LINKOVI

Zoran Miladinovi}

NI[KA IZDAWA ^ASOPISA

"DELO"
(Srpska periodika na po~etku prvog
svetskog rata)

U trenutku izbijawa Prvog svetskog rata, Srbija je imala

devetnaest dnevnih listova i na stotine listova i ~asopisa koji su
izlazili nedeqno ili dvonedeqno u svim ve}im gradovima. Najvi{e
listova je izlazilo u Beogradu, ~ak sedamnaest od devetnaest dnevnih
listova, kao i ve}ina drugih periodi~nih izdawa. Kada je Austrougarska 28. jula 1914. godine objavila rat Srbiji, prestalo je da izlazi
pet dnevnih beogradskih listova1) dok su mnogi listovi smawivali
obim ili izlazili neredovno. Ipak, sve do po~etka 1915. godine, uz
stalno prisutnu opasnost od austrugarskog bombardovawa i vojnih
napada, {tampaju se dnevni listovi Pravda, Pijemont, Politika,
Balkan, Stra`a i Mali `urnal. Za vreme kratkotrajne okupacije
Beograda (13 dana), krajem novembra i po~etkom decembra 1914.
godine, svi beogradski listovi su prestali da izlaze, da bi nakon
ponovnog oslobo|ewa, nastavili sa izla`ewem. Veliki broj listova
se u 1914. godini preselio u Ni{, novu ratnu prestonicu, gde su se
nalazile najvi{e dr`avne institucije i politi~ko vo|stvo zemqe.
Od beogradskih dnevnih listova u Ni{ su se preselile Srpske novine,
Samouprava, Radni~ke novine, Tribuna i Novosti.
Austrougarska nije samo objavila rat Srbiji, ve} je odmah
krenula i u represivnu akciju protiv sopstvenih gra|ana koji su bili
Srbi ili imali jugoslovenska ube|ewa. Vojne vlasti su preuzele
upravu i, uz hap{ewa i torturu po~ele sa zatvarawem svih srpskih i
projugoslovenskih listova u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Herce157

govini i Vojvodini. Naredbom bana, od 27. jula 1914. godine, u

Hrvatskoj je zabraweno izla`ewe listova Srpsko kolo, Privrednik,
Sloboda, Narodno jedinstvo, Vihor, Slobodna rije~, Oslobo|ewe i
Pravo naroda, dok su u Sloveniji ugu{eni Glas juga i sindikalno
glasilo Rudar. I u Vojvodini su bila zabrawena sva srpska udru`ewa,
listovi i ~asopisi poput Letopisa Matice srpske, Zastave,
Branika, Srpstva i drugih. U Bosni i Hercegovini je tako|e
zavladao teror i to mnogo okrutniji nego u drugim krajevima. Posle
atentata i progona Srba u Sarajevu, ukinuta je Bosanska vila, a wen
urednik optu`en za veleizdaju.
Srpska kwi`evna periodika je sa po~etkom Prvog svetskog rata
velikim delom zamrla, kako u samoj Srbiji tako i u drugim predelima
naseqenim srpskim `ivqem. I ne samo to. Kwi`evnih centara van
Srbije vi{e nije bilo, dok su pisci i kulturni radnici poku{avali
da pre`ive ratnu kataklizmu. Mnogi od wih su mobilisani, a kako i
ne bi kada se zna da je mala Srbija morala da, pred velikom opasno{}u,
mobili{e preko 707.000 qudi, {to je ~inilo {estinu wenog
stanovni{tva. Radni~ke novine su pisale da se po selima i gradovima
Srbije mogu videti jo{ samo starci, mala deca i bolesni, dok je
ameri~ki novinar Xon Rid u prole}e 1915. godine napisao da je Srbija
zemqa smrti i da su svi mu{karci u Srbiji u vojsci ili su mrtvi.
Te{ko je bilo poverovati da u takvim okolnostima mo`e do}i do
obnove kako {tampe u celini, tako i kwi`evne periodike. Do toga je,
ipak, do{lo, pre svega, zahvaquju}i veli~anstvenim pobedama srpske
vojske na Suvoboru, Ceru i Kolubari, {to je Srbiji donelo nekoliko
mirnih ratnih meseci i velike simpatije u savezni~kim i neutralnim
dr`avama.2)
Kulturni pregaoci i javni radnici su u pozadini fronta po~eli
uporno i strpqivo tra`iti na~ine kako da sa~uvaju listove i
~asopise u ratu, iako je svima bilo jasno da je sudbina {tampe tesno
povezana sa op{tim vojnim i politi~kim zbivawima. Osim listova
koji su izlazili pre rata i nastavili izla`ewe u toku rata, pojavquje
se i vi{e novih listova, ~ije se izdavawe, ~esto, mo`e objasniti samo
kao veliki podvig. Pravi primer snala`qivosti u takvim poduhvatima je, svakako, pojavqivawe lista Bomba, koji je u sarajevskom
vojni~kom zatvoru ilegalno ure|ivao i izdavao jedan od atentatora na
princa Ferdinanda, mladi tipografski radnik Nedeqko ^abrinovi}. On je, zajedno sa ostalim politi~kim zatvorenicima, taj list
ispisivao rukom kao zidne novine. Najve}i broj novopokrenutih
listova se pojavquje u Ni{u i Kragujevcu, a me|u wima je najvi{e
vojnoinformativnih. Tipi~an predstavnik te vrste glasila je Ratni
presbiro, kasnije Ratni dnevnik, koji donosi zvani~ne izve{taje

158

LINKOVI
Vrhovne komande srpske vojske.3) Obave{tewa sa rati{ta i priloge
iz rata donose i beogradski Ratni vesnik i kwa`eva~ki Ratni odjek.
Ni{, lagano ali sigurno, postaje centar srpske periodike, u
kome iz dana u dan, krajem 1914. i u 1915. godini, ja~a izdava~ka
delatnost. Listovi Tribuna4), Nova re~5), Glasnik6), Radni~ke novine7), Budu}nost8), Balkanski glasnik9), Srpska zastava10), De~ji
dan11) i drugi, prave lepezu raznovrsnih i zanimqivih informativnih glasila. I pored surove ratne zbiqe, ne nedostaju ni humoristi~ki sadr`aji koji se pojavquju u ~asopisima Dum-dum, Spadalo i
Hladovina. Ratne potrebe u velikoj meri mewaju ure|iva~ku koncepciju listova, izbacuju se pojedine rubrike i uvode nove, a cenzura
ograni~ava slobodu pisawa u pitawima va`nim za bezbednost vojske,
gra|ana i zemqe. Kwi`evnih priloga u pomenutim listovima i ~asopisima gotovo da nema.
U jednom broju listova i ~asopisa javquju se kao urednici pisci,
koja ve} dobro poznati u srpskoj kwi`evnosti na po~etku dvadesetog
veka. Tako je krajem 1914. godine u Ni{u pokrenut dnevni list Velika
Srbija, ~iji je direktor, vlasnik i odgovorni urednik Dragutin
J.Ili}, sin romanti~arskog pesnika Jovana Ili}a, koji iza sebe ve}
ima solidno uredni~ko iskustvo u ~asopisima Preodnica, Srbadija,
Brankovo kolo i Balkanska vila. List donosi tragi~ne vesti sa
boji{ta i ure|uje se u srpskom nacionalnom duhu. I veliki srpski
komediograf Branislav Nu{i} pokre}e u Skopqu, kao vlasnik i
urednik, dnevni list Srpski jug12), koji izlazi od po~etka rata, pa sve
do avgusta 1915. godine. Dvostrani list se svakog dana pre podne
pojavquje na skopskim ulicama i donosi vesti sa fronta i o
saveznicima. Nu{i} ne bi bio Nu{i} kada se ne bi desilo ne{to
neobi~no, pa je tako list, u nedostatku bele hartije, {tampan u boji. U
Srpskom jugu nema kwi`evnih, pa ~ak ni satiri~nih priloga, iako mu
je urednik bio jedan od najve}ih srpskih komediografa.
Dokumentacionu gra|u za istoriju Prvog svetskog rata sakupqa
i ilustrovani ~asopis Ratni zapisi13). Zanimqivo je da od
1915.godine ~asopis ima podnaslov Ilustrovani kwi`evni list,
{to ukazuje i na, delom, literarnu orijentaciju ~asopisa. U tom
periodu, urednik lista je pesnik i patriota Velimir Raji}, koji }e,
na`alost, ve} u jesen, izmu~en bole{}u i ratom, umreti u Gorwem
Milanovcu. ^asopis ima zanimqivu formu sa ustaqenim rubrikama
kao {to su : ratna poezija, ratni dnevnik, sa na{eg voji{ta, sa
savezni~kih voji{ta, ratne slike i prilike i ratne po{alice i
anegdote. Mesto za kwi`evne priloge je rezervisano na naslovnoj
strani i, naravno, u rubrici Ratna poezija, gde se i pojavquje vi{e od
~etrdeset pesama doma}ih autora. U celini gledano, poezija u Ratnim
zapisima je prigodna, propagandna i nekvalitetna. Te{ko je, u tom
159

moru bojnih pokli~a i poziva na osvetu, prona}i boqe stihove, a

kamoli vredniju celovitu pesmu. Tvorci kwi`evnih priloga su
najve}im delom qudi iz naroda, koji su svoja ostvarewa potpisivali
prezimenima (Delikladi}, An|elkovi}, Paunovi}, ]iri},
Pavi}evi}, Pe{i}), imenima (Stamenko, Leo, Zorka, Lela),
inicijalima ili ih nisu ni potpisivali. Na stranicama zapisa
sre}emo i stihove znanih pesnika poput Vladimira Stanimirovi}a i
Stevana Be{evi}a, ali ni oni ne uspevaju da ~asopisu podare
uspe{niji poetski prilog. Be{evi} u Ratnim zapisima objavquje
{est patriotskih pesama u romanti~arskom maniru, {to potvr|uje
ocene Stanka Kora}a da je on veoma plodan autor, rodoqubivi pesnik
i zakasneli romanti~ar.14) Urednik ~asopisa Velimir Raji}
objavquje u listu koji ure|uje tri pesme (Radujte se mu~enici, ^eka
Drina i Stari snovi), u kojima se od svitawa srpske zore, belih
orlova i razmrskanih glava du{manina ne mogu razaznati stihovi
ispovedne i intimisti~ke lirike, koju je on stvarao u svojim
qubavnim i refleksivnim pesmama. Izuzetak koji potvr|uje pravilo
o slaboj poeziji u Ratnim zapisima je pesma Vladimira Stamenkovi}a Sad moj dragi na Drini, na stra`i u kojoj pesnik daje toplu
sliku ma~vanskog sela i atmosferu ustreptalog i{~ekivawa
povratka vojnika. Preciznim detaqima Stamenkovi} uspeva da verno
prika`e selo u pozadini fronta i da nam jasno ka`e koliko i kako on
to selo voli.15)
Uredni~ko anga`ovawe pisaca u ratnim ~asopisima i
listovima, ipak, ne ukazuje na zna~ajnije pove}awe kwi`evne
periodike u wima. Ratna kwi`evna periodika je, jo{ uvek, u vrtlogu
strahovite praznine koja je nastala nestankom Srpskog kwi`evnog
glasnika, Bosanske vile, Letopisa matice srpske i drugih ~asopisa.
Istina, sve do okupacije Srbije 1915.godine, u Ni{u izlazi politi~ki, ekonomski i kwi`evni list Samouprava, ali se prefiks
kwi`evni odnosi samo na vesti o izla`ewu ~asopisa Delo i
Jugoslovenski Glasnik. Vi{e kwi`evnih priloga ima u glasilu
slavoqubive i patriotski nadahnute intelektualne omladine sa
jugoslovenskom orijentacijom, koje sasvim prirodno, nosi naziv
Jugoslovenski glasnik.16) U wemu sara|uju Tin Ujevi}, Dragutin
Gustin~i}, Franko Poto~wak, Stanislav Vinaver, Vladislav Fabijan~i}, Lujo Vojinovi}, Milutin Boji}, \or|e Tasi} i drugi pisci
iz jugoslovenskih zemaqa. Trajawe Jugoslovenskog glasnika je kratko,
jer su se od avgusta do oktobra 1915.godine pojavila samo ~etiri broja.
Istorija je zapamtila ovaj ~asopis kao posledwi koji je izdat u Ni{u
pred bugarsku okupaciju ju`ne Srbije. Projugoslovenska glasila se,
ne{to kasnije, pojavquju svuda po svetu tako da se ve} te 1915. godine u
Wujorku pojavquje ~asopis literarno-istorijske sadr`ine Otax160

