Machelon, J.-P. (ur.) 2002. 1901 Les congrgations hors la loi? Paris: Letouzey &
An.
Larkin, M. 1974. Church and State After the Dreyfus Affair. The Separation Issue of France.
London: The Macmillan Press (trad. Franaise: LEglise et lEtat en France. 1905. La
crise de de la Sparation, Toulouse, 2004).
Loeffel, L. (prir.) 2002. Ferdinand Buisson Fondateur de la lacit, militant de la paix. Amiens:
CRDP.
Mathiez, A. 2005. La sparation des Eglises et de lEtat a-t-elle exist rellement sous la
Rvolution franaise?, u: J.-M. Schiappa (prir.), 1905! La loi de sparation des Eglises et
de lEtat, str. 15-24. Paris: Syllepse.
Mayeur, J.-M. 1997. La question laque XIXe-XXe sicle. Paris: Fayard.
Meyer, J.-M. 1990. LAmrique latine, u: J.-M. Mayeur et all (prir.), Histoire du christianisme.
Tome 12: Guerres mondiales et totalitarisme (19141958), str. 9411022. Paris: DescleFayard.
195
196
Milot, M. 2002. Lacit dans le nouveau monde: Le cas du Qubec. Turnhout: Brepols.
Milot, M. 2004. Sparation, neutralit et accommodements en Amrique du Nord, u: J.
Baubrot, La lacit lpreuve: Religions et liberts dans le monde, str. 109123. Paris:
Universalis.
Nicolet, Cl. 1982. Lide rpublicaine en France (17891924): Essai dhistoire critique. Paris:
Gallimard.
Nora, P. 1984. Les lieux de mmoire, I: La Rpublique. Paris: Gallimard.
Ognier, P. et all. 1994. Histoire de la lacit. Besanon: CRDP de Franche-Comt.
Poulat, E. 1987. Libert, lacit: La guerre des deux France et le principe de modernit. Paris:
Cujas.
2007. Les Diocsaines. Rpublique franais, Eglise catholique: Loi de 1905 et associations cultuelles, le dossier dun litige et de sa solution (19032003). Paris: La Documentation
franaise.
Poulat, E. avec le concours de Gelbard, M. 2010. Scruter la loi de 1905. La Rpublique franaise
et la Religion. Paris: Fayard.
Rosanvallon, P. 2004. Le modle politique franais. La socit civile contre le jacobinisme de
1789 nos jours. Paris: Le Seuil.
Rudelle, O. 1996. Jules Ferry, la Rpublique des citoyens, I. Paris: Imprimerie Nationale.
Svenet, J. 2005. Les paroisses parisiennes devant la sparation des Eglises et de lEtat 1901-1908.
Paris: Letouzey & An.
Scot, J.-P. 2005. LEtat chez lui et lEglise chez elle: Comprendre la loi de 1905. Paris: Le Seuil.
Sorrel, Ch. 2003. La Rpublique contre les congrgations: Histoire dune passion franaise. Paris:
Cerf.
Tvanian, P. 2005. Le voile mdiatique. Paris: Raison dAgir.

AUTOR: , , 1963
UDK: 342.2(497.113)
Pregledni lanak
DUKO RADOSAVLJEVI*
NEPODNOLJIVA LAKOA ODUSTAJANJA:

USTAVNO ZLOPAENJE VOJVODINE
OD 1988. DO DANAS1
Vie od dvadeset godina, Srbija se nalazi u procesu traganja za optimalnim ustav
nim reenjima koja bi uvaila sve potrebe njene dravne organizacije, ali i injenicu
njene objektivno viestruke sloenosti. S druge strane, Vojvodina, koju takoe odli
kuje sloenost, oekuje da se ustavnim reenjima prizna njen subjektivitet u okviru
Srbije autonomija, koja e imati zbiljske prerogative koji omoguuju taj status.
Ovi procesi ustavna zlopaenja Srbije i Vojvodine, predmet su nae analize,
koja zaziva da se umesto stanja zlopaenja u Srbiji i Vojvodini uspostavi Ustav kao
mera harmoninog razvoja, kompatibilan sa evropskim vrednostima i graanskim,
multikulturnim sadrajima.
Kljune rei: Ustav, Srbija, Vojvodina, autonomija, pokrajina, decentralizacija, zlo
paenje.
Uvod
Kada se u Vojvodini pomene pitanje ustavnog (pre)ustrojstva Republike
Srbije, to istovremeno znai i pokretanje pitanja Vojvodine, tj. (re)defi
nisanja njenog poloaja unutar Republike Srbije. Krenimo redom naj
vii stepen autonomnosti Vojvodina je imala prema Ustavu SFRJ iz 1974.
* Fakultet za pravne i poslovne studije (Novi Sad), e-mail: dradosavljevic@
useens.net
1 Teze iz ovoga teksta prezentovane su 25. novembra 2010. godine u Beogradu,
gde su Institut drutvenih nauka i Trei program Radio Beograda organizovali raspravu Karl mit u Srbiji i problem ustava, povodom knjige Aleksandra Molnara Sunce
mita i dugaka senka Karla mita: Ustavno zlopaenje Srbije u prvoj dekadi XXI veka.
197
198
godine.2 Tim ustavom, lanom 2, bila je potvrena dvojna konstitutivnost

Vojvodine kao sastavnog dela SR Srbije, ali i konstitutivnost u Jugosloven
skoj federaciji. Definicija pokrajine bila je gotovo identina definiciji repu
blike3; razlika je bila u tome to pokrajina nije bila drava, ali je u praksi
imala sve neophodne atribute za ostvarenje punog autonomnog statusa.
U politikoj praksi bive drave SAP Vojvodina je bila, kao i SAP Koso
vo i Metohija, izjednaena sa republikama-lanicama Jugoslovenske poli
tike zajednice. Vojvodina je ovaj status uivala do 1988. godine, kada je
na talasima populizma u Srbiji4 on prvo bio redukovan5, a zatim, ustav
nim reenjima iz 1989. godine6, sveden na veoma nizak nivo, da bi poto
njim zakonima i politikim reenjima reima Slobodana Miloevia bio
skoro potpuno poniten u praksi. Ovi akti istovremeno su iskazali i poraz
komunistike ideje o punoj autonomiji Vojvodine, zaete tokom Drugog
svetskog rata, to takoe pokree odreena pitanja o karakteru dogaaja
iz antibirokratske (jogurt) revolucije. Ove kratke istorijske napomene ne
navodimo zbog redefinisanja evaluacije ustavnih i drugih reenja iz peri
oda Titove vladavine, ali se ona nameu kao polazite ili osnova svakovr
snog poreenja stepena autonomije koji se za Vojvodinu predvia, trai,
nudi, poklanja i slino.
Glogov kolac za autonomijiu Vojvodine u to vreme naravno, i za
autonomiju Kosova i Metohije7 bilo je donoenje Ustava Republike Srbije
iz 1990. godine, u veoma nelegitimnoj atmosferi8, kada su se iskazale dobro
2
Donesen 21. februara 1974. godine; na osnovu Ustava SFRJ, Skuptina Vojvodi
ne je 28. februara 1974. godine donela do sada jedini Ustav SAP Vojvodine.
3 Vidi lan 3. Ustava SFRJ. Dok je republika bila drava zasnovana na suverenosti
naroda i na vlasti i samoupravljanju radnike klase i svih radnih ljudi, samoupravna
demokratska zajednica radnih ljudi i graana i ravnopravnih naroda i narodnosti, dotle
je pokrajina bila autonomna socijalistika samoupravna drutvenopolitika demokrat
ska zajednica zasnovana na vlasti i samoupravljanju radnike klase i svih radnih ljudi, u
kojoj radni ljudi i graani, narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava, a kad je
to u zajednikom interesu radnih ljudi i graana, naroda i narodnosti Republike kao
celine Ustavom Socijalistike Republike Srbije utvreno i u Republici.
4 Dogaaji iz tzv. jogurt revolucije od 5. i 6. oktobra 1988. godine; o tim dogaa
jima vidi: Kerov, Rado i Rai 1990; uki 1992; Vojvoanski klub 2009.
5 Ustavni amandmani na Ustav SR Srbije od 28. marta 1989. godine.
6 Ustav Republike Srbije od 28. septembra 1990. godine o autonomiji govori u
odeljku VI Teritorijalna organizacija.
7 AP Kosovo i Metohija su nakon okonanja ratnih dejstava 1999. godine, na
osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, pod protektoratom meunarodne
zajednice. U februaru 2008. godine Kosovo je proglasilo nezavisnost, koju Republika
Srbija ne priznaje.
8 Ustav Republike Srbije od 28. septembra 1990. godine, donela je jednostrana
ka Skuptina SR Srbije, pod geslom prvo ustav pa izbori.
studije i ogledi
poznate plebiscitarno-cezaristike aktivnosti koje su u Srbiji negovane,

podgrejavane i sprovoene nakon uvene Osme sednice CK SKS iz sep
tembra 1987. godine, na kojoj je ustolien novi vod u Srba, Slobodan
Miloevi. Posebno su se u glorifikovanju Miloevia istakle perjanice srp
ske nacionalne inteligencije, uporeujui njega i njegovu ulogu u ivotu
Srbije sa istinskim velikanima iz srpske istorije9. Iako je centralno pitanje
u pisanju ustava bilo koliko ovlaenja treba dati predsedniku republike,
poto je to trebalo da bude funkcija za voda, ni ostali delovi ustava nisu
zaboravljeni, sve s ciljem besomunog osnaivanja koncepta centralizacije,
kojoj su, oigledno, pisci Ustava iz 1990. godine, bili veoma skloni. Tako se
u Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine10, o materiji vezanoj za pokraji
ne govori u lanovima 108112, gde se kae da pokrajine imaju autonom
ne nadlenosti u oblasti normativne i izvrne vlasti, u domenu planiranja
privrednog, socijalnog i demografskog razvoja, zdravstva, zatite ivotne
sredine, drutvene brige o deci, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, kul
ture, nauke, obrazovanja, informisanja, slubene upotrebe jezika i pisma,
i drugim oblastima. Po odredbama Ustava, Autonomna pokrajina Vojvo
dina samostalno osniva svoje organe i regulie njihov izbor, i ima svoje
javne prihode. Nedoumice nastale prilikom donoenja Ustava vremenom
su rasle zbog jednostavne injenice, da ustavnim odredbama o autonom
nim pokrajinama nije predvieno njihovo zakonodavno ovlaenje, ak
ni u onim oblastima u kojima pokrajine, prema tom istom ustavu, imaju
autonomnu normativnu nadlenost! Ustavom nisu propisana, to je inae
praksa u dravama koje u svom sastavu imaju autonomne pokrajine, koja
su to pojedina pitanja koje pokrajine svojim aktima autonomno ureuju!
To je znailo da su se u praksi ta pitanja reavala republikim zakonima,
iz ega sledi logino (pravno/politiko/politikoloko/zdravorazumsko)
pitanje: u emu se onda ogleda autonomija pokrajina? Dodamo li ovome i
podatak, koji je odslikavao praksu desetogodinjeg parlamentarnog ivota
u Republici Srbiji pre 2000. godine, da su donoeni zakoni koji su derogi
rali autonomiju pokrajina (posebno AP Vojvodine, jer se u AP Kosovo i
Metohija nije ni pokuao ostaviti privid pokrajinske samouprave), krei,
dakako, Ustav Srbije, tako da AP Vojvodina (a sve u skladu sa protivustav
nom praksom) nije imala ni svoje izvore prihoda, iako je to bilo predvie
no Ustavom iz 1990. godine.
Cilj ovog teksta je da kroz nekoliko karakteristinih momenata osve
tli procese ustavnog razvoja Srbije iz vojvoanskog ugla, da podseti da uz
9
O ulozi srpskih intelektualaca u uvrenju reima vidi: Radosavljevi 2001.

Ustav Republike Srbije iz 1990. godine u svojih 5 lanova govori o autonom
nim pokrajinama, dok su u 4 od tih lanova ugraeni restriktivni elementi, s ciljem da
se autonomija podvrgne kontroli, to je, u ta ne sumnjamo, bio izraz velikog nepove
renja pisaca ustava prema instituciji autonomije!
10
199
200
ustavna zlopaenja Srbije (izraz Aleksandra Molnara), nita manje nisu

vana ni zlopaenja kojima je u poslednje 23 godine bila podvrgnuta i AP
Vojvodina.
Zlopaenje prvo ta su htele opozicione partije od 1990.

do 2000. godine?
Iako su mnogi autonomai11, prili strankama koje su 1990. godine bile
osnovane sa vojvoanskim atributima (Liga socijaldemokrata Vojvodine/
Jugoslavije, Svenacionalni demokratski front Vojvodine i Savez reformskih
snaga Jugoslavije u Vojvodini)12, one nisu na izborima 1990. godine13 u
znatnijoj meri eksploatisale pitanje Vojvodine, niti su o autonomiji Vojvo
dine imale programske dokumente stratekog karaktera. Moemo zaklju
iti da je interesovanje za autonomiju i sudbinu Vojvodine raslo sa pripre
mama reima za rat i razbijanje druge Jugoslavije, zatim tokom rata, jer je
Vojvodina posebno bila pogoena ratom koji Srbija nije vodila14, da bi
posle potpisivanja tzv. Dejtonskog mira dolo do svojevrsnog buma u inte
resovanjima za autonomiju, tolikog da su se za ovo pitanje poele hvatati i
oni koji su aktivno guili autonomiju i ime Vojvodine nazivajui je severna
Srbija, severna srpska pokrajina i slino. U kratkim crtama emo navesti
nekoliko karakteristinih zalaganja razliitih partija iz tog perioda:
11
Izraz koji je viestruko korien u idejno-politikoj diferencijaciji staroga

boljevikog sastava posle preuz imanja vlasti u severnoj srpskoj pokrajini, s name
rom da se bez kvalitetne rasprave odbace argumenti protiv netolerantne i nasilnike
politike uspostavljane u Vojvodini posle oktobarskih dogaaja 1988. godine. Vreme
nom je izgubio svoj prvobitni peorativni prizvuk, pa su tako autonomai postali i oni
koji su ovim terminom netedimice etiketirali druge pojedince. Pripadnici savreme
nog pokreta za veu autonomiju Vojvodine za sebe vole da kau da su autonomisti.
12 Iako su stranke nacionalnih zajednica u odreenim periodima imale delove
programa koji su bili podudarni sa zahtevima autonomistikih stranaka, one, zbog
preteno drugaijeg naina ispoljavanja specifinih interesa, nisu predmet nae
analize.
13 Svenacionalni demokratski front pod vostvom nekadanjeg visokog vojvo
anskog funkcionera . Berisavljevia nikada nije ni izlazio na izbore, odriui svaki
legitimitet reimu S. Miloevia.
14 Prema tvrdnjama N. anka, predsednika LSV: Do 01. III 1992. iz Vojvodine
je u rat otilo 106.824 oveka, a otada jo oko sto trideset hiljada ljudi. Svaki trei Voj
voanin sposoban da nosi oruje bio je u ratu, dok je iz Srbije, po reima generala
Negovanovia, ministra odbrane Srbije, bio svaki jedanaesti. Ovde treba dodati i da su
mobilizacije u Vojvodini naroito pogodile nesrpsko stanovnitvo i opoziciju o emu
postoje materijalni dokazi i dokumentacija (Svenacionalni demokratski front Vojvo
dine 1993: 88).
studije i ogledi
Memorandum o Vojvodini
(Liga socijaldemokrata Vojvodine)
Prva politika stranka koja je sainila strateki dokument o Vojvodini
bila je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), u zimu 1991. godine15. Sta
tus Vojvodine se propisuje u pet odreenja:
a) Odreenje Vojvodine u odnosu na Srbiju;
b) Unutranje odreenje Vojvodine;
c) Spoljno odreenje Vojvodine;
d) Odreenje Vojvodine u odnosu na Jugoslaviju;
e) Teritorijalno odreenje Vojvodine.
U odnosu na Srbiju, LSV predlae da Vojvodina bude konfederalna
jedinica, ravnopravna sa ostalim jedinicama u konfederalnoj Srbiji.16 U
unutranjem odreenju za Vojvodinu se predlae sopstveni ustav, parla
ment sa zakonodavnim ovlaenjima, ekonomska samostalnost, sudstvo,
administracija i slino. to se tie spoljnjeg odreenja Vojvodine, u slua
ju da Srbija ne prihvata Vojvodinu kao konfederalnu jedinicu, reenje za
LSV je samostalna Vojvodina, sa meunarodnim statusom i garancijama,
neutralna i sa otvorenim granicama prema svojim susedima. Sledee odre
enje se odnosi na poloaj Vojvodine u buduoj jugoslovenskoj asocijaciji,
gde se Vojvodina vidi kao njen ravnopravni inilac. U vezi sa teritorijalnim
odreenjem, trai se uspostavljanje Vojvodine u njenim istorijskim grani
cama, iznad Save i Dunava i povraaj teritorija, koje su posle 1945. godine
ule u sastav tzv. ue Srbije.
Deklaracija o Vojvodini
(Reformska demokratska stranka Vojvodine)
Za razliku od LSV, Reformska demokratska stranka Vojvodine je svoj
dokument o Vojvodini usvojila u okvirima tzv. krnje Jugoslavije17, u vre
me zahuktavanja rata u Bosni i Hercegovini. Sadrinski okvir autonomije
Reformisti su videli u sledeim oblastima:
a) Ekonomskoj gazdovanje prirodnim i radom stvorenim resursima,
kao i pravo ureivanja i kontrole prirodne okoline i prostornog plani
ranja;
15
23. decembar 1991. godine.

Iz kasnijih javnih nastupa N. anka, predsednika LSV, nazire se stav o podeli
Srbije na sledee (kon)federalne jedinice: Vojvodina, Beograd, Kosovo, Sandak i cen
tralna Srbija.
17 Prvog oktobra 1992. godine.
16
201
202
b) Zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj pravo normiranja i ureivanja

odnosa, kao i reavanje sporova u oblastima u kojima se ostvaruje
autonomija;
c) Ureivanje meunacionalnih odnosa, posebno zatite prava manjina
u svim oblastima obuhvaenim autonomijom Vojvodine;
d) Obrazovnoj pravo uea u donoenju i realizaciji nastavnih planova
na svim nivoima obrazovanja;
e) Kulturnoj pravo voenja vlastite kulturne politike u svim oblastima i
vidovima kulturnog ivota;
f) Naunoj i tehnoloko-razvojnoj samostalna i sa irom zajednicom
usaglaena nauna i tehnoloka politika;
g) Zdravstveno-socijalnoj pravo da se u okviru jedinstvenog sistema
samostalno donosi program i organizuju slube i fondovi i raspolae
sredstvima za njihov razvoj;
h) Demografsko-populacionoj samostalna organizacija demografskog
razvoja, planiranje porodice, brige o deci i starima;
i) Ekolokoj samostalno donoenje programa i raspolaganje sredstvi
ma za njihovo ostvarenje;
j) Informativnoj pravo pokretanja i ureivanja vlastitih glasila i drugih
informativnih medija i voenje samostalne politike primerene potre
bama ovog podruja.
Reenja kojima bi Vojvodina obezbedila svoju autonomiju, po Refor
mistima Vojvodine su:
a) Vojvodina je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije i SR
Jugoslavije, u koje se ona dobrovoljno udruuje, voljom svojih graa
na;
b) Vojvodina donosi svoj akt ustavnog karaktera, kojim se regulie njen
status u Republici Srbiji i SR Jugoslaviji;
c) Promene statusa Vojvodine unutar Srbije i Jugoslavije mogue su samo
uz saglasnost organa Vojvodine i njenih graana;
d) Unutranje ureenje Vojvodine polazi od visokih naela lokalne samo
uprave, to predstavlja i efikasnu realizaciju prava nacionalnih manji
na. Formiranjem oblasti, zasnovanih na specifinim istorijskim, eko
nomskim, kulturnim i etnikim osobenostima, ova zatita treba da da
jo bolje rezultate;
e) Vojvodina kao moderna evropska regija ima pravo da se udruuje u
meunarodne asocijacije evropskih regiona, posebno u oblastima gde
neposredno ostvaruje svoju autonomiju.
studije i ogledi
Autonomija Vojvodine
(Svenacionalni demokratski front Vojvodine)
Svenacionalni demokratski front Vojvodine (SDFV) je svoje stavove o
autonomiji Vojvodine izneo u obliku teza18, koje su pored konstatovanja
ponitenja autonomije Vojvodine izrazile i neslaganje SDFV sa sledeom
politikom praksom srpskog reima:
a) Centralizovani direktorij republike vlasti nad vojvoanskom privre
dom i resursima;
b) Rekviriranje velikih sistema, banaka i paradravnih organizacija i usta
nova;
c) Prelivanje dohotka iz poljoprivrede u druge grane;
d) Bezobzirna mobilizacija ljudi i materijalnih potencijala u Vojvodini;
e) Negacija komunalnog sistema i lokalne samouprave;
f) Zloupotreba i degradacija vojvoanskih sredstava informisanja.
SDFV istie svoj stav o Vojvodini kao stvarnoj autonomnoj pokrajini
u okviru demokratske Srbije i Jugoslavije. Dalje se naglaava olako izjedna
avanje statusa Kosova sa statusom Vojvodine, iako su to dve sasvim razli
ite i samosvojne regije. Za SDFV, autonomija Vojvodine mora biti sutin
ski interes naroda i narodnosti koji u njoj ive, to je i trajan demokratski
interes Srbije i Jugoslavije. Autonomnost Vojvodine ogledala bi se u zako
nodavnoj i sudskoj vlasti, ali i sa ingerencijama Republike na celom svom
prostoru, kao to je to sluaj sa ustrojstvom moderne evropske zajednice,
koja nosi obeleje demokratskog i federativnog ureenja. Na ovaj nain bi
graani Vojvodine dobili pun legitimitet da sami odluuju o svojoj sudbini,
te bi tako Vojvodina pripadala graanima Vojvodine.
Platforma za savremenu autonomiju Vojvodine

(Vojvoanski klub)
Platforma Vojvoanskog kluba19 je najobimniji dokument koji je neka
stranka ili organizacija ikada donela o Vojvodini. On ima karakter detaljno
osmiljenog plana restauracije autonomije Vojvodine, sa velikim dijapazo
nom problema i reenja koja nudi. Zbog obimnosti neemo analizirati sve
stavove o Vojvodini, ve samo one koji zalaze u delokrug pitanja bitnih za
nau temu. Zadraemo se na nekim stavovima iznetim u treem poglavlju
Novo oblikovanje Vojvodine:
a) Ustavno regulisanje autonomije Saveznim ustavom Jugoslavije
treba da bude garantovana vojvoanska autonomija, dok bi na odredbe o
18
19
godine.
Teze je usvojio Pokrajinski odbor SDFV 14. novembra 1992. godine.

Platforma je usvojena na redovnoj skuptini Kluba, 17. septembra 1994.
203
204
autonomiji saglasnost davala skuptina Vojvodine. Savezni ustav bi trebalo

da propie nain predstavljanja autonomije u saveznim organima.
Republikim ustavom treba utvrditi i garantovati prava graanima u
Vojvodini da odluuju o svim pitanjima, osim o onima o kojima bi se odlu
ivalo u Republici kao zajednikoj dravi (odbrana, dravna bezbednost,
spoljna politika, prava i slobode graana, privredno-monetarni sistem).
Istim ustavom treba utvrditi finansijsku nezavisnost pokrajine.
Originernim pravnim aktom Vojvodina izraava izvorna autonomna
prava, organizaciju vlasti kao i druga pitanja koja spadaju u akta konsti
tutivnog karaktera. Ovaj akt treba da bude saglasan sa ustavima Srbije i
Jugoslavije.
b) Politiki sadraj autonomije Na osnovu sopstvenog osnovnog akta
Vojvodina bi regulisala pitanja privrede, obrazovanja, kulture, informisanja i,
posebno, zatite prava manjina. U tu svrhu bi se formirali izvrni organi auto
nomije, ija bi prvenstvena odgovornost bila prema skuptini AP Vojvodine.
Javna uprava bi obavljala svoje poslove samostalno ili u saradnji sa
organima Republike.
Lokalna samouprava treba da zaivi na tradicijama samouprave na
ovim prostorima, kao i na stavovima Evropske povelje o samoupravi iz
1985. godine. U strukturi predstavnikih organa Pokrajine, lokalna samou
prava treba da bude izraena posebnim veem. Posebno bi se vodilo rauna
o stvaranju manjinskih samouprava, koje ne bi morale da budu uniformno
reavane.
c) Ekonomski sadraj autonomije Pravo odluivanja o javnim finan
sijama je realna mera autonomije jedne teritorijalne zajednice.
d) Prostorno planiranje Treba utvrditi pravo Vojvodine da upravlja
svojim prirodnim i drugim resursima, koji su ouvani i steeni doprinosi
ma i porezima prikupljenim u Vojvodini.
e) Neprivredne delatnosti Pokrajinskim zakonima treba omogui
ti da Vojvodina obezbeuje planiranje i izvravanje aktivnosti u sledeim
oblastima: zdravstvu, obrazovanju, kulturi, informisanju, politikim i dru
tvenim organizacijama.
Manifest za autonomnu Vojvodinu

(Vojvoanske stranke, organizacije i udruenja graana)
Manifest za autonomnu Vojvodinu usvojilo je poetkom decembra 1995.
godine sedamnaest politikih stranaka, organizacija i udruenja graana.20
On sadri pet zahteva:
20
To su: Banatski forum; Drutvo za istinu o NOB-u, podrunica Novi Sad;

Etniki forum; Evropski graanski centar za reavanje konflikata; Graanska koalicija
studije i ogledi
a) Da se pokrene procedura za promenu Ustava Srbije i Jugoslavije, kako

bi se redefinisao status Vojvodine;
b) Da Vojvodina na osnovu sopstvenog konstitutivnog akta svojim zako
nima ureuje odnose na sopstvenoj teritoriji, tj. da ima svoju zakono
davnu, sudsku i izvrnu vlast u oblastima koje samostalno ureuje;
c) Da se ova prava trajno garantuju ustavom Jugoslavije, iji je Vojvodina
konstitutivni deo, kao autonomno-politiki entitet u sastavu Republike
Srbije;
d) Da se u sve akte koji ureuju poloaj Vojvodine ugrade garancije pro
tiv moguih ogranienja autonomije;
e) Da se status Vojvodine u Srbiji i Jugoslaviji garantuje aktima meuna
rodne zajednice, kao to je sluaj sa svim drugim odnosima na prosto
rima bive dravne zajednice.
Posle donoenja ovog Manifesta, razvila se vrlo snana politika
aktivnost na popularisanju autonomistikih ideja u mestima Vojvodine,
koja je pokazala da ove ideje imaju mnogo iru podrku, nego to su to
potpisnici u stanju da servisiraju u politikoj utakmici. Ovaj Manifest je
direktno uticao na osnivanje Koalicije Vojvodina, Vojvoanskog pokreta
i Vojvoanskog saveza, kao krovnih organizacija autonomistikih snaga u
Vojvodini.
Deklaracija o Vojvodini Vojvodina u Srbiji

(Srpski pokret obnove)
Srpski pokret obnove bio je prva stranka koja ima centralu u Beog radu,
a da je objavila svoj vlastiti dokument o Vojvodini. Ovo je, takoe, doku
ment sa naglaeno literarnijim stilom od prethodnih dokumenata o ovoj
temi. Ovde emo se zadrati na nekim od stavova o Vojvodini:
a) SPO je za ekonomsku, politiku, teritorijalnu, kulturnu i etniku samo
svojnost Vojvodine, koja ce biti neraskidivi deo Srbije;
b) SPO nije ni za teritorijalne ni za politike ili kulturne podele izmeu
Srba i drugih naroda u Vojvodini;
c) Generalni stav stranke o visokoj samoupravi regiona i optina u Srbiji
znai da e lokalna samouprava u regionima gde ive Maari u veini
biti maarska, gde ive Slovaci slovaka itd. Ako bi pripadnici nacional
za Suboticu; Graanski pokret za Suboticu Golubovi Subotice; Liga socijaldemokrata
Vojvodine; Narodna seljaka stranka; Nezavisno drutvo novinara Vojvodine; Nezavi
sna poslanika grupa za Vojvodinu u skuptini APV;, Nova demokratija, regionalni
odbor Severna Baka; Pokret za mir Vojvodine; Svenacionalni demokratski front
Vojvodine; Vojvoanska stranka; Vojvoanski klub; Humanitarno drutvo Panonija;
Ujedinjeni granski sindikati.
205
206
nih manjina imali pravo na svoju samoupravu samo u sredinama gde su

u veini, u podreenom poloaju bi bili tamo gde su u manjem broju, pa
SPO smatra da se osnovna kulturna, verska i nacionalna prava manjina
moraju potovati i tamo gde manjine nisu veinsko stanovnitvo;
d) Visoki stepen lokalne samouprave optina u okviru regija i Pokrajinska
skuptina, politiki je, ekonomski i kulturni program SPO-a za Vojvo
dinu;
e) Pokrajinska skuptina, Vlada i ostali organi ureuju privredne, kultur
ne i pravosudne tokove u Vojvodini, uz ogranienje da takve odluke ne
mogu dovesti u sumnju suverenitet i ustavno ureenje Srbije;
f) Pokrajinska skuptina obezbeuje i ureuje ostvarivanje prava nacio
nalnih manjina;
g) Pokrajinska skuptina ima pravo pune zakonodavne inicijative u repu
blikom parlamentu. Svaki njen zahtev se prioritetno razmatra na sed
nici republike skuptine;
h) Teritorijalna i politika autonomija Vojvodine ne moe biti istog stepe
na kao kosovska, zato to su Srbi veinski narod u Vojvodini.21
Programska deklaracija (Nova demokratija Vojvodine)

Nova demokratija Vojvodine je svoj prilog dokumentima o Vojvodini
dala u vrlo kratkoj i uoptenoj formi, mada marketinki veoma ubedljivo.
Od programskih ciljeva, koji se svi generalno odnose na Vojvodinu, nau
panju privlae sledei:
a) Decentralizacija drave ije se osnovne ekonomske i politike funkci
je formiraju na nivou prirodnih, istorijskih, geografskih, ekonomskih,
demokratskih i ekolokih regija;
b) Autonomija Vojvodine kao moderna evropska regija sa tradicijom
graanske i verske tolerancije, bogatstva kultura i nacionalne razno
vrsnosti;
c) Razvoj kulturne, prosvetne, naune, informativne i socijalno-zdrav
stvene mree u Vojvodini.
Osnovni zakljuak, koji se namee posle ovoga kratkog podseanja na
dokumenta stranaka i organizacija o autonomiji Vojvodine, donetih tokom
devedesetih godina prolog veka, jeste zajedniki stav o ekonomskom,
politikom i kulturnom pustoenju Vojvodine od strane tadanjeg reima
u Srbiji. Moemo takoe zakljuiti i da je to jedini zajedniki stav doku
21
Postojala su odreena tumaenja dokumenta SPO po kojem ovaj stav, u stvari,

znai da e projektovana autonomija Vojvodine biti vieg stepena od kosovske. Ona
nikada nisu javno potvrena u izjavama elnika SPO.
studije i ogledi
menata koje smo ovde prezentovali. Najobuhvatniji dokument o autono

miji Vojvodine je onaj koji je napisao Vojvoanski klub, sa velikim bro
jem reenja i sugestija kako da Vojvodina dobije, odnosno povrati istinsku
autonomiju. Moemo zakljuiti da je ovo dokument koji je uraen na naj
studiozniji nain, sa dosta modernih reenja, i da nezavisno od stranake
pripadnosti moe biti inspirator/polazite dokumenata i zalaganja stranaka
koje se zalau za ostvarenje vee/istinske autonomije Vojvodine, ak i u
dananje vreme.
Najkoncizniji, da ne kaemo najkrtiji, bio je dokument Nove demo
kratije Vojvodine, koji je, verovatno, bio vie pisan u marketinke svrhe,
nego to je imao osobine dugoronog strategijskog programa jedne ozbiljne
partije koja je elela da igra na duge staze, kakvom se Nova demokratija
predstavljala u Vojvodini pre 2000. godine. Na osnovu javno publikovanih
Programskih ciljeva Nove demokratije Vojvodine nismo mogli zakljuiti
koja je to vrsta, odnosno stepen autonomije Vojvodine za koji se ova stran
ka zalagala u tom periodu.
Teze Svenacionalnog fronta imale su osobine programa u nastajanju i,
kao takve, solidnu bazu za pisanje jednog konzistentnog i razraenijeg pro
grama iz ove oblasti. Dalja transformacija ove grupacije, najstarijih, esto
i najradikalnijih vojvoanskih autonomista u Uniju socijalista Vojvodine,
te u Socijaldemokratsku partiju Vojvodine, to je i dokazala, posebno nji
hovo istrajavanje na svojevrsnoj sabornosti vojvoanskih partija i nevla
dinih organizacija, kao i izniman trud na organizovanju tri vojvoanske
konvencije.
Dva najslinija programska dokumenta, koji najvie korespondiraju
sa drutvenom realnou i tadanjom politikom situacijom, bili su doku
menti RDSV Deklaracija o Vojvodini iz 1992. godine i Manifest za auto
nomnu Vojvodinu iz 1995. godine, koji je potpisalo 17 stranaka, organi
zacija i udruenja graana iz Vojvodine.22 Oba dokumenta za Vojvodinu
predviaju donoenje sopstvenog ustavnog/konstitutivnog akta, odnosno
autonomiju zakonodavne, sudske i izvrne vlasti u oblastima koje Vojvodi
na samostalno ureuje. Oba dokumenta trae da se prava Vojvodine garan
tuju ustavima savezne drave, ime se naglaava i konstitutivnost Vojvodi
ne u novoj dravnoj tvorevini.
Dva najdivergentnija dokumenta su Memorandum o Vojvodini Lige
socijaldemokrata Vojvodine i Deklaracija o Vojvodini Srpskog pokreta
obnove. Dok LSV za Vojvodinu vidi perspektivu konfederalne jedinice u
konfederalnoj Srbiji, kao blau varijantu reenja ovoga pitanja, dotle SPO
vojvoansku autonomiju vidi ispod nivoa kosovske autonomije, koja jo
uvek nije definisana od strane stranaka koje imaju centralu u Beog radu
22
RDSV je odbila da potpie ovaj dokument.
207
208
iz prostog razloga to su Srbi veinski narod u Vojvodini.23 Dok kod SPO

nema ni govora o postojanju akta ustavnog karaktera za Vojvodinu, to je
zajedniki stav SDFV, RDSV, Vojvoanskog kluba i potpisnika Manifesta,
kod LSV se za Vojvodinu predvia, ukoliko je Srbija ne prihvata kao kon
federalnu jedinicu, potpuno samostalan status, sa odgovarajuim meuna
rodnim garancijama. U sluaju ponovnog stvaranja jugoslovenske dravne
zajednice (misli se na prethodnu Jugoslaviju), LSV trai potpuno ravno
pravan status za Vojvodinu u okviru te zajednice (LSV je svoj dokument
donela pre konanog raspada SFRJ).
Ovde moemo zakljuiti da su stavovi vojvoanskih stranaka, orga
nizacija i udruenja o pitanju autonomije Vojvodine u veini konkretnih
reenja bili priblini i podudarni, izuzimajui ekstremno divergentne sta
vove Lige socijaldemokrata Vojvodine. Na osnovu priblinih i identinih
stavova mogla je da bude izgraena zajednika platforma za veu i real
niju autonomiju Vojvodine, koja bi bila nagraena dobrim rezultatom na
izborima. Divergentni stavovi SPO o pojedinim pitanjima u to vreme nisu
bili smetnja za saradnju stranaka i organizacija, imajui u vidu da se SPO
u svojoj Deklaraciji zalae za moderna reenja u oblasti zatite manjina,
lokalne i regionalne samouprave, koja su od velike politike i praktine
koristi u Vojvodini. Saradnja je jo vie bila mogua zbog injenice da ta
pitanja nisu tokom devedesetih bila u vrhu politike agende srpske politi
ke scene.
Na kraju dekade, programska uobliavanja u miloevievskom rei
mu bie okonana donoenjem dva dokumenta Lige socijaldemokrata
Vojvodine sa poznatim stavom Vojvodina republika!24, i Deklaracijom
Demokratske stranke Vojvodina posle promena25. Dok je LSV eleo, i u
tome dosta uspeo, da prodrma politiku javnost, sa efektnim marketinkim
sloganom, iza kojeg nije bilo praktine razrade stava o republici, nadleno
stima i slino, dotle je Deklaracija DS, kao ozbiljne politike opcije, uskoro
i stoera koalicije DOS (koja e sruiti reim Slobodana Miloevia), poka
zala da e u budunosti znaajnu ulogu u oblikovanju vojvoanske autono
mije imati politike snage sa seditem u Beogradu, a da e DS biti partija
koja e na dui rok odreivati tempo, karakter i opseg promena u ustavno
pravnom i politikom poloaju Vojvodine u Republici Srbiji.
Vidi: Deklaracija o Vojvodini, SPO.

