Godina I V

Broj 56

15. januar 2008.

cena 100 dinara

1,20 evra

www.odbrana.mod.gov.yu

Specijalni
prilog

13
ARSENAL

Tema

Zakon o Vojsci Srbije

RAZUMEVAWE

VREMENA

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

19

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

SADR@AJ

REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}

Snimio Igor SALINGER

Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)

INTERVJU

Dr Jovanka [aranovi}, na~elnik Odeqewa za studije

odbrane Instituta za strategijska istra`ivawa

[ARM U OFICIRSKOM ^INU

Per aspera

MISTERIJA PRAZNOG BAZENA

8
13

TEMA

Zakon o Vojsci Srbije

RAZUMEVAWE VREMENA

14

ODBRANA

Obuka u zimskim uslovima na Kopaoniku

IZVI\A^I PONOVO NA SNEGU

19

[kolovawe i usavr{avawe u inostranstvu

ENERGIJA DOBRIH IDEJA

22

Projekat za u~ewe engleskog jezika - PELT

JEZIK NOVE MISIJE

Sto trideset godina postojawa i rada

Vojne bolnice u Ni{u

24

^UVARI ZDRAVQA KROZ VEKOVE

^e{ka iskustva u reformi obave{tajnih slu`bi

^UVAWE SVOJE KU]E

Sanitetski tim Vojske Srbije u Kongu

LETE]I DOKTORI

26
28
30

PRILOG

Savremeno naoru`awe

ARSENAL 13

31

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

15. januar 2008.

RE^ UREDNIKA

56
74

PREKRETNICA
odina koja je pred nama osta}e zapam}ena, naravno, ako se
najavqeni planovi ispune, kao prekretnica u modernizaciji i opremawu Vojske Srbije savremenim naoru`awem i vojnom opremom. Stavka u novom buxetu za tu namenu je, za razliku od prethodnih godina, mnogo zna~ajnija, iako jo{ zaostaje za standardima modernih armija, koje za investicije izdvajaju oko trideset odsto vojnog buxeta. Na{ih dvadesetak odsto za
investicije, ra~unaju}i i sredstva iz Nacionalnog investicionog
plana, svakako je dobra osnova da se za koju godinu do|e do tog
nivoa.
Naime, oko sedam i po milijardi dinara bi}e ove godine izdvojeno za nabavku opto-elektronske opreme, za{titne opreme
za vojnike, savremenih oklopnih borbenih vozila i za nastavak
remonta vazduhoplova.
Bez sumwe, zna~ajna novina bi}e i nabavka sredstava veze,
posebno za opremawe jedinica takti~kog nivoa. To }e omogu}iti
ve}i stepen interoperabilnosti sa susedima na realizaciji zajedni~kih aktivnosti u okviru Programa Partnerstvo za mir i
regionalnih bezbednosnih inicijativa. Tender za nabavku telekomunikacionih ure|aja je nedavno zavr{en. Sredstva su obezbe|ena i vi{e ne bi trebalo da bude nikakvih prepreka da se taj
posao kona~no zavr{i.
Zna~ajna nov~ana sredstva bi}e ulo`ena i u zapo~ete razvojne projekte, pored ostalog, u razvoj komandnoinformacionih sistema i zavr{etak modela opremawa vojnika pe{adije za 21. vek.
Godina u koju smo tek zagazili bi}e, po svemu sude}i, i prekretnica za na{u odbrambenu industriju. Ugovor sa Irakom vredan 235 miliona dolara o izvozu naoru`awa i vojne opreme je,
mo`e se slobodno re}i, prava injekcija za uveliko posustalu namensku proizvodwu. I ne samo to, ve} i izuzetna prilika da se
definitivno okon~a dugogodi{wi projekat razvoja aviona lasta
za osnovnu leta~ku obuku pilota. To }e ponovo, na neki na~in,
otvoriti jasne perspektive doma}oj vazduhoplovnoj industrije,
koja je prakti~no bila na samom izdisaju.
Dve hiqade osma bi}e, kako je najavqeno, i prelomna godina za poboq{awe `ivotnog standarda zaposlenih u sistemu odbrane. Dr`avni slu`benici i name{tenici u Ministarstvu odbrane nedavno su kona~no izjedna~eni u statusu i nov~anim primawima sa kolegama u ostalim ministarstvima, a profesionalna vojna lica i vojni slu`benici i name{tenici sa nestrpqewem o~ekuju najavqeno pove}awe januarske plate u proseku za
trideset odsto.
Novi podzakonski akti, koji reguli{u plate i naknade zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, uskoro }e se na}i na sednici Vlade. Wihovim usvajawem }e, bar se nadamo, ta
oblast kona~no biti ure|ena tako da u pravom smislu bude podsticaj reformskim procesima i profesionalizaciji na{ih oru`anih snaga.
Tu temu ve} sada najavqujemo za slede}i broj Odbrane, a u
ovom broju mo`ete detaqno da sagledate {ta nam donosi novi
Zakon o Vojsci koji je na snazi od 1. januara. I on je, zajedno sa
Zakonom o odbrani, svojevrsna prekretnica u razvoju sistema
odbrane zemqe.

G
Sa galerije

DRU@EWE SA @IVOTOM

55

DRU[TVO

Plavi voz izme|u pro{losti i budu}nosti

POKRETNE SLIKE
JEDNOG VREMENA

Podmorni~ar, karikaturista, ilustrator Nikola Ota{

I KARIKATURA JE ORU@JE

56
60

SVET

Specijalne snage Kazahstana

ODRAZ POLITI^KOG URE\EWA

64

Paralele

MODERNIZACIJA HRVATSKOG
VAZDUHOPLOVSTVA

67

FEQTON

Vite{ka vremena (2)

U SKLADU
S RATNIM PRAVILIMA

70

ISTORIJA

Poreklo ~inova

OD DESETARA DO GENERALA

74

Ilarion Ruvarac

BRANILAC
ISTORIJSKE ISTINE

77

SPORT

Sportista i sportska ekipa Vojske Srbije u 2007.

ORIJENTIRAC I STRELCI

78

AKTUELNO

PREDSEDNIK TADI] I MINISTAR [UTANOVAC U

OBNOVQENA POLETNO-SLETNA
STAZA NA AERODROMU BATAJNICA
Od 3. januara ponovo je u upotrebi poletno-sletna staza
broj 1 na aerodromu Batajnica, koja je o{te}ena tokom bombardovawa 1999. godine.
Gra|evinski radovi na sanaciji kratera i drugih o{te}ewa
po~eli su u martu 2003. godine, ali su, zbog izmena tehni~kih re{ewa i nedostatka finansijskih sredstava, jedno vreme bili obustavqeni. Radovi na pisti zavr{eni su u decembru 2006. godine,
posle ~ega se otpo~elo sa opravkom zemqi{ta na bo~nim pojasevima i zavr{nim pripremama za tehni~ki prijem piste. Gra|evinska upotrebna dozvola za kori{}ewe piste dobijena je 3. januara
2008. godine.
Predlogom plana investicione izgradwe u 2008. godini,
planirana je i izgradwa stacionarnog no}nog starta za pistu, ~ime bi se stvorili uslovi za wenu operativnu upotrebu no}u i u
slo`enim meteorolo{kim uslovima.

NE]EMO SU
SA ^ITAVIM
Spremni smo u svakom trenutku da reagujemo u
skladu sa me|unarodnim propisima i da
za{titimo Srbe i sve ostale kojima je za{tita
potrebna. Ne}emo da vodimo rat koji nas uvodi u
sukob sa ~itavim svetom, ali smo spremni da
iza|emo na polo`aje i za{titimo celokupno
stanovni{tvo, rekao je predsednik Tadi}
prilikom obilaska baza Vojske Srbije i
@andarmerije u Kopnenoj zoni bezbednosti.

POVOQNIJI USLOVI
ZA LETA^KU OBUKU
Broj sati naleta pilota u Vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani Vojske Srbije tokom 2007. godine znatno je pove}an, zahvaquju}i pre svega pove}anoj koli~ini mlaznog goriva, koje
je obezbe|eno za leta~ku obuku pilota.
Po{to su, nakon du`eg perioda, stvoreni znatno povoqniji
uslovi za izvo|ewe leta~ke obuke, Komanda ViPVO donela je odluku
da te`i{te u leta~koj obuci bude na vra}awu u trena`u i daqem
osposobqavawu pilota u takti~kim jedinicama i komandama 98. i
204. avio-baze.
Piloti ViPVO su tokom 2007. godine ostvarili prose~an nalet od 21 sat po pilotu, {to je znatno ve}i prosek u odnosu na prethodne godine, kada je, na primer, prose~an nalet 2003. godine bio
12 sati, a 2005. godine {est sati po pilotu.

redsednik Republike Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan

[utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi} i predstavnici Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, posetili su drugog januara vojne baze Ma|ere i [evadske livade, te `andarmerijsku bazu Buji} u Kopnenoj zoni
bezbednosti, sagledali nivo operativne sposobnosti jedinica ~etvrte
brigade koje obezbe|uju administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom,
~estitali vojnicima i stare{inama Novu godinu i uru~ili im prigodne
poklone.
O stawu na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, te u
Kopnenoj zoni bezbednosti, potom o saradwi sa Kforom predsednika Tadi}a, obavestio je komandant ^etvrte brigade Kopnene vojske pukovnik
Milosav Simovi}.
Predsednik Srbije je istakao da je situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti stabilna i pod kontrolom.
Na{a ju`na pokrajina Kosovo i Metohija je najosteqivije podru~je koje geostaregijski gledano mo`e biti razlog za nove nestabilnosti,
ne samo na Balkanu ve} i u ~itavoj Evropi. Va`no je da odluke i potezi
koje povla~imo doprinose miru i stabilnosti, {to se o~ekuje i od al-

15. januar 2008.

U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

Dodeqena Novinarska nagrada Ivan Markovi}

RATKO FEMI]
PRVI LAUREAT
Ratko Femi}, novinar lista Alo, dobitnik je novinarske nagrade Ivan Markovi}, koju je za najboqe medijsko izve{tavawe o
reformi sistema odbrane i Vojske Srbije u 2007. godini prvi put
dodelio Novinski centar Odbrana.
Stru~ni `iri, u ~ujem su radu u~estvovali Ivan Matovi}, nekada{wi glavni i odgovorni urednik Narodne armije predsednik, dr Dragana Be~ejski-Vujaklija, vanredni profesor Fakulteta
organizacionih nauka u Beogradu, Qubodrag Stojadinovi}, komentator lista Politika i kolumnista Odbrane, Sr|an Predojevi},
urednik Jutarweg programa RTS-a, i pukovnik Rade Karan, predstavnik Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane, raspravqao je o kvalitetu radova koji su pristigli na konkurs, na sednici odr`anoj 4. januara 2008. u Centralnom domu Vojske.

KOB
M SVETOM
banskih predstavnika i od predstavnika me|unarodne zajednice - naglasio je Tadi}.
Predsednik je dodao da }e u narednim danima biti mnogo razgovora
u me|unarodnim forumima i u Ujediwenim nacijama o re{avawu statusa
ju`ne srpske pokrajine, te da }e dr`ava Srbija diplomatskim i legalnim
sredstvima braniti integritet, suverenitet i teritorijalnu celovitost
zemqe i Kosova i Metohije.
Mi `elimo, kao i druge evropske nacije, da `ivimo u miru i doprinesemo ne samo stabilnosti Srba ve} i Albanaca i svih drugih etni~kih zajednica koje `ive na Kosmetu. Tako dajemo doprinos budu}nosti na{eg naroda i na{e zemqe. Na taj na~in `elimo da doprinesemo ukupnoj
stabilnosti Evrope. Sve to ~inimo sa punom odgovorno{}u i za region i
za kontinent na kome zajedno `ivimo rekao je Tadi}.
On je, tako|e, istakao da je Vojska Srbije spremna da izvr{i sve zadatke u skladu sa naredbama dr`avnih institucija, da }e uvek biti upotrebqena u skladu sa me|unarodnim pravom i doma}im zakonodavstvom,
te da vi{e nikada ne}e biti u situaciji da ugro`ava `ivote stanovnika i
vojnika kao {to je to bilo devedesetih godina.
Odgovaraju}i na pitawa novinara o merama koje }e dr`ava preduzeti u slu~aju jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije,
Tadi} je rekao:
Na osnovu Rezolucije 1244 i Vojnotehni~kog sporazuma iz Kumanova, mi smo uvek u stawu da anga`ujemo na{e vojne snage na Kosovu i Metohiji, naravno, uz saglasnost glavnokomanduju}eg Kfora. Ja sam u stalnim
kontaktima sa predstavnicima vojnobezbednosnih struktura, ministar [utanovac sa ministrima odbrane u Evropi, a na~elnik General{taba general Pono{ sa kolegama sa druge strane administrativne linije.
Spremni smo u svakom trenutku da reagujemo u skladu sa me|unarodnim propisima i da za{titimo Srbe i sve ostale kojima je za{tita
potrebna. Ne}emo da vodimo rat koji nas uvodi u sukob sa ~itavim svetom ali smo spremni da iza|emo na polo`aje i za{titimo celokupno
stanovni{tvo. Ovo posebno nagla{avam jer ima qudi koji mo`da `ele
da Srbija ponovo u|e u rat i sukobe koji bi doveli do gubitka Kosova i
Metohije.
Z. MILADINOVI]

Na osnovu kvaliteta medijskog izve{tavawa, odnosno op{tih

novinarskih kriterijuma - istra`iva~ki rad, stil pisawa, uticaj,
javna korist, kreativnost i originalnost, autorski rad Ratka Femi}a Transparentnost i promena imixa Vojske Srbije, objavqen u
okviru priloga posve}enog odbrambenim temama, 15. februara
pro{le godine u listu Danas, shodno definisanoj proceduri u Pravilniku za sprovo|ewe konkursa, vrednovan je sa najve}im brojem
poena.
U obrazlo`ewu odluke @irija stoji da je stvarala~ki doprinos Femi}a primer odgovornog, profesionalnog i kreativnog medijskog izve{tavawa o reformi sistema odbrane i Vojske. Rad autora, dat racionalno i celovito, pregledno i argumentovano, znala~ki i stilski korektno, predstavqa zapa`en originalan prilog
od javne koristi, te }e uticati na daqe promovisawe reforme na{eg sistema odbrane i javnu verifikaciju stvarala{tva Ministarstva i Vojske.
Novinski centar Odbrana }e svake godine, za kvalitetno izve{tavawe u doma}im pisanim i elektronskim medijima o sistemu
odbrane na{e zemqe i radi trajnog se}awa na Ivana Markovi}a,
rano preminulog darovitog vojnog novinara i urednika nekada{weg ~asopisa Vojska, dodeqivati novinarsku nagradu koja nosi
wegovo ime.
Ovogodi{we priznawe - plaketa i 50.000 dinara - bi}e uru~eno Ratku Femi}u, 24. januara, na prigodnoj sve~anosti povodom
obele`avawa Dana Novinskog centra Odbrana.
V. PO^U^

DR

JOVANKA

[ A R A N O V I ] , NA^ELNIK

[ A RM U OF

Korisno je da Vojska
Srbije u svojim redovima
ima `ene oficire sa
visokim vojnostru~nim
obrazovawem. Nema
opravdawa za postavqawe
formalnih ograni~ewa
za {kolovawe `ena na
pojedinim smerovima
Vojne akademije. Wima
treba da bude omogu}en
pristup svim rodovima
i slu`bama, {to
podrazumeva i mogu}nost
birawa svih programa
{kolovawa za oficirske
du`nosti, ka`e na{a
sagovornica.

ena u vojni~koj uniformi oduvek je plenila pa`wu i po{tovawe na

na{im prostorima. Istorijski doga|aji i potowa kazivawa u kojima
se opisuju wihova dela daju nam za pravo da se pozovemo na tradiciju. Tutwali su mnogi ratovi zemqom Srbijom i ne be{e nijednog a da
u wemu nisu u~estvovale `ene i osvetlale obraz svom narodu. Ma kako to pateti~no zvu~alo, ~iwenice nas upu}uju na takav zakqu~ak. Naravno, danas je sve druga~ije, ratno zlo je iza nas, ali vaqa misliti na budu}nost.
Bilo je i ranije `ena oficira, ali nedostajali su sistem i {kolovawe. Od ove godine okre}emo novu stranicu istorije. Naime, {kolovawe prve generacije devojaka na Vojnoj akademiji nije samo simboli~ni po~etak nove ere ve} su{tinska promena uz uva`avawe svekolikih potreba da se pravo `ena doka`e i na taj na~in. Baviti se tim ~asnim pozivom nije uobi~ajeno u opisu poslova pripadnica lep{eg pola, ali vreme u kome `ivimo, pogotovo ono koje je pred nama, iskazuje savremene potrebe.
Pozvani sagovornik na ovu zahvalnu temu je svakako gospo|a dr Jovanka
[aranovi}, nau~ni saradnik, na~elnik Odeqewa za studije odbrane Instituta za strategijska istra`ivawa. Povod za razgovor je aktuelna tema detaqno obrazlo`ena u wenoj studiji [kolovawe devojaka na vojnoj akademiji.

Duga je tradicija prisustva `ena u vojci na{eg naroda. Bilo ih je s pu{kom u ruci, u rovu, na polo`aju, me|u rawenicima... Opevane su u pesmama, junakiwe su mnogih romana i filmova. Neke su postale prave heroine i u{le u istoriju ratovawa. Odakle takva sr~anost na{ih `ena koje su po nekom istorijskom stereotipu ne`ne majke, odane supruge, one koje ispra}aju mu`eve i sinove, ~ekaju ih, veruju, mole se i strahuju za wih?
Istorijska sudbina nam je dodelila ulogu ratni~kog naroda. Na`alost, mnogi ratovi su vo|eni na na{im prostorima i naj~e{}e osta15. januar 2008.

O D E Q E WA Z A S T U D IJ E OD B RA N E I NS T I T U TA Z A S T R AT E G IJ S K A I S T RA @ I VAWA

FICIRSKOM ^INU
vqali pusto{ i velike `rtve. U wima su ravnopravno u~estvova- gde se nalazi lokalno `ensko stanovni{tvo. Anga`man `ena u tale `ene. Uvek kada su dr`ava i narod bili u opasnosti one su kvim situacijama od izuzetnog je zna~aja.
Aktuelna socijalno-ekonomska situacija pogoduje {kolovawu
davale doprinos oslobodila~koj borbi. Za pravu heroinu smatram narednika srpske vojske Milunku Savi} koja se prijavila `ena za vojnu profesiju. Do ve}eg anga`ovawa `ena u vojsci, iz isna mobilizaciju pod imenom Milun jer je znala da je ne bi pri- torije je poznato, dolazi uvek kada je verovatno}a anga`ovawa vojmili u borbene redove, {to je ona `arko `elela. Zato je krila ske u oru`anim sukobima velikih razmera bila mala, a privla~svoj pol koji je otkriven tek nakon rawavawa na Bregalnici nost vojnog poziva nedovoqna i u uslovima visoke nezaposlenosti.
1913. Dodequju}i joj Legiju ~asti, ~uveni francuski general Izgleda da su se u na{em slu~aju stekla sva tri uslova.
Isto tako u narodu utemeqena tradicija i dra` novine bili
Fran{ de Pere nije krio uzbu|ewe rekav{i da je hrabra Srpsu inspiracija za devojke da se prvi put u na{oj istoriji upi{u u
kiwa svetli primer vojni~kog ponosa i odanosti otaxbini.
Vojnu akademiju.
Brojni su primeri `ena
velikih boraca i u antifa{iUz pru`awa moralne podr{ke ratnicima, nezamenqiva
Posle decenija udobnog `isti~kom ratu, a neke od wih su
uloga `ene od interesa za vojsku bila je da obezbedi zdravo
vota u biv{oj Jugoslaviji donosioci ordena narodnog hepotomstvo i da ga uz maj~insku brigu vaspitava da bude sprem{lo je do bolnog raspada zemqe
roja. Da ne govorimo o ulozi
i rata kao prate}e pojave. Nano da se `rtvuje za vojni~ke ideale. Kao nosilac biolo{ke re`ene kao moralne podr{ke muravno, `ene su bile vi{estruke
produkcije

bi}e
koje
ra|a
bi}e,
`ena

majka
je
u~iteqica
{karcima. Kako je rekla Vir`rtve u toj tragediji. I opet su,
`ivota, ovaplo}ewe nesebi~nosti i uzvi{ene qubavi, a to je
xinija Vulf, `ene sve ove
uprkos svim isku{ewima, bile
uloga
koja
po~iva
na
najsna`nijem
`enskom
instinktu

matevekove predstavqaju uveli~aravnopravne u borbi i stradarinskom, gde je `eni usa|ena svest da joj je poverena briga o
vaju}a ogledala koja poseduju
wu. Gotovo da je nezabele`eno
qudskim
za~ecima.
magi~nu i privla~nu mo} odrada je me|u wima bilo dezertera,
`avawa mu{karca u dvostrukoj
onih koje su izbegavale ratnu
veli~ini. Uvek su bile uz wih
ili radnu obavezu. Tim fenomeDevojkama koje su
kada ih je trebalo podr`ati,
nom su se bavili i strani vojni
po~ele studije, pre svega,
ute{iti, ohrabriti. Naravno,
analiti~ari. Kako to tuma~ite?
`elim
da
istraju,
da
ne
tu je i ono {to bi sada{wim
posustanu pred prvom
Zaista mi je nepoznato da
re~nikom nazvali logisti~ka
preprekom, da budu svoje,
su `ene bile dezerteri ili {ipodr{ka: priprema hrane, odepune pozitivne energije.
rile defetizam. O radnoj oba}e, obu}e, municije... Kada bi
Da obavezno sa~uvaju
vezi da i ne govorimo. Naprotiv,
oru`je utihnulo, one bi se od
{arm, `enstvenost. Reveliki broj wih je stao u odbranu
mu{kar~evog saborca i kamp
koh, ne treba da se takmiotaxbine iako ih zakon na to nifoloversa odnosno pratioca
je obavezivao. Mislim na samo~e sa mu{karcima ve} da
mu{karca vra}ale poslovima
hrane majke, one sa malom decom
rade zajedno s wima uzakoji `enskoj }udi boqe prisili `ene ~iji su supru`nici otijamno se oboga}uju}i svojim razlikama. Za ~etiri godine, neke od
taju vode}i ra~una da obezbede
{li na ratni raspored. Bele`iwih }e postati komandiri vodova i odeqewa, pomaga}e budu}im
zdravo potomstvo i da ga uz
mo veliki broj takvih primera i
koleginicama, prenosi}e im svoja znawa i iskustvo. Na{ narod
pru`awe maj~inske brige vau posledwem ratu. Tradicija,
po tradiciji voli vojsku. Neka sa ponosom nose uniformu, neka
spitaju da bude spremno da se
~ast, odanost, sve to je iskonski
ih gra|ani vide, a sasvim sigurno }e ih gledati sa simpatijama.
`rtvuje za neke budu}e vojni~ke
prisutno u bi}u na{ih `ena.
ideale.
Najzad imamo Vojsku Srbije sa svojim znamewima, moder Dvadeseti vek je protekao u punoj emancipaciji `ena. Stronizovanu, svrsishodno organizovanu, kompatibilnu sa savrega podela poslova po polovima lagano je nestajala. Sve vi{e
menim armijama u svetu. Mesta u wenom stroju ima i za `ene.
pripadnica lep{eg pola obla~ilo je uniforme. Nalazile su
Preko sistema visoko{kolskog obrazovawa dobija}emo mlase i na komandnim du`nostima. Iako nije postojala vojna {kode snage. Koliko je zna~ajan taj korak?
la za wih, sticale su znawe na civilnim fakultetima, a usavr{avale se u jedinicama i ustanovama. [ta je imalo pre Ta ideja nije od ju~e. Me|utim, stalno se govorilo da treba
sudnu ulogu? Qubav prema vojnom pozivu, li~na ambicija, do- sa~ekati, dobro proceniti, uzeti sve u obzir. Jo{ 2003. godine u
kazivawe u te{kom pozivu..?
Institutu za strategijsko istra`ivawe pokrenut je projekat Obim
Negde br`e, na drugim mestima sporije, rezultat je bio isti. i modaliteti anga`ovawa `ena u savremenim armijama. Odluku
Tradicionalna podela poslova je lagano nestajala. Politika jed- smo dobro odvagali i doneli je. Sada je trenutak, ne radi neke
nakih mogu}nosti zakonom je regulisala i na{a zemqa. Oslu{kuje- preke potrebe, jer imamo suficit oficirskog kadra, ve} budu}nomo {ta se de{ava u svetu i to primewujemo kod nas. Ako smo se sti radi. Shvatili smo da je to neminovnost i za{to bismo ~ekali
opredelili za evroatlantske bezbednosne integracije, moramo da da nam neko name}e re{ewa ili skre}e pa`wu.
Unutar projekta radili smo istra`ivawe na velikom uzorku
sledimo principe koje one promovi{u. Jedan od wih je svakako
ravnopravnost polova i kada je re~ o vojnom pozivu. Br`oj inte- oficira intervidovske i rodovske pripadnosti i `ena oficira,
graciji `ena u vojnoj sredinu svakako }e doprineti i perspektivna podoficira, vojnika po ugovoru i trupnih psihologa. Pitali smo ih
misija vojske koja podrazumeva u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira {ta misle na kojim bi to du`nostima dame u uniformi mogle da da{irom sveta, humanitarnim operacijama, me|unarodnoj vojnoj sa- ju isti ili pribli`no isti efekat kao i mu{karci. Ciq nam je bio
radwi. Poznato je, na primer, obi~ajno pravo u pojedinim regio- iznala`ewe optimalnog modela raspodele poslova izme|u munima koje zabrawuje prisustvo mu{karaca na odre|enim mestima {karaca i `ena unutar sistema odbrane {to podrazumeva maksi-

INTERVJU

malno kori{}ewe individualnih sposobnosti svih kategorija kako

bi zbir u~inaka wihovog anga`ovawa bio maksimalan. Uporedili
smo podatke i videli kako oba pola realno prosu|uju. @ene su
pokazale razboritu obazrivost odnosno odmerenost. Nijedna ne
te`i da bude, na primer, podvodni diverzant ili komandir tenka.
Do{li smo do zakqu~ka da se ono {to bi volele i gde vide sebe,
wihove preferencije, podudara sa onim {to one stvarno mogu
sude}i po mi{qewu mu{karaca. Iskristalisala su se podru~ja
vojne delatnosti koja pru`aju najve}e mogu}nosti za dodatno anga`ovawe: tehni~ko intendantsko odr`avawe i snabdevawe, opslu`ivawe sofisticiranih tehni~kih sredstava, kontrola saobra}aja, poslovi obezbe|ewa objekata i sredstava.
Ho}emo da ih {kolujemo svrsishodno i zato smo ove godine
primili 30 devojaka na Vojnu akademiju. Dobro smo krenuli, treba
da se radi, dogra|uje, ispravqa... Vreme }e nam re}i.
U svom nau~noistra`iva~kom radu bavili ste se, uop{teno
re~eno, `enama u vojsci, s posebnim akcentom na wihovo {kolovawe. Vi ste dugogodi{wi pripadnik Vojske, dobro poznajete
wenu su{tinu, pravila `ivota uop{te. Da li Va{i nau~ni radovi, studije, prikazi i tekstovi sadr`e notu li~nog do`ivqaja?
Posle zavr{etka studija na tada{wem Fakultetu narodne
odbrane, (danas Fakultet bezbednosti) konkurisala sam za prijem
na Institut za strategijska istra`ivawa. Predsednik komisije bio
Piramida sticawa ~inova, {to je poenta oficirskog poziva, jeste
je jedan divan ~ovek, pukovnik Mi{a Prelevi}, koji je, na`alost,
su`ena. Po programima Natoa, samo mali broj wih }e dosegnuti
prerano oti{ao. Umeo je da prepozna moju energiju, entuzijazam, `enajvi{e ~inove. Posle deset ili 15 godina provedenih u vojnoj sluqu da puno radim. Uvek }u ga se se}ati i neizmerno sam mu zahvalna.
`bi mo`da }e biti primorane da potra`e posao u civilnim strukPrimqena sam u sjajan kolektiv. Oko mene poznata imena, qudi viturama. Ta situacija }e se popraviti. Kao {to je poznato, reforma
sokih ~inova i akademskih zvawa. Naravno, mnogo sam nau~ila od
vojnog {kolstva podrazumeva da studenti Vojne akademije zavrsvojih kolega, a brzo sam shvatila koliko treba biti uporan, profe{etkom {kolovawa dobiju diplomu i nekog od fakulteta ~iji se nassionalno radoznao i da se mora razumeti do tan~ina posao kojim se
tavni program podudara sa nastavnim programom odgovaraju}eg
bavi{. Ne mo`e se raditi bez emocija i maksimalne posve}enosti.
smera na Vojnoj akademiji. Postoje dobri uslovi da se na|u re{eVojsku sam oduvek volela (rezervni sam oficir) i nastojala da u wewa. Na taj na~in `ene oficiri bi imale siguran posao i bezbrinom slo`enom tkivu prona|em sebe. Zato svi moji radovi, uz nau~no
`niju budu}nost.
istra`ivawe, podrazumevaju i notu li~nog do`ivqaja.
Da li }e postoje}i model {kolovawa biti jedini?
Korisno je da Vojska Srbije u svojim redovima ima `ene
Prati}e se potrebe Vojske. Postoji vi{e na~ina dobijawa
oficire sa visokim vojnostru~nim obrazovawem. Nema
opravdawa za postavqawe formalnih ograni~ewa za {kolo- oficirskog kadra Vojske Srbije. Recimo, vojnostru~no osposobqavawe `ena na pojedinim smerovima Vojne akademije. Wima vawe u {koli rezervnih oficira lica koja su zavr{ila visoku
treba da bude omogu}en pristup svim rodovima i slu`bama, {kolu u gra|anstvu, periodi~na vojnostru~na obuka u kampovima
{to podrazumeva i mogu}nost birawa svih programa {kolo- studenata pojedinih fakulteta. To bi za vojsku bilo jevtinije, a dovawa za oficirske du`nosti. To je Va{ stav koga ste izneli u bio bi se tako|e po`eqan kadar iz odre|enih oblasti, pre svih
tehni~kih zanimawa.
nedavno objavqenoj studiji. Na ~emu po~iva Va{ zakqu~ak?
Ipak {kolovawe na Vojnoj akademiji daje kompletnu `enu ofi Ako su danas dame uspe{ni menaxeri, rukovodioci velikih
firmi, nau~nici i ministri, za{to ne bi bile i dobri oficiri? cira koja }e znati {ta zna~i `iveti u internatu, i}i na smotru,
Mogu}nost izbora budu}eg zanimawa sadr`ana je i u ustavnoj odred- nositi oru`je, spoznati red, rad i disciplinu. Sutra }e boqe razbi, prethodno spomenutoj, koja govori o politici jednakih mogu}nos- umeti vojnika.
Tim povodom moram da istaknem kako smo prihvatili sugestiti. Naravno da }e taj poziv uvek biti prvenstveno orijentisan prema mu{karcima. Mi{qewa sam da ne treba da postoje formalna ju kolega sa Policijske akademije koji {koluju devojke za policijske
ograni~ewa za wihovo {kolovawe a da wihov broj treba da zavisi poslove jo{ od 2002. godine. Oni su, pou~eni iskustvom, potpuno
iskqu~ili mogu}nost da devojke `ive u
od objektivne potrebe za oficirima
studentskim domovima ili kod roditeqa
datog profila, od toga u kojoj meri su
Na{e `ene su mudre i ne sumwam da }e
a poha|aju program iz civilnog `ivoizvr{ene pripreme za izbor odgovarana}i re{ewa kako da svoj privatni `ivot prita. Slo`ili smo se s tom ocenom i praju}ih kandidata i od objektivne mogu}noslagode profesiji i obrnuto. Naravno, dr`aksa je da devojke provode sve vreme na
ti usavr{avawa i napredovawa `ena u
va treba nizom zakonskih mera da im olak{a
Vojnoj akademiji. Naravno, imaju uslova
pojedinim rodovima i slu`bama. Nije na
polo`aj. U svetu se radi puno studija u kojima
za odmor, kulturne aktivnosti, sport i
odmet voditi ra~una o postupnosti u {kose ispituju supru`nici, wihovi odnosi i utirekreaciju.
lovawu devojaka posebno u ovoj prvoj
caj vojnog poziva `ene na stabilnost porodifazi {kolovawa, {to govore iskustva
Imaju}i u vidu sve posebnosti `ence. Na primer, Nato ima komitet koji se bavi
drugih, posebno za one du`nosti gde poskog bi}a, koliko }e biti ravnopravne u
anga`ovawem `ena u armijama. Taj komitet
stoji dilema ho}e li ih vaqano obavqaodnosu na svoje kolege tokom studija i suima tri potkomiteta: za obuku i razvoj, regruti. Tu pre svega mislim na borbene
tra, kada recimo kao mlade potporu~nitaciju i zapo{qavawe i kvalitet `ivota (porodove. Ako nekim slu~ajem ne uspeju, once, komandiri stanu pred stroj mladi}a
rodice, standard, zdravstvena za{tita...)
da da budu konkurentne na tr`i{tu rada.
mla|ih i starijih od wih?

10

15. januar 2008.

nivo motivacije i spreman si na ulagawa to je jedini kqu~ uspeha.

Na taj na~in se stvara kohezija vojnog kolektiva, ja~a poverewe.
Devojke imaju veoma izra`en smisao za to. Zatim, one su preciznije, strpqivije, pedantnije, vi{e sklone postupawu boqe razgovarati nego ratovati. Te osobine mogu sutra biti od neprocenqive vrednosti, tokom mirovnih pregovora, na primer.

Sude}i prema odzivu za studije na Vojnoj akademiji, devojke

su spremno do~ekale takav izazov. Pratili smo leto{wu
ozbiqnu i veoma zahtevnu selekciju za devojke budu}e pilote.
Pokazale su veliku motivaciju, psihofizi~ku spremnost i teorijsko znawe. Prva generacija je veliko ohrabrewe za slede}e klase. Sla`ete li se sa takvom ocenom?
Prva generacija je veliko ohrabrewe za sve nas. Posebno
za slede}e klase. Wima je najte`e jer probijaju led, ali imaju zadovoqstvo {to }e u}i u istoriju Vojske Srbije kao prve `ene oficiri {kolovane na Vojnoj akademiji. One su i promoteri jedne nove evropske Srbije ali na onim dobrim starim srpskim tradicijama. Ove godine primqeno je wih trideset, na smerovima avijacija,
pe{adija, tehni~ka slu`ba KoV, veza i ABHO.
Bitno je da istraju, jer }e te devojke, sem ostalog, motivisati
naredne generacije. Ve} idu}e jeseni do~eka}e svoje koleginice i
bi}e im svojevrsni mentori. One }e im najboqe objasniti {ta je
to te{ko i zahtevno, a {ta lepo i izazovno u vojnom pozivu.
Celim bi}em podr`avam zamisao, od po~etne ideje do ostvarewa nekada{weg sna. Sa velikim emocijama pratim wihov put jer
sam u svemu tome bila li~no anga`ovana.

Prva generacija devojaka je veliko ohrabrewe za sve nas. Posebno

za slede}e klase. Wima
je najte`e jer probijaju
led, ali imaju zadovoqstvo {to }e u}i u istoriju Vojske Srbije kao prve
`ene oficiri {kolovane na Vojnoj akademiji.
One su i promoteri jedne nove evropske Srbije ali na onim dobrim starim srpskim
tradicijama. Ove godine primqeno je wih trideset, na smerovima avijacija, pe{adija, tehni~ka slu`ba KoV, veza i ABHO.
Kada je 1978. godine primqena prva generacija devojaka na
poznatoj ameri~koj vojnoj akademiji Vest Point, mnogi su bili skepti~ni. Bilo je ~ak i podsmevawa wihovim piskutavim komandama,
`enstvenim strojnim korakom, mekim pokretima... S vremenom je
sve do{lo na svoje mesto. Svi su se navikli na wihovu pojavu, a postale su po{tovane zbog svog uspeha i zato {to su svojevrsni ukras
akademije. Poma`u jedni drugima, bodre se me|usobno. Najzad, lep{e je `iveti u qupkom okru`ewu.
Ina~e, `ene budu}i oficiri ne treba da se takmi~e sa mu{karcima ve} da daju svoj maksimum u okviru svojih psihofizi~kih mogu}nosti. Devojke nemaju fizi~ku snagu mladi}a. Svega 30-60 odsto `ena poseduje snagu i izdr`qivost prose~nog mu{karca, a samo jedan
procenat ne`nijeg pola mo`e, u fizi~kom smislu, ono {to polazi za
rukom predstavnicima ja~eg pola. One u proseku moraju da opterete
sebe 25-35 odsto vi{e nego mu{karci da bi postigle isti u~inak.
Ve}e naprezawe ima za posledicu ve}i rizik od povre|ivawa. Ovi
pokazateqi inferiornosti `ena u pogledu fizi~ke snage i
izdr`qivosti potvrdili su neminovnost izvesnih ograni~ewa a sve
u ciqu radne efikasnosti i smawenog rizika od povre|ivawa.

Prema Va{im saznawima, mo`e li se govoriti o po`eqnom profilu li~nosti devojaka za poziv oficira?
Nema tu posebnog profila li~nosti koji bi va`io samo za
devojke. Ako si sposoban da pro|e{ zahtevne testove selekcije ti
si po`eqan. Uz to, ako zna{ da funkcioni{e{ u grupi, ima{ visok

Poziv stare{ine je veoma ~astan, ali te`ak i odgovoran.

^esto ostavqa malo vremena za privatni `ivot. Mladim qudima je neophodan dru{tveni `ivot, zabava, relaksacija. Devojke oficiri }e jednom postati supruge, majke. Briga o porodici je u iskonskom utemeqewu bi}a `ene. Da li se razmi{qalo koliko ta podeqena uloga mo`e uticati na wihovo odsustvovawe s posla, napredovawe u slu`bi, usavr{avawe..?
Oficirski poziv jeste ~astan, lep i te`ak istovremeno. Tu su
mogu}e prekomande, preme{tawa, rad na terenu, u~e{}e u misijama,
{kolovawe u inostranstvu, pomo} u elementarnim nepogodama...
Me|utim, na{e `ene su mudre i ne sumwam da }e na}i re{ewa
kako da svoj privatni `ivot prilagode profesiji i obrnuto. Naravno, dr`ava treba nizom zakonskih mera da im olak{a polo`aj. U svetu se radi puno studija u kojima se ispituju supru`nici, wihovi odnosi i uticaj vojnog poziva `ene na stabilnost porodice. Na primer,
Nato ima komitet koji se bavi anga`ovawem `ena u armijama. Taj komitet ima tri potkomiteta: za obuku i razvoj, regrutaciju i zapo{qavawe i kvalitet `ivota (porodice, standard, zdravstvena za{tita...)
Koliko Vas li~no ispuwava poziv kojim se bavite?
Veoma i u svakom pogledu. Vojska mi je omogu}ila napredovawe i usavr{avawe. Magistrirala sam i doktorirala, napisala
~etiri kwige. Radim posao koji volim i vidim rezultate tog rada.
Me|utim, nisam dozvolila da zarad nekih preteranih ambicija trpi moja porodica na koju sam ponosna. Suprug je uspe{an carinski
inspektor, }erka vukovac u gimnaziji, sin odlika{ u petom osnovne. @ivimo slo`no i harmoni~no, na|emo vremena za sve.
[ta mo`ete poru~iti devojkama koje razmi{qaju o oficirskom pozivu?
Pre svega `elim devojkama koje su po~ele studije da istraju,
da ne posustanu pred prvom preprekom, da budu svoje, pune pozitivne energije. Da obavezno sa~uvaju {arm, `enstvenost. Rekoh, ne
treba da se takmi~e sa mu{karcima ve} da rade zajedno s wima
uzajamno se oboga}uju}i svojim razlikama. Za ~etiri godine, neke
od wih }e postati komandiri vodova i odeqewa, pomaga}e budu}im
koleginicama, prenosi}e im svoja znawa i iskustvo. Na{ narod po
tradiciji voli vojsku. Neka sa ponosom nose uniformu, neka ih
gra|ani vide, a sasvim sigurno }e ih gledati sa simpatijama. Nema
boqe preporuke za devojke koje razmi{qaju o pozivu oficira. Zato, samo hrabro i napred!
Branko KOPUNOVI]
Snimi Zvonko PERGE

11

DOGA\AJI

PREDSEDNIK TADI], MINISTAR [UTANOVAC

I GENERAL PONO[ U POSETI SPECIJALNOJ BRIGADI

TELEGRAM SAU^E[]A
MINISTRA [UTANOVCA
Ministar odbrane Srbije Dragan
[utanovac uputio je telegram sau~e{}a
ministru odbrane Republike Makedonije
Lazaru Elenovskom i porodicama makedonskih vojnika koji su 12. januara stradali
prilikom pada helikoptera blizu Skopqa.
Povodom tragi~ne smrti jedanaest
pripadnika Armije Republike Makedonije, u
ime Ministarstva odbrane i moje ime, primite izraze najdubqeg sau~e{}a. Molim Vas
da izraze sau~e{}a prenesete i porodicama poginulih vojnika, navodi se u telegramu
ministra [utanovca.

STAWE MILENKA
ZABLA]ANSKOG
I DAQE TE[KO

MODERNIZACIJA
VOJSKE
Posle obilaska Specijalne
brigade predsednik Tadi} je
najavio da }e u ovoj godini
za modernizaciju Vojske i
kupovinu novih savremenih
sredstava i naoru`awa
opti~ke i elektronske opreme,
savremenih oklopnih to~ka{a
i za remont avijacije biti
izdvojeno 7,5 milijardi
dinara
redsednik Republike Srbije Boris
Tadi}, ministar odbrane Dragan
[utanovac i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, posetili su 11. januara Specijalnu brigadu Vojske Srbije u
Pan~evu. Tom prilikom, komandant brigade
pukovnik Ilija Todorov informisao je goste
o osnovnim zadacima i nameni jedinice.
Posle obilaska Specijalne brigade
Vojske Srbije predsednik Tadi} je najavio
da }e u ovoj godini za modernizaciju Vojske i kupovinu novih savremenih sredstava i naoru`awa opti~ke i elektronske
opreme, savremenih oklopnih to~ka{a i
za remont avijacije biti izdvojeno 7,5
milijardi dinara.
To je prvi put nakon osam godina da
smo u mogu}nosti da investiramo u kvalitetno naoru`awe i opremu. Specijalna

12

brigada je izuzetan deo Vojske. Mislim da

je to jedna od najboqih brigada te vrste u
Evropi, a kada bude dobila novu opremu
ima}emo izuzetan nivo obuke. To govori da
}e i u budu}nosti Vojska biti va`na grana
na{e stabilnosti i ~inilac odvra}awa
svakog protivnika od napada, pa i od terorista koji postaju velika pretwa svetskom
miru rekao je Tadi}.
Predsednik je istakao i da je tender
za kupovinu sredstava veze zavr{en i podsetio da je u toku remont aviona koji se
obavqa u Rusiji, tako da sada imamo stabilan vojnobezbednosni sistem sa opremom
koja zadovoqava moderne zahteve.
Kao ministar odbrane zapo~eo sam
sistem reforme oru`anih snaga. Bilo je
to u godini kada nismo imali nijedan dinar za sprovo|ewe reformi i kada smo
imali te{ke okolnosti nasle|ene iz
prethodnih godina. Sada imamo zna~ajna
sredstva, a velike zasluge za to pripadaju
ministru odbrane Draganu [utanovcu i
na~elniku General{taba general-potpukovniku Zdravku Pono{u koji je sa svojim timom i kreirao ~itav sistem reformi zakqu~io je predsednik Srbije.
Gostima su prikazani i sadr`aji iz
obuke pripadnika Specijalne brigade
re{avawe tala~ke situacije u uslovima
ograni~ene vidqivosti i no}u, ve`be sa
bojnim minisko-eksplozivnim sredstvima,
taktika diverzantskih dejstava, obuka u
verawu i spasavawu, upotreba hladnog
oru`ja i deo fizi~ke obuke.

S. \OKI]
Snimio N. PAN^I]

Zdravstveno stawe glumca Milenka

Zabla}anskog, za ~iji se `ivot lekari VMA
bore od 8. januara kada je helikopterom preba~en iz u`i~ke bolnice, i daqe je te{ko.
Pacijent ima kraniocerebralnu povredu sa
prate}im komatoznim stawem i na aparatu
je za ve{ta~ko disawe.

Zabla}anski je 5. januara zadobio

te{ke povrede glave i mozga u saobra}ajnom
udesu na putu U`iceZlatibor.

PRIZNAWE CENTRU
ABHO U KRU[EVCU
Na osnovu pravilnika i kriterijuma
projekta Put ka vrhu, koji zajedni~ki realizuju Privredna komora Srbije, Privredna komora Kru{evac, Fakultet tehni~kih
nauka Novi Sad i Media Invent, u kategoriji
nauka, to presti`no priznawe dodeqeno je
[kolskom centru ABHO u Kru`evcu.
Centar za usavr{avawe kadra ABHO
Vojske Srbije jeste referentni centar sistema ABH odbrane za oblast dozimetrije,
radiometrije i jonizuju}eg zra~ewa. Ima
tradiciju od 60 godina i za to vreme obu~eno je oko 20.000 stru~waka iz oblasti
hemije, biologije i prate}ih nauka. Sve to,
a posebno rezultati postignuti u ovoj godini, razlozi su da se taj centar za obuku Vojske Srbije rangira me|u najboqe.
Medaqe Kapetan Mi{a Anastasijevi} uru~ene su 26. decembra na sve~anosti u Narodnom pozori{tu u Kru{evcu.
N. P.
15. januar 2008.