LINKOVI
bina17) za koji pi{u Aleksa [anti}, Paja Radosavqevi}, Mi}un Pavi}evi}, Milivoj Pavlovi}, Milenko Vuki}evi}, Pero Slijep~evi},
Vladimir Ga}inovi}, Proka Jovki} i drugi. Otaxbina je negovala i
kwi`evne kritike.
Te{ko je, na osnovu skromnih kwi`evnih priloga u malom broju
listova i ~asopisa, govoriti o kontinuitetu kwi`evnosti u prvim
ratnim godinama sa predratnom. U prilog ovoj tvrdwi govori i
~iwenica da se u prve dve godine Prvog svetskog rata pojavilo svega
nekoliko kwiga, {to ukazuje da se prestalo sa izdavawem originalnih
kwi`evnih dela. Na tom planu bele`imo drugo izdawe rodoqubivih
pesama Vojislava Ili}a Mla|eg Krvavi cvetovi, {tampanih u
Jagodini, i spev Milutina Boji}a Kain, koji je objavqen u Ni{u.18)
Zato i nema dileme da u tom periodu, najve}i doprinos odr`avawu
kwi`evne aktivnosti daju ~lanovi redakcije lista za nauku,
kwi`evnost i dru{tveni `ivot Delo. Re~ je o ~asopisu Radikalne
stranke, koji se prvi put pojavio 1894.godine. Ocene da, upravo, Delo
nastavqa tamo gde je stala Otaxbina Vladana \or|evi}a, govore da je
~asopis u prvoj fazi izla`ewa (1894-1899) u`ivao veliki ugled.
Usled politi~kih borbi Delo je nasilno ukinuto 1899. godine, da bi se
ponovo pojavilo 1902. godine. Od tada pa do po~etka Prvog svetskog
rata, ~asopis izlazi jedanput mese~no i dugo godina poku{ava da
odr`i izvesnu ravnote`u sa Srpskim kwi`evnim glasnikom. Po
mi{qewu Predraga Palavestre, Delo nije u ure|iva~koj politici
imalo jasno izra`en kwi`evni program poput Srpskog kwi`evnog
glasnika, nego je otvorenom saradwom i tolerantnim stavom prema
mnogim piscima sasvim razli~itog uverewa i stilskog postupka
uspevalo da ubla`i i relativizuje ponekad isuvi{e kruti elitizam
samouverene grupe 'Glasnikovih' urednika i saradnika i da time
osna`i pluralisti~ke pretpostavke moderne kulture.19) Vlasnik
~asopisa Delo, uo~i Prvog svetskog rata, bio je Aca M.Stanojevi},
dok uredni~ki tim predvode Dragoqub Pavlovi} i Lazar Markovi}.
Po~etkom 1914. godine, Delo redovno izlazi i zadr`ava svoj karakteristi~an izgled sa ekonomskim, politi~kim, nau~nim, umetni~kim, pozori{nim i kwi`evnim pregledima i zapa`enim
kwi`evnim prilozima. Objavqene pripovetke Veqka Petrovi}a,
Josipa Kosora i drame Dragoslava Nenadi}a su potvrda pa`we koja se
u ovom ~asopisu posve}ivala kvalitetu kwi`evnih priloga, dok
izbor saradnika u delu poezije (Svetislav Stefanovi}, Sima
Pandurovi}, Vladislav Petkovi}a Dis, Proka Jovki}) govori da su se
na stranicama ovog ~asopisa, uglavnom, pojavqivali pesnici koji
nisu bili omiqeni u Srpskom kwi`evnom glasniku. Strana
literatura i filozofija je zastupqena prevodima Dostojevskog
(Bra}a Karamazovi), Pjera Korneja (Sid) Hegela i @an @ak Rusoa
161

dok se u bele{kama pojavquju prikazi kwiga Jovana Skerli}a,

Slobodana Jovanovi}a, Disa, Milutina Boji}a, Isidore Sekuli},
Veqka Petrovi}a, Iva ]ipika, Mirka Korolije i drugih {to
svedo~i o `ivoj izdava~koj delatnosti pred rat.
U majskom broju ~asopis Delo obave{tava ~itaoce o smrti
velikana epohe modernizma Jovana Skerli}a, a ubrzo, nakon izlaska
jo{ jednog broja (jun 1914), privremeno obustavqa izla`ewe zbog
rata. Vlasnik i urednici Dela Aca M. Stanojevi}, Dragoqub
Pavlovi} i Lazar Markovi} kre}u sa rekom naroda za Ni{ gde
obnavqaju ~asopis. Oni donose odluku, da zbog praznine nastale
ga{ewem listova i ~asopisa koji su negovali kwi`evnu periodiku,
Delo izlazi ne jednom mese~no kao pre rata, ve} na svakih petnaest
dana. Tako }e u Ni{u iza}i dvanaest brojeva ~asopisa u kojima su
pregaoci, iz tada jedinog srpskog kwi`evnog lista, poku{ali da
poka`u kako rat nije kraj svega i da srpska kwi`evnost i kultura
moraju da nastave svoj put.

LIST ZA NAUKU, KWI@EVNOST I DRU[TVENI

@IVOT "DELO"
U uvodnom i programskom ~lanku pod naslovom Novo Delo, jedan
od urednika ~asopisa Delo Lazar Markovi}, ka`e u prvom ratnom
broju ~asopisa: Na{e D e l o, privremeno obustavqeno zbog rata,
produ`uje sa ovim brojem rad svoj na nau~nom, literarnom i op{te
kulturnom prosve}ivawu, ulaze}i u dvadesetu godinu izla`ewa. Kao
danas najstariji srpski ~asopis D e l o `eli da i u novom vremenu
me|u prvima pripomogne, koliko mo`e, stvarawu jedne kulturne i
prosve}ene Velike Srbije. S naro~itim obzirom na osobene prilike u
kojima se Srbija danas nalazi, D e l o posve}uje glavnu pa`wu onim
zadacima, koji uz vojne napore i uspehe treba da kruni{u te`wu
srpskoga naroda za jedinstvom i obezbe|ewem mirnoga razvitka
narodnoga i individualnoga `ivota u svima oblastima materijalne
i umne delatnosti20). Autor podse}a da je pro{lo ve} osam meseci
napora i nad~ove~anske borbe sa sna`nim i bezobzirnim neprijateqem kao i da su tih osam meseci dali neizmerne primere
srpske hrabrosti, po`rtvovawa i izdr`qivosti. Nema sumwe da je
snaga u ratu spojena sa ratnim uspesima podigla ugled Srbije kako u
zemqi tako i u inostranstvu i da se pojedinac Srbin ose}a danas
ponositim zbog uspeha na bojnom poqu, i u oceni svoje otaxbine on
ima druk~iji ton, nego pre ovih ratova21). Lazar Markovi}, ipak,
upozorava savremenike da te ~isto psiholo{ke pojave ne treba da nas
zavedu. Sve pobede na bojnom poqu, i ako od wih ~esto puta zavisi
162

LINKOVI
opstanak zemqe, u pogledu na kulturnu vrednost jednog naroda imaju
ograni~en zna~aj.22)23)
Iz uvodnog ~lanka se jasno vidi kako je uredni{tvu Dela
potpuno jasno da }e Srbiji posle rata biti potrebni mnogostruki
napori u raznim granama dr`avne, dru{tvene i individualne akcije
kako bi se stvorili povoqni uslovi za `ivot u miru, kakvi prili~e
prosve}enom narodu. Zato urednik Lazar Markovi} tvrdi da se velika
pitawa re{avaju na bojnom poqu, ali kao {to se za rat vaqa
spremiti i diplomatski i vojni~ki, tako isto se i za mir vaqa
pripremati i diplomatski i publicisti~ki.24) Po wegovom
mi{qewu, u Srbiji je, u posledwih deset godina, u raznim granama
dru{tvenog `ivota i u oblasti nauke i kwi`evnosti, bilo i napretka
i zastoja ali je op{ti utisak dobar za svakog ko nije pesimist. Zbog
toga se pred Srbijom otvaraju, u slu~aju sre}nog ishoda rata, lepe
perspektive i zato treba i daqe, kao i do sada, stoji~ki podnositi
sve `rtve i sva strahovita isku{ewa, koja nam je pri~inio ovaj u
svakom pogledu ne~uveni rat.25)
Vidqivo je da uredni{tvo Dela ne obja{wava, u programskom
~lanku, kako }e ~asopis izgledati u ratnim uslovima. Razlog je
jednostavan. Vlasnik i urednici su odlu~ili da, i u ratu, ~itaocima
ponude izgled i sadr`aj ~asopisa, kakav je bio i u predratnom Delu.
Dobro poznate rubrike poput Nauke, Dru{tvenog `ivota,
Ekonomskog pregleda, Politi~kog pregleda, Kwi`evnog pregleda,
Umetni~kog pregleda i Bele{ki zadr`avaju u potpunosti svoj raniji
izgled, dok malih izmena ima jedino u oblasti priloga iz
kwi`evnosti i to, pre svega, u pogledu wihovog sadr`aja. Va`ne
odlike ratnih izdawa ~asopisa Delo su wegova ~vrsta struktura, od
koje se nikad i ni po koju cenu ne odstupa, nau~na utemeqenost
~lanaka, pa`qiv izbor kwi`evnih priloga i estetski izgled {to,
zapravo, ukazuje da su sa~uvani osnovni kvaliteti mirnodopskih
brojeva. Nije to bilo lako ostvariti u ratnom mete`u 1915.godine,
{to potvr|uju i re~i univerzitetskog profesora iz Bukure{ta
M.Jorgea, koji u pismu redakciji nagla{ava da }e borba Srba za
pesnike budu}nosti biti predmet jedne uzvi{ene epopeje, ali u post
skriptumu govori i o samom ~asopisu. Primio sam dva broja va{ega
lepog ~asopisa. Wegovo redovno izla`ewe - pi{e profesor Jorge - sa
tako lepom sadr`inom jeste jo{ jedan dokaz mirne energije, koju
unosite, vi Srbi, u sve akte va{ega politi~kog `ivota. Dobro se
tu}i i objavqivati dobre ~asopise u me|uvremenu pred novim
borbama, u kojima }ete se opet dobro tu}i, to je doista ne{to
najdivnije u svojoj vrsti.26)
Nau~ni prilozi i napisi iz dru{tvenog `ivota nisu u ~asopisu
Delo strogo podeqeni i ~esto se prepli}u. Lako se zapa`aju ~lanci iz
163