Republika Vojvodina put mira, razvoja i stabilnosti, mart 1999.
25 Dokument je usvojen na konferenciji Demokratske stranke za Vojvodinu, 19.
februara 2000. godine, te na Skuptini Demokratske stranke 27. februara 2000. godine
u Beogradu.
23
24
studije i ogledi
Zlopaenje drugo pitanja autonomije posle 2000. godine

Vienje vojvoanskih vlasti pravac promena
Koaliciona vlada Vojvodine Izvrno vee26 iako sa ogromnom podrkom
u Skuptini AP Vojvodine (117 od 120 poslanika), bila je vie nego svesna da
u Republici Srbiji, i pored visokog kredibiliteta novih vlasti, iskrene pomo
i najveeg dela svetske zajednice za povratak u meunarodne integrativ
ne i druge tokove i institucije, to nije bio optimalan trenutak za reavanje
vojvoanskog pitanja (pune autonomije) preicom, niti za ishitrena i polo
vina reenja. Zato je Izvrno vee predloilo, a Skuptina AP Vojvodine27,
prihvatila Platformu o ostvarivanju ustavnih nadlenosti i autonomije Auto
nomne pokrajine Vojvodine, sa naelima za budue ustavno ureenje pokra
jine, gde se predvia da se ostvarivanje ustavne nadlenosti AP Vojvodine,
kao i dugorono ustavno ureenje AP Vojvodine, realizuje u etapama.
U prvoj etapi, u najkraem moguem roku, trebalo je da se otkloni
dotadanje protivustavno stanje, te da se, nakon izmena i dopuna repu
blikih zakona, pokrajini omogui vrenje vlastitih normativnih i izvrnih
nadlenosti. Zato je bilo nuno izmeniti ili dopuniti vie od 100 zakona
(postojao je spisak od oko 120 zakona28), imajui u vidu ustavne nadleno
sti pokrajine.
Da bi se dostigao stepen nadlenosti AP Vojvodine po Ustavu Repu
blike Srbije iz 1990. godine, trebalo je urediti sledee ingerencije, da bi ih
pokrajina preuzela: oblast uprave; slubena upotreba jezika narodnosti;
zdravstvena zatita; zdravstveno osiguranje; socijalna zatita; drutvena
briga o deci; penzijsko i invalidsko osiguranje; radni odnosi i zapoljava
nje; obrazovanje; ueniki i studentski standard; kultura; prostorno i urba
nistiko planiranje; graevinarstvo; stambeno-komunalna delatnost; javne
finansije; poljoprivreda; javno informisanje; svojinski i imovinskopravni
odnosi; sport; zatita ivotne sredine.
Kad je re o dugoronom ureenju odnosa AP Vojvodine i Republike
Srbije, stav je bio da sve ono to Ustavom Srbije nije eksplicitno naglae
no kao njena nadlenost, pripada AP Vojvodini, s tim da sve ono to nije
nadlenost AP Vojvodine (predviena Statutom ili nekim drugim pokra
jinskim aktom), spada u nadlenost optina. Osim usvojenog naela supsi
26
Po Ustavu iz 1990. godine Vojvodina je imala Izvrno vee.

Skuptina AP Vojvodine je Platformu usvojila na svojoj sednici od 29. marta
2001. godine. Rezultat glasanja na sednici bio je sledei: 86 poslanika glasalo je za, 10
poslanika je bilo protiv, dok su se 2 poslanika uzdrala od glasanja.
28 Kuriozitet je bio da je s pobrojavanjem zakona koji su usvajani nasuprot
Ustavu iz 1990. godine poeo ve tim Boka Peroevia, potpredsednika SPS i pred
sednika Izvrnog vea, jednog od mlaih jurinika Miloevievog reima.
27
209
210
dijarnosti, u ovom je sluaju re i o svojevrsnom zatitnom mehanizmu

organi bi u svome delovanju obavljali samo dunosti koje su im propisane.
U nadlenosti Republike Srbije i ire drutveno-politike zajednice (tada
jo postojee SR Jugoslavije) treba da budu: odbrana, dravna bezbednost,
monetarni sistem, spoljna politika, osnove privrednog sistema, jedinstveno
trite, carinska politika, krivini i parnini postupak, graansko i obliga
ciono pravo, krivino pravo opti deo i graanski parnini postupak. Usta
vom Republike Srbije tano bi se definisale oblasti u kojima Autonomna
pokrajina Vojvodina svojim aktima samostalno i u celini regulie odreene
odnose; u ovim oblastima republiki zakoni se ne bi primenjivali na teri
toriji pokrajine, dok bi ustavnost pokrajinskih akata ocenjivao jedinstveni
ustavni sud republike.
Takoe je predvieno da prilikom budueg ureenja Republike Srbije
treba razmotriti sve izraenije ideje o regionalizaciji republike, tj. o uvoe
nju novih teritorijalno-politikih jedinica regiona. Ukoliko bi se terito
rija republike decentralizovala na autonomne pokrajine i regione, bilo bi
nuno predvideti razliit stepen njihove autonomije, delokrug nadlenosti
i poslova u zavisnosti od lokalnih prilika, ekonomskih mogunosti, kultur
nih, obrazovnih i drugih interesa i potreba, te, to nije nevano, artikulisa
nih zahteva.
Aktivnosti Radne grupe za koordinaciju rada Vlade Republike

Srbije i Izvrnog vea AP Vojvodine
Da bi se utvrdila prava i dunosti AP Vojvodine, odnosno obim nadleno
sti koje bi se prenele na AP Vojvodinu, Vlada Republike Srbije i Izvrno
vee AP Vojvodine su formirale Radnu grupu za koordinaciju aktivnosti.29
Ovi razgovori su pokazali da je u delu republike vlade30 bilo nastojanja
da se ovaj zadatak ne obavi, tj. da se ova pitanja odloe za (nedoglednu)
budunost. U tome su posebno prednjaile snage sa desnog krila DOS-a,
29
lanovi Radne grupe ispred Vlade Republike Srbije bili su: potpredsednik Vla
de, prof. dr arko Kora, potpredsednik Vlade, Joef Kasa, ministar poljoprivrede,
prof. dr Dragan Veselinov, kao i ministar pravde, dr Vladan Bati; ispred Izvrnog vea
AP Vojvodine lanovi su bili: predsednik IV, ore uki, potpredsednik IV dr Duko
Radosavljevi, potpredsednik Paja Francuski i pokrajinski sekretar, dr Tama Korhec.
30 U prvim danima mandata Izvrnog vea AP Vojvodine, formirana je Ekspert
ska grupa koja je trebalo da sagleda mogunosti promptnog preuzimanja ovlaenja
AP po Ustavu iz 1990. godine. Zbog velikog pritiska desnog krila DOS, kao i zbog sta
va da se na vanrednim republikim izborima ne izgubi 35% glasova, ova je aktivnost
stopirana, a lanovi vojvoanske administracije bili su prinueni da se cenjkaju sa la
novima republike Vlade oko preputanja nadlenosti koje su, da podsetimo, propisa
ne Ustavom. Taj proces traje i danas.
studije i ogledi
koje su se u svome delovanju malo, ili nikako, razlikovale od nosilaca odu

zimanja autonomije Vojvodine u periodu od 1988. do 2000. godine.
Nakon tri radna sastanka postignut je bio dogovor o sledeem:
Potreba definisanja sutinske autonomije Vojvodine je realna, a putevi za njeno
ostvarenje moraju da poivaju na principima legalizma i demokratske politike
procedure uz ostvarenje ireg politikog konsenzusa;
Svi predlozi za promenu vaeih zakona kreu se u okviru vaeeg Ustava
uz puno uvaavanje principa ustavnosti i zakonitosti;
Rad na ostvarenju nadlenosti APV odvijao bi se u etapama, kroz defi
nisanje oblasti, nadlenosti i poslova ije je ostvarenje realno mogue, odno
sno omoguava normalno funkcionisanje institucija javne vlasti uz ostvarenje
nadlenosti APV.31
Radna grupa je utvrdila listu prioritetnih oblasti u kojima se nadleno

sti mogu ostvariti u prvoj fazi: obrazovanje, kultura, zdravstvena zatita,
poljoprivreda, privreda, uprava, slubena upotreba jezika i pisama nacional
nih zajednica, javno informisanje, omladina i sport. Takoe je predloeno
da nakon politikog definisanja oblasti koje se bez tekoa mogu delegirati
pokrajini, u prvom krugu, bude donet jedan omnibus zakon, kojim bi bili
promenjeni pojedinani zakoni ili bi samo bile derogirane pojedine odred
be zakona koji nisu bili predvieni da se menjaju u doglednoj budunosti.
Na osnovu ovih dogovora, Skuptina AP Vojvodine je u jesen 2001.
godine usvojila usaglaen Predlog tzv. omnibus zakona Zakon o utvriva
nju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine, da bi Vlada Republike Srbi
je usvojila ak 29 amandmana na taj predlog, bitno ga menjajui! Nakon
mune skuptinske procedure, kao i volebnog prihvatanja amandmana od
strane predstavnika vojvoanske skuptine, Zakon je tesnom veinom (119:
116) usvojen poetkom 2002. godine, da bi se stidljivo, usled neredovnog
priliva novca iz Beograda, poeo primenjivati od sredine te godine.
Aktivnosti partija, NVO-sektora i eksperata

U periodu posle oktobarskih promena pojavilo se vie kvalitetnih ustavnih
projekata, koji su ponueni na procenu politikoj i strunoj javnosti. To su
bili:
Nacrt Ustava Kraljevine Srbije, profesora Pavla Nikolia (2001);
Osnovna naela za novi Ustav Republike Srbije, Demokratske stranke
Srbije (2001);
Ustavna reenja za Srbiju i Jugoslaviju prilozi nezavisne grupe eks
perata, Beogradskog centra za ljudska prava (2001);
31
Predlozi zakljuaka Radne grupe za koordinaciju rada Vlade Republike Srbije

i IVAP Vojvodine.
211
212
Projekat ustava Republike Srbije, koji je podneo Forum Iuris (2002);

Nacrt Ustava Srbije, Demokratske stranke (2003).
Zbog karaktera naeg teksta, zadraemo se na stavovima vezanim za
autonomiju.
U predlogu prof. Nikolia egzistiraju oblasti32, koje nemaju nikakvu
zakonodavnu i sudsku nadlenost. Oblasti izvravaju zakone i druge akte
drave kada su za to ovlaene; zajemena im je finansijska autonomija u
obliku i granicama utvrenim Ustavom i zakonima. U oblastima izvrnu
funkciju obavlja Savet oblasti.
Osim jasnog plediranja za uspostavljanje Srbije kao kraljevine, ovaj
predlog je po svojoj sutini bio ispod nivoa i miloevievskog ustava, neo
doljivo nas podseajui na reenja Miodraga Joviia iz njegovog Ustava
regionalne drave Ujedinjenih Srpskih Zemalja, gde se, takoe, zagubila
autonomna pokrajina, tj. gde se videlo ogromno nepoverenje prema auto
nomiji, odnosno, izuz etno poverenje u visok stepen centralizacije drave.
Projekat Demokratske stranke Srbije polazio je od stava da se terito
rija Republike Srbije sastoji od regiona, koji su autonomne teritorijalne
zajednice, ureene na osnovu Ustava, ije se granice utvruju organskim
zakonom. Regioni imaju ustavno zajemenu finansijsku autonomiju, a
regionalna autonomija je politiki i pravni instrument za decentralizaciju
Srbije. Regioni imaju predstavnike u republikom parlamentu, u Veu regi
ona. Izvorne nadlenosti regiona su donoenje statuta, donoenje bude
ta i zavrnog rauna, regulisanje odreenog broja pitanja od regionalnog
znaaja, zatita prava nacionalnih manjina i njihovih kultura, te ureenje
onih oblasti u kojima je Republika donela samo okvirne zakone. Region
od organa ima skuptinu i regionalnu vladu. Prema ovom projektu Srbi
ja se sastoji od pet regiona, sa seditima u Beogradu, Kragujevcu, Niu,
Novom Sadu i Uicu. Nakon konanog reenja statusa Kosova i Metohije,
to e takoe biti region, sa seditem u Pritini.
Predlog DSS se zalagao za simetrinu regionalizaciju nedefinisanih
regiona, ija je zakonodavna funkcija svedena na regionalno zakonodav
stvo, izvrna na sprovoenje regionalnih propisa, kao i propisa koje Repu
blika prepusti regionu, dok sudska vlast nije bila predviena za regione.
Takoe, ovaj predlog je sadrao i tri vrste zatite regionalne autonomije33.
U trenutku donoenja ovoga dokumenta on je bio znaajno ispod
nivoa proklamovanih izbornim sporazumima DOS, zahteva autonomisti
32
Baka, Banatska, Sremska, Beogradska, Podrinjsko-posavska, Zlatiborska,

umadijska, Raka, Podunavsko-timoka, Junomoravska, Kosovska i Metohijska
oblast.
33 Vidi: Osnovna naela za nov i Ustav Republike Srbije, Demokratske stranke
Srbije iz 2001. godine, str. 15.
studije i ogledi
kih partija i znaajnog dela strune javnosti. S izvesnom dozom naknadne

pameti, moemo tvrditi da sadanji stepen regionalizacije i decentralizacije
u Republici Srbiji nije dosegao stepen predloga koji je tada, 2001. godine,
ponudila Demokratska stranka Srbije, a koji je smatran za vie nego skro
man i neadekvatan.
Ustavna reenja za Srbiju, Beogradskog centra za ljudska prava34, pred
viala su autonomiju svih samoupravnih zajednica u okviru svojih nadle
nosti. Njihova finansijska autonomija je u skladu sa Ustavom i zakonom,
a raspodela nadlenosti izmeu samouprava zasniva se na naelima sup
sidijarnosti. Teritorija Republike Srbije deli se na autonomne pokrajine, i
to: Beograd, Vojvodina, Jugozapadna Srbija, Jugoistona Srbija, umadi
ja-Podunavlje i Kosovo i Metohija. Pitanje granica postojeih pokrajina se
ne postavlja, ali se nove pokrajine mogu definisati odrediti organskim ili
ustavnim zakonom.
Nadlenosti pokrajine su: donoenje konstitutivnog akta, ureenje
organa i slubi, prihodi i rashodi, budet i zavrni raun, oblasti privrede,
obrazovanja, sporta, kulture, zatita prava nacionalnih manjina, saradnja
sa drugim autonomnim pokrajinama u zemlji ali i saradnja sa regionima u
inostranstvu, u okvirima meunarodne politike drave. Pokrajine su zastu
pljene u Senatu sa po 10 poslanika.
Predlog je nagovetavao da e se u Srbiji uvesti asimetrina regional
na autonomija, zbog jednostavnog razloga to su Beograd i Vojvodina ve
posedovali upravne kapacitete da brzo konzumiraju nadlenosti. Istovre
meno, pojavila se bojazan usled nepostojanja zatite pravnog sistema, koju
je Marijana Pajvani ovako obrazloila:
Izvorne nadlenosti autonomnih pokrajina, osobito zakonodavna ostaju nepot
pune i ne uivaju punu zatitu bez sudske zatite. Autonomne pokrajine moraju
raspolagati ovlaenjima vezanim za zatitu pravnog sistema koga oblikuje nji
hovo zakonodavstvo, oslonjeno na izvorne nadlenosti. Otuda u autonomnim
pokrajinama treba obrazovati sud (odeljenje Vrhovnog suda) ija osnovna nad
lenost bi se kretala u okviru izvornih nadlenosti autonomnih pokrajina i njiho
vih zakonodavnih ingerencija (Beogradski centar za ljudska prava 2001: 60).
Ovaj predlog je, imajui u vidu vreme kada je promovisan, kao i auto
re, te njihovu povezanost s najznaajnijim politikim akterima, kao i neka,
do tog trenutka neuobiajena reenja, predstavljao najznaajniji iskorak u
ovoj problematici. Imamo utisak da je zbog svojevrsne histerije u pojedi
nim delovima srpske politike scene on olako potroen, to je ve poka
zivalo da e unutar DOS biti teko, ili uopte nee biti mogue, doi do
zajednike ustavnopravne strategije.
34
Grupu eksperata su inili: dr Lidija Basta Flajner, mr Vladimir eri, dr Mari

jana Pajvani, dr Dragoljub Popovi, dr Zorica Radovi i dr Slobodan Samardi.
213
214
Idui utabanom stazom predloga Beog radskog centra za ljudska pra

va, novosadski Forum Iuris je predloio model asimetrine regionalizacije
u Srbiji, koja bi, po njima, bila sloena decentralizovana drava. inile bi
je Autonomna pokrajina Vojvodina, Autonomna pokrajina Kosovo, Grad
Beog rad, te autonomne teritorijalne zajednice i optine. Na teritoriji Repu
blike Srbije mogu se obrazovati autonomne teritorijalne zajednice (nove
pokrajine?), uz uslov da se one formiraju od vie povezanih optina, odno
sno, da imaju najmanje 1,5 miliona stanovnika, to je tzv. NUTS 2 kriteri
jum, te posebnu istorijsku, ekonomsku, kulturnu i socijalnu posebnost, kao
i da se mogu samostalno finansirati. Ove zajednice mogu, ali ne moraju da
imaju ista ovlaenja kao autonomna pokrajina.
Prema ovom projektu, Vojvodina ima ustav, ureuje pokrajinske orga
ne i slube, utvruje prihode i rashode, prostorno planiranje, upravlja
pokrajinskom imovinom, kao i niz drugih aktivnosti, te, pomenimo poseb
no, odravanje javnog reda i mira, pravosue i upravno sudstvo. To je zna
ilo da se ovaj predlog zalae za asimetrinu regionalizaciju, da pokrajina
ima ustav, te zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast, sopstvene izvore priho
da, pravo na meunarodnu regionalnu saradnju, kao i da se teritorija auto
nomne zajednice ne moe menjati bez saglasnosti njenih graana.
U Nacrtu Ustava Srbije koji je javnosti predoila Demokratska stran
ka predvia se simetrina autonomija za Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Pokrajina putem svog Osnovnog zakona obrazuje organe i slube, donosi
budet i zavrni raun, sprovodi akte Republike koji su joj povereni, dok
su zakonodavna ovlaenja limitirana, od oblasti regulisanja kulture, do
lokalnih vaara. Takoe, ima finansijsku autonomiju u skladu sa Ustavom
i zakonima, izvrna ovlaenja, ali nema sudsku vlast. Ovim Nacrtom je
predvieno i rasputanje pokrajinske skuptine, kada pokrajina ne ispu
njava obaveze ili svojim postupcima vrea interes Republike Srbije, to je
neodoljivo podsealo na reenje iz miloevievskog ustava.
Navedeni predlozi za ustavnu rekonstrukciju Srbije35, te unutar toga
i poloaja Vojvodine, svedoili su o nesumnjivoj potrebi da se ova izuzet
no kompleksna materija apsolvira, ali i veliku zainteresovanost politikih
subjekta, kako partija, tako i institucija vlasti, zatim predstavnika NVOsektora i zainteresovanih pojedinaca da se ova problematika osvetli sa svih
strana. Ovi predlozi su, takoe, pokazali svu sloenost socijalnih, poli
tikih, ekonomskih i kulturnih odnosa i razlika, koji evidentno postoje u
Srbiji kao de facto sloenoj dravnoj zajednici. Zato je, u tome trenutku,
35
Ovde smo pomenuli samo jedan, po nama reprezentativan segment predloga.

U ranom periodu postmiloevievske vladavine skoro da nije bilo ozbiljnije politike
opcije, NVO ili javne linosti koja se nije javno oglasila povodom ovog pitanja. Autor
ovoga teksta nabrojao je 11 celovitih nacrta ustava, a nacrte su podneli i ovlaeni
predlagai: Vlada i Predsednik Republike Srbije.
studije i ogledi
preovladavalo miljenje o potrebi usvajanja asimetrinog principa u kreira

nju regionalne strukture, na kojem se, kao i na mnogim drugim principi
ma, tokom vremena, odustajanjem od diskontinuiteta sa ustavnopravnom
praksom reima pre 2000. godine, nije vie insistiralo. Umesto principa
ekonomske racionalnosti, supsidijarnosti, konsekventne regionalizacije,
graanske drave, visokog stepena tolerancije, multikulturalizma i usvaja
nja evropskih vrednosti, nosioci politikih mandata iz 2006. godine doneli
su navrat-nanos Ustav, kao dokaz da je ova zemlja vlasna da u svoj ustav
zapie ta joj je drago (Molnar 2010: 294), nezavisno od vremena, prostora
i potreba graana koji u njoj (dosta teko) ive.
Ustav kao Lazareva kletva

Racionalnih razloga da se donese Ustav Republike Srbije iz 2006. godine
nije bilo. Naravno, mislimo na ustav u ovom obliku, koji je veliko iznena
enje (razoaranje) kako za eksperte iz oblasti teorije ustavnog prava i poli
tikog sistema, tako i za stvarne pregaoce i dosledne borce za demokratiju
u Srbiji u vreme Miloevievog reima. Podsetimo jo jednom, promene
izvedene krajem 2000. godine, za veinu su uesnika u javnom i politikom
ivotu Srbije imale revolucionarni karakter, koji je trebalo da se krunie
u ustavnom diskontinuitetu s prethodnim reimom. Ka takvoj opciju su
vukli i svi dotadanji predlozi, nezavisno od politike ili ideoloke pozi
cije predlagaa. Naravno, u okviru tih predloga se predviao i odreeni
nivo ostvarenja autonomnih prava pokrajina, odnosno regiona, koji je ipak
budio nadu da e se i u ovoj oblasti postii odreeni prodori, drugaiji nego
to je to bilo u Ustavu iz 1990. godine. U konanom ishodu dobili smo pro
dukt za koji niko, osim nosilaca najopskurnijih politikih opcija, nije imao
povoljnu ocenu. Ovde sagledavamo tri bitna momenta/ocene ovoga doga
aja: platformu Izvrnog vea AP Vojvodine, sam proces donoenja ustava
i Ocenu Venecijanske komisije36.
a) Platforma Izvrnog vea AP Vojvodine o poloaju Autonomne

pokrajine Vojvodine u novom ustavu Republike Srbije
Na poetku ovog dokumenta, Izvrno vee naglaava stav da se ustavni
poloaj AP Vojvodine ne moe urediti u novom ustavu bez uea legalnih
i legitimnih predstavnika AP Vojvodine. Takoe, IV AP Vojvodine osta
je pri svome zalaganju za doslednu decentralizaciju vlasti i jaku lokalnu
samoupravu u dravi, u skladu s normama i praksom u zemljama Evropske
36
Pun naziv ovoga tela je Evropska komisija za demokratiju putem prava (Vene
cijanska komisija).
215
216
unije. Istovremeno, IV AP Vojvodine je pozdravilo injenicu da je u vei

ni predloga ustavnih reenja, ukljuujui i predloge Vlade i Predsednika
Republike, prepoznat interes AP Vojvodine da Pokrajina ima zakonodav
nu vlast u okviru svojih nadlenosti, imovinu, te sopstvene izvore prihoda.
Izvrno vee je insistiralo da se uvae i neke stvari koje bi omoguile realne
ustavne garancije za autonomiju AP Vojvodine:
Garantovanje poreske samostalnosti, tako da Ustav odredi samostalno
ureivanje, razrez i ubiranje poreza i drugih javnih prihoda, u okviru
sistema javnih prihoda na teritoriji Republike. Takoe, Ustav treba da
garantuje da se nadlenosti AP Vojvodine finansiraju veim delom iz
sopstvenih prihoda, to bi se moglo postii ustavnom odredbom da
sopstveni prihodi Pokrajine predstavljaju najmanje polovinu od ukup
no prikupljenih javnih prihoda na njenoj teritoriji;
AP Vojvodina treba da bude titular dravne svojine na teritoriji pokra
jine, ili da ustav garantuje postojanje pokrajinske svojine kao oblika
javne svojine;
Kada Visoki savet pravosua odluuje o izboru sudija i javnih tuila
ca za teritoriju Pokrajine, treba da bude sastavljen od sudija, tuilaca i
advokata iz Pokrajine. Takoe, o svim sudskim predmetima u Pokraji
ni treba da odluuje Odeljenje Vrhovnog suda Srbije u Vojvodini.
Odnos pokrajinskih i republikih vlasti zasniva se na samostalnosti u
okviru ustavom utvrenih nadlenosti. Izmeu republikih i pokrajin
skih zakona ne treba da bude hijerarhije, jer svi moraju biti u skladu
sa Ustavom. Kontrolu ustavnosti vri iskljuivo Ustavni sud Republike
Srbije.
Izvrno vee AP Vojvodine predloilo je i odreena normativna ree
nja za Ustav, koja se odnose na poloaj pokrajine. Tu se, izmeu ostalog,
predvia postojanje Osnovnog zakona, kao najvieg akta Pokrajine, koji
podlee oceni Ustavnog suda Republike Srbije. Zatim, blie se utvruje
imovinska i poreska autonomija pokrajine i navode se 24 nadlenosti koje
Pokrajina, po Izvrnom veu, treba da obavlja. Kod sudske vlasti se predvi
a postojanje odeljenja Vrhovnog suda Srbije u autonomnim pokrajinama,
te izbor nosilaca sudija i tuilaca sa teritorije autonomnih pokrajina.
b) Proces donoenja Ustava iz 2006. godine

Ustav Republike Srbije pripreman je u velikoj tajnosti37 tokom leta 2006.
godine, koja je uveliko prevazilazila dogaaje iz 1990. godine, kada je pisa
nje najvieg politikog i pravnog akta drave takoe bilo obavijeno velom
37
Iako se u javnosti licitiralo s mnogim imenima, imena pisaca Ustava nikada

nisu objavljena.
studije i ogledi
tajne. On je formalno, produkt Vlade Republike Srbije, te, u manjoj meri,

Odbora za ustavnopravna pitanja Narodne skuptine. O Ustavu nije voe
na javna diskusija. Mora se zakljuiti da takav postupak nije odgovarao ni
tradiciji stvorenoj za vreme jednopartijskog sistema, pa ni optem odno
su srpske politike javnosti u njenoj istoriji (Fira 2006: 31). Tekst Usta
va je podeljen poslanicima na istoj sednici na kojoj je i usvojen! Rasprave
nije bilo, Ustav je usvojen jednoglasno, glasovima 242 prisutna poslanika, i
upuen na referendum. Regularnost referenduma osporili su mnogobrojni
uesnici u javnom ivotu partije, NVO-sektor i struna javnost, koji su
pozivali na bojkot.38 Referendum, koji je trajao dva dana, 28. i 29. oktobra
2006. godine, odran je u atmosferi frenetinog pozivanja graana, od stra
ne vlasti, da izau na biraka mesta, uz manipulisanje javnim linostima,
kao i najviim funkcionerima SPC. Ostalo je, kao injenica, da je Repu
blika izborna komisija (RIK) utvrdila kvorum za ovaj in bez uzimanja u
obzir biraa na Kosovu i Metohiji, da je na ovako postavljenom kvorumu,
izlaznost bila neto iznad 50%, dostignuta (volebno) u poslednjih sat vre
mena na birakim mestima, te da je ustavni dokument velikom veinom
odbijen u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Svejedno, zvanini podaci su
potvrdili uspenost referenduma39, pa je Ustav sveano proglaen u Narod
noj skuptini 8. novembra 2006. godine. Ostalo je kao gorak ukus, oprav
danje vodeih kreatora ovoga akta, da je najvea vrlina ovoga Ustava da se
moe lake menjati, nego Ustav iz 1990. godine.
c) Miljenje Venecijanske komisije

Miljenje Venecijanske komisije o tekstu Ustava Republike Srbije je pora
zno za njegove autore i, moramo naglasiti, dosta kasno je doprlo do javno
sti u Srbiji.40 Ve u uvodnom delu konstatuju se procesni nedostaci usva
janja, izmeu ostalog i odsustvo autonomnih pokrajina, njihovih organa
ili predstavnika u telima koja su pripremala ustavni tekst. To nije udno,
budui da je tekst raen brzo, da je u toj aktivnosti uestvovao neznatan
broj partijskih lidera i strunjaka, da je raen oko dve nedelje, da bi rezul
tat bio kompromis vladajuih politikih struktura, olienih u DSS, G17
plus, DS, NS, SPO, SPS, sa Srpskom radikalnom strankom, odnosno, u tro
38 LDP, LSV, SVM, SDU, SDPV, VP, grupa NVO Graanska Vojvodina, na dese
tine organizacija iz Srbije/Vojvodine i tako dalje.
39 Ostaje kao kuriozitet da je Vuk Drakovi, tadanji ministar spoljnih poslova,
svome slovakom kolegi rekao da na referendum nije izalo vie od 50% upisanih
biraa!
40 Miljenje br. 405 objavljeno je 4. marta 2007, puna etiri meseca posle usvaja
nja Ustava. Po nama, prekasno da bi se, eventualno, otklonili mnogobrojni propusti,
kojima Ustav zbilja obiluje. Vie o kompletnoj analizi pogledati u Miljenju.
217
218
uglu Vojislav Kotunica, predsednik Vlade (DSS), Boris Tadi, predsednik