P E R

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]

MISTERIJA
PRAZNOG BAZENA
evedesete godine pro{loga veka se jo{ upli}u u
na{e `ivote. Da l je to kolektivna boqka, poznata kao posttraumatski stresni sindrom, skra}eno vijetnamski? Navodno su ga Amerikanci prvi
otkrili kod svojih veterana, koji su imali ludu sre}u, ili ko zna {ta, da pre`ive sve ono u {ta su ih
uvukli wihovi ratni mudraci. ^ekamo izve{taje iz
Avganistana i Iraka. Ni{ta jo{ nije gotovo, mo`da
sve tek po~iwe.
Nama nije bio potreban Vijetnam za sindrom
od koga se ina~e te{ko nalazi spas. To kad u`vati
ne pu{ta. Qudi, koji su odlazili na terapije te{ko
su se osloba|ali slika gra|anskog rata, ne~ega {to
je sraslo sa wihovom du{om.
I kad tra`e obja{wewe svoga uzaludnog postojawa na stra{nim mestima, to niko ne ume da rastabiri, pa ni prevejani majstor za du{e. Svaki ~ovek je
sebi melem i du{man. Ono {to zna zna samo on i
niko vi{e. Pri~aj svima kako je bilo, ili }uti pred
svima. Niko te ne}e razumeti niti verovati. Samo je
istina apsurdnija od fikcije.
U svojim literarnim ogledima o Prvom svetskom
ratu, Erih Maria Remark ka`e kako su poginuli ina~e ro|eni pod nesre}nim nebom, ali ni pre`ivelima
nije boqe, ako su ve} morali da vide svoju smrt, a
do`ive tu|u. Tojest, nestanak svojih bli`wih, jer na
tom frontu bli`ih od pokojnih saboraca nije bilo.
Niti je moglo biti.
Ne zna se ta~no, a te{ko se mo`e saznati, koliko je qudi u nas `ivelo (i pre`ivelo) koji mesec ili
godinu u borbenim dejstvima. Neki od takvih su oti{li odavde, a neki do{li u Srbiju. Ina~e je ovo obe}ana zemqa i za borce i za pacifiste.
retao sam neke koji su bili naj`e{}i po~etkom
devedesetih, a danas ih je uhvatio blagi zamor
materijala. Pa su se, pod navalom skupe `ivot
ne mudrosti preobrazili u mirotvorce po svaku cenu. Jedan mi re~e kako je odavno postao invalid du{e. I le~i svoju ranu li~nom filozofijom sveop{teg altruizma i hri{}anskog pra{tawa. Ni{ta nije tako lo{e kao {to izgleda, niti tako dobro kao
{to veruje{. Ni neprijateq, ni prijateq! (par~e wegovog eseja) Tako se dosetio u ~asu kad misli da bi
morao da oprosti sebi i ono {to ina~e ne bi mogao.
A opet, javqaju se junaci, uglavnom na anonimnim veb-klinikama, koji su od rata pobegli ~ak preletev{i Atlantik. Ostali su tamo, sna{li se, neki
~ak veoma dobro. Nikada nisu iskusili ni dan vojni~ke obuke. To im se ne mo`e zameriti, utekli su od
tu|e sudbine i na{li svoju. Neki od wih su iznenada
otkrili ~e`wu za ratom. Do{la im je pusta `eqa da
odande brane otaxbinu, wihov rani dezerterski impuls nadrasla je potreba da budu druga~iji. Ali oni
se ne bi vra}ali. Nekako bi `eleli da to u~ini neko
drugi umesto wih. Tako je boqe za sve.
Ako, dakle, zbrojimo one {to su bili borci i
{to nisu, one {to su oti{li, ostali i do{li odnekud
to smo onda svi mi. Dodamo li na sve nas dodat-

[to se vi{e {enlu~i,

bacaju topovski udari,
aktiviraju naprave
zasnovane na tajnim
kineskim receptima,
sve smo nervozniji.
Quti smo na one {to
pucaju, a oni su besni
na nas {to ih ne
razumemo. Jo{ jedna
podela na patriote
(pucaju) i izdajnike
(ne vole pucwavu).

A S P E R A

ni, skoro nepodno{qivi kolektivni stres iz 99, onda bi dijagnoza mogla da bude potpuna. Kroz {ta smo
sve pro{li, jo{ smo i dobri!
Tog prole}a smo se zbli`avali i sa qudima sa
kojima nikada ne bismo, pri~ali viceve i {ale od
kojih se pla~e, ali se mo`e pre`iveti. Smi{qali nove mitove i legende, pravili ratne drame sa herojskim likovima, smejali se svom strahu, tra`e}i bar
jedan dobar razlog za wegovo nepostojawe. Smeh je
mogao da nadvlada strepwu i o~aj, da stvori kolektivni, pa i li~ni ose}aj da ima neke nade. Neka bude
we, to se bar ne mo`e silom oteti.
Kad je onog desetog juna potpisan akt o primirju, svi su po~eli da pucaju. Grmelo je kao za vreme
najstra{nijih oluja. Slavio se `ivot kojim je neko
neovla{}eno raspolagao odozgo, bez lica i imena. I od tada, a mo`da i ne{to ranije, puca se kad
god se ne{to slavi.
ad ~ujemo da smo nekoga pobedili, kad izgubimo,
a verujemo da smo mogli da izgubimo jo{ gore
nego {to jesmo, kad se ne~ega se}amo ili po`e
limo da zaboravimo ajde da pripucamo. Pobedimo
li Azerbejxan u fudbalu ili Obalu Slonova~e u ko{arci, ili Crnu Goru u hokeju na travi eto nama goleme radosti i pucwave. Kanonade, plotuni, rafali,
sasre|ena vatra, uska rakqa. Niko vi{e ne pita
odakle nam i {ta }e nam sve to {to grmi, osim za
{enlu~ewe. I za ohrabrivawe stanovni{tva: imamo, neka se na|e, ne zna se {ta nosi slede}a kriza,
ili praznik ili utakmica.
Mo`da je to na{a kolektivna terapija, etapno
terawe slojevitog stresa stalnim razmenama vatre
sa samima sobom. Da li smo zbog toga smireniji? Ama
jok! Ne va`i ovde ona narodna dvodelna: Od ~ega
bolest od toga i lek, klin se klinom izbija!
[to se vi{e {enlu~i, bacaju topovski udari,
aktiviraju naprave zasnovane na tajnim kineskim receptima, sve smo nervozniji. Quti smo na one {to
pucaju, a oni su besni na nas {to ih ne razumemo. Jo{
jedna podela na patriote (pucaju) i izdajnike (ne
vole pucwavu).
Prangijawe }e se mo`da okon~ati posle jo{ jedne najlu|e no}i. Srbima je, rekosmo li to, samo jedna malo. Zima je, a na{i smu~ari su kao Bambi na
ledenoj stazi u crtanom filmu. Mo`da }e se pucati
zbog tenisera! Oni bar igraju u toplim halama, i to
kako! Jedan engleski list tvrdi da su Novak \okovi}
i Ana Ivanovi} najlep{i teniseri na svetu. Ne znam
za Noleta, ali Ana stvarno jeste. Toliko, da `enski
deo Holivuda padne na d... od zavisti.
Zamislite, wih dvoje su kao de~ica ve`bali tenis u praznim bazenima dok je trajalo bombardovawe. To su bili klinci, neza{ti}eni pred slepom i glupom silom, ostavqeni samo sebi, ratnoj sre}i i svom
daru. A sada su najlep{i i mo`da najboqi na planeti.
Kako su to postigli? Nikada ne}emo saznati, jer
su pamet i lepota ovde velika tajna.

Autor je komentator lista Politika

13

ZAKON O VOJSCI SRBIJE

RAZUMEVAWE
VREMENA
Kako bi se za{titili od promena,
koje uz strah od nepoznatog prate i
brojna nerazumevawa, ~ovek, ali i
pojedini sistemi dru{tva ~vrsto
slede ustaqenu logiku. A da bi se
novine istinski prihvatile nu`no je
preispitati polazne pretpostavke
ili sasvim zaboraviti na pravila
mi{qewa koja su se u pro{losti
primewivala. Potrebno je, tvrde
teoreti~ari savremenog doba, imati
fleksibilan um. U tom duhu, nedavno
usvojeni pravni okvir za
profesionalno delovawe srpske
vojske, precizno i inovativno, iako
mu to mnogi kriti~ari osporavaju,
zasigurno kora~a u susret vremenu
koje dolazi. Jer nemati ambicije
zna~i odre}i se mogu}nosti.

14

avremeni bezbednosni izazovi, ali i politi~ki, ekonomski,

kulturolo{ki tokovi sa kojima se danas suo~ava na{a zemqa,
svakako i wihovo predvi|awe u budu}nosti, nametnuli su potrebu da se Vojska Srbije, u zakonodavnom smislu, druga~ije
organizuje i utemeqi u odnosu na prethodni period. Zakon o
Vojsci Jugoslavije, koji se doskora primewivao, bio je primeren
Vojsci nekada{we Savezne Republike Jugoslavije i, uz pojedine dopune dr`avnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Samostalna dr`ava
Srbija imala je potrebu da uredi svoj sistem odbrane.
Jedan od zna~ajnih dokumenata, o kojem je u decembru raspravqala Skup{tina Republike Srbije, bio je Predlog zakona o Vojsci
Srbije. Na taj pravni akt poslanici su u Parlamentu ulo`ili 60
amandmana. Opozicioni lideri, navode}i da su predlozi ura|eni
na brzinu, tvrdili su da se Zakon usvaja samo kako bi se stvorili
uslovi za raspisivawe predsedni~kih izbora. I stru~na javnost je,
povodom pojedinih zakonskih re{ewa, izrazila podeqena mi{qewa. Zakon o Vojsci Srbije skup{tinska ve}ina usvojila je 11. decembra pro{le godine. Na snagu je stupio 1. januara 2008. godine.

RAZLI^ITA UVEREWA
Ministar odbrane Dragan [utanovac, obra}aju}i se narodnim poslanicima pre debate, istakao je da se novim Zakonom stvara osnov za uskla|ivawe organizacije Vojske prema realnim potrebama odbrane i materijalnim mogu}nostima zemqe. Iz wega }e
proiste}i brojni podzakonski akti koji }e detaqnije precizirati
15. januar 2008.

wenu organizaciju, delovawe i

pomenuti da je prema Zakonu o
SADR@AJ ZAKONA
razvoj. Ministar je objasnio da
Vojsci Jugoslavije u nadle`nosti
}e primena Zakona o Vojsci Srvojske bila i odbrana ustavnog
Zakonom o Vojsci Srbije definisani su polo`aj i wene
bije donet korist ne samo odporetka. Izostanak takve odrednadle`nosti, organizacija, sastav i na~ela delovawa. Odbrambenom sektoru ve} i gra|anice obezbe|uje da se Vojska Srre|ene su i specifi~nosti pod kojima se obavqa vojna slunima Srbije. On }e omogu}iti
bije ne mo`e koristiti za poli`ba, kako se Vojskom komanduje i rukovodi. Precizirani su
efikasan sistem odbrane, poti~ke svrhe.
~inovi i zvawa, simboli i obele`ja, ali i praznici srpske
voqno bezbednosno okru`ewe,
General{tab, mirnodopske i
vojske. Zakon je predvideo i versku slu`bu, javnost rada, te
mir u regionu i brojne integraratne komande, jedinice i ustademokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije. Odgovornost
cije. Zakon obezbe|uje i nastanove ~ine funkcionalnu organiza {tetu i kancelarijsko poslovawe tako|e su ure|eni tim
vak zapo~ete reforme srpske
zaciju Vojske Srbije. Generaldokumentom.
vojske, wenu profesionalizaci{tab jeste najvi{i stru~ni i
ju i modernizaciju.
{tabni organizacioni deo, koji
Na taj na~in garantuje se
priprema i upotrebqava Vojsku
VOJNA LICA
nezavisnost, suverenost i teriu miru i u ratu. Organizaciju i
Profesionalni pripadnici Vojske Srbije jesu profetorijalna celovitost Srbije, zaformaciju Vojske usvaja minisionalna vojna lica i civilna lica na slu`bi u Vojsci. Wi{tita nacionalnog identiteta
star odbrane, na predlog na~elhov poslodavac je Republika Srbija. U Zakonu stoji: na prava
gra|ana, o~uvawe i razvoj demonika General{taba, u skladu sa
i du`nosti profesionalnih vojnih lica i vojnih slu`benika
kratskih procesa, unutra{wa
osnovama koje utvrdi predsednik
koji nisu ure|eni ovim ili posebnim zakonom ili drugim probezbednost, napredak, za{tita
Republike.
pisom primewuju se propisi o dr`avnim slu`benicima, op`ivota i zdravqa qudi, `ivotne
Zakon je predvideo da srp{ti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za dr`avne
sredine i ostalih resursa druskom vojskom komanduje iskqu~iorgane. Na isti na~in odre|en je i polo`aj vojnih name{te{tva. Vojska }e biti otvorena za
vo predsednik dr`ave, koji fornika.
javnost, pod demokratskom i cimira vojni kabinet, dok Vlada
vilnom kontrolom nadle`nih drutvr|uje i vodi politiku odbra`avnih institucija. Savremena re{ewa u Zakone. Ministar odbrane rukovodi Vojskom Srbinu o Vojsci Srbije omogu}i}e gra|anima da, zbog
je, a na~elnik General{taba i stare{ine koREPUBLIKA SRBIJA
verskih, moralnih ili drugih razloga, vojnu obamanduju u skladu sa Zakonom i nare|ewima
vezu zamene civilnom slu`bom. Jedna od novina
pretpostavqenih. Predsednik, tako|e, predlajeste i organizovawe verske slu`be u Vojsci.
`e i progla{ava delimi~nu ili op{tu mobiliMinistar [utanovac dodao je jo{ da }e svako
zaciju, postavqa i razre{ava du`nosti na~elparavojno udru`ivawe biti pravno zabraweno.
nika General{taba Vojske. U odnosu na pre|aPitaju}i se koliko su promene koje donosi
{we re{ewe, ukinut je Vrhovni savet odbrane
novi Zakon su{tinske ili kozmeti~ke, pojedini
kolektivno telo koje je komandovalo Vojskom u
doma}i eksperti za oblast bezbednosti tvrde
vreme Savezne Republike Jugoslavije.
da ne treba o~ekivati preterane novine u doVojsku Srbije, prvi put posle 1919. goZAKON
sada{wem funkcionisawu Vojske Srbije. Autodine, ~ine dva vida Kopnena vojska i VazduhoO VOJSCI SRBIJE
ri usvojenih zakonodavnih re{ewa, ipak, naglaplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. Mor{avaju da }e promene biti zna~ajne. Vojska }e
narica je svedena na re~nu flotilu, u sastavu
se prvi put potpuno osloboditi svakog ideoloKopnene vojske. Oru`na snaga na{e zemqe,
{kog i strana~kog uticaja, {to u prethodnom peprema strukturi, deli se na rodove i slu`be,
riodu nije u~iweno, pa su zloupotrebe Vojske
oni na vrste, a vrste na specijalnosti.
bile mogu}e i ~este.
Peti ~lan Zakona ka`e da se Vojska
decembar, 2007. godine
Zoran Dragi{i}, profesor na Fakultetu
Srbije sastoji od stalnog i rezervnog sastava.
civilne odbrane, isti~e da je Zakon o Vojsci
Profesionalni pripadnici Vojske i vojnici na
Srbije veoma moderan i napredan, jer obezbeslu`ewu vojnog roka ~ine stalni sastav, a re|uje nastavak reforme sistema odbrane. Bitno je samo da se ne dozervni oficiri, podoficiri i vojnici u rezervi, rezervni sastav
vede u pitawe wegova primena. Nasuprot tome, \or|e Popovi},
na{ih snaga. Rezervni sastav deli se na aktivnu i na pasivnu reistra`iva~ u Centru za civilno-vojne odnose smatra da nova zazervu. U aktivnu, na osnovu ugovora koji se zakqu~uje na odre|eno
konska regulativa ne predstavqa zna~ajan iskorak u odnosu na
vreme, mogu stupiti lica mla|a od 60 godina, osposobqena za vojprethodnu, ali je dobro {to podr`ava reformu Vojske wenu prone du`nosti. Wihova prava i obaveze ure|uje Vlada.
fesionalizaciju. On nagla{ava da i do sada problemi nisu potiNEUTRALNOST I SINDIKAT
cali iz sistema odbrane, ve} su prvenstveno bili politi~ke prirode. Srpska vojska postavqena je na mesto koje joj pripada, pogoZakonom o Vojsci definisana je, prvi put, ideolo{ka, intetovo sa precizno definisanom civilnom kontrolom, kako je to u
resna i strana~ka neutralnost Vojske Srbije. U ~lanu 13. posebno
svim demokratski ure|enim dru{tvima. Potrebno je samo znatnije
je nagla{eno da su pripadnici Vojske tokom vr{ewa profesionalunaprediti status profesionalnih vojnika.
ne slu`be du`ni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom i ostalim propisima prema pravilima struke, nepristrasno i straPOLO@AJ I ORGANIZACIJA na~ki neutralno. Zabraweno je da zaposleni u srpskoj vojsci isti~u strana~ka i politi~ka obele`ja, te da izra`avaju svoja politi~Koje novine i kakva re{ewa, zapravo, sadr`i Zakon o Vojsci
ka uverewa. Tako|e su obavezni da u toku karijere postupaju prema
Srbije?
Pravilu slu`be i Kodeksu ~asti Vojske Srbije. Pripadnici Vojske
Kada je re~ o polo`aju i nadle`nostima, u Zakonu stoji da je
ne mogu se ste}i povla{tena prava i du`nosti niti im se takva
Vojska Srbije organizovana oru`ana snaga koja brani zemqu od
prava mogu uskratiti zbog rasne, verske, polne ili nacionalne
oru`anog ugro`avawa spoqa, ali izvr{ava i ostale misije i zapripadnosti, porekla ili nekog drugog li~nog svojstva.
datke, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i principima me|unaOficirima i podoficirima zabraweno je da prisustvuju skurodnog prava koji reguli{u upotrebu sile. Anga`ovawe Vojske van
povima politi~ih stranaka u uniformi, ali i svaka druga politi~granica ure|uje se posebnim zakonom. Zadaci srpske vojske jesu odka aktivnost, sem bira~kog prava. Stare{ine Vojske Srbije, u~enibrana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemqe. Vaqa na-

15

TEMA

ci i studenti vojnih {kola ne mogu biti ~lanovi politi~kih partija.

Zna~ajna novina u Zakonu o Vojsci jeste mogu}nost da se zaposleni organizuju u sindikat, u skladu sa propisima Vlade Republike Srbije. U tom smislu, zakonska regulativa precizirala je
predmet sindikalnog udru`ivawa, organizovawa i sindikalnih aktivnosti ne mogu da budu odredbe i primena zakona i drugih propisa koji se odnose na sastav, organizaciju i formaciju Vojske Srbije, wenu operativnu i funkcionalnu sposobnost, upotrebu i popunu, te pripravnost i mobilizaciju. Tako|e opremqenost naoru`awem i vojnom opremom, komandovawe i rukovo|ewe u Vojsci, te
upravqawe sistemom odbrane, unutra{wi odnosi subordinacije i
jednostare{instva, ali i u~e{}e u multinacionalnim operacijama ne mogu biti oblasti sindikalnog delovawa. Posebno je nagla{eno da pripadnici srpske vojske nemaju pravo na {trajk.
Kako predvi|a Zakon, na predlog na~elnika General{taba, a
odlukom ministra odbrane, u Vojsci Srbije obrazova}e se i podoficirski kor. Wega }e predstavqati podoficiri posebno organizovani za podr{ku komandovawu i obuci, od nivoa ~ete do nivoa
General{taba.
Da bi pripadnici Vojske ostvarili slobodu veroispovesti,
tako|e }e se u narednom periodu organizovati verska slu`ba.
Srpska Vlada }e urediti tu oblast, jer je vojni propisi u proteklom vremenu nisu definisali.
Jo{ jednu novinu u Zakonu predstavqa ~lan koji precizira
javnost rada Vojske Srbije. Ministar odbrane nadle`an je za obave{tavawe javnosti o aktivnostima komandi, jedinica i ustanova
Vojske, odnosno, on ure|uje na~in informisawa javnosti.
Kada je re~ o ~inovima stare{ina Vojske, nova zakonska regulativa je ukinula ~inove vodnika prve klase i kapetana prve klase, dok je uvela ~inove brigadnog generala, a umesto nekada{weg
general-pukovnika ~in generala.
U Zakonu stoji da Vojska Srbije i weni organizacioni delovi
mogu imati grb, zastavu, oznake i druge simbole i obele`ja, ~ije
postojawe, izgled i kori{}ewe, na predlog ministra odbrane,
pravilom ure|uje predsednik Republike.

SLU@BA CIVILA
Civilna lica na slu`bi u Vojsci mogu biti vojni slu`benici i vojni name{tenici. ^lan 10. precizira: vojni slu`benik je lice ~ije se radno mesto sastoji od poslova iz nadle`nosti Vojske Srbije ili s wima povezanih op{tih pravnih,
informati~kih, materijalno-finansijskih, ra~unovodstvenih
i administrativnih poslova. Vojni name{tenik, pak, obavqa
prate}e pomo}no-tehni~ke zadatke.
Sve odredbe Zakona o Vojsci Srbije jednako se odnose
i na `ene i na mu{karce.

DEMOKRATSKA I CIVILNA KONTROLA

Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom pi{e u 29. ~lanu Zakona. Ta kontrola obuhvata najpre
oblasti upotrebe i razvoja, vojnih tro{kova, pra}ewa priprema Vojske i obave{tavawa javnosti o tome, zatim, slobodnog pristupa informacijama od javnog zna~aja, te odgovornosti za nevr{ewe vojne slu`be u skladu za propisima.
Demokratsku i civilnu kontrolu srpske vojske sprovode Narodna skup{tina, Za{titnik gra|ana i ostale dr`avne institucije u skladu sa svojim nadle`nostima, ali i gra|ani i
javnost.ropisi o Za{titniku gra|ana koji se odnose na za{titu i ostvarivawe prava gra|ana, primewuju se i na profesionalne pripadnike Vojske Srbije.

16

POPUNA I UNAPRE\EWA
Radi popune komandi i jedinica Vojske, dr`avqani Republike
Srbije, koji ispuwavaju propisane uslove mogu biti primqeni u
vojnu slu`bu na odre|eno vreme do tri godine. Ugovor o radu mo`e
se obnavqati sve dok profesionalni vojnik ne navr{i 40 godina
`ivota, a oficir ili podoficir 45.
U odnosu na prethodni zakon, kada se govori o unapre|ewu stare{ina, oficiri se mogu unaprediti u vi{i ~in, ukoliko ispuwavaju predvi|ene uslove, ako su u ~inu potporu~nika ili poru~nika proveli najmawe tri godine, dok je za sve ostale ~inove potrebno da
pro|e vreme od ~etiri godine. U generalskim ~inovima unapre|ewa
su mogu}a posle tri godine. Podoficiri se u vi{i ~in unapre|uju
najmawe posle ~etiri godine provedene u odre|enom ~inu.
Na predlog ministra odbrane, predsednik Republike Srbije
mo`e odrediti vojnim licima privremeno vi{i ~in, za vreme du`nosti koje obavqaju u inostranstvu ili multinacionalnim operacijama.
Zakon o Vojsci Srbije definisao je da se u toku profesionalne karijere stare{ine mogu preme{tati najvi{e pet puta, ne ra~unaju}i preme{taje zbog organizacijsko-mobilizacijskih promena u
razme{taju komandi, jedinica i ustanova Vojske.
Vojna lica se mogu, po potrebi slu`be, radi izvr{avawa zadataka, privremeno rasporediti u drugu komandu, jedinicu ili
ustanovu, najdu`e godinu dana u toku tri godine. Nekada je privremeno upu}ivawe trajalo do godinu dana u toku pet godina rada.
Da bi stekli praksu za samostalno obavqawe du`nosti, prema novoj regulativi, oficiri posle zavr{etka Vojne akademije odlaze na pripravni~ki sta`. Ministar odbrane podzakonskim aktima odre|uje trajawe sta`a, obu~avawe i na~in polagawa pripravni~kog ispita. Takvo re{ewe predstavqa novinu u odnosu na Zakon
15. januar 2008.

GODI[WI ODMORI
Za razliku od propisa u prethodnom periodu, Zakon o Vojsci Srbije druga~ije defini{e pravo profesionalnih vojnih
lica na godi{wi odmor. Stare{inama za radni sta` do 10 godina sleduju 22 radna dana godi{weg odmora. Ukoliko su u vojnoj slu`bi od 10 do 20 godina mogu koristiti 25, a za sta` du`i od 20 godina 30 dana odmora tokom godine, u dva dela.
Oficiri i podoficiri srpske vojske koji su kategorisani kao invalidi sa 50 ili vi{e odsto nesposobnosti za
rad, te oni koji obavqaju specifi~nu vojnu slu`bu, imaju pravo na godi{wi odmor u trajawu od 35 radnih dana, bez obzira na godine radnog sta`a.

ZAKLETVA
Prilikom stupawa na slu`bu u Vojsci Srbije i oni koji se primaju u profesionalnu vojnu slu`bu i vojnici koji slu`e vojni rok pod oru`jem, pola`u zakletvu. Prema novoj zakonskoj regulativi, wen tekst glasi: Ja (ime i prezime), zakliwem se svojom ~a{}u, da }u ~uvati i braniti nezavisnost,
suverenost i teritorijalnu celovitost Republike Srbije.
Na taj na~in, prvi put otkako se u Srbiji pola`e zakletva, ne stoji da se profesionalci i vojnici zakliwu `ivotom
na vernost otaxbini. Takva odredba postojala je u Zakonu o
Vojsci Jugoslavije, u kome je jo{ stajalo da se vojnici zakliwu
da }e braniti i ustavni poredak zemqe.

Kako je Zakon o Vojsci Srbije uredio oblast plata i naknada

zaposlenima, te prevazi{ao te{ko}e koje je uzrokovao ~lan 75.
nekada{weg Zakona o Vojsci Jugoslavije?
Plata stare{inama se odre|uje mno`ewem koeficijenta sa
osnovicom za obra~un plate. Porezi i doprinosi koji se pla}aju
ura~unavaju se u visinu plate. Koeficijent plate oficira i podoficira zavisi od polo`aja, ~ina, posebnih uslova i specifi~nosti
vojne slu`be, zatim, od odgovornosti za poslove koje obavqaju i
slo`enosti zadataka. Zbog u~e{}a na ve`bama, logorovawima, mao Vojsci Jugoslavije, prema kome su se na pripravni~ki sta` upu}i- nevrima i uzbunama, rada du`eg od punog radnog vremena, slu`be
vali profesionalni oficiri lekari, diplomirani pravnici po- de`urstva, te nemogu}nosti izbora radnog mesta i mesta slu`bovasle zavr{etka fakulteta i oficiri pomorci posle zavr{etka Aka- wa, preme{taja i poslovawa u nepovoqnim uslovima ili vanreddemije. Sta` je tada trajao najdu`e dve godine.
nim situacijama, vojnim licima utvr|uje se koeficijent za obra~un
Novi Zakon ima i odredbu koja ka`e da je vojno lice du`no da plate koji je od 20 do 50 odsto ve}i od onog koji se defini{e samo
radi du`e od punog radnog vremena kada potrebe slu`be to zahte- polo`ajem i ~inom. Izuzetno se mo`e odrediti i ve}i koeficijent
vaju. Prekovremeni rad, me|utim, ne mo`e trajati du`e od osam od 50 odsto, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Za svaku navr~asova nedeqno i du`e od ~etiri sata dnevno.
{enu godinu rada stare{inama se plata pove}ava za 0,4 odsto.
^lanom 111. Zakona o Vojsci precizirano je da se oficiri i
Visinu naknade vojnim licima u toku privremene spre~enosti
podoficiri kojima prestaje profesioza rad zbog bolesti ili povrede, tokom
nalna karijera, zbog potrebe slu`be,
raspolagawa, bolovawa i le~ewa, osim
mogu uputiti na prekvalifikaciju za ciako je le~ewe i bolovawe prouzrokovaVojska Srbije je ideolo{ki, interesno
vilna zanimawa ili poslove.
no profesionalnom bole{}u ili povrei strana~ki neutralna.
dom na radu utvr|uje ministar odbrane.
PLATE ZAPOSLENIH
Oficirima i podoficirima protiv koZabraweno je povla{}ivawe ili
Stare{inama Vojske Srbije slujih se vodi krivi~ni postupak, dok se nauskra}ivawe pripadnika Vojske u wegovim
`ba prestaje pod istim uslovima koje je
laze u pritvoru, pripada jedna ~etvrtipravima ili du`nostima, posebno zbog
definisao i doskora{wi zakon. Ako se,
na plate, a ako izdr`avaju porodicu jedrasne, verske, polne ili nacionalne
me|utim, utvrdi da su prilikom prijema
na tre}ina. Ukoliko su osu|eni na bezupripadnosti, porekla ili zbog nekog drugog
u radni odnos dali neistinite podatke i
slovnu kaznu zatvora, ne dobijaju platu.
li~nog svojstva.
da posle le~ewa od bolesti zavisnosti
Ukoliko su udaqeni sa du`nosti, visinu
ponovo koriste psihoaktivne supstance,
primawa stare{inama tako|e odre|uje
Vojnom licu zabraweno je
automatski im prestaje profesionalna
ministar. Kada okon~aju profesionalnu
prisustvovawe skupovima politi~kih
karijera dodatno je poja{weno u novoj
slu`bu i steknu pravo na penziju, vojna
stranaka u uniformi i svaka politi~ka
pravnoj regulativi.
lica dobijaju otpremninu u visini petoaktivnost izuzev aktivnog bira~kog prava.
Vojna slu`ba stare{inama mo`e
strukog iznosa bruto-plate koja bi im
prestati i u situacijama kada se zamepripadala u posledwem mesecu rada.
Profesionalni pripadnici Vojske
wuje slu`bom u svojstvu civilnih lica,
Zakon o Vojsci definisao je u ~lanu 95.
Srbije imaju pravo na sindikalno
odnosno dr`avnih slu`benika ili namejo{ preciznije plate vojnih lica Vlada
organizovawe, u skladu sa propisima Vlade.
{tenika u Vojsci Srbije.
utvr|uje osnovicu za obra~un plata, s

17

TEMA
Oficiri, podoficiri
i civilna lica zaposlena u
Vojsci nemaju pravo na
{trajk.
Radi ostvarivawa
slobode veroispovesti u
srpskoj vojsci organizuje se
verska slu`ba.
Pripadnici Vojske
mogu odbiti nare|ewa
pretpostavqenih ukoliko su
protivna Ustavu i
odredbama me|unarodnog
humanitarnog prava.
Zbog specifi~nosti
vojne slu`be stare{inama
Vojske Srbije odre|uje se
koeficijent za obra~un
plate koji je od 20 do 50
odsto ve}i od onog koji se
defini{e samo polo`ajem
i ~inom.

tim {to ona ne mo`e biti ni`a od 75 odsto od prose~ne mese~ne pise i pravilnike, kojima }e se dodatno precizirati primena usvozarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, koja je ispla- jene zakonske regulative.
}ena u mesecu koji prethodi onom u kojem se utvr|uje osnovica.
Dok se ne defini{u novi propisi o vojnoj obavezi, socijalMinistar odbrane, uz saglasnost Vlade, propisuje koefici- nom, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osigurawu vojnih lijente za obra~un plate, uslove i merila za uve}awe i umawewe pla- ca, primewiva}e se pojedine odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije
te, naknade plate, rokove za isplatu, naknadu tro{kova za slu`bu u koje su regulisale te oblasti.
inostranstvu i visinu stipendije za
Vlada }e tako|e zakonom ure{kolovawe u inostranstvu, potom,
diti transformaciju i rad vojnih
POSEBNA OVLA[]EWA ustanova koje obavqaju proizvodotpremninu zaposlenima kojima je
Prema
novom
Zakonu,
Vojna policija je nadle`na za suprestala slu`ba na odre|eno vrenu i uslu`nu delatnost posluju po
zbijawe kriminaliteta, kontrolu i odr`avawe vojnog reda i
me, ali i nov~ane nagrade i pomo},
principu sticawa i raspodele dodiscipline, obezbe|ewe zna~ajnijih objekata i odre|enih
te uslove, na~in ostvarivawa i vibiti, kao i prava i obaveze civiosoba, dokumenata i naoru`awa, ali i kontrolu vojnog putsinu naknada putnih i drugih trola zaposlenih u wima.
nog saobra}aja, te protivteroristi~ku za{titu u Ministar{kova u Vojsci Srbije.
Oficiri koji su se u vreme
stvu odbrane i Vojsci Srbije.
Vlada Republike Srbije utvrstupawa na snagu novog Zakona
Ovla{}ena slu`bena lica tog sastava mogu sprovoditi
|uje osnovicu za obra~un plata cizatekli u ~inu kapetana prve klakriminalisti~ku obradu zaposlenih, ukoliko imaju podatke
vilnih lica u Vojsci, a ministar
se, odnosno poru~nika bojnog
da su u slu`bi ili u vezi sa slu`bom izvr{ili krivi~no deodbrane defini{e wihove polobroda, a zavr{ili su Vojnu akalo, za koje se goni po slu`benoj du`nosti. U odre|enim slu~a`aje, odnosno zvawa, koeficijendemiju ili imaju odgovaraju}e vijevima takva ovla{}ewa primewuju i prema civilima. Vlada
te i kriterijume za ocewivawe i
soko obrazovawe, dobi}e ~in maRepublike Srbije precizira delokrug poslova slu`benika
napredovawe.
jora, odnosno kapetana korvete.
Vojne policije. Vojna policija se mo`e, uz odobrewe miniStare{inama tako|e pripaZato }e im se uve}ati vreme postra odbrane, a na osnovu zahteva nadle`nih, anga`ovati i
daju tro{kovi za slu`bena putovatrebno za redovno unapre|ewe u
za pru`awe pomo}i Ministarstvu unutra{wih poslova u miwa i rad na terenu, dolazak i odlapotpukovni~ki ~in onoliko koliru i vanrednom stawu.
zak sa posla. Uz to, Zakon je predviko im je nedostajalo do ~ina madeo i naknade zbog odvojenog `ivota
jora. One stare{ine koje ne isod porodice, ali i pla}awe dela
puwavaju pomenute uslove prevetro{kova za zakup stana.
DR@AVNI ISPITI {}e se u ~in kapetana ili poru~Vaqa jo{ napomenuti da se
nika korvete. Isti model primeCivilna lica na slu`bi u Vojsci Srbije, sem onih na
zaposlenima u Vojsci Srbije plata
ni}e se na vodnike prve klase.
odre|eno vreme, koja imaju ~etvrti, odnosno {esti ili sedmi
mo`e smawiti prilikom izricawa
Stare{inama koje su navr{istepen stru~ne spreme, pola`u posebne dr`avne stru~ne isdisciplinskih mera i kazni, drugale najmawe 20 godina penzijskog
pite za rad. Oni se sastoje iz op{teg i posebnog dela, a mi~ije nego {to je to bilo predvi|esta`a, od ~ega je bar 10 godina u
nistar odbrane propisuje programe, na~ine i rokove za pono ranijim propisima.
Vojsci, ukoliko to zahteva potrelagawe posebnih ispita.
ba slu`be, prema usvojenom ZakoZakon jo{ ka`e ukoliko su civili ve} polo`ili praOSTALA RE[EWA vosudni ispit ne pola`u dr`avni stru~ni ispit za rad u Voj- nu prestaje radni odnos u svojstvu
vojnih lica, sa pravom na penziju,
sci Srbije, a oni sa polo`enim dr`avnim ispitom ne pola`u
Posle stupawa na snagu Zakobez obzira na to {to mo`da nisu
op{ti deo posebnog stru~nog ispita.
na o Vojsci Srbije nadle`ni }e u
ispunili potrebne uslove za staCivili u vojnoj slu`bi obavqaju probni rad u skladu sa
roku od 90 dana doneti i potrebrosnu penziju.
propisima o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima.
ne podzakonske akte uredbe, proVladimir PO^U^

18

15. januar 2008.

ODBRANA

OBUKA
U ZIMSKIM USLOVIMA
NA KOPAONIKU

IZVI\A^I
PONOVO
NA SNEGU
Posle prekida od nekoliko
godina, pripadnici
izvi|a~kih jedinica ~etiri
brigade Kopnene vojske ovih
dana su na Kopaoniku
sticali ve{tine kretawa i
pre`ivqavawa u zimskim
uslovima. Iako su mnogi
od wih prvi put stali na
skije, zahvaquju}i dobrim
pripremama u kasarni,
veoma brzo su napredovali i
usvojili ve{tine koje }e im
dobro do}i u izvr{avawu
specijalnih
zadataka.

ini se kao da smo, tokom nekoliko neuobi~ajeno toplih prethodnih godina,

pomalo zaboravili da su hladne zime odlika kontinentalne klime. Sneg
koji je napadao u decembru podsetio nas je da }e, uprkos globalnom zagrevawu planete, Srbija jo{ dugo biti zemqa koju led zimi i te kako zna da
okuje svojim {kripavim lancima. Po snegu i ledu ni najobi~nije dnevne aktivnosti nije lako obaviti. Kako je tek onima koji moraju da steknu ve{tine
pre`ivqavawa i kretawa po snegu, jer se od wih tra`i da izvr{e specijalne
zadatke i po najte`im uslovima u zimskom okru`ewu?
Kako nagla{ava na~elnik odeqewa za izvi|awe Komande Kopnene vojske,
pukovnik Milomir Tanovi}, sedmodnevni boravak pripadnika izvi|a~kih jedinica na smu~arskom poligonu na Kopaoniku mo`e da pru`i deo odgovora na ta
pitawa. Plan i program obuke izvi|a~kih, izvi|a~ko-diverzantskih i specijalnih jedinica propisuje da jedan od sadr`aja wihovog uve`bavawa bude obuka u
zimskim uslovima. Ta obuka se izvodi posle prekida od nekoliko godina zbog
nedostatka materijalno-finansijskih sredstava.
Kako su izvi|a~ke jedinice namewene za izvr{avawe specijalnih zadataka, obuka u zimskim uslovima za wih ima poseban zna~aj.

19

POLIGON
U prvoj grupi koja je pristigla na Kopaonik na{li su se
pripadnici izvi|a~kih jedinica Prve, Druge, Tre}e i ^etvrte
brigade Kopnene vojske, te deo stare{ina brigade veze Vojske
Srbije. Posetili ste nas tokom drugog dana na{eg boravka,
kada se obuka zahuktava. Prvi dan smo razdvojili po~etnike
od onih koji znaju da skijaju i uglavnom uve`bavali osnovne pokrete sa smu~kama. Pri tom odabiru, uo~eno je da se prekid u
ovakvom vidu obuke odrazio na nivo ve{tina koje poseduju izvi|a~i, pa smo tako ustanovili da oko 38 procenata qudstva
ne zna uop{te da stane na skije ka`e pukovnik Tanovi}.

Polaznici obuke podeqeni su u dve grupe, naprednu i po~etni~ku, i s wima se radilo razli~itim metodama. Obuka u
zimskim uslovima sastoji se iz dva osnovna sadr`aja. Prvi je
smu~awe i traje 60 ~asova. Drugi deo od 18 ~asova je pre`ivqavawe u zimskim uslovima, dok verawe zimi ove godine nije
planirano. Zahvaquju}i dobrim pripremama u kasarni, izvi|a~i su veoma brzo napredovali i usvojili ve{tine koje }e im
dobro do}i u izvr{avawu specijalnih zadataka.

BRZ NAPREDAK
Kapetan prve klase Dragi{a Simi}, pomo}nika komandanta poligona za obuku, isti~e da su, pre dolaska jedinica na
skijali{te na Kopaoniku, imali vaqane materijalne, stru~ne

i psihofizi~ke pripreme. Najva`nije je izbe}i povrede, pa su

izvo|a~i obuke svakodnevno planirali aktivnosti za slede}i
dan pomno analiziraju}i podatke o vremenu, uslovima na stazi i psihofizi~kom stawu u kom se nalaze vojnici skija{i.
Smu~arsku obuku izvodile su stare{ine, najkvalitetniji
instruktori skijawa iz jedinica. Pomagali su im profesori
fizi~kog ve`bawa koji su ukqu~eni u rad svake grupe smu~ara.
Re~i kao {to su plu`ewe, osnovni i plu`ni zavoj, smuk i sli~ne, brzo su postale poznate po~etnicima. Nisu se zadr`ali na
teoriji, ve} su vredno ve`bali i posle samo nekoliko dana bili su u stawu da se niz padinu kre}u skoro isto kao i mnogo iskusniji skija{i na najpose}enijoj srpskoj planini.
Na stazi Ma{inac, posebno pogodnoj za prve korake na
skijama, zatekli smo grupu po~etnika. Sne`ana Stan~eti}, referent za fizi~ko ve`bawe u Prvoj brigadi, pokazivala je
splet ve`bi kojima se skija{ na najboqi na~in priprema za
celodnevni boravak na snegu. Ubrzo su svoje pancerice stavili na skije i ve} drugog dana na skijali{tu po~eli su da ovladavaju ve{tine kretawa na stazi.
Vreme kojim raspola`emo je jako kratko. Raznoliki sastav, u kome su redovni vojnici, vojnici po ugovoru i stare{ine, nastojimo da ravnomerno obu~imo u najosnovnijim smu~arskim radwama. To }e im omogu}iti da slede}i put kada se na|u
na snegu ostvare zna~ajniji napredak, a za sada je dovoqno da
steknu sigurnost na stazi i osete da su sposobni da se kre}u
na na~in koji im ranije nije bio poznat obja{wava gospo|a
Stan~eti}.
Uve`bavawe se nastavqa onim {to je najneophodnije namernim padawem kako bi se uve`balo ustajawe sa skijama na
nogama. Tako svaki smu~ar postaje sigurniji u sebe jer zna da u
svakom trenutku mo`e da nastavi da se kre}e posle bilo kakvog zastoja. U toj radwi najboqe se snalazi razvodnik po ugovoru Nenad [panovi}.
Prvi put u `ivotu sam stao na skije. Malo je napornije
nego {to sam mislio, ali pregura}u obuku. Instruktori su
iskusni i ukazuju nam kako da poboq{amo svoju tehniku. Zato
sam toliko i napredovao. Ja sam sportista, bavio sam se borila~kim ve{tinama, ali zimski sportovi su dosta druga~iji i
kre}em ispo~etka {to mi predstavqa dodatni izazov ka`e
razvodnik [panovi}.

DISCIPLINA I NA SNEGU
Raspore|en sam da izvodim obuku s po~etni~kom grupom i
trudim se da im {to jednostavnije prenesem svoja znawa. Intenzivno se bavim skijawem ve} deset godina, i kao izvi|a~ sam
se puno kretao u zimskim uslovima. Izvi|a~i moraju uvek da
znaju gde se ta~no nalaze, jer
je dobra orijentacija osnovni preduslov da neko bude
dobar izvi|a~ ka`e instruktor skijawa, vodnik prve
klase Mile Vrane{evi}.
Bela maskirna odela
koja nose izvi|a~i razlikuju
ih od ostalih skija{a na stazi. Wih tako|e odlikuje i
maksimalna fizi~ka pripremqenost. Iza wih je mnogo
treninga, ga|awa, takti~kih
uve`bavawa... Ipak, disciplina je ono {to ih najvi{e
izdvaja od drugih skija{a koji su na snegu samo radi zabave. Oni pod nadzorom instruktora usavr{avaju svoja
profesionalna znawa, a to
se mo`e samo uz po{tovawe
propisa.

U ulozi instruktora tokom obuke u zimskim uslovima bio

je i iskusni izvi|a~ i svestrani sportista, stariji vodnik prve klase Negovan Stani}evi}. On jo{ jednom nagla{ava va`nost discipline na poligonu. Tako se izbegavaju povrede, ali
ne samo to, pa se svaka radwa savladava postupno, bez preskakawa koja kasnije umeju da se svete onima koji previ{e
`ure da {to vi{e nau~e. Radi se temeqito tako da cela grupa
napreduje istovremeno i ja~a kolektivni duh kojim se izvi|a~i
naro~ito ponose.
Aleksandar ANTI]
Snimio Darimir BANDA

AKTUELNO

[ K O L O VA W E I U S AV R [ AVA W E
.U INOSTRANSTVU

ENERGIJA
DOBRIH
IDEJA
Kakvu je metodologiju
osmislila Uprava za obuku
i doktrinu General{taba
kako bi definisala
odgovaraju}e oblike
obrazovawa za pripadnike
Vojske van granica Srbije?
Mogu li se stare{ine ili
civilna lica, ukoliko
ispuwavaju predvi|ene
uslove, samostalno
prijaviti na svojevrstan
konkurs? Ko i kako bira
kandidate za dodatno
osposobqavawe? Da li se
takvim modelom
prevazilaze dosada{we
te{ko}e, nerazumevawa i
pogre{an sistemski
pristup?

22

oliko ste se puta u svakodnevnoj praksi suo~ili sa ~iwenicom da, iako ispuwavate brojne uslove, ne mo`ete oti}i na usavr{avawe u inostranstvo? Nekako uvek, umesto
vas nadle`ni odrede nekog drugog ili va{e molbe, ~vrsto
verujete, ne zavr{e na pravom mestu, odnosno stolu. I pitate se, zasigurno tada, kako to da ponovo ba{ moj klasi} ili kolega ima vi{esre}e od mene. Ili boqe veze? To je,
naravno, samo jedna strana ove pri~e.
Nisu retke ni situacije, slo`i}ete se, jer vam je to dobro
poznato, da se na pojedina inostrana osposobqavawa upu}uju
nedovoqno stru~ne stare{ine, uz neargumentovane izgovore
da dobro znaju strani jezik ili da, s obzirom na radne osobine, te qudske kvalitete zadovoqavaju zahteve kurseva i seminara. A vojna organizacija, skoro po pravilu, ne pokazuje ve}a
o~ekivawa da oni primene ste~ena znawa i specifi~ne ve{tine koje su stekli u inostranstvu. To jeste propu{tena {ansa i
za sistem i za pojedince, a strani partneri je prihvataju kao
pogre{no iskori{}en resurs.
Mewa li se danas ovakva slika? Odgovor smo potra`ili
od general-majora Petra ]ornakova, na~elnika Uprave za
obuku i doktrinu General{taba Vojske Srbije.