kojih ~itaoci mogu vi{e da saznaju o ju`noslovenskim narodima i

krajevima gde `ive Srbi (Tami{ki Banat; Nacionalne oblasti na
zapadu i u Ugarskoj; Vardarska dolina; Dalmacija; Ohrid) kao i
prilozi u kojima se razmatraju pitawa ju`nog slovenstva. Univerzitetski profesor iz Zagreba Ferdo [i{i}, pa Milivoje
Pavlovi} i drugi nau~nici zastupaju teze o ju`nom slovenstvu kao
jedinstvenom kulturnom prostoru i tvrde da je za veliku kulturu
potreban veliki narod.27) Tematika odnosa Srbije sa susednim i
drugim evropskim dr`avama je u Delu stalno prisustna dok o
~iwenici, da nije pro{lo puno vremena od turske vladavine u Srbiji,
svedo~e zapisi Todora Stefanovi}a Vilovskog o boravku sultana
Sulejmana u Beogradu, Sinan pa{i i slikama Beograda iz vremena
velikih turskih pohoda. Kao {to se vidi, krug tema o kojima se pi{e u
Delu je dosta {irok, ali je upadqivo malo priloga o ratu koji traje.
Kao da se u neposrednoj blizini mesta izdavawa ~asopisa ne vode
borbe koje odnose na desetine hiqada `ivota. Nema Kolubare i Cera,
nema Austro-Ugara i Nemaca koji pale i ubijaju po Ma~vi i zapadnoj
Srbiji i nema Bugara koji, uveliko, planiraju podmukao napad sa le|a.
^udno je, ali istinito da se rat u dru{tvenim hronikama ratnih
izdawa ~asopisa Delo sporadi~no pomiwe, a kada se i pojavi ratna
tema, o woj se govori kao da se ona de{ava nekom drugom, a ne srpskom
narodu. Naime, u pojedinim prilozima (Diplomatska predistorija
evropskog rata; Rat i parlamentarizam; Narodna psihologija i rat;
Evropski rat i me|unarodno pravo; Individualizam i etatizam; O
psihologiji naroda i sociologiji) govori se o ratu ali sa jednog
akademskog nivoa i u toj meri uop{teno i neutralno, da je nemogu}e te
napise vezati i za koju pojedina~nu zemqu, pa ni za Srbiju. Izuzetak je
~lanak o narodnoj solidarnosti gde se, ipak, nagove{tava da u zemqi
ima poginulih, invalida, udovica i dece bez roditeqa.
Politi~ki pregledi u potpunosti prate osnovnu uredni~ku
zamisao, tako da se kroz wih ~itaoci obave{tavaju o militaristi~kim stavovima nema~kih generala, parlamentarizmu u doba
kneza Bizmarka, ruskoj politici na istoku, simuliranoj neutralnosti Bugarske, italijanskom nacionalizmu, nacionalnom kabinetu u
Engleskoj i drugim va`nim pitawima. Zanimqivo je da se u ~asopisu,
dodu{e retko, pojavquju i Vojni pregledi kojih nije bilo u
predratnim izdawima. I u Vojnim pregledima se zadr`ava akademski
nivo izlagawa, nezavisno od toga da li |eneral De Lakroa pi{e o
jedinstvu komandovawa ili artiqerijski tehni~ki major Mil.
Obradovi} o otrovnim gasovima i nedopu{tenim sredstvima borbe.
Paradoksalno je da Ekonomski pregledi vi{e upu}uju na ratno stawe u
kome se zemqa nalazi nego li Dru{tveni, Politi~ki ili Vojni
pregledi. U wima ima dragocenih podataka o ratnim premijama,
164

LINKOVI
uzrocima a`ije na zlato, prinudnoj upravi i popisu imovine podanika
neprijateqskih dr`ava, politici Narodne banke i ulozima na
{tedwu, sistemu taksirawa `ivotnih namirnica i drugim `ivotinim
pitawima.
Sasvim je prirodno da naslovi rubrika poput Umetni~kog ili
Kwi`evnog pregleda upu}uju na pomisao da se u wima razmatraju
problemi umetnosti i kwi`evnosti. U ~asopisu Delo to je samo
delimi~no ta~no, jer se, na primer, Umetni~ki pregledi prete`no
bave problemima jezika i dijalekata. Tek u tri zanimqiva teksta
saznajemo vi{e o gluma~kom ume}u Ilije Stanojevi}a, katedrali
Svete Sofije u Ohridu i majstorstvu srpskih sredwovekovnih
neimara. Na sli~an na~in i Kwi`evni pregledi obra|uju tematiku
koja je, mirne du{e, mogla da se na|e u politi~koj ili nekoj drugoj
rubrici. Re~ je o kritikama kwiga, uglavnom, stranih autora koji
stru~no razmatraju odre|ene probleme vezane za politiku svetskih
sila, istorijske okolnosti, jugoslovensko pitawe, nema~ku kulturu i
rusku humanost. Samo kwi`evna kritika Du{ana S.Nikolajevi}a o
Mere{kovskom, prevod eseja o lordu Bajronu i prikaz ~asopisa
Jugoslovenski glasnik ukazuju da se autori u Kwi`evnom pregledu
ponekad doti~u kwi`evnih ili tema vezanih za tada{wu periodiiku.
U skladu sa tradicijom srpske kwi`evne periodike na po~etku
dvadesetog veka, i ~asopis Delo ima rubriku Bele{ke, u kojoj ~itaoce
upoznaje sa novoobjavqenim kwigama. Na taj na~in je u dvanaest
ratnih brojeva ovog ~asopisa predstavqeno, ~ak, osamdeset devet
kwiga, {to je veoma zna~ajno kako zbog dokumentarnosti i upu}ivawa
na bibliografsku gra|u, tako i zbog, uglavnom dobrih, kritika o
prikazanim delima. Na prvi pogled je vidqivo da ve}ina kwiga ~iji
su prikazi objavqeni u Bele{kama pripada stranoj publicistici,
diplomatiji i filozofiji, dok je izdawa prave kwi`evnosti, kao i
dela doma}ih autora, mnogo mawe. Stilski postupak urednika Dela u
predstavqawu kwiga je vrlo jednostavan i sastoji se, pre svega, u
objektivnosti kazivawa o kwigama, ali i u jasnim preporukama o tome
koliko je neka od kwiga dobra ili lo{a za srpsku stvar. Zanimqivo je
da ratna bibliografija, koju Delo donosi u svakom broju, jasno ukazuje
da je Srbija u 1915. godini bila u centru interesovawa velikog broja
istori~ara, publicista i istra`iva~a iz celog sveta. U tom kontekstu, urednik Dela pravi zanimqivu paralelu stawa periodike u
Srbiji i Engleskoj u kojoj ka`e : Engleski kulturni `ivot nije skoro
niukoliko poreme}en ratom, i dok mi u Srbiji s te{kim naporima
odr`avamo D e l o, jedini ~asopis koji je uspeo da i za vreme rata
izlazi, dotle u Engleskoj svi ~asopisi nastavqaju svoje redovno
izla`ewe i tretiraju u prili~noj meri pitawa koja se i nas ti~u.28)

165

Iz Bele{ki saznajemo da je srpska kwi`evna produkcija 1914. i

1915. godine bila izuzetno skromna. ali i da je kakva-takva postojala.
Tako nas kwi`evni kriti~ar Dela upoznaje sa kwigom Sto basana
Milana Vukasovi}a ({tampana pre rata), koji je, ina~e, stalni
saradnik u ovom ~asopisu . Kriti~ar tvrdi da je pisawe basni retka
pojava i da je dobro {to srpska kwi`evnost ima predstavnika i za tu
vrstu literarnih proizvoda, pogotovo, {to Vukasovi}, zapravo, pi{e
o qudskim strastima i manama i na taj na~in ostvaruje pedago{ku
pouku kojom se dobre basne i odlikuju.29) Ne bez ponosa, urednici Dela
obave{tavaju ~itaoce u Bele{kama o uspehu jo{ jednog stalnog
saradnika lista. Naime, poznati hrvatski kwi`evnik Josip Kosor je
u Zagrebu osvojio presti`nu Demetrovu nagradu, {to je jo{ jedan
prilog tezi o pa`qivom izboru saradnika u ~asopisu. Uredni{tvo ne
propu{ta priliku da, po~etkom maja 1915.godine, javnost obavesti i o
smrti svog saradnika, mladog i darovitog pesnika Proke Jovki}a,
koji je podlegao pegavom tifusu. Ne{to kasnije se u Bele{kama sa
puno pa`we i pijeteta pi{e o kwi`ici B.Graovca @ivot i smrt
Nestora @u~nog - Proke Jovki}a.
U nedostatku kwi`evnih ostvarewa poznatih pisaca, Delo u
Bele{kama posve}uje zavidnu pa`wu delima nepoznatih autora.
Kriti~ar, potpisan inicijalima P.Ar., ~itaocima toplo preporu~uje kwigu u~iteqa iz Topole Maksima Radosavqevi}a, koji je
objavio malu, obi~nu, sa 50 lista, ali svojom idejom i pojavom, u ovo
doba vrlo interesantu kwi`icu30). U~iteq je u kwizi Dragoceni
cvetovi - za venac srpskih pobeda 1912 i 1913.g. sakupio `ivotopise
junaka iz Topole i okoline, koji su pali na bojnom poqu ili umrli od
zadobivenih rana i bolesti u balkanskim ratovima, kako bi sa~uvao
uspomenu na poginule heroje. Iz sli~nih razloga se pojavila i zbirka
malih kwi`ica Za na{e hrabre vojnike, koje u Kragujevcu pi{e i
izdaje @ivojin Da~i}. Kwi`ice po re~ima kriti~ara Dela imaju
va`an vojno-vaspitni ciq i treba da pomognu da se umesto mehani~kog
borca dobije jedan svesni i na `rtve gotovi ratnik31). Kwiga, izdata u
Palanci, pod nazivom Juna~ka dela, po`rtvovawa, podvizi kowanika
Kowi~ke divizije ima prakti~nu namenu da istakne najboqe vojnike i
wihove uspehe u borbi, dok J.Miodragovi} u svojoj zanimqivoj kwizi
Tragi~ni dani Beograda govori o trinaest dana austrijske vladavine u
prestonici Srbije. Re~ je o zanimqivom istorijskom dokumentu
punom li~nih do`ivqaja i impresija. Mo`da je najzanimqivije
izdawe o kome pi{e Delo epski spev Jovana Magov~evi}a Putem
slave, u kojem autor kroz deseterac peva o posledwoj austrijskoj
invaziji na Srbiju i slomu austrijske vojske. Kriti~ar tvrdi da je
na{a nova narodna poezija ve}inom slaba, kad se uporedi sa starijim
juna~kim pesmama. Vidi se da, ukoliko se vi{e udaqavamo od doba u
166