Republike (DS) i Tomislav Nikoli, zamenik predsednika SRS. Taj je kom
promis finalizovan 29. septembra, kada je, prvo, izmenjen Poslovnik o radu
Narodne Skuptine, kao logistiki in, da bi Ustav bio usvojen 30. septem
bra, glasovima 242 poslanika.
U pogledu stava o decentralizaciji i pitanja poloaja pokrajina, u
Miljenju se izraava uenje to se pravo na autonomiju ne konkretizuje
u Ustavu, nego se to ostavlja zakonodavnom organu, koji e utvrditi obim
toga prava. Iz toga moe da sledi stanje faktikog ogranienja autonomi
je putem zakona. Takoe, Komisija je reagovala na stav o sutinskoj auto
nomiji jer ona nije zatiena ustavnom materijom, pa se takoe, delegira
na zakonodavca. Za ovaj se stav navodi vie argumenata: sutinska auto
nomija Kosova i Metohije se ureuje posebnim zakonom (koji se donosi
po postupku za promenu Ustava); teritorija autonomne pokrajine i uslovi
menjanja odreuju se zakonom; autonomne pokrajine ureuju pitanja od
pokrajinskog znaaja u skladu sa zakonom; pokrajine se staraju o zatiti
ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom; upravljaju pokrajinskom
imovinom na nain predvien zakonom; u skladu sa Ustavom i zakonom
imaju izvorne prihode; vrsta i visina prihoda pokrajina se odreuje zako
nom; zakonom se odreuje uee pokrajina u delu prihoda Republike. Sve
to navodi Komisiju na zakljuak da Ustav Republike Srbije ne garantuje
sutinsku autonomiju Kosova (i Metohije), jer autonomija potpuno zavisi
od volje Narodne skuptine Republike Srbije!
Kod ocene finansijske autonomije Komisija ima dva zakljuka: prvi,
da su ustavne garancije za finansijsku autonomiju slabe, zato to je Ustav
ostavio otvorenim pitanje da li pokrajine imaju pravo na oporezivanje, ili
ga nemaju; drugi se zakljuak odnosi na udnu odredbu o visini budeta
AP Vojvodine, koji iznosi najmanje 7% budeta Republike Srbije, koja niti
je uobiajena, niti ostvaruje ustavnu garanciju zatite pokrajinske samou
prave.
Miljenjem Venecijanske komisije samo se jo vie potvrdio stav
razumnih i opreznih javnih delatnika, kako politikih, tako i onih iz nevla
dinog sektora, kao i strune javnosti, da Ustavom, donetim sa puno grea
ka, kako u postupku, tako i u samom tekstu, neemo uspeti da razreimo
probleme drutvenog i politikog ivota, ali ni da utvrdimo pravce razvo
ja Srbije u budunosti. Ustav, pisan, po naem dubokom utisku, za jedno
kratnu upotrebu, nije reio pitanje odbrane Kosova i Metohije, odnosno
zadravanje te pokrajine u ustavnopravnom i politikom sistemu Republi
ke Srbije, ali je otvorio mnoga nereena pitanja i dileme, koja ekaju novu
ustavnu rekonstrukciju, koju je najbolje obaviti putem Ustavotvorne skup
tine. Tu vidimo novu ansu i za optimalno reenje poloaja Autonomne
pokrajine Vojvodine
studije i ogledi
Zakljuna razmatranja
Kada se iz vojvoanskog ugla posmatra ustavnopravni i politiki aspekt
razvoja Republike Srbije posle oktobarskih promena 2000. godine, moe se
konstatovati da ga karakteriu nedoslednost, izneverena oekivanja, pre
vare, ucene i svesno potcenjivanje. Ako je za Aleksandra Molnara (2010:
33) belodano da se ustavna dinamika u Srbiji u prvoj deceniji XXI veka
moe najbolje razumeti iz teorijske pozicije Karla mita u vreme Vajmarske
republike, onda crnohumorno moemo zakljuiti da poziciju Vojvodine u
ustavnopravnom i politikom sistemu Srbije najbolje odslikava naziv dela
Dostojevskog Ponieni i uvreeni. Zbog ega ovo kaemo? Iako su gra
ani Vojvodine vie puta na izborima pokazali, podravajui dominantne
graanske, liberalnodemokratske i proevropske politike opcije i projekte,
da su najsnanije uporite tih opcija, malo im se, ili skoro nita, nije vra
alo. Tokom dvadeset godina egzistencije viestranaja u Vojvodini i Srbiji,
postignut je odreeni konsenzus oko pojedinih vojvoanskih zahteva, koji
bi trebalo da budu ugraeni u funkcionalni Ustav Republike Srbije. On u
kratkim crtama izgleda ovako:
Aktivnou demokratski orijentisanih politikih subjekata, partija,
NVO i strune javnosti postignuta je u javnosti saglasnost o oprav
danosti i potrebi restitucije zakonodavne, izvrne i sudske autonomije
AP Vojvodine;
Imajui u vidu tendencije i probleme ustavnog razvoja zemalja u tran
ziciji, iz koje se Srbija teko izvlai, neophodna je kvalitetna ustavno
pravna razrada materije privrede, reima svojine i odnosa drave i
ekonomije;
Ustavom bi trebalo utvrditi postojanje titulara javne svojine u skladu
s njihovim ustavnim poloajem. To znai da bi republika, autonomna
pokrajina i jedinica lokalne samouprave imale svojstvo titulara na delu
javne svojine neophodnom za vrenje njihovih ustavnih funkcija;
Poloaj AP Vojvodine treba izraziti i u Osnovnim odredbama Usta
va Republike Srbije, kako bi se potvrdio stav o zakonodavnoj, sudskoj
i izvrnoj autonomiji na osnovu Konstitutivnog akta AP Vojvodine
(Osnovnog zakona), u skladu sa Ustavom Republike Srbije;
Razrada lokalne samouprave u Ustavu Republike Srbije ne iskljuuje,
nego pretpostavlja, posebnu razradu specifinosti lokalne samouprave
u AP Vojvodini. Ovde vidimo ansu i za pozicioniranje tradicionalnih
vojvoanskih regiona Srema, Bake i Banata. Pritom treba imati u
vidu i staru gradsku tradiciju odreenih regionalnih centara i demo
grafsko-socijalnu strukturu Pokrajine kao celine;
Nuno je i principijelno i precizno razlikovanje statusa autonomije i
lokalne samouprave;
219
220
S obzirom na sloenost odnosa izmeu nosilaca nadlenosti u Repu

blici Srbiji, trebalo bi ponovo razmotriti mogunost uspostavljanja
odreene vrste optih republikih zakona, koji se ne bi neposredno
primenjivali, ve bi sluili kao okvir za donoenje i ujednaavanje ure
ivanja drutvenih odnosa pokrajinskim zakonima, odnosno, odluka
ma jedinica lokalnih samouprava;
Savremeno dravno ureenje poiva na principu da je graanima i nji
hovim organizacijama, jedinicama lokalne samouprave i svim nosio
cima samostalne privredne i drutvene delatnosti, dozvoljeno sve to
Ustavom i zakonom nije izriito zabranjeno; zato u Konstitutivnom
aktu Autonomne Pokrajine Vojvodine (Osnovnom zakonu), kao i u
Ustavu Republike Srbije, treba jasno odrediti zakonodavne nadlenosti
organa vlasti i ograniiti ih na odnose koji se moraju jedinstveno ure
ivati na odreenoj teritoriji;
Nuna je restitucija autonomije u oblasti izvrne vlasti. U demokrat
skim dravama, bez obzira na njihovo dravno ureenje, pretpostavka
nadlenosti u izvrnoj funkciji usmerena je, naelno, u korist necen
tralnih organa vlasti i samouprave, tako da sve to nije izriito nave
deno kao izvrna vlast dravnih organa pripada samoupravi. Unutar
organa vlasti, centralnim organima republike pripada onaj deo izvr
ne funkcije koji je kao takav izriito utvren zakonom, dok na teri
toriji autonomne pokrajine sve ostalo spada u nadlenost pokrajin
skih organa. Konstitutivni akt autonomne pokrajine (Osnovni zakon)
mora opet utvrditi isti princip u odnosu na lokalnu samoupravu, tako
da pokrajinski zakoni utvruju koje od izvrnih poslova neposredno
ostvaruju pokrajinski organi, dok sve ostalo vri lokalna samouprava i
uprava.
Autonomija Vojvodine mora pored zakonodavne i izvrne vlasti imati
i sudsku vlast. Podsetimo, pravosudna autonomija, osim u razdoblju
od 19631969. godine, bila je stalno obeleje Autonomne Pokrajine
Vojvodine, te je zbog duge tradicije, ali i savremenih potreba, nuno
njeno ponovno implementiranje. Takoe, smatramo da pokrajina, u
perspektivi, treba da ima i ustavno sudstvo. Za AP Vojvodinu se ne
predvia da ima Ustav ve Konstitutivni akt (Osnovni zakon), ali to
ne moe da dovede u pitanje potrebu za postojanjem specijalizovanog
organa koji vri kontrolu saglasnosti pokrajinskih zakona i drugih pro
pisa sa Konstitutivnim aktom, kao i druge ustavnosudske nadlenosti
u okviru prava i dunosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ustavno
sudska kontrola u celini i u ovom delu pravosudnog sistema jeste neo
phodan uslov za ostvarivanje vladavine prava. Kritika da se time unose
elementi dravnosti u bie autonomije zasniva se na vie puta izvrnutoj
tezi i nairoko zloupotrebljenom uproavanju, koje bilo kakvo vrenje
studije i ogledi
vlasti proglaava dravnou. Tako se svesno, radi opravdavanja cen

tralistike politike i prakse, ignorie injenica da svaki nivo vertikal
ne organizacije drave, od optine do republike, ima u svojim nadle
nostima odreene elemente vlasti.
Zbog istorijskih, ekonomskih, demografskih, nacionalnih, etnikih i
socijalnih posebnosti, status Vojvodine ne treba vezivati za druge delo
ve Srbije i njima primerene oblike decentralizacije, odnosno autono
mije. To ne iskljuuje mogunost i potrebu da se sarauje na traenju
adekvatnih ustavnih reenja dravnog ureenja Srbije kao celine.
Vie od dvadeset godina, Autonomna pokrajina Vojvodina i njeni sta
novnici ekaju da se na produktivan nain rei pitanje drave, kao i poloa
ja Vojvodine u njoj. Vojvodina je jedino podruje bive Jugoslavije koje nije
dobilo satisfakciju, budui da je bila prva rtva reima Slobodana Miloevi
a. Svi ostali legati njegove vladavine su bitno osporeni od veeg dela poli
tike i strune javnosti. Ta ista publika jo uti o Vojvodini. Pitanje za dalje
analize je zato i dokle?
Nadamo se da e vreme koje je pred nama na bitno drugaiji, naravno,
mnogo odgovorniji nain, iznedriti nosioce politikih mandata u Republici
Srbiji, koji je nee pretvarati u one isssue country, nego e na Ustavotvornoj
skuptini stvoriti za Srbiju, kao i za njenu Autonomnu pokrajinu Vojvo
dinu, Ustav, kao meru harmoninog razvoja, kompatibilnog sa evropskim
vrednostima i graanskim, multikulturnim sadrajima, Ustav Normalne
Drave Srbije kao znak raskida sa Kosovskim zavetom i pogubnom poli
tikom Samosvojne Srbije41, sa svim mranim zavetima devedesetih godina
XX veka, kao i sa svim promaajima prve dekade XXI veka. Srbija to zaslu
uje. U takvoj Srbiji, i Vojvodina bi se dobro oseala.
Literatura
uki, S. 1992. Kako se dogodio voa. Beograd.
Fira, A. 2006. Ustavno pravo Republike Srbije, knjiga II: Ustav Republike Srbije od 2006. godine.
Novi Sad.
Forum Iuris. 2002. Projekat Ustava Srbije. Novi Sad.
Kerov, S., J. Rado i A. Rai. 1990. Mitinzi u Vojvodini 1988. godine. Novi Sad.
Molnar, A. 2010. Sunce mita i dugaka senka Karla mita: Ustavno zlopaenje Srbije u prvoj
dekadi XXI veka. Beograd.
Nikoli, P. 2001. Nacrt ustava Kraljevine Srbije. Beograd.
Radosavljevi, D. 2001. Elite i transformacija. Novi Sad.
Svenacionalni demokratski front Vojvodine. 1993. Autonomija Vojvodine danas. Novi Sad.
Ustavna reenja za Srbiju i Jugoslaviju: Predlozi nezavisne grupe eksperata. 2001. Beograd:
Beogradski centar za ljudska prava.
Vojvoanski klub. 2009. Jogurt revolucija 1988.: Vojvodina od Ustava do Statuta. Novi Sad.
41
Vidi: Molnar 2010.
221
222
Dokumenta (po godinama donoenja):

Ustav SFRJ, 1974.
Ustav SR Srbije, 1974.
Ustav SAP Vojvodine, 1974.
Ustav Republike Srbije, 1990.
Statut AP Vojvodine, 1991.
Ustav SR Jugoslavije, 1992.
Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine, 2002.
Ustav Republike Srbije, 2006.
Statut AP Vojvodine, 2009.
Deklaracija Vojvodina posle promena, Demokratska stranka, 2000.
Program Demokratske opozicije Srbije, 2000.
Programska izjava DOS za Vojvodinu, 2000.
Osnovna naela za novi ustav Srbije, Demokratska stranka Srbije, 2001.
Platforma o ostvarivanju ustavnih nadlenosti i autonomije Autonomne Pokrajine Vojvodine sa
naelima za budue ustavno ureenje Pokrajine, 2001.
Predlozi zakljuaka Radne grupe za koordinaciju rada Vlade Republike Srbije i IV AP Vojvodine,
2001.
Nacrt ustava Srbije, Demokratska stranka, 2003.
European Parliament Resolution on the Defense of Multy-Ethnicity in Vojvodina, Strasbourg
2005.
Platforma IV AP Vojvodine o poloaju AP Vojvodine u novom ustavu Republike Srbije, 2006.
Miljenje o novom Ustavu Srbije, Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska
komisija), br. 405, mart 2007.
Duko Radosavljevi
The Unbearable Lightness of Giving UpConstitutional Excruciation of Vojvodina since 1988.
Summary
For more than 20 years, Serbia has been in the process of searching for optimal constitutional solutions, which would meet the needs of its state organisation but also acknowledge its objectively multiple complexity. On the other hand, Vojvodina, which is characterized by complexity as well, expects the constitutional solutions to recognize her
subjectivity within Serbia autonomy which will have real prerogatives ensured by this
status. These processes, constitutional sufferings of Vojvodina and Serbia, are the subject of this analysis which calls for the establishment of the consitition in Serbia and
Vojvodina, as a measure of harmonious development a constitution compatible with
European values and civil multicultural issues.
Key words: Constitution, Serbia, Vojvodina, autonomy, region, decentralization,
suffering.
hronika
HRONIKA
FESTIVALI
NOVA PREISPITIVANJA
PROLOSTI, ALI
I ZAVIRIVANJE U
SADANJOST*
Ovogodinje Sterijino pozorje, kau neki,
nije valjalo! O toj injenici ponajpre sve
doe oni koji Festival pohode od Vidma
rovih vremena. Oni pak koji nisu voleli
ni Josipa Vidmara, jednog od osnivaa
Pozorja, niti njegovo doba, ili oni koji se
te epohe uopte ne seaju, imae, razu
me se, drugaije repere na osnovu kojih
e vriti procenu, no zakljuak e uvek
biti isti nita to ne valja. A da bi vrsto
argumentovali stav, pozvae se upravo na
prolost i famozno mitsko zlatno doba
kad se znao red.
Istina, o dokumentaristikom (ili kva
zidokumentaristikom) teatru ovi kriti
ari ne znaju nita, pa ni sa im on i na
koji nain zapravo ima veze. Postdramsko
pozorite ih iritira jer ih je mrzelo da ita
ju Hans Tis Lemana, ne vole da razmilja
ju ili da barem svrate na festivalske okru
gle stolove te uju poneko obrazoloenje
iz oblasti teorije. A i postdramski teatar
ih ve i imenom neodoljivo asocira na
postmoderno pozorite, to takoe svo
jevremeno nisu savladali.
ta im je onda drugo ostalo nego da
lamentiraju nad pozorijanskom prolo
u i vremenima kada na Festivalu nije
bilo stranaca i tuih zastava, kada je vei
na prisutnih kritiara imala overene par
tijske licence na osnovu kojih se imalo
verovati njihovom sudu, kada nas je sa
* 56. Sterijino pozorje, odrano u Novom
Sadu od 26. maja do 3. juna 2011. godine.
225
prve strane festivalskog kataloga oinski

gledao Josip Broz, a Pozorje bilo opasano
ivim bedemima najuglednijih domaih
intelektualaca to je garantovalo svaku
vrstu bezbednosti, pa i onu iz sfere esteti
ke. Tek s vremena na vreme bi se pojavili
teroristi poput Ljubie Ristia i Dua
na Jovanovia da naprave rum i zbune
tadanji establiment. Sada su, meutim,
i oni postali deo materijala za jednu od
dokumentaristikih predstava izvedenih
na ovom Pozorju. No, i to e postati enig
ma za deurne kritiare, jer o Ristiu znaju
samo to da je bio u JUL-u, a Jovanovi je
ionako Slovenac.
Dakle, oni to im Pozorje danas ne
valja i onomad su ga pljuvali. S ove dis
tance sve im izgleda drugaije. I sami sebi
su, iz ove perspektive, bili lepi i pristojni.
To se, to ree Jovan irilov govorei o
istom fenomenu, ali vezanom za Bitef,
zove optimizam pamenja.
ta nam je uistinu donelo 56. Pozorje?
Videli smo, ili smo mogli da vidimo,
nekoliko predstava u kojima se glumci
pod svojim imenima ispovedaju, seaju
se neko zajednike domovine (takoe
po sistemu optimizma pamenja, no
sada u kontekstu precizno uspostavljenog
dramaturkog sistema), rue jedni druge
otkrivajui istine iz privatnih ivota kole
ga, ali i takoe pod vlastitim identitetom
govore Ovidijeve tekstove, pripovedaju
i razgrauju (dekonstruiu) mitove, ovaj
put u kontekstu arhetipskog, a ne lokalne
mitologije (emu smo toliko skloni).
I nita od toga nije bilo novo ili nevi
eno, jedino je do nas stiglo s izvesnim
zakanjenjem i na specifian je nain
tematizovano u predstavama Roeni
226
u YU Jugoslovenskog dramskog pozo

rita (reija Dino Mustafi), Kukaviluk
Narodnog pozorita/Narodnog kazalita/
Npsznhz iz Subotice ili Proklet bio izda
jica svoje domovine Slovenskog mladin
skog gledalia iz Ljubljane (reija Oliver
Frlji). To je neke estoko pogodilo. Jer,
lako bismo oprostili Slovencima to se
meusobno pljuju (i zasluili su jer su nam
rasturili Jugoslaviju), ali problem je kad sa
scene valja uti pohvale na raun Titove
Jugoslavije, grobnice srpskog naroda,
ili ruenje naeg naciona. (Jedva to rue
nje svojevremeno oprostismo Slobodanu
Seleniu, a ni Sterijine Rodoljupce upravo
iz tog razloga odve ne ljubimo.) Lako je
bilo Hamletu da kae da je neto trulo u
Danskoj kad je ekspir iveo u Elizabeti
noj Engleskoj, a ne u dananjoj Srbiji.
No, krenimo redom.
Ve su prve tri predstave prologodi
njeg, 56. Sterijinog pozorja nedvosmi
sleno jasno stavile do znanja da e ova
selekcija biti predsudno odreena vrstim
stavom nove umetnike direktorke Festi
vala Ksenije Radulovi. Naime, nakon
viegodinjih lutanja, koja su rezultirala
neujednaenim izborima predstava i neja
snom generalnom koncepcijom dvoje, pa
i troje selektora, uprava Pozorja odluila
je da primeni oprobani recept koji nalae
da krizu najbolje valja reavati prime
nom metoda koje su ve davale pozitivne
rezultate. Otuda je na najugledniji tea
tarski festival ponovo dobio Umetniko
vee, dok je izbor predstava koje se tak
mie za nagrade, ba kao i definisanje
ostalih umetnikih sadraja i programa,
ponovo povereno instituciji umetnikog
direktora.
A Ksenija Radulovi je odluila da od
samog starta nametne otru igru, odree
nu beskompromisnim, ak agresivnim sta
vom. Tako je 56. Sterijino pozorje, nakon
sveane besede doajena naeg glumita,
dramskog umetnika Stevana Baje Gardi
novakog, zapoelo predstavama koje na

ozbiljan, temeljan i nimalo naivan nain
preispituju neke od aspekata najneposred
nije svakodnevice koju ivimo.
Ali da bismo uopte mogli da uronimo
u aktuelnu svakodnevicu, bilo je neop
hodno prethodno sahraniti dravu ija
je sudbina, a naroito smrt, presudno defi
nisala okolnosti u kojima danas ivimo.
Pre dvadesetak godina, ovdanje ire
javno mnjenje teko da bi iskazalo ele
mentarno razumevanje za konstataciju
prema kojoj e jednog dana, na osnovu
zakona istorijske nunosti, tadanji dra
matini, burni i krvavi raspad Socijalisti
ke Federativne Republike Jugoslavije pro
vocirati pokretanje reverzibilnog procesa.
Danas je, meutim, taj proces uveliko u
toku. No, on ne podrazumeva obnovu
nekadanje Jugoslavije, ve biva realizovan
u okvirima sloenog, mukotrpnog i neiz
vesnog programa poznatijeg pod ifrom
Pristupanje nekadanjih jugoslovenskih
republika Evropskoj uniji.
Roeni u YU Jugoslovenskog dram
skog pozorita je predstava iji smisao
razume se tek delimino formulie
jedna od dramatis persona kada, otprili
ke, kae: Dobar deo ivota sam provela u
Jugoslaviji, u njoj sam odrastala, sazrevala,
radovala se i patila. Dozvolite mi zato da
se od nje na pristojan nain oprostim, da
je na dostojanstven nain sahranim.
Ove rei s pozornice izgovara dram
ska umetnica Mirjana Karanovi i one su
plasirane kao deo njene privatne ispovesti,
ba kao to je to sluaj i sa tekstovima koje
govore ostali akteri predstave.
Ideja Dina Mustafia, reditelja pred
stave, bila je da upravo kroz niz linih
pria samih glumaca, ispovesti koje je, u
samom toku rada na predstavi, za pozor
nicu uobliio dramaturki tim u sastavu
Milena Bogavac, Maja Pelevi, Filip Vujo
evi, Boo Koprivica i Milo Krekovi.
Oni su, zajedno s glumcima, nainili svo
HRONIKA
jevrsni kaleidoskop, pavork, odnosno

mozaiku sliku koja e reprezentovati tek
neke od moguih istina vezanih za svoje
vremeno funkcionisanje, a potom i ras
pad Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije.
Neke od tih pria danas deluju poput
naivnog vica. Druge su pak potresne i
gotovo fiziki bolne. Tree, naglaeno
intimne, na prvi pogled nemaju nikakve
veze s kontekstom odreenim zadatom
temom, ali indirektno ukazuju na iru
socijalnu i politiku atmosferu Titove
Jugoslavije. etvrte su, barem sa stanovi
ta neto starijih gledalaca, zapravo, opta
mesta na kojima je neko poivala jugo
slovenska svakodnevica. Pete su artikuli
sane kao skeevi, a este su prezentovane
u formi brehtovskih songova, tanije kao
fragmenti prigodnih recitala karakteristi
nih za Titovu epohu.
Indikativno je, meutim, da sve ove
ispovesti nedvosmisleno ukazuju na jugo
nostalgiarski stav svedoka, te da se ba
niko od njih, osim u usputnim napome
nama, nije osvrnuo ni na jednu od tam
nih senki koje su takoe bile svojstvene
pomenutom vremenu. Razume se, nije
mogla da bude zaobiena atmosfera koja
je neposredno prethodila krvavom ras
padu Jugoslavije, ba kao to je Goli otok
apostrofiran vie kao geografski pojam
nego kao mrlja u povesti SFRJ. No, auto
ri predstave su, makar sa dramaturke
strane, opravdanje za vlastitu nostalgiju,
jednostrani uvid i optimizam pamenja
jasno definisali upravo pomenutom ree
nicom koju je izrekla Mirjana Karanovi.
A na sahrani, makar i drave zna se o
pokojniku valja govoriti samo lepo i s
potovanjem.
Naravno, ovakav pristup temi, s jedne
strane, neminovno je nametao naglaeni
sentimentalizam, ali je, s druge, naao rav
noteu u ogromnoj scenskoj snazi izvan
rednog glumakog ansambla. Dva naju
peatljivija primera su ispovesti Branke

Petri i Anite Mani. Obe su govorile u
vlastito ime, transformiui svoju privat
nost u dramske karaktere. Branka Petri
je govorila o svom pokojnom suprugu
Bekimu Fehmiu, dramskom umetniku;
ispriala je njegov ivot, naizgled ravno
duno, svodei jednu blistavu umetniku
karijeru na nabrajanje faktografije, izos ta
vljajui pritom intimne detalje iz branog
ivota. Pa ipak, emocija s kojom je Branka
Petri govorila o Bekimu, ma koliko bila
autentina, u sluaju ove velike glumice
bila je i scenski artikulisana na vrhunski
glumaki nain. Anita Mani je, pak,
nakon bezazlene prie o odrastanju na
jednom od dalmatinskih otoka, gde je
provodila leta kod majine rodbine, ispri
ala i epizodu koja opisuje kako joj je bilo
onemogueno da dobije vizu za Hrvatsku
i ode na sestrinu sahranu.
I u ovom sluaju na delu su bili isti
elementi kao i kod Branke Petri: doku
mentaristiki ton strane line ispovesti
postao je materijal za graenje dramskog
lika, a pozornica je ponovo postala pro
stor u kojem pozorite potkazuje ivot.
Ali ono to ovaj put ini najdirektnije, naj
neposrednije, na samoj ivici doputenog,
pristojnog, razume se voajerski kao i uvek,
no i sa distance koja biva definisana glu
makim umeem i vrhunskim histrion
skim nervom aktera, u tananom meu
prostoru u kojem se prepliu intimne
istine, najdublja oseanja, i artificielnost
autentinog teatra, gde sirova faktogra
fija ivota biva preoblikovana u dramski
materijal i gde liniju izmeu privatnosti
i dramskog karaktera moe jo samo da
odredi tanani glumaki talenat.
Otuda je veoma teko govoriti ili pisa
ti o predstavi Roeni u YU, jer je zbog
pomenutih preplitanja publika esto bila
zbunjena, oseala se kao da zaviruje u
isuvie delikatne zabrane tuih dua. No,
zar pozorite, zar uistinu dobar teatar, nije
227
228
uvek ba to? I zar pria kojom se sahra

njuje jedna drava, preko ijeg ivota smo
preli odve lako, zgroeni nainom na
koji je skonala, ne zahteva upravo ova
kav pristup?
***
Predstava Proklet bio izdajica svoje
domovine Slovenskog mladinskog gle
dalia iz Ljubljane, nastala iz autorskog
koncepta Olivera Frljia, reditelja koji je
na Sterijinom pozorju debitovao pre dve
godine okantnom, ali teatarski uzbudlji
vom, rijekom predstavom Turbo folk,
barata gotovo istim elementima kao i
Roeni u YU. U ambijentu koji odreuju
neprestana prepucavanja aktera, zasnova
na na autentinim podacima iz njihovih
ivota, postepeno na sceni narasta atmos
fera ksenofobije, neprestane inkvizicijski
surove istrage iji je cilj da bude ustano
vljena prava istina o tome ko je od glu
maca istokrvni Slovenac. A biti Slovenac
danas podrazumeva biti Evropljanin, to
oznaava pripadnost eliti aktuelne civili
zacije. Prepucavanja su, naravno suro
va, i u svakoj sceni, u svakom fragmentu
predstave, ona se uvek svode na fiziku
eliminaciju nepodobnih, a nepodoban
e biti svako bilo da u sebi ima makar
malo tue krvi, bilo da je jugonostalgiar,
bilo da je u prolosti iskazivao odve veli
ku revnost na crti bratstva i jedinstva...
U zahtevima koje postavlja pred glum
ce Frlji je surov, jer od njih trai apso
lutnu iskrenost, a oni, opet, pristaju na
pravila takve igre istine. Postepeno, ova
e igra dobiti razmere monstruoznog pro
cesa kafkijanske provenijencije, u kojem
nema niti moe da bude nevinih, a rezul
tati istrage, metod njene realizacije, kao i
sredstva koja ona podrazumeva, ukazae
na nalije raja koji sam sebe opisuje poj
movima kao to su politika korektnost,
tolerancija, suivot, demokratija, sloboda,
pravo na razliitost.
Potpuni preokret, meutim, nastaje

u samom finalu predstave, u asu kada
glumci javno denunciraju jedni druge i
to zalazei u najprivatnije i najintimnije
detalje ivota svojih kolega: otkrivaju ko
je beskrupulozno podmetao nogu partne
rima grabei njihove role, ko je s kim bio
u ljubavnoj aferi, ko je redovno podnosio
izvetaje nadlenima o stanju moralnopolitike podobnosti lanova teatarskog
ansambla, ko je iz najlinijih razloga ruio
pojedine upravnike pozorita i sl. U tom
momentu, kada kao i u predstavi Roeni u
YU privatni iskazi postanu dramski mate
rijal, patologiju drutvenog trenutka pre
poznajemo kao posledicu elementarnog
zla koje poiva u svakome od nas. Tada
predstava Proklet bio izdajica svoje domo
vine prestaje da bude samo pria o Slove
niji danas i lanom raju Evropske unije
kao najboljem od svih svetova, to ak
vie nije ni puko svedoanstvo o mranim
stranama bilo koje linosti na pozornici,
ve postaje strana istina o neunitivom
ljudskom zlu, o individualnoj patologiji
iz koje nastaju sve drutvene devijacije,
o odgovornosti svakog pojedinca za sve
zlo koje je poinjeno u ime Ideje, Nacije,
Drave, Slobode.
***
U Kukaviluku, predstavi koju je Oli
ver Frlji reirao u Narodnom pozoritu/
Narodnom kazalitu/Npsznhz u Subo
tici, panja je ovoga puta fokusirana na
jo jedan od lanih rajeva na blagodeti
ivota u multietnikoj atmosferi Suboti
ce. I sada grau za svoju dramsku priu
reditelj pronalazi u ispovednim iskazima
samih glumaca, pljujui neprijatnu istinu
u lice svima onima koji su spremni da u
duhu aktuelne politike korektnosti pre
nebregnu injenice koje svedoe u prilog
tvrdnje da svaka rajska naseobina ima
svoje mrane podrume, u kojima vrebaju
aveti prolosti da bi podsticale trajanje
HRONIKA
mitova. A oni su gnojivo na kojem uspe

va mrnja.
Suoavanje s tim istinama svakako je
neophodno, a ujedno je, vele psiholozi, i
lekovito. Problem ne predstavlja ni inje
nica da Frlji, koji s istom vrstom isti
ne suoava Slovence (u prvoj), te Srbe i
Maare (u drugoj predstavi), ne pripada
ni jednoj od pomenutih nacija. Nevolja je,
meutim, u tome to niz od tri predstave
od Turbo folka, preko Proklet bio izdajica
svoje domovine, do Kukaviluka ukazu
je na jedinstvenu matricu koja, zapravo,
saoptava istu stvar. A ona se podjednako
odnosi na sve narode i narodnosti s pro
stora nekadanje Jugoslavije.
U tom kontekstu Frljiev rediteljski
prosede, blagodarei opetovanju, prestaje
da ima prvobitnu otrinu i poinje da se
svodi na dosetku koja, nasuprot njego
vim oekivanjima, a i tvrdnjama psiho
loga, gubi potencijalno lekovita svojstva i
dozvoljava verziranom pozorinom gleda
ocu da kompletan koncept ovog reditelja
pone da sagledava kao kurentnu teatar
sku robu iznetu na trite. A to trite je,
barem kada je re o bivim jugoslovenskim
republikama, bez sumnje estoko ranjeno
i, bilo ili ne bilo toga svesno, uistinu mu
je potrebno istinsko, bolno suoavanje sa
runim istinama o pravoj prirodi vlastite
odgovornosti za poinjena zla.
***
Lako se moe ispostaviti da emo
inscenacije komada Biljane Srbljanovi
Barbelo, o psima i deci redovno gledati
svake godine na Sterijinom pozorju. Prvo
smo videli praizvoenje Jugoslovenskog
dramskog pozorita u reiji Dejana Mija
a, zatim je Paolo Maeli dobio Sterijinu
nagradu za reiju verzije koju je izvelo
Zagrebako kazalite mladih, a ove godine
je Ksenija Radulovi na Festival pozvala
vajcarsku verziju Barbela u postavci redi
teljke An Bizan da bi potvrdila injenicu
da se dela naih pisaca igraju u inostran

stvu, ali i da je upravo Biljana Srbljanovi
jo uvek naa najprisutnija dramska spisa
teljica na evropskim pozorinim scenama.
Ova predstava najavljena je, meutim, i
kao jedna od najboljih inscenacija vero
vatno najintrigantnije drame koja je do
sada nastala u spisateljskoj radionici Bilja
ne Srbljanovi. Najbolje, najintrigantnije,
ali i najkomplikovanije njene drame.
Problem, naime, nije samo u specifi
nostima postdramskog prosedea koji je
spisateljica primenila piui ovaj komad,
pa ni u injenici da se u ovoj drami susre
u, prepliu i sudaraju razliiti svetovi
(mukaraca i ena, odraslih i dece, ali i
ljudi i pasa, ivih i mrtvih), ve i u nagla
enoj poetizaciji, te u posebnoj vrsti spi
sateljiinog intimizma s kojim pristupa
najdelikatnijoj temi kojom se umetnost
oduvek bavi temi smrti.
Ve smo se osvedoili da je celoku
pan ovaj kompleks problema predstavljao
uistinu tvrd orah za sve reditelje koji su
pristupili razreenju ove dramske zago
netke Biljane Srbljanovi, pa se otuda
ini da jo uvek nismo videli adekvatno
rediteljsko itanje Barbela. Nema nikakve
sumnje da to nije sluaj ni s predstavom
koju je u enevi reirala An Bizan.
Za njenu predstavu je karakteristian
konvencionalan rediteljski pristup, isuvi
e hladan, kao da je svesno elela da se, s
jedne strane, scenskim sredstvima odupre
snanim emocijama koje kuljaju iz drame,
dok je, s druge, pokuavala da se distancira
od dramatinih preokreta koje u komadu
nudi spisateljica, kada vie ne znamo pou
zdano da li s pozornice replike izgovaraju
infantilni odrasli ili starmala deca, ljudi
ili psi, ivi ili mrtvi. Budui da nemamo
iskustvo sa enevskim glumcima, teko je
procenjivati kontekst u kojem su gradili
uloge koje im je rediteljka ovde poverila,
ali ono to je stiglo sa scene na ovogo
dinjem Sterijinom pozorju delovalo je
229
230
kruto, preglumljeno, na momente bezraz

lono farsino, na momente bezlino, a na
trenutke prenaglaeno. Reju: pogreno.
Ono to pripada sferi poetizacije, a
to je kod Biljane Srbljanovi sadrano u
samom tekstu (ukljuujui i didaskalije),
kao i u atmosferi koja proizlazi iz frag
mentarnog postupka dramske montae
na osnovu kojeg spisateljica konfrontira
svoje dramatis persone, u reiji An Bizan
biva transponovano u video materijal,
snimke koji samo pojaavaju banalnost
ove inscenacije.
***
Poema Ota Tolnaija Kiinjevska rua
posluila je reditelju Andrau Urbanu
samo kao povod za stvaranje fascinantnih,
matovitih i efektnih scenskih slika koje
su gradile uzbudljivu predstavu iji akteri
mogu da budu jedino istinski posveeni
glumci rediteljevi istomoljenici. Ovde
se, meutim, pod pojmom posveenika
ne misli na poslunike, a pojam istomi
ljenici nije eufemizam za glumce koji ne
misle vlasitom glavom.
Nekome ko ne govori maarski a
predstava je igrana na maternjem jezi
ku maarskih glumaca teko je bilo da
ustanovi koje i kakve veze je Urban uspo
stavio izmeu poezije, s jedne, i scenske
radnje, s druge strane. itanje prevoda
na srpski, prezentovanog na video-bimu,
podrazumevalo je odve veliki napor za
gledaoce koji su u najveem broju odluili
da odustanu od poezije rei, fokusiraju
i panju na scensku poeziju. A nju je
teko prevesti na jezik verbalnog iskaza.
Zato ovde samo valja konstatovati da je
Andra Urban i ovom prilikom potvr
dio da je reditelj osobene poetike, da je u
stanju da gradi vlastitu scensku sintaksu,
zasnovanu ponajpre na sposobnosti glu
maca da podjednako veto barataju svim
elementima umetnosti kojom se bave, te
da svojom reijom ume da materijalizuje
svetove iz vlastite mate. Njemu literarni

predloak zapravo nije ni potreban da
bi napravio dobru, uzbudljivu, pametnu
i poezijom nabijenu predstavu kakva je
Kiinjevska rua.
S druge strane, moda je upravo pozi
vanje na literarni predloak i provociralo
najvei problem pri recepciji ove predsta
ve, pa se mnogima uinilo da je Urbanova
inscenacija suvie pretenciozna i, sa stano
vita scenskog tumaenja poezije, nera
zumljiva, hermetina. U tom kontekstu,
Kiinjevskoj rui je moda pre bilo mesto
na Bitefu nego na Sterijinom pozorju.
***
Stie se utisak, naroito s obzirom na
selektorkinu smelost da na Pozorje pozo
ve incidentne predstave Olivera Frljia
i Urbanovu Kiinjevsku ruu bitefovske
provenijencije, da je prisustvo Pazarnog
dana Aleksandra Popovia u reiji Egona
Savina i ivota u tesnim cipelama Duana
Kovaevia, koji je i reirao predstavu,
zapravo pokuaj prezentacije produkcije
koja pripada takozvanom glavnom toku
domaeg teatarskog ivota. I zaista, obe
predstave je lake procenjivati u kontekstu
repertoara Ateljea 212 i Zvezdara teatra,
nego u festivalskoj ponudi, pogotovo ovoj
koju su obeleili Frlji i Urban.
Popoviev Pazarni dan svakako ne
spada u red dramskih vrhunaca ovog
pisca, verovatno jednog od najplodnijih
u povesti domae dramske knjievnosti.
Pre e biti da je ovo jedan od onih njego
vih komada - skeeva koji su predstavljali
svojevrsne probne balone i u smislu
pievih formalnih istraivanja i na pla
nu formiranja dramskih karaktera koji
e punom snagom oiveti u nekim od
Popovievih docnijih komada, ali kada je
posredi pieva politika subverzivnost,
kojom je probijao postojee i usposta
vljao nove granice u domaoj dramskoj
literaturi koja se obraunavala s mitovima
HRONIKA
prolosti, ali i ukazivala na iaenost i

izopaenost epohe u kojoj smo iveli.
Ukoliko je nameravao da nam pokae
da i dalje ivimo s mitovima, te da s pro
lou nismo raistili, Savin je mogao
da odabere i bolji, u dramskom smislu
jai, Popoviev komad. S druge stra
ne, ovaj reditelj je tokom svoje plodne i
uspene karijere postao jedan od najtani
jih scenskih tumaa Popovieve dramske
literature; pokazao je da ume efektno da
se poig rava popovievskom farsom, da je
na atraktivan nain pozorino razigra i da
je na promiljen i odmeren nain uini
aktuelnom i mnogo godina nakon to je
delo napisano.
Ovoga puta, meutim, Egon Savin se
zadovoljio nivoom farsinosti koji je ve
sadran u komadu, preputajui s puno
poverenja odlino odabranoj gluma
koj ekipi konanu scensku egzekuciju.
U rediteljskom smislu, ovaj Pazarni dan
delovao je kao obina komedija kojom
se, mimo ikakve aktuelizacije, eli potvr
diti ukletost ovdanjeg mentaliteta, koji
se, suoen s izborom izmeu afirmacije
moralnih standarda, s jedne, i materijal
nih dobara, s druge strane, odve esto
opredeljuje za amoralnost. Otuda je ova
predstava delovala kao zakasneo obraun
s naom komunistikom prolou, dok
je plan aktuelizacije bio zatomljen sna
nom popovievskom farsinou, koja
je, ipak, projektovana za sasvim druga vre
mena. Nama je danas, ini se, neophodno
mnogo direktnije suoavanje s aktuelnim
politikantima, tajkunima, prevarantima,
licemerima i politikim preletaima.
***
ivot u tesnim cipelama Duana Kova
evia pisan je u ovom vremenu i za ovo
vreme. To je dramska pria o propasti
radnike klase suoene s bezonim i kri
minalnim privatizacijama, o dramatinoj
eroziji morala u vremenu u kojem sve, pa
i tragedija, postaje idealan okvir za rijaliti