POTENCIJAL
Tokom pro{le godine, nekoliko stotina na{ih stare{ina i civilnih lica {kolovalo se i usavr{avalo, na razli~itim nivoima i oblicima {kolovawa ili kursevima i seminarima, u tridesetak zemaqa. Za srpsku vojsku dodatno obrazovawe i osposobqavawe wenih pripadnika u inostranstvu, jeste zna~ajan potencijal, koji nije vaqano upotrebqen. To nije
slu~aj samo sa na{om Vojskom.
Obim saradwe, kao i obim i vrsta {kolovawa i usavr{avawa u inostranstvu zna~ajno je uve}an posledwih godina.
Do{li smo u situaciju da ne mo`emo prihvatiti sve inostrane
ponude. U takvim okolnostima, kada na godi{wem nivou treba
da izaberemo nekoliko stotina kandidata, o~igledno je da postoje}a sistemska re{ewa ne daju dovoqno dobre rezultate
ka`e general ]ornakov.
Sistemski pristup podrazumeva definisawe metodologije
za izbor oblika {kolovawa i usavr{avawa u inostranstvu,
koji odgovara potrebama Vojske. Uz to, mora postojati i odgovaraju}a procedura prijavqivawa i predlagawa kandidata koji ispuwavaju predvi|ene uslove za osposobqavawe. Na taj na~in }e zaposleni u Vojsci znati potrebne kriterijume i mo}i
da se za {kolovawe prijave. U isto vreme sistem mora imati
15. januar 2008.

mehanizme koji }e obezbediti da se pojedinci posle {kolovawa na pravi na~in profesionalno

anga`uju.
Da bi se obezbedili uslovi za novi sistemski pristup u toj oblasti, Uprava za obuku i doktrinu sa~inila je krajem pro{le godine Katalog
{kola, kurseva i drugih oblika usavr{avawa u
inostranstvu, koji su se na{em sistemu odbrane,
u okviru me|unarodne vojne saradwe, ponudili
strani partneri. Istovremeno je na~elnik General{taba propisao i Uputstvo za planirawe i
izbor kandidata iz Vojske za {kolovawe i usavr{avawe u inostranstvu.
Trenutno Katalog bele`i 192 ponude iz
zemaqa regiona, ali i evroatlantskih integracija za {kolovawe i usavr{avawe pripadnika
Vojske i Ministarstva. Uz podatke o profilu
{kola, mestima gde se nalaze, trajawu kurseva
ili seminara, u wemu su dati op{ti i posebni
uslovi koje moraju ispuniti polaznici. Posebne uslove naj~e{}e defini{e partner nivo
znawa stranog jezika, ~in ili obrazovawe, bezbednosna provera ili ocena zdravstvene sposobnosti, te fizi~ke spremnosti tuma~i na~elnik Uprave za obuku i doktrinu.
Katalog treba da obezbedi da se iz mno{tva ponuda, koje
su u wemu razvrstane, izaberu oblici {kolovawa i usavr{avawa potrebni jedinicama i sastavima Vojske. Na osnovu predloga komandi usvaja se Usagla{eni plan {kolovawa pripadnika Vojske u inostranstvu za teku}u godinu.

vqivawe bi}e stalno dostupan na Internet sajtu Vojske Srbije.

Podaci o prijavqenim kandidatima i oblicima usavr{avawa }e se
redovno i vanredno a`urirati nagla{ava general.
Pomenuto Uputstvo uredilo je i postupak kako se pristigle
kandidature razvrstavaju. Najpre prema znawu stranih jezika.
Potom se od kandidata koji ispuwavaju op{te i posebne uslove
formira {ira lista kandidata. Zatim se odvajaju one stare{ine
i civili koji u potpunosti zadovoqavaju zahteve za {kolovawem i
usavr{avawem u inostranstvu.
METODOLOGIJA
Ostali se svrstavaju u listu potencijalnih kandidata, jer deKako obja{wava general ]ornakov, na osnovu Uputstva, Ka- limi~no zadovoqavaju kriterijume. Wima }e se u narednom periodu
pomo}i da uslove koje nisu zataloga, ali i Plana {kolovawa i usavr{avawa u inodovoqivi ostvare upu}ivawem
stranstvu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci, kona kurseve stranih jezika ili
ji svake godine izra|uje Uprava za {kolstvo Ministarststru~nog osposobqavawa u zeva, organizacijske jedinice General{taba mogu blagovremqi. Na kraju se formira lista
meno i potpuno utvrditi za koje su oblike osposobqavawa
sa kandidatima koji se predlau inostranstvu zainteresovane. Uprava za obuku i doktri`u za {kolovawe ili usavr{anu uputila je nedavno sastavima Vojske, ranga brigada i
vawe u inostranstvu.
samostalnih bataqona, Katalog i Uputstvo, a Uprava za
Metodologija }e se naqudske resurse Plan {kolovawa i usavr{avawa u inodaqe dogra|ivati ostvarivastranstvu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci.
wem veze i sa Kadrovskim inNa taj na~in, komande, stare{ine i civilna lica u
formacionim sistemom. Kada
na{im jedinicama mogu saznati mogu}nosti i uslove koje
Ministarstvo odbrane sa netreba da zadovoqe za osposobqavawe u inostranstvu.
kom zemqom potpi{e ugovor o
Ukoliko ispuwavaju predvi|ene kriterijume, popuwavazajedni~kom {kolovawu, a
wem obrasca kandiduju se za odgovaraju}e {kole ili kurono nije bilo predvi|eno Kaseve. Pretpostavqene stare{ine, za lica koja uslove istalogom, i zatra`i kandidate
puwavaju, nadle`nima prosle|uju wihove prijave.
General-major Petar ]ornakov
za takvo usavr{avawe, nad Takva metodologija obezbele`ni u Vojsci Srbije }e iz
|uje da se za pojedina usavr{avabaze podataka u svakom moKATALOG
wa javqa ve}i broj kandidata.
mentu mo}i da odgovori i na
Nadle`ne stare{ine du`ne su, pri
U Katalogu {kola, kurseva i drugih oblika usavr{atakve ad hoc ponude. Posle
tom, da se o svojim zaposlenima
vawa u inostranstvu pobrojane su oblasti za koje se pripovratka sa {kolovawa, u
izjasne, u smislu kako planiraju
padnici Vojske mogu dodatno obrazovati i osposobqavabazi podataka }e se evidenwihovo vo|ewe u profesionalnoj
ti. Me|u wima treba izdvojiti general{tabno ili kotirati uspeh polaznika i
karijeri posle eventualnog {kolomandno-{tabno usavr{avawe, master studije, te komandwihov raspored u sastavima
vawa van na{e zemqe. Uprava za
ne i kurseve za potrebe vidova vojske. Uz poslediplomske
Vojske. Takav efikasan moqudske resurse General{taba
studije za sticawe stru~nog naziva specijaliste u`e spedel vo|ewa kadra u oblasti
prikupqa formulare sa podacima
cijalizacije, u Katalogu zabele`eni su {tabni i kursevi
inostranog usavr{avawa
zaposlenih i jednostavno ih inza planirawe i materijalno-finansijsko poslovawe, zanemaju razvijene ni mnoge
formati~ki obra|uje, formirajutim razli~iti kursevi odnosa sa javno{}u, bezbednosti,
evropske vojske zakqu~uje
}i svojevrsnu bazu podataka o svim
logistike, veze i telekomunikacija. Katalog jo{ predvi|a
general-major Petar ]orpotencijalnim kandidatima. To ne
obave{tajno-izvi|a~ko-diverzantske i kurseve za jedininakov.
zna~i da se pojedinci ne mogu doce u mirovnim misijama, kao i za prekvalifikaciju i stradatno prijaviti za inostrano usane jezike.
Vladimir PO^U^
vr{avawe. Formular za prija-

23

OBUKA

P R O J E K AT

Z A

U ^ E W E

E N G L E S K O G

J E Z I K A

P E LT

JEZIK NOVE MISIJE

Projekat za u~ewe
engleskog jezika PELT
ovih dana dobija
i me|unarodno
priznawe srpski tim
za testirawe znawa
engleskog jezika po
standardu STANAG
6001 izlazi na
me|unarodnu scenu.
On }e u Podgorici
testirati 25
pripadnika
Ministarstva
odbrane Crne Gore
i tako zameniti
Nacionalni tim
Slovenije, koji je
do sada radio
taj posao.

24

po~etku be{e re~, bez we se ne mo`emo razumeti, a jo{ mawe ne{to zajedni~ki uraditi, jer nerazumevawe svaki posao pretvara u gradwu Vavilonske kule.
S ulaskom u integracije strana re~ postaje temeq razumevawa me|u partnerima. Jedna od tri osnovne misije Vojske u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira u
regionu i svetu, {to podrazumeva me|unarodnu saradwu, ukqu~ivawe u operacije podr{ke miru, humanitarne akcije i multinacionalne ve`be neizvodiva je
bez mogu}nosti dobre verbalne komunikacije.
Stoga je u Prezentacionom dokumentu o pristupawu Programu Partnerstva za
mir engleski jezik prepoznat kao prvi elemenat interoperabilnosti, zbog ~ega je i
jedna od ponu|enih oblasti saradwe u Izu~avawu stranih jezika, uz kori{}ewe
inicijalnih kapaciteta na Vojnoj akademiji Vojske Srbije i primenu Programa za
izu~avawe engleskog jezika (PELT), koji sadr`i sva na~ela Sporazuma o standardizaciji Natoa 6001 (STANAG 6001).

PROFILISAWE KADRA
Projekat PELT jedan je od bitnih elemenata za obezbe|ewe Ministarstva odbrane i Vojske kvalitetnim kadrom odgovaraju}eg profila, osposobqenim da vlada
engleskim jezikom na potrebnom nivou, koji je uslov za anga`ovawe i naimenovawe
na konkretne du`nosti u multinacionalnom okru`ewu. Nije zato iznena|ewe {to je
novi menaxment Sektora za qudske resurse, sa dr Bojanom Dimitrijevi}em na ~elu,
prepoznao va`nost tog projekta i Direkciju PELT ugradio u Upravu za kadrove MO.
U isto vreme, Program upravqawa qudskim resursima, koji razvija Uprava za kadrove, kao jedan od uslova postavio je poznavawa rada na ra~unaru i poznavawe
stranog, danas prvenstveno engleskog jezika. Time je podignut nivo obuke i znawa jezika, kako bi se pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane pripremili
{to boqe za rad u okru`ewu koje odre|uju novi bezbednosni izazovi.
Jedan od ciqeva Projekta za u~ewe engleskog jezika, prema re~ima na~elnika
Direkcije PELT potpukovnika @ikice Milinkovi}a, jeste i da obezbedi institucionalnu podr{ku kadrovawu u MO i Vojsci.
15. januar 2008.

Projekat osposobqavawa
takt nastavnik u~enik razmeTEST TIM U CRNOJ GORI
pripadnika MO i VS u oblasti
nom elektronske po{te. Satelitengleskog jezika (PELT) partnerski
ski program, video-rekorderi,
Radi unapre|ewa bilateralne vojne saradwe sa Ministarje projekat MO Srbije i zemaqa
kasete i CD plejeri tako|e su na
stvom odbrane Republike Crne Gore, Nacionalni tim Srbije za
donatora: Velike Britanije, Danraspolagawu. Biblioteku ~ini
testirawe znawa engleskog jezika testira}e pripadnika MO Crske, Norve{ke i Holandije. Stru~mno{tvo jezi~kih izdawa koja
ne Gore. Naime, srpski tim }e u periodu od 21. do 23. januara
nu i savetodavnu funkciju u ostvapotpisuju Oksford, Longman,
2008. testirati 25 pripadnika MO CG u Podgorici i tako zamerivawu Projekta ima Britanski
Mekmilan... Postoje brojni re~niti Nacionalni tim iz Slovenije, koji je obavqao dosada{we
savet u Beogradu i menaxer PEP za
nici, gramatike, radne sveske, uz
testove znawa engleskog jezika po standardu STANAG 6001 u MO
Srbiju, dok MO Srbije partnerpropratni audio i video materiCrne Gore. Na taj na~in stvaraju se preduslovi i za testirawe
ski u~estvuje u Projektu sa infrajal za sve nivoe u~ewa jezika. Vepripadnika MO ostalih zemaqa u regionu.
strukturom i kadrovima. Zemqe
`banke sa gramatikom, vokabuVelike zasluge za tu aktivnost pripadaju stru~nom savetnidonatori obezbe|uju finansijske
larom, zatim ve`be slu{awa, ~iku Direkcije PELT i menaxera PEP za Srbiju i Crnu Goru, gospodonacije za potrebnu opremu
tawa i pisawa ra|ene su za razdin Xejms Saterlend Smit. Projekat PEP ima planirana sredst(otvarawe kabineta za samostalli~ite nivoe, ve{tine i teme.
va za potrebe testirawa zemaqa u regionu koja nemaju naciono u~ewe jezika), literaturu, obuDostupni su i magazini sa vojnom
nalne timove za testirawe i snosi sve tro{kove ove aktivnosti.
ku profesora, tro{kove testiraproblematikom, op{tim temama,
wa i stru~nu pomo} savetnika.
naravno, i razli~ite inostrane novine. SAC je namewen svim priZapo~et 2006. godine, Propadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
jekat bi trebalo da traje, po
Obu~eno lice koje upravqa Centrom svakom }e korisniku poprincipu partnerstva, do 2010.
nuditi da u skladu sa svojim jezi~kim mogu}nostima i potrebama
godine, a kasnije da preraste u
uspe{no napreduje. Samostalno usavr{avawe, dakle, bi}e omogusamostalni program MO i VS za
}eno svakom korisniku, ali najboqi rezultati posti`u se u upoosposobqavawe i testirawe u
rednoj kombinaciji sa kursom engleskog jezika. Korisnik u Centru
oblasti engleskog jezika.
mo`e da obradi sve ono {to nije postigao na ~asu.
Potpukovnik Milinkovi}
Potpukovnik Milinkovi} najve}i zna~aj Centra vidi u ~iweka`e da se za sve du`nosti i aknici da uspeh u procesu u~ewa engleskog jezika zavisi od samog kotivnosti u vi{enacionalnom
risnika, wegove motivacije i ulo`enog napora. To razvija odgookru`ewu u zemqama ~lanicama
vornost i svest o li~nom usavr{avawu.
Partnerstva za mir propisuje
Pored otvarawa drugog regionalnog SAC u garnizonu Vrawe,
potrebni standardizovani jezi~ove godine }e se, zahvaquju}i donatorima, opremiti kabineti straki profil (SLP).
nih jezika i otvoriti jo{ dve takve regionalne institucije u garniU saradwi koordinaciji sa Potpukovnik @ikica Milinkovi} zonima Pan~evo i Novi Sad.
na~elnik Direkcije PELT
menaxerom PEP za Srbiju, DirekPodse}amo da je prvi Centar za samostalno u~ewe engleskog
cija PELT upravqa donacijama, selektuje po prioritetima kandidate jezika (SAC) otvoren u Beogradu, na Vojnoj akademiji u decembru
za testirawe, nadzire implementaciju Programa i pru`a stru~nu i 2002. godine, uz donatorsku i stru~nu pomo} Britanskog saveta u
logisti~ku podr{ku za odr`avawe kurseva engleskog u MO i VS.
Srbiji. Prvi regionalni Centar za samostalno u~ewe engleskog
U svojoj nadle`nosti Direkcije PELT jeste uvo|ewe standarda jezika van Beograda otvoren je u garnizonu Ni{, u junu 2007. godiu sistem odbrane Srbije, a u svom sastavu ima Tim za testirawe, ne, uz pomo} donacija ambasada Norve{ke, Velike Britanije, Hokoji po navedenom standardu izra|uje testove, testira pripadnike landije i Danske upu}enih Direkciji PELT.
MO, utvr|uje li~ni SLP svakog kandidata i izdaje me|unarodni sertifikat STANAG 6001 za engleski jezik.
SRPSKI STANAG ZA ENGLESKI JEZIK
Kvalitet nacionalnih testova utvr|uje se nakon testirawa i
Skra}enica nastala od engleskih re~i STANdardisation AGreestatisti~ke obrade postignutih rezultata standardizovanom meto- ment (sporazum o standardizaciji) STANAG, ozna~ava me|unadom, nakon ~ega se dobija koeficijent pouzdanosti testa, koji je rodni vojni standard nastao iz potrebe savezni~kih snaga zemaqa
uporediv u svim zemqama gde se primewuje standard 6001. Postig- Natoa i Programa Partnerstva za mir da usaglase nacionalne
nuti koeficijenti pouzdanosti srpskog testa STANAG 6001 en- standarde radi poboq{awa efikasnosti zdru`enog delovawa. U
gleski jezik prili~no su visoki za prvu fazu implementacije stan- oblastima koje po svojoj prirodi izlaze van nacionalnog okvira i
darda, {to Srbiju svrstava me|u zemqe koje su najbr`e uvele stan- direktno uti~u na funkcionisawe Alijanse, onoliko koliko je to
dard STANAG 6001 engleski jezik.
neophodno, usagla{avaju se procesi, procedure, termini i uslovi
Direkcije PELT }e, po re~ima potpukovnika Milinkovi}a, u zajedni~kog rada aktera koji dolaze iz razli~itih dr`ava.
narednom periodu raditi ponajvi{e na pro{irewu baze podataka
STANAG 6001 vezan je za jezik kao sredstvo komunikacije u
sa modulima za izradu testova i tako stvoriti uslove za pove}awe zemqama Programa Partnerstva za mir i wime se opisuju nivoi
broja testirawa u kalendarskoj godini, organizovawu vanrednih poznavawa stranog jezika.
testirawa po potrebi, ja~awu saradwe test timova (posebno u reSTANAG 6001 nije test postignu}a koji se pola`e nakon zavrgionu) i otvarawu Centara za samostalno u~ewe (SAC) u ve}im gar- {enog kursa da bi se proverilo ste~eno znawe na kursu, ve} je to
nizonima VS.
test ukupnog poznavawa jezika.
Za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije
REGIONALNI CENTRI testove sastavqa Nacionalni tim za izradu testova i testirawe,
Direkcija PELT mo`e se pohvaliti jo{ jednim postignu}em koji je u radu autonoman, a ~ine ga profesori engleskog jezika. Za
25. januara u garnizonu Vrawe, u komandi 4. brigade KoV, bi}e svako testirawe sastavqaju se novi testovi, budu}i da jednom upootvoren regionalni Centar za samostalno u~ewe engleskog jezika trebqen test nije dozvoqeno ponovo koristiti.
(SAC SELF-ACCESS ENGLISH LANGUAGE LEARNING CENTRE).
Svaka zemqa sastavqa svoje testove. Testovi se ne mogu poCentar za samostalno u~ewe engleskog jezika opremqen je kom- zajmqivati drugim zemqama.
pjuterima i najsavremenijim softverima za u~ewe engleskog jezika,
Pre nego {to se zvani~no pusti u opticaj, test prolazi kroz
te stalnom internetskom vezom i mogu}no{}u za posetu sajtovima, stroge provere vaqanosti i pouzdanosti.
posebno oblikovanim za u~ewe op{teg i vojnog engleskog jezika meS. \OKI]
Snimio D. BANDA
todom na daqinu (on line). Napredniji u~enici mogu da ostvaruju kon-

25

JUBILEJI

STO TRIDESET
GODINA
POSTOJAWA
I RADA VOJNE
BOLNICE U NI[U

^UVARI
ZDRAVQA
KROZ VEKOVE
Desetak dana posle
oslobo|ewa Ni{a, u srpsko
-turskom ratu 1878. godine
osnovana je Vojna bolnica,
kao prva zdravstvena
ustanova u tom delu Srbije.
Od tada pa do danas ona
radi bez prekida i na istom
mestu. Zbriwavaju}i
bolesne, povre|ene i
rawene, stekla je ~asno
mesto u istoriji zdravstva
grada Ni{a, ju`ne Srbije
i cele zemqe.

26

roslava 130 godina postojawa i rada Vojne bolnice u Ni{u

nesumwivo je vredan jubilej srpskog vojnog saniteta, srpskog
zdravstva i srpske istorije. Piramida na ulazu u bolnicu,
spomenik posve}en obolelima i umrlima od pegavog tifusa,
~uva se}awe i jedinstvenu poruku i ovde su paliza otaxbinu. Pomenute re~i uklesane u kamenu podse}aju dana{we medicinske radnike, bolesnike i putnike namernike na humanost,
po`rtvovanost, ~ovekoqubqe i hrabrost generacija lekara i medicinskih sestara, koji su proteklih trinaest decenija gradili i
dogra|ivali kapacitete, stru~nost, profesionalizam u radu i
kodeks ni{ke bolnice.
Desetak dana posle oslobo|ewa Ni{a, u srpsko-turskom ratu 1878. godine osnovana je Vojna bolnica, kao prva zdravstvena
ustanova u tom delu Srbije. Od tada pa do danas ona radi bez
prekida i na istom mestu. Zbriwavaju}i bolesne, povre|ene i
rawene, stekla je ~asno mesto u istoriji zdravstva grada Ni{a,
ju`ne Srbije i cele zemqe. Dana{wi sastav Vojne bolnice, predvo|en potpukovnikom dr Slavi{om ]iri}em, prona{ao je svoje
mesto u okviru reformisanog vojnog zdravstvenog sistema i uspe-

JUBILEJ
U okviru programa obele`avawa 130 godina postojawa i
rada Vojne bolnice u Ni{u, 22. januara odr`a}e se sve~ana
akademija u Klubu Vojske Srbije. Uz prigodan kulturno-umetni~ki program bi}e uru~ena priznawa i prikazan dokumentarni
film o Bolnici. U toku je izrada monografije posve}ene vrednom jubileju ni{ke bolnice, koja treba da nau~no vrednuje pro{lost te ustanove. Re~ je o publicisti~ko-istorijskom spisu
na{ih najboqih istori~ara.

15. januar 2008.

{no zbriwava vojne i civilne osiguranike. Najboqi pokazateq

wihovog rada u pro{loj godini je realizacija 60.000 bolesni~kih dana, 150.000 specijalisti~kih i 35.000 sistematskih pregleda i vi{e od milion ostalih usluga.

SEDAM RATOVA
Vojna bolnica u Ni{u je doslovce izgra|ena na drumovima koji postoje od vremena cara Konstantina, nedaleko od rimske imperatorske rezidencije Medijane. Od samog osnivawa osobqe te
zdravstvene institucije primewuje odredbe Hipokratove zakletve
pri vr{ewu lekarske misije nema razlika me|u pacijentima u odnosu na wihovu veroispovest, nacionalnost, rasu, politi~ku ili klasnu pripadnost. Tako su u bolnici le~eni Turci, Bugari, Arnauti,
Austrijanci, Nemci i mnogi drugi.
Ratovi name}u tempo rada Vojne bolnice i u wima su brane}i
domovinu medicinski radnici prevazilazili granice qudskih i lekarskih mogu}nosti. Balkanski ratovi se i danas u Ni{u pamte po
epidemiji kolere, dok je epidemija pegavog tifusa u Prvom svetskom
ratu odnela ~ak 300.000 `ivota. U tom periodu u ni{koj bolnici
su se suzbijale najve}e epidemije u Srbiji, i u woj je le~eno vi{e
hiqada obolelih. Od 988 radnika Vojne bolnice od trbu{nog tifusa obolela su 552, a wih 56 je umrlo od te bolesti.
Posle Drugog svetskog rata nastupa razdobqe razvoja, inovacija i intenzivnog stru~nog i nau~noistra`iva~kog rada. U godinama raspada SFRJ hirur{ke ekipe ni{ke bolnice obavqaju primarnu hirur{ku obradu u ratnim bolnicama po savremenim principima hirur{ke doktrine, dok se 1998. godine formira stalna hirur{ka ekipa u garnizonu \akovica. U ratu 1999. godine Vojna bolnica u Ni{u je sanitetski oslonac u zbriwavawu rawenika, a hirurzi
se sa mnogo uspeha prilago|avaju borbenoj situaciji i uspe{no hospitalizuju 1.500 rawenika.
Istovremeno, tu je zbrinuto vi{e hiqada psihotraumatizovanih osoba i qudi obolelih od psihosomatskih oboqewa izazvanih
ratnim dejstvima, a nisu izostala ni le~ewa od ratnih zaraza. I
2001. godine bolnica sa tri hirur{ke ekipe pokriva ulazak na{ih jedinica u Kopnenu zonu bezbednosti. Posebno zna~ajno mesto
pripadnici Vojne bolnice imali su u slu~ajevima velikih elementarnih nesre}a, epidemija, saobra}ajnih nesre}a i drugih urgentnih situacija velikih razmera, kao {to je to bilo prilikom zbriwavawa povre|enih posle zemqotresa u Skopqu, sudara vozova
kod Stala}a, eksplozije u aleksina~kim rudnicima i autobuske nesre}e kod Doqevca.
Za istorijat Vojne bolnice u Ni{u vezana su brojna eminentna imena srpskog zdravstva poput rodona~elnika ratne sanitetske
slu`be dr Vladana \or|evi}a, tvorca hirur{ke doktrine dr Mihajla Mike Markovi}a, sanitetskog generala dr Mihaila Petrovi}a, kwi`evnika i lekara potpukovnika dr Laze Lazarevi}a, borca protiv epidemije tifusa dr Vladimira Vlade Stanojevi}a, generala i humaniste dr Save Popovi}a i mnogih drugih. Na rad u tu
ustanovu dolazili su lekari, medicinske sestre, bolni~ari i drugi
radnici iz cele nekada{we Jugoslavije, a u analima bolnice zapisano je da je u woj radilo i osobqe iz Poqske, ^e{ke, Rusije,
Francuske i Bugarske.

ME\UNARODNA SARADWA
Vojna bolnica u Ni{u je proteklih godina imala brojne aktivnosti na planu me|unarodne vojne saradwe. Pet lekara i osam
medicinskih tehni~ara u~estvovalo je u mirovnoj misiji u Kongu
na zadacima evakuacije bolesnika. Iskustva iz me|unarodnih misija su pozitivna, a pripadnici Vojne bolnice uspe{no su izvr{ili postavqene zadatke. Po~etkom marta tim bolnice u~estvovao je na ve`bi Natoa Hladan odgovor u Norve{koj, a ne{to kasnije i na internacionalnoj sanitetskoj ve`bi u Moldaviji.
Vi{e pripadnika bolnice poha|alo je vojnosanitetske kurseve i u sklopu vojnomedicinske saradwe posetilo brojne starne zemqe. Upravnik Vojne bolnice u Ni{u dr Slavi{a ]iri} nedavno je
boravio u Norve{koj gde je posetio Centar za obuku sanitetske
slu`be Norve{ke armije Sesvolmoen i odr`ao predavawe na klinici za infektivne bolesti u Oslu. Tokom godine bolnicu u Ni{u
posetili su medicinski stru~waci iz Kine, SAD i Norve{ke.
bama koje savremeno doba postavqa pred nas ka`e upravnik Vojne
bolnice u Ni{u dr Slavi{a ]iri}. Mi smo spremni da pru`imo pomo} svim qudima kojima je ona neophodna, uz na{e redovne vojnosanitetske zadatke. Na{a stalna obaveza je i da uvek budemo pripravni za
zbriwavawe povre|enih u slu~aju masovnih nesre}a i nepogoda i za
eventualno u~e{}e u mirovnim snagama.
Reformom vojnog zdravstva nisu smawene mogu}nosti ni{ke bolnice, ve} je omogu}eno da se uobli~i zdravstvena celina koja obezbe|uje i primarnu i specijalisti~ku zdravstvenu za{titu sa dijagnostikom, terapijom i bolni~kim le~ewem. U sastavu Vojne bolnice nalazi
se Zavod za preventivnu medicinsku za{titu, a od skoro je u wenom sastavu i nekada{wi Vojnomedicinski centar Ni{, kao odeqewe primarne zdravstvene za{tite. Tako|e, u woj postoje i odeqewe hirurgije,
odseci za ortopediju i traumatologiju, anesteziologiju i reanimaciju,
urologiju, dispanzer za `ene sa savetovali{tem, interno odeqewe i
odeqewe za infektivne bolesti, uz potrebne logisti~ke kapacitete.
Upravnik Vojne
bolnice u Ni{u
potpukovnik dr
Slavi{a ]iri}

ZAOKRU@ENA CELINA
Vojna bolnica u Ni{u je op{ta specijalisti~ka zdravstvena
ustanova, koja pru`a usluge na sekundarnom nivou zdravstvene za{tite, osposobqena i opremqena za izvr{avawe svih namenskih
zadataka. Sara|uje i sa civilnim zdravstvenim ustanovama. Weni
specijalisti, doktori i magistri medicinskih nauka, profesori i
primarijusi, biohemijski stru~waci, farmaceuti, medicinske sestre i tehni~ari svakodnevnim radom daju veliki doprinos zdravstvenom obrazovawu, le~ewu, nezi i sanitarnoj kulturi grada Ni{a i celog regiona ju`ne Srbije.
I posle trinaest decenija osnovni ciq pripadnika na{e
ustanove je unapre|ewe struke i ~uvawe narodnog zdravqa, naravno, u saglasnosti sa novim dostignu}ima medicinske nauke i potre-

Vojna bolnica Ni{ i u tre}em veku postojawa dostojanstveno

sledi put koji je zapo~ela davne 1878. godine, kada je 22. januara
naredbom Vrhovne komande srpske vojske formirana Velika ni{ka
vojna bolnica za hiqadu rawenika i bolesnika. Ne sme se zaboraviti da je tokom proteklih trinaest decenija ni{ka bolnica bila
centralna u ~ak sedam ratova, {to je ~ini jedinstvenom na na{im
prostorima. Nema sumwe da }e i u narednom periodu medicinski
radnici iz Ni{a odgovoriti na sve izazove i obaviti sve zadatke u
skladu sa ugledom koji ta moderna zdravstvena ku}a ima.
Zoran MILADINOVI]

27

BEZBEDNOST

^ E [ K A I S K U S T VA U R E F O R M I O B AV E [ TAJ N I H S L U @ B I

^UVAWE SVOJE KU]E

Novo vreme je pred
obave{tajne slu`be
zemaqa u tranziciji
postavilo te`ak zadatak
da se preobraze
u ~uvara demokratije,
slobode, ali i
bezbednosti zemqe,
a ne neprijateqe
obi~nih gra|ana

28

bave{tajne slu`be u biv{im komunisti~kim zemqama optere}ene su protivre~nom slikom koju je javnost o wima imala. Stoga su zemqe u tranziciji bile primorane da mewaju te slu`be, nastoje}i da od wih naprave
~uvare slobode i bezbednosti zemqe, a ne neprijateqe obi~nih gra|ana. Transformacija u cewenu obave{tajnu slu`bu demokratske zemqe
te`ak je proces. Iskustvo ^e{ke Republike mo`e poslu`iti kao primer takvog
postignu}a. O tome je nedavno bilo re~i na panel diskusiji koja je odr`ana u
ambasadi te zemqe u Beogradu.
U organizaciji JAGELLO 2000 i uz podr{ku Ministarstva spoqnih poslova ^e{ke, na pomenutoj diskusiji u~estvovali su biv{i direktori Obave{tajne i Vojnoobave{tajne slu`be ^e{ke Oldrih ^erni i Andor [andor, ali
i predstavnik Ministarstva odbrane Republike Srbije pukovnik Dejan Jankovi}. Skup, namewen vladinom i nevladinom sektoru, koji se bavi izu~avawem
obave{tajnih slu`bi, otvorio je ambasador ^e{ke Republike u Beogradu
Ivan Jestrab.

RECEPT ZA TAJNE SLU@BE

Postoji li recept kako treba transformisati obave{tajne slu`be?
Svakako da ne, pa ni govornici iz ^e{ke nisu nastojali da uvere prisutne da
je wihov model, ma kako bio uspe{an, ba{ onaj koji treba primeniti i u Srbiji. Me|utim, svako iskustvo vredno je pa`we.
Prema re~ima gospodina ^ernija, ^esi su pro{li dug i komplikovan put
u nastojawu da svoje obave{tajne slu`be prilagode zahtevima novog vremena
i stvarnim potrebama. ^e{ka nije imala prethodne politi~ke procese, kao
Ma|arska ili Poqska, koji bi olak{ali put u demokratiju, pa time ni wene
slu`be nisu imale vremena za prilago|avawe. Prva uspostavqena demokratska vlada nije imala ministra unutra{wih poslova, a kada je ministar ustoli~en, postavilo se pitawe kadra obave{tajnih slu`bi. Biv{i su imali iskustvo, veze i znawe, te su mnogi od wih organizovali privatne poslove. Ne15. januar 2008.

QUDI KQU^NA RE^

General u penziji
Andor [andor, nekada{wi na~elnik Vojne obave{tajne slu`be ^e{ke,
danas je ceweni poznavalac sistema bezbednosti.
Stoga smo susret s wim
iskoristili za razgovor
za na{ list.
[ta je najva`nije
pri organizovawu obave{tajnih slu`bi?
Kqu~na re~ su qudi. Pazite koga birate.
[ta prepoznajete
kao najve}e bezbednosne rizike u va{oj zemqi?
To su pre svega organizovani kriminal u kome se ujediwuju politi~ari i veliki biznis. To je osnovni problem, koji, ako
se ne dr`i efikasno pod kontrolom, mo`e duboko potkopati demokratiju.
Druga pretwa je islamisti~ki terorizam. Argumenti koji
navode na taj stav su brojni mi imamo najboqi odnos sa Izraelom od svih zemaqa EU, kao i trupe u Avganistanu. Zatim, Prag
se smatra najve}im centralnoevropskim centrom judejske kulture, a uz to, smatram da zemqa ipak nije dobro pripremqena za
odbranu od terorizma. Teritorije SAD i Velike Britanije, na
primer, mawe su rawive od nas, jer su vi{e ulagale u bezbednost. Mo`e se o~ekivati da }e teroristi po~eti da napadaju
slabije brawene strane mete na na{oj teritoriji. Mislim da
to nije pitawe da li }e se desiti, ve} kada.
Problem su i proliferacija oru`ja i tehnologije, droga i
prostitucija.
Koliko je sistem spreman da im se suprotstavi?
To je pitawe politi~ke odluke, odnosno odluke da se za
bezbednost potro{i novac. Uz to, nema pravog zakona koji bi
policiji i vojsci dali odgovaraju}a ovla{}ewa bez kojih oni ne
mogu efikasnije da se bore sa pretwama. A da imaju takvu mo},
ona bi morala da bude pod efikasnom kontrolom. U liberalnom demokratskom dru{tvu morate biti spremni da vas ~ak i
mali broj qudi mo`e ozbiqno ugroziti. Ili }ete se, dakle, slo`iti da obave{tajne slu`be imaju ve}a ovla{}ewa, koja }e
ugro`avati na odre|eno vreme va{a qudska prava, i biti sigurniji, ili }ete zadr`ati isti nivo qudskih prava i biti izlo`eniji bezbednosnom ugro`avawu. Ali, {ta god da odaberete,
ne}ete biti potpuno sigurni. Potpunu za{titu mo`e obezbediti
samo totalitarni sistem. Zbog toga bi javnost trebalo da odgovori na pitawe da li `eli da bude efikasno za{ti}ena, iako
to mo`e ugro`avati pojedina qudska prava u odre|enom periodu. A to je pitawe koje treba da pokrenu politi~ari.
ki su ipak ponovo anga`ovani i nastavili da rade po starom, pri
~emu su za glavne neprijateqe ozna~avali i daqe SAD i Nema~ku.
Ipak, nakon odgovaraju}ih poteza, reorganizacija je uspela, a nova slu`ba popuwena je mladim regrutima, biv{im disidentima. Te
qude je trebalo obu~iti, a pomo} im je pristigla sa Zapada. Podela zemqe, premda je protekla prili~no mirno, donela je nove probleme najpre podelu arhiva.

OPREZ
General u penziji [andor naglasio je da ~e{ka vojnoobave{tajna slu`ba nikada nije bila usmerena protiv gra|ana svoje zemqe, ili emigranata, te je to razlog {to se dugo nije mewala, niti
je budila ve}e negodovawe javnosti. Tokom devedesetih godina politi~ari su shvatili da su im potrebne informacije kako bi mogli
da rade svoj posao, a to zna~i i da im je potrebna na{a slu`ba.

On je govorio i o opreznom
postupawu sa saradnicima
obave{tajnih slu`bi. Otkriju li se ta imena, postavqa se pitawe da li }emo
mo}i do}i do novih saradnika? Kada je re~ o ~i{}ewu vlastite ku}e, general i tu sugeri{e oprez
ne treba se osloba|ati
onih koji su dobri znalci
svoga posla, a nisu u~inili
ni{ta lo{e. On dodaje i
slede}e: Ne treba dozvoliti da va{e qude obu~avaju strane slu`be. Tako ih izPukovnik Dejan Jankovi}
la`ete. Naravno da ih treba
slati u inostranstvo na obuku, ali veoma pa`qivo, sa jasnom
idejom kako mogu poslu`iti organizaciji.
General je otvoreno govorio i o saradwi sa stranim obave{tajnim slu`bama: Mnogi politi~ari ka`u da smo suvi{e
slabi, te da moramo da sara|ujemo i u ovoj oblasti. Ali u
stvarnosti, va{a sigurnost zasniva se pre svega na va{oj sposobnosti. Ne treba se mnogo oslawati na druge u obave{tajnoj
oblasti. To ne zna~i da ne treba deliti informacije sa stranim obave{tajnim slu`bama, ali ne o~ekujte da }ete od wih dobiti mnogo. Iako se razmewuju hiqade informacija, mali broj
wih se odnosi na pretwe va{oj zemqi. Zna~i, ne treba ra~unati na prijateqstvo u ovoj oblasti, ve} samo na interes.
Pukovnik Dejan Jankovi} iz MO RS predstavio je osnovne
smernice reforme obave{tajno-bezbednosnog sistema na{eg
MO. Ciq reforme je stvarawe modernog, relevantnog, profesionalnog i efikasnog obave{tajno-bezbednosnog sistema, u
skladu sa evropskim i svetskim standardima, koji omogu}ava
efikasnu podr{ku misijama Vojske Srbije i {titi dr`avne interese.
Sne`ana \OKI]
Snimio D. BANDA

29

MISIJE
emokratska Republika Kongo, koja je izme|u 1971. i 1997. nosila ime Zair, tre}a je po povr{ini dr`ava u Africi. Nekada{wa belgijska kolonija osamostalila se 1960. godine pod
vo|stvom Patrisa Lumumbe. Od sticawa nezavisnosti do danas tamo gotovo neprekidno besne plemenski i regionalni sukobi.
Posle svrgavawa Mombutua Sese Sekoa 1997, na vlast dolazi pobuweni~ki vo|a Loran Kabila koji 2001. gine u atentatu. Na ~elu
dr`ave nasledio ga je sin Jozef.
Sredinom 1999. godine na osnovu Sporazuma o prekidu vatre
izme|u svih aktera sukoba u Kongu i rezolucije 1291 Saveta bezbednosti UN uspostavqena je me|unarodna mirovna misija MONUK. U okviru MONUK-a funkcioni{e AMET (Aero-Medical Evacuation Team).
U okviru AMET-9 od 15. maja do 25. novembra u misiji Ujediwenih nacija u Kongu u~estvovao je medicinski tim Vojske Srbije
koji su ~inili: potpukovnik dr Branko Cimbaqevi}, vo|a tima, poru~nik dr Goran Rondovi}, zastavnik Sla|an Mladenovi}, stariji
vodnici prve klase Dejan Hajdukovi} i Mladen Jovanovi}, te stariji vodnik Aleksandar Pavi}evi}.
Posle povratka na{ sanitetski tim predstavio je u Centru za
mirovne operacije iskustva ste~ena u misiji. Potpukovnik Cimbaqevi} izrazio je zadovoqstvo zbog uspe{no obavqenog zadatka tokom koga nije bilo nepredvi|enih ili opasnih situacija. Svi ~lanovi srpskog medicinskog tima vratili su se bezbedno i dobrog su
zdravqa.
Na{ sanitetski tim imao je privilegiju da bude sme{ten u
Kin{asi, u prili~no urbanom delu zemqe, za razliku od kolega iz
Jordana, Pakistana i Maroka koji su bili bazirani u daleko nepristupa~nijim delovima Konga.
Kako ka`e potpukovnik Cimbaqevi}, sme{taj i uslovi za rad,
a naro~ito oprema koja im je bila na raspolagawu, prevazi{li su
o~ekivawa. Jedini ozbiqan nedostatak na{i lekari vide u neprilago|enom na~inu ishrane zbog ~ega su morali ~esto da nalaze alternativne na~ine za dopunu obroka.
Osnovi zadatak na{eg vojnog sanitetskog tima bio je medicinsko zbriwavawe pacijenata tokom prevoza avionom. Na{i lekari
uglavnom su radili na relaciji izme|u takozvanih nacionalnih
bolnica, gde se obavqaju primarni hirur{ki zahvati, do regionalnih bolnica, gde se pacijenti trajno zbriwavaju. Treba re}i da je
zbog nepristupa~nosti, veli~ine i nerazvijenosti Konga vazdu{ni
saobra}aj jedino razvijen, ali daleko ispod evropskih standarda,
dok drumskih saobra}ajnica gotovo da nema.
Podaci MONUK-a govore da je tokom 2006, primera radi,
AMET obavio 416 medicinskih evakuacija. Najvi{e pacijenata bilo je raweno, a mnogi su imali kardiovaskularne probleme ili su bili zara`eni
malarijom.
Zakqu~ak doktora Cimbaqevi}a o misiji bio je pozitivan, naro~ito sa aspekta anga`ovawa Centra za
mirovne operacije i saradwe sa rukovodstvom MONUK-a. On je izneo nekoliko predloga koji se uglavnom
ti~u kriterijuma za odabir
qudstva za misiju i wihove
pripreme kako bi se predupredili mogu}i problemi.

SANITETSKI TIM VOJSKE SRBIJE U KONGU

LETE]I
DOKTORI
AMET (Aero-Medical Evacuation Team)
skra}eni je naziv za vazduhoplovno
-medicinski tim za evakuaciju, zadu`en
za pru`awe medicinske pomo}i tokom
prevo`ewa avionima i helikopterima.
Takvi timovi u okviru misije Ujediwenih
nacija MONUK u Kongu znatno smawuju
rizik od smrtnosti tokom transporta do
bolnice, naro~ito ako se zna da je
avion jedino prevozno sredstvo u
najve}em delu te velike afri~ke zemqe.

A. PETROVI]
Snimio Z. PERGE

Evaluacija u Centru
za mirovne operacije

30

15. januar 2008.

S p e c i j a l n i

p r i l o g

ARSENAL13
ROBOTI NA BOJNOM POQU

MEHANI^KI
BOLNI^AR

JURI[NIK LOCKHEED F-117A NIGHTHAWK

ODLAZAK
GOSPODARA
NO]NOG NEBA
[KOLSKO-BORBENI
MLAZNI AVION G-2

JO[ LETE
GALEBOVI

R O B O T I

N A

B O J N O M

P O Q U

MEHANI^KI
BOLNI^AR

SADR@AJ
Nekada su stvarane iluzije

Roboti na bojnom poqu

MEHANI^KI BOLNI^AR

32

Ruski ru~ni protivoklopni

lanser RPG-29

STRAH I TREPET
ZA TENKOVE

pobe|ivali na boji{tu.

36

Sedi{ta za katapultirawe

POUZDANA ZA[TITA
PILOTA

38

i o tome kako da pomognu

ratnicima u nevoqi, posebno

42

kad im je `ivot ugro`en

neposrednom opasno{}u

Turisti~ke podmornice

LUKSUZNA PLOVILA

Odnedavno vojni stru~waci

za robotiku razmi{qaju

Juri{nik Lockheed F-117A

Nighthawk

ODLAZAK GOSPODARA
NO]NOG NEBA

o robotima borcima koji bi

46
ili su te{ko raweni, a

[kolsko-borbeni mlazni avion G-2

JO[ LETE GALEBOVI

50

bolni~arima nije bezbedno

da stignu do wih i izvuku
ih iz vatrenog okr{aja.

32

alo je celovitih studija o kori{}ewu

robota na bojnom poqu, iako je ta ideja veoma stara. No, i pored toga industrija multifunkcionalnih robota se
zahuktala u mnogim zemqama sveta. Jedna od studija izra|ena je jo{ 1976. godine
na nezavisnom Me|unarodnom stokholmskom institutu za izu~avawe mira SIPRI, pod
nazivom Naoru`awe i razoru`awe u nuklearnom dobu. Kad je re~ o primeni automatizovanih borbenih sistema oru`ja u
kwizi, ta ideja se povezuje sa napretkom automatizacije boji{ta, elektronike, telekomunikacije, digitalne tehnologije, hemije i
drugih podru~ja qudske znanosti.
Do dana{wih dana ta je ideja evoluirala u digitalno boji{te. U studiji su bili
definisani problemi koji su se odnosili na
automatizovano odre|ivawe polo`aja i
identifikaciju protivnika, odnosno faza
prikupqawa podataka. Kad se odredi polo`aj neprijateqa, donosi se odluka o odgovaraju}oj taktici za wegovo neutralisawe ili
uni{tavawe. Zatim sledi upotreba odgovaraju}ih borbenih sistema, nakon ~ega je neophodno evidentirati efekte i oceniti efikasnost odabranih borbenih dejstava.
Naravno, na automatizovanom boji{tu protivni~ki ciqevi se identifikuju
brojnim senzorskim sistemima sa zemqe, iz
vazduha i pomo}u satelita u realnom vremenu.

15. januar 2008.

VECNA Bear V07

Istorija ratovawa ukazuje na brojne

tipove senzora koji su se upotrebqavali u
bitkama i bojevima od nagaznih kontaktnih `ica do radara, ure|aja koji reaguju na
elektronske, seizmi~ke, toplotne, akusti~ne, hemijske i mnoge druge signale na bojnom poqu. Oprema za wihovo o~itavawe,
obradu i prikazivawe veoma je usavr{ena
i danas komandanti borbenih formacija
imaju podatke o svim dostupnim senzorskim
signalima u realnom vremenu. To znatno
ubrzava dono{ewe odluke za upotrebu odgovaraju}e taktike i borbenih sistema za
dejstvo po protivniku, od platforme borbenih sistema, do oru`ja i municije. Da li
}e to biti re~ o vo|enim oru`jima ili oru`jima za dejstvo po prostoru, o sistemima
koji automatizovano sami tra`e metu zavisi od vrste i svojstava ciqa po kom se
dejstvuje, ali i od mnogih drugih okolnosti.

AUTOMATIZOVANO BOJI[TE

RATOVI ROBOTA
Jedno od aktuelnih pitawa jeste i to:
Koliko smo daleko od ratova robota?
Prema sada{wim saznawima veoma daleko. Jo{ uvek }e osnovni nosilac borbenih dejstava biti ~ovek, a savremena tehnika (me|u kojom i sofisticirani roboti)
obezbe|iva}e wegovu prednost nad protivnikom. Pri tom vaqa imati u vidu da danas
u svetu postoji jedna velika sila koja ula`e ogromna finansijska sredstva da bi
obezbedila tehnolo{ku nadmo} u borbenim dejstvima. Za sada ona vodi ratove sa
protivnicima koji joj nisu tehnolo{ki dorasli. Me|utim, wihova sofisticirana
tehnologija je, ipak, odgovor na nove oblike ratovawa koje primewuju protivnici,
koriste}i razli~itu taktiku u kojoj veliku
ulogu ima individualni momenat, odnosno
teroristi~ka logika i praksa.
Dva rata u Iraku, rat u Avganistanu, i
na Bliskom istoku, potvrdili su da u frontalnom sukobu inferiorna armija nema
perspektivu protiv superiornog protivnika. Me|utim, superiornost opada kada se
raspline na neborbene i druge zadatke odr`avawa mira u rovitom i slo`enom dru{tvu
koje svoju perspektivu vidi u stalnom sukobu. A u tim uslovima nema sofisticirane
tehnologije i robota koji }e donositi takti~ke i strategijske politi~ke odluke.