LINKOVI
kome se opevaju borbe pojedinaca, utoliko pesma vi{e gubi onu
klasi~nu lepotu i jedinstvo radwe. Te najnovije narodne pesme
ve}inom su samo imitacija sa vrlo malo originalnoga.32) Ipak, vi{e
uspeha u stvarawu narodnih pesama ima Jovan Magov~evi}, jer je `ivo
i re~ito opisao savremene doga}aje pa }e ga, po re~ima kriti~ara
Dela, sa zadovoqstvom ~itati i prost seqak i kwi`evno obrazovani
~italac.
Period zastoja u ratnim operacijama nije doveo do {tampawa
ve}eg broja kwiga doma}ih pisaca, ali je omogu}io izdavawe novih
prevoda iz strane kwi`evnosti. Kroz rubriku Bele{ke saznajemo da
je sredinom 1915.godine g. Cvijanovi} objavio De profundis Oskara
Vajlda (u prevodu Isidore Sekuli}), Komi~nu istoriju i Ko{uqu
Anatola Fransa (prevod Radivoja Karaxi}a), Pan Knuta Hamsuna i
roman Matilde Serao Zbogom Qubavi, te da Geca Kon {tampa
D'anuncija (Nevini) i novo izdawe Tolstojeve Ane Karewine. Vesti o
pomenutim novim izdawima dopuwuju i kriti~ki napisi o tada malo
poznatom Tagoreu, dramama Henrika Ibzena, isto~noj i modernoj
italijanskoj kwi`evnosti, pesmama Emila Verherena i francuskoj
ratnoj poeziji. U napisu o antologiji francuske ratne poezije,
kriti~ar Dela po prvi put razmatra pitawa ratne kwi`evnosti, pri
~emu posebno nagla{ava : O uticaju rata na pesni{tvo i
kwi`evnost uop{te za sada se jo{ ne mo`e ni{ta kona~no re}i.
Fakat je da se pojavila u svima ratuju}im dr`avama naro~ita ratna
poezija. Kad se kriti~ki razmotre motivi pesama i ideje, odmah se
vidi da su sve pesme drugoga reda, postale pod sve`im i u du{i
neprera|enim utiscima iz rata. Ve}ina wih je ispevana u rovu i ima
za predmet po koji momenat iz borbe sa Nemcima.33)

KWI@EVNI PRILOZI U ^ASOPISU "DELO"

Od svog prvog ratnog broja, ~asopis Delo objavquje i originalna
kwi`evna dela, kao {to je to ~inio i pre rata. Broj kwi`evnih
priloga u listu nije unapred odre|en, niti prilozi imaju svoje
utvr|eno mesto u strukturi lista, mada je nesumwivo da ba{
kwi`evna dela daju ~asopisu kona~nu fizionomiju kojom se on
zna~ajno razlikuje od drugih periodi~nih izdawa. U ratu ta odlika
postaje jo{ izrazitija, po{to je u sve mawem broju listova, koji su
uspeli da opstanu u ratnim uslovima, bilo i sve mawe kwi`evnih
priloga. U ratnim sveskama ~asopisa Delo ima trideset kwi`evnih
priloga, me|u kojima je trinaest pesama, deset proznih dela, jedno
dramsko ostvarewe i {est eseja. Na prvi pogled se ~ini da broj
kwi`evnih dela i nije tako velik, ali treba uzeti u obzir da su
167

vlasnik i urednici Dela veliku pa`wu posve}ivali izboru saradnika

za kwi`evne priloge i da su sa wima `eleli da sa~uvaju visok nivo
kvaliteta. Kwi`evni prilozi imaju veliku va`nost za sam ~asopis i
zbog toga {to se jedino u wima pi{e o surovoj ratnoj zbiqi i {to se
jedino iz wih mo`e jasno sagledati da srpski narod krvari u
stra{nom ratu. Te{ko je proceniti da li je uzrok tog opredeqewa u
nameri vlasnika i urednika da kroz re~ pesnika i pisaca vi{e
progovore o ratnim doga|ajima ili, jednostavno, qudi od pera nisu ni
mogli ni `eleli da o ratu govore sa visina, kako su to ~inili
nau~nici i dru{tveni radnici.
Ve} u prvom ratnom broju, ~itaoci Dela mogu da pro~itaju pri~u
Iva ]ipika Zbeg, koja svojim dramati~nim sadr`ajem potpuno
odudara od koncepcije tog izdawa ~asopisa koje se u ostalim
rubrikama bavi temama kao {to su socijalno-ekonomske vrednosti
Vojvodine, izvoz zlata iz Srbije, statisti~ki podaci o Slovencima,
diplomatska predistorija evropskog rata ili `ivotni put glumca
Ilije Stanojevi}a. Svojim jezgrovitim re~enicama ]ipiko nas od
prve uvodi u stvarnost Srbije slede}im re~ima: Drum, blatwav,
izriven, isprekr{tan kolosecima, duboko u zemqu utisnutim, na
ivici iskrzan, propao - be{e zakr~en sa ~etiri reda kola, koja su ga u
jednome pravcu nemilosrdno rova{ila. Te{ko {kripawe raznih
vojni~kih kola, {to br`e izmicahu, me{alo se sa cvilewem
rasklimatanih seqa~kih taqiga, gaskawem volova, kowa i larmom
qudskih glasova. Iz strategijskih razloga, moravska divizija prvoga
poziva povla~ila se sa polo`aja i, u povla~ewu, be{e sobom povukla
~itave gomile begunaca, koji nisu `eleli da na svome pragu sa~ekaju
neprijateqa. Narod ga se bojao jer taj neprijateq pri prvome be`awu
iz wihova kraja, pobe|en, be{e za sobom ostavio krvavi trag
ne~uvenih zverstava.34) Po~etni iskaz jasno govori da, po mi{qewu
autora, stvarnost Srbije, o~igledno, nije u temama pomenutih nau~nih
rasprava ve} u zbegovima, borbama i tragediji koja je neumoqivo
obuhvatala sve koji su, te 1915. godine, `iveli u ratom zahva}enoj
zemqi.
Centralna tema kratke pri~e Iva ]ipika je tragedija `ene iz
zbega kojoj u ratu umiru dva mala deteta. An|elija, mlada `ena vojnika
Radoslava, prvo je izgubila }erku Ru`icu, a onda se razboli i mali
Rade koga je majka povela u zbeg, kako bi izmakli opasnosti. Ni`u se
naturalisti~ki prizori u opisima zverstava okupatora i ratnih
strahota, ali kao da su sve te nesre}e mawe od tragi~ne sudbine majke
koja gubi jedinog sina. U tim scenama ]ipikov izraz ima nagla{enu
emotivnu crtu koja se najboqe ogleda u slede}im fragmentima : Dok
rawenik pri~a, An|elija odjednom sva se strese, ~isto se prepala ;
uhvati Radu za glavu, pa mu bri`no zaviruje u o~i. U svojim rukama

168

LINKOVI
be{e osetila detiwu klonulost ; u~ini joj se, da joj izmi~e iz ruku
wegov zamoreni `ivot i da bez wene pomo}i ne bi mogao na nogama
stajati. Nudi ga mlekom iz bo~ice, koju celim putem u ruci dr`i ;
ali dete odbija nemo}nim kretom glave. Wegovi o~wi kapci
pomodri{e, a duge trepavice te{ko padaju na pomu}ene plave o~i i
odrvenele ruke ne mogu da se u maj~inim zagreju. Majka mu greje svojim
dahom i usta i o~i i ~elo, i ne pu{ta wegove ruke iz svojih. Htela bi
da mu svojom snagom povrati zdravqe ... `ivot. Ali sve uzaman !
Milivoje ! - javi se bratu. - Rada }e da .... I pretrgnuv{i re~, ne mo`e
da ka`e svoje misli. - Milivoje, skreni pod put! ... Milivoj pohita
i iz kola donese vo{tanu sve}icu. Upali je nad detetom i plamen
zakloni svojom sivom {ajka~om. Wih dvoje nad detetom kle~e....
Polako uz {u{tawe suvog li{}a i `uborewe mutne vode, bez
previjawa, jauka i bola, mali Rade, iznemogao, kao pti~e, izdahnuo je u
maj~inom zagrqaju. Majka ga mrtva zavi u novu {arenicu i polo`i na
svoja kola. I toga ~asa, u hitwi, }utke, otpusti svoje vrane
pletenice ...35) Posle smrti deteta, An|elija napu{ta zbeg i vra}a se
svome domu, jer joj je postalo besmisleno svako bekstvo pred
neprijateqem. Ona sa gorkom i jezivom odlu~no{}u uzvikuje : Zbog
wega sam be`ala! [ta mi jo{ mogu ?36)
]ipiko od 1912. godine vezuje svoj `ivot i kwi`evni rad za
Srbiju. Od tada pa do 1918.godine on je objavio samo jednu jedinu
mirnodopsku crticu pod nazivom U [umadiji, dok su sve ostale
crtice, pri~e, zapisi i pesme u prozi vezane za ratna zbivawa. U
balkanskim ratovima, ]ipiko u~estvuje kao ratni izve{ta~ i o wima
pi{e sa puno odu{evqewa. Po~etak Prvog svetskog rata zatekao ga je
kao dopisnika Presbiroa u Carigradu, ali je za vreme rata stigao u
Ni{, gde mu je dato srpsko podanstvo i gde je postavqen za okru`nog
{umara. Zanimqivo je da on, u ratu, grad na Ni{avi vidi kao
besposleni Ni{, koji je gledao na rat kao {to se sa galerije gleda na
pozornicu i, prema svome ~asovitome raspolo`ewu, povla|ivao i
protestvovao.37) Kao da je pri~om Zbeg u ~asopisu Delo, ]ipiko
`eleo da ni{koj javnosti poru~i kako je rat ne{to mnogo stra{nije
od ispraznih pri~a koje kru`e po gradu.
U trenutku kada je u Ni{u pisao za Delo, Ivo ]ipiko ima iza
sebe ve}i broj pri~a, zapisa i crtica sa tematikom iz balkanskih
ratova. Kritika ne gleda blagonaklono na taj deo wegovog stvarala{tva i priznaje mu tek dokumentarnu vrednost. Reporta`e Iva
]ipika o ratovima - tvrdi Velibor Gligori} - ne kre}u se daqe od
impresija pisanih u `anru reporta`nih feqtona, u kojima se dubqe
ne ulazi u stvarnost rata. O~evidno da je Ivo ]ipiko bio u za wega
stranom ambijentu u kome se ograni~io na povr{na posmatrawa,
li{en one snage do`ivqavawa ~oveka i prirode koju je pokazao kad je