ou programe, koji, s jedne strane, min
kaju stvarnost, dok, s druge, uspostavljaju
nove, izopaene standarde odnosa prema
ivotu. Kovaevi, naizgled, stvara osnovu
za jednu od svojih otkaenih, apsurdnih
komedija, ideoloki i politiki provokativ
nih, nemilosrdnih prema vlastitom vre
menu i svom narodu, isceliteljskih koliko
i zabavnih, kojima se svojevremeno pro
slavio. Naalost, sve je ostalo na prividu.
Umesto onoga to od ovog pisca oeku
jemo, ivot u tesnim cipelama je ponu
dio razreenu, razvodnjenu bulevarsku
komediju, koja koketira s aktuelnou a
ne razara je iznutra, kao to su to inili
Kovaevievi Maratonci, Radovan Trei,
Profesionalac, Sabirni centar, Klaustrofo
bina komedija, Urnebesna tragedija ili, u
novije vreme, recimo, Doktor uster. Da ne
pominjemo njegovo remek-delo kao to je
Sveti Georgije ubiva adahu.
***
Ako su predstave Proklet bio izdajica
svoje domovine i Kiinjevska rua smeli
pozorini poduhvati, nestandardni u kon
tekstu ovdanjeg teatarskog ivota, ako
Pazarni dan ili ivot u tesnim cipelama
reprezentuju pokuaj njegove bulevariza
cije, ako je predstava Roeni u YU dirljiv
scenski oprotaj od pokojne Jugoslavi
je, onda su Metamorfoze Jugoslovenskog
dramskog pozorita primer uspostavljanja
i ouvanja visokog standarda koji veto
balansira izmeu bulevarskog hita, s jed
ne strane, i ozbiljne teatarske umetnosti,
s druge.
Nastala na osnovu slavnog Ovidijevog
spisa, iju dramatizaciju potpisuju Jele
na Mijovi i reditelj Aleksandar Popov
ski, predstava Metamorfoze se nije bavila
aktuelizacijom bilo koje vrste, ponajma
nje politikom, niti je zalazila u prostore
metafizike ili pokuavala da rekonstruie
antiki pogled na svet i umetnost.
231
232
Iznikla iz poznatih mitova, nastala na

tragu ispovednog, dokumentaristikog
teatra u kojem glumci u svoje ime govo
re istine o vlastitom ivotu, no vrhunski
stilizovana i, zapravo, samo koketiraju
i s dokumentarizmom, ova predstava
je prvenstveno usredsreena na pozori
nu igru, na svojevrsno, nepretenciozno
istraivanje raskonih mogunosti kojima
glumac moe da se poigra sopstvenim
identitetom da bi, prividno govorei u
svoje ime, zapravo preuzeo uloge nebro
jeno mnogo likova i predstavio nam prie
iz drevnih starina kao neto to se itekako
moe ticati i nas danas.
Popovski stvara zabavnu, autentino
pozorinu igru, baziranu na izvanred
noj glumi sjajne ekipe, koja se, oigled
no, izvanredno zabavlja i uiva u ovoj
igri. Istina, kostimi kao da su preuze
ti iz najekskluzivnijih svetskih butika, i
muzika kao da je preuzeta iz nekog od
holivudskih bios kopskih hitova, ne podr
avaju leernost scenske igre. No, sve osta

lo, a ponajpre scenografsko reenje, koje
potpisuje grupa umetnika pod pseudo
nimom Numen, te scenski pokret iji je
autor Dalija Ain, otvaraju iroke prosto
re glumcima, ponajpre Tamari Vukovi,
Jeleni oki, Nadi argin, Mariji Vicko
vi, Goranu uljiku, Radovanu Vujoviu,
Neboji Glogovcu i Nikoli uriku da se
razig ravaju, da vlastitom matom podu
piru rediteljska reenja stvarajui scen
sku aroliju. Blagodarei njoj, gledalac se
pokatkad moe i zaneti, zaboraviti o emu
je tu, u stvari, re, moe se izgubiti u mno
tvu pria koje se meusobno prepliu, ali
ipak sve vreme ostaje omaijan matovi
tou i razigranou scenskih zbivanja.
Metamorfoze Jugoslovenskog dramskog
pozorita bile su jedan od vrhunaca ovo
godinjeg Sterijinog pozorja.
CRTICE SA 45. BITEFA*
ono to ste uistinu videli, shvatite da sva

naknadna (i prethodna) pamet uveliko
nadilazi ono to je na pozornici izvedeno.
Tako, otprilike, stoje stvari i s najnovi
jom teatarskom produkcijom slavnog Jana
Fabra, skulptora i konceptualiste, jednog
od pozorinih autora koje je Bitef blago
vremeno predstavio svojoj publici, ugra
bivi, u poslednji as, priliku da se pohvali
da ga je promovisao u iroj pozorinoj jav
nosti. Istina je, meutim, da je Fabr stekao
respektabilne pozicije van Belgije i pre no
to se pojavio na Bitefu i da danas pripada
grupi uglednih autora ije se produkcijae
iekuju s nestrpljenjem i o koje se otima
ju prestini svetski festivali.
Na osnovu trinog zakona ponude i
potranje, koji odavno s uspehom funk
Prometej Pejza II
(Koncept, reija i scenografija Jan Fabr;
Trublejn/Jan Fabr, Antverpen, Belgija.)
Ima predstava o kojima je lake pisati nego
ih gledati. Kada razmiljate o takvim pred
stavama, ini se da one gledaocu, ak i
onom sa zadatkom to u sutini kritiar
jeste, pruaju beskrajno mnogo mogu
nosti za razne vrste tumaenja, uitavanja,
uporeivanja, kontekstualizacija i slino.
No kada pokuate da se usredsredite na
* 45. Beogradski internacionalni teatarski
festival, odran od 13. do 24. septembra 2011.
godine u Beogradu.
Aleksandar Milosavljevi
HRONIKA
cionie i na planu evropskog teatarskog

ivota, nije teko pretpostaviti da Fabr i
pre nego to zapone rad na realizaciji
nove predstave pouzdano zna gde e i
na koje festivale ona sve da putuje. On,
dakle, unapred zna kojoj se publici obraa,
odnosno svestan je takoe na osnovu
trinih pravila igre da mu valja zado
voljiti najmanje nekoliko potencijalnih
nivoa recepcije.
Osnovna premisa, u vidu provokativ
nog pitanja, od koje Fabr ovaj put polazi
veoma je jasna: da li su u savremenom
svetu uopte mogui heroji. I ako jesu,
kakva ih sudbina oekuje.
Poput Eshila, i Fabr svoju verziju
poznatog starogrkog mita zapoinje od
trenutka kada se glavni dogaaj ve zbio.
Prometej je okovan, sveden je na sunja
kojeg je Zevs kaznio zbog toga to je lju
dima podario vatru. Slavni titan je ve
obavio svoje herojsko delo, a svojevrsni
uvod u predstavu je prolog koji izgovaraju
ena i mukarac, suoavajui publiku sa
pitanjem: gde su heroji danas? Prisustvo
heroja jasno slutimo, ba kao to oseamo
i potrebu da se pojave i svojim smelim
inom narue poredak stvari, u pitanje
dovedu ustrojstvo nepravednog sveta iji
smo deo, ugroze postojeu hijerarhiju na
ijem vrhu se danas, istina, vie ne nahode
bogovi. Barem ne oni olimpski.
Mogu li, pitaju nas Fabrovi horisti,
prometejsku ulogu danas da preuzmu bra
dati revolucionari, naunici vizionari,
drutveni marginalci, naizgled nekon
vencionalni politiari, nezadovoljnici i
nevoljnici, koji se ne uklapaju u drutve
ne standarde i postojeu podelu uloga na
kojoj se zasniva funkcionisanje savremene
drutvene, politike i ekonomske stvarno
sti... Ne, ne mogu, to je oigledno. Pitanje
koje nam je upueno evidentno je reto
riko. Pa ipak, savremeni svet, a i mi kao
njegov deo, oseamo intenzivnu potrebu
za herojem.
A onda, poto je prolog jasno definisao

jedan od temeljnih paradoksa s kojim sva
kodnevno ivimo, zapoinje anatomska
analiza ,,sluaja Prometej. On je neko
ljudima podario vatru jedan od boan
skih atributa, ogluio se o izriitu Zevsovu
zabranu i iz jednog tabora bio nasilno pre
meten u drugi, izopten je iz sveta bogova
i osuen na veno prokletstvo, na kaznu
koja e se sprovoditi dok je sveta i veka.
Orao e mu, naime, svakodnevno kljuca
ti jetru. No, Prometej je ipak tu, prisutan
je i danas; i dalje, dakle, postoji. On nam
je, osim vatre, poklonio i ideju pobune u
vidu linog primera nemirenja s postoje
im stanjem i nepristajanja na autoritet.
ta smo mi, meutim, uinili s njegovim
darovima?
Vatra je postala neto zabranjeno, opa
sna je po ivot, sa svih strana nas vrebaju
upozorenja da se s njom ne treba igra
ti. Tek povremeno kratki bljesak ibice
prepoznajemo kao smean i jadan odjek
velianstvenog razbuktalog prometejskog
poklona koji je oveka nainio bogom. A
i to biva sve ree, jer je puenje, kao to
znamo, zabranjeno. Silina pobude, oliene
u neobuzdanom plamenu buktinje, koja je
promenila tok ovekove istorije, sada je
svedena na blesave duraselove zeke koji
mahnito udaraju u doboe i nekontroli
sano se robotski kreu, personifikujui
kondenzovanu energiju koju uzalud rasi
pamo. To je, dakle, industrijalizovani (i
komercijalizovani) supstitut prometejske
vatre koja je stoleima bila simbol drske
pobune protiv poretka na ijem su vrhu
bili bogovi, a u kojem su ljudi imali funk
ciju piona.
Prvi Prometejev dar je, znai, izgubio
smisao. ak i kao metafora.
S drugim, oigledno, ne znamo ta
bismo. Pravi vlasnici naih ivota, ija
volja odreuje poredak stvari na kojem
je utemeljeno funkcionisanje savreme
nog sveta kako god ih definisali neu
233
234
poredivo su opasniji, perfidniji i suroviji

gospodari nego to je to svojevremeno bio
Zevs. U prologu predstave lanovi hora
su nabrojali neka od imena psihologa,
pisaca, umetnika koji su praktino razo
rili mogunost delovanja antikog mita
u savremenom svetu. Na taj nain nam
Fabr sugerie da ovom i ovakvom svetu
moda nisu ni potrebni surovi bogovi, pa
ni njihove zamene u vidu politiara, voj
skovoa ili diktatora. Ovaj svet od poet
ka i funkcionie na nain koji heroje, ma
koliko vazda bili eljno iekivani, zapravo
pretvara u besmislenu, uzaludnu potronu
robu. Oni smi su mit koji nikome nije
potreban, oduvek su bili arena laa, bes
korisni mamac.
Od njih emo se danas, primenjujui
naela razuma, dobrovoljno ograditi ba
kao to su to neko uinili Atena, Dionis
ili Hermes u odnosu na Prometeja. S dru
ge strane, Pandorino intrigantno upozore
nje s kraja predstave da zevsovski zloko
ban nalog ,,instrukcija nalae destrukciju,
koji je odredio Prometejevu sudbinu, oni
koji umeju da misle mogu shvatiti i kao
parolu po kojoj je ,,destrukcija instrukci
ja; to je tek nastavak veite igre naivnog
oveka koji ne moe da se odrekne nade
poslednjeg dela inventara iz famozne
Pandorine kutije.
Ovo je bio laki deo zadatka s kojim
je suoen kritiar koji treba da pie o
predstavi Prometej Pejza II Jana Fabra.
Mnogo tee je, meutim, izai na kraj sa
scenskim sredstvima kojima je autor kon
cepta i koreografije ispriao ovu priu. Tu,
naime, nastaje ozbiljan problem.
Fabr je svoju, osavremenjenu verz iju
,,sluaja Prometej koncipirao kao scensko
prelistavanje odlomaka iz dajdestiranih
Grkih mitova Roberta Grejvsa, u koje je,
svestan potrebe svoje publike da u predsta
vi prepozna sebe i svoje aktuelne dileme,
ubacio zastraujue opta mesta. Takva je,
recimo, scena kojom Fabr definie odnos
moi i vlasti, a u kojoj Ivica i Marica, sve

deni na decu debile, postaju metafora
nacizma. Niti su pripadnici hitlerjugenda
bili debili, niti su bili naivni poput Ivice
i Marice. A ni nacizam, oigledno, nije
zavrio u ropotarnici povesti.
Kombinovanje koreografisanog pokre
ta, scenskog govora i pevanja (songova
koji su, takoe, birani na ,,prvu loptu kao
najprizemnije asocijacije na temu vatre)
u ovoj predstavi su delovali kao danak
koji autor svesno plaa aktuelnim redi
teljskim trendovima. No, namirivanje te
cene, u ovom sluaju, nije imalo nikakve
veze s kontekstom u kojem se pomenute
kombinacije najee javljaju u dobrim
primerima savremenog teatra.
Uostalom, i veina drugih sredstava
kojima Fabr aludira na vatru kao Prome
tejev dar koji je u ovom vremenu izgubio
svaki smisao, krajnje su banalno plasi
rana.
Istina, belgijska predstava Prometej
Pejza II zasnovana je i na fascinantnoj
scenskoj likovnosti, besprekornoj preda
nosti aktera odlinih plesaa i glumaca,
kao i na monom vizuelnom utisku.
Priznajmo, za nas sada i ovde ni to nije
malo. Dakle, videli smo spektakl primeren
otvaranju Bitefa. A da li e ovaj Bitef uisti
nu i biti ,,na usijanom limenom krovu,
kako glasi ponaslov ogodinjeg Festivala
novih pozorinih tendencija, ostaje da se
vidi.
***
Doao sam do kue ali nisam uao
(Koncept, muzika i reija: Hajner Gebels;
Teatar Vidi Lozana E. T. E., vajcar
ska.)
Nakon to je video izvoenja scenskomuzikog dela pod naslovom Doao sam
do kue ali nisam uao Hajnera Gebelsa,
potpisnik ovih redova sklon je da prizna
svoju zabludu kojoj je robovao pre neko
HRONIKA
liko godina kada se naao u manjini u

odnosu na one koji nisu krili oduevljenje
Gebelsovom inscenacijom Ereritjaritjake,
Muzeja fraza, koja je ovom autoru donela
prvi Gran pri Bitefa 2005. godine. Drugi
je dobio tri godine kasnije za tifterove
stvari.
Zabluda je, naime, bila posledica
dubokog uverenja da Gebelsov pozorini
angaman nije utemeljen na uvaavanju
dramaturkih principa postojeih ili,
eventualno, novoustanovljenih, svejed
no te da je ono sa ime je bila suoena
tadanja bitefovska publika samo posledi
ca naglaene autorove potrebe da demon
strira vlastitu matovitost utemeljenu na
domiljatoj dosetki i superiornosti teh
nolokih sredstava koja nudi savremeni
teatar.
U Muzeju fraza mi je smetalo to to
nisam uviao pravu teatarsku vezu izme
u onoga to se zbiva na sceni, onoga to
je na platnu emitovano kao direktan tele
vizijski prenos i, napokon, onoga to bi
mogao biti smisao Kanetijevog teksta koji
izgovara glavni akter predstave. Kljuna
re koja je provocirala moj problem bila
je re ,,pozorite.
Stvari su se naknadno, donekle, kri
stalizovale posle Gebelsovog bitefovskog
nastupa s tifterovovim stvarima 2008.
godine, kada je postalo jasno da se ovaj
autor, inae prvenstveno kompozitor,
zapravo ne bavi pozoritem u klasinom
smislu ve svojevrsnim scenskim upri
zorenjem vlastite muzike, odnosno da
koristi izvesna teatarska sredstva da bi na
vizuelnom planu upotpunio prezentaciju
svojih kompozicija.
U tom kontekstu postaje bespredme
tan svaki teorijski napor preciznog defi
nisanja umetnosti kojom se Gebels bavi.
Naime, potpuno je irelevantno da li emo
njegove inscenacije odreivati pojmom
pozorita, ili emo se to je oigled
no jedino vano prepustiti emocijama
koje provociraju njegova muziko-scen

ska dela.
No, Gebels nesumnjivo s razlogom
insistira na elementima vezanim za pozo
rite, to potvruje i njegov ovogodinji
nastup na Bitefu. I ovaj put je okvir za
koncertni deo njegove predstave ute
meljen na izuzetnoj vizuelnosti, koju je
postigao klasinom pozorinom sceno
grafijom, s jedne, te pokuajima scenskog
razig ravanja dekora, s druge strane.
Doao sam do kue ali nisam uao je
projekat sastavljen od etiri slike. Glavni
akteri su lanovi Ansambla Hilijard, nada
leko uveni vokalisti, koje Gebels smeta
u precizno definisane scenske prosto
re. etiri pevaa interpretiraju vokalne
numere koje je autor projekta kompono
vao na tekstove T. S. Eliota (stihovi Lju
bavne pesme . Alfreda Prafroka), Morisa
Blaoa (Ludosti dana), Franca Kafke (frag
menti iz dnevnikih beleaka) i Semjuela
Beketa (Vordsford Ho).
Za sve etiri numere, za sva etiri lite
rarna predloka, karakteristina je nagla
ena subjektivna vizura svi fragmenti
formulisani su u ispovednom tonu prvog
lica jednine. Pa ipak, iza ovako usposta
vljenog ,,ja ne stoji odreena konkretna
linost, definisana na nain koji bi otkrio
karakter, biog rafiju, socijalnu ili psiholo
ku pozadinu linosti. Gebels, dakle, ne
definie aktera svog projekta kao dramsku
ulogu, pa ni kao dramsku funkciju.
Zadatak (ukoliko uopte smemo da
pretpostavimo da ovako postavljeni lik
ima bilo kakav zadatak) jeste da nas uve
de u specifinu igru u kojoj e se meu
sobno preplitati otpevani tekst, muzika i
scenski ambijent determinisan dekorom,
svetlom, scenskom rekvizitom i, povreme
no, video-efektima.
Gebels svoju jasnu nameru iskazuje
na samom poetku ,,predstave, prologom
koji ukazuje na besciljnost svake ovekove
akcije. Sporo, bez ikakvog ara ili emocije,
235
236
etvorica ljudi polako pakuju nametaj i

trpezarijski mobilijar u kartonsku kutiju
za selidbu, da bi potom u praznoj sobi
raspakovali istu takvu kutiju i iz nje izva
dili nove predmete, istovetne onima koje
su prethodno zapakovali, a s njima i vazu
crne boje, za razliku od one prethodne
bele.
Eliotovi stihovi, koji e da uslede,
premda su ve svojim naslovom definisani
kao ljubavna ispovest, sugeriu ambiciju
koja nee biti ostvarena. Otuda i prokla
movana namera o zapoinjanju dubljeg,
emotivnog odnosa izmeu dve osobe naj
verovatnije nee biti realizovana. Ostae
tek puka slutnja, elja, namera. A odnos
dvoje ljudi je nalik putovanju ono zapo
inje iz jedne take, nekuda vodi, podra
zumeva usputne stanice koje e da uslede,
sve dok se ne stigne do konanog cilja.
Sledea scena, s muzikom kompono
vanom na Blanoov tekst, najdinaminija
je jer Gebels razigrava proelje jedno
spratne stambene zgrade, u dubini scene
otvara vizuru prema unutranjosti stano
va, nagovetavajui sloene odnose izme
u etvorice stanara, te kroz tekst pesama
sugerie na koje naine ono ve pomenuto
nedefinisano ,,ja subjektivno doivljava
drutvene aspekte stvarnosti. No, ni tada
se zapravo nita nee dogoditi: odnosi
su prividno uspostavljeni, relacije izme
u subjektiviteta i sveta naizgled postoje,
ali samo kao lana slika sveta iza koje se
nahodi usamljeni individualitet, nemoan
da uistinu probije zidove vlastitog sveta na
koji je osuen.
U treoj slici, svojevrsnom kratkom
interregnumu, akteri iskazuju vrstu ree
nost da se pomaknu s mesta. Plan i volja
postoje, a tu je i bicikl koji nedvosmisleno
potvruje odlunost, no Kafkin tekst veli
neto sasvim drugo. ak je dovedena u
pitanje i sma pesma kroz koju individua
litet pokuava da se odredi prema stvarno
sti i definie vlastiti odnos prema njoj.
Poslednji deo ,,predstave deava

se u hotelskoj sobi. U kontekstu koji je
uspostavljen prethodnim scenama ovaj
prostor prepoznajemo kao poslednje pri
beite, kao (iznueni) cilj putovanja.
Sama po sebi hotelska soba, meutim,
podrazumeva prolaznost, privremenost,
to celokupnoj prvobitno uspostavljenoj
ideji putovanja, kretanja, razvoja daje jed
nu metafiziku dimenziju, ukazujui na
besmislenost inicijalnog plana i definiui
oveka kao veitog lutalicu, osobu koja je
vazda na proputovanju, neprestano osu
ena na ivot koji se odvija na usputnim
stanicama. A one, kao to smo videli, vode
nikuda.
O muzikim aspektima projekta
nesumnjivo izuzetno znaajnim trebalo
bi da se izjasni muziki kritiar, no ovde
valja konstatovati da Gebelsove kompozi
cije daleko nadilaze klasian nain upotre
be muzike u pozorinom delu, da nipoto
ne slue samo za ,,bojenje scenske atmos
fere i da, ma koliko to delovalo apsurd
no ili neobino, dobijaju smisao aktivnog
uesnika u scenskoj radnji. Tonom, bojom
i karakterom muzika postaje svojevrsni
akter zbivanja, zajedno s pevaima koji je
interpretiraju, skupa sa scenografijom i
dizajniranim svetlom, ona odreuje smi
sao onoga to vidimo, ujemo i doivlja
vamo, te na taj nain definie znaenje
dela.
Vieglasno pevanje a capella i precizno
slaganje razliitih tonaliteta ukazuju na
savrenu usaglaenost i harmoniju. A ona,
harmonija, jedino je to uistinu postoji u
svetu s kojim nas u svom projektu suoava
Hajner Gebels.
Individualitet ne postoji, utopljen je u
lanu predstavu o posebnosti svakog od
nas. Volja s kojom pristupamo svakoj akci
ji takoe je jalova, nestvarna je i svedena
na puko araniranje stvarnosti iza kojeg se
ne nalaze sutinske promene. Relacije sa
svetom, uz pomo kojih pokuavamo sebe
HRONIKA
da determiniemo kao drutvena bia, isto

tako su privid. Sva ta pokatkad naglaena
dinamika socijalnog aspekta naih ivota
svodi se na buku i bes svakodnevice, na
zvuk automobila koji nou proe naom
ulicom budei nas iz sna i letargije nae
veite usamljenosti. Trag koji za tim zvu
kom ostaje prolazan je koliko i svetlost
automobilskih farova koja probija noni
mrak, i dubok je poput senke ptice koja je
nadletela zgradu u kojoj ivimo.
Tako postaje jasan i naslov koji je
Gebels dao svom muziko-scenskom
delu Doao sam do kue ali nisam uao.
Stii do izvesne take u prostoru, u vre
menu, u ivotu podrazumeva odluku,
volju, reenost, plan, prethodno utvri
vanje cilja. Stii do kue, a u nju ne ui
znai promenu plana, odustajanje od
prethodnog cilja, to se, takoe, zasniva
na volji, ali zahteva drugu vrstu reenosti.
No, Gebelsov neidentifikovani, anonimni
pojedinac, sveden na evrimena (every
man), ne prolazi kroz faze, ne doivljava
mne ni u socijalnom smislu, ni u psi
holokoj ravni. Njega ne dotie ni pro
ces Hegelovog samorazvoja Duha, niti ga
odreuje kantovski kategoriki imperativ;
on nema veze s drutvenim procesima, jer
su oni samo privid.
Gebelsovom ,,predstavom muklo
odzvanjaju replike Beketovih antijunaka
Vladimira i Estragona, rei kojima ova
dva uzaludna kloara neprestano iskazu
ju vrstu reenost da napuste mesto gde
ekaju Godoa. A opet ne mrdaju odatle.
Otuda nas, eto, u hotelskoj sobi gde eka
mo nastavak svog puta, nesvesni da smo
zapravo na konanom odreditu odakle
nikuda nikada nismo ni mrdnuli. Niti
emo.
Jedino to, moda, ne pripada svetu
privida i samozavaravanja, i jedino za
ta ovek u svojoj nemoi uistinu moe
da bude sposoban, jeste stvaranje i doi
vljavanje harmonije. Ono to nam, dakle,
ostaje kao mogua nada i eventualna ute

ha jeste trenutak uspostavljanja ili prepo
znavanja harmonije sublimirane u varlji
vom ivotu umetnikog dela. A s njim s
tim umetnikim delom, tim trenutkom i
spoznajom tog trenutka svako od nas
mora sm da vidi ta e.
Dabome, u sluaju da ga na vreme
prepozna.
***
Ingmar Bergman, Krici i aputanja
(Reija i adaptacija: Andrej erban; Maar
sko pozorite, Klu, Rumunija.)
Pre svega, nekoliko rei o pozoritu i redi
telju, jer o Ingmaru Bergmanu ne treba
puno govoriti.
Maarsko pozorite iz Klua u Rumu
niji ne obraa se jedino maarskoj naci
onalnoj manjini, premda u predstavama
nastalim u ovom teatru igraju iskljuivo
maarski glumci, koji tekstove govore na
maarskom. Njihovu publiku, naim
e, ine
i Rumuni, pa ukoliko uprava Pozorita
njen upravnik Gabor Tompa, reditelj, ili
umetniki ef Arpad Viki, dramski pisac
sazna da e u gledalitu biti bar jedan
stranac, izvoenje predstave obavezno
prate titlovi na engleskom ili nemakom.
Svojim znaajem i umetnikim dometi
ma ovo pozorite daleko nadilazi Klu, i
ne samo da je jedan od najboljih, ako ne
i najbolji teatar u Rumuniji, ve je veoma
uticajan i u Evropi. Otuda ne udi to je
Maarsko pozorite iz Klua lan eksklu
zivne i samim tim malobrojne asocijacije
koja se zove Evropska teatarska unija. Od
naih, ovoj asocijaciji pripada jedino Jugo
slovensko dramsko pozorite.
Andreja erbana, reditelja Bergmano
vih Krika i aputanja, publika Bitefa imala
je priliku dobro da upozna jer su na ovom
festivalu do sada izvedene etiri njego
ve predstave: tri u produkciji slavne La
MaMe Arden od Feverama na etvrtom,
237
238
Medeja na devetom i Trojanke / Elektra

na esnaestom Bitefu, dok je predstavu
Zganarel, takoe na esnaestom Bitefu,
odig rao ansambl Amerikog repertoar
skog pozorita iz Bostona.
Vremenski raspon od 1970. godine,
kada je neka njegova reija prvi put poho
dila Beograd, do danas, kao i injenica da
je bio jedno od La Mamine ,,dece, kako
je Elen Stjuart volela da naziva umetni
ke koji su stasavali u okrilju njenog tea
tra, reito svedoe o razvoju erbanove
karijere, njegovom umetnikom putu i
angamanu. Neko buntovnik koji svoj
rediteljski pogled na svet artikulie kroz
fiziki teatar, smeli tragalac koji publiku
suoava s nalijem poznatih mitova bilo
antikih ili onih iz sveta literature, docnije
saradnik Pitera Bruka u njegovom Meu
narodnom pozorinom institutu i reditelj
koji e biti nagraivan za predstave koje je
postavio na Brodveju, danas je, evidentno,
sazreo kao nita manje hrabar analitiar
koji pozorinim sredstvima preispituje
tanane ljudske emocije i duevna stanja. I
to upravo na tragu dela uticajnog kolege,
filmskog i teatarskog reditelja Ingmara
Bergmana.
Mogao je erban da izabere i scenario
za bilo koji drugi Bergmanov film, opet
bi bio na istom terenu bavio bi se slo
enom, mutnom i pokatkad opskurnom
stranom ljudske prirode, a u svakom slu
aju bi opet morao da zaroni u ensku
psihu. Jer, Bergman je posebno voleo da se
bavi temama koje je sagledavao na nain
koji podrazumeva ensku vizuru.
Oigledno da erb
an u sluaju insce
nacije scenarija za film Krici i aputanja
ide korak dalje.
On u Bergmanovu priu direktno
ukljuuje i samog Bergmana, lik reditelja
koji stvara slavni film i, ujedno, u predsta
vi igra sve muke uloge. Na taj nain pozo
rite se praktino pirandelovski poigrava
odnosom scenske umetnosti, s jedne, i
ivotne stvarnosti, s druge strane. Ono to

pouzdano znamo na osnovu Bergmano
vih autobiografskih beleaka, o emu sve
doe rediteljevi saradnici, najee ene
s kojma je bio i koje su bile zaljubljene u
njega, ili to se pretpostavlja na temelju
dosadanjih analiza filmova koje je reirao
ovaj Nordijac, postalo je materijal kojim
e erban kontaminirati scenario za film,
pretvarajui ga tako u literarnu osnovu na
kojoj gradi predstavu.
Posebna okolnost na koju se erban
poziva, a koja se odnosi na Bergmanov
rediteljski prosede, ide u prilog predstavi
pozorita iz Klua. Naim
e, vedski redi
telj je imao obiaj da sa svojim glumcima
odrava opsene probe koje su prethodile
snimanju. Tvrdio je da se njegova poetika,
pored ostalog, zasniva i na pokuaju da to
preciznije i detaljnije kod glumaca provo
cira sasvim odreena oseanja, sve u nadi
da e tokom snimanja kamera na licima
aktera zabeleiti tanane tragove istinitih,
autentinih emocija. A kada se to i dogo
di, govorio je Bergman, njegov rediteljski
angaman je dobijao puni smisao. Njegov
posao tada nije bio uzaludan.
Eto, dakle, prilike da se pozorite poi
gra relacijama koje se uspostavljaju izme
u ivota i glume, da zaroni u ono to i
teatarske stvaraoce i pozorinu publiku
naroito uzbuuje zavirivanje u mrane
prostore iza sputene pozorine zavese, u
ovom sluaju iza kamere, te da pokua da
pronikne u tajne, u unutranje, skrivene
motive umetnika reditelja i glumaca,
da se pozabavi stvaralakim porivima
kojima su se rukovodili kreir ajui svoja
dela filmove ili pojedine uloge. Pritom,
ispostavie se, Krici i aputanja nije bilo
koji Bergmanov film, niti je sm Bergman
obian filmski autor.
ene tri sestre, od kojih je jedna na
samrti, i sluavka, okosnica su ove neobi
ne prie. Mukarci svi osim Bergmana,
samo su prolazni posetioci koji e poput
HRONIKA
lakmus papira provocirati glavne junaki

nje. esto im, meutim, prisustvo muka
raca nee ni biti potrebno, jer su ove ene
univerzum za sebe; njima, zapravo, nije
potreban niko da bi ispoljile svoju ljubo
moru, mrnju, pakost, saoseanje, patnju,
bol ili ljubav.
Bergman, reditelj filma, neto je
sasvim drugo. On, naime, ne pravi razli
ku izmeu ivota i umetnosti. On demi
jurki pokree akciju, provocira reakcije,
pokatkad se poigrava situacijama. Valja
se setiti injenice da sve muke uloge u
erbanovoj inscenaciji, kao i lik Ingmara
Bergmana, tumai isti glumac. Bergman
je u ovoj predstavi, ba kao to moemo
da pretpostavimo da je bio sluaj u real
nom ivotu, manipulator koji u pojedinim
momentima nee biti u stanju da naini
razliku izmeu dve stvarnosti onoga
to je realnost ivota i onoga to e postati
realnost filma.
U tom meuprostoru erban razvija
svoje vienje poznate pirandelovske prie,
razigrava situac ije u kojima se meusobno
prelivaju i meaju razliiti nivoi stvarnosti.
Tada on brie razliku izmeu Bergma
na i glumaca koji igraju u filmu, na tom
polju e se, kao na bioskopskom platnu,
pretapati emocije koje glumice privatno
razmenjuju izmeu sebe sa odnosima koji
se uspostavljaju izmeu likova koje one
tumae na filmu.
Pakao o kojem govori scenario filma
Krici i aputanja preselie se u realnost
ivota onih koji snimaju ovaj film. Granice
izmeu filma i pozorita, s jedne strane, i
ivota, takozvanog obinog ivota, sveko
dnevice, bie po ko zna koji put izbrisane,
sada uz dodatni bonus: priu koja referie
na ivot slavnog vedskog reditelja.
Osim sjajne, pametno promiljene i
veto realizovane adaptacije Bergmano
vog scenarija, erban je svoju pozorinu
priu bazirao i na finim rediteljskim ree
njima, na poigravanju tipino filmskim
sredstvima, pronalazei ekvivalentna tea

tarska reenja, svetlom i mizanscenom
sugeriui krupne kadrove, iroke pla
nove, venkovanja, kreirajui situacije u
kojima je tiina gromoglasno odzvanjala
pozornicom, kada je apat probijao ui,
ali i kada su urlici bivali artikulisani na
izuzetno suptilan nain. Mogao je to da
postigne jedino angaujui uistinu odli
ne glumce.
S druge strane, radnju svoje predstave
smestio je u ambijent odvie pojednosta
vljene scenografije. Uvodna scena, u kojoj
narator postaje Bergman i predstavlja glu
mice, delovala je mnogo jeftinije od naj
banalnijeg filmskog seta, dok je prostor u
kojem se snima film bio optereen jarko
crvenom bojom na nain koji prejako (i
nepotrebno) sugerie naglaeni kontrast
ambijenta i beline enskih kostima. No,
ovo je ujedno i jedina zamerka sjajnoj
predstavi, zanemarljiva u odnosu na uzbu
enje koje je izazvala kod publike.
***
U Moskvu! U Moskvu!, po A. P. ehovu
(Reija: Frank Kastorf; Volksbhne am Ro
sa-Luxemburg-Platz, Berlin, Nemaka.)
Replika U Moskvu! U Moskvu! jedne
od junakinja ehovljeve drame Tri sestre
odmah je nakon premijere ovog komada u
Moskovskom hudoestvenom teatru 1901.
godine postala paradigma snane, neuto
ljive enje za drugim, drugaijim, boljim,
lepim, smislenijim ivotom. Zaglavlje
ne u dubokoj provinciji, u dalekoj ruskoj
guberniji kojoj je i bog rekao laku no,
na samom prelomu XIX i XX veka, oba
sjane evidentno lanim optimizmom da
nastupajue stolee donosi i novu nadu,
ehovljeve Olga, Maa i Irina Prozorov
docnije e postati reiti dokaz ehovljev
ske anticipacije beketovskog mraka u koji
je utonuo XX vek. Mraka u kojem, evo,
ivimo i na poetku XXI stolea.
239
240
Reirajui svoju scensku adaptaciju