Ovakav pogled na automatizovano boji{te doveo je do teorije o preciznom ratovawu. U spomenutoj studiji SIPRI navedeno je
da oko pola miliona nau~nika i tehni~ara
u svetu svakodnevno usavr{ava oru`ja za
precizno ratovawe i razvija nove borbene
sisteme. U proseku se u Natou godi{we uvede u naoru`awe oko 10 novih borbenih sistema. Nova dostignu}a u usavr{avawu tehnologije preciznog vo|ewa borbenih dejstava ve} su revolucionisala savremeno ratovawe, pogotovo ako se upotrebqavaju u
kombinaciji sa automatizovanim i robotizovanim sistemima za vo|ewe borbe.
Kad su u pitawu velike sile, u dana{we vreme se sve aktivnosti prate i usmeravaju pomo}u Sistema za digitalizovano
upravqawe bojnim poqem (DBMS ili Digital
battle managment systems). Prvi korak u automatizaciji boji{ta u~iwen je tokom ratu
u Vijetnamu, kada je upotrebqena samonavode}a sovjetska protivavionska raketa
SA-7 grail, koja je kasnije kori{tena i
protiv izraelskih aviona u ratu sa Sirijom i Egiptom.
Tokom rata na Sredwem istoku razvijeni su i samonavode}i protivtenkovski
projektili. Danas su to i laserski navo|ene bombe, krstare}e rekete, samonavode}e
kasetne bombe ili neka druga pametna
oru`ja koja su kori{tena i prilikom
bombardovawa na{e zemqe 1999. godine, ali i u ratovima u Avganistanu,
Iraku i na Bliskom istoku.

Ideja o preciznim borbenim dejstvima razvila je i teoriju o humanom ratovawu, koja predstavqa manipulaciju idejom
da }e precizna oru`ja uni{tavati samo vojne ciqeve i da }e civili biti po{te|eni.
Me|utim, kolateralne {tete u bombardovawu na{e zemqe 1999. godine, primeri iz
ratova u Avganistanu, Iraku i na Bliskom
istoku govore suprotno. Jo{ uvek su civilne `rtve rata ve}e od gubitka vojnika.
Od automatizovanog boji{ta, preko
ideje o preciznom ratovawu, do zamisli o
kori{}ewu robotizovanih borbenih sistema na savremenom boji{tu nije trebalo
mnogo. Tome je doprineo i sam razvoj robotike krajem 20. i po~etkom 21. veka. Pod
robotskim sistemom podrazumeva se ure|aj
koji je programiran da samostalno izvr{ava odre|ene mehani~ke ili druge radwe bez
neposrednog ~ovekovog uticaja. Pri tome
vaqa imati u vidu da su se robotizovani
borbeni sistemi uvek posmatrali u funkciji napada ili odbrane i wihova efikasnost se sagledavala u tome koliko su u stawu da nanesu protivniku gubitke u `ivoj sili i tehnici. Najvi{e takvih sistema izra|eno je i testirano za potrebe osmatrawa
i otkrivawa protivni~kih ciqeva, ali i za
wihovo uni{tavawe.
Projekata je sve vi{e i vi{e u svim
oblastima ratovawa na kopnu, u vazduhu
i pod vodom. Neki najnoviji poznati projekti u kopnenoj vojsci multinacionalnih snaga u Iraku jesu: Dragon Runner (robotizovano osmatra~ko i izvi|a~ko vozilo) i MARC
(Multifunctional advance remote control), koji
se koristi kao izvi|a~ko vozilo ispred kolona u pokretu po putevima, gde su mogu}e
zasede ili se pretpostavqa da su postavqene mine. Britanci u takti~kim dejstvima koriste zmijolikog robota (Spy snake-like robot) za osmatrawe i {pijunirawe protivnika u naseqenim mestima i na izra|enim
fortifikacijskim utvr|ewima. Izbacuje se
iz helikoptera na prostor koji treba osma-

Proizvod firme
iRobot Packbot Ig

33

trati i izvi|ati. U svakom slu~aju to

je evolucioni pomak u mehanici robota, jer je to prvi takav projekat koji nema to~kove za kretawe.

AUTOMATIZOVANA
VOZILA
Pentagon je odobrio i upotrebu
robotske platforme MARCBOT (Multifunction Agile Remote Control Robotic)
za otkrivawe i prevenciju teroristi~kih napada protiv ameri~kih vojnika. Trenutno se u ameri~kim jedinicama u Iraku nalazi oko 30 takvih
robotskih osmatra~a i izvi|a~a.
Kompanija iRobot iz SAD razvija seriju transportnih, osmatra~kih, izvi|a~kih, protivsnajperskih i tzv. EOD
(robota za razminirawe bombi) za
potrebe multinacionalnih snaga u Iraku i
Avganistanu.
Jedan od tipova robotskih sistema koji imaju navi{e {ansi da se isprobaju u Avganistanu i Iraku jeste tzv. iRobot PackBot,
multifunkcionalno samoupravqivo guseni~no vozilo za kretawe po pe{~anim terenima. Ameri~ka agencija za istra`ivawe i proizvodwu naoru`awa DARPA anga`ovana je i u razvoju minijaturnih robotskih helikoptera sa nano svojstvima. Nesumwivo je da }e takav projekt odmah na}i
svoje mesto u takti~kim dejstvima na bojnom
poqu za osmatrawe, otkrivawe ciqeva i
navo|ewe vatre u Avganistanu i Iraku.
Najkompletnije robotsko vozilo sa vi{estrukom namenom jeste robot tzv.
SWORD (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection). On na vi{enamenskoj
guseni~noj platformi ima ugra|ene panoramske i zum-kamere, mogu mu se dodati i
drugi senzori, a naoru`an je i mitraqezom
M249 sa ni{anskom kamerom. To je jedan iz
serije robota koji na sebi poseduju i naoru`awe upotrebqivo u urbanim dejstvima,
ali i na takti~kom boji{tu.
Naravno, i mnoge druge institucije vide svoju {ansu da promovi{u robotske sisteme za boji{te, pa je Masa~usetski institut za tehnologije (Massachusetts Institute of
Technology MIT) razvio robochopper letelicu, koja mo`e da nosi sisteme za osma-

Japanski
{pijunski robot

(Future Combat Systems). A sve to je deli} {ireg projekta nazvanog Novi

model vojnika kopnene vojske (A New
Model Army Soldier), objavqenog jo{
2005. godine, za ~iju realizaciju je
Pentagon izdvojio 419,3 milijardi
dolara do 2010. godine. Naravno,
sli~ni programi robotizacije bojnog
poqa odvijaju se i u Ratnoj mornarici i Mornari~koj pe{adiji SAD, te
u Ratnom vazduhoplovstvu.
Najdaqe se oti{lo u kosmi~kim
snagama, gde brzina reagovawa, po
strategiji odbrane, zavisi od sposobnosti automatizovanih i robotizovanih odbrambenih sistema da brzo
prepoznaju realnu opasnost i aktiviraju odbrambene potencijale za {to
kra}e vreme. Pre svega kao odgovor
na sve ve}i me|unarodni terorizam.

SPASAVAWE RAWENIKA
Revolucionarna promena u robotizaciji boji{ta dogodila se nedavno, kada je
kompanija Vecna najavila da razvija robot tipa BEAR (Battlefield Extraction and Retrieval Robot), odnosno robot koji bi spasavao rawene borce na boji{tu, umesto qudskih bolni~ara. To je jedan od prvih neborbenih projekata robota za bojno poqe.
Projekat se razvija pod nadzorom Istra`iva~kog centra ameri~ke Kopnene vojske
za telemedicinu i usavr{ene tehnologije
(US Army Telemedicine and Advanced Technology Research Center TATRC part of the US
Army Medical Research and Material Command). Nosilac projekta je Vecna Istra`iva~ka laboratorija za tehnologiju iz
Kembrixa u blizini Bostona (Vecna Technologies Cambridge Research Laboratory near
Boston). Tim stru~waka i tehni~ara predtrawe, izvi|awe, navo|ewe, pa i oru`ja za
dejstvovawe po protivniku.
Mnogo je tipova samohodnih vozila za
doturawe municije, hrane i drugih borbenih potreba na boji{tu u takti~kim ili operativnim razmerama. Jedan od takvih je i
robotski oklopqeni juri{ni sistem (Robotic Armored Assault System RAAS), razvijen u
okviru projekta Borbeni sistem budu}nosti

Talon robot sa raznim oru`jem

Robotsko
vozilo SWORD

34

15. januar 2008.

Iatra`iva~ki
robot dvoto~ka{

vode Daniel i Debora Teobald, osniva~i

i ~elni qudi te laboratorije (www.vecna.com). Za realizaciju projekta ameri~ki
kongres je za fiskalnu 2007. godinu odobrio milion dolara.
Re~ je o humanoidnom
robotu sa guseni~nim pogonom. Robot je konstruisan tako da na bojnom poqu, svojim sna`nim rukama, mo`e podi}i rawenika, izbaviti ga iz borbenog okr{aja i preneti do
prve stanice za pru`awe
hitne medicinske pomo}i.
To mu omogu}uju hidrauli~ni sklop i drugi sastavni
delovi. Izra|en je prototip koji je ispitivan u razli~itim uslovima, a javnosti je u novembru 2006. go-

BEAR robot
za spasavawe
na bojnom poqu

Izraelski
Maverick Hunter VIPeR

dine prikazana {esta verzija (BEAR V6). Ta

verzija robota je mogla da podigne sa tla i
nosi masu od 165 kilograma, dok je verzija
7, odnosno prototip, u 2007. godini usavr{en i mo`e da podigne masu od 317,51 kilograma.
Metalni delovi su izra|eni od titanijuma. Hidraulika obezbe|uje veliku pokretqivost tog robota. Veoma je dobro
Pack Bot 510

razvijena i elektronska struktura za

upravqawe robotom, a sve komande prenose se u lokalnoj mre`i preko
vi{e kanala. U lokalnoj mre`i prenose se
svi podaci dobijeni sa senzora (videokamera, audiosenzora i GPS ure|aja ugra|enih u robota). U sistemu postoje video i
audio kontrolni podsistem, `iroskopska
i kontrola akceleracije, koji obezbe|uju
balansirawe i ravnote`u. Senzorski signali sa ruku, tela i torza robota prenose se kroz komunikacionu mre`u be`i~nim
putem, kanalima do upravqa~kog ure|aja.
Kamere, mikrofoni i ostali senzori
obezbe|uju funkcionisawe robota u dnevnim i no}nim uslovima, odnosno u uslovi-

ma opti~ke nevidqivosti zbog dima ili

magle.
Postoji pet komunikacionih mre`a
(kanala), i to posebno za svaku ruku (levu
i desnu), za svako
stopalo (gusenice), a
i za torzo. Sve podatke objediwuje procesor ugra|en u robot, koji ih be`i~nim
putem dostavqa do
kontrolnog ra~unara. Me|utim, mnoge
funkcije robota su
poluautomatske, s obzirom na to da operater ne mo`e uvek
da u realnim vremenu prati sve parametre koji obezbe|uju funkcionisawe robota.
Upravqa~ki sistem za robota je modularan i objediwuje sve funkcionalnosti
predvi|ene ameri~kim vojnim standardom
JAUS (Joint Architecture for Unmanned Systems
objediwena struktura za upravqawe sistemima bez posade).
Nesumwivo je da se u robotizaciji
boji{ta oti{lo veoma daleko i da je napravqeno vi{e koraka koji ukazuju da se
ne razmi{qa samo o robotskim borbenim
sistemima ve} i o sistemima za logisti~ku podr{ku i za hitnu medicinsku pomo}. Da li su tome doprineli pove}ani gubici ameri~kih vojnika u Iraku u proteklih
nekoliko godina ili je
to put zacrtan na
osnovu izu~avawa
ratova tokom istoriju, te{ko je zakqu~iti. Moglo bi se re}i
da je ideja o automatizaciji i robotizaciji logistike i hitne medicinske pomo}i bila davno zacrtana, ali je postala aktuelna kada su gubici qudskih `ivota u savremenim ratovima prevazi{li sva o~ekivawa i prora~une vojnih stru~waka, odnosno prag nakon koga javnost po~iwe da postavqa neugodna pitawa.
Qudski `ivoti su nenadoknadiv gubitak, a tehnika, pa bila ona savremena i
veoma sofisticirana, uvek se razvija i
noviji modeli neprekidno zamewuju prethodne verzije. Nova logika da je lak{e
podneti gubitak tehni~kih sredstava, a
spasiti qudski `ivot, revolucionarno
mewa i logiku upravqawa savremenim
bojnim poqem u ovom slu~aju u takti~kim
okvirima. A savremeni poligoni za takvu
novu tehniku i tehnologiju su Avganistan,
Irak i Bliski istok.
Nikola OSTOJI]

35

R U S K I

R U ^ N I

P R O T I V O K L O P N I

L A N S E R

R P G - 2 9

STRAH
I TREPET
ZA TENKOVE
Rezultati ruskih testova
protiv najboqih doma}ih
tenkova 2003. godine i
naro~ito nedavni sukobi u
Libanu i Iraku, pokazali su
da pomalo zapostavqeni
ru~ni protivoklopni baca~i,
posebno RPG-29 vampir, i te
kako predstavqaju veliku
opasnost ne samo za starije
oklopwake ve} i za one
posledwe generacije.

u~ni protivoklopni baca~i ili lanseri dostigli su svoj vrhunac tokom

pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka. U to doba, tehnologija izrade kumulativnih bojnih glava dostigla je dovoqan nivo da omogu}i probijawe prakti~no svih operativnih tenkova
na svetu i to sa ~ela. Me|utim, u kasnijem
periodu, pojavom vi{eslojnog i eksplozivno-reaktivnog oklopa (ERO), wihov
zna~aj je u velikoj meri opao, iz prostog
razloga {to su bile potrebne bojne glave
takvih dimenzija i mase da to oru`je nije
mogao da prenese jedan vojnik.
Napredak u izradi kumulativnih bojnih glava sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka i pojava tandem-kumulativnih glava u odre|enoj meri su nadomestili ostvarenu prednost tenkovskog
oklopa, ali se obi~no verovalo da bi
ru~na protivoklopna sredstva trebalo
koristiti pre svega pri ga|awu savremenih tenkova u bok (gde je oklop tawi nego
na ~elu), a i lak{e oklopqenih vozila,

36

kao {to su tenkovi starijih generacija i

oklopni transporteri, odnosno borbena
vozila pe{adije.
Kraj hladnog rata i otvarawe Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije prema
svetu, te mnogobojni lokalni ratovi i sukobi niskog intenziteta (u kojima su bile
i jo{ uvek su ume{ane svetske sile), pokazali su koliko savremena ru~na protivoklopna sredstva mogu biti efikasna po
najsavremenije tenkove ~ak i sa ~ela.
Glavni akter tih de{avawa je ruski ru~ni
raketni protivoklopni baca~ RPG-29
vampir.

VAMPIR
Vampir je po~eo da se uvodi u operativnu upotrebu Crvene armije 1989.
godine, neposredno pred raspad SSSR i
kraj hladnog rata. Osnovni razlog za pojavu tog oru|a je masovno uvo|ewe savremenih tenkova na zapadu, protiv kojih
starija sredstva nisu imala `eqeni
efekat sa ~eone strane, a i pojava tenkova opremqenih sa ERO (paradoksalno,
najve}i broj tako opremqenih tenkova
dolazi iz Rusije, a samo mawi broj sa
zapada). Re~ je o oru|u kakvo Sovjeti, odnosno Rusi, nisu koristili: sa raketnim
pogonom, gde se projektil PG-29V postavqa sa zadwe strane, kao {to je to bio
slu~aj sa poznatom ameri~kom bazukom
M9 i M20.

Projektil je opremqen ~vrstim raketnim gorivom, koje po~iwe da sagoreva odmah nakon pritiska na obara~ i zavr{ava
sagorevawe pre nego {to projektil napusti cev, tako da se slobodno mo`e okarakterisati i kao barutno puwewe bestrzajnog oru|a. Projektil nakon toga nastavqa
kretawe dejstvom inercije. Po~etna brzina je 280 m/s. Cev je glatka, kalibra 105
mm, velike du`ine, tako da se ukupno uzev{i u odnosu na ranija sredstva, RPG-7,
ostvaruje gotovo dvostruko ve}i efikasni
domet od 500 m i znatno boqa preciznost.
Me|utim, oru|e dugo 1.850 mm u borbenom
polo`aju ni u kom slu~aju nije lako prenosivo, {to je samo delimi~no re{eno rastavqawem cevi na dva dela, gde se na
predwem delu nalazi pi{toqski rukohvat,
sigurnosni sistem, pomo}ni mehani~ki ni{ani i opti~ki ni{an sa uve}awem 2,7 puta, dok se na zadwem nalazi oslonac.
Ipak, preno{ewe oru|a koje ima masu bez
projektila od 11,5 kg, a masu sa projektilom od 18,2 kg sigurno ne predstavqa lak
posao, iako oru|e opslu`uju dva ~oveka.
Sistem za opaqewe je elektronski i,
prema objavqenim podacima, vrlo je sli~an onom koji je kori{}en na starijem baca~u tipa RPG-16, specijalno razvijenom
tokom {ezdesetih za sovjetske vazdu{nodesantne trupe, kojima je trebalo preciznije oru`je ve}eg dometa nego RPG-7. Bojna glava je tandem tipa, tako da je name15. januar 2008.

wena za dejstvo protiv ERO. Osnovna bojna glava ima kalibar 105 mm, dok je predwa (bojna glava) namewena za aktivirawe
ERO kalibra 65 mm. Na taj na~in ostvaruje se probojnost koja iznosi 600750
mm homogenog vaqanog pancirnog ~elika
(literaturni podaci se razlikuju, Rusi
tvrde da je probojnost ve}a od 600 mm)
nakon aktiviranog ERO.
Probojnost armiranog betona i cigle iznosi vi{e od 1,5 m, dok je probojnost sloja zemqe i drvenog materijala ve}a od 3,7 m! Pored ove, postoji i termobari~na bojna glava oznake TBG-29V, {to
je postala praksa kada je re~ o ruskim
ru~nim baca~ima. Naime, termobari~na
bojna glava obezbe|uje ve}u efikasnost
protiv bunkera, ukopanog protivnika i
ima namenu pru`awa op{te vatrene podr{ke pe{adiji.

RATNA PRIMENA
Dvadesetog oktobra 1999. godine ruska armija je na poligonu CNIIO 643a
priredila balisti~ke testove ~eone
oklopne za{tite wihovih najboqih tenkova, T-80U i T-90. Testirana je efikasnost
potkalibarnih protivoklopnih tenkovskih
projektila BM42, protivoklopnih vo|enih
raketa maqutka-2, metis, konkurs i kornet, a i ru~nih lansera RPG-7, RPG-26 i
RPG-29. Treba napomenuti da je bojna glava najsavremenijeg ru~nog sredstva RPG29 identi~na sa najnovijom protivoklopnom bojnom glavom ispaqivanom sa starijeg RPG-7, oznake PG-7VR, {to zna~i da im
je i probojnost identi~na. Rezultati su pokazali da su od pet ispaqenih RPG-29, tri
probile tenk T-80U i T-90. Svi projektili
su ispaqeni u ~eonu zonu tenka, neki su poga|ali kupolu, a neki trup, pri ~emu su svi
projektili ispaqeni na T-90 pogodili
ERO, a na T-80, dva su ga proma{ila.

Baca~ RPG-29
sa projektilom PG-29V.
Istu bojnu glavu koristi
i baca~ za jednokratnu
upotrebu RPG-27

Drugo anga`ovawe RPG-29 nije potvr|eno, ali se sumwa da je vezano za sukob izraelske armije i boraca Hezbolaha
u ju`nom Libanu u leto 2006. godine. Naime, sumwa se da je RPG-29 odgovoran
za zaustavqawe par tenkova merkava nepoznate varijante (verovatno merkava 2
ili 3). Ruski ministar odbrane Sergej
Ivanov je tokom bilateralnih razgovora
sa Izraelom demantovao da je Rusija prodavala ove ru~ne baca~e Hezbolahu.
I tre}i, najpoznatiji incident desio
se u prole}e 2007. godine, kada je jedan
britanski tenk Challenger 2 pogo|en iz raketnog baca~a RPG-29 u ira~kom gradu AlAmra. Tom prilikom, probijena je dowa
~eona plo~a jednog od najboqe oklopqenih tenkova danas, pri ~emu je voza~ izgubio pola levog stopala.

EFIKASNOST
Kako to da je projektil PG-29V ru~nog baca~a raketa RPG-29 vampir toliko
efikasan protiv nekih od najsavremeni-

Dejli telegraf je 13. maja 2007. objavio kako je RPG-29 u Iraku probio oklop
jednog od najboqih tenkova ~elinxera-2

jih i najboqe oklopqeni tenkova danas?

Najpre, treba ista}i da incidenti s izraelskim tenkovima nisu u potpunosti potvr|eni i da nije poznato iz kog pravca su
tenkovi pogo|eni. Ako su pogo|eni sa boka, sasvim je razumqivo da su momentalno
zaustavqeni, jer je poznato da bo~ni oklop nije ni pribli`no toliko debeo kao
~eoni. Ruski tenkovi se u velikoj meri
oslawaju na ERO, ~ime posti`u impresivnu oklopnu za{titu, uporedivu sa znatno
te`im zapadnim tenkovima. Me|utim, RPG29, odnosno wegova bojna glava, konstruisana je sa ciqem da se pretpuwewem aktivira ERO, nakon ~ega glavno puwewe
probija osnovni oklop.
I kona~no, kako to da je probijen
oklop takvog titana kakav je 62,5 tone
te`ak Challenger 2? Iako prema nekim
procenama gorwa ~eona plo~a trupa
pru`a za{titu ekvivalenta 650/1.000
mm homogenog pancirnog ~elika, odnosno
950/1.500 mm (protiv APFSDS/HEAT projektila) na kupoli, prime}ena je upotreba ERO tipa romor na dowoj plo~i trupa. To sugeri{e da je dowa ~eona plo~a
znatno slabije oklopqena nego gorwa, a
sada je jasno da je wen ekvivalent za{tite ispod nivoa probojnosti RPG-29,
odnosno, kre}e se u granicama izme|u
550 i 700 milimetara.
Pitawe je da li bi ostvarili iste
rezultate i drugi savremeni ru~ni protivoklopni baca~i kao {to je npr. Panzerfaust 3 sa bojnom glavom Pzf3-T, probojnosti ve}e od 700 mm iza ERO, ili
izraelski Shipon, probojnosti 800 mm
iza ERO? Verovatno da bi, ali je sigurno da trenutno apsolutnu prednost na
svetskom tr`i{tu ima rusko oru|e u vidu bojne glave za {iroko rasprostrawene RPG-7, PG-7VR i RPG-27. Ako ni zbog
~ega drugog, ono zbog reputacije koja je
dokazana u borbi.
Sebastian BALO[

37

POUZDANA
ZA[TITA
PILOTA
U po~etku nesigurna,

edi{te za katapultirawe je ure|aj ~ija je namena izbacivawe pilota i/ili

drugih ~lanova posade iz aviona u slu~aju hitnosti, kada je neophodno napu{tawe letelice nad kojom je, iz razli~itih uzroka, izgubqena kontrola.
Razvoj te vrste sedi{ta po~eo je tokom
druge polovine tridesetih godina pro{log
veka, kada je postalo jasno da }e, sa porastom brzine leta aviona, pilotima biti sve
te`e da se, izlo`eni velikom optere}ewu
koje vr{e centrifugalna sila i vazdu{na
struja, za neophodno vreme izvuku iz uskog
prostora kabine i napuste letelicu, a da ih
pri tome ne udari vertikalni i horizontalni stabilizator ili neki drugi deo aviona.

PRIMAT U RAZVOJU

a danas pouzdana,

Primat u razvoju sedi{ta imaju Nemci

i [ve|ani. Odsek za vazduhoplovnu medicinu Luftvafe je jo{ 1939. godine otpo~eo
ispitivawa sa ciqem da se posadi bombardera za obru{avawe Ju-87 {tuka, koji su
izlo`eni enormnom optere}ewu pri izvla~ewu iz obru{avawa, omogu}i bezbedno napu{tawe aviona. Tada je ustanovqeno da
qudski organizam mo`e da izdr`i optere}ewe od +20 G u trajawu od 0,1 sekunde.
Mada je patent registrovan na ~etiri
stru~waka iz firme Junkers, daqi razvoj
sedi{ta poveren je kompaniji poznatog proizvo|a~a aviona Ernsta Hajnkela.
Usvojeni model sedi{ta sastojao se od
avionskog sedi{ta sa po dva to~ki}a, sa
svake strane, postavqena u paralelnim
`lebovima na {inama dugim 105 centimetara. Aktivirawem patrone od 30 g eksploziva lansirano je sedi{te brzinom od oko
12 m u sekundi, a optere}ewe pilota je pri
tom iznosilo +12 G.
Do 1942. godine svi nema~ki eksperimentalni avioni bili su opremqeni tim tipom sedi{ta. Ve} 13. januara 1942. zabele`eno je prvo iskakawe u letu, kada je pilot Helmut [enk morao da napusti mlazni
avion hajnkel He-280 zato {to su se zamrznule povr{ine za upravqawe.
Prvi serijski avion sa ovim sedi{tem
bio je no}ni lovac He-219, a instalirano
je jo{ u meser{mit Me-262, dornije Do335, arado-234 i raketni lovac Me-163,
ali su u potowem slu~aju za izbacivawe kori{}ene sna`ne opruge.
Do kraja rata zabele`eno je vi{e od
60 iskakawa pilota Luftvafe. Sa kapitulacijom Nema~ke, sva saznawa o razvojnoj
tehnologiji sedi{ta dospela su u ruke zemaqa pobednica.
[vedska je prve probe izvela 1941. godine, ali je u po~etku za izbacivawe sedi{ta kori{}en komprimovani vazduh. Tokom

sedi{ta za katapultirawe
pru`aju pilotima gotovo
potpunu sigurnost pri
izbacivawu bez obzira na
visinu leta
i brzinu aviona

Iskakawe iz F-16 na minimalnoj visini

15. januar 2008.

NAJVE]A VISINA
Najve}a visina na kojoj je do sada
izvedeno katapultirawe iznosi 57.000
stopa (19.000 metara), a odigralo se
1958. godine, iz britanskog aviona tipa Canberra. Nepotvr|eni podaci govore da je pilot ameri~kog strate{kog izvi|a~kog aviona SR-71 isko~io sa visine od 80.000 stopa (oko 26.000 m).
1943, firma Bofors razvila je sedi{te
sa eksplozivnom patronom sli~no nema~kom,
tzv. tip 1. Prvo probno iskakawe izvedeno
je 27. februara 1944. iz bombardera SAAB
17, a prvi avion serijske proizvodwe opremqen tim sedi{tem bio je lovac SAAB J-21.
[vedski pilot morao je da se katapultira
iz aviona prvi put 29. jula 1946. godine.
Lova~ki avion na mlazni pogon SAAB J29, poznat kao lete}e bure, opremqen je usavr{enim modelom sedi{ta tip 2, gde su
{vedski konstruktori iskazali svoju dalekovidost. Naime, da bi se umawila frontalna
povr{ina tela pilota izlo`ena udaru vazdu{ne struje nakon izbacivawa iz aviona,
a pove}ala tolerancija na G optere}ewe,
sedi{te je nagnuto 30 stepeni unazad.
Taj koncept ponovo je primewen tek posle 30 godina na lovcu F-16, sa sedi{tem
ACES II. Povla~ewem unapred ru~ice iznad
glave pilota, a koja je ujedno primarni okida~, pilot na lice navla~i zavesu radi za{tite od dinami~kog udara vazduha. Pored
MiG-21 SK-1

Trenutak izbacivawa iz
gloster - meteora

primarnog, primewen je i sekundarni okida~. On je sme{ten izme|u kolena pilota i

wegova namena je bila da omogu}i aktivirawe sedi{ta ~ak i u slu~aju kada mu nepovoqno G optere}ewe ne dozvoqava da podigne
ruke iznad glave kako bi aktivirao primarni okida~. Taj okida~ se danas primewuje gotovo kod svih tipova sedi{ta kao glavni.
U Velikoj Britaniji, firma Martin
Bejker napustila je dotada{wu proizvodwu
aviona i preorijentisala se na razvoj sedi{ta za iskakawe. Prvo probno izbacivawe
izvedeno je 24. jula 1946. iz mlaznog lovca
gloster meteor, dok je prvo katapultirawe u
slu~aju hitnosti morao da izvede pilot Xo
Lankaster iz prototipa lete}eg krila Armstrong Whitworth AV 52.
Prva generacija sedi{ta, tzv. Mk 1, izbacivalo je pilota brzinom od 20 metara u
sekundi, nakon ~ega je on morao da se odve`e od sedi{ta i otvori svoj padobran, dok
se sedi{te spu{talo automatskim padobranom za stabilizaciju.
Primarni problem ogledao se u tome
{to je pilot morao samostalno da se odvoji

PAKET ZA PRE@IVQAVAWE

od sedi{ta, a to nije mogao izvesti ako je

onesve{}en, povre|en ili rawen. Osim toga, nije postojao na~in za pravilnu procenu odgovaraju}e visine za otvarawe padobrana. To je re{eno sedi{tem Mk 2, gde se
automatskim mehanizmom, pet sekundi nakon izbacivawa iz aviona, odvaja padobran za stabilizaciju, koji, pri tome, izvla~i glavni padobran.
Slede}e generacije donose nova poboq{awa. Sedi{te Mk 7 proizvedeno je u
najve}em broju primeraka jer je izabrano
za dvosed lovac McDonnell Douglas F-4 Phantom II (kojih je izra|eno oko 5.000, {to zna~i 10.000 sedi{ta). A Mk 10 je instaliran
i u jugoslovenskim avionima J-22 orao i G4 supergaleb. Najnovija generacija, Mk 16,
kod koje se sedi{te sastoji od oko 1.300 delova, izabrana je za lovce Dassault Rafale i
Eurofighter Typhoon.
Tokom 55 godina proizvodwe, firma
Martin Bejker izradila je 70.000 sedi{ta kojima su opremqeni avioni u 92 vazduhoplovstva, a do maja 2006. godine zabele`ena su 7.152 uspe{na iskakawa iz
aviona.

AMERI^KA ISKUSTVA
Savremena izbaciva sedi{ta ne
poma`u samo pilotu da pomo}u wih bezbedno napusti letelicu ve} i da potpomognu wegovo pre`ivqavawe i nakon
doskoka. Naime, ve}ina sedi{ta u sebi
sadr`i tzv. pakete za pre`ivqavawe
koji kombinuju gumeni ~amac, hranu,
uputstva za pre`ivqavawe, udice, {ibice, no` i niz drugih detaqa (kao {to
je i GPS). Sve to je neophodno dok ne
stigne pomo}. Sastav tih paketa u velikoj meri zavisi i od izbora naru~ioca,
odnosno regiona gde se o~ekuje da bi se
pilot mogao prizemqiti, jer su gumeni
~amac i udica svakako od koristi na
Pacifiku, ali ne i u Sahari.

I SAD su se uveliko zainteresovale

za sedi{ta za katapultirawe, i ve} 17. avgusta 1946. izvedeno je prvo probno izbacivawe. Tradicionalno rivalstvo vazduhoplovstva i mornari~ke avijacije uslovilo
je razli~ite pristupe. Vazduhoplovstvo je
favorizovalo nema~ka iskustva, gde je okida~ sme{ten u naslone za ruke na sedi{tu,
dok je mornarica sledila britanski stav
po kome je okida~ sme{ten iznad glave, jer
se podizawem ruku radi aktivirawa sedi{ta, ki~ma dovodi u najpovoqniji polo`aj
za iskakawe. Zato se sedi{ta u avionima
F-86 Sabre i F-84 Thunderjet, kojima je opremqeno vazduhoplovstvo, aktiviraju na jedan, a u mornari~kim lovcima F9F i F11F

39

na drugi na~in. Ali su Amerikanci umesto

eksplozivnog puwewa, za izbacivawe pilota po~eli da koristile rakete.
Tokom Korejskog rata, piloti vazduhoplovstva izveli su oko 2.000 iskakawa, od
kojih je 60 odsto bilo bez {tetnih posledica. Prvo katapultirawe pri nadzvu~noj brzini od 1,05 Maha zabele`eno je 1955. godine, kada je pilot isko~io iz F-100 Super
Sabre, koji je pre{ao u nekontrolisano ponirawe. Za vreme Vijetnamskog rata
(19631975) vi{e od 25 odsto iskakawa iz
mornari~kog izvi|a~kog aviona RA-5 Vigilante odigralo se pri nadzvu~nim brzinama.

IZBACIVAWE NANI@E
Na osnovu iskustava iz Korejskog rata, kompanija Lokid razvila je poznatog
lovca F-104 Starfighter. S obzirom na to {to
je F-104 imao visoke repne povr{ine u obliku slova T, a i na ~iwenicu da su se borbe u vazduhu odvijale na sve ve}im visinama, odlu~eno je da se u novi lovac instalira sedi{te Stenli C-1, koje se izbacivalo
nani`e. O~igledno je u potpunosti zanemaren problem negativnog optere}ewa i iskakawa na malim visinama, {to je bilo u
skladu sa uvre`enim stavom da iskakawe
na visinama ispod 500 stopa (oko 160 m)
daje vrlo male {anse za pre`ivqavawe.
Sasvim je razumqivo da su piloti sa velikim nepoverewem gledali na takav koncept.
Da bi ih donekle razuverili i umirili, in`eweri Lokida savetovali su da se
pri iskakawu na malim visinama avion prvo dovede u polo`aj na no` (90 stepeni)
ili na le|a, kako bi sedi{te i pilot bili izba~eni u stranu ili navi{e. Me|utim,
u slu~aju ga{ewa motora ili kvara na hidraulici, taj manevar se nije mogao izvesti. Desilo se ono {to se pre ili kasnije
moralo desiti pogibija poznatog i popularnog probnog pilota Ivana Kin~eloua.
On je, neposredno nakon uzletawa sa piste
u vazduhoplovnoj bazi Edvards, 26. jula
1958, morao da isko~i iz svog F-104. U potpunosti je ispo{tovao proceduru, postavio
avion na no` i isko~io u horizontali,
ali ga je strujawe vetra odnelo pravo u vatrenu loptu sru{enog F-104 na tlu.

40

Odmah nakon te tragedije, prizemqeni su svi F-104 i u wih su ugra|ena sedi{ta

koja su se izbacivala navi{e, ali dvadesetak pilota USAF nije pre`ivelo katapultirawe na malim visinama iz navedenog razloga. Avion F-104 bio je veliki izvozni uspeh Lokida, jer su ga kupile mnoge zemqe
Natoa, zatim Japan, Pakistan i Jordan, ali
su sva evropska vazduhoplovstva zamenila
ameri~ko sedi{te u wemu i instalirala
Martin Bejker Mk DQ-7. Me|utim, nekoliko zapadnonema~kih pilota poginulo je pri
iskakawu, a istraga je ustanovila da su kolena pilota udarala o ivicu vetrobrana
pri izbacivawu iz aviona jer je pilot bio
previ{e pomeren unapred, kako bi bilo
mesta za padobran.
Modifikovanim sedi{tem MB GQ-7F
taj problem je re{en, mada je F-104 bio i
ostao zahtevan avion zbog velike brzine pri
sletawu, male povr{ine krila, te insistirawa pojedinih zemaqa da se koristi i kao
lovac bombarder, mada je projektovan za zadatke presretawa. Uz to su piloti pro{li
kroz trena`ni program na ameri~kom zapadu gde su potpuno druga~iji meteorolo{ki
uslovi na nebu od onih
u zapadnoj Evropi.
U SAD je tokom
{ezdesetih postojalo osam proizvo|a~a sedi{ta za
katapultirawe:
Nort Ameriken,
Daglas, Ripablik,
Lokid, Gramen, Veber, Stenli i Stensel. Pilot koji
vr{i preobuku
morao je da zna
sve ne samo o
novom tipu

Sedi{te Martin Bejker Mk 16 za

eurofajter tajfun

BRZA REAKCIJA
Za bezbedno iskakawe na malim visinama, najva`niji ~inilac je brzina reakcije pilota, koji prethodno mora da
donese odluku o napu{tawu aviona. Stoga se razmatra opremawe aviona automatskim sistemom za izbacivawe, koji bi
se aktivirao ako nagib ili napadni ugao
aviona pre|u zacrtane parametre. Taj
sistem je primewen kod sovjetskih aviona sa vertikalnim uzletawem Jak-36 i
Jak-38, gde je nadma{io sva o~ekivawa,
jer je spaseno 100 odsto pilota koji su
se katapultirali zbog gubitka kontrole
pri uzletawu ili sletawu.
aviona, ve} i o sedi{tu u wemu. Nijedno od
wih nije pru`alo mogu}nost pre`ivqavawa u nultim uslovima, odnosno pri nultoj
brzini i visini, a samo nekoliko ih je omogu}ivalo pre`ivqavawe pri iskakawu sa
visine mawe od 500 stopa. Stoga je polovinom sedamdesetih godina odlu~eno da se
izradi sedi{te koje }e biti standardno za
sve avione vazduhoplovstva SAD. Tako je
nastalo ACES II, (Advanced Concept Ejection
Seat), koje je prvi put instalirano 1978. godine u avion tipa A-10 Thunderbolt II. Ovim
je ostvareno skra}ewe vremena, iskakawe
u nultim uslovima, olak{ana nabavka rezervnih delova, pojednostavqeno odr`avawe i obuka mehani~ara i pilota.
To sedi{te pripada tzv. tre}oj generaciji, koja omogu}uje katapultirawe do brzine od 900 ~vorova (oko 1.600 km na sat), pri
~emu optere}ewe pilota iznosi +12 G. Sedi{te ima tri radna re`ima prvi za nultu
brzinu i visinu, gde se padobran otvara za
mawe od dve sekunde, drugi za sredwu brzinu/visinu, gde se padobran otvara za mawe
od {est sekundi, i tre}i, za velike brzine i
visine, gde se pilot i sedi{te ne odvajaju
dok se ne steknu uslovi za prvi ili drugi re`im. Mornari~ko vazduhoplovstvo sledilo
je taj koncept, te je tako maja 1985. usvojeno
sedi{te NACES (Navy Aircrew Common Ejection Seat). Ovo je prvo sedi{te u kome proces
izbacivawa kontroli{u mikroprocesori.
15. januar 2008.

Katapultirawe pilota iz
zapaqenog aviona
F-8 kruzejder
Prema dosada{woj statistici bilo je 94,4
odsto uspe{nih iskakawa.

DOPRINOS SOVJETA
Sovjetski Savez je tako|e iskoristio
nema~ka iskustva, po kojima je 40 odsto katapultirawa, tokom ratnih godina, imalo
fatalni ishod. Prvo se katapultirao iz
modifikovanog bombardera petqakov Pe2 G. A. Kondra{ov 24. juna 1947. godine.
Prvo sedi{te, ~iji je proizvo|a~ bio
OKB Mikojana, primeweno je u lovcima
MiG-15 i MiG-17 i omogu}avalo je katapultirawe do brzine od 700 km na
sat, iznad visine od 250 metara. Kasnije serije pro{irile su
parametre izbacivawa na brzinu do 900 km na sat.
Godine 1962. godine,
OKB Mikojana kreirao
je novi sistem za{tite pilota, u kojem je deo vetrobrana povezan sa sedi{tem, kako bi {titio
od udarca vetra pri
izbacivawu. Instaliran na prvim modelima lovca presreta~a
MiG-21 (F-13, P i PF), do-

SRE]A U NESRE]I
Najvi{e sre}e pri iskakawu iz
aviona imao je izraelski pilot koji je
leteo na juri{niku A-4 Skyhawk, brzinom od 350 ~vorova (ne{to vi{e od
600 km na sat), na maloj visini. Jedino
~ega se pilot se}a jeste da je u jednom
momentu leteo u pravoj liniji, a potom
se, sa stra{nom glavoboqom, na{ao na
zemqi. Analiza doga|aja utvrdila je kako je ptica udarila u vetrobran aviona
i probila ga, a potom udarila pilota u
{lem, onesvestiv{i ga u isti mah. Zatim su se ostaci tela ptice odbili navi{e i udarili u ru~ice za katapultirawe, ~ime je sedi{te aktivirano, a
pilot izba~en iz aviona.

zvoqavao je katapultirawe do brzine od

1.100 km na sat, iznad visine od 110 metara. Sli~no SAD, avioni Mikojana i Suhoja
imali su razli~ite tipove sedi{ta. Radi
standardizacije, a i problema iskakawa u
nultim uslovima, OKB Zvezda stvorila je
sedi{te K-36, mase od 205 kg, koje omogu}ava izbacivawe do maksimalne visine od
25.000 metara i brzine od 2,5 Maha (s tim
da je potowe provereno u praksi).

RIZICI ISKAKAWA

Naj~e{}e povrede koje se zadobiju pri

katapultirawu su kompresivni prelomi
ki~menog stuba i prelomi ekstremiteta (nogu i ruku). Prerano otvarawe glavnog padobrana dovodi do izme{tawa vratnih pr{qenova ki~menog stuba, pa ~ak i preloma.
Ki~mena mo`dina pri tom retko biva povre|ena. Dodatni rizik na velikim visinama su niske temperature i mogu}e promrzline, a nedostatak kiseonika (hipoksija)
mo`e dovesti do
Superiornije
fatalnog ishoda
od ameri~kog
ako se pri iskakawu otkine maska
za kiseonik. Kod
doskoka su ~este povrede sko~nog zgloba,
Karakteristike tog koje se javqaju u pet odsto slu~ajeva, po amesedi{ta (K-36) demon- ri~kim izvorima.
strirane su 1989. goKi~meni stub mo`e da podnese velika
dine na malim visina- optere}ewa ako sila deluje du` wegove verma tokom aeromitinga tikalne osovine, ali je dovoqno da ugao dejna aerodromu L Bur`e stva bude samo 1215 stepeni u odnosu na
kod Pariza, kada je pilot vertikalu, pa da nastanu te`e povrede. Amemorao da isko~i iz MiG- ri~ki izvori, tako|e, navode da se u 3050
29 u vertikalnom obru{a- odsto slu~ajeva jasno verifikuju rendgenski
vawu na visini mawoj od 60 m, snimci povrede ki~menog stuba, i savetuju
a zatim i 1993. u Ferfordu (V. Brita- da se svim pilotima nakon iskakawa uradi
nija), gde su se dva MiG-29 sudarila u naj- rentgen ki~menog stuba, a po potrebi i komni`oj ta~ki petqe izvedene na maloj visi- pjuterizovana tomografija (skener).
ni. Sva tri pilota prizemqila su se nepoRazvoj sedi{ta za katapultirawe u buvre|ena.
du}nosti (kojima }e biti opremqeni avioni
To sedi{te su tokom 1993. godine is- narednih generacija, kao {to je F-35 Joint Stripitali i stru~waci ameri~kog vazduhoplov- ke Fighter, a {to je ciq programa CREST
stva i mornari~ke avijacije, kako na ruskom CRew EScape Technology, na kom rade kompapoligonu, tako i u vazduhoplovnoj bazi Ho- nija Boing i vazduhoplovstvo SAD) kreta}e
loman u SAD. Rezultati su pokazali da je se u pravcu pre`ivqavawe pilota nakon izsedi{te K-36D superiornije u odnosu na bacivawa, po~ev od nultih uslova, preko
ona ameri~ke proizvodwe.
iskakawa iz aviona koji izvodi figuru vaqOKB Zvezda tako|e proizvodi prvo ka na visini od 30 m, do katapultirawa na
sedi{te za iskakawe iz helikoptera K- 70.000 stopa (oko 23.000 m), pri brzini od
37. Wime su opremqeni Ka-50 ~ernaja aku- tri Maha. Sistem za izbacivawe sadr`a}e
la i Ka-52 aligatr. Pri aktivirawu sedi- {est do osam komora sa otvorima potisnika
{ta, eksplozivno puwewe u korenu rotora mlaznika koji se pokre}u u svim pravcima, a
odbacuje krake rotora, potom se odbacuje pod kontrolom su mikroprocesorske komandstakleni poklopac kabine, a raketa sme- ne jedinice, programirane da omogu}e bez{tena u kabini ispaquje navi{e. Raketa je bedno prizemqewe pilota bez obzira na popovezana sa sedi{tem i izvla~i ga iz kabi- lo`aj aviona u trenutku katapultirawa.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
ne, a zatim se aktivira padobran.

41

J U R I [ N I K

L O C K H E E D

F - 1 1 7 A

N I G H T H A W K

ODLAZAK
GOSPODARA
NO]NOG NEBA
Juri{nik no}ni jastreb
F-117A (Nighthawk) smatran je
jednim od simbola ameri~ke
ne samo vazdu{ne ve} uop{te
vojne globalne mo}i
i tehnolo{kog nivoa,
ali se wegova upotreba u
ameri~kom vazduhoplovstvu
bli`i kraju

42

euobi~ajen izgled, tajnovitost i status

medijske zvezde tokom Prvog zalivskog
rata doprinele su da juri{nik F-117A
no}ni jastreb postane jedan od najpoznatijih borbenih aviona kraja
dvadesetog veka. To je dvomotorni niskokrilac sa pritajenim (stealth) svojstvima namewen za izvr{avawe, pre svega, specijalnih
zadataka, kao {to su vatrena dejstva po va`nim kopnenim ciqevima, poput dobro brawenih komandnih mesta, centara veze, radarskih i raketnih polo`aja protivvazduhoplovne odbrane, saobra}ajnih ~vori{ta
i sli~no.

TAJNI PROJEKAT
Koreni F-117 poti~u iz 1974. godine,
kada je Agencija za napredne istra`iva~ke
odbrambene projekte (Defense Advanced Research Projects Agency DARPA) zapo~ela rad
na studiji o istra`ivawu mogu}nosti da radar {to te`e otkrije borbene avione. U to
vreme kompanija Lokid (Lockheed) nije pozvana da u~estvuje u istra`ivawima, a za

postojawe tog programa nije imalo informacija ni Ratno vazduhoplovstvo SAD (United States Air Force USAF), iako je ono kasnije preuzelo poslove DARPA.
Tek u avgustu 1975. pozvane su kompanije Lokid i Nortrop (Northrop) da u~estvuju
u programu razvoja i ispitivawa letelice
pod kodnim nazivom XST, kao akronim od Experimental Survivable Testbed. Godinu dana kasnije, mediji su saznali za postojawe tog
programa, ali su ga pogre{no protuma~ili
kao Experimental Stealth Testbed. U me|uvremenu, obe kompanije su izradile demonstratore od kojih je za daqi program pod
nazivom Have Blue izabran Lokidov avion, zahvaquju}i, pre svega, kompjuterskom
programu za predvi|awe radarskog odraza
pod oznakom Echo 1.
Rezultat istra`ivawa Lokidovog
matemati~ara Bila [redera (Bill Schroeder)
bio je avion neobi~nog koncepta i dizajna,
koji dovodi do toga da se radarski zraci
odbijaju daqe od radarskog prijemnika, izra|enog od materijala koji apsorbuju radarske signale.
15. januar 2008.