169

prikazivao ambijent Primorja i Zagorja.38) Ocene Miqka Jovanovi}a

jo{ su stro`ije, kada ka`e da su ti zapisi vredni kao materijal za
rekonstrukciju ]ipikove biografije. Umetni~ki su neuverqivi, sem
u nekoliko epizoda, a to je malo da budu vrednovani kao uspela
umetni~ka dela.39) Po na{em mi{qewu pri~a Zbeg je jedno od boqih
dela Iva ]ipika iz ratnog perioda, koje se pored dokumentarnosti
odlikuje lirskom naracijom, realisti~kim slikama koje ~esto
prelaze u naturalne, dramskim nabojem u sceni umirawa An}elijinog
sina i jasnom antiratnom porukom. Neka je to i minijatura iz
reporterske bele`nice, opet se pri~i ne mogu oduzeti pozitivna
umetni~ka svojstva i jak utisak koji ostavqa na ~itaoca . Weni
nedostaci su, pre svega, vezani za primetnu patetiku u opisu doga|aja
koji su sami po sebi tragi~ni i nedovoqnu razra|enost fabule pri~e
koja je data samo u naznakama. Iz tih elemenata se i vidi da je pri~a
nastala u periodu, kada su stvarala~ke mogu}nosti Iva ]ipika bile u
padu.
Pored pri~e Zbeg Iva ]ipika, ~asopis Delo u ratu objavquje i
prozne priloge Pere.S.Taletova, Radovana Tunguz-Perovi}a Nevesiwskog, Tadije P.Kosti}a, @iv. Deve~erskog, Milana Vukasovi}a,
Milice Jankovi} i Andrejeva. Najvi{e sli~nosti sa pri~om Iva
]ipika ima delo Tadije P. Kosti}a koje ima naslov He, he ... izdr`a}e
to seqa. Ratna zbiqa u toj kratkoj pri~i izbija na videlo kroz pogled
srpskog seqaka koji trpeqivo podnosi rov, ki{u, glad, odvojenost od
rodnog doma i druge ratne neda}e. Kosti}evo delo je zanimqivo kako
po veli~awu izdr`qivosti srpskog seqaka, tako i po kritici
oficirskog kadra srpske vojske i plemenitom razumevawu muka koje
do`ivqavaju neprijateqski vojnici. Mit o nepobedivosti srpskog
seqaka40) je u ratnom periodu bio poznat i kod drugih autora, ali ga
Tadija Kosti}, ipak, dovodi u sumwu. On kroz re~i svog junaka
ironi~no ukazuje kako je surova i sama ideja o qudima koji sve, ali
ba{ sve, mogu izdr`ati : [ta ne mo`e izdr`ati taj seqa ! Bije ga
Nebo, prevr}e zemqu, kr{i drvo i kamen, puca mu rtewa~a, bori se sa
nepravdom, sujeverjem, tone u neznawu, i izdr`i to seqa. Pa mu
komanduju : Na uzbunu ! U rat ! Rat ! Zbogom ku}o, deco, postojbino ...
za navek ! Mase juri{aju, padaju, tu noga, tu ruka, tamo glava, drob.
Gazi, juri{a, nabija se na no`, krvi se ... seqa.41) Granice postoje.
Vojnik u rovu ima dva `ivota - jedan stvarni koji do`ivqava iz dana u
dan i drugi u snovi|ewima, gde mu se ukazuju idili~ne slike zavi~aja,
`ene i dece. U me|uprostoru izme|u ta dva sveta, vojnik se po pravilu
susretne sa neprijateqskim metkom ili te{kom bole{}u. Kosti}
poku{ava da poru~i oficirima srpske vojske da seqa, ipak, ne mo`e
sve izdr`ati, a wegov kriti~an stav najboqe se vidi u opisu
komandanta puka, koji se iznad rovova {eta u zakop~anom {iwelu sa
170

LINKOVI
povra}enom jakom iznad uveta, sa cigarom u ustima i korba~em u
ruci42). Autor pri~e He, he ... izdr`a}e to seqa je po profesiji
sve{tenik, {to nam govori da on, zaista, dobro poznaje svoje seqake i,
istovremeno, obja{wava otkud u pri~i detaqi o hri{}anskom
poimawu protivni~ke strane. Naime, dobrodu{ni seqak gledaju}i
neprijateqske rovove dobro shvata da su u wima isti takvi seqaci kao
{to je i on i umesto da ih kritikuje, napada ili kune, on samo ka`e :
Nije lako ni wima.43)44)
Ho}u da zabele`im istoriju jednoga junaka koji ne}e u}i u
istoriju45) - ka`e Milica Jankovi} u uvodu pri~e @rtve, zato {to
wen junak nije bio ni{ta vi{e nego li po{ten ~ovek i mali trgovac.
Pri~a govori o ~i~a Stevi, koji je krenuo na front da spasava sina
jedinca, obolelog od tifusa. Uspeo je, oteo ga od smrti i dao svoj
`ivot za wegov jer je, na nesre}u, nekoliko nedeqa kasnije i sam umro
od tifusa. Milica Jankovi} bele`i `alosni doga|aj kroz koji daje
vernu sliku Srbije u ratu. Za wu junaci nisu samo vojnici na frontu,
ve} i zarobqeni Dalmatinac kome u bolnici le~imo nogu (mi, bra}a
Srbi, na koje je on po{ao u rat i koji smo ga ranili i ubili mu brata koje bi dete moglo u tu istinu da poveruje) ; i sestra koja strepi,
trza se i ~eka po{tu, sre}na kad dobije pismo koje je pisala bratova
zdrava ruka, sestra koja zna da je tane ipak br`e od po{te; i de~ko iz
osnovne {kole koji sam dovozi drva na pijacu; i seqanka koja dvema
ispucanim rukama iz crne zemqe cedi hranu za svoju siro~ad ....46) Ona
se rezignacijom zakqu~uje da su dva najve}a juna{tva - podnositi
li~no fizi~ke bolove rana i prezirati blizinu smrti ; i podnositi
du{evne bolove zbog najmilijih kojima prete rana i smrt. Koje je ve}e
od ta dva juna{tva? Ne znam. Ja volim vi{e prvo. Sudbiona mi je
dosudila drugo.47)
^asopis Delo u dva nastavka objavquje pri~u @iv. Deve~erskog
Dvoboj, ~ija se radwa odvija na frontu ali zapravo ima klasi~an
melodramski zaplet. Deve~erski ne vidi rat kao Ivo ]ipiko ili
Tadija Kosti}. Za wega su artiqerijski polo`aji, rovovi i borbe
samo pozornica na kojoj igraju vitezovi koji brane ~ast `ene,
qubomorni mu`evi i spletkaro{i koji ~ine sve da pomute pravu
qubav. Ne mo`e se ni bez qubavne igre i uobi~ajenog tragi~nog
spleta okolnosti, koji dovodi do dvoboja dva srpska oficira. Samo na
tom mestu Deve~erski dozvoqava da rat iz pozadine izbije u prvi
plan. Oficiri su odlu~ili da dvoboj izvedu tako {to }e svako od wih
po deset dana naizmeni~no vr{iti baterijska osmatrawa u vreme
najja~e kanonade {to je, naravno, neka vrsta ruskog ruleta. Da nema
tog ~udnog dvoboja, radwa pri~e Deve~erskog bi mogla da bude
sme{tena u bilo koji beogradski salon {to bi bilo boqe, jer bi se na

171

taj na~in izbegao utisak kosmi~ke udaqenosti sadr`aja pri~e od

mesta zbivawa.
Javnost se od samog po~etka Prvog svetskog rata bavila
uzrocima izbijawa sukoba izme}u svetskih sila i pitawem da li je
ba{ Sarajevski atentat odlu~uju}e uticao na po~etak rata. O tome su
pisali dru{tveni radnici, politi~ari, istori~ari, psiholozi ali i
kwi`evnici, koji su tu temu umetni~ki oblikovali. Zanimqiv
odgovor na pitawe zbog ~ega je }esar zavoj{tio na Srbiju daje u
~asopisu Delo kwi`evnik Radovan Tunguz-Perovi} Nevesiwski kroz
pri~u Rudni~ko blago. Junak pri~e, pre~anin ^i~a-Jova, u retrospektivnom kazivawu obja{wava da je Srbija napadnuta zbog sakrivenog nebrojenog blaga ispod planine Rudnik {to,zapravo, simboli~no predstavqa ukupna bogatstva cele Srbije. Najve}i kvalitet
pripovedawa Nevesiwskog je u bogatom, koloritnom jeziku koji
karakteri{e maksimalna primena dostignu}a narodnog stvarala{tva, {to se najboqe vidi iz delova pripovetke poput, na primer,
opisa junakovog kowa : A pod wim bedevija kao na gori vila, vitonoga
kao srna, dugo{ija kao labud, zlatogriva kao zlatokosa devojka, sva
prugasta kao turski filxan, frk}e na nozdrve i sipa paru kao zmaj
vatru, na woj se cakli svaka dlaka kao da si je uqem namazao, uvija se
kao zmija a odska~e kao lopta od tvrda tla : hiqadu mu je zlatnih
maxarija vaqala.48) U pri~i ima puno legendi, mitova i elemenata
bajke sa poznatim ustaqenim mestima poput tri velike prepreke na
putu do blaga ili stoglave a`daje. Nema sumwe da je pripovetka
Rudni~ko blago dobar primer za sagledavawe stvarala{tva
Nevesiwskog, koje je po mi{qewu Predraga Palavestre pro`eto
epskom naracijom i sirovom etnografskom gra|om.49)
Malo je proznih priloga,u ratnim izdawima Dela, koji se ne
bave ratom u ve}oj ili mawoj meri. Jedan od takvih je odlomak iz
romana Kreteni Pere S Taletova. U pomenutom romanu iz
beogradskog `ivota Taletov obra|uje urbane motive, otu|enost qudi
u gradskim ~etvrtima i klasnu podvojenost bogatog i siroma{nog
stale`a. Crtica poznatog basnopisca Milana Vukasovi}a50) Moja
`ena iz ciklusa Na{i do`ivqaji ima misaone i poeti~ne fragmente
koji se skladno dopuwuju, dok izra`ena te`wa autora ka stvarawu
alegorije po svaku cenu dovodi da povremene nerazumqivosti teksta.
Vidqivo je da su prozni prilozi bez ratne tematike, u stvari odlomci
iz ranije objavqenih kwiga {to ukazuje da su urednici Dela takvu
vrstu priloga objavqivali samo u nedostaku originalnih i
savremenih kwi`evnih dela.
Ruski pripoveda~ i dramati~ar Leonid Andrejev51) jedini je
kwi`evnik iz inostranstva, koji objavquje prozne priloge u ~asopisu
Delo. U pripoveci Stranac (objavqena u dva nastavka) Andrejev
172