ehova u berlinskom teatru Volksbhne
am Rosa-Luxemburg-Platz, Frank Kastorf
za naslov predstave bira upravo pomenu
tu slavnu repliku, pozivajui se tako na
sve bogate asocijativne slojeve koje ona
sobom povlai. On, dakle, pravi pred
stavu u kojoj kao da iz dananje vizu
re podvlai crtu ispod svih asocijacija,
kao da preispituje gde su to Prozorove
mogle stii, elei da uteknu iz gluve
provincijske malograantine na koju su
bile osuene. Drugim reima, u ime tri
ehovljeve junakinje Kastorf analizira
stanje dananjeg sveta. A u njemu, naj
pre posredstvom medija, vie ne postoji
nekadanja podela na prestoniki i pro
vincijski ambijent, niti ima velikih razlika
izmeu palanake umalosti gubernijske
varoice i bljetavog arenila drutvenog,
kulturnog i umetnikog ivota daleke i
tako primamljive Moskve.
Svet je, rekao bi Maral Makluan
jo pre pola veka, postao globalno selo,
a danas je on definitivno globalizovan
kako nas to ue savremeni teoretia
ri medija, ali i politikolozi, ekonomisti,
sociolozi...
U tom svetu intimna drama sva
ke ehovljeve dramatis persone postaje
deo potencijalnog direktnog televizijskog
prenosa, realizovanog po modelu kakav
nam je dobro poznat iz aktuelnih rijaliti
ou-programa, te se otuda moe uklopi
ti u specifinu dramaturgiju televizijskih
sapunica, beskonanih i besmislenih TV
serijala. A ta dramaturgija, kao to znamo,
podrazumeva lane emocije, neveto kon
struisane sukobe, neprestano insistiranje
na patetici, razliite vrste izvetaenosti. I
sve to Kastorf prikazuje u svojoj predsta
vi U Moskvu! U Moskvu! Sve to, ali i jo
mnogo ta drugo.
Naime, osnovnu dramsku potku preu
zetu iz Tri sestre ovaj reditelj veto konta
minira fragmentima iz ehovljeve novele
Seljaci, te stvara specifinu strukturu u

kojoj se, na planu literarnog predloka,
prepliu fragmenti iz drame i delovi dra
matizacije pripovetke, ali i klasini medij
teatra, s jedne, i direktan prenos pred
stave, emitovan na video-bimu, s druge
strane. Ba kao i pozorina predstava i
dokumentaristiki materijal (takoe emi
tovan u video-formi), te dijalozi satkani
od replika glumaca i odgovora koje njiho
ve kolege izgovaraju u mikrofon.
Ton kojim se slue Kastorfovi glumci
je, razume se, povien, izrazi njihovih lica
su prilagoeni krupnom planu direktnog
prenosa, sva scenska sredstva su naglae
na pa i prenaglaena lica se pretvaraju
u grimase, govor postaje dreka, scenski
pokret se transformie u patetino stili
zovanu koreog rafiju...
ehov je, meutim, gajio simpatije
prema svojim literarnim junacima, oseao
je empatiju, imao razumevanje za njihove
slabosti, duboko je saoseao s njihovom
promaenou, dok Kastorf ehovljevske
likove nesumnjivo prezire i otvoreno ih
tretira kao karikature pajaca. Reditelj kao
da ne prihvata ni mogua opravdanja koja
bi likovi u predstavi eventualno mogli da
saopte u prilog svoje odbrane. Ne postoji
alibi na koji bi se oni mogli pozvati ni
u drutvenom, ni u politikom, a ni psi
holokom smislu. Ovaj svet je definitivno
otiao doavola, i to se zapravo dogodilo
mnogo pre nego to je Anton Pavlovi
1900. godine napisao komad o tri nesre
ne Prozorove.
Uostalom, podsea nas Kastorf, zar u
drugim svojim delima ehov nije nago
vestio da e primitivizam ruskog mui
ka i drutvena jalovost lumpenproletera
na ovaj ili onaj nain doi glave svakom
pokuaju da se u budunost upie trunka
nade. Kastorf je, dakle, oigledno itao
Lenjina i evidentno deli bojazni koje su
muile Vladimira Iljia. No, za nas danas
nikakvu utehu ne predstavlja produbljiva
HRONIKA
nje davno zaboravljenog (nemog) disputa

izmeu Iljia i Visarionovia. Kao to je
Revolucija svojevremeno krenula druga
ijim, nepoeljnim tokovima, tako je svet
danas evidentno uoblien po distopijskom
scenariju koji je predvideo Dord Orvel.
Palanka je pobedila, a nama jedino preo
staje da prihvatimo uloge smenih, malih
pajaca, izoblienih fizionomija, koji dre
kom i urlanjem pokuavaju da opravda
ju banalnosti i besmislenosti onoga to
izgovaraju.
U tom kontekstu, bojim se, Frank
Kastorf nam nije saoptio nita novo, nita
to ve nismo slutili, ak i od ranije znali,
pa i nita to ve nismo imali priliku da
vidimo u teatru na Bitefu ili mimo ovog
festivala, svejedno. Istina, nain na koji
nam je ovaj reditelj prezentovao poznate
istine uistinu je na momente bio upea
tljiv, no to ponajpre vai za umee, ener
giju i sredstva kojima su njegovi glumci
plenili sa scene, ali ne i za sve elemente
prosedea na kojem je Kastorf bazirao ovu
predstavu.
Upravo e glumaka igra, discipli
novanost ansambla, kao i producentska
spremnost da se teatarskoj umetnosti pri
stupi smelo, s punom sveu o potrebi
kritikog sagledavanja stvarnosti, uiniti
da Kastorfovu predstavu tretiramo kao
jo jednu potvrdu teze da Nemaka danas
ima najbolje pozorite u Evropi.
***
Tenesi Vilijams, Maka na usijanom lime
nom krovu
(Reija: Ivica Buljan, Mestno gledalie
Ljubljana, Slovenija.)
Reijom slavne drame jedne od ikona
amerike literature prolog stolea, Tene
sija Vilijamsa, Maka na usijanom lime
nom krovu na sceni ljubljanskog Mest
nog gledalia, Ivica Buljan e jo jednom
potvrditi stav prema kojem literarnim
predlocima treba pristupati na specifi

an nain.
Njega, naime, ne zanima ni dramska
struktura, a esto ni kompletna iroka
paleta ideja koje svojim delom nudi autor,
ve se rediteljski fokusira samo na vlastiti
doivljaj emocija, ili tek na segment emo
cija koje prepoznaje u konkretnom delu.
Buljana zapravo zanimaju ideje i emocije
koje, esto bitno transformisane u odno
su na pieve, tretira kao predloak, kao
osnovni materijal za dramaturko-scensku
dekonstrukciju, koju preobraava u pred
met pozorine igre, nudei je i akterima
predstave i svojoj publici.
Vilijamsovu priu o sloenim odnosi
ma unutar bogate porodice s amerikog
juga, dramu ije okvire pisac smeta u
atmosferu i ambijent specifinog kon
zervativnog pogleda na svet, odreenog
naglaenim uvaavanjem tradicionalizma,
Buljan efektno, premda izuzetno provo
kativno, razara izdvajanjem onoga to je
prepoznao kao sutinu pievog proble
ma. Reditelj e, naime, do kraja ogoliti
probleme kojima se Vilijams bavio, jer
danas, u vremenima u kojima ivimo
smatra Buljan, s mnogo valjanih razloga
vie nema potrebe prikrivati sve ono to
se katkad tekom mukom probijalo kroz
debele naslage spisateljskih i teatarskih
konvencija prolosti.
Dakle, problem suoavanja sa slo
mom drutveno prihvaenog sistema
vrednosti, maskiranje trulei branog
ivota, prepoznavanje vlastite homosek
sualne orijentacije, licemerno prikrivanje
pohlepe za nasledstvom, koje podrazu
meva materijalno blagostanje, nerazre
eni porodini odnosi, duboko potisnuta
oseanja koja truju i vlastiti ivot i tue
ivote prestaju biti tabu teme u vreme
nima u kojima su sve vrste maski odavno
spale i kada je na delu mehanizam funk
cionisanja sveta svedenog na beskrupu
loznost, neprikrivenu la i specifinu igru
241
242
opte prihvaenog i podrazumevajueg

licemerja.
Sveukupnost ovako sloene stvarno
sti jedne konzervativne porodice Buljan
e, zapravo, pratei temeljnu ideju samog
Tenesija Vilijamsa, postaviti u prvi plan, a
na tragu pievih intencija reditelj e fami
lijarne odnose sagledati iz vizure glavnog
junaka drame, latentnog homoseksualca.
Naglaavajui upravno ovaj i ovakav
ugao posmatranja, Buljan dosledno spr
ovodi postupak dekonstrukcije dram
skog predloka i sugerie mogunost po
kojoj homoseksualnost, ukoliko presta
je da bude potiskivana, ako postane deo
osveenog pogleda na svet, dobija sna
gu katarzinog katalizatora svih ostalih
odnosa unutar ,,zatvorenog porodinog
kruga.
Seksualnost, dakle, jeste jedan od
presudnih elemenata na osnovu kojih se
uspostavlja celokupan sistem drutvene
manipulacije, i u ovoj konstataciji se Vili
jams i Buljan nesumnjivo slau, no razlike
izmeu pogleda na svet pisca i reditelja
postaju evidentne kada se Buljan redi
teljskim, teatarskim sredstvima upusti u
analizu odnosa prema tretmanu seksual
nosti. Jer, ako prihvatimo da je Vilijams
igosao malograanski licemeran tretman
homoseksualnosti, tretirajui ga samo kao
jednu od posledica odgovarajue drutve
ne demagogije i prihvaene konvencije,
Buljan ukazuje na mogunost osvajanja
prostora istinske slobode, koju je mogue
postii kroz iskrenost koju suprotstavlja
laima i licemerju malograanskog pogle
da na svet.
Manifestovanje tako definisane malo
graantine Buljan prepoznaje u naglae
noj histeriji aktera Vilijamsovog koma
da, u histeriji kojom se, zapravo, maski
ra sutinska potreba za uspostavljanjem
istinskih, autentinih odnosa.
Buka i bes, koji dopiru sa scene u
Buljanovoj predstavi, u stvari su maske
iza kojih se nahodi strah od suoavanja s

istinom. Ne samo sa istinom o seksualnoj
orijentaciji jednog od lanova porodice,
niti je to strah od priznanja impotent
nosti drugog, pa ni strah od priznanja
da se upravo seksualnom manipulacijom
ostvaruje dominacija unutar porodinih
relacija, ve je strah od suoavanja svakog
od junaka drame sa istinama o sebi.
U ovako uspostavljenom kontekstu
glumac vie nema samo obavezu da rea
lizuje relativno jednostavan zadatak koji
mu je postavio reditelj, nego i da u slo
enim relacijama kakve podrazumeva
odnos izmeu teksta drame, specifine
rediteljske adaptacije i izbora glumakih
sredstava uspostavi specifian senzibilitet
scenske igre. Novouspostavljeni kontekst
uslovljava drugaiji sistem tretmana ulo
ge. Princip dekonstrukcije plasiran kroz
rediteljski prosede logino se prenosi i na
plan glumakih nastupa, kao i na postup
ke formiranja scenskih ,,karaktera. Lini,
intimni momenti svakog od aktera pred
stave na taj nain postaju deo materijala
sme predstave.
Buljan od svojih glumaca ne oekuje
da formiraju karaktere na nain svojstven
klasinom pozoritu. Naprotiv. Nedovre
nost i nezaokruenost karaktera, (samo)
svest o prostoru koji je objektivno ostao
otvoren izmeu drutveno prihvatljivog, s
jedne, i najintimnijeg, s druge strane, jesu
elementi na osnovu kojih glumci Mestnog
gledalia Ljubljana pristupaju realizaciji
zadataka koje pred njih postavlja ovakav
rediteljski tretman Buljanovog ,,itanja
Make na usijanom limenom krovu. Jer
rediteljevo sutinsko pitanje, postavljeno
ne samo glumcima nego i publici, glasi:
koliko toga nepriznatog, potisnutog, nere
alizovanog jo uvek postoji u vama?
Razume se, ima i drugih razloga zbog
kojih je mogu rediteljski izbor plakatskog
izvoakog nivoa i odgovarajue estetike
koji e pokazati da savremeni svet (a u
HRONIKA
njemu i pozorini konzument) funkcio

nie iskljuivo na povrninskom nivou
slike, da je utemeljen na jakim nadraaji
ma i da je sveden na materijalnu sferu, te
da nije kadar da prima vie od toga. Re,
misao, ista i snana emocija u dananjem
drutvu sve vie i ee grabe ka banal
nosti i pojednostavljenju, dok su se (od
Vilijamsovog doba) borba za materijalno,
impotencija i emocionalna obogaljenost
drastino i dramatino umnoile.
Provokativnost, smelost, spremnost
kompletnog autorskog tima i glumake
ekipe da se upuste u traganje za drugai
jim scenskim formama, samo su neki od
elemenata koji ovu predstavu ine uistinu
bitefovskom.
***
Proklet bio izdajica svoje domovine
(Reija: Oliver Frlji; dramaturgija: Borut
eparovi i Toma Toporii; Slovensko
mladinsko gledalie, Ljubljana, Slove
nija.
Predstavu Proklet bio izdajica svoje domo
vine, koju je Oliver Frlji reirao u Sloven
skom mladinskom gledaliu iz Ljublja
ne, imala je priliku da vidi novosadska
publika u okviru 56. Sterijinog pozorja.
Tada je, meutim, kontekst bio umnogo
me drugaiji, a ponajpre je bio determi
nisan izborom koji je nainila selektorka
i umetnika direktorka Pozorja, Ksenija
Radulovi. Prisetimo se, u njenoj selekciji
su se nale i predstave Kukaviluk, tako
e u Frljievoj postavci, te Roeni u YU
reditelja Dina Mustafia. Prvu su izveli
subotiki glumci Narodnog pozorita /
Narodnog kazalita / Nepsimhaz, dok je
druga nastala u produkciji Jugoslovenskog
dramskog pozorita.
Bliskost Kukaviluka i predstave Pro
klet bio izdajica svoje domovine logino
je proizlazila ve iz injenice da su obe
nastale u rediteljskoj radionici istog auto
ra, dok se Roeni u YU uklapala u ovaj niz

svojom temom svojevrsnim preispiti
vanjem nalija tragova koje je u seanji
ma glumaca ostavio ivot u nekadanjoj
Jugoslaviji. Za razliku od Mustafia, koji
se opredelio da anatomsku analizu seanja
utemelji na nostalgiji i kopanju po mahom
lepim i prijatnim seanjima na SFRJ, Frlji
ev pristup bio je zasnovan na runim
aspektima prolosti njegovih glumaca.
Istini za volju, pokazae se da Frljia nije
previe zanimala povest Jugoslavije, ve
je u prolosti tragao za uzrocima gado
sti koje su uzrokovale ovakvu sadanjost
sveta u kojem ivimo. No, u sva tri sluaja
reditelji su svoje prosedee gradili na ispo
vednom tonu konkretnih glumaca, njiho
vim seanjima, na otvaranju utrobe, to
je, posebno u sluaju Frljievih predsta
va, neretko provociralo intenzivan oseaj
nelagodnosti kod publike. To je, uostalom,
i bila rediteljeva jasna namera.
Sada je, u bitefovskom kontekstu,
akcenat pomeren ka ,,novim teatarskim
tendencijama, a u fokusu su se nali for
malni aspekti teatarskog umetnikog dela,
pa predstavu Proklet bio izdajica svoje
domovine i doivljavamo na poneto dru
gaiji nain.
Ono, naime, to je na Sterijinom
pozorju delovalo kao bolna analiza men
talnog stanja koje je mnogo pre poslednje
serije balkanskih ratova bilo spremno da
generie zlo, te da dovede do toga da to zlo
i danas biva produkovano s nesmanjenom
estinom, kod publike Bitefa je ostavilo
utisak pomalo izvetaenog, pa i nategnu
tog poigravanja s temom koja je passe.
No, krenimo od poetka. Frlji od svo
jih glumaca trai apsolutnu posveenost i
iskrenost. Ali ne onu vrstu iskrenosti koja
je svakom glumcu neophodna da bi na
sceni mogao da odigra ulogu, nego iskre
nost koja podrazumeva izvrtanje vlastite
koe, spremnost da na pozornici izblju
je sopstvena privatnost i to razum
e se
243
244
ponajpre oni elementi privatnosti koji

pripadaju najintimnijoj sferi.
U Frljievoj predstavi glumci Sloven
skog mladinskog gledalia iz Ljubljane
igraju, dakle, sebe. Kao takvi, oni nepre
stano grade scensku napetost meusobno
se sukobljavajui, preturajui po istinitim
podacima iz svojih ivota, ali i iz ivota
kolega, priseajui se kompromitujuih
situacija, a sve s ciljem da bude ustano
vljeno ko od prisutnih ima pravo da sebe
smatra autentinim Slovencem. I tako,
kako predstava odmie, padaju maske,
a iza evropskih obrazina i debelih nasla
ga minke satkane od aktuelne politike
korektnosti na povrinu izbija duboko
ukorenjena ksenofobija, patoloka mrnja
prema svakome za koga se ispostavi da ne
pripada civilizacijskoj eliti savremenog
sveta, dakle, da nije Evropljanin.
Svaki fragment ove surove inkvizicij
ske istrage okonae se fizikom elimina
cijom uljeza, i to na nain koji izmie bilo
kakvim uzusima politike korektnosti,
idejama tolerancije i suivota, normama
demokratije, principima slobode, pravi
ma na razliitost ili glasnim proklamova
njima ideje humanosti. Realnost, dakle,
nema nikakve veze sa idejama na kojima
se temelje elementarne vrednosti takozva
nog evropskog pogleda na svet. Politike
okolnosti, veli Frlji, promenjene su, ali je
sutina ostala ista ovek je oveku vuk.
Ispostavie se, naime, da je svaki od
aktera zapravo uljez, bilo zato to u sebi
ima makar kap tuinske krvi, bilo zato
to na nekadanju Jugoslaviju gleda s ose
anjem nostalgije, bilo zato to je ivei u
toj dravi javno manifestovao simptome
bratstva i jedinstva. Ono to je zapoelo
kao naivna, bezazlena igra, zavrie se i u
sluaju Frljieve predstave kao monstru

ozni kafkijanski proces u kojem nema
nevinih. S druge strane, sugerie reditelj,
dananja Slovenija je zapravo lani raj, a
isto vai i za Evropsku uniju.
Privid raja postaje oigledan na
samom kraju predstave kada glumci jav
no denunciraju jedni druge i to zalazei
u najprivatnije i najintimnije detalje iz
ivota svojih kolega: otkrivaju ko je bes
krupulozno podmetao nogu partnerima
grabei njihove role, ko je s kim bio u
ljubavnoj aferi, ko je redovno podnosio
izvetaje nadlenima o stanju moralnopolitie podobnosti lanova teatarskog
ansambla, ko je iz linih razloga ruio
pojedine upravnike pozorita i slino.
U tom kontekstu predstavu Proklet
bio izdajica svoje domovine vie neemo
doivljavati kao priu o dananjoj Slove
niji ili naliju Evropske unije, nego kao
zastraujue svedoanstvo o veitom zlu, o
individualnoj patologiji iz koje nastaju sve
drutvene devijacije, ali i o odgovornosti
svakog pojedinca za zlo poinjeno u ime
najrazliitijih ideja.
Nema sumnje da je Oliver Frlji u pra
vu. Zlo koje raa mrnju, zloine i razne
vrste gadosti uistinu je neunitivo. I mi
to znamo veoma dobro. Nauili smo tu
lekciju, pored ostalog, i na vlastitoj koi.
Isto tako, nema nikakve sumnje ni da je
pozorite pravo mesto gde ove istine treba
saoptiti. No, nain na koji nam ovaj redi
telj kroz nekoliko svojih predstava od
rijekog Turbo folka preko Kukaviluka
pa do Proklet bio izdajica svoje domovine
prezentuje ovu istinu deluje izvetae
no i odve konstruisano. Valja, dakle, ii
dalje.
Aleksandar Milosavljevi
HRONIKA
UMETNOST DEZA U DOBU

POTRONJE*
U vreme leta, masovni mediji u Srbiji
prepuni su sadraja kojima se promoviu
kulturni dogaaji, najee festivalskog
tipa. Meutim, popularnost ovih mani
festacija, te sadraji koje nude, mogu
se, zapravo, ograniiti na jedan naroit
aspekt kulture, a to je zabava. Industrija
zabave u formi letnjih muzikih festivala
irom nae zemlje poslednjih godina sve
vie istiskuje sa trita umetniki segment
kulture, za koji se smatra da ne moe biti
profitabilan, to je u ovoj industrijskoj
grani koja se bavi prodajom slobodnog
vremena, a posredno i naina ivota, jedi
ni relevantan parametar.
Prethodni redovi bili bi epilog veoma
tune prie da nije nikog dez festivala,
pod nazivom Nivil (Niville), koji kao
da prkosi svim stereotipima ou biznisa
u Srbiji. Najpre, re je o festivalu koji se
fokusira na umetniki izraz. Meutim,
oko tog fokusa okuplja se izuzetno veliki
broj ljudi, razliitih profila, ija intereso
vanja prevazilaze puke potroake kliee
umetniki jeftine a novano veoma sku
pe zabave. Takva poseenost, ali i posve
enost pripadnika ciljne grupe festivala
Nivil, omoguila je organizatorima da se
nametnu velikim i monim sponzorima iz
privatnog sektora, zatim stranim amba
sadama, tj. predstavnicama onih zemalja
koje se pojavljuju kao veliki svetski izvo
znici kulture i umetnosti, i tek naposletku
da skrenu panju odgovarajuih dravnih
institucija. Kao i proteklih godina, scene
na Nikoj tvravi postavljene, simbolino,
nasuprot Beogradske kapije, bile su mesto
sa kojeg su dopirali zvukovi dananjice,
razlivajui po velikom auditorijumu nijan
se kulturne palete sveta.
* Niville jazz festival, 1114. avgust
2011.
Nastupi na Nivilu tokom godina pre

rasli su formu resitala ili klupske svirke, te
su u idejnom, ali i materijalnom smislu,
istupili van zabavnog okvira, bivajui, u
veini sluajeva, deo umetnikog ina,
u ijem je sreditu muzika. I pored toga,
organizatori Nivila nisu u potpunosti
uspeli da ponove besprekornu produk
ciju prologodinjih koncerata, iako se
mora rei da su potovani visoki standardi
uspostavljeni u ovom polju.
Prve veeri festivala nastupio je pijani
sta Mila Levijev. Ovaj umetnik je, osim
vrhunskog deza Nilijama doneo i veoma
vanu akademsku podrku, i to iz sused
ne Bugarske. Praksa Nivila da didakti
kim sadrajima privur mlade ljude dezu
rezultirala je slanjem nekoliko polaznika
Nivil vorkopa na Letnju muziku akade
miju u Sofiji, kojom rukovodi Levijev. Ovaj
bugarski umetnik svoju karijeru zapoeo
je kao voa big benda nacionalnog radi
ja Bugarske, a nakon godina rada u SAD
doneo je sa sobom u domovinu, pored
imena koje se vezuje za neke od velikana
deza XX veka, kao to su Art Peper, Dejv
Holand, Bili Kobam, i sistem dez kuriku
luma koji se realizuju u formi letnjih kur
seva. Ovakav nain uenja deza u Ame
rici se pokazao veoma efikasnim, imajuu
u vidu specifinost muzike materije u
kojoj nije mogue razdvojiti kompozitor
ski i izvoaki aspekt, a rezultati njegove
primene u naem okruenju bili su vidljivi
na nastupu jednog od polaznika iz Nia,
pijaniste Vladimira Jelenkovia.
Na pozornice Nivila Levijev je doveo
i ika Frimena, saksofonistu koga pozna
vaoci pamte iz bendova Memefis Slima,
Deka Deoneta i Vintona Marsalisa.
Kvartet predvoen ovim kreativnim tan
demom predstavio je izbor numera iz nji
hovih bogatih karijera, donosei moderan
izraz koji, kako e se pokazati do kraja
Nivila, u dananjem svetu deza funkci
onie kao lingua franca.
245
246
Trio brazilskog gitariste Dina Ran

gela, koji pored njega ine Roeiro Sou
za na sedmoianoj gitari i bubnjar Rei
naldo Santijago, takoe je nastupio prve
festivalske veeri. Nasuprot oekivanom
world music, koji se po inerciji oekuje na
Nivilu kada je re o ovakvim sastavima,
brazilski trio izvodi kompozicije koje su
okrenute onom aspektu brazilske tradicije
koji je tokom ezdesetih godina XX veka
izvrio znaajan uticaj na klasini dez.
S tim u vezi, Rangelove i Souzine impro
vizacije obiluju brejkovima i hromatizo
vanom frazeologijom bi-bapa, opisujui
konture harmonskih sledova, iju su spe
cifinu zvunost vanakordskih tonova u
evropsku i ameriku muziku uvodili Vilja
Lobos i, neto kasnije, Antonio obim.
Izostajanje basove deonice u tradicio
nalnom smislu,osveilo je brazilski dez
idiom, oslobaajui ga bremena upravo
one komponente koja je spreavala arti
stiki razmah anra, istiui njegov ple
sni, dakle, sinkretiki karakter. Ovakvom
utisku doprinela je izuz etna produkcija
zvuka, koja je omoguila da se ispranjen
registar basa popuni u melodijskom smi
slu pomacima glasova u najniem registru
akordske pratnje, dok je ritmizacija prepu
tena bas bubnju.
Dez spektakl koji je potom usledio,
britanskog sastava Jive Aces, opovrgao je
sve argumente protiv komercijlnih poten
cijala ovakve muzike. Septet koji izvodi
podanr svinga, nazvan jive, predstavio
je publici u Niu ou sa ikonografijom
holivudskih crno-belih filmova u kojem
su sjedinjeni kabare, akrobacije i virtu
ozno vladanje improvizacijom. Duhovi
tim narativom britanski sastav publiku
vodi kroz pomalo zaboravljene, popularne
muzike anrove muzike tridesetih, etr
desetih i pedesetih godina XX veka.
Od Meckie messer, preko I am just a
gigolo i When you smiling, do lascivnih
skifl napeva anglo-saksonskog proleta
rijata, Jive aces dolaze nosei sve neo

phodne atribute komercijalnog uspeha,
zadravajui pritom kreativni nivo svojih
solistikih nastupa.
Na drugoj veeri Nivila posetiocima
se predstavio jo jedan umetnik sa ivot
nim putem slinim Milu Levijevu. Lazar
Lari Vukovi je, takoe, iz rodne Crne
Gore otiao u SAD i tamo tokom ezde
setih zauz eo znaajnu poziciju u tek nado
lazeem talasu post-bap muziara. Kasniji
tok karijere odveo ga je brojnim drugim
pravcima deza, to je njegov nastup u zre
lim godinama uinilo sintetikim umet
nikim inom u kome se susreu iskustva
savremene istorije, pre svega amerike
muzike. U Niu je nastupio sa pevaicom
Deki Rajan, koja se dez kritici u SAD
nametnula upravo iskoraenjem u hispa
no aspekt tamonje muzike scene, to
je Vukovievom rezimirajuem asketi
zmu u izrazu dalo osveavajui stimulans
drugog od istog. Vukoviev trio pleni
dinamikim valerima kojima gradi svoje
vrsnu paralelnu priu improvizacijama
prvom planu. a Deki Rajan joj dodaje
balans ugodno nebruenom bojom glasa,
ali i intonacijom, usklaujui mantrinu
artikulaciju zvuka i iskriava istupanja iz
njene bonace.
Jedna od zvezda ovogodinjeg Nivila
bio je ameriki gitarista Stenli Dordan,
iji je koncert druge veeri pratio najvei
broj zainteresovanih. Nastup na festivalu
bio je najavljen kao deo njegovog veli
kog povratka na dez scenu, sa koje je
nestao poetkom devedesetih, upamen
kao atrakcija kratkog veka. Naime, Dor
danova specifina tehnika sviranja, koja
sjedinjuje sviranje klavira i gitare, u poje
dinim sluajevima i doslovno, atraktivna
je iroj publici pre svega kao vizuelni, a
tek potom kao zvuni in. Osamdesetih
godina je ovakva pojava bila veliki hit,
delimino i zbog toga to je Dordan na
osoben nain esto izvodio obrade popu
HRONIKA
larnih numera Bitlsa, Dimija Hendriksa

i drugih. Meutim, pored toga, postojala
je tendencija ka znaajnijim kreativnim
uplivima u poet iku ovog autora, u pravcu
bi-bap improvizacije, ije je idiome uinio
moguim na svoj originalan gitaristiki
nain. Budui bez znaajnijih dostignua
na ovom polju i prepoznavanja Dorda
novih isto muzkih potencijala od strane
dez poznavalaca, njegova muzika aktiv
nost je poetkom devedesetih bila zastala,
sve do pojave albuma Stanje prirode iz
2008. godine, kojim se vraa na svetske
pozornice.
Meutim, ini se da Dordan i dalje
robuje svojoj ekscentrinoj tehnici. Nakon
producentskih propusta na poetku,
nastup njegovog trija odvijao se u senci
neobinog virtuoziteta frontmena. Oi
vljavajui staru slavu poznatim pop i dez
numerama, te ponekim fragmentom iz
klasinog stvaralatva, Dordan je izma
mio ovacije dela publike, ali ju je, s dru
ge strane, sve vie udaljavao od ideje da
klie njegovoj muzici, predstavljajui se
kao scenski fenomen, simbol potroa
ke estetike utopije. To je naroito dola
zilo do izraaja u trenucima izvoenja
njegovih kompozicija koje su protekle
gotovo neprimeeno. Naime, Dordan
je u izgradnji svoje umetnike linosti
nesumnjivo najvie istakao njen predsta
vljaki, interpretativni aspekt, ugrauju
i upravo u njega koncept originalnosti.
Na taj nain, on se odvojio od slualaca
u smislu nedodirljivosti, odnosno, kao
onaj iji se nastup gotovo nikako ne moe
kopirati. S druge strane, obezbeujui sebi
ekskluzivnost u podruju posredovanja
svoje muzike, a ne u izgradnji same ideje
umetnikog izraza, komunikacija sa publi
kom je zahtevala naglaenu floskulizaciju
muzikog jezika, takorei, banalizaciju
njegove funkcije kao ulnog predstavljanja
pojma. Tako, Dordan frustrira sluao
ca svojom alijenacijom, pojaavajui taj
efekat izvoenjem muzike koja je postala

delom svakodnevnog ivota ljudi, udalja
vajui je od njih nainom na koji je izvodi.
Samim tim, pokuaji da se u tako izgraen
muziki koncept inkorporira zamisao koja
e ga centrirati ka tonskim odnosima, ini
se, ostaje neispunjeno obeanje utopisti
ke stranputice u koju pojava Stenlija Dor
dana, imanentno, vodi.
Tradiciju deza srednjoevropskih
zemalja predstavio je kvartet Mila Suho
mela, otvarajui tree festivalsko vee.
Slovaki muziari besprekorno vladaju
tradicijom improvizacije, poev od Beni
ja Gudmena, preko legendi bi-bapa, do
akademizma sedamdesetih i osamdese
tih godina. Suhomelova sola su igraena
prema modernistikim idejama celovi
tosti, obuhvatnosti, te balansa smelo
sti i utemeljenosti u normama kanona.
Intenzitet aktivnosti melodijske i ritmi
ke komponente njegovih improvizacija
jeste parametar koji sluaoevu panju
vezuje, moe se rei, getaltistiki. Tran
sfomacije teme kreu se od izdvajanja
jednog subjekta, kao nosioca daljeg toka,
ka sloenoj dramaturgiji u koju se brojni
protagonisti uvode ovako omoguenom
semantizacijom. Frazeologija ve pomi
njanog zajednikog jezika savremenog
deza, u muzici Suhomelovog trija dolazi
do publike sjedinjujui varijacioni princip
hed-korus forme i unekoliko arhretipski
tok odvijanja improvizacije, oslobaaju
i je pritom od potroakog imprerativa
variranog ponavljanja standardizovane
celine. Tako, Suhomel negira eklekticizam
pronalazei nain da sinhronicitet stilova
razliitih vremena uini sredstvom izraza
koji se zasniva na analogiji muzike ideje
i odreenog drutvenog koncenzusa koji
je omoguava.
Da nije vano da li su dolari ili rublje,
ukoliko ih ima dovoljno, uz Gasprom neft,
pokazali su big bend iz Saranska i sakso
fonista Oleg Kirijev. Sa ruba Evrope, ovaj
247
248
sastav je u Ni doneo festivalsko big bend

bljetavilo orkestara Dizija Gilespija i Dju
ka Elingtona. Iako prilino udaljeni od
svetskih dez centara, ruski muziari su
pokazali da u globalnom selu geog rafski
poloaj nije faktor od koga zavisi kvalitet
vladanja sving idiomom. Predvoeni diri
gentom Aleksandrom Kurinom, saranski
dezeri priredili su izuzetan koncert, dok
je korpulentni solista Kirijev potvrdio da
bi-bap i srednjoazijski melizmi jesu deo
jedinstvenog savremenog izraza.
Vie se oekivalo od nastupa domaeg
all stars sastava koji su inili Miko Plavi,
Vasil Hadimanov, Sran Dunki i Lena
Kovaevi. Njihov nastup jeste svojevr
sna atrakcija, to zbog neobinog spoja
harmonike i sintizajzera, to zbog pasti
a folklornih, pop i fanki fragmenata i
dez harmonija. Meutim, Hadimanov
i Dunki su ve uigran duo, u improviza
cionom ali i komercijalnom smislu, dok je
ne naroito inventivno muziciranje Mika
Plavog u ovako zamiljenom sastavu pre
tenciozan i nedovoljno osmiljen eks
periment. Povremene melodije tananog
vokala Kovaevieve odaju utisak suvi
nog lirskog dodatka izuzetno glasnom
bendu, te njena pojava na sceni deluje kao
marketinki stimulans, analogan eksploa
taciji ena u dananjim reklamnim spoto
vima, te vizuelnoj kulturi uopte.
Norveki fri dez sastav Motif i kvartet
Ondreja Stveraeka iz eke predstavili su
na ovogodinjem Nivilu, svako u okviri
ma svoje poetike, kompleksan improvi
zovani sadraj, za koji se, u pogledu ino
vativnosti, smelosti i beskompromisnog
stava, moe rei da predstavlja muziki
vrhunac festivala. Oslonjeni na projekte
metafizikih ideologija deza ezdesetih i
sedamdesetih godina u sluaju Norve
ana na evropske tekovine koje su ostavili
Terje Ripdal i Miroslav Vitous, na primer,
a u sluaju Strevaraeka Koltrejn iz peri
oda albuma Interstelar space oni danas
ostvaruju upravo suprotnost konformi

stikom estetizmu na kome se temelje, kri
tikujui savremene potroake kvazi-plu
ralizme. Tako, tonalna tradicija deza, koja
u zvuku opsluuje komercijalne potrebe za
standardizacijom izraza, u majstorskom
vladanju kanonom, kao u sluaju Suho
mela, Vukovia, Frimena, Levijeva rezul
tira vrhunskim umetnikim artefaktima,
ali ne premauje kriterijume vrednova
nja koji vladaju na tritu deza. S druge
strane Motif i Stveraek se sukubljavaju
sa klasifikacijama i njima uspostavljenim
slualakim navikama, insistirajui upra
vo na momentu spontane improvizacije,
koja se nuno odigrava u podruju dobro
poznatih fraza, ali ija uspenost zavisi
prevashodno od sposobnosti da duhom
aktulnog trenutka prome sve slojeve idi
oma, naposletku, negirajui ga samim tim
inom. Ovi muziari su u Niu to uinili
metamorfozama energinih zvunih masi
va, koji su svoje oblike menjali od klastera
sluajnih sazvuja, do hromatskih arabe
ski u kojima se pojam hromatika otkriva
i u svom tembralnom i u svom visinskom
aspektu, dovodei ove komponetne do
svojih alikvotnih osnova.
Na ove tekovine se nadovezuje i kon
troverzna legenda post-bapa, Tom Harel,
koji se u Niu predstavio sa saksofonistom
Vejnom Eskoferijem, koji je publici poznat
sa nastupa u okviru sastava Mingus dynas
ty 2009. godine. Harelova ekscentrinost
ne ogleda se u izboru ekstremnih muzi
kih sredstava ili ruenja normi, ve upravo
u iznenaujuoj usaglaenosti svih zvu
nih elemenata u toku kompozicije. On se
oslanja na kompleksni tematizam, formal
no veoma stabilan, a harmonski utemeljen
u ideji pan-modalnosti, razvijanoj poev
od ezdesetih godina. Takvo miljenje
dovodi u funkcionalan odnos itave obla
sti tonskih relacija, pre nego tercno sloe
ne strukture, bez obzira na dodate tonove,
hromatske ili dijatonske. Tako, Harelova
HRONIKA
kontrovezna pozicija poiva upravo u spo

sobosti linearnog improvizatora, naime,
trubaa, da prodre u harmonske strukture.
Besprekorna tehnika kojom vlada njegov
kvintet, te sigurnost sa kojom su mlai
muziari ovladali kompleksnim izrazom
vremenog Harela, pruili su publici celo
vit muziki dogaaj, u kome su se susrela
iskustva svedoka vremena koje je prei
vljavalo odlazak bi-bap legendi.
Za razliku od prologodinjeg izdanja,
Nivil je ove godine ispoljio izvesne pro
mene u programskoj koncepciji. Moda
world music je ini se na zalasku, te ovog
avgusta raznolikost nije bila tako nagla
eno nacionalno obojena, a masovnost
nastupa pop zvezda je u znaajnoj meri
prela na stranu dez umetnika. Takoe,
treba pomenuti da su nastupi evropskih
izvoaa u muzikom pogledu bili naj
znaajnija dostignua festivala, uz velika
imena sa dez scene SAD. Niki dez festi
val je i ove godine potvrdio svoj znaaj za

domau muziku kulturu. Poseta gosti
ju iz inostranstva bila je vea nego pret
hodnih godina, to je dodatno uvrstilo
poziciju regionalnog lidera u ovom polju
muzike industrije, pored ve pominja
ne saradnje sa Sofijskim univerzitetom.
U masi letnjih zabava, iji se marketing
po nametljivosti i populizmu poredi sa
predizbornim, Nivil je pokazao da se
ozbiljnou i istrajnou na umetnikom
aspektu letnje kulturne manifestacije
moe izboriti konkurentna pozicija na
domaem, naizgled prezasienom, tritu.
Tako dez festival u Niu zadrava svoju
ekskluzivnu poziciju otvorenog foruma
dez kulture jugoistone Evrope, koji
e se u kalendare umetnika i ljubitelja i
dalje upisivati kao vaan trenutak preseka
savremenih muzikih stremljenja.
Milan Milojkovi
IZLOBE
Vreme je da se
upoznamo*
Osma meunarodna manifestacija vizuel
nih umetnosti, 52. Oktobarski salon, pod
sloganom Vreme je da se upoznamo,
odrana je od 20. oktobra do 4. decembra
u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25.
maj) u Beogradu. Ovogodinji Oktobr
* Osma Meunarodna manifestacija vizu
elnih umetnosti / 52. Oktobarski salon, odran
od 20. oktobra do 4. decembra 2011. godine u
Beogradu.
ski salon bio je posveen svim aspektima

drutvene odgovornosti, to jest sposob
nosti da se odgovori novim izazovima. U
isto vreme, re je o hrabrom i promilje
nom odnosu prema sumornoj slici sve
ta koji nas okruuje, te o traenju novih
puteva, onih teih i jedino znaajnih. U
cilju afirmacije i internacionalnog pozi
ciranja Oktobarskog salona, deo izlobe,
ili tanije, radovi sedam umetnika koje
povezuje isto pitanje do koje mere je
istina otvorena, da li se moe konstruisati,
dekonstruisati ili njome manipulisati
predstavljenjeni su i slovenakoj publici
249
250
od 10. novembra do poetka decembra u