Prvi od dva prototipa NV 1001 poleteo je 1. decembra 1977. sa Lokidovim

opitnim pilotom Bilom Parkom (Bill Park)
za komandama. Me|utim, u ve}ini izve{taja je kao datum prvog leta naveden januar
ili februar 1978. godine. ^itav XST program ko{tao je 43 miliona ameri~kih dolara, od toga je 10,4 miliona finansirala
sama kompanija Lokid.

U[TEDE
Avion F-117 je visokopodzvu~ni dvomotorni niskokrilac. Du`ina aviona iznosi
20,08 metra, visina 3,78 metara, a raspon
krila je 13,2 m. Povr{ina krila iznosi
105,9 kvadratnih metara. Pogonsku grupu
~ine dva motora General Electric F404-GEF1D2, bez mogu}nosti dopunskog sagorevawa, svaki potiska 48 kN. Najve}a brzina
no}nog jastreba je 1.040 kilometara na ~as,
a normalni operativni Maksov broj 0,9.
Nosivost ubojnih sredstava u unutra{wosti
je 2.268 kilograma, a borbeni radijus sa
tom masom ubojnih sredstava, bez dopuwavawa gorivom u vazduhu, iznosi 1.112 kilometara. Takozvani G limits je +6. Zbog svog
neobi~nog dizajna, avion je aerodinami~ki
nestabilan, pa su potrebni mo}ni kompjuteri koji mu omogu}avaju da leti.
Unutra{wost kabine no}nog jastreba
je mawe-vi{e standardna, kao i za svaki
drugi borbeni avion, a mnoge od komponenata su pozajmqene sa drugih letelica, pre
svega sa aviona F/A-18 Hornet, ali i P-2
Neptune, F-104 Starfighter, T-33, P-3C Orion Razlog je bila u{teda, ali i ~uvawe
tajnosti programa. Avion je opremqen sedi{tem McDonnell Douglas ACES 2 koje se
mo`e katapultirati. Pored prikaziva~a u

VATRENO KR[TEWE
U oktobru 1989. dotada{wa
4450. takti~ka grupa preklasifikovana je u 37. takti~ki lova~ki ving. A
u no}i 19. na 20. decembar dva F-117
uzletela su sa zadatkom podr{ke specijalnim snagama koje su krenule na
Panamu. Me|utim, opozvani su pred
sam ulazak u panamski vazdu{ni prostor. Pored toga, dva no}na jastreba
bila su rezerva, a jo{ dva su imala
zadatak bombardovawa radi zbuwivawa panamskih odbrambenih snaga.
Wihova meta bilo je veliko poqe pored kasarne panamskih odbrambenih
snaga, a ne sama kasarna?!
Avioni su izbacili dve aviobombe GBU-27A/B. Vo|a para bio je
major Greg Frist, pilot koji }e prvi
baciti i bombe na Bagdad. Kriti~ari, pre svega u Kongresu, ocenili su
da se isti efekat mogao posti}i i
malim poslovnim avionom.

visini glave koji daje osnovne podatke o

letu (head-up display HUD) na glavnom panelu se nalaze veliki CRT i IRADS video
ekran, te dva vi{enamenska prikaziva~a,
i niz drugih instrumenata. Kontrole leta
su fly-by-wire.

AVIONIKA
Originalnu avioniku F-117 ~inio je
real-time procesor, sastavqen od tri kompjutera Delco M326F, pozajmqena sa F-16, po-

vezana dvostrukom magistralom MIL-STD1553. Procesor je povezan sa prikaziva~ima, kontrolama, automatskim pilotom,
senzorima, SPN-GEANS INS navigacijskim
sistemom i drugim komponentama. Radi izuzetne va`nosti koja joj je pridavana, avionika na F-117 je sredinom osamdesetih modernizovana i unapre|ivana. Po~etkom
1984. zapo~eta je modernizacija pod imenom WSCS (Weapon System Computer Sub-system), tokom koje su ugra|eni novi kompjuteri AP-102 sa dvostrukom magistralom poNaoru`awe
tog juri{nika
~ine laserski
navo|ene
avio-bombe

dataka MIL-STD-1750A. Taj kompjuterski paket razvio je IBM iz kompjuterskog sistema

za spejs-{atl.

NAORU@AWE
Naoru`awe juri{nika F-117 ~ini precizno oru`je, tj. laserski navo|ene avionske bombe. Tokom razvoja i kasnijeg opitovawa F-117 koristio je ubojna sredstva za
obuku BDU-33 i BDU-50, ali i klasi~ne
avio-bombe Mk 82. Na ve}ini misija, F-117
je nosio jednu ili dve bombe iz serije GBU10. Ta bomba predstavqa klasi~nu aviobombu Mk 84 od 907 kilograma, ili bombu
za duboku penetraciju BLU-102B (I-2000), koju je posebno za F-117 razvio Lokid, obe
opremqene kompletom za navo|ewe Paveway
II.
Bomba GBU-24 iz familije Paveway III
posebno razvijena je za no}nog jastreba.
Naime, ona je zasnovana na GBU-24, ali sa

napred postavqenim kanarima i zadwim

stabilizatorima koji su bazirani na Paveway II. U varijanti sa bojnom glavom Mk 84
nosi oznaku GBU-27/B, a u varijanti BLU109B oznaku GBU-27A/B. Tako|e, avio-bomba je namewena za izbacivawe sa sredwih
visina i ima odre|eni nivo stanf-off svojstava.
Jedan od izve{taja sa~iwenih tokom
operacije Pustiwska oluja navodi da su u
jednoj misiji u blizini kuvajtske granice
no}ni jastrebovi koristili GBU-12 (aviobombe Mk 82 opremqene kompletom Paveway II). Pred Pustiwsku oluju za F-117 razvijana je i Boosted Penetrator Bomb. Iako je
nazivan Stealth Fighter (pritajeni lovac) F117, u stvari, nema nikakvih mogu}nosti za
dejstva vazduh-vazduh. Naime, ta letelica
nije opremqena topom, kao ni projektilima
vazduh-vazduh, mada je teoretski bila mogu}a integracija raketa vazduh-vazduh poput

AIM-9 Sidewinder, i raketa vazduh-zemqa

AGM-65 Maverick, ali uz modifikacije i na
samom avionu i na projektilima. Tako|e, taj
avion nikada nije bio planiran ni za SIOP
plan, poput ostalih takti~kih borbenih aviona, pa nije bio namewen ni za no{ewe nuklearnog oru`ja.

PUSTIWSKA OLUJA
Gotovo odmah nakon {to su ira~ke
snage izvr{ile invaziju na Kuvajt, no}ni
jastrebovi 37. takti~kog lova~kog vinga
upu}eni su u vazduhoplovnu bazu Kraq Kalid u jugozapadnom delu Saudijske Arabije,
1.610 kilometara od Bagdada. Tokom Pustiwske oluje avioni tog tipa izvr{ili su
1.271 borbeno avio-poletawe i upotrebili vi{e od 1.814 tona ubojnih sredstava.
U operaciji su u~estvovala 42 no}na jastreba i oko 60 pilota koji su naleteli vi{e od 6.900 ~asova.

TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI
Pogonska grupa: dva motora General Electric F404-GE-F1D2
bez mogu}nosti dopunskog sagorevawa, svaki potiska 48 kN
Razmah krila: 13,2 m
Du`ina: 20,08 m
Visina: 3,78 m
Povr{ina krila: 105,9 kvadratnih metara
Masa prazne letelice: 13.608 kg
Maksimalna masa pri poletawu: 23.814 kg
Masa unutra{weg naoru`awa: 2.268 kg
Maksimalna brzina: 1.040 km/~
Normalni operativni Mahov broj: 0,9
Brzina pri poletawu sa normalnim
borbenim teretom: 306 km/~
Brzina pri sletawu: 227 km/~
Borbeni radijus sa teretom od 2.268 kilograma
bez dopuwavawa gorivom: 1.112 km
G ograni~ewe: +6

44

15. januar 2008.

Pritajeni lovac nema nikakvih

mogu}nosti za dejstva vazduh-vazduh

NESRE]NI PRVENCI
Tokom trideset {estog opitnog leta 4. maja 1978. avion HST-1 HB 1001
izgubqen je prilikom sletawa, a drugi
prototip HB 1002 poleteo je 20. jula
iste godine. Ta letelica je, tako|e, izgubqena u junu 1979. godine i poput
prethodnika, verovatno, bila zakopana duboko u udaqenom kraju pustiwe u
Nevadi.
Prvi avion YF-117A dobio je registarski broj 79-10780, ili jednostavnije 780. Zla kob pratila je i prvi
serijski F-117, a wegovo mesto zauzeo
je avion sa serijskim brojem 8010785. Prva operativna jedinica koja
je naoru`ana no}nim jastrebovima bila je 4450. takti~ka grupa, koja je u maju 1982. preme{tena iz vazduhoplovne
baze Grum Lejk (Groom Lake) na opitni
poligon Tonopa (Tonopah), 225 kilometara severozapadno od Las Vegasa.
Me|u uspe{ne zadatke svrstavaju se
uni{tewe adnana-2, ira~kog avaksa i tri
bombardera tupoqev Tu-16, koji su prema
ameri~kim podacima bili opremqeni za
upotrebu biolo{kog oru`ja. Tu je i uni{tavawe raketnih sistema PVO tipa houk
(Hawk), koje su Ira~ani zaplenili prilikom agresije na Kuvajt.

Prema zvani~nim podacima USAF, no}ni jastrebovi su tokom Prvog zalivskog rata imali procenat operativnosti od 85,8 odsto, {to je
~etiri procenta vi{e nego u mirnodopsko vreme. Pojedini ruski
izvori naveli su da je jedan F-117
oboren vatrom iz PA topa ruske
(sovjetske) proizvodwe.

AGRESIJA NA SRJ
U okviru vazdu{nih udara na biv{u
Saveznu Republiku Jugoslaviju pod kodnim
nazivom Osloba|aju}a sila (Delibrate Force) u~estvovala su 24 no}na jastreba iz sastava 49. lova~kog vinga iz baze Holoman u
Novom Meksiku, jedinice koja je preuzela
operativnu upotrebu F-117 od biv{eg 37.
lova~kog vinga. Kao mera predostro`nosti
od jugoslovenskih raketnih sistema PVO sa
opti~kim sistemom navo|ewa, pilotima je
zabraweno spu{tawe na visine ni`e od
6.300 metara. Me|utim, 27. marta 1999.
jugoslovenska PVO je, pomo}u raketnog sistema PVO sredweg dometa, tipa neva-M
(Nato kod SA-3 Goa) oborila F-117A, registracijski broj 82-806, sa oznakom baze
HO, tj. Holoman.
Tom prilikom su na stosedamnaestku
lansirane dve rakete, od kojih ga je druga

Jugoslovenska PVO je 27. marta 1999. pomo}u raketnog

sistema neva-M, oborila nevidqivog

pogodila dok je poku{avao da izvede

protivraketni manevar i da se najve}om brzinom pewawa popne sa pet na
sedam hiqada metara. Tako|e, jo{ dva
F-117 rashodovana su nakon vazdu{nih udara na SRJ.

SIVI ZMAJ
Tokom decembra 2003, u
okviru 1. deta{mana 53. opitnog vinga zapo~et je program ispitivawa nove {eme bojewa za F117. Ciq tog programa, pod imenom Sivi
zmaj, bio je utvr|ivawe prednosti i ograni~ewa u upotrebi sive {eme bojewa od dve
nijanse, za koju se koristi ista farba kao
i za F-22 i koja ima sli~na svojstva kao i
dosada{wa crna farba za F-117.
Prvi avion koji je dobio novo bojewe bio je 85-0835/OT iz sastava 53. grupe, nakon ~ega je i F-117A 410. opitnog
skvadrona 412, opitnog vinga iz vazduhoplovne baze Edvards, dobio novi izgled.
Ciq tog projekta bio je da se smawi uo~qivost tokom dana, u skladu sa vizijom na~elnika General{taba USAF generala Xona Xampera (John Jumper) prisustvo
steltova na boji{tu 24 ~asa dnevno. Program je prekinut s obzirom na to da no}ni
jastrebovi napu{taju flotu ameri~kog vazduhoplovstva.
I pored lo{eg iskustva u Jugoslaviji, F-117A no}ni jastreb je ostao letelica
koja predstavqa jo{ jednu prekretnicu u
razvoju avijacije. U me|uvremenu je lova~ki avion F-22A Raptor u potpunosti ispunio o~ekivawa onih koji su no}nom jastrebu dali nadimak Stealth Fighter. Pored
raptora, tu je i novi F-35 Lightning II, a
razvoj aviona sa svojstvima stelta ostaje
jedan od prioriteta ameri~kog ratnog vazduhoplovstva.
No}ni jastreb odlazi u penziju i vazduhoplovnu istoriju. Ali }e se sa F-117 leteti jo{ neko vreme, do wegovog potpunog
penzionisawa. Dok se to ne desi, pilote
}e odr`avati slogan te letelice: Mi posedujemo no}.
Mladen TI[MA

45

pru`aju priliku da se bude originalan i,

naravno, da se zgrne veliki novac.
Da apetiti bogatih qudi nemaju granica kazuju podaci da danas u svetu ima 2.300
megajahti, te da je poveliki red ispred jednog kosmodroma za izlete u svemir do orbitalnih stani{ta. Ve} se proizvode i kupcima isporu~uju nove li~ne podmornice,
kao podvrsta turisti~kih, nevi|enog luksuza i svega {to ide uz rejting tih qudi. A projektuju se i ~arobne podvodne naseobine. I
to je realnost.

ATLANTIS

LUKSUZNA
PLOVILA
Od prvog poku{aja da se
napravi podmornica, pa do
na{ih dana izgra|eno je u
svetu oko 5.000 tih objekata,
uglavnom borbenih.
Oni su mewali sliku istorije
i ratova, demonstrirali
prvenstveno tehni~ku mo}
zemaqa koje su ih gradile.
Ali se danas, pored wih, sve
vi{e prave i luksuzne
podmornice koje imaju
iskqu~ivo turisti~ku namenu.

46

ilozofija rata i mira, tehnologija

materijala, mo} oru`ja i specifi~nosti podvodnog ambijenta precizno su
delile podmornice na torpedne, minske, raketne, spasila~ke, istra`iva~ke i
turisti~ke. Puno je literature o podmornicama dostupno ~itaocima, ali je relativno
malo tekstova o najmla|oj vrsti turisti~kim podmornicama.
Zahtevni, komplikovani i skupi podvodni objekti za razgledawe podmorskog
ambijenta bili su dugo tabu-tema, kako za
vode}e brodogra|evne stru~wake {irom
sveta, tako i za potencijalne investitore,
koji su, mora se priznati, uo~ili kvalitetno novu turisti~ku atrakciju zgodne su za
animirawe {irokog turisti~kog tr`i{ta,

Kako voda nije ~ovekova `ivotna sredina, sasvim je razumqiv otpor i strah od
odlaska u dubine, pod pritisak, na kiseonik, u klaustrofobiju i sve ostale aspekte
fame koja tradicionalno prati podmorni~arstvo. Ali su nauka i tehnika uspele da
re{e sve nedoumice i da do tan~ina razjasne mogu}e opasnosti pod vodom, pa su slike sa morskog dna uspele da opredele mnogobrojne turiste da zavire u wega. Nije onda nimalo ~udno {to je u 2006. dva miliona qudi {irom sveta u{lo u turisti~ke podmornice, provozalo se dubinama i vratilo
ku}ama bez ijednog incidenta.
Prvu takvu podmornicu sagradio je fizi~ar, istra`iva~ i pustolov August Pikar
(Auguste Piccard) u [vajcarskoj 1964, kada
je i bila prikazana na sajmu u Lozani. Bio
je to prvorazredni svetski doga|aj, a podmornica je imala impresivna svojstva (du`ina 28,5 m, deplasman 180 tona, dubina
rowewa 750 m), pa je za 16 meseci 32.000
znati`eqnih turista provozano Lemanskim
jezerom. Pikar, me|utim, nije mogao da odoli dobroj ponudi Amerikanaca da im proda
svoje delo, pa je podmornica brzo preba~ena u SAD. Tamo su prekopirana sva dobra
re{ewa, a podmornica je rashodovana i
vra}ena [vajcarskoj 1999, gde je i sada u
jednom muzeju.
Godine 1984. sagra|ena je turisti~ka
podmornica Atlantis 1, a potom serija
od 12 objekata kapaciteta 1228 putnika,
koje i danas donose ogromne profite svojim vlasnicima. Tih godina je po~elo zavo|ewe reda standardizacijom i sertifikacijama, pa su mnogi odustali, a neki i bankrotirali. Tako se za po~etak masovnog vozikawa turista u podmornicama vodi 1985.
godina, a danas je u svetu operativno 65 takvih plovila, prvenstveno u toplim morima
koja turisti i najvi{e pohode.
U pripremi destinacija za upotrebu
turisti~kih podmornica biraju se atraktivne lokacije ili se ve{ta~ki stvaraju zanimqive ta~ke (potapawe kakvog broda, pobadawe sidra, brodskih stepenica, propele15. januar 2008.

ra, itd.), koje nakon nekog vremena, obrasle morskim prilepcima, stvaraju sliku
prijatnu oku turiste. Na jednoj poziciji ispred Floride Amerikanci su pro{le godine na dubinu od 70 m potopili rashodovani
nosa~ aviona, koji }e za nekoliko godina
predstavqati atrakciju prve vrste za sve
podvodne putnike.
Neke podmornice ukrcavaju putnike uz
obalu sa prigodnih pristana, ali se onda
gubi dragoceno vreme da se stigne do `eqene podvodne kote. Boqi operateri imaju
usidrene platforme podaqe od obale, ~esto i iznad samih odredi{ta rowewa, do
kojih putnike prevoze brodi}ima, a sama
smena se obavqa na platformi, da se ne bi
gubilo vreme do pristana i nazad, ~ime je
omogu}eno du`e u`ivawe u podvodnim zadovoqstvima.
Kriti~ni faktori u realizaciji stavqawa tih podmornica u funkciju su brojni,
ali su najzanimqiviji slede}i: kvalitet turisti~ke lokacije (prozirnost mora, dubina, zanimqivosti podvodnog sveta), pomorska logistika (vreme, stawe mora, struje,
udaqenost od obale), profil tr`i{ta, pomorski zakoni zemqe, okolina, tip i vrsta
podmornice, slo`enost wenog odr`avawa,
qudski resursi, objekti za turiste, itd.

^udo zvano Seattle 1000

KOMFOR
Teorija brodogradwe ka`e da najve}i
otpor spoqnom pritisku pru`aju najpre kugla kao geometrijsko telo, pa onda vaqak. A
upravo su sve podmornice gra|ene na principu produ`enog vaqka. Trup se gradi po
sekcijama, ili modularno, od kvalitetnog
~elika. Na pramcu se montira sferi~ni
prozor od tzv. akrilne plastike, apsolutno
proziran, kroz koji pilot osmatra ambijent
voze}i podmornicu.
Krmena strana se zatvara demonta`nom prirubnicom, koja se tokom remonta
skida radi manipulisawa ure|ajima i
opremom. Na svodu podmornice redovno se
nalaze dva okrugla otvora standardnih
podmorni~kih dimenzija ( 800 mm), kroz
koje se posada i putnici ukrcavaju i iskrcavaju. Bo~ni prozori, pre~nika 600800
mm, imaju kqu~nu ulogu u zadovoqstvu putni-

PRE@IVELI CUNAMI
^udne su `ivotne pri~e. ^etrdeset
osam turista iz podmornice DS-48 ushi}eno je decembra 2004. u{lo u wenu
kabinu. Potom su zaronili i tokom vo`we do`iveli nekoliko nejasnih nagiwawa pod vodom na miqu od obale. A
kad su iza{li `ivi i zdravi, na{li su
se me|u desetinama hiqada mrtvih, koje
je cunami u Puketu (Tajland) ubio dok su
oni u`ivali pod vodom.

ka dok posmatraju podmorje, a rasporedom

sedi{ta po dva putnika orijentisana su na
jedan prozor.
Najve}i broj turisti~kih podmornica
sagra|en je za prevoz 4648 putnika, kao
najekonomi~nije re{ewe, a zatim za 2628.
U novije vreme je sve vi{e objekata za 46
putnika (du`ine do 8 m), koje se vi|aju na palubama megajahti ispod dizalica za spu{tawe u vodu.
Da bi komfor turista bio najvi{i mogu}i, na ve}ini turisti~kih podmornica
Atlantis, tip 4

(kratkog dometa) nema dizel-motora (buka,

gorivo, uqa, nepo`eqni mirisi, itd.), ve}
je propulzija koncipirana na ~istom elektropogonu, {to ima i dobrih i lo{ih strana. Dobre su u tome {to je sve ~isto, a pogon vrlo tih, i to godi putnicima. A lo{ija
strana su ograni~ena brzina, domet i vreme pra`wewa akumulatora, pogotovo kad
se ima na umu dnevno naprezawe od 10 do
12 vo`wi.
Pogonski elektromotor radi na naponu 120240 V istosmerne struje iz akumu-

latora. Za tip turisti~kih podmornica koje

voze 48 putnika motor ima snagu 15/18 kW.
Brzine se kre}u u rasponima 35 ~vorova
(ima i br`ih), a brzina podvodnog krstarewa je jedan ~vor (1,852 km/~). Ve}ina podmornica ima i pomo}ni pogon u vidu malih
propelera za bo~ni manevar i po dubini.
Akumulatori su klasi~ni olovni, dakle, te{ki, pa se zbog boqeg stabiliteta turisti~ke podmornice sme{taju na ni`e pozicije. Kako je prostor ispod glavne palube
zauzet tankovima bitne namene, onda se akumulatori alternativno pakuju ispod sedi{ta putnika. Dobri akumulatori moraju
imati kapacitet za 12 jednosatnih pra`wewa dnevno (12 vo`wi). Sa zavr{etkom radnog dana turisti~ka podmornica se u luci
(na pristanu) prikqu~uje na puwa~, koji tokom no}i vra}a puni kapacitet kako bi mogla sutradan da u|e u novi ciklus vo`wi.
Maseni udeo akumulatora u
deplasmanu turisti~kih podmornica iznosi oko 20 odsto, {to je
korektno, polaze}i od projektnog zahteva za velikim dnevnim naprezawem podmornice, a time i
akumulatora. Kod
projektovawa tih
podmornica
nema
borbe za prioritet kao
na borbenim (oru`je, senzori,
sme{taj posade, itd.), ve} se s lako}om ustanovqava relacija: dobri
akumulatori pouzdan trup komfor putnika, {to u su{tini i odslikava pravo
ustrojstvo tih podmornica.
Za borbene podmornice isporu~uju se
akumulatori sa garancijom od pet godina
ili 500 ciklusa (pra`wewa/puwewa), a za
turisti~ke pet godina i 1.500 ciklusa. Akumulatori se ne smeju prazniti vi{e od 80
odsto u dnevnim pra`wewima, ali moraju
do 100 odsto jednom mese~no, nakon ~ega
sledi puwewe po posebnom re`imu radi
o~uvawa performansi. Posle isteka pet
godina akumulatori se iskrcavaju i predaju
proizvo|a~u radi recikla`e. Pored osnov-

nih akumulatora za pogon, na tim podmornicama se instaliraju posebni akumulatori za komunikaciju i navigaciju.

PROCEDURA ZAROWAVAWA
Podmornica zarowava, kao {to je poznato, poni{tavawem rezervnog uzgona, tj.
plavqewem glavnih tankova rowewa (GTR)
koji prazni, de facto, dr`e svaku podmornicu u povr{inskom stawu. Zapremina GTR se
na konvencionalnim podmornicama kre}e u
granicama oko 15 odsto povr{inskog deplasmana, a na turisti~kim se ra~una pribli`no telesnoj masi putnika i ~lanova posade. Problem prisustva maweg broja putnika je re{en unutra{wim tankovima za
uravnote`ewe zarowenog objekta.
Manevar zarowavawa ili izrowavawa traje po procedurama turisti~kih podmornica desetak minuta, te za razgledawe
podmorja ostaje 4550 minuta. Pilotu stoje na raspolagawu
informacije tipa
nu`no stawe

Diskaveri 1000
GTR, dubina, brzina, otklon hidroplana, glavni i pomo}ni
pogon, te stawe akumulatora, dok kopilot
brine o redovnim informacijama procentu kiseonika, ugqen-dioksida i slobodnog vodonika, radu klimatizera, kompresora, protivpo`arnom statusu, itd.
U fazi prijema novosagra|ene podmornice proveravaju se svi ekstremni slu~ajevi poreme}aja te`ina, nagiba, itd., ka-

ko bi posada stekla iskustvo i dobila instrukcije o tome {ta raditi u kojoj situaciji. Pedeset qudi u turisti~kim podmornicama, sa prosekom od 70 kg telesne mase, iznosi 3,5 tona, a to je ponekad respektivno
i na borbenim podmornicama. Kako posade
turisti~kih podmornica sa~iwavaju biv{i
borbeni podmorni~ari, uveliko su im poznati problemi sa uravnote`ewem.
U borbenoj podmornici, gde ~lan posade ima oko 15 kubnih metara neto prostora u kojem se di{e, procenat ugqen-doiksida (SO2) posle dva sata rowewa nara{}e na 0,5 odsto, ili nakon ~etiri sata na
jedan odsto, ako se poznatim merama ne zaustavi porast. U turisti~kim podmornicama, gde po putniku ima do tri kubna metra
prostora, koncentracija SO2 }e narasti
do maksimalno dozvoqene (0,5%) za 1012
minuta, ako se blagovremeno ne ukqu~i ure|aj za eliminaciju SO2 i dozirawe kiseonika unutar prostora, koji se mora dr`ati
u granicama 1922 odsto.
Druga opasnost iza SO2 jeste vodonik
(N2 ), koji se osloba|a u procesu rada
olovnih akumulatora i koji u odre|enom procentu
sme{e s vazduhom
postaje zapaqiv
(do ~etiri odsto),
ili eksplozivan preko
te granice. Vodonik je
bio razlog havarije na{e
podmornice 811 (1963), kada
su dva ~lana posade poginula u
eksploziji. Dozvoqena koncentracija N2 se u podmornici odr`ava ure|ajem na ~ijoj platinskoj `arnoj niti sagoreva vodonik.
Vrlo su stroge i mere protivpo`arne
za{tite u vidu instrukcija namewenih putnicima, te kontrola i pregled uno{ewa potencijalno opasnih stvari u podmornicu
(izvori varni~ewa, toplote, hemikalije, i
sl.). Dva su pristupa u spre~avawu mogu}ih
po`ara: ugradwa nezapaqivih materijala
i sistem za ga{ewe po`ara (detektor,
alarm i halon 1301). Ukoliko izbije dim,

PROFIT
Od dva miliona putnika, pro{le godine je inkasirano 150
miliona dolara, {ta daje prose~nu cenu podmorni~ke karte od
75 dolara. Verovatno je jo{ toliko novca dato za propratne sadr`aje, suvenire, podmorni~ka znamewa
A na kojim operativno-ekonomskim osnovama vlasnik jedne
turisti~ke podmornice gradi profit i koliki je? Na kalkulaciji
1012 zarowavawa podmornice dnevno, sa popuweno{}u 48 kabinskih mesta od 90 odsto (tj. 43), 320 dana godi{we i po datoj ceni karata. Slo`eno, naporno, ali izvodqivo dvanaest miliona
dolara. Minus plate, potro{ni i reprodukcioni materijal, te
davawa dr`avi. Stoga im, verovatno, ostaje za jo{ jednu podmornicu u dve godine rada.

48

15. januar 2008.

postoji unutra{wi individualni zatvoreni

sistem za dvosatnu autonomiju disawa u zaga|enoj atmosferi podmornice.
S obzirom na to da se te podmornice
kre}u u toplim vodama, dobra klimatizacija je sastavni deo ukupnog u`ivawa tokom
rowewa. Ukoliko unutar podmornice naraste pritisak (a razlog mo`e biti samo propu{tawe na cevnim spojevima kiseonika
ili vazduha visokog pritiska), onda se on
obara na normalni ukqu~ivawem kompresora, kako bi se izbegli problemi prilikom otvarawa gorwih poklopaca na kabinama posle izrowavawa.

Prva kineska turisti~ka podmornica

KVALITET
Sigurnosne mere tokom rowewa obuhvataju dva aspekta: zalihe kiseonika, vode
i hrane, prvu pomo} i spasila~ki pojas
unutar podmornice i, drugo, neprekidno
pra}ewe podmornice tokom rowewa koje
realizuje oficir navigator na brodu/~amcu, stalno dr`e}i taj objekat u dometu svojih hidroakusti~kih senzora. Radi toga je na
oplati podmornice ugra|en lokator koji je
integrisan u mre`u tra`ewa potonulih
objekata. Sem toga, povr{inski oficir ima
stalno na vezi pilota podmornice i komunicira sa wim na 8,8 i 27 KHz.
Na pitawe {ta biva sa putnicima i
posadom ako zbog bilo kog razloga turisti~ka podmornica padne na dno i ne mo`e
da izroni, a do dolaska pomo}i sa povr{ine mo`e pro}i i 24 (48) sati, odgovor je da
postoje tzv. neprikosnovene zalihe kiseo-

LOGISTIKA
Da bi se od usluga turisti~kih podmornica ostvario profit u vrednosti
od vi{e miliona dolara godi{we, potrebne su silne studije, poslovni planovi, programi gradwe, investicije,
sertifikacije kvaliteta, nepogre{ivo
upravqawe, stru~ni i posve}eni kadrovi, itd. Jedna informacija ka`e da je u
kompaniji koja ima samo jednu takvu
podmornicu potreban minimum od 35
qudi uprava, ekipa pilota i kopilota, povr{inska slu`ba, ronioci, trening oficiri, ekipa za odr`avawe, i
sli~no.
Logisti~ka komponenta podrazumeva najvi{i stepen poznavawa svakog sistema i ure|aja i spremnost da se interveni{e u minutama, te da se svi radovi izvedu obno}, jer sutradan slede
novi putnici i vo`we. Kqu~ logistike je
da se u neprekidnim merama odr`i 100
odsto kapacitet akumulatora, a sve prema onom svetskom na~elu da konvencionalna podmornica vredi onoliko koliko su joj dobri akumulatori.

Pilot je u stalnoj komunikaciji

sa oficirom na povr{ini

nika, vode i hrane za jo{ 72 sata, {to se

smatra realnim vremenom da se putnici i
posada izbave iz opasnosti.
Sertifikaciju kvaliteta gradwe turisti~kih podmornica, a i svih ostalih plovila po poznatim pomorskim konvencijama i
procedurama, rade nacionalne klasifikacione ku}e, koje su me|usobno kompatibilne, a to su: American Bureau of Shipping,
Lloyds Register, Det Norske Veritas, Germanischer Lloyd, Bureau Veritas, itd.

TENDENCIJE
Kompanija ASI je nedavno porinula turisti~ku podmornicu kapaciteta 64 putnika, koja }e biti locirana na Havajima, a
sledi gradwa jo{ tri, ~ija }e odredi{ta
biti na Floridi. Jedan od ciqeva jeste i
gradwa podmornica deplasmana 600 tona,
jasno za mawe dubine rowewa i u luksuznim varijantama sa desetak salona nalik
Pulmanovom vagonu iz voza Orijent ekspres.

Za klijentelu `eqnu adrenalina gradi}e se mawe podmornice, do 16 mesta, ali

za ve}e dubine rowewa (300 m), koje }e biti kompleksnije i skupqe, {to }e se, svakako, odraziti i na visinu cena ulaznica.
Bliska perspektiva jesu (a prototipno ve} funkcioni{e) i podvodna stani{ta
do kojih }e se stizati mawim turisti~kim
podmornicama, opremqenim da prekrcaju
putnike u raj od providnih zidova, snobovskih barova, restorana na dnu mora i
ostalih ludosti, odakle bi se izlazilo posle 24 sata boravka.
Broj turisti~kih podmornica }e svakako rasti sa {irewem operacijske osnovice za wihovu upotrebu, marketin{kim
ve{tinama i boqim buxetom sve brojnije
turisti~ke klijentele. Nije realno o~ekivati preure|ewe borbenih podmornica u
turisti~ke zbog vi{e razloga, ali je pitawe dana kada }e prva mornarica povesti
plate`ne turiste pod vodu u pravim borbenim podmornicama.
Milan KOMAR

49

istorija

[ K O L S K O - B O R B E N I

M L A Z N I

A V I O N

G - 2

JO[ LETE GALEBOVI

Kada bi se pravila lista

najboqih konstrukcija
aviona u nekada{woj SFRJ,
verovatno bi prvo mesto
zaslu`io {kolski borbeni
mlazni avion galeb G-2.
Hiqade pilota RV
Jugoslavije, Libije i
Zambije stekle su pilotsko
zvawe upravo za komandama
G-2. Jedan avion jo{ uvek
leti sa oznakama ViPVO VS,
kao simbol starih dobrih
vremena, kada su stajanke
bile preplavqene
galebovima.

oreni nastanka aviona galeb vode u

drugu polovinu pedesetih, kada su u
Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo
(JRV) uvedeni mlazni avioni ameri~kog porekla. A tehnolo{ki skok morale su da prate i promene u sistemu {kolstva. U to vreme pitomci Vazduhoplovne
vojne akademije (VVA) su, posle selektivne
obuke na avionu aero-3, glavni deo naleta izvodili na doma}im dvosedima 522.
Tek u zavr{noj fazi obuke odabrani piloti za slu`bu u pukovima mlaznih aviona
leteli su na ameri~kim mlaznim dvosedima T-33A. Ali oni nisu bili pogodni za
osnovnu obuku i za obuku u ga|awu, raketirawu, bombardovawu (GRB).
Novi avioni bili su hitno potrebni
u vreme kada se i u svetu tragalo za pogodnim modelom {kolovawa za mlazne avione. U JRV tradicionalno su cenili britanska iskustva i zato su sa zanimawem pratili novi pristup radu sa mladim pilotima, zasnovan na ab inicio (od po~etka) mo-

delu obuke na mlaznom avionu. Britanci

su razvili avion xet provost, sa uporedo
sme{tenim sedi{tima, a pogowen motorom fabrike Rols-Rojs iz porodice Vajper. Italijani su sa identi~nim motorom
razvili MB 326, sa sedi{tima u tandemu.
Francuzi su na ma`isteru primenili tandem, ali sa pogonskom grupom od dva motora. A jugoslovenski stru~waci su u to vreme radili na nekoliko razli~itih projekata {kolskih dvoseda.

PROTOTIPOVI
Odlukom koja je doneta 1956. godine
bilo je predvi|eno da se izradi doma}i
{kolski borbeni avion, sa motorom potiska vi{e od 1.000 kilograma. U vojnom vrhu su 1957. godine odlu~ili da se radi povezivawa konstruktora iz Vojske i fabrika uve`u istra`iva~ke i konstruktorske
delatnosti unutar VTI (Vazduhoplovno
tehni~kog instituta) u @arkovu, do nivoa
15. januar 2008.

razrade tehni~ke dokumentacije za prototipove. Posle te koncentracije stru~waka

u @arkovu zapo~eo je rad na avionu galeb.
Izabrani su britanski turbomlazni
motori Vajper Mk 22-6, koji su u to vreme
bili izuzetno dobro re{ewe sa velikim
me|uremontnim ciklusom od 1.000 ~asova.
Sa Britancima su se gradili te`i{no komercijalni odnosi, {to je bilo neobi~no
za vreme hladnog rata. Ali politi~ka i odbrambena saradwa izme|u dve dr`ave nije bila na potrebnom nivou, ta~nije, bele`ila je silazni tok u vreme kada su zakqu~ivani ugovori o nabavkama avionskih motora i avionike. U celini, nabavke iz Britanije iznosile su 52 odsto vrednosti aviona.
Od galeba se zahtevalo da ima pune
borbene mogu}nosti i zato su u nosu aviona sme{tena dva mitraqeza kalibra 12,7
mm kolt-brauning M3, a pod krilima nosa~i za klasi~ne avionske bombe i nevo|ene
rakete 127 mm HVAR-5. Naknadno su dodati lanseri za nevo|ena raketna zrna 57
milimetara.
Zbog procene da bi avioni u slu~aju
rata mogli lako nastradati u mati~nim
bazama u prvom iznenadnom udaru, predvi|eno je da galeb koristi i travnate poletno-sletne staze. Uvodnici vazduha su
prilago|eni kako bi se izbeglo usisavawe
stranih tela. Stajni trap je projektovan
prema standardima za nosa~e aviona kako
bi izdr`ao jake udarce.

U vreme kada se pripremala izrada

prvog galeba, beogradska fabrika Ikarus, koja se do tada smatrala vode}om u
doma}oj industriji, povla~ila se iz oblasti avijacije, a poslove je preuzeo mostarski Soko. U toj fabrici serijski su izra|ivani avioni 522 i odr`avani mlazni
lovci bombarderi F-84G. Tokom pedesetih
stalno se tragalo za licencom za mlazni
borbeni avion stranog porekla, pogodan
za prenaoru`awe vida. Fabrika Soko
se pripremala za taj zadatak, ali on nikada nije ostvaren. Umesto strane konstrukcije u Sokolu su 1959. godine preuzeli
tehni~ku dokumentaciju iz VTI za prvi i
drugi prototip galeba.
Posle fabri~kih probnih letova prvi galeb-1 preba~en je na aerodrom u Batajnici i predat Vazduhoplovnom opitnom
centru. Probni pilot Qubomir Zekavica,
na avionu sa evidencijskim brojem 0537
(kasnije promewenim u 23001), 3. jula
1961. godine izveo je prvi let iz programa tog centra. Otkriven je niz nedostataka, pa su provedene modifikacije na avionu. To je odlo`ilo radove do jula 1963.
godine, kada je zavr{en drugi prototip galeb-2, ozna~en brojem 23002.
Na avionu 23001 ostvarene su maksimalne performanse u vreme dok je bio u
aerodinami~ki ~istoj konfiguraciji (bez
nosa~a naoru`awa) i bez kamufla`nog
bojewa, sa ugla~anim krilom. Pod tim
uslovima galeb je postizao brzinu od 812

KRAJI[NIK
U istoriji N-60 kuriozum je sudbina dve letelice kori{}ene u 105. brigadi Vojske Srpske Krajine (SVK) sa aerodroma Udbina. Avioni 23122 i
23123 rashodovani su 1988. godine
prvi je postao u~ilo, a drugi maketa u
krugu VVA. Godine 1993. u SVK nisu posedovali borbene avione, pa su u~inili sve da vrate u `ivot stare N-60. U
vreme prodora hrvatskih snaga u Meda~ki xep, letovi N-60, pod nazivom
Kraji{nik, bili su veliko iznena|ewe koje je SVK priredila protivniku.
Tokom Oluje, avgusta 1995, avioni N-60 nisu bili u letnom stawu, pa
su postali deo ratnog plena. Pod hrvatskim oznakama je 23123 preimenovan u
661 i ponovo se, nakratko, vratio u vazduh.
km/~. Posle prebojavawa brzina se smawila za oko 15 km/~. U ponirawu se dostizao Mahov broj 0,81. Prevla~ewe aviona
lakom moglo se preduprediti na osnovu
tresewa krila kao signala pred prelazak u blago svaqivawe na nos i krilo.
Avion se sam vadio iz kovita, ako se popusti pilotska palica. To se smatralo posebno pogodnom osobinom zbog neiskustva
pitomaca.
Naknadno se, 1971. godine, porodici
galebova pridru`io i tre}i prototip G-3

Avioni iz prve serije galebova

na stajanci 105. puka Aerodroma Zemunik

51

Probni pilot Qubomir Zekavica

leteo je na prvom prototipu G-2

23003, nastao integracijom motora Vajper 531 na zmaj galeba, nabavqenog za jastrebove.

POGODAN ZA OBUKU
Za prenaoru`avawe JRV i PVO naru~eni su avioni fabri~ke oznake galeb
G-2A, sa motorima Mk. 22-6, interne
oznake vida N-60 (N- nastavni). ^elni
avion iz serije broj 23101 je 30. jula
1965. iz fabrike predat VOC-u. Tri aviona N-60 23102, 23103 i 23104 primio je 19. januara 1966. godine 105. puk,
baziran na aerodromu Zemunik kod Zadra, a dodeqeni su prvoj jedinici RV i
PVO izabranoj za prenaoru`awe. Novi
avioni zamenili su 522 i od 1968. godine u Zemuniku se provodila obuka prema
promewenom nastavnom planu i programu
po modelu ab inicio.
U 105. puku kandidati za VVA prolazili su selektivno letewe u trajawu od
12 ~asova na avionu zlin-526. Po~ev{i
od druge godine {kolovawa, imali su 150

52

~asova naleta u osnovnoj i vi{oj leta~koj obuci na N-60. Zavr{ni deo obuke
prolazili su u namenskim centrima na
lova~kim i lova~ko-bombarderskim avionima. Osnova ideja tog modela obuke
sa~uvala se sve do kraja postojawa
SFRJ.
Iz Sokola je eskadrilama RV i
PVO, od 1965. do 1971. godine, predato
106 N-60, sa evidencijskim brojevima
dodeqenim u nizu od 23001 do 23206.
Posledwa dva aviona izvezena su u Zambiju, a dva N-60, izra|ena 1974. godine,
dobila su iste brojeve 205 i 206. Jo{
{est N-60 predato je JRV i PVO do 1976.
godine i nosili su oznake od 23207 do
23212. Glavni korisnik tih aviona bile
su 249. i 251. lova~ko-bombarderska
avijacijska eskadrila (lbae) iz 105. puka
za osnovnu obuku pitomaca, zatim, 229. i
243. lbae iz 185. puka na aerodromu Pula, u kojima se provodila obuka pitomaca u instrumentalnom i no}nom letewu.
Naknadno se formacija 105. puka pro{irila za tre}u eskadrilu u kojoj su se

nalazili N-60 i kasnije jastrebovi iz

akro-grupe. Piloti stalnog sastava {kolskih pukova uporedo su, pored rada sa pitomcima, prolazili i obuku u izvr{avawu namenskih zadataka lova~ko-bombarderske avijacije.
Za odr`avawe trena`e pilota na du`nostima u komandama koristio se N-60
u jednom odeqewu 525. trena`ne avijacijske eskadrile na aeorodromu Batajnica. U svaku od eskadrila naoru`anih jastrebovima, jednosedim derivatima galeba, uvr{teno je nekoliko komada N-60 za
trena` pilota.
Zbog velikih potreba za {kolovawem
stranih pilota, u VVA od 1978. na N-60
leti 3. me{ovita eskadrila 107. puka na
aerodromu Mostar, koja 1979. godine
prerasta u Centar za obuku pilota pripadnika stranih oru`anih snaga (COPPSOS), sa 1. i 245. lbae. U tom centru
kori{}ena je ve}ina od 18 N-60 (2325123268) iz dodatne serije izra|ene od
1979. do 1981. godine.
U skladu sa dinamikom uvo|ewa nove
tehnike u vid tokom osamdesetih godina,
smawio se broj eskadrila naoru`anih sa
N-60. Na aerodromu Pula jednu eskadrilu N-60 zamenili su lovci MiG-21 za potrebe obuke lova~ke avijacije, a u 229.
lbae 1985. godine N-60 su smenili avioni nove generacije N-62 (galeb G-4). Oni
su uvedeni 1987. godine i u 249. lbae u
Zemuniku.
Posle rasformirawa COPPSOSa, od 1988. do 1990. godine N-60 zadr`ani su u Mostaru u 334. lbae za obuku
polaznika [kole rezervnih oficira avijacije ([ROA). To su bili piloti sa dozvolom ste~enom u civilstvu, koji su prolazili leta~ku obuku u du`ini trajawa redovnog vojnog roka. Posle ga{ewa 334. lbae
N-60, iz Mostara su pre{li u Zemunik, u
333. lbae. Izvestan broj aviona se pride
nalazio u lova~ko-bombarderskim eskadrilama naoru`anim jastrebovima i u
252. lbae (biv{a 525. tae). U odnosu na
formaciju tih jedinica, popuna sa N-60
iznosila je 318 odsto. U VVA su letela 45
N-60, a u drugim jedinicama 25 aviona.
Devet N-60 nalazilo se na remontu.

RATNA ISKUSTVA
Sa tim stawem je vid JRV i PVO
u{ao u gra|anski rat 1991. godine. Posle izbijawa prvih oru`anih sukoba u Hrvatskoj, avioni stacionirani na Zemuniku bili su ugro`eni, pa se 251. lbae prebazirala na aerodrom Udbina u Lici. U
u sastav te eskadrile u{li su N-60 iz
rasformirane 333. lbae.
Na zadacima vatrene podr{ke u
Dalmaciji oborena su dva N-60 iz 333.
lbae. Na borbenom zadatku 20. septem15. januar 2008.

bra, tokom deblokade jedinica JNA u {irem rejonu [ibenika kod Ze~eva, raketom strela-2M pogo|en je N-60 23264.
Kapetan @ivan Milo{ev nije pre`iveo
iskakawe iz aviona u more. U blizini pa{kog mosta, 8. novembra, oboren je N-60
23256. Poru~nik Avelino [ali} nastradao je pod nerazja{wenim okolnostima.
Piloti 251. lbae imali su oko 360
borbenih letova. Iznad Like je raketom
strela-2M pogo|en N-60 23265. Pilot
Pavel Mar~ok uspeo je da se vrati na Udbinu sa te{ko o{te}enim avionom. U narednom incidentu, iz aviona 23148, pogo|enog u rejonu Medak, pilot se izvukao
iskakawem.
Avioni i pripadnici 251. lbae su 6.
februara 1992. prebazirani na aerodrom Golubovci i nastavili su sa obukom
pitomaca, odnosno, studenata roda avijacije, kako se govorilo u novoj dr`avi
SRJ. U skladu sa Podregionalnim sporazumom o kontroli naoru`awa iz 1996.
godine , 17 N-60 pro{lo je proceduru
prekvalifikacije iz borbenih u neborbene avione. Ukloweni su mitraqezi,
potkrilni nosa~i, ni{a i sve druge instalacije za naoru`awe. Zbog centra`e
su u nos aviona, na mesto mitraqeza, postavqene olovne plo~e. Deset N-60 postalo je deo zbirke Muzeja vazduhoplovstva na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu. Deo suvi{nih aviona je uni{ten, a
ostali su postali makete ili su prodati
privatnim korisnicima.
Nenaoru`ani avioni koristili su
se u obuci studenata sve do prole}a
1999. godine. Tada su avioni Natoa uni{tili sve N-60. Posle rata mogla su da
se poprave o{te}ewa samo na avionu
23252. Taj avion ponovo leti od 2003.
godine, posle radova provedenih u Zavodu Moma Stanojlovi}. Koristi se u
Sektoru za letna ispitivawa za redovne
zadatke i prikaze leta~ke ve{tine na aeromitinzima.