LINKOVI
realisti~ki oblikuje svoje likove, me|u kojima su najzanimqiviji
odnaro|en ruski student ^istjakov i wegov kolega iz Srbije Rajko
Vuki}, koji beskrajno voli svoju otaxbinu. U jednom trenutku ^istjakov slu~ajno ~uje Rajka kako peva o dalekoj otaxbini, o wenim
nemim patwama, o suzama osirotelih matera i `ena ; on je molio wu daleku otaxbinu, da uzme wega - malog Rajka, da ga u sebi sahrani i da mu
dopusti sre}u, da pred smrt poqubi tu zemqu, u kojoj se rodio ;
zatim je pevao o silnoj osveti neprijateqima, o qubavi i saose}awu
prema potla~enoj bra}i, o Srbinu Bojovi}u koji na grlu ima duboku
crnu ranu ....52) Kroz pesmu srpskog studenta, ^istjakov spoznaje {ta je
to qubav prema otaxbini i dobija `equ da i sam ima to ose}awe. Jasna
je poruka Andrejeva da su Srbi primer patriotizma kakav bi on `eleo
da vidi i u ruskom narodu. Stil pisawa mu je retori~an, uz veliku
primenu neo~ekivanih pore|ewa i paradoksa.
U prozne kwi`evne priloge mogu da se ubroje i eseji Svetislava
Stefanovi}a o hri{}anstvu i novoj religiji, koji dobijaju upadqivo
veliki prostor u ~asopisu Delo.53) U esejima je data o{tra kritika
hri{}anstva zbog u~ewa o prezirawu `ivota (koje je nemogu}e),
ve~noj nagradi (koje je poni`avaju}e) i celom naivnom pogledu
hri{}anstva na svet dobra i zla i svet uop{te zbog ~ega se u samom
bi}u hri{}anstva nalaze elementi koji ga ~ine mrtvim, nu`no
pre`ivelim i koji ne dozvoqavaju da ono i daqe `ivi u du{i qudi.54)
Stefanovi} ima originalan pogled na svet i neograni~enu veru u
snagu novog ~oveka koji u sebi nosi duh saznawa. Po uzoru na deset
bo`jih zapovesti on propisuje deset pravila mudrosti za `ivot i za
svaki dan. Me|u wima ima jako zanimqivih pravila poput, na primer,
osmog koje glasi Budi usamqen, jer si jedinstveni i jer se i
najjedinstveniji gubi u gomili. Usamqen je svaki vis.55) Objavqivawe
refleksivnih, duhovno radoznalih i, u su{tini, antireligioznih
eseja govori o demokrati~nosti i slobodi objavqivawa najrazli~itijih gledi{ta u ~asopisu Delo.
Dramski rad u ovom ~asopisu predstavqen je samo kroz epizodu
iz srpsko-austrijskog rata Hej Sloveni, koju je napisao kwi`evnik i
dramaturg Srpskog narodnog pozori{ta Rista J. Odavi}. Radwa
epizode doga|a se na dan ulaska srpske vojske u oslobo|eni Beograd
(posle kratkotrajne okupacije od strane austro-ugarske vojske), dok su
weni glavni protagonisti mladi gimnazijalac Slobodan,
austro-ugarski potpukovnik Ferdinand fon Mah i austro-ugarski
oficiri iz ^e{ke, Slovenije i Hrvatske. Oficiri iz slovenskih
zemaqa staju uz Slobodana dok na klaviru izvodi melodiju budu}e
himne Hej Sloveni i otvoreno se suprostavqaju austrijskom
potpukovniku. Nema sumwe da se dramska epizoda Riste Odavi}a
svojim sadr`ajem odli~no uklopila u nastojawa jugoslovenskog
173

pokreta, koji je imao sna`no upori{te u Ni{u po~etkom 1915.godine.

Kvalitet dela nije na visokom nivou jer epizoda obiluje praznim
dijalozima i zato {to Odavi} u oblikovawu likova koristi upadqivu
crno-belu tehniku.
Proza i poezija su u ratnim brojevima ~asopisa Delo skoro
podjednako zastupqene. Poezija, kao ni ostali kwi`evni prilozi,
nije imala ustaqeno mesto u listu, niti je bio poznat broj pesama koje
}e se pojaviti u nekom broju. Ima brojeva bez pesama56) dok bi u
ponekom broju osvanula i po tri poetska priloga.57) Prvi pesni~ki
prilog u ratnim izdawima Dela objavquje M.P. Stefanovi}, koji
pesmu Epitaf posve}uje poginulom artiqerijskom kapetanu
@ivojinu Zavi{i}u. Pesma nema sli~nosti sa, na primer, dobro
poznatim napisima na krajputa{ima, ve} je pisana u sentimentalisti~kom tonu. Autor nas uverava da je poginuli kapetan u sebi
nosio mnoge vrline, kao {to su srce Don @uana, mladost i lepota i
duh D'Artawana i hrabrost junaka iz starih romana.58) Umetni~ki
kvaliteti pesme nisu na nivou pesni~kih priloga u predratnom Delu
i jedino posveta pesme podse}a da je ona pisana u ratnom periodu.
Stefanovi}evi stihovi, i pored aktuelne ratne posvete, vra}aju nas u
davno pro{la vremena sredwovekovnih vitezova i dama koje ~ekaju po
zamkovima. U pro{lost su zagledani i stihovi pesme Esamir, koju je
napisao T. \uki}. U prvi mah pesma o~arava svojom misti~no{}u,
qupko{}u i muzikalno{}u, ali je u woj te{ko prona}i jo{ neke
vrednije elemente. Autor ima originalnu ideju, koju ne uspeva da do
kraja ostvari u pesmi, jer u te`wi da bude simboli~an i dubok stvara
stihove koji su nejasni.
U narednim brojevima ~asopis Delo po~iwe da objavquje
poznatije pesnike nego li {to su M.P.Stefanovi} i T.\uki}.
Na`alost, pesma No} Proke Jovki}a objavqena je povodom wegove
smrti od pegavog tifusa. Urednici Dela nas u rubrici Bele{ke
obave{tavaju da je wihov vredni saradnik, mladi i daroviti pesnik
podlegao te{koj boqci i da je pored drugih nebrojenih `rtava ovog
rata i pok. Jovki} `ivotom platio na{u borbu za nacionalno
oslobo|ewe i ujediwewe.59) Proka Jovki} pi{e dosta u ratu i
objavquje pesme u wujor{koj Otaxbini i drugim listovima.
Posthumna pesma, objavqena u Delu, pro`eta je humanim ose}awima,
qubavqu za druge i tragawem za pravdom, istinom i savr{enstvom.
Ona ima nedostatke koji, uglavnom, prate wegove brojne stihove pune
`u~nog buntvovni{tva i subjektivno-religioznog misticizma60),
ali i stihove koji iskreno{}u dirnu ~itaoca.
Sredinom leta 1915.godine pojavila se na stranicama Dela
pesma Vladislava Petkovi}a Disa Prole}e 1915. godine. Dis je sa wom,
o~igledno, `eleo da pesni~kim jezikom napravi rezime prve ratne
174

LINKOVI
godine. Rat je po wemu zapo~eo po{to Dva ve~ita orla : sloboda i
sila, Zapeva{e pesmu krvavih otkri}a,61) pri ~emu je orao slobode
srpski narod, a orao sile napada~. Slika Srbije zahva}ene ratom je
sumorna Opet nam je zemqa te{ka ko tamnica, Pomr~ina gusta
nasred grudi le`i. I varo{ i voda, brdo i ravnica - Sve je jedno danas,
sve grobovi sve`i.62) Pesnik vidi da u prirodi cvetaju breskve, vesele
i sretne, ali i da je svuda zavladala `alost. On se pita Koje li je doba
ove no}i crne?.63) Pesma je pisana posle pobeda na Ceru i Kolubari
zbog ~ega pesnik i odgovara Izgleda, dubina mraka da se gubi.64) Sa
izrazom izgleda Dis je pokazao nesigurnost i nevericu u skori
zavr{etak rata i pobedu, da bi svoju strepwu jo{ vi{e podvukao tako
{to se i u posledwoj strofi jo{ jednom pita Koje li je doba smrti i
u`asa?.65) Pesma Vladislava Petkovi}a Disa Prole}e 1915 godine
nije pesimisti~ka, barem ne u smislu pesimizma koji sre}emo u
wegovim predratnim pesmama. U woj ima motiva o kojima je Dis puno
pisao kao {to su grobovi, mrak, zvezde padavice, kosmos ili smrt. Te
pojave Dis vidi i u ratnoj Srbiji, ali wegova poruka je da one nisu
razlog za bezna|e i predaju ve} da su to `rtve koje treba dati po putu
{to vodi prestolu slobode. 66) Koliko god se trudio da stihovima
druge obodri, Disova vizija li~ne budu}nosti nije blistava. On je u
strahu pred budu}im doga|ajima {to, pokazalo se, nije bilo bez
osnova.
^udna je, ali istinita ~iwenica da najzastupqeniji kwi`evnik
u ratnim brojevima ~asopisa Delo nije neki srpski pisac, ve}
hrvatski pesnik Josip (Sibe) Mili~i}. On je pred rat ve} u{ao u
pokret jugoslovenske nacionalne omladine, dok svojim pesni~kim
delom sve vi{e postaje deo srpske litarature. Prvi svetski rat ga je
zatekao u Ni{u gde aktivno radi u jugoslovenskom pokretu, pi{e i
objavquje. U Delu su 1915.godine objavqene ~etiri wegove pesme.
Pesnikova vrela ju`wa~ka krv i neobuzdani temperament se jasno
ogledaju u Pesmi ~udnog Robinzona i Pesmi brodograditeqa, koje su
tematski vezane za Mili~i}ev rodni kraj na ostrvu Hvaru. Iz svakog
reda ovih pesama izbijaju topli ose}aji i qubav prema mestu ro|ewa i
qudima koji tamo `ive. Mili~i}evi stihovi su lagani, vitki,
razigrani i prozra~ni {to se dobro vidi ~ak i u sentimentalnoj
pesmi poput @albe jedne bedne grane, dok se u Pesmi podnevnog zvona
ukazuje jo{ jedan kvalitet wegove poezije, a to je zvukovnost. Pesme
Josipa Mili~i}a pisane su ekavskim pravopisom i nemaju bilo
kakvih dodirnih elemenata sa ratom.
U srpskoj kwi`evnosti na po~etku dvadesetog veka `ene nisu
bile zna~ajnije zastupqene, ali dobar deo pesni~kih priloga u
~asopisu Delo (~etiri) napisale su, upravo, pripadnice lep{eg pola.
Milica Jankovi} se u ~asopisu, pored pri~e @rtve, javila i pesmom u
175