Gradskoj galeriji u Ljubljani pod nazivom
Beyond the truth (Izvan istine).
Za sve one koji nisu bili u mogunosti
da posete beogradsku izlobu, ali i za one
koji usled njene obimnosti nisu uspeli da
je sagledaju u potpunosti, ovo je mogu
nost jo jednog obilaska i podseanja na
neke od sadraja radova koji su bili izlo
eni u enterijeru koji je za ovu priliku
projektovao arhitekta Oren Sagiv.
Iako prikazani umetniki radovi u vidu
performansa, video-instalacija, fotografija
i filma, a koji su nastali metodom simula
cije, eksperimenta i ponovnog odigravanja
dogaaja iz prolosti nisu namenski stvo
reni za ovu priliku, ova izloba najbolje
oslikava ideju kustoskinje Galit Elijat iz
Izraela i Alenge Gregori iz Slovenije, da
se pokrenu i preispitaju teme poslunosti,
neposlunosti i konformizma.
Na samom poetku svoj umetniki
doprinos, koncertom povodom otvara
nja, dao je Damir Avdi muziar iz Tuzle,
poznatiji kao Bosanski psiho. Ovaj
umetnik u svojim tekstovima i u svom
stilu, interpretira ratne i politike doga
aje, traei uzroke i oslikavajui posle
dice. Prva instalacija Rad v2.0, koja se
sastoji od nekoliko elemenata zvuka
koji prenosi metalni ram i neprobojna
staklena ploa i fotoprint oveka s lea
delo je britanske umetnice Imoden
Stidvorti (Imogen Stidworty). Glas starijeg
mukarca koji je bio u ratu na Foklandi
ma preplie se sa glasom mladia koji je
uestvovao u sukobima u Bosni i Iraku i
sa glasom ene jednog ratnog veterana.
Svako od njih prenosi svoje posttraumat
sko iskustvo. Ovim radom umetnica je
elela da pokrene pitanje o sposobnosti
prenoenja iskustava i o funkciji seanja
kako uesnika tako i posmatraa.
U svrhu ispitivanja poslunosti, Rod
Dikinson (Rod Dickinson) iz Bristo
la pokazao je kako izgleda unutranjost
laboratorije u kakvoj je 1960. godine, na

univerzitetu Jejl, Stenli Milgram eksperi
mentisao s pojedincima kako bi proverio
da li e oni ostati posluni i kada se od
njih zahteva da ubiju. Igra se sastojala u
sledeem: zadatak volontera koji je sta
klom bio odvojen od glumca, koji se nala
zio u susednoj prostoriji, bio je da ita
parove rei i puta elektrookove svaki
put kad bi od ispitanika dobijao pogrean
odgovor. Strujni udari bi se poveavali za
15 volti. Oko 65 odsto volontera ovog eks
perimenta bi i pored zapomaganja glumca
iz susedne sobe, u izvravanju obaveze i
potovanju autoriteta ili do te mere da
su skalu okretali do napona od 450 volti
u trenutku kada bi glumac realno ve bio
,,mrtav.
Isti umetnik je predstavio i svoju
video-instalaciju pod nazivom Interna
televizija, koju je nainio u saradnji sa
Stivom Ratonom, i u kojoj se pojavlju
ju dvojica belaca u prigodnoj atmosferi
kako bi odrali konferenciju za tampu,
itajui razne izjave sakupljene iz poli
tikih govora vie dravnika iz perioda
Hladnog rata.
Josi Atia i Itamar Roze (Yossi Atia &
Itamar Rose), umetnici iz Izraela, u svom
kratkom filmu Darduf iz 2008. godine
ispitivali su kakve bi bile reakcije prolazni
ka kada bi stajali naoruani na egipatskoj
granici i kada bi mogli da odlue da li e
pustiti sudanske izbeglice ili ne. Oni su
simulirali fizike granice koje moraju da
se preu kako bi se razumela psiholoka
ogranienja koja postoje u izraelskom jav
nom mnjenju.
eka umetnica Katarina eda, u
nameri da pokae koliko je hrabro ali i
teko da se pojedinac izdvoji od ustaljenih
obiaja veine, da se kao jedinka odvoji od
mase, ili pre, da svaki pojedinac prepozna
sebe u aktivnosti drugoga i doivi oseaj
zajednitva, 2003. godine snimila je kratki
film sa stanovnicima eskog sela Poneto
HRONIKA
vice pod nazivom ,,Tu nema niega. Pre

izvoenja svog eksperimenta, ona je obi
la 115 porodica kako bi ih odobrovoljila
da uestvuju u njemu. Kada su pristali,
podelila im je upitnike u kojima su oni
nabrojali svoje dnevne aktivnosti, a zatim
je od njih zahtevala da ponove sve radnje,
ali istovremeno. Da svi izau u 10 asova i
iste svoje dvorite, ruaju u isto vreme, da
svi u istom trenutku odu na pivo, u etnju
ili vonju biciklom.
Film maarskog umetnika Mikloa
Erharta (Miklos Erhardt) i umetnikog
dua Little Warsaw Brod ludaka iz 2011,
koji je snimljen tako da je nejasno da li je
re o verodostojnom ponavljanju doga
aja ili glumakoj interpretaciji, govori
o pokuaju lokalne vlasti da iseli grupu
anarhista koji su 2001. nakratko zauzeli
zgradu Ex Peterlini, koja je nekoliko godi
na bila naputena, u gradiu Rovereto,.
Video-rad poljskog umetnika Artura
mijevskog (Arthur Zmijewsky), dobit
nika nagrade KCB, pod nazivom Pona
vljanje zapravo je nanovo insceniran i
dokumentovan stanfordski zatvorski eks
periment, koji je 1971. godine izvela grupa
psihologa ovog privatnog kalifornijskog
univerziteta s ciljem da se utvrde obra
sci ponaanja koji nastaju u zatvorskoj
sredini psiholoke i emotivne promene
kod podreenih ili nadreenih pojedina
ca u insceniranim okolnostima, te da se
otkriju mehanizmi koji vladaju tamnom
stranom ljudske prirode. U prvom sluaju
u eksperimentu su uestvovali mentalno i
fiziki zdravi studenti sa univerziteta, koji
su bili podeljeni u dve grupe zatvoreni
ke i straare. Meutim, posle svega est
dana eksperiment je bio prekinut jer je
eskaliralo nasilje: kod straara je dolo do
pojave sadizma prema potinjenim zatvo
renicima, a meu zarobljenicima je dolo
do pobune, verbalnog i fizikog nasilja,
nervnih slomova i torture. I eksperiment
mijevskog je najpre bio prekinut u roku
od dva dana, kada su se akteri (koji su se

dobrovoljno prijavili na oglas u novinama)
u prvom delu sukobili izmeu sebe da bi
se u nastavku snimanja udruili protiv
glaveine zatvora, odnosno samog autora
kao organizatora eksperimenta. I za svoj
drugi socijalni eksperiment, dokumentar
ni film Them (Oni), mijevski je oku
pio dobrovoljce, lanove suprotstavljenih
drutvenih grupa u Poljskoj, ukljuujui
levo krilo socijalista, pobone katolike i
mlade poljske nacionaliste, koje naziva
lanovi nevidljive veine. Najpre je od
svake grupe traio da napravi baner u cilju
promovisanja odanosti svojim idejama,
a onda ih je sakupio unutar ogromnog
naputenog magacinskog prostora i zatra
io od njih da meusobno zamene svoja
obeleja. Oekivano, film se zavrio pre
nego to je izmeu njih dolo do fizikog
obrauna, budui da su svoj bes i mrnju
prema drugaijim ubeenjima izraavali
unitavanjem tuih transparenata. Autor
je ovim filmom eleo da ukae na vanu
ulogu vizuelnog identiteta i snagu vizu
elnog jezika u promovisanju politikih i
ideolokih ideja, a u ijem se oblikova
nju koriste simboli, logotipi i kolektivne
izreke.
Kratka pria iz 2011. godine, bosan
skog umetnika Ibra Hasanovia, jeste
usmeno predanje koje narator pria oku
pljenoj deci. Film poinje kadrom mirnog
pejzaa uz zvuke prirode, da bi se ti isti
zvuci kasnije pretvorili u pretee zvuke
rata, a sam kraj filma okonao crvenom
bojom prolivene krvi i zloina.
Jael Bertana je predstavila svoj pogled
na izraelsko nacionalistiko i patriotsko
drutvo dokumentarnom dvokanalnom
video-zvunom instalacijom ,,Divlje
seme iz 2005. godine. Film je snimljen
na okupiranoj teritoriji u planinskom regi
onu Prat, zsnvn n igri vkuci
Gildv frm, ku smislil grup
mldih izrlskih lvir i ktivist ml
251
252
pr rgrutci u Izrlsk dbrmbn

sng. Glas pevaice koja pripada refor
mistikoj struji u judaizmu prati obe pro
jekcije, od kojih je jedna slika komeanja
izmeu mukaraca i njihovog grevitog
dranja za ruke dok drugi pokuavaju da
ih odvoje, a druga se odnosi na tekst na
engleskom jeziku.
Film ,,Da li nameravate da me laete
iz 2011. godine je rad Miljana Miljanovi
a, mladog bosanskog umetnika sa inom
porunika, koji je svoju umetnost zasno
vao na linom iskustvu, iskustvu deaka
koji je u XX veku odrastao u ratnim uslo
vima, a onda se formirao u razruenoj,
osiromaenoj i etniki podeljenoj zemlji.
Kao oma svom profesoru, Miljanovi
je dokumentovao i simulirao hapenje i
ispitivanje svog mentora Vese Sovilja. Spe
cijalna policija hapsi mukarca u kafeu, a
zatim ga pod nadzorom helihoptera u lisi
cama odvodi u policijsku stanicu gde ga
prinuuje da daje odgovore na 26 pitanja.
Gledaoci upoznaju njegov ivot sluajui
ga, a na momente imaju uvid i u krivulju
koju ispisuje detektor lai.
Umetniki zapis dogaaja koji jo ivi
u sarajevskom umetniku Neboji eriu
obi, izveden je u vidu makete koju je
izradio posle vie od deset godina od zavr
etka rata, kada je nadreenima predloio
da rovove na ratitu iskopaju u kompozi
ciji Mondrijanove slike Broadway Boogie
Woogie.
Iza troja vrata, tri ok galerije Art kli
nike, grupe koja je zasnovana na ideji da
umetnost moe da lei i menja svet, nala
zila se prolost dokumentacija u nume
risanim kutijama, crni zid sadanjosti
nezavreni projekti i beli zid budunosti,
otvoren za nove projekte u nadi da e
se oni uskoro realizovati. Ista umetnika
grupa je tokom manifestacije uestvova
la i u akciji Prelazimo prag zajedno sa
organizacijom ene u crnom. Njihov
in, posveen srebrenikim rtvama, koji
simboliki podsea da pravo na ivot i

dostojanstvo rtava, zavisi od naeg sea
nja i uvaavanja, a sam in prelaska preko
praga koji je postavljen na Kosanievom
vencu predstavlja put u novi ivot, dokaz
da su pobedili strah od statinosti i uta
nje o zloinu, i tako hrabro suoeni stupili
u teku stvarnost.
Video-rad Katarine Zdjelar Act I i Act
II iz 2010. godine sastoji se iz dva dela.
Prvi pokazuje proces ispitivanja kroz koji
su proli azilant i oficir imigrant u pri
sustvu simultanog prevodioca. Protago
nisti su zapravo osobe koje zajedno rade
u agenciji koja prua usluge za vojne i
imigracione organizacije, a igraju uloge
izbeglica sa prostora Bosne i Hercegovine
koji ive u Holandiji. Pria je fikcional
na i improvizovana, budui da nije re o
profesionalnim glumcima. Oni se emotiv
no udubljuju u likove stvarajui priu. U
delu Act II srpski imigrant iz prvog dela
se ponovo pojavljuje. Ohrabren prethod
nom ulogom, on eli da postane filmski
glumac. Snimljen u praznom filmskom
studiju, video otkriva glas protagoniste
s kamerom koja je uglavnom fokusirana
na prazan prostor pored njega, ne zna
jui da li je monolog zapravo pria koja
treba da se odigra ili se odnosi na auto
biog rafske podatke snimljenog, to jest na
pokuaj pojedinca da se oslobodi od date
strukture.
Ispitujui aspekte u razvoju kolek
tivnog seanja i nalazei razliite naine
na koje se ta seanja mogu predstaviti,
argentinska grupa Etcetera ponudila je
na uvid arhivsku grau o traumatinim
dogaajima vojne diktature u Argentini
unutar sudnice, koja je projektovana za
ovu priliku.
Kako bi ukazali na probleme obrazo
vanja u Sloveniji, odnosno na zatvaranje
oiju pred injenicom da u drutvu posto
je i istopolni brakovi, Vuk osi i Irena
Vele (Irena Welle) su svojim edukativnim
HRONIKA
plakatom sa hronologijom i dokumen

tacijom projekta Kuhinjska revolucija
istakli da je preutkivanje, ignorisanje,
povrno informisanje uenika zapravo
krenje ljudskih prava, preuzevi na sebe
obavezu edukatora. Dodue, projekat su
najpre izveli u svojoj kui, budui da za
njegovo zvanino izvoenje pred brojnim
uenicima unutar slovenakog obrazov
nog sistema nije bilo mesta.
Haled Darar (Khaled Jarrar) svojim
fotografijama i video-radom Posluni
vojnik, snimljenim 2011. godine, ispituje
odnos snaga izmeu fotografa i predmeta
njegovih fotografija. Fotograf je u ovom
procesu oficir koji prati svoje podreene
na putu od civila do vojnika. Slike pokazu
ju kako se menja fizionomija fotografisa
nog kada se susretne s drugaijim pogle
dom na svet, obavezom i odgovornou.
Instalacija iz tri segmenta Vrednost je
ovde, Umetnost u likvidaciji i Indeksi
bogatstva rad je umetnike i medijske
istraivake grupe Urtica, koju su jo
1999. godine osnovali Violeta Vojvodi i
Eduard Bala.
Akram Zaatari svojim video-radom
pod nazivom Mrtva priroda zabeleio
je trenutak pripreme kada stariji mukarac
odlazi u vojnu akciju, a mlai odluuje
da ostane.
Bavei se pitanjima kolektivne krivice i
razliitih vidova zloina protiv ovenosti,
Milica Tomi ih godinama belei, arhivira
i komentarie. Njen rad Kontejner Foto
grafija drugim sredstvima i Indeks perma
nentnog rata je rekonstrukcija istinitog
dogaaja. Osnovna ideja ove rekonstruk
cije bila je da se stvori nepostojea slika
zloina, kroz ponavljanje ina pucanja u
prazan teretni kontejner, u Austriji, Srbiji,
Italiji i Jermeniji. A ovaj dogaaj se stvar
no odigrao na severu Avganistana 2001.
godine, kada su pripadnici Severne alijan
se pucali na teretne kontejnere u kojima
su bili ratni zarobljenici talibani, koji su
u nedostatku vode, hrane i ventilacionih

otvora bespomono molili da bi doli do
vazduha.
U okviru Oktobarskog salona prikazan
je i 81-minutni film reditelja Avija Mogra
bija (Avi Mograbi) pod nazivom Z32. U
filmu se govori o bivem vojniku elitne
jedinice Izraelskih odbrambenih snaga i
njegovom patriotizmu, kao i o oseanju i
priznanju krivice zbog uinjenog zlodela,
te o njegovoj molbi za oprotaj. Slian je i
njegov film Avenge but One Of My Two
Eyes (Kazna za jedno oko), u kojem je
autor predstavio komplikovanu, nasilnu i
samoubilaku realnost Izraela.
Amir Jaciv (Amir Yatziv) simulirao je
urbanu arapsku sredinu, osmislivi arhi
tektonski plan za Detroit teren za obu
ku Izraelskih odbrambenih snaga u blizini
Zelima na jugu zemlje. Svoje reenje je
pokazao mnogim planerima s namerom
da ga analiziraju, ali gotovo niko od njih
nije pokazao vee oduevljenje, iako niko
me u startu nije bilo jasno da je zapravo
re o simulaciji koja ima za cilj da pripre
mi borce za bolju konfrontaciju u realnom
vremenu kako bi se izbegao faktor izne
naenja sa kojim bi se eventualno susreli
u stvarnoj borbi.
Rahida Ramujki, druga dobitnica
nagrade 52. Oktobarskog salona, izloila je
tridesetak verzija udbenika istorije sada
njih drava, koje su nekada bile u sastavu
jedne zemlje Jugoslavije, postavljenih
unutar prostorije nalik uionici, u kojoj
su se tokom trajanja salona odvijale i radi
onice. Ovim inom autorka je ponudila
na uvid razliite interpretacije istorijskih
injenica koje su nekada bile zajednike i
nisu se dovodile u pitanje.
Crno-beli strip-roman Dve izlobe u
umetnosti i politici jeste putopis Darinke
Pop Miti kroz umetnike prakse u perio
du od 1993. do 1997. godine, est izlobi
kao inventar istorije i line subjektivizaci
je, za umetnicu vanih izlobi u prouava
253
254
nju lokalne istorije umetnosti. Kao prvu,

autorka navodi izlobu Privatno Javno
iz 1993. godine, zatim projekat umetnike
grupe Led Art Zamrznuta umetnost, koji
se odvijao na ulicama grada marta meseca
iste godine, potom izlobu o Nikoli Tesli
Umetnost, Svetlost, Energija u Muzeju
savremene umetnosti u Beogradu 1994.
godine, i kao poslednje tri Eksibicija
nacionalnog pomirenja (ta je Kemp?) u
Legatu Rodoljuba olovia i Milice Zori
iz 1994. godine, Trijumfalistika izloba
srbijanske umetnike desnice, koja je
ponuena javnosti u Muzeju savremene
umetnosti u Beogradu 1994. pod nazi
vom Balkanski istonici srpskog slikar
stva u XX veku i kao poslednju, Druga
godinja izloba Centra za savremenu
umetnost, koja prema miljenju autorke
zatvara devedesete iako i dalje jednom
nogom stoji u toj krnjoj deceniji.
Pred sam kraj obilaska posetioci su
mogli da pogledaju i ponovljenu postavku
izlobe slovenake grupe IRWIN, Povra
tak u SAD iz 1984. godine. Izloba je
nastala kao reakcija na tadanju kulturnu
(ne)politiku koja je za ovu priliku donela i
nove informacije vezane za njihovu aktiv
nost, ponovo otvorivi pitanje kulturne
politike u dravama na prostoru nekada
nje Jugoslavije.
Zatim je tu i umetniko delo Plaam
struju, koje je u stvari replika nadgrobne
mermerne ploe sa groba Josipa Broza
Tita, koje ujedno ima i funkciju grejnog
tela nalik vedskim ploama. Rad hrvat
skog umetnika Nemanje Cvijanovia, koji,
bavei se kolektivnim seanjem na meta
forian nain govori o podgrevanju isto
rije, na stvari koje ne treba zaboraviti jer
su deo nae zajednike istorije.
I na samom kraju, votana skulptura
mukarca u prirodnoj veliini, kome curi
krv iz nosa. Belgijski umetnik Jan Fabr je
od elika, poliuretanske pene, silikona,
ljudske kose, stakla, odee i boje stvorio
ovu skulpturu jo 2007. godine, nazvavi

je Let myself drain. Za umetnika je ova
skulptura njegov alter ego. On je muenik,
poraeni umetnik, anonimus u odnosu
na stare majstore koji smatra da nikad
nee doiveti njihovu slavu. Za ovu izlo
bu skulptura je dobila novo znaenje i
postavljena je ispred slike Portret oveka
sa fesom Jovana Popovia iz 1845. godi
ne, koja je za ovu priliku pozajmljena iz
Narodnog muzeja, ime se otvaraju alu
zije na nereena pitanja kulturne politike
Srbije, na injenicu koja moe svima da se
dogodi u pokuaju da se ,,zatre elei da
upoznaju svoju i svetsku kulturnu bati
nu. Fabr je Muzeju poklonio i svoj drugi
rad, ija je prva verzija nastala jo 1983.
godine, a sastoji se od engleskog natpisa
koji je plavim bi mastilom izveden na
bezolovnom kristalnom staklu i u prevodi
glasi Sam svoj pokret (I am a one man
movement).
Kao pratei program Oktobarskog
salona, u okviru Kratkog kursa istori
je miljenja u Jugoslaviji u organizaciji
Uitelj neznalica i njegovi komiteti, a u
saradnji sa ,,Centrom za kulturnu dekon
taminaciju voene su viednevne disku
suje u traenju odgovora na pitanje da li
je bilo miljenja u socijalizmu? Moderator,
filozof i psihoanalitiar Branimir Stojano
vi je, analizirajui desetak dela, uz aktiv
no uee publike, pokazao da je miljenja
ipak bilo, da je ono postojalo uprkos uvre
enom verovanju o njegovom nepostoja
nju i nemogunosti da se iskae s obzi
rom na tada postojeu zakonsku zabranu
i krivini progon govora, a samim tim i
miljenja kao neodvojivog para. Prema
reima Stojanovia, prvi govorei subjekt
se pojavio u filozofskoj knjizi Milana Kan
grge iz 1960. godine pod nazivom Eti
ki problem u delu Karla Marksa, tanije
u prvom pasusu uvoda, gde autor pie
teza ove knjige je da itav marksizam koji
pokuava da napie marksistiku etiku
HRONIKA
pada ispod nivoa Marksovog nauma i da

ostaje unutar horizonta graanske poli
tike poto nedostatak etike nije greka u
Marksovoj filozofiji nego prazno mesto na
kojem tek treba da se pojavi subjekt.
Prirodna potreba miljenja da progo
vori javlja se i u delu Vanje Sutlia Bit i
suvremenost iz 1967. godine, u kojem
autor kroz uvoenje kategorije savreme
nosti daje jednu novu dimenziju problemu
subjekta i subjektivacije subjekt je ili sam
sebi savremen ili nije subjekt, odnosno u
konstitutivnoj nemogunosti da bude sam
sebi savremen postaje subjekt.
Velika panja bila je posveena ivo
tu i radu nedavno preminulog Radomira
Konstantinovia, srpskog filozofa, kao i
njegovoj knjizi Filosofija palanke, koja je
pre svog prvog tampanja 1969. godine
emitovana na Treem programu Radio
Beograda, s kojim je Konstantinovi
godinama saraivao. Kako bismo izbegli
tumaenja ve napisanog, budui da je
ono sasvim jasno, iako je od pojedinaca i
grupa ono vulgarizovano, pogreno tuma
eno i javno napadano, preneemo samo
jedan pasus Konstantinovieve knjige u
kojoj pie: U svetu palanke, vanije je
dobro se drati ustaljenog obiaja nego
biti linost. Mentalni abloni palanakog
stila, koji se nameu i stvarnosti i stvara
latvu, nesaglasni su i sa zakonima mate
i sa principima stvaranja. Zato je logika
palanakog pragmatizma, u stvari, logika
nasilja. Zbog nastojanja da se obezbedi
izvesnost, palanaki pragmatizam je opu
stoio naela upitnosti i sumnje. Zato iz
takvog pragmatizma nastaje zatvorenost
horizonta prema svemu to jo nije a to
bi moglo da bude. To je dugo putovanje
u nita.
Ponovo su iitavane Polemike i
pisma Oskara Davia, koji je bio prijatelj
i istomiljenik Radomira Konstantinovia,
a koji je slino indirektno-direktno izop
ten zbog javnog istupanja i neslaganja sa
establimentom, upozoravajui na dolaze

e krvoprolie. Kao i delo Zgodovina in
nazavedno iz 1982. godine slovenakog
filozofa Slavoja ieka, na koga je u najve
oj meri uticala filozofija Hegela, Marksa
i Lakana, a za koga B. Stojanovi kae da
je najradikalniji kritiar staljinizma, kao i
knjiga Beseda, besedo iz 1984 godine, iji
je autor Rastko Monik.
Na istom mestu, u prostorijama
CKD-a, kao pratei program manifestaci
je, Noa Treister je organizovala okrugli sto
o problemu nepostojanja zakonskih akata
o ratu i pitanja kako ovaj nain preutki
vanja utie na svakodnevni ivot ljudi,
uputivi poziv Vladi i nevladinim telima
da zauzmu stav pred ovim pitanjima i
ljudima. Pored brojnih drugih diskusija
formirana je i radna grupa sastavljena
od ratnih veterana, antiratnih aktivista,
trauma eksperata, koji su govorili o dru
tvenim, politikim i linim posledicama
rata, uputivi i ovaj put poziv Vladi da
oruane sukobe iz devedesetih zvanino
proglase ratom.
U okviru istog programa Razmicanje
Imenuj to ratom odvijale su se serije raz
govora posveene aktivizmu, umetnosti i
politici u umetnosti. Radni naslov Biti
radnik danas sa podnaslovima raznih
diskusija odnosio se na temu radnikog
iskustva u samoorganizovanju tokom
protesta i u upravljanju fabrikama, kao
i na odnose izmeu radnika i razliitih
dravnih organa. Dosta panje je bilo
posveeno i studentskom iskustvu kao
obrazovnom iskustvu, samoorganizaciji
tokom studentskih protesta i studentskom
ueu u upravljanju fakultetima i univer
zitetima.
Uoivi realne, egzistencijalne pro
bleme kulturnih radnika, a polazei od
sopstvenog iskustva Konteks kolektiv
je u okviru salona, u prostorijama mesne
zajednice Studenstkog grada, organizo
vao dvodnevni seminar pod nazivom Od
255
256
kreativnog rada do kreativnog grada, gde

su svoja predavanja odrali Primo Kra
ovec, Bojana Pikur, Lidija Radojevi i
Ana Vilenica. Pitanja kojima su se bavili
odnosila su se na radne i ivotne uslo
ve svih inilaca ovog vanog drutvenog
segmenta. Koliko je nedefinisanih uslo
va i ugovora izmeu radnika i kulturnih
institucija prisutno, (koji, s obzirom na to
da nisu pravno definisani i garantovani, u
takvim okolnostima postavljaju radnika
u situaciju da je primoran da pristane da
bude manipulisan ako eli da uestvuje,
a samim tim i fiziki opstane, da se on
ucenjuje, a njegov rad eksploatie), zatim
koliko su pojedinci koji imaju ne samo
ljudsko ve i zakonsko pravo da uestvuju
u javnom ivotu marginalizovani, a njihov
rad cenzurisan ili su prinueni na samo
cenzuru ukoliko im stavovi nisu u skladu
sa nepisanim utvrenim pravilima, samo
su neka od pitanja koja su ovom prilikom
bila postavljena. Ukidanje nepoeljnih
kulturnih institucija, zatim netransparent
na redistribucija budeta i koncentracija
moi politikih partija, kao i nove forme

eksploatacije rada u polju kulture takoe
su uoene pojave koje su bile povod za
predavanja i javne diskusije.
Pokuano je da se glavne teme Okto
barskog salona sagledaju i kroz metaforu
hipnoze, za ta se pobrinuo Festival autor
skog filma birajui ostvarenja Hikoka,
Bunjuela, Bergmana, Hercoga, Larsa fon
Trira ili Makavejeva filmove u kojima se
doslovno pojavljuju motivi hipnoze. Ovde
smo pomenuli samo neke od sadraja i
naveli neka od imena brojnih uesnika
koji su svoje aktivnosti plasirali i u pro
storijama Kulturnog centra Grad, Salonu
Muzeja savremene umetnosti, Dvora
ni Kulturnog centra Beograda, Galeriji
Ozone, podseajui itaoce da je ova
manifestacija imala humanitarni karakter,
budui da je sav novac od prodatih ula
znica doniran akciji Bitka za bebe, koja
je organizovana s ciljem da se obezbedi
dovoljan broj inkubatora za prevremeno
roenu decu.
Dolores Stanojevi
HRONIKA
KNJIGE
DRAMA ZASNIVANJA I
PITANJE POSTOJANJA
SRPSKE FILOZOFIJE*
Knjiga Zdravka Kuinara, Srpsko filozof
sko drutvo, bavi se postojanjem tri srpska
filozofska drutva: Arerovim Filosofskopedagogokim drutvom iz 1898, Srp
skim filosofskim drutvom Petronijevia
(19381947) i napokon Nedeljkovievim
Srpskim filozofskim drutvom (1951
1953), do doba njegove konsolidacije u
vreme Veljka Ribara (19531956). Drugi
period, koji bi se, uslovno, mogao nazva
ti periodom kontinuiranog instituciona
lizovanja, ostavljen je za drugu knjigu.
Dramom zasnivanja nazivamo jednu od
najvanijih tema ove knjige, a to je sprem
nost da se filozofsko drutvo instrumen
talizuje, ime se, zapravo, onemoguava
samo zasnivanje. Kompleks problema
koncentrisanih u pitanju da li posto
ji srpska filozofija, tesno je povezan sa
dramom zasnivanja kao i sa tipom filozo
fije koja se u nekom drutvu neguje.
Zdravko Kuinar je buntovnim i
pomodarskim generacijama studenata
Odseka za filozofiju Filozofskog fakulte
ta Univerziteta u Beogradu preneo ideju
o znaaju kontinuiranog filozofskog rada,
to je sredinom osamdesetih godina XX
veka izazivalo uenje ili upadljivo nera
zumevanje. U naoj kulturi, svaka genera
cija polazi od nekog svog poetka, pomo
darski zrcalei raspoloive ideje. Autor se
nalazi unutar same teme, on nije, kako
sam nalazi, nepristrasan posmatra (uve
* Zdravko Kuinar, Srpsko filozofsko drutvo:
Kratka istorija, knjiga I, Slubeni glasnik i Srpsko
filozofsko drutvo, Beograd 2011.
257
renje o vlastitoj nepristrasnosti je poseban

oblik pristrasnosti), nego aktivni uesnik
institucionalizovanog filozofskog ivota,
ije e napore budue generacije ocenjivati
prema meri vlastite filozofske opredelje
nosti. Unutranje svedoanstvo je ponekad
vrednije od sistematinog istraivanja, jer
mi ne posedujemo duhovno naslee, nego
smo, naprotiv, istorijski nastali.
Zato je knjiga Srpsko filozofsko dru
tvo tako vana? Mi, nastavnici filozofije,
jesmo deca drame zasnivanja i svako
kritiko promiljanje tradicije, doprino
si naem radikalnom samorazumevanju.
Kada se pitamo, pitamo se unutrag ta
se pod filozofijom htelo (Huserl). Tako
dovodimo na svakodnevni zadatak iz
samorazumljivosti pred pitanje o nje
govom vaenju. Vlastiti duhovni zada
tak zadobijamo, smatra Huserl, samo na
osnovu kritikog razum
evanja ukupno
sti istorije, ije jedinstvo, isprva mrano,
dospeva do sve jasnijih uvida. Zato doku
menti i injenice imaju dvorstruku teinu.
Ispitivanje zasnivanja moderne filozofi
je u Srbiji u institucionalnom obliku filo
zofskog drutva istovremeno je, ponov
no zasnivanje i metamorfoza grkog
zasnivanja, tim pre to posledice drame
zasnivanje nosimo sa sobom i unosimo
u savremeni istitucionalni ivot. Ukoliko
je tana Huserlova misao da ispitivanje
zasnivanja vodi ka rasvetljavanju naina
novih pokuaja ostvarivanja i nunosti da
se oni, kada se ne ostvare, svaki put razja
njavaju, poboljavaju ili radikalno preo
blikuju, onda knjiga Zdravka Kuinara iz
dokumentaristikog nivoa prelazi u jedno
znatno angaovaniju dimenziju.
Knjiga je rezultat istraivanja iza koga
stoji jedna filozofska koncepcija i njen
pojmovni aparat. Autor osvetljava manje
258
poznate injenice vezane za na filozofski