STRANI KORISNICI
Jugoslovensko-zambijska saradwa u
domenu RV po~ela je 1969. godine ugovorom o {kolovawu pilota na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji. [kolske 1970/1971.
primqeni su pitomci koji su savladali
osnove zanata lete}i na N-60 i J-21 u
172. puku. Oni su dobili leta~ke znakove
1974. godine. U me|uvremenu su ugovorene nabavka aviona i izgradwa infrastrukture. U paketu je bilo {est galebova
G-2AZ za potrebe zambijske Pilotske akademije. Ti avioni vi{e ne lete zbog isteka `ivotnog veka, za razliku od flote libijskih aviona koja se jo{ dobro dr`i.
Osim obuke stotina pilota Libijaca, ugovorena je sedamdesetih godina po-

Avion iz sastava libijskog

Ratnog vazduhoplovstva

Akro-grupa Zvezde iz Novog Sada

Jedini aktivni galeb

u Vojsci Srbije

dr{ka u formirawu wihove leta~ke akademije i nabavke aviona. U Sokolu su

od 1978. do 1985. godine izradili za Libiju 112 galebova G-2AL i 34 jastreba,
unapre|enih ugradwom klimatizacije, boqih navigacionih ure|aja u odnosu na
avione N-60 i novih radio-ure|aja. Sa G2AL naoru`ane su tri eskadrile u libijskoj akademiji, u bazi Misuratija, u kojima su, uz pomo} jugoslovenskih nastavnika
letewa, {kolovani piloti oficiri. Libijci su bili toliko zadovoqni avionima
da su u drugoj polovini osamdesetih pregovarali o mogu}nosti nastavka proizvodwe G-2AL za jo{ 48 primeraka. Me|utim, taj ugovor se nije. realizovao zbog
drasti~nog smawewa libijskih nabavki
posle pada cene nafte.
Za dugoro~no odr`avawe galebova i
jastrebova i motora, jugoslovenske firme su sagradile remontni zavod u bazi Tamanhint, u sredi{tu pustiwe u blizini
mesta Seba.
Gadafijev re`im se vratio u glavne
svetske tokove po~etkom 2004. godine, po-

54

sle niza poteza usmerenih na pridobijawe podr{ke Va{ingtona. Libijci su se

pridru`ili ratu protiv terorizma i odrekli se ambicije da poseduju oru`je za
masovno uni{tavawe. Ujediwene nacije
nagradile su wihovu zemqu ukidawem embarga na poslove sa naoru`awem. Time su
se otvorile mogu}nosti za obnovu libijskih oru`anih snaga, koje su tokom dugogodi{we izolacije ostale bez dobrog dela
tehni~kih resursa. Prioritet za Libiju
bili su {kolski avioni potrebni za obnovu obuke. Zato je 2005. i 2006. godine
uz pomo} Srba u Tamahnitnu remontovano
20 G-2AL, koji i sada lete u Misurati.

PRIVATNE LETELICE
Porast standarda qubiteqa letewa
od osamdesetih pro{irio je izbor aviona i na razoru`ane borbene letelice.
Od 1988. godine na listi za prodaju vi{kova oru`anih snaga bili su prestareli
primerci N-60 iz 105. puka. [est letelica preuzeli su privatni vlasnici iz
SAD. Prekookeanski galebovi lete na ae-

romitinzima i vi|aju se i u filmovima. U

jednom filmu iz serija ^eli~ni orao
pojavila su se ~ak ~etiri galeba u ulozi
lovaca narko-mafije u Latinskoj Americi. Galeb se jedno vreme nalazio i u floti slavnog Xona Travolte, poznatog po
strasti za letewem.
Novi primerci N-60 ponu|eni su na
prodaju nakon 1996. godine. Do sada je
wih deset dobilo doma}u civilnu registraciju sa po~etnim slovom Y, rezervisanu za oldtajmere. Prvi na listi YU-YAB,
biv{i 23170, iz inventara JRV i PVO,
leti od 1999. godine. Jedan po jedan pridru`ili su se i drugi avioni prijavqeni
kao imovina Aerokluba Galeb iz Beograda. Drugi aeroklub, nazvan G-4, osnovan
u Novom Sadu, ima od 2007. godine akrogrpu Zvezde sa ~etiri galeba. Oni su jedina privatna akro-grupa na svetu koja
ima mlazne avione. Sa civilnim oznakama galebovi }e sigurno leteti jo{ dugo i
podse}ati na veliki podvig jugoslovenskih
konstruktora i industrije.
Aleksandar RADI]

15. januar 2008.

galerije
SA

DRU@EWE
SA @IVOTOM
Pi{e
Branko
KOPUNOVI]

nogi qudi osetili su gor~inu nostalgije za

rodnim krajem, a tek mali broj wih uspeo je
da mu se vrati na na~in kakav je naumio
pre nego {to se otisnuo u svet. Danas se,
pritisnuti kojekakvim lo{im preporukama,
sve re|e odlu~uju na povratak u svoju zemqu,
a jo{ re|e da svoj imetak ulo`e u wen razvoj.
Slu{amo lo{e vesti sa berze, dinar nam stoji
~as ovako, ~as onako, strani investitori, iako
prisutni kod nas, sve te`e dre{e kesu.
Dobro, kada stranci di`u obrve, {ta je
sa na{im qudima koji najavquju svoj povratak
iz belog sveta?
Pravi primer patriotske odluke, ma kako
to zvu~alo, doneo je gospodin Du{an Vasiqevi},
uspe{an biznismen, energi~an, marqiv i uporan
~ovek. Jer, da nije takav ne bi u dalekoj Ju`noj
Africi stekao pozama{an kapital. Wegovo
bogatstvo, sasvim legalno ste~eno, ne ogleda se
samo u novcu, ve} u velikoj i slo`noj porodici,
~iji je ponos desetoro dece.
Elem, Du{an nam se vratio i daj bo`e da je
vi{e takvih Srba. Poqe na{eg vinogradarstva
bi}e oplemeweno wegovim iskustvom u vo|ewu
poslova i zdravim kapitalom. Wegovo desetoro
dece, pogoni koji }e zapo{qavati radnike bez
posla i ~ovek takvog kova pravi su dar zemqi
Srbiji. Gospodin Vasiqevi} je odmah prepoznao
i potrebu da se investira u mlade, wihovo
{kolovawe i posao. Izrazio je spremnost
da to u~ini, pa }e na taj na~in podsta}i one
koji `ele da u~e da i ostanu u svojoj zemqi.
Umesto ~esto bezrazlo`nog trvewa potrebna
nam je sloga. Istinska, bezrezervna, iskrena.
Sloga na koju nas ~esto poziva patrijarh Pavle,
ma kako se zvali i ma kojoj veri pripadali.
Ne mo`e nam niko biti ve}i ko~ni~ar nego
{to smo sami sebi. Eh, da nam se taj usud
skine s vrata...
^esto se ~uju pritu`be na rad lekara,
pomiwu se korupcija, {trajkovi, nesavestan rad...
Tek ponegde i ponekad istaknu se likovi qudi u
belim mantilima, wihova stru~nost, po`rtvovawe,
qudske vrednosti...
edicina je prva i najve}a qubav doktora
Danila Vojvodi}a, legende Studentske
poliklinike u Beogradu. Wegov posao je
veliko dru`ewe sa `ivotom koji ga je vodio
preko svih paralela i meridijana. Opisuju}i
doga|aje i qude koje je sretao, napisao je petnaest
romana. Kao brodski lekar oplovio je mora i
okeane. Nasred Atlantika izveo je te{ku operaciju
i spasao `ivot te{ko povre|enom mornaru.
Od ujaka je, ka`e, nasledio dar za slikarstvo,
pa se wegovi pejza`i, naro~ito prizor De~ana,
dugo pamte i boje du{u pitomim tonovima.

Ima prijateqe po celom svetu, bio je u dru{tvu

Sofije Loren, Izabele A|ani, @ana Pola
Belmonda... Nao~iti doktor je svojevrsni
ambasador na{e zemqe.
Svaka plovidba brodom je pri~a za sebe, {to
su du`e, doga|aji su uzbudqiviji. Na jednom takvom
putovawu, nekada{wa mis Nema~ke zapazila je
na{eg Danila. Nije skidala pogled sa {armantnog
doktora sve dok ga nije pozvala na ples. Igra sa
zanosnom damom, punom temperamenta, bacila ga je
u wen o~aravaju}i zagrqaj. U vreloj no}i obe}ala
mu je qubav do kraja `ivota, a on je poverovao
kako je to prst sudbine koji pokazuje na wu.
Ujutru je brod pristao u veliku luku. Sa izlaskom
sunca nestala je magija. Bez traga je otplovila
lepotica iz snova. I to je `ivot...
Wegova velika pasija jeste pozori{te.
Voli daske koje `ivot zna~e, glumce i re`isere.
Lekar je ~uvenog Ateqea 212. Zna koliko su
umetnici izlo`eni stresu i svakojakim naporima,
zato i brine o wihovom zdravqu. Za vreme
boravka u Venecueli, svako ve~e je de`urao
iza scene. Ubrzo je nau~io tekst predstave napamet
pa je do{ao u isku{ewe da {apu}e.
Na svom radnom mestu ~uvar je zdravqa
akademskih gra|ana. I sam je bio uspe{an student
pa zna da mnogi ne dolaze samo po recept ili na
kontrolu. Lepa re~ je dragocena, ohrabrewe
tako|e. A gde bi boqi savet saslu{ali nego kod
svog omiqenog lekara...
vih je dana Luka Stanojevi} iz Gorweg
Grabovika, pokraj Kragujevca, dobio od sina
xip. Saznawe koje se, samo po sebi,
ne bi moglo nazvati vest da nije nastavka ili uvoda
u celu istinu. Naime, Luka je tek ove jeseni
polo`io voza~ki ispit iako je na wegovom
`ivotnom kontu 75 leta. Pred strogom komisijom
polo`io je iz prvog poku{aja, {to malo kome
polazi za rukom. Uporan i temeqan, kakvog ga je
bog dao, vaqano se pripremio u svakom pogledu.
Iskusni saobra}ajni policajci ka`u da odavno
nisu imali tako dobrog kandidata. Besprekornog.
[ta je prethodilo epizodi? @ivot koji ga
nije mazio, te`ak rad i jo{ te`e sticawe.
Sa svojom `ivotnom saputnicom Dinkom ima
~etvoro dece, na koje je ponosan na wihovo
{kolovawe, odrastawe. Tri }erke su lekari,
sin poslovni ~ovek. Vazda je ne{to bilo pre~e. E,
onda je sin re{io da se odu`i ocu, uplatio mu
obuku i kupio terensko vozilo. Sada }e Luka
da provoza svoju gospo|u put Lu~ana i Ariqa
da obi|u rodbinu i zastanu usput, tamo gde se du{a
napaja lepotom i izvorskom vodom. O tome su
ma{tali dok su bili mladi.
Eto dokaza da nikada nije kasno...

55

P L AV I V O Z I Z M E \ U P R O [ L O S T I I B U D U ] N O S T I

POKRETNE SLIKE
JEDNOG VREMENA
Malo je zemaqa koje gostu
mogu ponuditi prevozno
sredstvo ~ija se pro{lost
vezivala za instituciju
predsednika dr`ave.
Plavi voz se poistove}uje
sa simbolom jednog
vremena, trajawa i ugleda
biv{e Jugoslavije, Titovih
puteva i putovawa.
Prepoznatqiva
kompozicija, u ~ijim su
glamuroznim vagonima
u`ivale gostoprimstvo
poznate istorijske
li~nosti, danas je mnogo
vi{e od turisti~ke
atrakcije. O~uvan
i tehni~ki besprekoran,
Plavi voz postaje jo{
jedan srpski brend,
koji }e, na du`e vreme
gledano, predstavqati
nacionalnu vrednost
i sredstvo solidnih
prihoda. Tome je, na svoj
na~in, dala doprinos
i Vojska Srbije.

56

15. januar 2008.

rend je re~ ~udnog porekla. Poti~e iz davnina, ali postoji kompozicija krenula od Qubqane put Beograda, a narod je isnekoliko verzija wenog nastanka. Me|utim, nikada nije bi- pra}ao s neskrivenom tugom zbog rastanka s predsednikom, Plala toliko izgovarana kao u prvoj deceniji ovog veka. Sa- vi voz postao je institucija, putuju}a rezidencija, svuda toplo dovremeni tokovi doneli su je i na na{e jezi~ke obale, kao u ~ekana i srda~no ispra}ana. Naravno, bio je i predmet po{tobescarinsku zonu, pa smo je prihvatili takvu kakva je, bez
vawa i znati`eqe.
obaveze da je prevedemo i do kraja objasnimo wen sadr`aj. DoRetki su qudi koji su u wemu boravili, a oficiri vojske i
bro, ako je bezrezervno prihva}ena u celom svetu, za{to da ce- milicije imali su strogu obavezu ~uvawa slu`bene tajne. Lokopidla~imo? Bo`e moj, jedna re~...
motiva i deset vagona predstavqali su jednu celinu, a u kompoAli ne mo`emo protiv na{eg lepog srpskog jezika. Preve{}e- ziciji su se nalazili predsednikov salon, kola za konferenmo je, pa neka ostane brend. A zna~i: `ig, marka, trgova~ki znak, cije, salon za goste, kola za spavawe, restoran, kuhiwa, vagon
buktiwa, ~ak Elem, brend je zaza energetsko napajawe (struje,
sigurno znak poznavawa, raspoure|aja za klimatizaciju, sredznavawa, vrednosti, po{tovastava veze...) i jo{ jedan namewa, ne{to vredno i uva`avano.
wen prevozu automobila. PriTo je pe~at porekla i slu`i na
~alo se kako je voz blindiran,
~ast onom ko ga ima. U savremeda su stakla neprobojna. Konnom svetu, radoznalom i spremstrukcija jeste ra|ena od ponom na nova otkri}a, mo`e da
sebno obra|enog materijala,
podrazumeva mnogo toga, od firali ne radi nekakvog oklopa, a
mirane garderobe do svemirskih
stakla su bila obi~na. Bezbedprograma.
nosni sistem predstavqala je
prethodnica i kompozicija koja
Dabome, ne mo`emo mimo
se kretala iza glavne.
sveta i ne treba. Tako se sti~e
afirmacija i predstavqaju naEnterijer vagona je uglavcionalne vrednosti, {to u tenom pravqen od mahagonija, dr{koj utakmici za polo`aj na taveta kru{ke i oraha. Ukra{en
beli zna~i poen vi{e. Srbija
je unikatnim intarzijama. Jela
se ima ~ime predstaviti i podisu se tokom putovawa slu`ila u
Sve~ani salon
~iti. Na{i manastiri, planine,
kobaltnom servisu. Voz je opre\avoqa varo{, nacionalni
mqen ure|ajima za regulaciju
parkovi, kawon Tare... Jesu tu i
temperature i vla`nosti vajedinstveni radovi zlatiborZAPE^A]ENI KOVERTI
zduha, prenos i reprodukciju
skih pletiqa, teniseri, tenizvuka, kino opremom...
Za vreme Titovih putovawa mere bezbednosti su bile u
serke, industrijski proizvodi,
duhu vremena. Nije postojao red vo`we Plavim vozom, a samo
Me|u biserima u istoriji
gastronomski specijaliteti, vije uzan krug qudi, pod {ifrom, znao kada i kuda }e krenuti.
`eleznice postojali su Orina, {qivovica... Sutra }e to
Pripadnici slu`bi bezbednosti su na dan putovawa raznosijent ekspres, Srebrna muwa,
postati prve devojke oficiri
li zape~e}ene koverte {efovima usputnih stanica sa naznaLejton ekspres., ali nijedan se
{kolovane na Vojnoj akademiji.
kom da ih otvore (samo jedan od wih) na odre|eni telefonski
nije vezivao za predsednika
Nije zgoreg setiti se svepoziv. Tek kada bi primili poruku sa komandom: Otvori kovedr`ave. Plavi voz jeste. Od
ga {to nas toplom svetlo{}u
rat taj i taj, oni bi pro~itali sadr`aj i postupali prema
1959. do 1980. godine, tokom
obasjava, pogotovo u ovom teuputstvu.
putovawa na kojima je Tito ugo{kom vremenu, kada u trenucistio vi{e od 60 svetskih drPosle toga, isti qudi koji su im doneli famozne koverte,
ma (ne)opravdane mrzovoqe,
`avnika, pre{ao je 600.000
dolazili su po wih. Te{ko onom ko je zavirio u tekst koverte
sva{ta pomislimo o sebi.
kilometara. Wegovi gosti, sem
~ija mu {ifra nije saop{tena.
ostalih, bili su i Kraqica
Ne{to sli~no duhovito je ispri~ano, u doma}em filmu
ME\U
Elizabeta II, Princeza Ana i
Tri karte za Holivud, gde komandir stanice milicije, opsedPrinc Filip, Car Etiopije
VELIKANIMA
nut vlastitom paranojom, priprema malo mesto za do~ek predHajle Selasije, predsednici
sednikovog voza. I trenira strogo}u, naravno.
Jedan od na{ih znakova na
Leonid Bre`wev, Xavaharlal
putu jeste i treba da bude ~uveni
Nehru, Gamal Abdel Naser, AhPlavi voz, najpoznatija kompomad Sukarno...
zicija na kolosecima biv{e JuPRISTUPA^NE CENE
goslavije. Vezivala se za ugled
DRUGI @IVOT
Bez obzira na skupo odr`avawe i anga`ovawe stru~nog
zemqe i predsednika, ~ije je ime
obele`ilo znatan deo wene
Sa odlaskom predsednika,
kadra, cene su sasvim prilago|ene na{im uslovima. Tako zaistorije. Tito ga je mnogo voleo.
a pogotovo nakon raspada
kup Plavog voza na relaciji BeogradU`ice i nazad ko{ta
Provodio je vreme u vagonu koji
SFRJ, i Plavi voz je zamalo
2.347, do Vrwa~ke Bawe 2.741 a Subotice 2.260 evra. I poje wemu namewen, ali i u ostaoti{ao u zaborav. Sre}om, od
red svega, @eleznice Srbije su na{le ra~unicu i pozitivno
lim prostorima, udobnim salo1991. godine nalazi se u vlaposluju.
nima. Rado je putovao tim vozom,
sni{tvu @eleznice Srbije, koTokom putovawe gosti mogu biti poslu`eni specijalitetia pokretne slike jednog vremena
ja ga je odr`avala i ~ekala poma doma}e kuhiwe, uz zvuke izvorne narodne muzike ili ve}
sadr`e simboliku wegovog tragodan trenutak za wegov povrapo `eqi.
jawa.
tak u saobra}aj. Tek 2005. ~uVagon koji je nekada slu`io za prevoz i prawe automobivena kompozicija otisnula se
Od prvog putovawa 1959.
la uskoro }e dobiti druga~iju namenu. To bi mogao da bude proput Atine. Od tada se intenzivgodine, kada je voz napravqen,
stor za diskoteku, malu scenu ili galeriju. Ideje se mno`e i
no razmi{qalo o drugom `ivodo posledweg, ki{nog dana u
neka ih je sve vi{e.
tu Plavog voza i wegovoj koprole}e 1980. godine, kada je

57

DRU[TVO

{nih firmi, odr`ani brojni seminari... Naravno, radost putovawa jedinstvenim vozom osetili su mnogi na{i qudi, ali i
gosti iz inostranstva. Vi{e hiqada ameri~kih turista, na
primer, divilo se ~arima putovawa u vagonima gde su nekada
u`ivali ~uveni dr`avnici, umetnici, nau~nici... Kako isti~e
gospo|a Stamenkovi}, osim poslu`ewa, putnici dobiju pregr{t zanimqivih informacija o istorijatu Plavog voza, a upumercijalnoj upotrebi. Projekat je od po~etka vodila gospo|a
}eni vodi~i spremni su da odgovore na brojna pitawa znatiBranka Stamenkovi}, pomo}nik direktora za posebne prevoze
`eqnika.
@eleznice Srbije. Po wenim re~ima, da bi se ambiciozno zamiKako bi autenti~nost kompozicije bila potpuna, na vagone
{qen program ostvario, trebalo je uraditi mnogo toga, od tehsu vra}eni i dr`avni grbovi SFRJ, koji su, ko zna zbog kojih
ni~ke ispravnosti do planova putovawa.
razloga, skinuti posle raspada zemqe. Putovalo bi se vi{e i
Ve} 2006. godine zabele`eno je 37 polazaka sa 7.000 put~e{}e da elementarne nepogode, poplave pre svega, nisu u~inika. U vozu su obele`ene mnoge godi{wice, proslave uspenile svoje i spisku {tete dodale jo{ jednu. Me|utim, pro{logodi{wa sezona bila je beri}etna. Broj polazaka se popeo
Vozovo|a Toma Popovi}
na 47, a broj putnika postao je petoci(drugi zdesna) sa kolegama
fren. Jo{ ne{to najvi{e dr`avne instance prihvatile su predlog da se Plavi
voz svrsta u kulturnu ba{tinu Srbije. Putovalo se do Vr{ca, Vrwa~ke Bawe, Pali}a, Mokre Gore, pa ~uvenom [arganskom osmicom preko Zlatibora...
Ko{arka{ki as Vlade Divac pozvao
je goste iz celog sveta, ~ak i zvezde NBA,
na opro{tajnu utakmicu. Do wegovog rodnog Prijepoqa, gde je Vlade ubacio svoj
posledwi ko{, putovao je sa gostimo u
Plavom vozu.
Putnika je sve vi{e. Me|u pilot projektima u 2008. godini nalazi se i obilazak Morovi}a, nekada omiqenog Titovog
lovi{ta. Ono {to je sasvim izvesno bi}e

TOMINE USPOMENE
Vreme je u~inilo svoje. Ostalo je jo{ svega nekoliko
svedoka Titovih putovawa omiqenim prevozom. Jedan od wih
je Toma Popovi}, vozovo|a Plavog voza. Sa suprugom Mirom,
penzionerske dane provodi u Beogradu. Zdravqe ga dobro
slu`i, na radost porodice, blizanaca Dragane i Dragana,
te unuka stasalih za vojsku.
Iz zaseoka Kr{qawe kraj Mokre Gore, mlad se zaputio
u veliki grad, marqivo radio i {kolovao se. Wegova qubav
bili su vozovi. Po~eo je kao pru`ni radnik na pan~eva~kom
mostu, potom je postao ko~ni~ar, pa manevrista, skretni~ar,
kondukter... Od 1973. godine wegovo radno mesto je bilo u
gara`i Plavog voza. Zapa`en kao marqiv i pouzdan radnik,
polo`io je ispite i postao vozovo|a, pratilac vagona Plavog voza.
Te{ko je opisati sve wegove uspomene. Mnogo putovawa
prema Skopqu, Sarajevu, Zagrebu, Puli...
I{li smo za Pri{tinu 1974. godine. No}ili smo u
Bawskoj, a ujutru, sasvim iznenada, na vratima vagona pojavio
se predsednik, si{ao i pru`io nam ruku, ~estitaju}i 14. april
Dan `elezni~ara. Bili smo odu{evqeni wegovom pa`wom.
Godinu dana kasnije be{e stra{na zima. Zatekli smo se u
Krawu i krenuli put Jesenica. Ispred na{e kompozicije kretala se sna`na lokomotiva sa raonikom, koja je otklawala
sneg s pruge, napadao preko glave. Tom prilikom prava santa se odlomila i pala ispod Titovog salona, i{~upala creva
za ko~ewe i napajawe. Voz je odmah stao. Na{ao sam se blizu,
isko~io iz vagona, bacio se ispod vagona i golim rukama po~eo da razgr}em sneg. No{en nekom ~udnom snagom uspeo sam

58

za tili ~as, ali o{trice leda su me izgrebale do krvi. Odmah

sam dao znak za pokret, ne prime}uju}i Tita koji me posmatrao s
prozora. Pitao me koliko sam povre|en, a ja sam odgovorio da
je to sitnica. Za nekoliko minuta kraj mene je bio Titov lekar i
previo mi ruku
Bio sam prakti~no pripadnik prate}eg bataqona Plavog
voza u kome se nalazilo i nekoliko `elezni~ara. Radno mesto
mi je bilo u prvom vagonu, takozvanom inspektoratu. Velika ~ast
i obaveza.
Plavi voz je svega tri puta putovao u inostranstvo. Dva puta u Pariz i jednom u Solun. Bez Tita je i{ao u Temi{var 1979.
godine, kada smo prevezli kamboxanskog princa Norodoma Sihanuka. Se}am se da je na rastanku s Titom u Top~idaru plakao.
Kada smo krenuli, rekao nam je: Blago vama i budite ponosni
{to imate ovakog predsednika. Verovatno je slutio da ga vi{e
ne}e videti...
U jesen iste godine Tito je posledwi put za `ivota putovao
od Zenice do Beograda. Najtu`nije putovawe osta}e nam svima u
trajnoj uspomeni, jer je cela zemqa bila u suzama. [estog maja
krenuli smo iz Qubqane na Titovo posledwe putovawe. Se}am
se da je padala sitna ki{a, nebo je bilo tmurno, a mi ophrvani
tugom...
Slu{am sada kojekakve, uglavnom neistinite pri~e o Plavom vozu. Ne}u da se ogla{avam i da ih demantujem, svako ima
svoj obraz i savest. Istina je slede}a: zbog Plavog voza minimalno se remetio postoje}i red vo`we. Postupali smo po ~uvenom Pravilniku 7, {to je podrazumevalo diskreciju u svakom
pogledu, bezbednost u~esnika u saobra}aju i ~uvawe slu`bene
tajne pri~a Toma.
15. januar 2008.

i jedna svadba. Naime, mladenci su rezervisali vo`wu za 25.

maj i ven~awe u Sremskim Karlovcima. Tako|e su planirana 64
polaska, s tim {to }e se taj broj pove}ati u hodu, najverovatnije za dodatnih dvadesetak.

KARIKA KOJA NEDOSTAJE

Za pri~u o Plavom vozu ne mo`emo re}i da ima sre}an
kraj, jer traje i neka potraje {to du`e. Ono {to nedostaje
ubrzo }e se re{iti. Naime, srce svakog voza jeste lokomotiva.
Plavog je najpre vukla parwa~a i, naravno, oti{la je u muzej.
Na weno mesto stigle su tri dizelke sa oznakom 761. Vreme
je u~inilo svoje, pa su i one s vremenom penzinisane. Dobile
su zamenu u vidu savrmenijeg vu~ono{e 666. U potrazi za originalnom slikom istorije, @eleznica Srbije }e ponuditi nema~koj firmi, proizvo|a~u modela 761 sva tri svoja primerka, u zamenu za jedan remontovan i opremqen za bezbedno funkcionisawe.

OSTALO JE IME
Sada{wi {ef Plavog voza jeste Mileta Nikoli}, daroviti stru~wak `elezni~kog saobra}aja, koji rukovodi
pravim malim pokretnim preduze}em. Da bi ceo sistem bio
u funkciji, neophodno je mnogo svakodnevnog rada. Naro~ito se vodi ra~una o odr`avawu svih delova kompozicije.
Na{i putnici ne kriju odu{evqewe {to im je pru`ena prilika da putuju Plavim vozom. Tokom vo`we postavqaju zanimqiva pitawa, koja se naj~e{}e odnose na prostor
gde je boravio Tito. Ja ih uporno vra}am na 1959. godinu,
kada je voz izgra|en, a u wemu su u ono vreme bili kupatilo, kino-projektor, ure|aji za klimatizaciju... Mnogi o~ekuju zlatne predmete i ostale simbole rasko{i, ali toga
nema. Bez obzira na to {to je u vagonima komfor zaista
potpun, istakao bih da je sav unutra{wi prostor ure|en
ukusno i sa merom, bez preterivawa i nagla{enog luksuza.
Tito je bio dr`avnik velikog formata, a gosti na putovawima poznata imena iz novije istorije. U skladu s tim ~iwenicama Plavi voz je bio prava mera ka`e gospodin
Nikoli}.
U nizu zanimqivih detaqa vezanih za poznatu kompoziciju, jedan se brzo raspoznaje. Naime, postoji vagon koji
nosi ime ~uvenog francuskog predsednika [arla De Gola.
Planirana je wegova poseta 1971. godine. Tito je
`eleo da ga ugosti i u Plavom vozu. Adaptirani su neki detaqi jednog vagona, naro~ito posteqe, jer je general De Gol
bio izrazito visok ~ovek. Postoje razli~ite pri~e za{to
se tada dvojica dr`avnika nisu srela, ali vagon s wegovim
imenom je ostao do danas isti~e Mileta Nikoli}.

pre se javila jedna firma koja je kasnije odustala od kupovine.

Sada je zainteresovana @eleznica Srbije, pa se o~ekuje da }e
se posao privesti kraju na obostrano zadovoqstvo. Najprirodnije bi bilo da se vagon-restoran na|e u mati~noj kompoziciji. Tako }e se kompletirati jo{ jedan srpski brend...
Radni sto predsednika

Branko KOPUNOVI]

FORMACIJA
Plavi voz je, uglavnom, imao standardnu formaciju sa
lokomotivom i devet vagona. Vagoni su duga~ki 25 metara, a
te{ki od 46 do 52 tone, u zavisnosti od namene. Tako je i
te`ina kompozicije varirala izme|u 700 i 1.200 tona.
Konstruisana je za brzine do 120 kilometara na ~as, ali
se zbog bezbednosti nije vozilo br`e od 100. Sudbinu kompozicije dr`ao je decenijama u ve{tim rukama ma{inovo|a
Dane Rapai}.

Karika koja nedostaje jeste salon-vagon, koji du`i 64.

bataqon logistike Vojske Srbije. O ~emu je, zapravo, re~ objasnio nam je pukovnik Nikola Osmokrovi} iz Uprave za snabdevawe Ministartsva odbrane. Naime, od 1995. godine taj vagon
je po formaciji pripadao funkciji saveznog sekretara za narodnu odbranu. Posle raspada SFRJ ostao je Top~ideru, gde se
danas ~uva. Ispravan je. Za razliku od ostalih vagona Plavog
voza, on se mo`e prikqu~iti bilo kojoj kompoziciji. Ali to bi
zaista bilo neprimereno i nesvrsishodno. [ta je on sam, bez
svoje sabra}e na {inama?
Kako ka`e pukovnik Osmokrovi}, Ministarstvo odbrane je
izrazilo spremnost da, kao wegov vlasnik, proda taj vagon. To
je potpisom prethodnog ministra Zorana Stankovi}a preto~eno
u va`e}i dokument. U duhu Zakona o javnim nabavkama, raspisan
je tender, ~iji je sadr`aj objavqen u Slu`benom glasniku. Naj-

Trpezarija

59

Snimio Goran STANKOVI]

U POSETI

P O D M O R N I ^ A R , K A R I K AT U R I S TA , I L U S T R AT O R N I K O L A O TA [

I KARIKATURA JE
ORU@JE
Svojim anga`ovanim, posebno
antiratnim karikaturama,
Nikola Ota{ osvojio je
istaknuto mesto u srpskoj
karikaturi. Wegovi crte`i,
od kojih su neki svetlo dana
ugledali ba{ u vojnim
glasilima, ve} petnaestak
godina osvajaju nagrade
na presti`nim konkursima
u Evropi i svetu. I nagone nas
na razmi{qawe.

60

15. januar 2008.

o|en po~etkom maja 1960. godine u Deliblatu, mnogo pre \or|a Bala{evi}a osetio je `al za nestalim Panonskim morem.
Zato je Nikola Ota{, ve} posle osnovne {kole, sa nepunih
15 godina, `uto nepregledno more peska zamenio plavim
morem vodenog prostranstva. Oti{ao je u Split, u Morna
ri~ko-tehni~ku vojnu {kolu da postane mornar. Da ostvari prvu, mo`da i najraniju, od svojih velikih `eqa. Po zavr{etku
sredwe {kole, odlu~io je da se, s plavetne povr{ine Jadrana,
spusti dubqe, u tajnovite morske dubine. Da istra`i nepoznato,
da vidi do tada nevi|eno. Postao je podmorni~ar, pripadnik
jedne od elitnih, specijalnih vojnih jedinica.
Jednom podmorni~ar, uvek podmorni~ar, re}i }e Ota{ danas, iako se ve} vi{e od dve decenije ne bavi tim te{kim zanatom. Nezgoda koju je do`iveo ~etiri godine
posle svog prvog ulaska u podmornicu, odvojila ga je od
morskih dubina, ali ne i od podmornica, od misli i
snova o tim podvodnim lepoticama. Zato je pre pet
godina bio me|u osniva~ima srpskog Udru`ewa podmorni~ara, prvog takve vrste u nas. Srbija vi{e nema
more, ali ima mornare, ima podmorni~are.

KOLEGE NA PRVIM KARIKATURAMA

Ko jednom oseti more, te{ko se od wega odvaja. Zato smo
i osnovali to, za ove krajeve, za na{ narod, mo`da neobi~no
udru`ewe pri~a Nikola Ota{, penzionisani mornari~ki
podoficir. Poziv mornari~kog oficira, posebno onoga
koji profesionalnu karijeru zapo~ne u podmornici, u specifi~nim, veoma te{kim radnim i `ivotnim uslovima, spada me|u elitne u svakoj vojsci. Tako je bilo i u nekada{woj
Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Plovili smo veoma ~esto, veoma dugo i na velikim dubinama.
Tek kad sam do`iveo ozbiqnu nesre}u, kad je moja podmornica, jednom prilikom, zbog kvara u pogonskom delu, naglo propala u prevelike dubine, shvatio
sam {ta radim i ~ime se bavim. Izvukli smo se nekako, danas
mislim da smo imali vra{ku sre}u u nesre}i, pored na{eg zna-

VE^ITI OPTIMISTA
Svojim satiri~nim izrazom, jasnim crte`om i uvek ~istom kompozicijom karikature kojom oslikava svet oko nas,
Nikola Ota{ nesumwivo doprinosi lak{em razumevawu dana{wice. Svaka wegova karikatura odi{e beskrajnim optimizmom i verom u snagu ~oveka, uprkos iskazanim i uo~enim
slabostima.
Upiru}i prstom, ili perom, u slabosti, Ota{ zapravo
`eli da probudi snagu i um ~ovekov. A motivi su mnogobrojni,
ba{ kao i slabosti qudske. Nikola Ota{ crta qude u razli~itim situacijama, vojnike, ribare, moreplovce, pilote, crta ribe i ptice, crta kosmos, mesec i sunce, zvezde i planete. Olovkom bele`i snove i nadawa, zbiqu i ma{tu. Na{u i za nas.

wa i brzine, naravno, sekunde su odlu~ivale, ali vi{e nisam

mogao da zaronim. Bio sam mlad, tada sam imao tek koju godinu
posle dvadesete, a na pitawe kako i {ta daqe, nisam imao
pravi odgovor. Pomislio sam da bi, mo`da, trebalo vi{e da
se posvetim hobiju kojim sam se do tada, tek sporadi~no bavio.
Iako im je bilo tesno, iako su imali puno obaveza, iako u
podmornici nije bilo previ{e vremena za odmor, nalazili su
priliku za zabavu, za dru`ewe, za neke sporedne stvari.
Ota{ se bavio karikaturom, koju je zavoleo jo{ u sredwoj {koli. U`ivao je da crta svoje nastavnike, a zatim i drugove, posebno dok su odgovarali. Kasnije su se svi dobro zabavqali
zbog ve{to zabele`enih u~eni~kih grimasa, uhva}enih naro~ito

61

U POSETI

priliku da se zapitamo, a onda i da potra`imo odgovore na svakodnevna, mawe ili vi{e, bitna pitawa. I ako svaki odgovor
bude druga~iji, snaga promi{qawa bi}e ve}a.

IMPULS ZA RAZMI[QAWE
Svojom karikaturom Ota{ `eli
upravo to, da podstakne na razmi{qawe.
Ma kako apsurdno zvu~alo, obraduje se
u prilikama kad ne bi znali odgovore
kad sazna da je neka wegova karikana pitawa nastavnika.
tura razli~ito shva}ena, da nije
Sli~no je bilo i u podmornivi|ena na isti na~in, da je razci, gde je sve ~e{}e nalazio razli~itim qudima, razli~itim
loge da crta {aqive, komi~ne
karakterima dala razli~iportrete svojih kolega, a potu poruku.
tom i wihovih komandira.
Zaista ne miKarikature su bile dobre,
slim da karikaturista
zakqu~ivao je, po{to se
treba da mewa svet.
niko od nacrtanih nije naOno {to `elim jeste
qutio. Kasnije su najuspeda moja karikatura
liji crte`i objavqeni u
bude prime}ena, da
Podmorni~aru, jedinostavi
utisak na onostvenom listu takve vrste
ga ko je gleda, ili
u Ratnoj mornarici. Od
~ita. Svaki moj crtoga, do prve izlo`be wete`, svaka moja karigovih karikatura, koju je
katura, odra`ava deo
otvorio admiral Petar
mene, na~in mog razmi[imi}, nije pro{lo mnogo
{qawa, mog shvatawa
vremena.
sveta, ili nekih vrednosti
Krajem osamdesetih godina
i pojava oko nas. Ja nisam i
Nikola Ota{ se vratio u Srbine
mogu da budem izvan dnevju i potra`io jednog od najponih zbivawa. Ono {to doti~e
znatijih srpskih i jugosloqude oko mene, meni bliske i drage
venskih karikaturista
osobe, doti~e i mene, to je isti, na{
Aleksandra Klasa. Wesvet. Svojom karikaturom ja `elim da pokagovo razumevawe i
`em kako vidim taj svet i
iskreno zanimawe za
zbivawa oko nas. Ako onmladog i talentovanog
aj koji gleda moje karikaNAGRADE
karikaturistu nije bilo iznenature ne vidi nacrtani mo|uju}e. Ba{ kao ni priznawa stru~ne
Posle svoje prve izlo`be karikatura, realizovane u
tiv na isti na~in, ako mu
javnosti, koja su veoma brzo usledisplitskoj luci Lora, 1982. godine, Nikola Ota{ izlagao je
ne budi ista ose}awa, nila. Ve} posle prvog Ota{evog u~e{}a
jo{ ~etrdesetak puta. Uvek s velikim uspehom i zapa`enim zaje tragi~no. Va`no je da
na konkursu u Gr~koj.
nimawem posmatra~a.
karikatura ostavi utisak,
Wegove
karikature
nalazile
su
svoje
mesto
i
na
mnogo Na taj konkurs javio sam se na
da inspiri{e na promibrojnim presti`nim konkursima anga`ovanih karikatura, na
izri~it Klasov nagovor. Kad mi je,
{qawe. To je svrha mog
kojima
je
osvojio
vi{e
od
50
nagrada.
Karikature
Nikole
ne{to kasnije iz Gr~ke stigla monorada. Ako uzgred i nasmeOta{a bile su nagra|ivane na veoma cewenim konkursima u
grafija u kojoj sam dobio tri strajem, dobro je. Smeh je leIzraelu,
Bugarskoj,
Rumuniji,
Velikoj
Britaniji,
Italiji,
Manice, znatno vi{e nego neki mnogo
kovit ka`e Ota{.
kedoniji, Poqskoj, ^e{koj, Rusiji
poznatiji karikaturisti, bilo mi je
Ono {to Ota{a dajasno da sam na{ao svoj put i da je
nas
raduje,
vi{e nego raAleksandar Klas bio u pravu kad je
nijih godina, jeste bu|ewe
rekao da imam {ta da ka`em se}a
BOEM
Istoka. Istoka koji, za
se Nikola Ota{.
Po dolasku u Beograd, krajem osamdesetih godina Nikorazliku od bogatijeg i, saDeset godina kasnije, wegov
la Ota{ nastavqa da `ivi dotada{wim, boemskim `ivotom.
mo prividno, samodovoqmecena napisa}e da karikaturisti
Uz nesebi~nu podr{ku svoje supruge, Spli}anke Asje, u Dalnog Zapada, jo{ ima {ta
svojim radovima ne mogu da promematinskoj ulici u centru Beograda, svio je gnezdo u prizemnoj
da ka`e. Zato, vaqda, u
ne, ili poboq{aju ne{to {to je loku}i, okru`enoj palmom i agavom. Uz dobro vino i beskrajni
evropskoj karikaturi sve
{e. Ali, zato mogu ~itaoca i gledaooptimizam on i wegovi gosti, kolege karikaturisti i ilustravi{e dominiraju ruska,
ca da nateraju da razmi{qa. Nikotori, gotovo svakodnevno oslikavaju sumornu stvarnost, prubugarska, srpska, pa i rula Ota{ ka`e da je to misija koja ga
`aju}i nam veru u vedriju sutra{wicu.
munska karikatura. Tranzaokupqa od kad se bavi crtawem kazicija je otvorila vrata
rikatura. Za wega karikatura nije
preispitivawu, oslobosme{na, nije duhovita. Ona je, pre svega, ozbiqna. Ona je spedila duhove, odvezala du{u. Bujawe misli doprinosi rascifi~no, a opet, univerzalno sredstvo iskazivawa misli, sredplamsavawu karikature, koja, sa svoje strane, na svoj specistvo koje ~esto razumeju i oni koji ne govore istim jezikom. Zato
fi~an na~in, predstavqa i ono {to bi, da je druga~ije, ostaje karikatura poput muzike. Nagone}i na razmi{qawe, ogoqeno
lo neiskazano, nedore~eno, nedomi{qeno.
predstavqaju}i `ivot i zbivawa oko nas, karikatura nam daje
Du{an GLI[I]

62

15. januar 2008.

OGLASI

NOVI BROJ
VOJNOISTORIJSKOG
GLASNIKA
Novi broj Vojnoistorijskog
glasnika za 2006. godinu posve}en je 130. godi{wici organizovanih vojnoistorijskih istra`ivawa u Srbiji. Ovaj vode}i
stru~ni ~asopis iz oblasti vojne
istorije na podru~ju Balkana,
pokrenut je 1950. godine.
Nakon organizacionih promena kojima je bila obuhva}ena
nekada{wa mati~na ku}a ~asopisa Vojnoistorijski institut,
sada izlazi kao glasilo Odeqewa za vojnu istoriju Instituta
za strategijska istra`ivawa
Sektora za politiku odbrane.
Do danas je publikovano vi{e
od dvesta brojeva tog ~asopisa.
Sadr`inski, dvobroj za 2006. godinu podeqen je na
{est tematskih celina i obuhvata radove renomiranih me|unarodnih i doma}ih autora, me|u kojima su: Qubodrag Dimi}, Milan Ristovi}, Miroslav Jovanovi}, Dragan Bogeti},
dr Zijad [ehi}a, dr Mile Bjelajac, mr Slobodan Selini},
mr Aleksandar @ivoti}, prof. dr \or|e Stankovi}, dr Igwat Krivorov, I{tvan Var{awija, Edvard J. Erikson, [en
Xihua, Oleg Rudoqfovi~ Ajrapetova, Borivoj \. Popovi}.
Urednik ~asopisa je dr Milan Terzi}, a stru~ni sekretar redakcije poru~nik Dalibor Denda.
Dvobroj za 2006. godinu {tampan je uz doprinos Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1918 i uz materijalnu podr{ku Sektora za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije.
O~ekuje se da dvobroj za 2007. godinu uskoro iza|e iz
{tampe.

VOJNA
TURISTI^KA
AGENCIJA

SERVIS ZA RATNE VETERANE

Udru`ewe boraca posledwih ratova op{tine Zvezdara, sa 650 ~lanova, druga je po veli~ini bora~ka organizacija u Beogradu. Oslawaju}i se najvi{e na sopstvene snage, uz podr{ku lokalne uprave i pojedinih donatora, ovo udru`ewe je tokom cele pro{le godine na
razli~ite na~ine pomagalo svojim ~lanovima.
Udru`ewe je, pre svega, pomagalo suprugama i deci
poginulih boraca. Za dvadesetoro dece ratnih veterana omogu}ilo je oporavak na Crnogorskom primorju. Za
decu boraca organizovalo je kurs engleskog jezika tokom cele {kolske godine. Omogu}ilo je besplatnu prekvalifikaciju za pet ~lanova doma}instva ratnih veterana, a nekima je pomoglo da se zaposle. Prema re~ima
Mome Jevti}a, sekretara bora~ke organizacije, Udru`ewe je tokom cele pro{le godine bilo svakodnevni
servis za svoje pripadnike.
Pro{le godine uspostavili su komunikaciju sa
veteranima Ruske Federacije i zapo~eli razgovore o
mogu}im oblicima saradwe.
Pred Novu godinu ova bora~ka organizacija uprili~ila je za decu ratnih veterana dve pozori{ne predstave i podelila oko 400 paketi}a.

Beograd, Resavska 34A

Tel.: 011/2636-535; 32-01-888; 32-01-887;
32-03-342
Fah: 011/36-16-155
Za boravak u hotelu Breza Vrwa~ka Bawa, u
februaru i martu 2008. godine, odobrava se 15%
popusta na cenu pansiona/polupansiona, za rezervacije
izvr{ene do 31. januara 2008.
NA^IN PLA]AWA:
40% na ime avansa do 31.01.2008.
ostatak na tri mese~ne rate
Rezervacije i informacije u Vojnoj turisti~koj agenciji
Beograd, tel: 011/2636-535.