prozi Jorgovan u kojoj ispovedno i sentimentalno tuguje za umrlom

sestrom. Zbog velikog gubitka ona gubi veru u bo`ju pravednost Ja,
kad bih verovala, ne bih volela Boga, koji mi je uzeo sestru. Ja sam
nekad mnogo verovala u Boga. Sad vi{e volim da ne verujem, nego da
mrzim Boga.67) Sestrinska qubav je sama po sebi dirqiva, ali Milica
Jankovi} kao da preteruje u pla~qivosti, patetici, pa za{to ne, i u
privatnosti svog bola. Motiv jorgovana u kome wena sestra nastavqa
da `ivi ponavqa se desetak puta, a sama re~ jorgovan se, u ne tako dugoj
pesmi u prozi, pojavquje dvadeset tri puta.
Bol za izgubqenim voqenim bi}em motivisala je i Isidoru
Sekuli} da napi{e pesmu u prozi Tihe strofe, koju je posvetila
poginulom Stanislavu Sondermajeru. Iz pesme saznajemo da je
Stanislav voleo Srbiju i slobodu u te{ko, strogo vreme, koje samo u
prolivenu krv veruje.68) Jedan jedini metak je junaka odveo u smrt, a
Isidora u posledwim akordima svoje pesme ka`e Sviram dakle i
pevam belu elegiju tvog imena, i glase}i tvoju slavu, svaki dan sve ve}u,
krijem da je rana moja za tobom svaki dan sve {ira.69) Stihovi pesme
Tihe strofe su elegantniji i prefiweniji, nego li u Jorgovanu
Milice Jankovi} i pored toga {to imaju sli~an li~ni i ispovedni
ton. Na~in na koji Isidora pi{e o svom bolu je dostojanstveniji, zato
{to ona nikad ne prelazi onu liniju pristojnosti koju treba imati u
prikazivawu tuge pred drugim qudima. Postoji jo{ jedna velika
razlika izme|u dve pesme u prozi, a to je da iz pesme Milice Jankovi}
ni{ta ne mo`emo da saznamo o wenoj umrloj sestri, dok iz Isidorine
Tihe strofe saznajemo mnogo o Stanislavu Sondermajeru. Kao na
bioskopskom platnu se pojavquje slika mladi}a i junaka nedoraslog,
ne`nog, sa diademom ~istih detiwih o~iju i sa umiqatom detiwom
du{om koji se u burno vreme prihvatio svog zadatka i koga je sudbina
mrtvom svojom rukom povela u rat.70)
Jelka Luki}eva u ~asopisu Delo objavquje pesmu u prozi, pod
naslovom Vra}awe mome Brami. U posledwem ratnom broju ~asopisa,
pojavquje se i Jelkina pesma Ekstaza kroz koju pesnikiwa potvr|uje
svoju opsednutost isto~wa~kom religijom i mitologijom. Stil
pisawa Jelke Luki}eve je srceparaju}i, a kao ilustraciju ove tvrdwe
navodimo wen lirski iskaz o rastanku sa voqenim ~ovekom Kad smo se
onog tu`nog, prokletog, stra{nog dana rastajali za ve~no, gordo
kriju}i suze i svaki izraz bola - da se odali ne bi - tada sam umrla
dragi, umrla potpuno ve~no. Jer, kada umreh za tebe : umreh i za svet
ceo ; umreh i za sebe samu .... Prava je smrt to bila - `ivotu ni traga
ne be{e....71). Uredni~ki kriterijumi u ~asopisu Delo su, iz nekog
razloga, potpuno zatajili u slu~aju Jelke Luki}eve.
Objavquju}i pesmu flamanskog liri~ara Emila Verharena
Gospodar, urednici Dela su, sli~no kao i kod proznih priloga,
176

LINKOVI
napravili jedan izuzetak. Verharen je jedini strani pesnik koji se u
ratu pojavquje u ~asopisu. Sama pesma, koju je sa francuskog preveo
Mirko Damwanovi}, govori o borbi za vlast i politi~kim igrama.
Te{ko je poverovati da se o radu skup{tine mogu pisati ozbiqne
pesme, a kamoli da one budu zanimqive i dobre. Tvorac pesme
Gospodar u tome uspeva zahvaquju}i snazi svog iskaza i slobodnom
stihu, koji koristi na pravi na~in. Verharenova pesma je jo{ jedna
potvrda ~iwenice da su u ~asopisu Delo pesme u prozi i slobodan stih
zauzimali zapa`eno mesto.
Analiza kwi`evnih priloga u ratnim ni{kim izdawima
~asopisa Delo, koji su izlazili 1915. godine, ukazuje da uredni{tvo
nije zna~ajnije odstupilo od predratne ure|iva~ke politike. Autori
priloga su poznati kwi`evnici i mesta za anonimce ili amatere nije
bilo. Podrobnijih saznawa nema samo o pesnicima T.\uki}u i M.P.
Stefanovi}u, mada se za ovog drugog mo`e pretpostaviti da je re~ o
Milo{u Stefanovi}u koji je godinu dana kasnije pisao i za krfski
Zabavnik. Iz razli~itih razloga za Delo ne pi{u Aleksa [anti},
Jovan Du~i}, Milan Raki}, Veqko Petrovi}, Sima Pandurovi} i
drugi, ali to ne govori da treba potceniti spisak saradnika ~asopisa.
U proznim prilozima se pored Iva ]ipika javqaju pisci koji mo`da
ne spadaju u vrh srpske proze, ali su svojim delima mnogo u~inili na
planu razvoja pripoveda~kog stila i realisti~kog postupka u
modernoj srpskoj kwi`evnosti. Sli~ne ocene mogu se dati i u izboru
saradnika za priloge iz poezije i drame. Uostalom, treba biti
objektivan i re}i da u ratnom mete`u nije bilo lako prona}i
saradnike koji su poznati pisci i koji u tom trenutku `ele da pi{u.
Od stranih kwi`evnika objavqeni su prevodi pripovetke Leonida
Andrejeva i pesme Emila Verharena, {to je predstavqalo pozitivan
doprinos kvalitetu kwi`evnog stvarala{tva u listu.
Va`na odlika kwi`evnih priloga u Delu je da se u wima rat
mnogo vi{e pojavquje i obja{wava, nego li u ostalim rubrikama
~asopisa. To, pogotovo, va`i za prozne i dramske priloge u kojima
autori uspevaju da ~itaoce pribli`e aktuelnim ratnim de{avawima
i svim strahotama koje rat donosi. Pesnici su se mawe bavili ratom
(Dis i Isidora Sekuli}), {to govori da je prozni izraz vi{e
odgovarao kwi`evnicima za opisivawe aktuelnih doga|aja. U celini
gledano, autori kwi`evnih priloga u Delu osetili su potrebu da
umetni~ki progovore o ratu, {to su, sa vi{e ili mawe uspeha, i
u~inili na stranicama ~asopisa. Neki su, poput ]ipika, Disa i
Tadije Kosti}a, uspeli da daju realnu sliku svega {to se u Srbiji
de{avalo te ratne godine.
Me|u kwi`evnim prilozima se svojim kvalitetom i
aktuelno{}u izdvajaju pri~a Iva ]ipika Zbeg i pesma Vladislava
177

Petkovi}a Disa Prole}e 1915. godine. Kod ostalih autora je kvalitet

kwi`evnih priloga ~esto znao da padne ispod nivoa, koji su, recimo,
imali kwi`evni prilozi u Delu, pre rata. Ovog puta ne}emo
nabrajati objektivne i dobro poznate okolnosti koje su dovele do pada
kvaliteta kwi`evnih priloga, ve} }emo navesti zanimqivo
obja{wewe Milice Jankovi}. Na kraju svoje pri~e @rtve objavqene
u Delu po~etkom jula, 1915. godine, ona ka`e Eto, to je ta prosta
istorija, kazana onako kako se dogodila. ^ini mi se da bih posle, dok
pre`alim toga ~oveka koji gotovo mene nije ni poznavao, mogla
napisati o wemu vrlo lepu pripovetku. Pa ipak ne}u da odla`em. Jer
mi izgleda da su ovi prosti doga|aji ba{ u svojoj svireposti lepi i
uzvi{eni i da omla}en i skrhan burom jablan ne treba kititi
ve{ta~kim li{}em i cve}em. Neka ova mala istorija oca koji je
primio smrt zato {to je dao `ivot ostane sasvim istinita i neka
u svojoj goloj veli~ini i neulep{anom bolu u|e u qudska srca ....72). U
svetlu ovih razmi{qawa postaje jasnije za{to su, u to te{ko doba,
pisci bogati invencijom za}utali. Istina je postala ve}a i
neobi~nija od svake ma{te i nije neobi~no {to su neki kwi`evnici
mislili da je u tom periodu najva`nije prepisati doga|aje koji se oko
nas de{avaju, zabele`iti ih da se ne izgube, ostaviti ih potomstvu
kao gra|u. Budu}nost }e mo}i od sada{wih jauka da na~ini pesmu. Ona
}e umeti od na{ih juna{tva da ispeva epopeju.73) Iz Milice Jankovi}
kao da progovara ve} godinu dana upokojen Jovan Skerli} Pisati
istoriju jednog ~oveka, tragediju jednoga `ivota, izmi{qati
doga|aje jednoga romana - kako je sve to sad sitno, ni{tavno! Do|ite
u na{u bolnicu : svaka posteqa jedna otvorena kwiga, svaki `ivot
istorija, svaki ~ovek tragedija. Otidite u jedan rov, - na jedno
grobqe, - ili na jedno poqe posle bitke... Zagledajte u o~i onima koji
su jo{ ostali `ivi ....74)
Najve}a ratna isku{ewa tek su se nadvijala nad Srbijom i
Crnom Gorom. Po~etkom oktobra, 1915.godine snage, kojima je
komandovao nema~ki generalfeldmar{al August fon Mekenzen,
kre}u u veliku koncentri~nu ofanzivu prema Srbiji. Srpski vojnici
su primorani da se povla~e prema jugu a sa wima se kre}u desetine i
desetine hiqada civila. Bugari udaraju sa istoka u le|a srpske
odbrane. Vojna situacija je bezizlazna zato {to je prese~en i pravac
izvla~ewa prema Gr~koj. Srpska vojska odbija da polo`i oru`je i
povla~i se prema Kosmetu a sa wom i brojne srpske izbeglice. Krajem
novembra kraq, vlada i Vrhovna komanda srpske vojske, donose odluku
da vojska krene u izvla~ewe preko Albanije, u ciqu izbijawa na more
i pridru`ivawa saveznicima. Taj pohod, nezabele`en u istoriji
ratovawa, zapam}en je u tradiciji srpskog naroda pod re~itim imenom
Golgota Srbije.

178

LINKOVI
Posledwi broj ~asopisa Delo objavqen je u Ni{u 1.septembra
1915.godine. Nije bilo vi{e nikakvih mogu}nosti da se nastavi sa
wegovim izla`ewem, kao {to nisu mogli da opstanu ni svi ostali
listovi. Srpska {tampa je u tim dramati~nim danim delila sudbinu
zemqe i svog naroda. Ugasili su se prisilno svi srpski listovi i
~asopisi. Nastala je praznina u obave{tavawu, a u nedostatku
pouzdanih vesti {irila su se razna naga|awa o odlukama Vrhovne
komande i sudbini srpske vojske. Zbog toga je i bilo je poku{aja da se
za vreme povla~ewa srpske vojske prema Albaniji, pokrenu novi
informativni listovi. Tako je iza{lo sedam brojeva lista Kosovo,
koji su u Kosovskoj Mitrovici izdavali Du{an Naranxi} i Du{an
Bogdanovi}. Do kraja 1915. godine, Srbija je okupirana i na wenoj
teritoriji nije bilo listova i ~asopisa osim okupatorskog lista
Beogradske novine75), koji je od 15. decembra po~eo da izlazi u
Beogradu. To je bilo zvani~no glasilo Guvernmana, koje }e kasnije
dobiti i podlistak za kulturu s nazivom Avala. Srbi }e svoja glasila
osnivati 1916. godine na Krfu, u Bizerti, Solunu i u drugim
savezni~kim mestima. Me|u wima ne}e biti lista za nauku,
kwi`evnost i dru{tveni `ivot Delo.