ivot, dramu institucionalizovanja, zatim
za njen razvoj podreen dominantnim
linostima i njihovim filozofskim opre
deljenjima. Pojam koji u najveoj meri
uslovljava dokumentaristiki pristup je
srpska filozofija. Autor ga koristi u smi
slu koji je dao Slobodan unji u knji
zi Istorija srpske filozofije (2009). Izraz
srpska filozofija ne podrazumeva srpsku
nacionalnu filozofiju, s krajnje osobenom
tradicijom i posebnim izvorima, temati
kom, autohtonim pojmovnim jezikom i
posebnim nainom reavanja filozofskih
pitanja. Naprotiv, srpska filozofija se u
svakoj svojoj fazi pojavljivala kao odsjaj
grko-evropske filozofske tradicije. Srp
ski filozofi nisu bili izraz srpske kultu
re i srpskog duha, nego autorefleksivni i
autokritiki izdanci; veliina nacionalne
filozofije meri se stupnjem do koga je ona
uspela da kritiki preradi iskustvo vlastite
sredine i naroda, pri emu je nacionalni
duh krajnje dinamiki inalac. Meutim,
mogu se pronai argumenti i za drugaija
uverenja, npr. ona Milana Kovaevia, da
je potreban raskid sa filozofijom sunco
kreta da bi se filozofija iznutra konsti
tuisala i izala na svetsku scenu, ostvarivi
univerzalnost iskaza obrnutim putem a
ne onim kojim je do sada ila. To je, uosta
lom, uspelo filozofijama koje se die epi
tetom svetske. Dodue, stanovite koje
prihvata Zdravko Kuinar u odnosu na
nau filozofsku prolost znatno je pri
merenije, jer se onaj odsjaj objektivirao u
etiri karakteristina zasnivanja, kao to
to izraava naslov jednog njegovog preda
vanja: Srpsko filozofsko drutvo Srpska
filozofska drutva?, povodom godinjica
osnivanja (1898193819512008) .
Filozofsko naslee, odnosno drama
instituicionalizovanja, postaje tako filo
zofski problem, jer ono se vodi pitanjima
o mogunostima saznanja i promiljanja
naeg duhovnog naslea. Re je o obe
strane savremeni istraiva, koji sebe

stavlja u zagrade negovanjem svesti da
to nije mogue, i predmet, odnosno
pitanje: Zato je zasnivanje zakazalo?
Rezultat se nazire u samim pitanjima
koja se odnose na smisao institucional
nog delovanja filozofskog drutva. Dok se
i kroz istoriju drugih drutava (lekarskog,
advokatskog) prelama istorija naroda u
kome oni postoje, filozofsko drutvo ima
jedan problem vie koji prizlazi iz spe
cifnog predmeta same filozofije. Kako
je to zgodno formulisano, premda nije
sasvim istinito, filozofija je slina prog
nanom monarhu, kralju bez zemlje, koji
troi svoj vek na dokazivanje vlastite legi
timnosti. Kao uvek, u filozofiji je problem
filozofija sama, odnosno nain bavljenja
njome. Tu problemsku dimenziji druga
strukovna drutva nemaju jer je njihovo
polje delovanja samorazumljivo. U tom
smislu se i naa filozofska drutva razli
kuju. U prvom je uticajna ideja herbar
tovske pedagogije, u drugom diskusija i
problematizacija istih filozofskih tema,
a u treem, traganje za nainom angao
vanosti filozofije u poduhvatu promene
sveta. Meutim, neto je tu ostalo isto to
ini kontinuitet u pokuajima ili drami
zasnivanja, a to je spremnost da se dru
tvo potini ambicijama pojedinca, nalazi
Zdravko Kuinar.
Zdravko Kuinar veruje da je filozofi
ranje individualni in, delo pojedinca, ali
je u vezi sa zajednicom, sa ustanovama
u kojima deluje i u kojima se odvijaju
filozofsko obrazovanje i filozofski ivot.
Posluimo se analogijom: ako je filozo
fija u Hegelovoj terminologiji apsolutni
duh, institucionaliovani oblik filozofskog
ivota u dravi pripadao bi objektivnom
duhu, u kome ivot posebnih slobod
nomisleih jedinki dolazi do svoje obi
ajnosti ili umnih navika. Tu filozofi
izlaze iz bespotedne borbe za sinekure i
uhlebija, nalazei se u sferi solidarnosti,
HRONIKA
kao to iz polja konkurencije patenata

uma prelaze u sferu zajednikog inte
resa, uz mogunost, ne manje vanu, da
zadovoljimo svoju sujetu, predstavivi sebi
da neto znaimo. Zasnivanje postaje
neuspeno usled odsustva mogunosti
prelaska (posluimo se jo malo hegelov
skom terminologijom) iz subjektivnog u
objektivni duh. Uzbudljiva istorija Srp
skog filozofskog drutva dalje poprima
oblike drame zasnivanja institucionalnog
ivota filozofije u naoj kulturi.
U vreme stvaranja naeg prvog filo
zofskog drutva, pie Kuinar, nemaka
filozofija je najsnanije uticala na razvitak
filozofije u Srbiji. Krajem XIX veka na
scenu je stupila grupa filozofski obrazo
vanih mladih ljudi koji su stekli solid
no obrazovanje i nemake doktorate iz
filozofije: Ljubomir Nedi (1884), Milan
evi (1888), Milivoje Jovanovi (1896),
Maks Arer (1896) i Branislav Petroni
jevi (1897). U Beogradu je osnovano
Filosofsko pedagoko drutvo iji je prvi
predsednik bio dr Maks Arer. Po uzoru na
sredinu u kojoj su se kolovali, pie Kui
nar, poeli su da proiruju krug institucija
u kojima je mogao da se razvija filozofski
ivot, uvereni da postoje uslovi za stva
ranje prvog filozofskog drutva i aso
pisa. Kratkotrajna saradnja omoguila je
da, pored Velike kole, nastanu struno
drutvo i asopis: Meutim, borba oko
mesta na Velikoj koli zaotrila je rival
stva tako da je ono to je postignuto jo
bre uniteno. Taj zao duh odrava se na
naoj filozofskoj sceni u svim periodi
ma nae kulturne istorije, spreava bri
napredak nae filozofije i ostaje njeno
trajno obeleje do danas (str. 16). Zdrav
ko Kuinar njihov napor ocenjuje kao
znaajan, celovit i promiljen poduhvat
koji se javio nakon neobinog, pionir
skog pokuaja Mihaila Hristifora Ristia,
doktora filozofije i profesora Velike gim
nazije u Sremskim Karlovcima. Risti je
nastojao da stvori filozofski asopis koji bi

okupljao uene ljude iz Austrije i Knee
vine Srbije. Njegov je projekat osuen na
neuspeh zbog nedostatka prenumeranata,
odnosno usled ravnodunosti svetenstva
i profesora Velike kole u Beogradu. Kui
nar nalazi da je delovanje Ristia promi
ljeno i odmereno, ali, moemo dodati, u
pogreno vreme i na pogrenom mestu:
Ako je i bilo kolebanja oko toga kako ne
podlei popularnoj filozofiji, a delovati
primereno potrebama i mogunostima
italaca, Risti se nije kolebao u uvere
nju da uena drutva nisu tu, da nauku
popularizuju, ve u sistemu odre, usa
vre, u veu sledstvenost dovode i stanje
pokau, u kojem se sada nahodi (str. 38).
Ideju o formiranju filozofskog asopisa
Mnemosine (naziv najstarije muze, maj
ke svih muza, odnosno mati nauka)
podrao je i patrijarh Rajai, jer se ona
podudarala sa njegovim nastojanjem da u
Karlovcima otvori Univerzitet. Meutim,
Karlovci vie nisu bili ni ekonomsko ni
politiko, a jo manje obrazovno sredite
srpskog naroda.
Zdravko Kuinar pretpostavlja da je
osnivanje nacionalnog filozofskog dru
tva izazvalo delovanje velikog meuna
rodnog filozofskog drutva Philosophia,
koje je u Beogradu osnovao Artur Libert,
nakon to je kao Jevrejin otputen sa Ber
linskog univerziteta. Ovaj nenadmani
organizator filozofskog ivota uinio je
Beograd, za jedno kratko vreme, svetskom
prestonicom filozofije. Libert je osim dru
tva pokrenuo i istoimeni asopis u kome
je objavljen jedan od najuticajnijih spi
sa toga vremena Kriza evropskih nauka
Edmunda Huserla. Drutvo je okupilo oko
600 lanova ili saradnika meu kojima se
nalaze i naznamenitija imena toga vre
mena (Huserl, Kasirer, Buber, Levit, Fink,
Landgrebe, Plesner, Ingarden, Berajev,
Tilih, Utic, Desoar, Robinson, Grinvud),
kao i znaajne linosti nae intelektualne
259
260
elite (Petronijevi, Slobodan Jovanovi,

Andri, Vinaver). Predoseajui opasnost,
ali i usled pritisaka, Libert naputa nau
zemlju, darujui nam i nadahnutu Filoso
fiju nastave, u prevodu Kajice Milovanova.
Istovremeno, njegov angaman je naim
filozofima koji se pozivaju na nezaintere
sovanost za filozofiju odrao lekciju. Samo
na listi Radivoja Vrhovca, direktora Kar
lovake gimnazije, devetoro je zaintereso
vanih za Libertov asopis.
Na inicijativu Branislava Petronije
via, 1938. godine osnovano je Srpsko
filozofsko drutvo, iji je predsednik bio
profesor filozofije prava Toma ivanovi,
dok je njime stvarno rukovodio Petroni
jevi. Drutvo je svoju ulogu videlo pre
svega u teorijskom radu i u diskusijama
o filozofskim problemima, a nije poka
zivalo znatnije interesovanje za pomo
nastavnicima filozofije u srednjim kola
ma i popularizaciju filozofije. Petronijevi
je drutvo potinio vlastitim ambicijama,
nalazi Zdravko Kuinar.
I osnivanje treeg Srpskog filozofskog
drutva obeleava odsjaj jednog pravca
evropske filozofije, ali i slina, za nas
karakteristina, sudbina. Duan Nedelj
kovi pokuao je da brzo osposobi nove
nastavnike, stvori svoju kolu i osigura
svoj uticaj na Univerzitetu i u Filozof
skom drutvu. Posleratni period obeleava
i specifian odnos prema prethodnici
ma: Upozorava se da u buroaskom filo
zofu-idealisti ne sme da se gleda kolega
po profesiji, ve klasni neprijatelj (str.
55). Meutim, tree filozofsko drutvu
karakterie i nastojanje da se filozofski
ivot suoi sa svojim svetsko-istorijskim
odgovornostima, ma koliko se, upozora
va Kuinar, ti pokuaji srozavali na nivo
dnevno-politikog angamana: Cela dalja
istorija Srpskog filozofskog drutva bie
istorija iskuavanja prirode javne, idejne,
prosvetiteljske, drutvene angaovanosti
filozofije i njenih pokuaja da prevazi
e puka struna i nastavna pitanja jedne

kolske discipline. Uspenost ili promaaji
Drutva u tom pogledu bie osnova za
procenjivanje njegovih stvarnih dometa u
dosadanjem, skoro est decenija dugom
delovanju (str. 59). U problemu zasniva
nja filozofskog drutva postoje dve bliske
dimenzije. Prva se sastoji u pitanju pre
vazilaenja usko akademskog karaktera
filozofije i odgovoru na pitanje smisla
postojanja filozofije unutar jedne kultu
re, to je u najtenjoj vezi sa odgovorom
na pitanje postoji li srpska filozofija, a
druga dimenzija nije nita manje vana, i
sastoji se u pitanju kako spasiti filozofsko
drutvo od samih filozofa?
Odnos dominantnih linosti prema
institucionalizovanju filozofskog drutva
ini upadljivo je obeleje kontinuiranog
diskontinuiteta. Re je o opasnosti da
se filozofsko drutvo upregne u proje
kat vlastite afirmacije, umesto da se raz
vijaju aktivnosti koje e biti od koristi
svim lanovima koji afirmiu filozofiju u
medijima, nastavi, umetnosti i sl. Prema
uvidu Vladimira Dvornikovia starom
skoro itav vek, ono to institucionalizo
vani oblik rada obezbeuje to je upravo
ono to nama nedostaje organizacija i
tehnika rada, negovanje radne savesti i
dunosti, viegeneracijska koncentracija
i istrajnost, borba protiv diletantizma i
povrnog enciklopedizma. Naprotiv, nala
zi Dvornikovi, naa drutva podravaju
i favorizuju, neobuzdanu subjektivnost
nad strpljivim i kontinuiranim radom
pojedinca. Zadatak Srpskog filozofskog
drutva mora biti koncentrisan na filo
zofiju, odnosno na njen ivot u jednoj
odreenoj kulturi, shodno posebnim pro
blemima koji se tu nahode. ini se da ono
to je Hartman jednom prilikom rekao
za umetnost moe da se odnosi i na filo
zofiju: ona najvie slui i vanfilozofskim
ciljevima, paradoksalno, onda kada slui
samoj sebi.
HRONIKA
Iz programa i ideja filozofskog drutva

koje je naveo Zdravko Kuinar mogu se
izvesti jo neke zanimljive posledice. Pod
pojmom nacionalna, odnosno srpska
filozofija moemo podrazumevati zahtev
da filozofija ivi u svojoj kulturi, a ne samo
da je ona neposredni izraz duha naroda. I
to je moda tree znaenje pojma srpska
filozofija, koje je u najtenjem odnosu
sa pitanjem smisla filozofskog drutva.
S druge strane, knjiga Zdravka Kuinara
upozorava da je svaka pria o tradiciji,
kontinuitetu, vrednosti naslea ist ar
gon autentinosti (Adorno), ukoliko iza
nje ne stoji autentian, stavaralaki napor
pojedinca. Ono to nam tradicija naeg
drutva predaje to je problem utemeljenja.
Problem nije pao s neba, nego je rezultat
stvaralakog istraivanja Zdravka Kui
nara. Kako god okrenemo, mi proizvo
dimo vlastitu prolost. Moemo se diviti
naporima naih prethodnika, moemo ih
i kritikovati, ba zato to smo formulisali
problem koji nas povezuje.
Autor ove gotovo trilerski uzbudljive
istorije daruje nas dragocenim otkriem
nismo sami. Moemo ispitivati nae pret
hodnike. A to sada znai, usuujem se
rei, prevratniki izai iz tradicije, to za

Srpsko filozofsko drutvo namee obave
zu filozofskog istraivanja vlastite prolo
sti. Dakle, tip dominantne racionalnosti
otvara, nazovimo to u skladu sa pojmom
filozofije egzistencije, dubinu vreme
na, ukoliko uspostavlja komunikaciju sa
stvaralakim linostima epohe, i to oko
zajednikih pitanja i problema. Ono to
izgleda kao naa prednost, jer mi stojimo
na njihovim ramenima, moe biti i opasan
privid. Njihovo znanje nije slobodno
lebdee, nego, naprotiv, uvek je dato u
kontekstu i situaciji, te mi u tom dijalo
gu ne uimo neposredno. Svaka gene
racija zaista startuje od svog poetka
(M. Kangrga), jer je subjektivnost prolih
generacija naa supstancijalnost, i u tom
smislu, nismo u prednosti, sem u moda
jednom: postajemo svesniji problema koji
sve otrije moemo da formuliemo. A
kao vrsto merilo ostaje onaj unutranji
telos filozofije, a tie se ovoga puta ne
emancipacije oveanstva nego mnogo
skromnije svrhe samorazumevanja nas
koji od filozofije ivimo.
POGOCI I PROMAAJI
PROSVETITELJSTVA*
ne njegovih neprijatelja s levice, desnice i

centra. Inae, knjiga Protivprosvetiteljstva
Greima Gararda pojavila se u izdanju lon
donskog Retlida 2006. godine, a 2011.
godine izdavaka kua Vidici iz Banjaluke
objavila je izdanje na srpskom jeziku u
prevodu s engleskog Rada Kalika.
U ovom delu autor nastoji da prui
jednu kratku istoriju kritike prosvetitelj
skih tendencija od XVIII veka do danas.
Hronoloka ograda, ,,od XVIII veka do
danas iz podnaslova, bitna je zbog toga
to se kako prosvetiteljstvo, tako i protiv
prosvetiteljstvo mogu razmatrati makar na
Protivprosvetiteljstva je prva studija u for

mi knjige kojom se ispituju naini na koje
je Prosvetiteljstvo bilo shvatano i kritiko
vano tokom svoje istorije. U ovoj veoma
sistematinoj, a po obimu nevelikoj stu
diji, obraeni su gotovo svi najzanaajniji
prigovori upueni prosvetiteljstvu od stra
* Greim Garard, Protivprosvetiteljstva: Od
osamnaestog veka do danas, (prevod s engleskog
Rade Kalik), Vidici, Banja Luka 2011.
Sran Damnjanovi
261
262
dva naina kao filozofski pravac nastao

u Francuskoj u XVIII veku i kao kljuni
organizacioni pojam u filozofiji i drutve
noj teoriji, koji u svojoj osnovi ima veru
da je ljudski razum, potpomognut ulnom
spoznajom, najpouzdaniji vodi kroz svet
i ivot. Tema knjige je kritika Prosvetitelj
stva u prvom smislu, ali poto su ova dva
naina miljenja o prosvetiteljstvu neras
kidivo povezana, autor ih razdvaja tako
to u prvom sluaju koristi veliko poetno
slovo, a u drugom ,,prosvetiteljstvo pie
malim poetnim slovom, emu je ostao
dosledan i pri korienju termina ,,pro
tivprosvetiteljstvo. Ako tome dodamo i
precizan i literarno lep prevod Rada Kali
ka, jedan novi pogled na prosvetiteljske,
odnosno protivprosvetiteljske tendencije
postaje zadovoljstvo kako za poznavaoce
prosvetiteljske misli tako i za one koji se
ovom temom nisu bavili.
Kao povod za pisanje ove studije
Garardu su posluile knjige i lanci, kao i
lino poznanstvo sa moda najveim kriti
arem prosvetiteljstva Isaijom Berlinom.
Premda mu u knjizi ne posveuje posebno
poglavlje, ona se moe itati i kao kritiki
dijalog sa ovim velikanom protivprosve
titeljske misli.
Na samom poetku studije Greim
Garard naglaava da nije bio voen nika
kvim metodolokim pravilima i da ni u
kojem sluaju nije pretendovao na potpu
nost i iscrpnost. Ovakav uvod se dobrim
delom moe pripisati skromnosti autora,
jer je samo donekle taan. Naime, knjiga
je pisama veoma jasno i temeljno, pogla
vlja se reaju hronoloki, a genealogija
samog protivprosvetiteljstva predstavlje
na je konzistentno i na nain koji ak i
neupuenom itaocu deluje zanimljivo
i koherentno. Dakle, knjiga je pisana u
klasinom, moda i najboljem, istorijskofilozofskom maniru. to se potpunosti
i iscrpnosti tie, nemogue je u vezi sa
ovom, kao uostalom ni sa veinom drugih
filozofskih tema, uvek uzeti u obzir sve

inioce i sva mogua tumaenja. Zato je
autor, sasvim opravdano, ograniio svo
je izlaganje samo na eksplicitne kritike
Prosvetiteljstva od XVIII veka do danas.
Dakle, nije se trudio da u spisima auto
ra, koji su u osnovi delili prosvetiteljske
poglede ili bili potpuno ambivalentni
prema prosvetiteljskim idejama, ,,izmeu
redova trai neto to bi se samo u veoma
nategnutim interpretacijama moglo sma
trati nekakvom kritikom prosvetiteljskog
projekta.
U ovako suenom polju istraivanja
autor je mogao sebi da dopusti i jedno
tematsko proirivanje, koje zapravo i jeste
osnovni kvalitet ove knjige. Budui da se,
kada se govori o protivprosvetiteljstvu,
obino misli na kritike prosvetiteljskog
sekularizma, u knjizi su podrobno obra
eni etiki, estetiki i epistemoloki pri
govori ovoj, od XVIII veka pa do danas,
dominantnoj filozofskoj tendenciiji.
Shodno tome, mogue je bilo u zaklju
ku knjige navesti i proceniti ,,pogodke i
promaaje prosvetiteljstva, napredak i
nevolje koje su ljudska emancipacija i raz
voj nauke proizveli do XXI veka. Zaklju
ak je i jedini deo knjige u kojem autor
kae da iznosi svoje miljenje o onome
to je krenulo od ,,prvih pucanja pa do
,,postmodernog izazova i ,,nitavila koje
ostaje posle prosvetiteljstva, bilo da se ono
konano ostvari bilo da kao projekat pot
puno propadne.
,,Prvi pucanj u prosvetiteljstvo doao
je od strane jednog od osnivaa i najuticaj
nijih predstavnika ovog filozofskog prav
ca an-aka Rusoa. On e zajedno sa
Johanom Georgom Hamanom, nemakim
filozofom Aufklrung-a i uenikom fran
cuskog limiresa, postati prvi otpadnik od
prosvetiteljstva. Napisavi u svom pozna
tom delu Rasprava o nauci i umetnosti da
su ,,nae due korumpirane u onoj meri u
kojoj se nae nauke i umetnosti pribliava
HRONIKA
ju savrenstvu, Ruso je otpoeo rat protiv

Voltera, enciklopedista i samog projekta
prosvetiteljstva. Na ovaj potez Ruso se
odluio nakon mistinog religioznog isku
stva, kao i zbog svoje neprilagoenosti
pariskom nainu ivota, koji se umnogo
me razlikovao od njegove rodne eneve
prvi od ova dva grada simbolizovao je
spomenik sofisticiranosti i prosveenosti,
a drugi je bio model jednostavnosti i vrli
ne, pisao je Ruso u svojim Ispovestima. U
idilinim opisima prvobitnog stanja i u
slavljenjima plemenitog divljatva, Ruso
odbija ideju o ovekovoj svesti kao tabula
rasa, a sebinost imanentnu ljudskoj pri
rodi proglaava benignom u odnosu na
agresivni egoiz am, koji se razvija iz nove
medernosti komercijalnog drutva, gde
nevidljiva ruka pretvara ,,privatni porok
u ,,privatnu vrlinu.
Na slian nain je i Haman postao
neprijatelj prosvetiteljstva. Berlin, za vre
me vladavine Fridriha II, ostavljao je na
njega slian utisak kao Pariz na Rusoa, a
najvie su mu smetali francuski filozofi
koji su dominirali univerzitetom i dvorom
i koji su ,,bibliju zamenili enciklopedijom.
Prosvetiteljsko shvatanje razuma smatrao
je istom maglom, a Kantovo razdvajanje
uma i razuma Hamanu je delovalo kao
nasilno cepkanje jedinstva kako bi se obi
lje ovekove ,,Bogom date svesti sabilo u
,,prokustovu postelju, koju su prosvetitelji
ve spremili.
Pravu ekspanziju gneva prema Prosve
titeljstvu donela je Francuska revolucija
1789. godine, koja je kritikama prosveti
teljstva dala jednu istorijsku i eshatoloku
dimenziju. Jednostavnije reeno, kritika
prosvetiteljstva sa ovog kontrarevolucio
narnog aspekta ila je u tri pravca: jedni
su, poput Edmunda Berka, smatrali da su
prosvetitelji doprineli strahovitom uru
avanju politikog autoriteta i slabljenju
dravnog poretka, oslobodivi nekontro
lisanu energiju ljudske sujete i sebinosti;
drugi, poput opata Ogistina Barijela, vero

vali su da je Francuska revolucija u stvari
bila ,,zavera filozofa, masona i tajnog reda
iluminata koji su se urotili kako bi unitili
krunu i oltar Evrope; a trei, poput oze
fa de Mestra, koji se donekle pribliio i
hegelijanskoj dijalektici apsolutnog uma,
u revoluciji su videli naprosto Boju kaznu
za ljudsku izopaenost koju su pothranji
vali filozofi poput ,,avoljih egrta.
Mo Otkrovenja, povratak vere i ose
ajnosti bili su za romantiare kljuni
argumenti u kritici prosvetiteljstva. Kao
glavne predstavnike ovakvog pristupa
Greim Garard navodi Semjuela Tejlora
Kolrida (koji je mati pridavao najvei
znaaj meu intelektualnim moima ove
ka), Fridriha fon Hardenberga Novalisa
(koji je, rugajui se prosvetiteljskom kulti
visanom entuzijazmu i filantropiji, progla
sio Nemaku dunom ,,da vodi duhovnu
revoluciju nazad ka hrianstvu) i Fran
soa-Renea de atobrijana (koji je sproveo
estetiku odbranu vere, tvrdei da se ono
,,sutinsko, mistino i duhovno ne nalaze
u glavi ve u srcu ili da je ,,vera vredna
izmeu ostalog i zato to je lepa).
Sluaj Fridriha Niea je naroito
sloen poto je u svojim razmiljanji
ma o prosvetiteljstvu proao kroz vie
faza: najpre je prosvetiteljstvo povezivao
iskljuivo sa Francuzima, dok nema
kom Aufklrung-u nije pridavao nikakav
poseban znaaj; meutim, u svojoj sred
njoj fazi, odbacivi vagnerovski romanti
zam, Nie otro suprotstavlja Posvetitelj
stvo Francuskoj revoluciji, a za sebe kae
kako je napravio preokret ,,od nemakog
romantizma ka francuskom Prosvetitelj
stvu i od Vagnera ka nezavisnosti. Tek u
svojim poznim delima Nie e Francusku
revoluciju opisati kao poslednju ,,pobunu
robova a XVIII vek kao ,,slabako-opti
mistiki period koji je ulickao i raciona
lizovao oveka. Njegov stav prema pro
svetiteljstvu udi i time to je o Volteru,
263
264
paradigmatinoj linosti ove epohe, Nie

uvek pisao s potovanjem, a neretko i sa
divljenjem.
Neiscrpan izvor novih argumenata
protiv Prosvetiteljstva javlja se sa isku
stvom XX veka. Upravo tada u filozofski
diskurs ulazi i jedan novi pojam totalita
rizam. Autori poput Fridriha Hajeka, Kar
la Popera, Hane Arent, Artura lezingera i
drugih, postavili su totalitarizam u fokus
filozofije politike. A kada je veza izme
u ideje prosvetiteljstva i totalitarizma
uoena, brojni autori su krenuli u pro
tivprosvetiteljski napad s leva, Garard
izdvaja Maksa Horkhajmera i Teodora
Adorna, dok kao kritiare sa liberalisti
kog aspekta izdvaja Dejkoba Talmona i
Majkla Oakota. Obe vrste kritike zasniva
le su se na argumentima koji su se pozivali
na strahote dva svetska rata i na nesrena
socijalistika drutva, dok su prve godi
ne Hladnog rata donele novo preispitiva
nje i rekontekstualizaciju prosvetiteljskog
naslea.
Takoe, u ovoj kratkoj istoriji protiv
prosvetiteljstva nee biti zaobieni ni post
modernisti. Na primeru Miela Fukoa,
koji se nikada nije otvoreno deklarisao
ni kao pristalica ni kao protivnik pro
svetiteljskog projekta, Garard e potcrtati
vezu izmeu razuma i moi pohranje
nu u samom korenu prosvetiteljske misli.
Odreujui Prosvetiteljstvo kao deo ,,zlo
kobne prisile usmereno ka tome ,,da svet

oisti tako da njime vlada razum u istom
stanju, Fuko vezu izmeu ,,racionalizacije
i prekoraenja politike moi proglaa
va ,,oiglednom. U svojoj knjizi Ludilo i
civilizacija Fuko smatra da sukobljavanje
realnog i idealnog ima u osnovi elju za
kontrolom i normalizacijom Drugog, te
za njegovim marginalizovanjem u cilju
stvaranja ,,disciplinovanog drutva.
Najzad, u poslednjim decenijama XX
veka kritika prosvetiteljstva doivljava
novu revitalizaciju, a teite je na momen
tu da je ,,Prosvetiteljstvo mnogo bolje
kada razara nego kada stvara. Shodno
tome, Greim Garad i zavrava svoju knjigu
ukazujui na ,,pogotke i promaaje kako
Prosvetiteljstva tako i njegove kritike. Pro
svetiteljstvo nikada nije uspelo da do kraja
racionalizuje ni moralne ni estetike vred
nosti, niti fenomen vere, ali je dalo veliki
doprinos u odbacivanju predrasuda i u
poboljanju kvaliteta ivota. S politikog
aspekta, sekularizacija je sigurno unapre
dila pravni i dravni sistem, ali je radika
lizacija prosvetiteljskih tendencija veoma
esto vodila ka totalitarizmu ili nekoj vrsti
anarhizma. Stoga je prosvetiteljski proje
kat osuen na nedovrenost i stalni dija
log sa opominjuom kritikom.
Tanja Mijovi
HRONIKA
POVODI*
OD BLOKADE DO TIINE
OD TIINE DO PUTOVNICE
Teko breme studentske kulture i stu
dentskog aktivizma visi nad glavama stu
dentske populacije Sveuilita u Zagre
bu najbrojnijeg i najsloenijeg visoko
kolskog sustava u Republici Hrvatskoj.
Tradicija Studentskog centra, Kulture
promjene i svih ope humanistikih dje
latnosti svela se na nekoliko projekata
koje vodi nekolicina nostalginih ve-ne
ko-vrijeme-ne-studenata. No, nije to bit
no. Tradicija nije i ne smije biti argument
za drutveno umreavanje i aktivizam;
ako postoji potreba, postojat e i sred
stva. A potreba postoji, postojana kao
edan bunar u opustoenoj francuskoj
utvrdi u Sahari. Tranzicija je osiromaila,
i jo uvijek osiromauje, socijalni kapi
tal humanista, opih intelektualaca, zbog
ega ne moemo govoriti o nekakvom
organskom hegemoniziranju; stvari su
partikularizirane, heterogeno prenesene
edne preko vode.
Blokade fakulteta u Hrvatskoj, koje su
poele na Filozofskom fakultetu u Zagre
bu, a preko drugih Filozofskih fakulteta
proirile i na druga Sveuilita, donijele su
revitalizaciju studentskog tijela kao poli
tikog subjekta. Zahtjevi za solidarnijom
i socijalno osvjetenijom preraspodjelom
dravnih proraunskih sredstava bili su
samo partikularna artikulacija opseni
jih politikih zahtjeva. Naalost, stvar se
tu zaustavila, na partikularnom zahtjevu,
* Regionalni studentski simpozijum Ras
trzana tela vlast, analiza lai, govor, Novi Sad,
1214. avgust 2011.
265
koji kao takav ostavlja dojam leteeg tepi

ha, fikcijske pojave koja lebdi dva metra
iznad zemlje, to jest dva metra iznad stvar
nosti. S jedne strane, to je interni problem
nemogunosti aktivacije dovoljno irokog
tijela koje je spremno na politiki aktivi
zam u svakom pogledu, te koristi politiki
aktivizam kao cool biog rafski podatak ili
kao dodatnu priliku za bojkotiranje nasta
ve. S druge strane, pojavljuje se i izvanjski
problem, odnosno dio studentske popula
cije koji je u politikoj svezi s vladajuom
strankom desnog centra, koji po nalogu
sredinjice pokuava naruiti medijsku
sliku studentskog pokreta.
Vrlo jednostavno, stvar je otila preda
leko i to u vrlo loem pravcu iako postoji
nekolicina mladih, marksistikih (u vrlo
irokom shvaanju termina) mislilaca,
koja se okuplja ak i na redovnoj bazi,
iako postoji nekoliko studentskih aso
pisa, iako postoji i najbolja volja, stvar se
vie ne moe podignuti na razinu iz 2009.
No, da li je to uope potrebno? Oito nije.
Oito se populacija ne moe homogeni
zirati/hegemonizirati putem stvarnog i
potrebnog politikog zahtjeva. Oito zna
ajan dio populacije nije zainteresiran za
borbu sa dravnikim i i nadnacionalnim
strukturama, prikriveno imperijalistikih
pretenzija (pri emu ostaje upitno da li bi
taj isti znaajan dio razumio prethodno
napisanu reenicu s obzirom na kvalitetu
dobrog dijela drutveno-humanistikih
studija) ili protiv njih.
Kontakt koji se poetkom ove godine
uspostavio izmeu zagrebakog, rijekog,
novosadskog i beogradskog Sveuilita
moda je alternativni smjer aktivacije
studentske populacije. Putem zajednike
266
suradnje, koja je konkretizirana u nizu

simpozija i potencijalnog zajednikog
asopisa, izmeu studenata raznorodnih
humanistikih studija (filozofija, kompa
rativna knjievnost i kulturalni studiji)
trebao bi se uspostaviti poligon razmjene
znanja i iskustva. Alternativa lei u dehi
jerarhiziranom i fluidno strukturiranom
obliku organiziranja koje nikoga ne isklju
uje, niti ikoga postavlja na privilegira
ni poloaj. U simpozijskom dijelu elja
je bila postaviti drugaije oblike izmjene
znanja no to nam to nude matorski
simpoziji. Klasina izlaganja napisanih
radova najee su dosadna i uglavnom
slue samopromociji. Ako nam je namjera
promjena drutva u smjeru horizontalne
solidarnosti i politikog angairanja svih
dijelova drutva, ne moemo prihvatiti
potpuno pogrene oblike transfera zna
nja koje nam tradicionalni, matorski
ako hoete, oblici pruaju. U asopisnom
dijelu cilj je otvoriti prostor vrednovanog
objavljivanja studentskih radova, koje je
u naoj regiji neopravdano izostavljeno;
kao da studenti jo nisu spremni baviti se
ozbiljnom znanou.
Nemamo namjeru baviti se ozbilj
nom znanou, niti se zatvarati u kabi
nete kvadrature dva sa dva u kojima
nam drutvo prave prenapuhani ego i
polupopuena kutija uvoznih cigare
ta. Humanistici se ne moe, niti smije,
dopustiti ladanjski ivot dva metra iznad

zemlje, da bude zatvorena u vlastiti, aka
demskim alkoholizmom opijeni, diskurz.
U Hrvatskoj istiem dva takva projekta:
Slobodni Filozofski, portal proiz aao iz
blokade Filozofskog fakulteta u Zagrebu
i Drugost, asopis studenata kulturalnih
studija iz Rijeke. Prvi projekt donosi anga
irani oblik politikog aktivizma i pred
stavlja razinu hegemoniziranja studenata
za konkretne politike ciljeve prije svega
se radi o reformi znanosti i visokog obra
zovanja, ali posljedino i o cijelom drav
nom sustavu. Drugost je partikularniji
projekt, ali projekt vie okrenut znanosti
i diskurzivnim promjenama unutar nje.
Iako je mlad (objavljena su tek dva broja)
i relativno neafirmiran, svojim radom,
urednikom politikom, ali i nekim teksto
vima, pokuava otvoriti drugaije pogle
de unutar prouavanja kulture i drutva,
odnosno u znanstvenom, a ponekad i
politikom smislu, opredmetiti zahtjeve
britanskih kulturalnih studija s kraja pro
log stoljea.
Sve u svemu, pojavljuje se mlaa popu
lacija, koja bi za sebe voljela rei kako se
pomakla i kako pokuava promiljati zna
nost, drutvo i studentski udio u svemu na
drugaiji, transgresivniji nain.
PUBLIKA PROTIV SCENE
datim uslovima jedno aktivno telo, koje