MARKETING

3241-026

M. P.

63

S P E C I J A L N E

S N A G E

K A Z A H S TA N A

ODRAZ POLITI^KOG
U R E \ E WA
Problem
uspostavqawa
nacionalnog
identiteta
i ose}awa
pripadnosti
novoj, nezavisnoj
dr`avi, posle
sticawa
nezavisnosti od
Sovjetskog Saveza
16. decembra
1991, odrazio se
ne samo na
rukovo|ewe ve}
i na personalni
sastav
kazahstanskih
slu`bi
bezbednosti i
specijalnih snaga

64

azaci, tursko-mongolska nomadska plemena, koja su se u 13. veku doselila na prostore sredwe Azije, tokom istorije retko su bili ujediweni kao narod na ustaqenoj
teritoriji. Rusija je to podru~je osvojila u XVIII veku, a Kazahstan je postao Sovjetska Republika 1936. godine. Tokom pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka, za
vreme kampawa uzorana ledina, sovjetski gra|ani su podsticani da poma`u u kul
tivisawu pustara na severu Kazahstana. Taj talas imigranata doveo je do etni~kog
me{awa i znatnog pove}awa udela slovenskog `ivqa.
Dr`ava je administrativno podeqena na 14 oblasti i tri grada. Sporazumom iz
1995. godine prostor oko kosmodroma Bajkonur je iznajmqen Rusiji na period od 20 godina. Formalnu zakonodavnu sprovodi dvodomni parlament, koji sa~iwavaju Senat sa
39 poslanika, od kojih sedam imenuje predsednik Republike, a preostali se biraju na direktnim izborima sa {estogodi{wim mandatom, i Mexlis sa 77 poslanika koji se biraju na op{tim izborima svakih pet godina, s tim {to pobedni~ka stranka ima automatsko pravo na 10 dodatnih poslanika. Glavni grad je Astana.
Kazahstan je zemqa sa predsedni~kim sistemom vlasti i te`wom pro{irewa
predsedni~kih ovla{}ewa. Aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev, koji je na vlasti
od 1991. godine, prema sopstvenim dekretima, jedini ima pravo predlagawa ustavnih
amandmana, imenovawa i smewivawa Vlade, raspu{tawa parlamenta, raspisivawa
referenduma i imenovawa ~elnika u oblastima i gradovima. Predsedni~ki izbori se,
ina~e, prema Ustavu, raspisuju na svakih sedam godina.

LAVOVI, SOKOLOVI I ORLOVI

Specifi~nost snaga za specijalna dejstva Kazahstana ogleda se i u superiornosti
policije specnaz ta~nije organa dr`avne bezbednosti i organa unutra{wih poslova
nad vojnim specijalnim formacijama, koje su donedavno bile potpuno zapostavqene.
Takav se zakqu~ak name}e zbog ~iwenice da, nakon raspada zajedni~ke dr`ave, Kazahstanu nije pripala nijedna brigada specnaza GRU SSSR, dok su susednom Uzbekistanu
pripale ne samo 15. brigada i 459. samostalna ~eta vojnog specnaza, nego i nastavni
15. januar 2008.

namene, koji je svojevremeno pripremao

sastav za dejstva u Avganistanu.
Specijalne policijske snage ~ine
jedinice Aristan (Aristan Lavovi) u
okviru KNB, te formacije Sunkar (Sunkar Sokolovi) i Berkut (Byrkit Orlovi), koje su u sastavu MUP-a. Wihova
geneza se preklapa sa razvojem ~uvenih
sovjetskih, odnosno ruskih odreda specijalne namene Alfa, koja sada nosi
naziv Uprava Departmana A za borbu
protiv terorizma FSB i Vitez.
Poznato je da je grupa Alfa osnovana 29. juna 1974. na inicijativu tada{weg na~elnika KGB J. Andropova i
na~elnika VII Uprave KGB A. Bez~astnog.
Ta formacija je pod nazivom Grupa A delovala u sastavu VII Uprave KGB, sa zadatkom re{avawa tala~kih situacija u
okviru borbe protiv ekstremizma i
terorizma u SSSR i inostranstvu. U
vreme osnivawa imala je ~etrdesetak
pripadnika, da bi u momentu raspada
SSSR brojala blizu 500 oficira,
ukqu~uju}i i qudstvo u tada{wem glavnom gradu Kazahstana Alma Ati. U sastavu KGB Kazahstana je, jo{ u oktobru

ZEMQA U BROJKAMA
Republika Kazahstan je po prostranstvu deveta zemqa
na svetu i ubedqivo najve}a kontinentalna dr`ava. Pri tome
ve}i deo teritorije ~ini slabo naseqena stepa. Grani~i se
istoku sa Kinom, na severu Rusijom, na jugu sa Kirgizijom,
Turkmenistanom i Uzbekistanom, a na zapadu izlazi na
Kaspijsko jezero. Na 2,717.300 km2 `ivi 16,742.000 stanovnika, od toga najvi{e Kazaka (53,4%) i Rusa (30%). Oko
47% `iteqa su muslimani u ogromnoj ve}ini suniti, dok je
44% stanovni{tva pravoslavne veroispovesti. Dr`avni
jezik je kaza~ki, a u slu`benoj upotrebi je i ruski, koji je uobi~ajen u me|uetni~koj komunikaciji.
1990. godine, osnovano i po~elo sa radom regionalno odeqewe
Grupe Alfa, tako|e pod nazivom Slu`ba A.
Tokom 1991. godine Slu`ba A KGB Kazahstana preimenovana je u jedinicu Aristan, da bi 1992. godine bila pot~iwena u
tom momentu najmo}nijoj Slu`bi bezbednosti predsednika
(SOP), a ve} u aprilu 1993. prepot~iwena organima dr`avne
bezbednosti (KNB).
U tom periodu Aristanom je komandovao pukovnik Ajdar
Bazilov, ina~e sovjetski veteran iz rata u Avganistanu.
Bazilov je svojevremeno uspe{no rukovodio i drugim segmentima bezbednosno-obave{tajnog sistema, i to kao rukovodilac
centralnog aparata KNB i zamenik rukovodioca SOP. On je
na ~elo Aristana postavqen u jesen 2001. godine, ali je 1. maja 2002. poginuo u saobra}ajnoj nesre}i. Vr{ilac du`nosti
na~elnika Aristana tada je postao Fejzulah Kamewev.
Zanimqivo je da, za razliku od KNB i drugih specijalnih
slu`bi i organa u kojima je sprovedena ~istka na osnovu nacionalnosti, u sastavu Aristana zna~ajan segment i daqe ~ine
etni~ki Rusi. Na primer, stare{ina grupe snajperista je
Arkadij Strelkov.
Poznato je, tako|e, da je u maju 2002. godine za potrebe
Aristana nabavqeno pet izuzetno skupih snajperskih pu{aka
SIG-Sauer, proizvedenih u {vajcarskim i nema~kim firmama,
po naruxbi Kazahstana. O ugledu Aristana svedo~i ~iwenica
da je upravo ta jedinica odre|ena da izvodi prakti~nu obuku u

re{avawu tala~kih situacija specijalnih antiteroristi~kih

jedinica Zajednice Nezavisnih Dr`ava u okviru jedinstvenog
Antiteroristi~kog centra ZND.
Specijalne jedinice Sunkar i Berkut novijeg su datuma.
Sunkar je osnovan kao specijalna jedinica milicije 11. maja
1998. godine. Ta formacija nesumwivo ima za uzor ve} pomenuti Vitjaz specijalnu formaciju unutra{we vojske (VV MVD)
Ruske Federacije.
U prole}e 2000, u okviru unutra{we vojske Kazahstana
osnovana je nova specijalna jedinica sa nazivom Berkut, za
koju se smatra da je ~edo biv{eg ministra unutra{wih poslova Kajerbeka Sulejmanova. Za razliku od Sunkara koji
funkcioni{e kao centralna jedinica u Alma Ati, sa regionalnim ispostavama na terenu, Berkut deluje i preko dopunskih
odeqewa specnaza u oblasnim centrima.

TURSKA POMO]
Prema programu obuke pripadnika tih sastava, nema
sumwe da su sve specijalne formacije Kazahstana donedavno
bile orijentisane striktno na odgovaraju}e institucije Ruske
Federacije na primer, na Centar za posebne namene, u
okviru Departmana za za{titu ustavnog poretka i borbu protiv
terorizma slu`be FSB. Nakon poznatih doga|aja od 11. septembra 2001, obuku kazahstanskih specijalaca postepeno
preuzimaju ameri~ki savetnici. Oni su posebno zainteresovani za osposobqavawe instruktora iz redova specijalnih
formacija oru`anih snaga, ali i iz nekih delova mobilne
armije Kazahstana. Zbog toga je odre|en broj wih morao da
pro|e prakti~nu obuku u odgovaraju}im nastavnim centrima
SAD. Zbog toga je i vojni buxet znatno uve}an.
Kazahstan je jedna od prvih zemaqa centralne Azije koja je
pru`ila svu podr{ku ameri~koj intervenciji u Avganistanu, dok
su oru`ane snage SAD zauzvrat obe}ale najve}u pomo} u obuci
specijalnih snaga Ministarstva odbrane te zemqe. Me|utim,
pomo} tim formacijama posle 11. septembra sti`e i sa drugih
strana. Tako je Turska ve} 15. oktobra 2001. sve~ano predala
Ministarstvu odbrane Kazahstana 15 vojnih vozila i opremu
za specijalne snage na osnovu ranije zakqu~enog ugovora
izme|u dve zemqe o bespovratnoj vojnoj pomo}i.
Milan MILO[EVI]

65

Priprema Blagoje NI^I]

JAPANSKA PROTIVRAKETNA ODBRANA

Oru`ane snage Japana mo}i }e da
koriste sistem protivraketne odbrane
bez prethodne saglasnosti sa politi~kim
rukovodstvom. Od 27. decembra 2007.
protivraketni sistem SM-3 aktivira}e
se bez prethodne saglasnosti predsednika vlade. Ukqu~ivawe sistema SM-3 u sastav snaga za brzo reagovawe doneto je
nakon uspe{nog lansirawa ove rakete sa
palube broda, izvedenog 18. decembra
2007. Sistem SM-3 je u mogu}nosti da
uspe{no deluje protiv balisti~kih raketa sredweg i malog dometa koje su najbrojnije u naoru`awu Severne Koreje, koju
Japan smatra za glavnog destabilizatora bezbednosti regiona.

RUSKA RATNA MORNARICA U ATLANTSKOM OKEANU

Udarna grupa od 11 razli~itih ratnih brodova sa nosa~em aviona Admiral
Kuzwecov, na ~ijoj su palubi 50 aviona
Su-27, isplovila je krajem decembra iz luke Murmansk na svojevrsno putovawe kroz
Atlantik do Sredozemnog mora, uz stalno
izvo|ewe pomorskih ve`bi razli~itih scenarija i sadr`aja. Na ve`bama, osim palubne avijacije, anga`ovani su avioni iz sastava
Severne flote i strategijske avijacije. To su prve pomorske ve`be ruske flote ovakvih razmera i, prema saop{tewima iz ruskog ministarstva odbrane, ciq im je najava ozbiqnih namera za stalnim ruskim prisustvom na ovim va`nim pomorskim komunikacijama. Pohod ruskih pomorskih snaga, dug skoro 12.000 miqa, zavr{i}e sredinom februara uplovqavawem
u Sredozemno more i zajedni~kim ve`bama sa Crnomorskom flotom koja }e do tog vremena
biti na istim pozicijama.

NOVA SMENA MAKEDONSKIH KOMANDOSA U IRAKU

Na sve~anosti u kasarni Mihailo Apostolski u
Ohridu, uz prisustvo najvi{ih rukovodilaca makedonske
armije, obele`en je odlazak nove, osme smene makedonskog
kontingenta u sastav koalicionih snaga u operaciji Sloboda za Irak. U toj smeni nalazi se 36 pripadnika mehanizovanog voda iz sastava 2. mehanizovane brigade ~iji }e
osnovni zadatak biti obezbe|ewe logora me|unarodnih
snaga u gradu Taxi. U operaciji koalicionih snaga u Iraku
Makedonija u~estvuje od 1. juna 2003, naj~e{}e sa jednim
pe{adijskim ili mehanizovanim vodom, oficirima za vezu u Komandi zdru`enih snaga u
Bagdadu i Centralnoj komandi CENTCOM u Tampi na Floridi.

HOLANDIJA PRODU@AVA VOJNO PRISUSTVO U AVGANISTANU

Holandski parlament, uva`avaju}i pote{ko}e koje me|unarodne snage imaju u ispuwavawu obaveza u misiji ISAF
u Avganistanu i odazivaju}i se na poziv generalnog sekretara Natoa, odobrio je produ`ewe mandata svom kontingentu u toj misiji do kraja 2010. godine. Holandija, od
2006. godine u sastavu snaga Natoa, koje deluju u ju`noj avganistanskoj provinciji Uruzgan ima 1.650 pripadnika. U
narednoj godini wihov broj }e biti smawen na 1.300 i
osta}e do kraja mandata, kada }e, prema sada{wim predvi|awima, avganistanskim vlastima predati kontrolu nad provincijom.

66

MERIDIJANI
NOVE STRATEGIJSKE
RAKETE
Rusija je za kratko vreme izvr{ila probu novih interkontinentalnih balisti~kih
raketa sa razli~itim brojem bojnih glava,
koje prema obja{wewima zamenika ruskog
premijera Sergeja Ivanova mogu da probiju
bilo koji antiraketni {tit. Prva od wih je
interkontinentalna balisti~ka raketa pod
nazivom RS-24, sa vi{e bojnih glava. Ona je
uspe{no lansirana sa kosmodroma Pliseck,
800 kilometra od Moskve, i pogodila ciqeve na poluostrvu Kam~atka. Sistem mo`e da
nosi do 10 razli~itih bojnih glava i mo`e
da ga|a vi{e razli~itih ciqeva istovremeno. Wegovom operativnom upotrebom zamewuju se stariji sistemi R-18 i R-20.
Druga raketa sa oznakom RS-54 (Skiff SS-23 prema klasifikaciji Natoa), lansirana je sa podmornice Tula u Barencovom moru, sa dubine od 55 metara po planu provere borbene gotovosti strate{kih nuklearnih snaga ruske mornarice. Ta raketa ima domet 8.340 km i mo`e da nosi od 4 do
10 nuklearnih bojnih glava. Raketa je
proizvedena u dr`avnom raketnom
centru Makevejev, ~iji stru~waci
tvrde da je u wenoj
proizvodwi dostignut najvi{i tehni~ki nivo me|u modernim raketama.

AMERI^KO- RUSKE
VE@BE
Pripadnici ameri~kih i ruskih oru`anih snaga za pripremu i planirawe mirovnih
operacija izveli su, u prvoj polovini decembra, zdru`enu Komandno-{tabnu ve`bu pod
kodnim nazivom Torgau-2007.
Ve`ba je izvedena na poligonima vojnih
baza SAD Grafenver i Gogenfelc u Nema~koj
i predstavqa nastavak ve`bi Torgau-2005 i
2006. Na ovogodi{woj ve`bi obra|ena su
pitawa zajedni~kog planirawa mirovnih operacija pod patronatom OUN, zajedni~kih aktivnosti na razdvajawu zara}enih strana i
uspostavqawa mira u regionima konflikta.
Tom prilikom, bilo je anga`ovano po 200 vojnika sa obe strane, koji su u prakti~nom delu
ve`be imali bojna ga|awa iz oru`ja suprotnih strana.
Prema izjavama rukovodioca ve`be, ruskog generala Vladimira ^irkina i wegovog
ameri~kog kolege Keneta Hunzekera, takve ve`be doprinose razvoju ameri~ko-ruske vojne
saradwe.
15. januar 2008.

P A R A L E L E

Pi{e
Aleksandar RADI]

MODERNIZACIJA
HRVATSKOG
VAZDUHOPLOVSTVA
rvi zadatak nove Vlade i Ministarstva odbrane
Hrvatske u domenu me|unarodne saradwe bi}e izbor dugoro~nog strate{kog partnera za modernizaciju oru`anih snaga. Hrvatska sada ima znatno
ve}a ulagawa u razvoj i nabavku sredstava ratne tehnike u odnosu na druge dr`ave u regionu, a uskoro }e
se odlu~iti za nabavku savremenih borbenih aviona
kakve trenutno nema niko na prostoru biv{e jugoslovenske federacije. Prethodna Sanaderova vlada pobrinula se za to da se eskadrila od 12 novih aviona
u strate{kim dokumentima postavi na vrh liste prioriteta nabavki. Za to su ve} planirana buxetska
sredstva, a sada predstoji me|unarodni tender na kojem }e se u skladu sa takti~ko-tehni~kim zahtevima Hrvatskih zra~nih snaga (HZS) izabrati avion koji }e
zameniti potpuno zastarelu flotu od 12 lovaca MiG21bis i UMD.
Odluka o izboru novog aviona za male dr`ave u
praksi se svodi na jednomotorni avion vi{enamenskih mogu}nosti i nadzvu~nih performansi. Ako se odbace avioni koji se vi{e ne nalaze u serijskoj proizvodwi, ili }e uskoro iza}i posledwi primerci, izbor se svodi na samo dva aviona ameri~ki F-16,
proizvod firme Lokid i {vedski SAAB JAS39 gripen. Dodu{e oznaku Made in Sweden treba shvatiti
uslovno, jer se u {vedskom nacionalnom ponosu nalaze motor i avionika nastali u SAD, a i rakete vazduh-vazduh tako|e su ameri~kog porekla. Oba aviona
korisniku donose sli~an potencijal ako se odlu~i za
nabavku varijante sa punim izborom naoru`awa i namenske elektronike.
Formalno, iz Ministarstva odbrane Hrvatske
zahtevi za tehni~kim informacijama dostavqeni su
francuskoj firmi Daso proizvo|a~u mira`a 2000
i rafala i ruskoj firmi RSK MIG koja na tr`i{tu
nudi usavr{ene varijante aviona MiG-29. Me|utim, u
nadmetawu za hrvatski ugovor, oba aviona ve} sada
se mogu smatrati gubitnicima.
merikanci su ve} preduzeli prve korake i navodno su ponudili relativno jeftin aran`man
za prenaoru`awe HZS polovnim avionima jednosedima F-16A i dvosedima F-16B sa paketom modernizacije koji se pre svega odnosi na poboq{avawe
mogu}nosti za borbu protiv ciqeva u vazdu{nom prostoru. Avioni prve generacije porodice F-16 postali
su vi{ak u SAD i zato predstavqaju realnu ponudu,
ali cena se mora izraziti u politi~koj bliskosti sa
prekookeanskim saveznikom Hrvatske. Jedna od koristi koje Hrvatska mo`e dobiti nabavkom F-16 bi}e,
naravno, ameri~ka podr{ka za ulazak u Nato. Ve} na
prole}e, na samitu Natoa u Bukure{tu dr`ave Jadranske inicijative Hrvatska, Makedonija i Albanija mogu ra~unati da to da }e dobiti poziv za prikqu~ewe evroatlantskom savezu.
U posleratnoj istoriji hrvatske veze sa SAD bile su vrlo bliske, uz mala razmimoila`ewa oko ~lana 98, kojim se pripadnici ameri~kih oru`anih snaga

Ve} do kraja 2008.

godine mo`e se
o~ekivati odluka
o izboru aviona
za hrvatsko ratno
vazduhoplovstvo
koja }e pokazati
da li za dr`ave
iz na{eg regiona u
takvim situacijama
ve}u va`nost ima
strate{ko
politi~ko
partnerstvo
ili tehni~ki i
ekonomski faktori.
To }e biti
interesantno
iskustvo i za
Srbiju koja }e
sa godinu-dve
zadr{ke u odnosu
na Hrvatsku morati
da pro|e kroz
sli~an proces
odlu~ivawa
o novom
vi{enamenskom
borbenom avionu.

prakti~no izuzimaju od krivi~ne odgovornosti pred

Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine. Odluka o ~lanu 98 pretvorila se u privid izbora izme|u orijentacije prema EU i SAD. U praksi, posledice odbacivawa ~lana 98 brzo su amortizovane i nekoliko posledwih godina hrvatske oru`ane snage sa ameri~kim
kolegama rutinski u~estvuju na takti~kim ve`bama.
Pored toga, hrvatske oru`ane snage poslale su kontingent u Avganistan i nagovestile {ire budu}e u~e{}e u me|unarodnim misijama pogotovo onim pod vo|stvom SAD.
vazdu{nom prostoru Hrvatske u vi{e navrata
leteli su u smaknutom poretku sofisticirani
ameri~ki borbeni aviona i ostareli hrvatski
MiG-ovi. Amerikanci su se vrlo rado slikali u kabini aviona MiG-21, ali u vazduhu je stalno lebdelo pitawe {ta }e HZS u~initi na svojoj modernizaciji. Neretko su iz Hrvatske, pa ~ak i iz HZS, stizali glasovi
o tome da se ne}e ni nabavqati novi borbeni avioni
jer su oni preveliki tro{ak i da ~ak u procesu integracije nisu ni potrebni, jer }e se problem za{tite
vazdu{nog prostora i vatrene podr{ke re{avati
osloncem na Nato. Konkretni potezi nagove{tavali
su da HZS stvara integralni sistem PVO instalirani su osmatra~ki radari velikog dometa naru~eni
iz SAD, a kao prelazno re{ewe za odr`avawe kontinuiteta obuke pilota remontovani su avioni MiG-21.
U sada{wim okolnostima ~ini se da }e hrvatski
politi~ki vrh favorizovati ameri~ki avion kao izbor za modernizaciju HZS, ali ni [ve|ani nisu odustali. Oni su pre godinu dana pokrenuli vrlo sna`nu
marketin{ku ofanzivu. Otvorili su predstavni{tvo
u Zagrebu zadu`eno za promociju gripena koje se pobrinulo za stvarawe pozitivne medijske slike o tom
avionu. U vode}im hrvatskim medijima pojavili su se
~lanci u kojima se gripen prikazuje kao idealan izbor sa tehni~ke strane za male dr`ave ~iji se broj~ani potencijali svode na eskadrilu borbenih aviona.
[ve|ani su se u konkurenciji sa Lokidom ve}
izborili za ugovore od po 14 aviona za ^e{ku i Ma|arsku i sada vrlo agresivno `ele da obezbede prostor za plasman novih koli~ina aviona na prostoru jugoisto~nog dela kontinenta. Osim za Hrvatsku, bitka se
vodi za Rumuniju i Bugarsku. U odnosu na Lokid, koji
u`iva podr{ku zvani~nog Va{ingtona u prodoru na nova tr`i{ta, {vedski SAAB mora da se nadme}e drugim
sredstvima ne{to ni`om cenom ako se poredi sa novim modelima F-16C/D i ponudom za industrijsku razmenu odnosno pla}awem preko ofset programa.
e} do kraja 2008. godine mo`e se o~ekivati odluka o izboru aviona za HZS koja }e pokazati da li
za dr`ave iz na{eg regiona ve}u va`nost ima
strate{ko politi~ko partnerstvo ili tehni~ki i ekonomski faktori. To }e biti interesantno iskustvo i
za Srbiju koja }e sa godinu-dve zadr{ke u odnosu na
hrvatsku morati da pro|e kroz sli~an proces odlu~ivawa o novom vi{enamenskom borbenom avionu.

67

N O V E

K W I G E

LATICE
RU@E
RATOVA
U najkra}em, sjajna ilustrovana monografija,
izazovnog i poeti~nog naslova: Balkanska
ru`a ratova, sa odrednicom u podnaslovu:
Srbija i Crna Gora, i zamqe Jugoisto~ne
Evrope, iz pera stranih putnika od kraja
18. do pred kraj 19. veka.

wiga o nama i za nas, koji `ivimo u

istoriji, za istoriju i od istorije, pa time,
u mnogo~emu, i wene zato~enike.
Publicisti~ki napor da se hronolo{ki
ispri~a jedan vek surove, prekretni~ke i
prevratni~ke balkanske zbiqe, uz po{tovawe
istorijskih ~iwenica iz vremena kada su svetski
putnici na{e ~ukundede opisivali kao
bojovnike sa metkom u zubima.
Re~ je o burnom periodu od Francuske
revolucije (1789), preko Napoleonovih r{uma
Evropom i vojevawa ovda{wih naroda za
nacionalno oslobo|ewe, do sudweg Berlinskog
kongresa (1878) i uvoda u rasplet Isto~nog
pitawa, {to je praskozorje kona~nog re{avawa
sudbine i podele bogate ostav{tine bolesnika
sa Bosfora.
Time je zavr{en krvavi rasplet na Balkanu,
vekovnom boravi{tu u ogwi{tu desetak mawih
koleri~nih naroda i jo{ vi{e etni~kih grupa
svi razli~itog kulturnog, religijskog i jezi~kog porekla, pripadnika
razli~itih civilizacijskih krugova, kojima je jedino po ~emu su bili
sli~ni, ~ak i isti, bila zlosre}na sudbina pod despotijom Azijata i
puko siroma{tvo. Ipak, u ve}ini su bili slovenski narodi,
legitimni ba{tinici slave mo}ne vizantijske civilizacije i
vi{evekovne `rtve Osmanske imperije, koji su, kao starosedeoci
sa prostora cvetawa rasko{ne antike, zaslu`ivali lep{e ime od
jednog du{manskog turcizma, kao i povoqniji tretman (k)od sebi~nih
i samodovoqnih, vojnih i politi~kih, elita evropskog Zapada.

VNUTRINA NIGDINE
Autori svoju pri~u po~iwu stihom Tanasija Mladenovi}a o
srpskoj ku}i u ru`i ratova, ~emu slede tematske celine znala~ki
odabranih, umno citiranih, s merom komentarisanih zapisa
bezmalo 300 stranaca, koji, ko na kow~etu ko tabanaju}i, krstare
bogazama i nedo|ijama prostora Poluostrva. Pa smoreni i
neznawem i zabludama obrvani, zapisuju i objavquju, odgovaraju}i
na znati`equ i uveselenije nezaja`qive i blazirane Evrope,
vidno naklowene imperijalnoj sabra}i Turcima. Pisci su, s
po~etka, potpuno neobave{teni i do`ivqenim zate~eni,
optere}eni predrasudama i stereotipima, zabludama i ve{ta~kim
obrascima, svedo~ili o ovoj nigdini Kontinenta, crnoj rupi, i
zadimqenoj kr~mi, buretu baruta, divqem istoku Evrope,
rezervatu u kojem caruju mr`wa, nered i derivati svakojakog zla,

68

sabirnoj jami pokora, postojbini malih koleri~nih naroda

Sve to, razume se, nasuprot civilizovanoj Evropi!
Obradi i prezentaciji tog obiqa materijala, sa~iwenog od, po
plebes ovog prostranog regiona (520.000 km2) dosta nepovoqnih,
zapisa o lo{im momcima Balkana dorastao je bio tim: Radovan
Kova~evi}, ceo radni vek u misiji pisane re~i, podjednako uspe{an u
novinarstvu i publicistici, nakon vi{egodi{weg preturawa po 213
stranih i doma}ih izvora kwiga, ~asopisa i listova tog davna{weg
vremena, napisao tekst za 325 stranica rasko{no ilustrovane
kwige ove}eg formata. Prikupqawe bogatog i originalnog likovnog
materijala priloga grafi~ara od pera i invencije, te selekcija i
prire|ivawe za {tampawe stotina likovnih priloga bila je briga
Momira Marjanovi}a, diplomate koji je godinama sve slobodno
vreme tro{io na tragawe, a delom i de{ifrovawe ilustracija,
nalaze}i ih u kwigama, periodici i {tampi, po antikvarnicama i u
ostav{tini kolekcionara, u arhivama i na buvqacima zapadnih
metropola. A lepotom kwige se, veoma zapa`eno, bavio, decenijama
primerni majstor u opremawu izdawa presti`nog vojnog izdava{tva,
akademski slikar Aleksandar [vedi}, koji je ovom publikacijom sa
desetkom overio prvi penzionerski semestar u slu`bi {tamparstva.
I eto jednog od kapitalnih izdawa agilnog Filipa Vi{wi}a,
za {ta zasluge, sigurno, imaju i recenzenti,
vrhunci znalci ove problematike, akademik
Dejan Medakovi}
i priznati muzejski i arhivski stru~wak
Mili} F. Petrovi}.

ODBRANA IDENTITETA
[tivo je znala~ki grupisano u 11
poglavqa, {to tematski uspe{no prati i
verodostojno dopuwuje oko 300 autenti~nih
ilustracija. Po~iwe pri~om o tome kako je
daleke 1794. ovaj prostor iz neznawa
i zablude, mla|ani diplomac Kembrixa,
Xon Morit, krstio kao Bal Kan, {to je bio
podrugqiv turcizam u zna~ewu lanac
{umovitih planina, umesto da je upisao Hemus,
stari i lep{i naziv ovog geografskog podru~ja.
Pa se sa neznawem i zabludama nastavqa
opisivawe i zavr{ava stereotipima koji nas,
potomke, bar vek posle, predstavqaju u ba{
lo{em svetlu, {to ima visoku cenu, ~ak i u krvi. Tragi~na je istina,
veli akademik Medakovi}, da nas Zapad svojim nerazumevawem,
zabludama i predrasudama, ve} dva veka, te{ko rawava,
oduzimaju}i nam pravo i na odbranu na{eg identiteta.
Krstare}i balkanskim bogazama i nedo|ijama, stotine tih
zapadwaka, razli~itim povodima i u raznim misijama, boravi u
stani{tima na{ih dalekih predaka. Pa pi{u i objavquju, ~esto
neobave{teni i zabludeli, ~ime su stvarali lingvisti~ke osnove za
re~i balkanizer i balkanizam, koje su odavno u{le u jezik nasiqa,
postale obele`ja globalnih po{asti, sinonimi zla i netolerancije,
upisane u re~nike i leksikone, enciklopodije i politi~ke bedekere:
prva u zna~ewu pogrde i psovke; druga kao paradigma nesloge i
rascepkanosti ratobornih dr`avica jednog regiona, zategnutih
odnosa koje zao{travaju i, iz svojih interesa, podsti~u velike sile.
@ivi i pojam balkan{tina, kao sinonim za nekulturno i
necivilizacijsko, ~ak divqa~ko pona{awe od lokalne do globalne
scene.
Kwiga je, po sadr`aju i porukama, ne samo izazovna ve},
rekao bih, preko potrebna za tuma~ewe onoga {to nam se, igrom
sudbine i voqom mo}nih, doga|alo, a i da bi se proniklo u ono
{to bi nam se ovakvim kakvi smo i gde obitavamo verovatno
moglo doga|ati. Eto razloga vi{e da se ovaj svojevrstan vodi~
kroz istoriju Balkana utoliko pa`qivije ~ita.
Ivan MATOVI]
15. januar 2008.

FESTIVAL RODOQUBIVE POEZIJE

VOJNOTEHNI^KI
GLASNIK

Iz sadr`aja decembarskog
broja Vojnotehni~kog glasnika
izdvajamo tekstove o
esperimentalnom ispitivawu
rolerona u aerotunelu T-38,
modelovawu i analizama
protivoklopne borbe, te digitalnoj
topografskoj karti 1:250 000
prema standardima Natoa. Oni koje
zanimaju mogu}nosti implementacije savremenih sistema
upravqawa saobra}ajem u sistemu odbrane i definisawe
efikasnosti organizovanog kolonskog saobra}ajnog toka,
ima}e razloga da nabave novi broj ovog glasila.

ZAVET

red ~itala~kom pubikom

pojavio se Zavet prvi broj
glasila Saveza potomaka
ratnika Srbije 19121920. godine.
U uvodnom tekstu glavnog i
odgovornog urednika Petra
Damjanova, kao odgovor na pitawa
kako, za{to i kome danas daruju
Zavet, stoji da tekovine nasle|a,
kao neizbrisivi trag u vremenu,
postaju snaga ~itavih nara{taja da
istraju u borbi za neprestano
{irewe horizonta lep{eg, boqeg, bogatijeg i slobodnijeg
dru{tva, i u wemu slobodnijeg ~oveka. One dopiru sve do
na{ih dana, pro`imaju}i stole}a i pokoqewa, opiru se
prolaznosti, traju i uzdi`u kao luk preba~en sa obala snova
do litica jave, poput duge razapete izme|u nas i na{ih
predaka. Wihovo oslu{kivawe, prizivawe ili kad{to, samo
naslu}ivawe, danas mo`da presudnije nego ikada ranije,
predstavqa sna`no izvori{te nadahnu}a, taj preko potreban
podsticaj za nova pregnu}a.
Kao {to se put u~i putuju}i, istorija se ~uva, ba{tini i
nasle|uje jedino i{~itavaju}i, uvek iznova tragova u
vremenu. Zato vam Zavet istinski preporu~ujemo.

REVIJA
ZA BEZBEDNOST

novom broju Revije za

bezbednost, stru~nom ~asopisu
o korupciji i organizovanom
kriminalu Centra za bezbednosne
studije, mo`ete ~itati o
antikorupcijskim merama na
lokalnom nivou i posebnim
dokaznim radwama u novom
Zakoniku o krivi~nom postupku.
Kontrola imovine javnih funkcionera i slu`benika,
bezbednost li~nih podataka u Srbije, ali i uticaj
javnog kriminala na legalne ekonomske tokove, te
me|unarodna saradwa u suprotstavqawu organizovanom
kriminalu, tako|e su teme prvog broja Revije
u 2008. godini.
V. PO^U^

SLAVODOBITNICA
SA KOSMETA
Republi~ki odbor Saveza potomaka ratnika Srbije
od 1912. do 1920, u saradwi sa Udru`ewem kwi`evnika Srbije
i Centralnim domom Vojske Srbije, organizovao je Tre}i festival
rodoqubive poezije. Na festivalu, koji je u prepunoj univerzalnoj
sali Centralnog doma VS u Beogradu otvorio predsednik Saveza
Qubomir Markovi}, predstavilo se petnaestak pesnika iz svih
krajeva Srbije, me|u kojima je bilo dosta mladih. @iri sa
profesorom srpskog jezika i kwi`evnosti Petrom Gajanovi}em na
~elu proglasio je za najboqu pesmu Kolo Valentine Pituli},
koja je specijalno za tu priliku doputovala sa Kosova i Metohije.
Da je nagrada potpuno zaslu`ena, potvrdio je i sud publike
~iji se izbor ove godine poklopio sa izborom `irija, tako da je
ta pesma osvojila i nagradu publike. Drugo mesto pripalo je
Daliboru Filipovi}u iz Kwa`evca za pesmu Na koju stranu
da okrenemo glavu, a tre}e Vojislavu Dubaku iz Ni{a
za pesmu Metohija.
U umetni~kom delu programa nastupili su glumci
Zoran Simonovi} i Lepomir Ivkovi}, po~asni ~lanovi
Saveza potomaka, i muzi~ki umetnik Milorad \uri}. Publici je
tom prilikom predstavqen i prvi broj Zaveta, novog glasila
Saveza potomaka ratnika Srbije 19121920. godine.

LIRSKI MEDAQONI
U ODBRANI LEPOTE SVETA

BRANIM SE
PESMAMA
Druga kwiga pesama Radmile \ukeli} Svetlost
u daqini predstavqena u Udru`ewu kwi`evnika
Srbije
U sve~anoj sali Udru`ewa kwi`evnika Srbije, 12. decembra
2007, odr`ana je promocija kwige poezije Svetlost u daqini,
autora Radmile \ukeli}. Kwigu je izdala Srpska kwiga iz Rume,
a {tampawe su pomogli Skup{tina op{tina ^ukarica i modna
ku}a St. George. Posebnu zahvalnost pesnikiwa je izrazila
Milanu Guti}u i kompaniji INSTEL. Osim autorke, na promociji su
govorili akademik Matija Be}kovi} i pesnici Lune Levajac i
Srba Igwatovi}, a u umetni~kom delu programa publika je
u`ivala u zvucima ~arobne frule Bore Dugi}a.
Sa Radmilom smo razgovarali nekoliko dana kasnije, u
pauzi skup{tine Udru`ewa kwi`evnika, ~iji je ~lan postala
neposredno pred promociju svoje kwige. U rodnom Bosanskom
Grahovu, pri~a nam, `ivela je sve do 1994. godine, kada se sa
porodicom, silom tada{wih prilika i neprilika, preselila u
Beograd, gde i danas `ivi, radi i stvara. Ovo je wena druga kwiga
poezije. Prvu je objavila 2003. godine s nazivom Umesto
zagrqaja. U~esnik je brojnih festivala poezije, pi{e tekstove za
muzi~ke kompozicije, dobitnik je vi{e festivalskih nagrada,
posebno za rodoqubivu poeziju.
U svojoj najnovijoj kwizi obra|uje teme zavi~aja i qubavi,
ali i tuge zbog zgari{ta sveta, rawena i bolna (iz pesme
Molitva Lazaru). Stihovi su joj posledwi bedem odbrane (iz
pesme Branim se pesmama), {to je i navelo recenzenta Peru
Zupca da u pogovoru kwige napi{e da je Radmila ispisala kwigu
lirskih medaqona kao odbranu lepote sveta u kojem je zate~ena i
zato~ena.
A. DAMJANOV

69

FEQTON
Pi{e
Goran MILO[EVI]

V I T E [ K A
V R E M E N A ( 2 )

Jo{ od Zakonika cara

Du{ana u Srbiji se
po{tovao ratni kodeks.
Nikakav ratni ciq,
ni najpravedniji razlog
ratovawa, nije smeo da bude
opravdawe za eventualne
zlo~ine. Po~iweno
ne~ove{tvo prema ratnim
zarobqenicima, ili
civilima na zaposednutoj
teritoriji, strogo je
ka`wavano. Po carskom
zakonu, glavne vojskovo|e
bile su jo{ tada odgovorne
za pona{awe i delovawe
svojih vojnika.

70

U SKLADU
S RATNIM
PRAVILIMA

obzirom na svoju sadr`inu i smisao, jedan broj odredaba Du{anovog zakonika, za ono vreme izuzetno naprednog pravnog dokumenta, ima karakter
normi dana{weg humanitarnog i ratnog prava. Drugim re~ima, dejstvo mnogih od tih odredaba, a posebno onih kojima su regulisana pitawa upotrebe
odre|enih sredstava i metoda ratovawa, protezalo se i na ratne okolnosti.
Zato }emo ih izlo`iti u wihovom izvornom sadr`aju.
^lan 109. glasi: O otrovima. Ko se utvrdi kao ma|ioni~ar i otrovnik, da se
kazni po zakonu starih otaca. Pa`qivo ~itaju}i ovaj ~lan mo`emo zakqu~iti da
se ovde radi o zabrani upotrebe otrova, odnosno hemijskog oru`ja, gledaju}i sa
aspekta dana{weg ratnog prava.
^lan 116. zabrawuje pqa~ku na neprijateqevoj teritoriji i strogo reguli{e
postupak sa uzetim stvarima: O nalaza~u.......a {to na|e u tu|oj zemqi, na vojsci,
da vodi i nosi pred cara i vojvodu.
^lan 129. predstavqa odrednicu komandne odgovornosti, {to pokazuje veliki napredak srpskog sredwevekovnog prava i uokviruje odgovornost vlastodr{ca
za postupke svojih pot~iwenih vojvoda: Ovla{tewa vojvodama. Na svakoj vojsci da
zapovedaju vojvode isto kao i car {to reknu da se poslu{a, ako ih ko u ~emu ne
poslu{a, neka bude ista osuda kao i onima koji ne bi cara poslu{ali i {to ima
malih i velikih sudova na vojsci, da im sude vojvode, a drugi niko.
^lan 130. Du{anovog zakonika je na neki na~in prete~a sada{we @enevske
konvencije, jer je sankcionisao jedan od te{kih ratnih zlo~ina. Taj ~lan odnosio
se i na carske i na neprijateqske vojnike. On u izvornom obliku glasi: Crkov kto
obori na vojsce, da se ubije ili obesi. Vojsci se nare|ivalo da se pa`qivo odno15. januar 2008.

si prema crkvenim dobrima.

Preduzimane su najdrasti~nije
mere prema onima koji bi dirali
crkvene stvari. S pravom mo`emo ista}i da navedeni ~lan prestavqa za{titu kulturnih dobara.
Na vrhuncu pravnog ustrojstva dr`ave, Du{anov zakonik potvr|uje praksu ustaqenu ranijim
zakonima, kakav je bio i Vojni~ki
zakon, o ba{tinama kao osnovici
vojne organizacije: I ba{tine
vse da su svobodne ot vseh rabot
i podanik carstva mi, razve da
daju so}e i vojsku da vojuju po zakonu. Du{anov Zakonik u mnogim
svojim ~lanovima pomiwe zakone starih Otaca, pri tome misle}i na Savin Nomokanon i zakone ostalih srpskih velikana.
^lan 131: O sva|i. Na vojsci da ne bude sva|e, ako li se
dva svade, neka se biju, a niko
drugi od vojnika da im ne poma`e
ako ko potegne i pomogne sukob, i
oni neka se biju. U ovom ~lanu vidimo veli~inu vojni~kog poziva i
vojni~ke ~asti. Car Du{an zahteva strogu disciplinu me|u svojim
vojnicima, mada odobrava i dvoboj za re{avawe sva|a, {to daje jednu veoma lepu osobinu srpskog
vojnika vite{tvo. Biti vitez povla~i za sobom i veliku odgovornost za svoje postupke. Vitezovi su bili poznati po ~ovekoqubqu i
odanosti prema svome gospodaru.
U ~lanu 49. koji se odnosi na za{titu civilnog stanovni{tva,
odnosno wihove imovine, koja je bila za{ti}ena od uni{tewa, ka`e se: O vlastelinu kraji{niku. Vlastela kraji{nici, koja vojska
tu|e grede i pleni zemqu carevu, tere pre|e opet prez wih zemqu,
to-zi vlastela vse da plate prez kojih pre|e dr`avu. Kraji{nici,
odnosno vlastela koja je imala zadatak da obezbe|uje sigurnost
granica za sve vreme vladavine dinastije Nemawi}, morali su, dakle, da nadoknade svu nastalu {tetu koju bi po~inili pqa~ka{i ili
tu|e vojske, kako caru, tako i stanovni{tvu koje je bilo opqa~kano.
Ako su pak gusari, odnosno razbojnici, ili bilo kakvi stranci,
uspeli da pobegnu sa plenom, vlastelin kraji{nik morao je da
sedmostruko nadoknadi {tetu.

ZA[TITA, S MISAO I U SLOV V LASTI

Budu}i da carski policajci nemaju drugi posao nego da {tite
gra|anstvo, sasvim je razumqiva odredba da li~no nadokna|uju
pri~iwenu {tetu svakom o{te}enom stanovniku te oblasti, {to
prestavqa veoma va`nu sigurnost privatne imovine civilnog stanovni{tva. Takva odredba ne postoji u dana{wim konvencijama o
za{titi civilnog stanovni{tva.
^lan 144. defini{e instituciju izbeglice i {titi wen status
i imovinu: O izbeglici. Ako se na|e vlastelin ili vlasteli~i},
ili ko bio drugi carstva mi, kao izbeglica, a okolna sela i `upa
krenu na grabe` na wegovu ku}u i na wegov imetak, {to bude ostavio, oni koji to u~ine da se kazne kao izdajnici carstva mi.
^lan 185: O tamnici. Na isti na~in, koji dr`i tamnice carstva
mi: Da ne prime ni~ijega ~oveka bez pismene zapovesti carstva mi. U
navedenom ~lanu zakonodavac obavezuje da niko ne mo`e biti u tamnici bez pismene naredbe ili slobodno mo`emo re}i izre~ene presude, {to predstavqa sna`nu i veoma va`nu zakonsku odredbu i stavqa ~oveka kao jedinku u zakonski ciklus pravednosti i po{tovawa.
Ja~aju}i zajedno sa dr`avom i narodom, vojska je u vreme Nemawi}a dostigla nivo besprekorne organizacije sa izvanrednim
i proverenim komandnim kadrom, koji je preuzimao odgovornost za

postupke svojih pot~iwenih i zahtevao pravilan odnos prema verskim objektima, za{titu crkava, nadzirao postupawe prema zarobqenom neprijatequ.
Postoji veliki broj poveqa iz tog doba koje se odnose na razmenu ratnih zarobqenika i zakqu~ivawe mira izme|u zara}enih
strana. Pomenu}emo samo najva`nije.
Januara 1364. godine zakqu~ena je razmena zarobqenih ratnika izme|u kneza Vojislava i Dubrova~ke Republike. Radilo se o
nekom Vlahu Dubravecu de se Dobrili, kojeg su Dubrov~ani zarobili. Dubrova~ka Republika obave{tava marta 1404. godine vojvodu Sandaqa da je pustila wegovog ~oveka (Stinada), pa ga sada
moli kao qubqenog prijateqa, da on pusti wihove i da vrati Republici {to je uzeto.
Zamena zarobqenika unosila se i u ugovore koji su sa~iweni
sa najamnicima. Tako na primer, u ugovorima o najamni~koj slu`bi
iz 1403. godine, izme|u Gruba~a Dub~i}a sa svojih 50 dobrih junaka Lu{ti~ana i Dubrova~ke Republike stajala je, pored ostalog, i
odredba: Ako uhvate (zarobe) od re~enih (Lu{ti~ana) obe}avaju (Dubrov~ani) da ga zamene sa istim od dobivenih zarobqenika.
Pu{tawe zarobqenika i vra}awe otetih stvari obi~no se izvodilo po zakqu~ewu mira. U poveqi cara Uro{a iz avgusta 1362.
godine o izmirewu Dubrovnika i kneza Vojislava, predvi|a se pu{tawe svih su`weva koji se nalaze u carevoj zemqi i kod vlastele.
Po okon~awu rata u Dalmaciji, krajem 1389. godine, bosanski kraq Tvrtko Prvi tra`io je od Splita, preko svog opunomo}enog poslanika, krbavskog kneza \ure, da pusti na slobodu zarobqenike iz pro{log rata i da po{aqe poslanike koji }e predati grad.