1) Prestali su da izlaze list Narodne stranke Srpska zastava, list samostalnih

radikala Odjek i informativni listovi [tampa, Zvono i Trgova~ki glasnik
2) Koliko je porastao ugled dveju malih balkanskih dr`ava govori i to {to je jedna
kulturna struja Italije vodila propagandu za ulazak svoje zemqe u rat koriste}i
imena Srbije i Crna Gore.Predstavqaju}i vizuelno svoje teze, Marineti i wegovi
futuristi su u grafi~kom prikazu zara}enih tabora sa imenom Futuristi~ka
sinteza rata, na prvom mestu prve kolone stavili ime Serbia a na drugom mestu druge
kolone Montenegro. Oba imena su se na{la na pozitivnoj strani gde su propra}ena sa
tri atributa - nezavisnost, ambicija i neustra{ivost. Rukovo|en istim razlozima i
Gabrijele Danuncio je u jesen 1915.godine spevao Odu Srbima.
3) List Ratni dnevnik je po~eo da izlazi jula 1914.godine u Vaqevu, ali je ubrzo
preme{ten u Kragujevac gde se nalazila Vrhovna komanda srpske vojske. Ure|ivao ga
je Vlada M.An|elkovi}. Kao zvani~an bilten o operacijama srpske vojske U Prvom
svetskom ratu, predstavqa dragocen izvor za istoriju. Kasnije je obnovqen u Solunu
1916.godine, gde je izlazio do kraja rata.
4) List Tribuna je u politici zastupao radikalni program i sem zvani~nih
izve{taja, nema zanimqivijih priloga
5) Svakodneni nezavistan list koji je od strane vlasti zabrawen avgusta 1915. jer
je na svojim stranicama obelodanio poznatu pekarsko-opan~arsku aferu.
6) Informativno, socijalno i kulturno glasilo koje je prestalo da izlazi usled
ulaska bugarske vojske u Ni{. Smatra se nastavqa~em Ni{kog glasnika iz
1900.godine.
7) Jedini socijalisti~ki dnevnik koji iz broja u broj prati sve nevoqe s kojima se
suo~ila mala zemqa u velikom ratu.

179

8) List Budu}nost je nezvani~ni nastavqa~ misije partijskog dnevnika Radni~ke

novine koje su bile zabrawene. Kao antiratni, socijalisti~ki list, bio je stalno na
udaru policijske cenzure, sve do zabrane.
9) List Balkanski glasnik donosi priloge iz oblasti trgovine, industrije,
ekonomije i finansija. Bio je {tampan i na francuskom jeziku.
10) Organ narodne liberalne stranke.
11) Organ ni{ke mesne za{tite dece i omladine.
12) Prvi broj Srpkog juga je objavqen 28.novembra 1914.godine. [tampan je u prvoj
srpskoj {tampariji Vardar.
13) List Ratni zapisi je izlazio dva puta nedeqno. Ukupno je iza{lo dvadeset pet
brojeva u periodu od 14.oktobra 1914 do 15.juna 1915.godine. Vlasnik i odgovorni
urednik lista je Kornel Horovic.
14) Stanko Kora}, Kwi`evni feqton zagreba~kog Srbobrana, u : Tradicionalno i
moderno u srpskim ~asopisima na po~etku veka (1895-1914), zbornik radova, Matica
srpska - Novi Sad, Institut za kwi`evnost i umetnost, Beograd, 1992, str.179
15) Vladimir Stamenkovi}, Sad moj dragi na Drini, na stra`i, Ratni zapisi
(Beograd), br.12 (14.mart 1915.godine), str.196
16) Jugoslovenski glasnik ure|uje odbor Srba, Hrvata i Slovenaca. To je prvi
~asopis koji dobija ime - jugoslovenski. Sa wim je po~ela jugoslovenska propagandna
{tampa koja }e se razviti u savezni~kim zemqama posle okupacije Srbije 1915.godine.
17) Izdava~ i urednik nedeqnog i ilustrovanog lista Otaxbina je Petar O.
Stija~i}. Nijedan komplet ovog ~asopisa nije sa~uvan u zemqi.
18) Komletan tira` Boji}eve alegorijske poeme Kain zaplewuje i spaquje
bugarska okupatorska vojska.
19) Predrag Palavestra, Doba modernizma u srpskoj kwi`evnosti (1901-1918) ( 3 ),
Kwi`evna istorija (Beograd), br.47 (1980), str.440.
20) Lazar Markovi}, Novo Delo, Delo (Ni{), Kwiga 72, 1, ( 15.mart, 1915), str.3
21) ibid.
22) ibid.
23) ibid.
24) ibid.
25) ibid.
26) M.Jorge, Pismo, Delo (Ni{), kwiga 72, 4 ( 1.maj, 1915), str. 158.
27) Milivoje Pavlovi}, Problem ju`nog slovenstva, Delo (Ni{), kwiga 72, 6 (
1.jun 1915) str. 264
28) Bele{ke, Engleski ~asopisi o slovenskim i balkanskim stvarima, Delo
(Ni{), kwiga 72, 6 (1.jun, 1915), str. 288.
29) Bele{ke, Sto basana, Delo (Ni{ ), kwiga 72, 4 (1.maj, 1915), str. 190
30) P.Ar., Dragoceni cvetovi, Delo ( Ni{), kwiga 73,3 (15.jul, 1915) str. 143
31) Bele{ke, Za na{e hrabre vojnike, Delo (Ni{), kwiga 72, 4 ( 1.maj, 1915), str.190
32) Bele{ke, Za na{e hrabre vojnike, Delo (Ni{), kwiga 72, 4 ( 1.maj, 1915), str.190
33) Bele{ke, Francuska ratna poezija, Delo (Ni{), kwiga 73, 1 (15.jun, 1915) str.
47
34) Ivo ]ipiko, Zbeg, Delo ( Ni{ ), kwiga 72, 1 ( 15.mart, 1915), str. 7.
35) Ivo ]ipiko, Zbeg, Delo ( Ni{ ), kwiga 72, 1 ( 15.mart, 1915), str. 10.
36) ibid, str.10.
37) Ivo ]ipiko, Ratni dnevnik, Sabrana dela rim.4, Prosveta - IP Srbije,
Beograd, 1951, str. 333.

180

LINKOVI
38) Velibor Gligori}, Predgovor, Sabrana dela Iva ]ipika, rim.1, Prosveta IP Srbije, Beograd, 1951, str. rim. 47.
39) Miqko Jovanovi}, Ivo ]ipiko - `ivot i kwi`evni rad, Gradina, Ni{, 1980,
str. 332.
40) Glavninu srpske vojske ~inili su seqaci koji su bili nacionalno svesni,
~estiti i hrabri. Zbog siroma{tva dr`ave, mnogi su ratovali u svojoj ode}i, u
opancima i sa {ajka~om na glavi.
41) Tadija P. Kosti}, He, he ... izdr`a}e to seqa, Delo (Ni{), kwiga 73, 3, (15.jul,
1915), str. 116.
42) ibid.
43) ibid.
44) ibid, str.114
45) Milica Jankovi}, @rtve, Delo (Ni{), kwiga 73, 2, (1.jul, 1915), str. 54.
46) ibid. str. 53.
47) ibid.
48) Radovan Tunguz-Perovi} Nevesiwski, Rudni~ko blago, Delo (Ni{), kwiga 73, 1
( 15.jul, 1915), str. 9.
49) Predrag Palavestra, Istorija moderne srpske kwi`evnosti - Zlatno doba
1892-1918, SKZ, Beograd, 1986, str. 352.
50) Milan Vukasovi} ( 1882-1970) je 1901.godine zavr{io vojnu akademiju i dobio
~in in`iwerijskog potporu~nika. U ratu je obavqao du`nost referenta in`iwerije
divizijske oblasti. Posle Prvog svetskog rata je penzionisan kao ratni invalid, u
~inu majora. U srpskoj kwi`evnosti se izdvojio kao basnopisac mada je pisao i
romane, pesme i filozofske eseje. Interesantno je da ovaj srpski oficir ni u jednom
svom ostvarewu nije pisao o vojnicima.
51) Leonid Nikolajevi~ Andrejev ( 1871-1919) je stekao veliku popuklarnost posle
poraza ruske revolucije 1905.godine. Dela su mu pesimisti~ka a u nekima stvara
vizije ratnih strahota.
52) L.Andrejev, Stranac, Delo (Ni{), kwiga 72, 6 (1.jun, 1915), str, 259
53) Eseji Svetislava Stefanovi}a se pod naslovom Misli pojavquju u ~ak pet
ratnih brojeva ~asopisa Delo i to u kwigama 72 ( 5 i 6 ) i 73 ( 3,5 i 6 )
54) Svetislav Stefanovi}, Misli, Delo ( Ni{), kwiga 72, 5 ( 15.maj, 1915),str. 197.
55) ibid, str. 252.
56) Nema pesama u brojevima 72, 1 ( 15.mart, 1915), 72, 2 (1.april, 1915), 72, 5 ( 15.maj,
1915) i 73, 2 (1.jul. 1915).
57) U broju 72, 4 ( 1.maj, 1915) objavqene su pesme T.\uki}a, Proke Jovki}a i
Milice Jankovi} a u broju 73, 3 ( 15.jul, 1915) stihovi Disa, Josipa Mili~i}a i Jelke
Luki}eve
58) M.P.Stefanovi}, Epitaf, Delo ( Ni{), kwiga 72, 3 (15.april, 1915), str. 105
59) Bele{ke, Delo ( Ni{), kwiga 72, 4 ( 1.maj, 1915), str. 192.
60) Bele{ke, Delo ( Ni{), kwiga 72, 4 ( 1.maj, 1915), str. 192
61) Dis, Prole}e 1915 godine, Delo (Ni{), kwiga 73,3 (15.jul, 1915), str. 113.
62) ibid.
63) ibid.
64) ibid.
65) ibid.
66) ibid.
67) Milica Jankovi}, Jorgovan, Delo (Ni{), kwiga 72, 4 (1.maj, 1915), str. 176
68) Isidora Sekuli} Stremnicka,Tihe strofe, Delo (Ni{),kwiga 73,1 ( 15.jun,
1915), str. 15.

181

69) ibid.
70) ibid.
71) Jelka Luki}eva, Vra}awe mome Brami, Delo (Ni{), kwiga 73, 3 (15.jul, 1915),
str. 119.
72) Milica Jankovi}, @rtve, Delo (Ni{), kwiga 73, 2 (1.jul, 1915), str. 58
73) ibid. str. 53.
74) ibid.
75) Okupatorski list Beogradske novine je izlazio tri puta nedeqno a od broja 33,
1916.godine svakog dana. [tampan je latinicom a ima tekstova i na nema~kom jeziku.
Od broja 5 (1915. godina) urednik je Juraj Or{i}-Slaveti}ki a od 1917. godine Milan
Ogrizovi}.

182