bi ovim kadrovima prualo ve preko
potrebno strukturiranje. Ovo su linije
generacijski uvek heterogenog prosto
ra, jednog prostora bez akcenta koji ne
naglaava odreenu struju i ne upuuje
u naune i praktike lavirinte bez izlaza
i bez dna. Od pre nekoliko godina, taj
Napraviti platformu bez a priori ozna

avanja ili ukrtanja ve postojeih ko
la; uskladiti koordinaciju ekipa koje
praksom obeavaju da e uskoro pro
izvesti teorijski ive kadrove, a ne pro
sto naslediti zacrtane eme, i oformiti u
Bernard Koludrovi
HRONIKA
prostor je izlomio sam sebe, a postsoci

jalistika akademija ga je naglo progu
tala, kao jo jedan u nizu procesa njene
stare dekompozicije. Od vremena uvo
za manira kao to su hiperprodukcija,
verifikacija i feti praksa bodovanje-sve
ga-to-se-bodovati-moe do fiziolokih
granica izdrljivosti, student se polako
pretvorio u mainu za sluanje delezov
skog tipa, mainu koja radi samo kada se
kvari. Njegov doseg ne prevazilazi ulo
gu anonimnog Ja u anonimnom mi,
i retko kada dolazi do jedne druge for
me ive teorije prepoznavanja sebe kao
potentnog socijalnog sloja.
Akademsko drutvo u irem smislu
uvek je latentno: ta e se odatle formi
rati, druga je pria Motor undergro
und politike energije, spremnost da se
bude pogonska sila iza konstantne rotacije
svojih kadrova, nije nita bez optike koja
je podupire. Bez nje, on je jednokratna,
kruta, i zacrtana olupina koja ima samo
jednosmeran protok, ali i uplaena i ose
tljiva, klaustrofobina olupina, istovreme
no u panici od spoljanjosti. Meutim, toj
optici ne treba transparencija, a organiza
ciji ne treba subordinacija. Dokaz: 2011.
i medijski transparentni i netransparent
ni protesti, usputno su koordinisani. Iza
kadrova su oigledno stajale platforme
koje su ih oformile, a ne meavina ano
nimnih struja: pogon postoji na konto
studenata i vice versa. Na naem primeru
to znai da odlazak socijalizma i njemu
svojstvenih politikih situacija pre svega
korulanske kole, i ezdesetosmaa ne
znai da ne postoje platforme za proiz
voenje naune i kulturne prakse koja se
nee svrstavati pod ve postojee okvire.
Studentska tela moraju sebe istovremeno
prepoznati kao ve situirana u odreenim
kontekstima, ali i osloboena od kon
teksta internata, tzv. despotskih diskursa,
binarnih opozicija levo-desno, i sitnih
zatvaranja u medijski izolovan prostor
one ili ove katedre. Da li smo hegelijanci,

da li smo fukoovci, da li smo marksisti ili
neto etvrto? Ne sputamo se, ne defi
niemo se, ne seemo se nepotrebno. To
znai: ne stvara se sadrinski nita novo,
koliko se radi na tome da se promeni
protok sadraja. Nije potrebno vezati se
za stare kole, niti stvarati nove, niti teiti
homogenom jedinstvu jedne grupacije.
Ono mi i nae postoji samo fiktivno,
ali i kao nuna fikcija. Ukoliko se ova
saradnja, koordinacija izmeu etiri orga
nizacije Udruga studenata filozofije iz
Zagreba, Udruenje studenata filozofije iz
Beograda, Inicijative kulturalnih studija iz
Rijeke i Resora za kulturu iz Novog Sada
oznai kao sjedinjavanje, pripojavanje,
puko povezivanje ogradili smo se od
bilo kakvog protoka unutar ovog naeg,
zajednikog prostora. Odnos koordinacije
nagovetava samo prevazilaenje, samo
jo jedan kafanski diskurs, dok je odnos
komunikacije taj koji garantuje vie od
pukog protoka, jer tee od regionalnog
ka lokalnom, a ne obrnuto.
Nije problem u tome to nema autora,
predavaa, angamana i slino nego u
tome to nema sluatelja, italaca i feed
back-a. Jednom reju: publike. I to publike
koja ne samo da pasivno recipira, nego i
percipira, koja je neodvojiva od kritiki
aktivnih kadrova. U tu ruku, zato se i ne
stvara nikakva sadrinski nova situacija,
nova individua ili njen pandan u novom
udruivanju teorijskih tela naih organi
zacija. Re je upravo o tome da se napravi
polje, jedan regionalni ili internacionalni
podijum u kojem kritiki govori mogu
da se uju, nezavisno od toga da li su par
tikularni ili ne, da li ih proizvode govor
nici ili institucije. A upravo ti govori jesu
publika Ukidanjem privilegije govor
nika, otvara se publika ira od primarne.
Drugim reima, razliitim scenama na
naem prostoru nije ni potrebna primarna
publika jer ona ve uveliko postoji vezana
267
268
za te scene. Naprotiv, scene su liene peri

ferije Iznova i iznova. Publica contra
scena: protivudar tome jeste komunikacija
konteksta, koji je neodvojiv od broja ili
lika te publike, jer je on i ini. injenica da
ga sada ine etiri organizacije ne znai da
se on odvija unutar njih. Naprotiv, komu
nikacija je sistem konstantnih pokretanja

onoga to je van naih scena periferije
i publike koja nam nikada ne pripada,
upravo zbog toga to nam ne pripada.
POZIV NA GOVOR
Rastrzana tela: vlast: lai: govor: anali

za, u periodu od 1214. avgusta. Kao i
na prethodnom simpozijumu u Zagrebu,
odranom u maju, i ovde su se mogla
uti izlaganja koja su se mahom odnosila
na kritiko promiljanje drutva, poput
pitanja o proizvodnji drutvenih indi
vidua, ili nekog aspekta nae stvarnosti,
poput razmatranja objektifikacije u ljubavi
i seksualnosti. Novosadski simpozijum je
uspeo da okupi studente iz regiona, kao i
iz Beog rada i Novog Sada, ali ono to je
bila glavna zamisao cele ove saradnje jeste
da publika ne bude javnost koja prosto
slui da popuni prostor (ime se ovom
dogaaju samo posmatrano spolja pri
daje neki smisao), nego ona koja prua
feedback. Moda bismo se mogli zapitati
da li ima smisla nadati se takvoj javnosti
na ovim prostorima, ili bilo gde drugde?
Znamo li na taj nain komunicirati, odno
sno pitati, a da zaista reagujemo, da to ne
bude naprosto gest u stilu treba neto da
se pita?
Ovo nije prilika da se na ta pitanja
nairoko odgovara, ali ih moemo done
kle razmatriti. Dakle, ta se pokazalo na
ovom simpozijumu? Najpre, da postoje
studenti koji su voljni i imaju hrabrosti
da stanu pred publiku. Imajui u vidu
neko uobiajeno studentsko samorazu
mevanje kao nekoga ko jo nema ta
da kae, ovakva inicijativa bi se mogla
shvatiti kao pomak studenata ka shvatanju
Stvorenu saradnju etiri pomenute orga

nizacije treba posmatrati kao zajedniki
rad iz kojeg se raa neto to nije una
pred odreeno, u kojem pravac tek nasta
je, umesto da je zadat. Ona postoji dok
postoje ljudi spremni da se uloe u nju,
ona je ono to oni od nje naprave i kree
se tamo gde je oni odvedu. To, naravno,
povlai rizike, nema vrstog tla, nema
jednom za svagda ustanovljenog progra
ma oko koga se okupljaju istomiljenici.
Ona pre svega najavljuje novu mogu
nost, drugaiji put, drugaiji vid udrui
vanja i saradnje. Re je o udruivanju koje
nije ureeno spoljanjim oznaiteljima
(nazivima organizacija, partija, politi
kim pravcima itd.), ve se temelji isklju
ivo na svesti o potrebi da se neto menja
i volji da se na tome, zapravo, i radi.
Ukidanje privilegije govornika pod
razumeva da onaj ko govori ne nastupa
kao neko ko servira znanje koje publi
ka onda moe samo da proguta. Uloga
publike koja percipira je dvostruka: ona
na ono to prima treba aktivno da odgo
vori. Istovremeno, onaj ko govori pokree
neku problematiku samim tim to odgo
vara na nju. Na taj nain ovi simpozijumi
su poziv svima da govore.
U okviru saradnje etiri organizacije,
poslednji u nizu odranih simpozijuma
jeste onaj u Novom Sadu pod nazivom
Aleksandar Matkovi
HRONIKA
toga da oni, zapravo, i te kako imaju ta da

kau. To, naravno, ne podrazumeva slepu
samouverenost koja bi ih mogla odvesti u,
za filozofa problematinu, dogmatinost
(da ne kaemo zadrtost). Drugo, poka
zalo se da postoje studenti koji su volji
da budu publika. I to publika koja e da
percipira, kao to je ve pomenuto. Istina,
to trenutno deluje pomalo stidljivo. Ali
ovakva pojava je jo uvek nova i ta elje
na publika, odnosno javnost, jo uvek se
gradi; na takvu komunikaciju se tek treba
naviknuti. S obzirom na to, moemo da
odgovorimo: ako uzmemo u obzir volju i
uinak onda d, moemo da se nadamo,
ali treba imati u vidu da je stvaranje publi

ke proces. Na taj nain treba i shvatiti sim
pozijum u Novom Sadu, kao i celokupnu
saradnju organizacija iz etiri grada, kao
jedan poetak izgradnje, kao poetak jed
ne drugaije komunikacije. Simpozijum
koji e se tokom oktobra odrati u Rije
ci sledea je etapa na tom putu, a zatim
i simpozijum u Beogradu Miljenje,
verovanje, delanje: filozofsko orijentisanje
u politikoj situaciji, koji se planira za 5.
i 6. decembar.
Lusi Stivens i Olga Nikoli
NAUNI SKUPOVI
Nove perspektive
bioetike*
U organizaciji Instituta za filozofiju i
drutvenu teoriju u Beogradu od 13. do
15. oktobra 2011. godine odran meu
narodni skup posveen bioet ici pod nazi
vom (Nove) Perspektive u bioetici [(New)
Perspectives in Bioethics], na kojem je
uestvovalo vie od trideset inostranih i
domaih teoretiara i istraivaa.
Nastanak bioetike, kao posebne oblasti
istraivanja u okviru etike, stoji u nepo
srednoj vezi sa napretkom biomedicine i
naunih tehnologija. S obzirom na to da
* Meunarodni nauni skup (Nove) perspek
tive u bioetici [(New) perspectives in Bioethics],
odran od 13. do 15. oktobra u Institutu za filo
zofiju i drutvenu teoriju u Beogradu.
je osnovni cilj bioetike da proizvede siste

matske refleksije o etikim problemima
koji nastaju usled uticaja nauke i medi
cine na ljudski ivot, ova grana etike je
interdisciplinarna utoliko to objedinjuje
saznanja prirodnih i drutvenih nauka: u
prvom redu medicine, filozofije i prava.
Iako tek u povoju, ova oblast istraivanja
je poslednjih godina stekla veliku popular
nost u akademskim ustanovama, medicin
skim centrima, ali i u popularnim medi
jima. Teme o kojima se u okviru bioetike
raspravlja ukljuuju etiku reproduktivne
tehnologije, etiku raznih vrsta kloniranja
(embrionalno, terapeutsko, reproduktiv
no), etiku rekreacione upotrebe neuro
farmakologije i mogunosti sline upotre
be DBS-a (dubokih stimulacija mozga),
pravednu raspodelu resursa, primenu
novih tehnologija u tretmanima i etiko
269
270
ponaanje lekara. Moe se rei da je povod

za organizovanje konferencije injenica da
se svako drutvo, bez izuz etka, suoava sa
ovim etikim problemima.
Prvi panel, pod naslovom Poboljanje i
sloboda: da li je bolje uvek dobro?, otvorio
je britanski filozof Don Haris, jedan od
pedesetorice koje je asopis Independent
uvrstio na listu ljudi koji ine svet boljim.
Ovaj profesor bioetike i direktor Instituta
za nauku, etiku i inovacije Univerziteta u
Manesteru uesnicima i publici predsta
vio se temom Kognitivno poboljanje i
sloboda. Cilj je odgovoriti na jednostavno
pitanje: ta je moralno poboljanje? On
polazi od pretpostavke da je, kada neko
kae dobro sam to najee pristojan
odgovor na esto pitanje kako ste?. Ali,
ta znai to da je neko dobro i kako uop
te moemo proveriti ovu hipotezu? Zbog
nemogunosti jednoznanog odgovaranja
na ovo pitanje, teko je utvrditi nain na
koji moemo uveati dobro u svetu i u
ljudima.
Dejms Hjuz, profesor bioetike sa
Triniti koleda u Hartfordu, u izlaganju
o temi Odbrana kognitivne slobode u
neur otehnolokoj budunosti govorio je
o zabrinutosti zbog narastajueg znanja u
oblasti neur onauka. Ovo znanje, unapre
eno napretkom u oblasti farmakologije i
drugih neurotehnologija, izmeta istrai
vanja mozga, kao i kliniku primenu ovih
istraivanja, izvan opsega isto medicin
ske upotrebe. S jedne strane, sa narastaju
im napretkom neurotehnologija otvara
se mogunost unapreenja inteligencije,
memorije i oseanja, ime bi nam bio pru
en iri opseg mogunosti da razumemo i
kontroliemo na duh. Ali, s druge strane,
ovim napretkom proiruju se i moguno
sti zloupotrebe i napada na nau mentalnu
privatnost. Hjuz se pita: koje korake treba
da preduzmemo kako bismo zatitili nau
kognitivnu slobodu, mentalnu privatnost
i slobodu izbora?
U okviru drugog panela, Kognitivno

i moralno poboljanje: ta bi trebalo biti
prvo? Ingmar Person, sa Univerziteta u
Geteborgu, u izlaganju Da li je moral
no poboljanje nuno u cilju spreava
nja pretnji tehnolokog progresa? polazi
od teze da, evolucionistiki posmatrano,
ljudska vrsta nije u stanju da moralno
procenjuje izvan malih grupa i lokalno,
niti u iroj vremenskoj perspektivi. Tako
e, lake nam je da nanosimo zlo nego da
inimo dobro. Ovakve osobine ljudske
vrste, uporedo s napretkom u naukama,
utiu na mogunost unitenja ivota na
Zemlji (posebno orujem masovnog uni
tenja ili izazivanjem klimatskih prome
na). Moralno poboljanje tradicionalnim
moralnim obrazovanjem imalo je izvesne
rezultate. Meutim, s obzirom na nau
psiholoku kratkovidost, ali i s obzirom
na broj i kompleksnost problema sa koji
ma se suoavamo danas, neophodno je i
ozbiljnije razmatranje mogunosti moral
nog poboljanja putem genetikih i drugih
biomedicinskih tehnika.
Vojin Raki, sa Instituta za filozofi
ju i drutvenu teoriju u Beogradu, raz
matrao pitanje opravdanosti upotrebe
neurofarmakolokih sredstava kada je
re o kognitivnom poboljanju. Nasuprot
dominantnim pravcima tumaenja odno
sa kognitivnog i moralnog poboljanja
(prvim se tvrdi da je kognitivno pobolj
anje moralno sumnjivo jer menja ljud
sku prirodu; prema drugom shvatanju,
mi imamo moralnu dunost da napredu
jemo; treim gleditem se zastupa teza da
moralno poboljanje treba da prethodi
kognitivnom) i shodno naslovu teme
Kognitivno poboljanje kao sredstvo za
moralno poboljanje Raki zastupa gle
dite prema kojem je kognitivno pobolj
anje moralno opravdano jedino ukoliko
vodi moralnom poboljanju.
U okviru treeg, poslednjeg, panela
prvog dana konferencije Etika pobolja
HRONIKA
nja: vetaka sredstva koja proizvode vie

od zdravlja? publici su se svojim rado
vima predstavili Sara an, sa Pravne kole
Univerziteta u Manesteru, zatim Nada
Gligorov, sa Medicinske kole Maunt
Sinaj, a na kraju se uesnicima obratio
Veselin Mitrovi sa Odeljenja za socio
logiju Filozofskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu, koji je govorio o temi Epi
stemoloke i socijalne implikacije pobolj
anja. Prema njegovim reima, pristupe
pitanju o ljudskom poboljanju mogue je
podvesti pod najmanje tri teorijska prav
ca: transhumanistiki (kojim se oprav
dava aktivno korienje biotehnologija
u cilju poboljanja ljudskih bia), bio
konzervativni (iji se zastupnici protive
upotrebi biotehnologija radi poboljanja
ljudskih bia, tj. upotrebi ovih tehnolo
gija kod zdravih ljudi) i ,,srednji pristup
(koji ukljuuje vie teorijskih pristupa
kojima je zajedniko razmatranje pro
blema poboljanja kroz analizu odnosa
trine ekonomije i medicine). Meutim,
uprkos njihovim teorijskim razlikama,
ovi pristupi pate od istih epistemolokih
problema, ije razmatranje moe pomoi
da bolje razumemo aktuelne bioetike
probleme (problem iracionalnosti bljak
argumenta, problem koji se naglaava u
okviru biokonzervativistike perspektive:
pretpostavka da bi nejednaka raspodela
biotehnologija dovela do genetiki pode
ljenog drutva, kao i razmatranje ideje o
samorealizaciji, koja je deo protestantske
etike).
Drugog dana skupa, etvrti panel
Prokreacija: koliko daleko ide naa slobo
da? otvorio je Don Markis, jo jedan
filozofski superstar, izloivi svoje razu
mevanje etike abortusa. Kontroverzni esej
Dona Markisa o etici abortusa prvi put je
objavljen jo 1989. godine, a od tada je rei
zdat jo 87 puta i nairoko komentarisan.
Na ovom skupu Markis je imao priliku da
izloi gledita koja je branio u izvornom
eseju, ali i da raspravlja o prigovorima na

njegovu tezu.
Prema Markisovoj klasifikaciji, dosa
danje razumevanje etike abortusa moe
se prikazati iz etiri glavne perspektive:
Prva je da reproduktivna sloboda ima
veliku vrednost. Dakle, abortus je moral
no opravdan;
Druga, sva nevina ljudska bia imaju
pravo na ivot. Dakle, abortus je nepra
vedno ubistvo;
Trea, naa velika elja da nastavimo
ivot ini osnovu naeg prava na ivot,
ali fetusi nemaju elju za ivotom. Dakle,
abortus je moralno opravdan;
I etvrta, skoro je uvek pogreno
okonati ivot bilo kog ljudskog bia sa
vrednom budunou. Dakle, abortus je
neopravdano ubistvo. Markis pokazu
je da je ova perspektiva, koja se oslanja
na tradicionalnu aristotelovsku ideju o
potencijalnosti, najmanje podlona daljim
prigovorima.
Nasuprot shvatanju Dona Markisa,
Frederik Klampfer, sa Odeljenja za filo
zofiju Univerziteta u Mariboru, u izla
ganju Abortus i argument na osnovu
potencijalnosti polazi od kritike ovog
popularnog argumenta protiv abortusa,
kojim se tvrdi da se abortusom namer
no unitava neto potencijalno vredno,
ili se spreava ostvarivanje vrednosnog
potencijala ljudske linosti, koji je fetusu
inherentan. Klampfer razmatra smislenost
ovakvih argumenata na osnovu potenci
jalnosti, pitajui se: kakav je to vrednosni
potencijal koji mogu imati ljudski zigo
ti, fetusi i embrioni, kao i koliki stepen
moralne zatite im on garantuje? Da li
je princip potencijalnosti valjan moralni
princip? Razmatrajui empirijski pojam
potencijalnosti, Klampfer pokazuje da
potencijal, koji tako spremno pridajemo
ljudskim fetusima i embrionima, ne moe
initi osnovu morala ili legalne zabrane
abortusa.
271
272
Peti panel, pod nazivom Bioetika i

neuobiajeno: kloniranje, ektogeneza, ret
ke bolesti, otvorio je Jovan Babi sa Filo
zofskog fakulteta Univerziteta u Beog ra
du. Babi zapaa da ektogeneza (vetako
zaee) nije est predmet etikih diskusija,
za razliku od kognitivnog poboljanja ili
kloniranja, iako moe lake postati naa
stvarnost. Koristi od ektogeneze mogu
biti u toj meri neodoljive da je mogue
zamisliti izostanak moralnog opravdanja
koje treba da prethodi svakom zakonskom
regulisanju ovakvih novih praksi. Sa ovom
temom su takoe povezana i srodna pita
nja o odbacivanju rizika trudnoe, mogu
nosti potpune polne jednakosti, problemu
kraja abortusa, ali i o moguim uticajima
ektogeneze na nae vrednosti i poglede na
svet, pod intrigantnim naslovima: uticaj
na ene, ektogenetsko dete, opti uticaj
na drutvene strukture itd.
Elvio Bakarini, sa Odeljenja za filo
zofiju Univerziteta u Rijeci, u izlaganju
Liberalni pogled na neka opta mesta
u moralnoj debati o kloniranju zastupa
liberalno gledite u vezi sa nekim proble
mima koji se esto javljaju u moralnim
debatama o kloniranju. On eli da poka
e kako argumenti protiv kloniranja nisu
valjano zasnovani, istiui njihove pogre
ne premise ili nekoherentnost. Svi argu
menti protiv ljudskog kloniranja se ana
liziraju na bar jedan od sledeih naina:
zabrana je u skladu sa osnovnim principi
ma savremenih demokratija (potragom za
sopstvenim sistemom vrednosti), zatim,
ona je u skladu i sa dobro utemeljenim
i iroko prihvaenim rezultatima nau
nih istraivanja i, najzad, na usaglaenosti
sa uobiajenim i takoe iroko prihvae
nim moralnim stavovima koji se odnose
na ostale oblike reprodukcije. Najvani
ji argument u prilog zabrane kloniranja
jeste moralna dunost nenanoenja tete
buduim osobama. Meutim, odbaciva
njem tradicionalnih moralnih argumenata
ne moe se opravdati kloniranje: ovim

argumentima samo se pokazuje da treba
pronai nove ili sofisticiranije argumente
u prilog zabrani ljudskog kloniranja.
Duica Krajnovi sa Farmaceutskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu zatvo
rila je peti panel jo jednom kontroverz
nom temom, pod nazivom Etiki pro
blemi u tretmanu retkih bolesti. Lekovi
kojima se tretiraju retke bolesti slikovi
to se nazivaju lekovima siroiima, jer
su neophodni radi javnog zdravlja, ali
se zbog malog trita proizvoaima ne
isplati da ih registruju; samim tim je nji
hova cena visoka, a dostupnost mala. Pro
ces ispitivanja i razvijanja leka je dugotra
jan, skup i neizvestan, dok brojni etiki
problemi takoe mogu nastati ukoliko
u ispitivanjima ovih lekova uestvuju i
deca. Retke bolesti je teko izuavati, jo
je tee vriti testove, te se u svrhe kli
nikih istraivanja danas koriste bioloki
uzorci ljudskog porekla.
Dragoslav Marinkovi je u okviru
panela Bioetika u regionalnoj perspektivi
govorio o napretku u ovoj oblasti i nje
nom stanju u Srbiji, kao i o regionalnoj
saradnji.
Karel Turza i Sandra Radenovi sa
Medicinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu predstavili su stanje bioetike
na ovom fakultetu. Sa bioetikom eduka
cijom na Medicinskom fakultetu zapoelo
se pre 7-8 godina, a danas ovi predmeti
privlae skoro 2200 studenata godinje.
Zakljuak njihovog izlaganja jeste da su
menadment i profesori Medicinskog
fakulteta u Beogradu prepoznali bioetiku
kao potpuno novi nain ophoenja prema
samom predmetu savremene medicine
pacijentu.
Iva Rini i Amir Muzur, iz Medicin
ske kole Univerziteta u Rijeci, u okviru
teme Jedno ime, dva oca, previe babica:
Sudbine Darove i Poterove koncepcije
bioetike pokuali su da definiu kljune
HRONIKA
odlike pomenutih pravaca, a zatim da

analiziraju slinosti i razlike izmeu sta
rog darovskog i poznatijeg poterijanskog
koncepta bioetike.
Poslednjeg dana skupa Rejno de Jong
sa Instituta za psihologiju Erazmus uni
verziteta otvorio je panel ija je tema bila
Farmakologija i terapija matinim eli
jama, sa podnaslovom: Moralna ograni
enja. U okviru ove izazovne teme, on
je govorio o moguem farmakolokom
poboljanju mentalnih funkcija (radne
memorije, izvrnih funkcija i panje). Ali,
postavlja se pitanje negativnih efekata:
iako neke doze mogu olakavati ponaa
nje, one istovremeno mogu imati tetne
posledice na druge kognitivne oblasti.
U okviru osmog panela, pod nazivom
Moralno i legalno u bioetici, svoje radove
su izloili Hajrija Murovi Zorni (iz Insti
tuta za drutvene nauke Univerziteta u
Beogradu), Silvia Salardi (sa Odeljenja za
pravo i ekonomiju Univerziteta iz Bikoka)
i Darko Polek (sa Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Zagrebu).
Hajrija Mujovi Zorni govorila je o
izazovima tradicionalnih bioetikih prin
cipa u implementaciji modernih standar
da medicinskog prava o problemima
razvoja medicinskog prava i njegovog
procesa standardizacije i harmonizacije
s jedne strane, i tradicionalnih i mogu
ih principa biomedicinske etike, s druge
strane. U radu pod naslovom Izazovi tra
dicionalnih bioetikih principa u primeni
modernih standarda medicinskog prava
ona prati teoriju i praksu medicinske eti
ke i medicinskog prava. Teorijski aspekt
ukazuje na medicinsku etiku kao na jedan
od izvora medicinskog prava. Gde presta
je zakon, poinje etika. Ali, zakon moe
pomoi tamo gde etika ne moe.
Silvia Salardi u izlaganju Debata o
problemu kraja ivota u Italiji: neka od
etiko-pravnih razmatranja govorila je
o postojeim raspravama o okonanju
ivota u Italiji i o nekim etiko-pravnim

temama vezanim za ovu problematiku.
Jedna od nuspojava napretka u moder
nim naukama jeste mogunost produe
nja biolokog ivota (trajnog vegetativnog
stanja) osoba sa ozbiljnim oteenjima
mozga. S obzirom na to, kae autorka,
suoeni smo s brojnim etikim pitanji
ma. U sluajevima u kojima osoba nije
izrazila svoje stavove o eutanaziji ili o asi
stiranom samoubistvu, pri emu ih ni ne
moe iskazati, koje su odluujue moi,
prava, dunosti drugih uesnika (porodi
ce, lekara, itd.)? U nekim pravnim siste
mima zakon daje jasne odgovore na ova
pitanja. Ali, postoje pravni sistemi, kao to
je italijanski, u kojima su etike rasprave
uzavrele, a pravni instrumenti slabi. Njena
razmatranja usmerena su ka sagledavanju
trenutnog stanja stvari, analizom nastaju
ih trendova i problema u Italiji. U studiji
se uzimaju u obzir i bioet ike debate u Ita
liji, kao i italijanska legislativa o ovoj temi,
ukljuujui i skoranje presude italijan
skih sudova u sluajevima Eluane Englaro
i Pjerora Velbija.
Darko Polek, sa odeljenja za filozofiju
Univerziteta u Zagrebu, govorio je o temi
Reflektivni ekvilibrijum i bioetiki prin
cipalizam: Bioetika kao pravi medijum
izmeu medicine i zakona. Nakon skici
ranja principijalizma (Beom-ildres) i
reflektivnog ekvilibrijuma u medicinskoj
etici, Polek zastupa tezu da se principije
lizam moe suprotstaviti svim argumen
tima koje postavljaju kazuisti i zastupnici
teorije moralne nepristrasnosti. Nekoliko
verzija deklaracije iz Helsinkija moe se
uzeti kao primer kako reflektivni ekvili
brijum funkcionie u praksi. Polek dolazi
do vanijeg zakljuka: mi treba da koristi
mo principijelizam u bioetici kao osnov
za posredovanje izmeu lekara i advokata
(medicine i prava kao disciplina).
Ako uzmemo u obzir interdisciplina
ran pristup bioetikim problemima, jasno
273
274
definisane podteme, razgraniene u osam

panela, i uee nekih od najznaajnijih
teoretiara dananjice, moe se rei da se
znaaj konferencije Nove perspektive u bio
etici ne ogleda iskljuivo u ukazivanju na
nove pravce razmatranja ove teme u naoj
sredini, ve da ona predstavlja izuzetan

dogaaj i u okviru rasprava o aktuelnoj
bioetikoj problematici uopte.
Ivan urlan
TRE]I PROGRAM
Uredni{tvo ~asopisa
dr Petar Bojani}, mr Ivan Milenkovi}, dr Slobodan Samardì},
dr Karel Turza
Glavni i odgovorni urednik: Predrag [ar~evi}
Redakcija: Jovan Despotovi}, Vladimir Jovanovi}, Sanja Kunjadi},
Svetlana Matovi}, Tanja Mijovi, Ivan Milenkovi}, Ivana Neimarevi},
Olivera Nu{i}, Ksenija Stevanovi}, \ura Vojnovi
Operativni urednik: Du{an ]asi}
Spiker: Marica Mil~anovi} Jovanovi}
Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ivana Petra{, Ljiljana Ceki}
Lektura i korektura: Milka Cani}, Radmila Gligi, Sonja Milovanovi,
Tatjana Milosavljevi
Likovno re{enje: Bole Miloradovi}
Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623,
faks: 32 42 648, centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165,
109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
@iro ra~un: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije,
Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program)
[tampa: Birograf, Zemun
[tampanje zavr{eno decembra 2012. godine
Uputstvo autorima i prevodiocima
Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti

dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridràvaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e
od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slovnih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno
slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi
prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova
brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar
citata apostrofe. Citate duè od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban
blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predloèna
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime
autora, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj
stranice/a (bez skra}enice str.). Na primer: Marc Aug, Non-Places: Introduc
tion to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995,
2324.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i
prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a,
mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Public Choice
versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of
Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157173.
^lanak u ~asopisu treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime autora,
naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obeleìti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa,
mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na
primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 12, 1986, 13. Ili: Gream Garard,
Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133134, III, Beograd
2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986:
13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti
zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na
vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993).
Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice
(1986: 13).
U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati

na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Aug, Marc. 1995. NonPlaces: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora,
godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku),
mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Russell. 1993.
Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja,
naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja
(ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize.
Theoria, 12: 325. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji. Tre}i program, 133134 (III): 928.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo
slovo prezimena autora.
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TRE]I PROGRAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}.
God. 1. br. 1 (juli 1969)
. Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969
(Zemun : Birograf). 24 cm
Tromese~no
ISSN 05647010 = Tre}i program Radio Beograd
COBISS.SRID 3311106
ISSN 05647010
2011.
t re } i p ro g r a m
III/IV
tre}i
program
RADIO BEOGRAD
III/ IV 2 011.
tre}i
program
BROJ 151 152
LETO JESEN 2011.

Dikens Treci Program

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dikens Treci Program

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 05647010

LETO JESEN 2011.

151152, LETOJESEN 2011.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake

arls Dikens i viktorijanski roman

Uvod u itanje Dejvida Koperfilda

Mira Elijade: bekstvo od terora istorije

154 IVA DRAKI VIANOVI

Dva simptoma baroka

164 DRAGANA JEREMI-MOLNAR i ALEKSANDAR MOLNAR

Mitski svet prolosti i muzika: opozicija izmeu uberta i Vagnera u

176 JELISAVETA BLAGOJEVI

Laicitet i republika: plodonosna napetost

197 DUKO RADOSAVLJEVI

Nepodnoljiva lakoa odustajanja: ustavno zlopaenje Vojvodine

Tanja Popovi: Charles Dickens and the Victorian Novel

Catherine Waters: Commodity Culture in Dicken`s Household Words

STUDIES AND ARTICLES

Trei program Radio Beograda

ARLS DIKENS I VIKTORIJANSKI ROMAN

arls Dikens (18121870) svakako spada meu najpopularnije engleske

trei program LETOJESEN 2011.

da prikau drutvo i istovremeno aktivno uestvuju u njegovim promena

trei program LETOJESEN 2011.

(poniavanje nejakih, sudski i pravni problemi, detektivski sie), a onda,

Nav. delo, 104107.

dunosti i gluposti, odnosno zlih ini pokvarenjaka i prepredenih bankar

trei program LETOJESEN 2011.

krotkim karakterima, poput gospoice Flajt u Sumornoj kui, Oliveru Tvi

Trei program Radio Beograda

Jednom davno bee to kad napustih Opatiju i pooh ka seve

Dikensov uznemirujui susret s ovim simbolom londonskog beskuni

trei program LETOJESEN 2011.

amatersko iskustvo beskunitva suoi sa stvarnim stvorom na stepe

tija, primeivali da je njegova kritika uglavnom stigla prekasno.9 Takva

trei program LETOJESEN 2011.

kriminal, siromatvo i javna higijena, od dileme oko njegove preciznosti ili

Prostitutka je prela granicu izmeu javnog i privatnog ivota, tako

[Charles Dickens], Home for Homeless Women, Household Words, 23 April

trei program LETOJESEN 2011.

Dikens je od takvog moralnog i duhovnog knjigovodstva nainio satiru

njegovom sumnjom u mogunost povratka na bolji put (u obrazovanju je

Iako se Dikensovo miljenje o nadziranju i kanjavanju menjalo, nije

trei program LETOJESEN 2011.

sluio kao model za inspektora Baketa u Sumornoj kui. Poseujui svrati

Jo jedan lanak u koautorstvu Dikensa i V. H. Vilisa Gradska zati

Gradska izvianja i sanitarna reforma

trei program LETOJESEN 2011.

Kao uznemirujui susret, kasnije zabeleen u Nonim etnjama, sukob

Domaoj rei u kompilaciji, a i u rubrici Pria.36 U drugom broju Doma

Sukob izmeu hvalisave civilizacije i varvarskih obiaja uspostavlja

trei program LETOJESEN 2011.

kolonije poput Australije sluile su kao pogodno mesto za selidbu likova

S druge strane, tu je i satira gospoe izom kroz lik gospoe Delibi,

Ovde ponovo uoavamo uzajamnu povezanost ideologija pola i impe

trei program LETOJESEN 2011.

ograde ili zatite naznaenu opremu. Neograivanje je kanjavano nova

Telo radnika, potinjavanjem njegovih otkinutih delova vaganju i

uopte ticalo, i potpuno je kanjen kada ga je maina koju je sluio uhvatila

trei program LETOJESEN 2011.

je potvrivala drugu, radno zasnovanu suprotnost izmeu posednika imo

Reforma zakona o braku

lanak Jedna od naih pravnih fikcija zasnovan je na esto pominja

Catherine Waters: Commodity Culture in Dicken`s Household Words