SRBIJA N OVOG D OBA

Od Kara|or|evih kriminalisti~kih zakona, pa sve do osamdesetih godina 19. veka u pravnom sistemu Srbije nije bilo propisa o pomenutoj temi. Tek decembra 1877. godine Srbija je donela
dokument od istorijske va`nosti poznat kao Ratna pravila po me|unarodnom pravu. On se pojavio u vreme nastojawa Srba i drugih
balkanskih naroda da se definitivno oslobode od turske okupacije i steknu dr`avnu samostalnost. Izraz tih te`wi bio je sistem
dr`avno-politi~kih sporazuma o zajedni~koj oru`anoj borbi za-

71

FEQTON

kqu~enih u periodu 18661868. godine izme|u Srbije, Crne Gore, rawenih vojnika na bojnom poqu iz 1864. godine i Petrovgradskoj
Rumunije i predstavnika bugarskog nacionalnog pokreta, dok je ugo- deklaraciji o upotrebi eksplozivnih zrna u ratu iz 1868. godine.
Kne`evina Srbija je @enevsku konvenciju iz 1864. godine
vor o savezu izme|u Srbije i Gr~ke iz 1867. godine bio temeq poprihvatila 24. marta 1876. [vajcarski savezni savet je, u ime
litike balkanskog sporazumevawa toga doba.
U vreme poznatih doga|aja u Bosni i Hercegovini 1875. godi- ostalih dr`ava potpisnica (sve evropske i ve}ina ameri~kih
ne, Srbija je preuzela korake u pravcu o`ivqavawa balkanskog dr`ava), 19. aprila 1876. potvrdio tu odluku Srbije, uprkos
saveza, ali je to prihvatila samo Crna Gora. Tako je zakqu~en nov protivqewu Turske, koja je navodila da je to weno unutra{we
Ugovor o savezu 1876. godine. Aktiviran je ulaskom Rusije u rat sa pitawe.
Tekstom konvencije za olak{awe sudbine rawenih vojnika na
Turskom. Na koje kodekse pona{awa se ra~unalo u tom ratu vidi se
bojnom poqu bilo je obuhva}eno 10 ~lanova, koji su ~inili glavna
i iz obra}awa kneza Milana Obrenovi}a srpskim vojnicima:
Srbi vojnici! Mi ne polazimo u ovaj rat goweni ~uvstvima na~ela humanitarnog prava raweni i bolesni vojnici moraju da
mr`we i divqe osvete, nego proniknuti neophodnom potrebom na- se prikupe i neguju, bez obzira na to kojoj vojsci pripadaju; vojne
{om i na{e bra}e na istoku, potrebom op{teg mira. Ponose}i se bolnice i ambulante progla{ene su neutralnim, te zara}ene stralepim poslanstvom prosvete i slobode, koje vam je bo`jim promi- ne moraju da ih po{tuju i {tite, kao i celoukupno wihovo osobqe;
slom na istoku povereno, stupajte pouzdano i smelo napred, podi- zatim, sanitetsko osobqe ne mo`e da se zarobi, ono mo`e nasta`u}i svoje oru`je samo protiv onih, koji bi nam na suprot stali ... viti da obavqa svoje du`nosti i posle okupacije, ili da se vrati
Ne zaboravqajte ni na jedan trenutak, da u predelima, u koje ide- svojoj vojsci. Uveden je poseban znak raspoznavawa crveni krst
te, `ive na{a bra}a, koja }e vas kao svoje izbaviteqe ra{ire- na belom poqu (na zastavi ili na beloj povesci na ruci). Me|utim,
nim rukama do~ekati. Ima tamo, istina, i takih, koji su nam se ve- Turska je tokom 1876. i 1877. godine, odbijala da koristi znak crvenog krsta i odabrala je crveni polurom odavno otu|ili, ali su i oni, po krmesec, koji je kasnije postao potpuno
vi i jeziku prava na{a bra}a. Ako vam
HUMANO S A Z AROBQENIM
ravnopravan simbol sa crvenim krse oni usprotive s oru`jem u ruci,
PROTIVNIKOM
stom.
oru`jem ih i suzbijajte, ali ~im ga poObra}aju}i se srpskim ratnicima pred rat
Predvi|eno je da pojedinosti velo`e, {tedite ih, kao i sve druge pros Turcima, knez Milan Obrenovi} zakliwe ih da
zane za po{tovawe konvencije ure|uju
tivnike, i zaklawajte wihov `ivot, wipo{tuju na~ela ratnog prava i poka`u humanost
glavni komandanti zara}enih strana
hove porodice, imawe i veru. To je moja
prema ratnim zarobqenicima, posebno prema
prema uputstvima svojih vlada, a shodtvrda voqa, a vama sveta du`nost, to }e
bra}i
po
krvi,
veri
i
jeziku.
no glavnim na~elima konvencije.
vam nabaviti po{tovawe prosve}enog
Ne zaboravqajte ni na jedan trenutak da
Konvenciju je na srpski jezik presveta, i ubediti ga da ste u wemu zasluu predelima u koje idete `ive na{a bra}a, koja
veo i {tampao Glavni odbor Dru{tva
`ili boqe mesto. Na{ je pokret ~isto
}e vas kao svoje izbaviteqe ra{irenim rukama
za privatnu pomo} rawenicima i bolenarodan. On mora zatvoriti svoje redo~ekati. Ima tamo, istina, i takih, koji su nam
snicima za vreme rata (Dru{tvo Crvedove elementima socijalnog i verozase verom odavno otu|ili, ali su i oni, po krvi i
nog krsta Srbije). Tekst konvencije
konog fanatizma. Mi ne nosimo prejeziku prava na{a bra}a. Ako vam se oni uspro{tampan je na dva lista, a Dru{tvo ga
vrat, vatru i opusto{avawe, no pravtive s oru`jem u ruci, oru`jem ih i suzbijajte,
je ubacivalo i u novo{tampano Uputdu, red i bezbednost.
ali ~im ga polo`e, {tedite ih kao i sve druge
stvo za slu`bu vojnog saniteta srpske
Me|unarodno ratno i humanitarprotivnike, i zaklawajte wihov `ivot, wihove
narodne i staja}e vojske iz 1876. godino pravo u vreme srpsko-turskog rata
porodice, imawe i veru. To je moja tvrda voqa, a
ne. Konvencija je objavqena i u Srpzasnivalo se na nekoliko me|unarodnih
vama sveta du`nost, to }e vam nabaviti po{toskim novinama, broj 105, 14. maja
ugovora Pariskoj deklaraciji o povawe prosve}enog sveta, i ubediti ga da ste u
1876. godine.
morskom ratu iz 1956. godine, @enevwemu zaslu`ili boqe mesto.
skoj konvenciji za olak{awe sudbine
(Nastavak u slede}em broju)

72

15. januar 2008.

VREMEPLOV

DOGODILO SE...
16. januar 1927.
U Beogradu je umro srpski geograf Jovan Cviji}, osniva~ antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog dru{tva.
Studije fizi~ke geografije i geologije na Be~kom univerzitetu zavr{io
je 1892. godine, a ve} 1893. godine
je doktorirao na istom univerzitetu. Marta 1893. postao je redovni
profesor Velike {kole u
Beogradu. ^itav `ivot posvetio je prou~avawu Srbije
i Balkanskog
poluostrva, putuju}i skoro
svake godine po
Balkanu. Bio je
predsednik Srpske kraqevske akademije, po~asni doktor na Sorboni
i na Karlovom univerzitetu u Pragu.

20. januar 1921.

U Beogradu je umro vojvoda
@ivojin Mi{i}. U~estvovao u srpsko-turskim
ratovima
18761878,
ali i u srpskobugarskom ratu 1885. godine. Penzionisan je 1904.
godine, ali je
na zahtev na~elnika Glavnog general{taba Radomira Putnika reaktiviran i postavqen za wegovog pomo}nika 1909. godine. Na istoj du`nosti
bio je i u ratovima 19121913. godine i za zasluge je nakon Kumanovske bitke unapre|en u ~in generala.

23. januar 1916.

18. januar 1919.

Francuski premijer @or` Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu
konferenciju. Na skupu predstavnika
27 dr`ava pobednica u Prvom svetskom ratu pravo odlu~ivawa imale su
samo Velika Britanija, Francuska,
SAD i Italija. Mirovnim ugovorom
potpisanim 28. juna 1919. Nema~ka
je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne {tete i
zabraweno joj je naoru`avawe. Stvorene su nove dr`ave Poqska, Ma|arska, ^ehoslova~ka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

20. januar 1945.

U Beogradu je umro vojvoda Petar
Bojovi}. U~estvovao je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. godine. U balkanskim ratovima bio je
na~elnik [taba 1. armije, a u Prvom
svetskom ratu komandovao je 1. armijom u bitkama na Ceru i Drini. Zbog
uspe{nog vo|ewa 1. armije prilikom
proboja Solunskog fronta i posle toga, unapre|en u ~in vojvode 26. septembra 1918. godine. Uo~i nema~kog napada
aprila 1941.
simboli~no je
imenovan za
pomo}nika Vrhovnog komandanta, ali nije
imao nikakvog
uticaja na doga|aje.

U Krfskom kanalu u Prvom svetskom ratu po~elo je sahrawivawe

srpskih vojnika u Plavu grobnicu. Posle nat~ove~anskih napora u albanskim planinama i dodatne golgote od
160 kilometara pe{a~ewa mo~varnim primorjem od Skadra do Valone,
srpski vojnici su masovno umirali od
tifusa, gladi i iscrpqenosti. Kako
nije bilo dovoqno mesta na Krfu i
ostrvcu Vido, na koje su preba~eni tifusari, a i zbog opasnosti od {irewa epidemije, odlu~eno je da ih sahrawuju u more. Do 23. marta 1916. u
Krfskom kanalu sahraweno je 4.847
srpskih vojnika i oficira.

24. januar 1965.

Umro je britanski dr`avnik i pisac Vinston Lenard Spenser ^er~il.
Bio je premijer od 1940. do 1945. i
ponovo od 1951. do 1955. godine. Kao
oficir borio se 1897. i 1898. u britanskim kolonijama Indiji i Sudanu,
a u Burskom ratu bio je ratni dopisnik. Od 1905. do 1921. bio je dr`avni podsekretar za kolonije, ministar
trgovine, unutra{wih poslova, prvi
lord Admiraliteta, ministar za municiju, ministar rata i vazduhoplovstva
i ministar kolonija, a od 1924. do
1929. ministar finansija. Jedan je od
najve}ih politi~ara 20. veka, a za svoj
kwi`evni rad dobio je Nobelovu nagradu 1953. godine.
Pripremio Miqan MILKI]

UVO\EWE VERONAUKE
U SRPSKU VOJSKU

Re{ewe o uvo|ewu ~asova veronauke u Vojsku Kraqevine Srbije doneo je Ministar vojni |eneral Kosta
S. Proti}, 23. januara 1889. godine. Predava~i su bili
vojni sve{tenici, a u garnizonima gde vojnih sve{tenika
nije bilo, vojnicima su veronauku predavali parohijski
sve{tenici. U okviru Nastavnog plana za pe{adiju stalnog kadra iz 1905. godine bilo je predvi|eno predavawe o verskom zna~aju vojni~ke zakletve, zna~aju vladara
kao Bo`jeg pomazanika na zemqi, zna~aju vojnih i dr`avnih vlasti u verskom smislu i zna~aju krsta i pri~e{}a.
Jedan od vode}ih vojnih sve{tenika onoga doba bio
je i protojerej stavrofor Gavrilo Milo{evi}. Ro|en
je 16. decembra 1880. u selu Slatina pored Kwa`evca.
U balkanskim ratovima bio je vojni sve{tenik u Kraqevoj gardi i ^etvrtom kowi~kom puku. U Prvom svetskom
ratu zarobqen je kao vojni sve{tenik i interniran u logor Boldogazowu u Ma|arskoj. Ukazom kraqa Aleksandra
4. avgusta 1927. postavqen na mesto Referenta za srpsko-pravoslavnu veroispovest u Ministarstvu vojske i
mornarice. Na toj du`nosti ostao je do svoje smrti 23.
januara 1934. godine. Za rad je odlikovan Balkanskom
spomenicom, ordenom svetog Save petog stepena, ordenom Belog orla petog stepena i Jugoslovenskom krunom
~etvrtog stepena.

VOJNI ^ASOPIS RATNIK

Naredbom ministra vojnog
Kne`evine Srbije general{tabnog
potpukovnika Jovana Mi{kovi}a,
24. januara 1879. pokrenut je vojni
list Ratnik. Od prvog broja, pa
sve do wegovog ga{ewa marta
1941. godine, ~asopis Ratnik ure|ivan je kao list za vojne nauke,
novosti i kwi`evnost. U wemu su
objavqivani ~lanci iz oblasti ratne ve{tine, strategije i taktike,
naoru`awa i tehnike, organizacije
vojske, ratne istorije. U Ratniku
je do pokretawa Slu`benog vojnog lista, decembra 1880.
godine, postojala i rubrika Zakoni, ukazi i pravila. Sve
vreme izla`ewa lista znatan prostor posve}ivan je aktuelnim temama iz inostranih ~asopisa, raznim novostima i kratkim vestima. Naredbom na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije od 1994. godine, 24. januar se obele`ava kao Dan Novinskog centra Vojska, danas Odbrana.

73

ISTORIJA

P OR E K L O ^ I N O VA

OD D E S E TA
T
V

ojni ~inovi imaju milenijumsku

tradiciju. Danas ve}ina armija
u svetu upotrebqava ~inove koji izra`avaju stepen stare{instva i mesto pojedinca u hijerarhijskoj lestvici. Osim toga, oni vrednuju
osposobqenost i sposobnost pojedinca, a oslikavaju i organizaciju vojske u pogledu komandovawa i kontrole {to je od posebnog zna~aja za
wenu upotrebu u ratu.
Britanci ~inove nazivaju rank, Francuzi
grade, Italijani grado, Nemci dieinstgrad,
a Rusi ~in. U Natou se primewuje poseban
standard (STANAG 2116-NATO Codes for Gradas of Military Personel), u kome su ~inovi podeqeni po va`nosti, a ozna~avaju se slovima i
brojevima od OR-1 do OR-9 i od O-1 do O-9.
Slovo O ozna~ava oficira (officier), dok slova OR ozna~avaju ostale ~inove (other ranks).

U vojnoj terminologiji
uobi~ajene su re~i desetar,
vodnik, kapetan, pukovnik,
general ~inovi koji
izra`avaju stepen
stare{instva i hijerarhijsko
mesto na vojnoj lestvici.
Prvi nazivi za vojne
komandante primewivani su
u Sparti i Atini, dok su
prve ~inove u vojsku
uveli Rimqani.

74

ANTI^KO DOBA
U anti~ko vreme, kada nije bilo staja}ih vojski ve} su se one
sakupqale po pozivu i prema potrebi, trupe su u borbi vodili vladari ili drugi velikodostojnici. Tako se u Sparti komandant vojske
nazivao polemarh, dok su ni`im jedinicama komandovali lohag,
pentekonter i enomotarh. U Atini je glavnokomanduju}i nosio ~in
strateg, a kowi~kim i pe{adijskim jedinicama su, zavisno od veli~ine i vrste, komandovali hiparh, taksijarh, hilijarh i arhont. U
staroj Persiji razra|ena je vojna organizacija na principu desetina, ~ime je omogu}eno neposredno komandovawe jedinicama u
borbi.
Prvi ~inovi pojavili su se u vojsci Rimske republike koja je
bila profesionalna, pa je imala potrebu za takvom vrstom hijerarhijskog organizovawa. Iako dana{wi ~inovi ne poti~u od rimskih, treba pomenuti najpoznatije decurion, option, centurion, tribuni
militum i legat.
Decurion (desetar, vodnik) stare{ina je najni`e jedinice
conturbenie, ja~ine od osam do deset vojnika. Decurion je bio iskusan vojnik, ratni veteran, koji se starao o obuci svojih vojnika i
predvodio ih u borbi li~nim primerom.
Option (neka vrsta dana{weg poru~nika), bio je zamenik centuriona i obavqao je vi{e razli~itih du`nosti. U odsustvu centuriona komandovao je jedinicom u borbi. Kandidati za option-a
nazivali su se princepales. Svaki option bio je kandidat za centuriona.
Osnovni stare{inski ~in u rimskoj vojsci bio je centurion (poru~nik, kapetan), koji je komandovao sa 80 qudi (10 conturbenia).
Me|u wima su postojale odre|ene razlike. Tako je centurion desnokrilne centurije ujedno bio i komandant manipule jedinice od
160 qudi koju su ~inile dve centurije. Centurion koji se nalazio
15. januar 2008.

A RA DO G E N E RALA
na {tapskoj du`nosti kod legata (generala) komandovao je kohortom (tri manipule), a odgovarao je ~inu dana{weg potpukovnika.
Najvi{i stepen koji je centurion mogao ostvariti u vojsci bio je
centurion primi pilus, komandant desnokrilne centurije u legiji, prve
elitne kohorte. On je ujedno bio i prvi pomo}nik legata.
Centurion je mogao da dobije i titulu praefectus castraorum,
{to u savremenom smislu odgovara pomo}niku komandanta za logistiku. Po pravilu, centurioni su dolazili iz redova slobodwaka i
pripadnika rimske aristokratije. Li~no su predvodili jedinice u
borbi, a izuzetno su dobijali naziv tribuni militum, pomo}nici legata, koji su naj~e{}e u borbi komandovali manipulama ili kohortama. Jedan od tribuna militum bio je pomo}nik legata, a nakon odlaska u penziju mogao se kandidovati za senatora.
Najvi{i ~in u vojsci starog Rima bio je legat brigadni general, komandant legije, jedinice ja~ine tri do sedam hiqada qudi,
koja je bila potpuno samostalna. Po pravilu je dolazio iz redova

PRASLOVENSKI KORENI
Re~i ~in i vojnik su praslovenskog porekla. Prva ima
vi{e zna~ewa nizati, postavqati u vrstu, skupqati, dok druga ozna~ava obi~nog (prostog) ~oveka koji se bori i ratuje.
Vojnici se danas u armijama u svetu razli~ito zovu. Britanci ih zovu soldier, Francuzi militarie, Rusi soldat,
Nemci heeres soldat a Italijani soldato. Pripadnike ratne
mornarice Britanci zovu sailor, Francuzi militarie, Nemci
marinen soldat, Rusi matroz, a Italijani marinaio.
Pripadnike ratnog vazduhoplovstva Britanci nazivaju
airman, Francuzi aviateur, Nemci luftwaffe soldat, Italijani aviatore a Rusi qot~iki.
Podoficire Britanci nazivaju non-commissioned officer, Francuzi sour-officier, Nemci unteroffizier, Amerikanci staff-officer, Italijani sotoufficale, a Rusi ser`ant. Vi{i ~inovi me|u podoficirima su zastavnik, feldwebel,
Sergent-Major, wotant officer.

visoke rimske aristokratije senatora ili

prefekta. Najpoznatiji legat bio je Julije
Cezar.
U ranom sredwem veku vojskom su komandovali vladari i ostali velikodostojnici vitezovi, baroni, grofovi i knezovi. Prva pojava vojni~kih naziva datira iz
12. veka senesal komandant kraqeve vojske, konetabl komandant kowice i mar{al.
Uskoro su se pojavili i ~inovi: capitanus,
koji je komandovao jedinicom ja~ine od deset
do nekoliko stotina qudi i sergeant vodnik.
Iz prvog naziva poti~u svi dana{wi oficirski, a iz drugog svi podoficirski ~inovi.

STAJA]E VOJSKE
^inovi u dana{wem smislu nastali su
sa pojavom staja}ih vojski. U 15. i 16. veku u
armijama zemaqa Zapadne Evrope ~inovi su
se razvijali odvojeno u kopnenoj vojsci i ratnoj mornarici. Osnovu za razvoj ~inova u kopnenoj vojsci predstavqao je ~in poru~nikkapetan, a u ratnoj mornarici kapetankomandant broda.
Van svake sumwe, najstariji vojni ~in je desetar, koji poti~e jo{ iz vremena starog Rima
decentrion. U dana{wem smislu re~i desetar poti~e od italijanskog naziva za komandira ~etice, odeqewa ili tima capo de squadra, koji se s
vremenom promenio u coporale kaplar. I naziv vodnik sergeant datira jo{ iz 13.
veka.
Vojni ~in capitaneus pojavio se u 16.
veku, ali se kao naziv u tada{woj Italiji upotrebqavao jo{ u 10. veku. ^in kapetana u ve}ini slu~ajeva imali su slobodni gra|ani ili ni`i plemi}i, koji su
komandovali jedinicom od 50 do 250 qudi.
Dana{wi ~in majora poreklo ima u nazivu sergeant-major iz
druge polovine 16. veka. Ve}ina tada{wih vitezova imala je vi{e
sergeant-a koji su ih opslu`ivali. Najiskusniji je imao odre|ene
{tapske funkcije u najvi{im komandama i general{tabovima.
S vremenom se izraz sergeant izgubio, pa je ostao samo major.
Sa pojavom pukova (regimenta) nastao je i ~in colonel pukovnik. Taj ~in vezuje se za {panskog kraqa Ferdinanda, koji je
na po~etku 16. veka organizovao svoju vojsku u dvadeset jedinica
colonelas. Komandant je dobio ime cabo de colunelo. Kasnije, u
17. veku ovaj ~in su u svojim pukovima zadr`ali Francuzi i Italijani. Pukovnik je obi~no bio bogatiji plemi}. Wegov pomo}nik
dobio je naziv leutenant-colonel, {to odgovara dana{wem ~inu
potpukovnika.
Kona~no, najvi{i vojni ~inovi general i admiral, tako|e
vode poreklo iz davnina. General ima izvor u latinskom nazivu capitaine-general, {to zna~i op{ti, glavni, dok je ~in admirala nastao iz arapskog naziva amir-al-bahr, {to zna~i komandant na
moru.
Zna~aj ~inova u vojsci je vi{eslojan. Oni ne predstavqaju samo oznake i nazive, ve} da reprezentuju kvalitet u radu i da odra`avaju znawe, ve{tine, sposobnost i autoritet u rukovo|ewu i komandovawu wihovih nosilaca.
Stanislav ARSI]

75

DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

RANAC

udbinska je stvar taj ranac! Ta~nije ~udovi{na! Koliko puta sam se spremao da ga u~inim lakim i udobnim za no{ewe.
Ali, on se uvek usprotivi! On to ne `eli. On ima svoje `eqe,
on je uporan.
Sve govori o tome da }u ga smek{ati. Ko je, na kraju krajeva,
gospodar? On ili ja? Kome pripada da nare|uje, kome da se pot~ini?! Dakle... Kakvo je to putovawe sa natezawem i vajkawem? Istinsko razo~arawe. A taj naduven, ogroman ranac, zar nije biblijska
muka? Ve} u tramvaju zauzimam, zbog wega, mesto vi{e; priqubiti
se uz wega apsolutno je nemogu}e. Jo{ na ulazu me zbog wega vucaraju tamo i ovamo. Prava zagonetka je kako sam uop{te upao u kupe.
Zbaciti ga sa ramena mo`e biti opasno po `ivot onih oko mene.
Gore, u mre`astom separeu, sli~an je planini, toliko da ga dame
koje sede ispod wega ~itav dan boja`qivo gledaju ispod oka. I jo{
bi hteo da ga uzmem sa sobom u svaku {etwu...
Jer kakvo je to putovawe bez mogu}nosti da se usredsredi{?
Ni{tavno. Maksim u Be~, Maksim iz Be~a... Izgubqeno vreme, uzaludni napor. Evo, uostalom, te ~udesne planine, te predivne gromade, tog planinskog vrha ili kako ga ve} zovu. [ta vidim u wemu? Ponikle glave, pogrbqenih le|a, ubrzanog pulsa, idem ja sa
mojim rancem i ose}am kako mi se wegovi remeni urezuju u le|a i
kako mi wegovo sedlo do bola krivi ki~mu. Kako da se duhovno
usredsredim, kad se moj centar telesno opustio nadole i le`i na
meni kao te{ki teret? Verovatno se upravo taj patuqak i nasla|uje
putovawem. Zato {to se ja ne nasla|ujem gotovo ni s ~im. On, taj
idol, to ~udovi{te, taj ko{mar, koji teglim sav `ivot! Da, on poskakuje, ja ga vu~em; on vlada, ja slu`im; on putuje, ja ga samo pratim.
Obremewuju}e, nepodno{qivo, poni`avaju}e!
Ali, danas sam napokon objasnio sebi kako mu je uspelo da me
ponizi do uloge svog sluge i osmelio sam se pomisliti da bih uskoro mogao da se oslobodim. Stvar je u tome da sam shvatio za{to on
ne dozvoqava sebi da se smawi, ta~nije, za{to ja to ne razumem.
Kao prvo iz straha, kao drugo zbog sujete.
Pa ja wega tovarim. A kada ga ukrcam, velim vam to potpuno
iskreno, mnome ovladaju, mu~e me, dve nedosti`nosti. Prva se naziva odjednom... Druga biti pravi alpinista. Zato on ostaje
pun, prepun, ogroman.
Odjednom... To zna~i strah pred slu~ajnostima i opasnostima putovawa: odjednom zahladni, postane vla`no, ki{no, pretoplo, zagu{qivo; dobijem kijavicu, ka{aq, po~ne nesvestica, migrena, zaboli `eludac ili ne{to drugo. Pa sve treba predvideti, osetiti, obezbediti...
Biti pravi alpinista... To je sujeta, dakle treba da bude{
snabdeven kao pravi alpinista. A ako vaqa govoriti, sasvim poverqivo, me|u nama, nikada ne preduzimam velike i te{ke poslove
uz planinu. Sve je te{ko, pritiska. Pa izgled se ne odnosi na postojawe! Ili ne? A ako taj izgled ko{ta takvih napora, onda do
istinskog postojawa stvar uop{te i ne dolazi?..
O, vladaru nad `ivotom mojim! [ta sve ne moramo, na sli~an
na~in, vu}i dok smo u `ivotu! Nama se sve ~ini da ne mo`emo ovoga
ili onoga da se li{imo: ispo~etka to sve moramo da nakupimo, zaradimo, dobijemo, obuhvatimo... Naravno, niko vas za to ne mo`e
prekoriti: pametan ~ovek, sti~e materijalna dobra i uvek je prema
wima bri`qiv. Ali, samo se od sebe razume i to da niko od nas ne
`eli zaostajati za drugima: ti~e li se to krznene {ubare, motocikla ili ne~eg drugog. U redu! Privatna svojina, prirodno, osigurava
se i ~uva. Me|utim, tu se postavqa glavno pitawe: kako to, napokon,
ispadne da sve {to smo stekli ovlada nama, da nas optere}uje i pewe se na na{a ple}a, postaje na{ vladar i idol? Kako se obrazuje
taj la`ni centar na le|ima, taj prokleti ranac?
Da, a {ta da radimo sa na{om imovinom, da ona ne postane vladar nad nama, ve} da ostane na{e istinsko oru|e? Mo`da }e
nam i ovde pomo}i unutra{wi preobra`aj, i mi }emo po~eti borbu
za oslobo|ewe od spoqa{weg sveta iz samih sebe?!
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.

76

V E R S K I P R AZ N I C I
15-31. januar

Pravoslavni
18. januar Sveti Teopemt i Teona Krstovdan
19. januar Bogojavqewe
20. januar Sabor svetog Jovana Krstiteqa
Jovawdan
27. januar Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
29. januar ^asne verige svetog apostola Petra
31. januar Sveti Atanasije Veliki

Jevrejski
29. januar Tu bi{vat

SVETI SAVA
Ro|en je 1169. godine kao
sin velikog srpskog `upana
Stefana Nemawe. Jo{ kao
mladi} `udeo je za duhovnim
`ivotom, zbog ~ega se povukao u Svetu Goru gde se zamona{io. Bio je veoma u~en,
marqiv i revnostan. S vremenom je posto pojam ~estitosti, mudrosti i dobre voqe. Izborio se za nezavisnost srpske crkve i postao
prvi arhiepiskop srpski.
Zajedno sa ocem podigao
je Hilandar, a potom i mnoge
druge manastire, crkve i
{kole. Dva puta je putovao na poklowewe svetiwama u Svetu zemqu. Mirio je bra}u zava|enu oko vlasti, Srbe sa susedima i
dao ogroman doprinos utemeqewu srpske dr`ave i wene kulture.
Unosio je mir me|u balkanske narode, radio na wihovom
zbli`avawu i uzajamnom po{tovawu. Svom narodu je dao hri{}ansku du{u koja je ostala i posle propasti srpske dr`ave.
Skon~ao je u Trnovu 12. januara 1236. godine. Kraq Vladislav
je preneo wegovo telo u Mile{evo, odakle ga je podigao Sinan
pa{a i spalio na Vra~aru, 27. aprila 1595. godine.

TU BI[VAT
Hami{a a{ar bi{vat ili skra}eno Tu bi{vat, {to zna~i
petnaesti dan meseca {evata, opisuje se u Mi{ni (osnovni deo
Talmuda) kao Nova godina drve}a. Wenim ustanovqewem trebalo je da se re{i pitawe vezano za biblijske propise i poqoprivredu (odvajawe desetine prinosa za sve{tenike). Tu bi{vat je skoro zamro krajem 11. veka kada je u naletu krsta{a
na Palestinu veliki deo jevrejskog stanovni{tva stradao ili
bio raseqen po zemqama Istoka. Tek u 16. veku sefardi su
o`iveli tradiciju Tu bi{vata koju su prihvatile i druge jevrejske zajednice u Evropi i severnoj Africi.
Obi~aj nala`e da se za praznik na sto iznose razne vrste vo}a, a blagoslov pre uzimawa se izgovara nad smokvom,
vinom, narom, maslinom, urmom... Tom prilikom, recituju se
psalmi {ir amaalot. Deci se pripremaju vre}ice sa vo}em.
U hramu nema posebnog rituala i ne sme da se posti.
Nova godina drve}a je postala simbol oslobo|ewa zemqe i pretvarawe pustiwe u plodnu zemqu. Danas u Izraelu Tu
bi{vat ozna~ava po~etak prole}a. Mladi provode taj dan u
prirodi i u ceremoniji sa|ewa mladog drve}a.
15. januar 2008.

LI^NOSTI

ILARION RUVARAC

BRANILAC
ISTORIJSKE
ISTINE
Hvaqen i veli~an
od svojih u~enika i sledbenika,
a istovremeno napadan
i potcewivan od svojih
protivnika, Ruvarac je ubrzo,
posle osnivawa Srpske
kraqevske akademije nauke
i umetnosti, izabran
za akademika (1888). Neobi~no
obdaren, s uro|enom osobinom
kriti~kog odnosa, postao je
istori~ar s izvanrednim
smislom za ta~nost pojedinosti.
Po prirodi strastven, bio je
do krajnosti borben u sukobu
izme|u kriti~ke i
tradicionalne srpske
istoriografije.

vorac kriti~kog pravca srpske istoriografije, tokom mnogih decenija priznat kao najznamenitiji, najkriti~kiji i
najumniji srpski istori~ar, vrhovni nosilac srpske istoriografije u drugoj polovini 19. veka, Ilarion Ruvarac ro|en je 14. septembra 1832. u Sremskoj Mitrovi
ci. Pre zamona{ewa (1861) zvao se Jovan. Posle zavr{enih
{est razreda gimnazije u Sremskim Karlovcima (1850), pre{ao je u Be~ gde je okon~ao gimnaziju i studije prava (1856).
A onda, vrativ{i se u Sremske Karlovce, zavr{io je Bogosloviju, gde je kasnije bio profesor i rektor. Od 1882. je
arhimandrit u fru{kogorskom manastiru Grgetegu.
Ruvarac je vrlo krupna pojava u istoriografiji i kulturnom `ivotu Srba. Pro{ao je sve faze koje jedna istaknuta li~nost, bave}i se istoriografijom, mo`e pro}i doba
borbe za svoja na~ela, doba wihovog istra`ivawa, doba pohvala i osporavawa, doba priznawa. Prvi Ruvar~ev nau~ni
rad bio je Pregled doma}ih izvora stare srbske povestnice(1856). Neobi~no obdaren, s uro|enom osobinom kriti~kog odnosa, postao je istori~ar s izvanrednim smislom za
ta~nost pojedinosti. Po prirodi strastven, bio je do krajnosti borben u sukobu izme|u kriti~ke i tradicionalne srpske
istoriografije.
Predstavnici stare tradicionalne {kole su ga bezobzirno i neopravdano napadali i vre|ali. Naro~ito ga je napadao
Panta Sre}kovi}, istori~ar wegove generacije, koji ga je na-

zvao ru{iteqem narodnih ideala, dok Pantini radovi odaju

krajwu nekriti~nost i nepoznavawe istorijskog metoda. On je
ispevao svoju Istoriju srpskog naroda na osnovama narodnog
predawa.
Glavne borbe izme|u kriti~kih i tradicionalisti~kih
srpskih istori~ara toga vremena bile su oko Vuka Brankovi}a i Kosovske bitke, oko toga da li je kraq Vuka{in ubio cara Uro{a, oko Velike seobe Srba preko Save i Dunava, oko
tzv. vekovne nezavisnosti Crne Gore. Nepokolebqivi borac
za istinu, kao rigorozni istori~ar, Ruvarac je zakqu~ivao
samo na osnovu ~iwenica. O{tro je razlikovao prikazivawe pro{losti u nau~nim studijama, od rekonstruisawa pro{losti u pesni~kim delima. Bio je neumoran u odbrani istorijske istine, bez obzira na to o kojoj je li~nosti ili doga|aju re~.
Iako je u crkvi bio konzervativnih shvatawa, Ruvarac je
svojim nau~nim radom veoma doprineo ru{ewu ukorewenih gledi{ta na srpsku pro{lost, odnosno da
se napuste romanti~arski pogledi iz doba Omladinskog pokreta i da se `ivot
po~ne posmatrati i ocewivati realno.
Dabome, time je indirektno pomagao nastojawa Svetozara Mileti}a i wegovih
istomi{qenika. Wegova najve}a zasluga je u tome {to je u doba romantizma
krenuo realnim pravcem, {to se kod nas
u istorijskoj nauci i javnom `ivotu po~elo mnogo trezvenije i realnije gledati na pro{lost.
Hvaqen i veli~an od svojih u~enika i
sledbenika, a istovremeno napadan i
potcewivan od svojih protivnika, Ruvarac je ubrzo, posle osnivawa Srpske
kraqevske akademije nauke i umetnosti,
izabran za akademika (1888).
Ocewuju}i `ivot i delo Ilariona
Ruvarca, istori~ar Stanoje Stanojevi}
je pisao: Ruvarac je nau~nik prvog reda. Radovi wegovi pisani su dubokom
studijom, velikim razumevawem i o{troumnom kritikom... On
je najve}i istorik srpski. A, Jovan Tomi} ka`e: Ruvarac je
najistaknutiji moderni istori~ar srpski, tvorac kriti~kog
pravca u radu na prou~avawu pro{losti srpskog naroda.
Mnogo je istori~ara, me|u kojima su i dvojica pomenutih, koji
su smatrali da je Ruvarcu mesto na katedri, u Karlovcima
(srpskom Sionu), a ne u manastiru. Istovremeno, pitali su
se kako je mogu}e da jedan svr{eni pravnik i bogoslov, koji nije {kolovan za istoriografiju, tako sjajno shvata zadatak kriti~kog istori~ara.
Napori i rezultati Ruvarca i wegovih sledbenika tek se
danas mogu objektivno oceniti. U ono doba, u vatri polemika
izme|u dva suprotstavqena tabora, sve do pobede nove kriti~ke {kole nad starom, tradicionalisti~kom, to je bilo te{ko.
Tokom posledwih nekoliko decenija, odr`ano je podosta nau~nih skupova i razgovora o delu Ruvarca u srpskoj istoriografiji.
Iza sebe je ostavio brojna znamenita dela, me|u kojima:
Odlomci o grofu \or|u Brankovi}u i Arseniju Crnojevi}u patrijarhu; Montenegrina; O pe}kim patrijarsima; O knezu
Lazaru; Kraqice i carice srpske i dr.
Ruvar~eva smrt u manastiru Grgetegu, 21. avgusta 1905,
smatrana je u svim srpskim krajevima kao veliki nacionalni
gubitak.
Krsman MILO[EVI]

77

SPORT

SPORTISTA I SPORTSKA EKIPA VOJSKE SRBIJE U 2007.

ORIJENTIRAC I
STRELCI
^etrnaesti put uzastopce bi}e progla{eni sportista i
sportska ekipa godine me|u pripadnicima Vojske. Na adresu
na{eg magazina stigli su veoma zanimqivi predlozi koji su
odslikavali sjajne uspehe kandidata na doma}oj i
me|unarodnoj sceni. Stru~ni `iri, kojim je predsedavao na{
proslavqeni rukometni reprezentativac Nenad
Peruni~i}, za najuspe{nijeg takmi~ara u pro{loj
sezoni odabrao je starijeg vodnika Igora
Vukovi}a, dr`avnog prvaka u orijentiringu, dok je
naziv najboqe ekipe dodelio Streqa~koj dru`ini
Akademac, {ampionima Srbije i novim
rekorderima u ga|awu iz pi{toqa velikog
kalibra. Specijalna priznawe pripala su
starijem vodniku Ireni Ogwenovi} i starijem
vodniku prve klase Goranu Todorovi}u.
radicija se nastavqa. I ove goNa{i sportisti treniraju
@IRI
dine u akciji magazina Odbrapored svojih redovnih obaveza
na izabrani su najuspe{niji
i zadataka. Dodu{e, uz sve viOvogodi{wi `iri za izbor sportiste i sportske ekipe gosportisti koji su obele`ili tak{e razumevawa za wihove nadine imao je pet ~lanova. Bila je zastupqena re~ struke, nauke,
mi~arsku 2007. godinu. Imaju}i u
pore. Ipak, ima sijaset odli~javnosti... @iriju je predsedavao na{ proslavqeni rukometni
vidu uspehe na doma}oj i me|unarodnoj
nih plasmana {to nas uverava
reprezentativac Nenad Peruni~i}, koji je u svojoj bogatoj sportsceni, `iri se na{ao na slatkim muda }emo spremno do~ekati boskoj karijeri odigrao 142 utakmice za reprezentaciju i postikama da po va`e}im kriterijumima odqe dane jer u dobrom je lako
gao vi{e od 450 golova. Osvaja~ je zlatne medaqe na svetskom
vaga wihov u~inak.
dobar biti. Ove muke na kojiprvenstvu u omladinskoj i dva bronzana odli~ja u seniorskoj
Imali smo, kao i prethodnih godima se ogledaju junaci usavr{ikonkurenciji na svetskom, odnosno evropskom prvenstvu. Posle
na, mnogo takmi~ewa, sr~anih boraca,
li smo do neverovatnih paravi{e godina provedenih u najpoznatijim evropskim klubovima
ve{tih takmaca, rekorda i rekordera
lela i apsurdnog koli~nika iz(Kil, Barselona, Magdeburg...), Nenad se vratio u svoju Crvenu
koji se raspoznaju po tome {to nose vojme|u uslova rada i rezultata.
zvezdu, sa `eqom da pomogne ne bi li se na{ nekada trofejni
ni~ku uniformu ili su profesionalno
A on je dobrano u na{u korist!
sport vratio na staze uspeha.
vezani za Ministarstvo odbrane, GenePukovnik
mr
Branko
Bo{kovi}
je
na~elnik
centara
Vojne
ral{tab, jedinice i ustanove, svejedno.
IGORU SVAKA ^AST
Akademije Ministarstva odbrane, zamenik {efa delegacije VojDizani su pehari, slavile se meske
Srbije
u
CISM
i
prvi
osvaja~
zvawa
vojnog
sportiste
godine.
U tom saznawu i ohrabrujudaqe, ~ule su se pohvale, ~ak i na najVeliki doprinos radu `irija dao je i pukovnik Zoran [}e}im pobedama protekao je i
vi{em nivou, me|u zvani~nicima CISM
ki}, na~elnik referata za fizi~ku obuku i doktrinu Generalovogodi{wi izbor najboqih.
(Me|unarodni savet za vojne sportove).
{taba VS.
Stru~ni `iri se opredelio da
Vojska Srbije je uva`eni ~lan te uglednaziv sportiste godine Vojske
Novinar Nenad Milenkovi}, saradnik magazina Odbrane organizacije, imamo kancelariju i
Srbije ponese stariji vodnik
na i urednik u na{em magazinu Branko Kopunovi} upotpunili
qude u wenim najvi{im telima. Ekipa
Igor Vukovi}, pripadnik Garde,
su sastav `irija.
Vojske Srbije imala je veoma zapa`en
sjajan stare{ina i takmi~ar.
nastup na 4. svetskim vojnim igrama u
Rezultati koji su ga preporu~iIndiji.
li stru~nom `iriju sadr`ani su, pre svega, u ~iwenici da je Igor
Naravno, problemi su stari, ali uspesi su novi i inspirativni.
osvaja~ Kupa Srbije i dr`avni prvak u orijentiringu. I to u elitnoj
Ruku na srce, jo{ nastupamo u zastareloj opremi, strelci pozajmquju
seniorskoj kategoriji M21E. U svetu sve popularnija sportska discitakmi~arsko oru`je, padobranci muku mu~e, malo je pravih uslova za
plina na{la je plodno tlo i kod nas. Zahteva visoku koncentraciju,
pripreme i postizawe vrhunskih rezultata.

78

15. januar 2008.

znawe topografije, upornost, izdr`qivost, borbenost, brzinu... S tim {to Igora krase jo{ mnoge osobine, a besprekorna fizi~ka sprema je na istaknutom mestu. Osim toga, re~ je o svestranom sportisti
koji je pro{le godine ostvario niz zapa`enih rezultata. Na Balkanijadi u orijentiringu, odr`anoj u Instambulu, zauzeo je ~etvrto mesto u sprint-distanci,
odnosno petu poziciju na sredwoj distanci. Na vojnom prvenstvu u polumaratonu (Tekeri{) osvojio je
bronzanu medaqu. Osmoplasirani je na dr`avnom
prvenstvu u duatlonu (Pan~evo) i triatlonu (Novi
Sad). I sedamnaesto mesto na prvenstvu Srbije u polumaratonu vredno je pomena. ^lan je vojne skija{ke
reprezentacije.
Za stasitog [ap~anina iskusne kolege ka`u da
je stare{ina savremenog kova, stru~an, marqiv, pouzdan do perfekcije i potpuno posve}en pozivu. Sem
ostalog, pa`wu je posvetio svom obrazovawu, pa osim u~ewa jezika privodi kraju studije na Visokoj {koli za sport, ~ime }e ste}i fakultetsku diplomu i pribli`iti se oficirskom ~inu. Igor je ve} stekao diplomu spasioca na vodi gorske slu`be spasavawa.

[AMPIONI SA REKORDOM
Tek u ekipnoj konkurenciji nije bilo dileme. Sagledavaju}i rezultate u pro{loj sezoni, `iri je tako|e doneo jednoglasnu odluku da
naziv ekipe godine Vojske Srbije dodeli Streqa~koj dru`ini Akademac, pravom rasadniku talenata, koja je na dr`avnom prvenstvu odr`anom u Novom Sadu ne samo osvojila titulu {ampiona ve} i postavila novi rekord u ga|awu iz pi{toqa. Taj sastav je branio boje na{eg tima i na 4. svetskom vojnom prvenstvu u Indiji. Takmi~io se sa
profesionalcima i zauzeo 27. mesto. Imaju}i u vidu da se tamo ga|alo iz posebne vrste oru`ja, imali su velike probleme s nabavkom pi{toqa, pozajmicama iz na{ih klubova, uvozom municije koja se ne
proizvodi kod nas, i tako redom. Sve to je ometalo pripreme, pa se
plasman u Indiji mora smatrati uspehom.
[ampionsku titulu u Novom Sadu osvojili su: kapetan Slobodan Milanovi}, potporu~nik Milan Berowa i stariji vodnik Sa{a Mudrini}. Prvog oktobra pro{le godine, na vatrenu liniji gradskog streli{ta u Novom Sadu iza{lo je osam najboqih ekipa na{e
zemqe. U disciplini pi{toq velikog kalibra 20+20 metaka sa
1.031 krugom postavili su novi rekord Srbije.
Slobodan, Milan i Sa{a bili su odli~no pripremqeni i silno motivisani.Wihov trener pukovnik mr Mitja Grgi} zaslu`an je
za taj rezultat. Iskusni sportski pedagog, pod ~ijom rukom su stasale
generacije strelaca na Vojnoj akademiji, predvodio ih je i u Indiji,
gde je u ekipi bio jo{ jedan sjajan strelac, kapetan Rade Kova~evi}.
Tro~lana {ampionska ekipa sastavqena je od darovitih takmi~ara i uzornih stare{ina.
Kapetan Slobodan Milanovi} bavi se streqa{tvom od prvih potporu~ni~kih dana. Karijeru je obele`io mnogim peharima i medaqama. Pripadnik je Vojne policije, a radno mesto mu
je na Vojnoj akademiji.
Potporu~nik Milan Berowa zavoleo je streqa{tvo za vreme studentskih dana na Vojnoj akademiji. Trenutno ima mawe vremena za trening, jer se nalazi na du`nosti komandira baze u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Stariji vodnik Sa{a Mudrini}, daroviti strelac, veliki zaqubqenik u vojni poziv, pouzdani je ~lan ekipe. Pripadnik je mehanizovanog bataqona u Ba~koj Topoli. Otac je troje dece koja rado sre|uju o~eve trofeje, osvojene na brojnim takmi~ewima.

SPECIJALNA PRIZNAWA
Opet u duhu tradicije, `iri ovogodi{we akcije za izbor
sportiste godine dodelio je dva specijalna priznawa. Re~ je o
dometima koji zavre|uju svako po{tovawe, a ne nalaze se u
predvi|enoj konkurenciji.

Iako mla|a po ~inu, dami }emo dati prednost. Stariji

vodnik prve klase Goran Todorovi}, kao osvedo~eni xentlmen
}e nam dati za pravo. Specijalno priznawe dodeqeno je starijem vodniku Ireni Ogwanovi}, pripadnici Garde, najboqem
strelcu me|u damama u Vojsci Srbije. Da je tako dokazala je i
na ve} pomenutom Svetskom vojnom prvenstvu u Indiji, gde se
ga|aju}i iz pi{toqa izborila za ulazak u finale. Imaju}i u
vidu konkurentkiwe koje }e u velikom broju nastupati na Olimpijskim
igrama u Pekingu, na{a Irena je
ostvarila podvig. Vlada nepodeqeno mi{qewe da je Irena kao stare{ina i sportista u samom vrhu Vojske Srbije me|u pripadnicama lep{eg pola.
Specijalno priznawe pripalo je i starijem vodniku prve
klase Goranu Todorovi}u, pripadniku ~uvenog 63. padobranskog bataqona. Ko jo{ nije ~uo za Facu?
Naravno, to mu je nadimak po kome
ga kratko oslovqavaju svi kojima je
Goran Todorovi} Faca
drag, a kome nije? Poznata je wegova te{ka povreda zadobijena na
obuci, a jo{ poznatija sr~ana borba svestranog sportiste i ~oveka
punog duha da ustane iz invalidskih
kolica. Dokazuju}i da nada nikada
ne umire, a predaja ne postoji u
svesti pravog vojnika, Goran je 23.
juna pro{le godine izveo padobranski skok u tandemu sa instruktorom Sa{om Joji}em, kao prvi
srpski paraplegi~ar. Javnost je sa
velikim simpatijama ispratila taj
podvig, a Vazduhoplovni savez Srbije mu je dodelio posebnu plaketu
i ispisao wegovo ime u svojoj istoIrena Ogwanovi}
riji.
Dakle, imamo se ~ime ponositi i kome ~estitati.
Magazin Odbrana oda}e im priznawe za wihov u~inak.
Javno i sve~ano, to priznawe bi}e im uru~eno, opet po tradiciji, 24. januara u sve~anoj sali Centralnog doma Vojske Srbije.
Branko KOPUNOVI]
Snimio Goran STANKOVI]

79

OGLASI

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
raspisuje

KONKURS

Za izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa

Vojnomedicinske akademije u Beogradu
a) I z b o r na formaciji VMA
1. Jednog nastavnika za predmet FIZIKALNA MEDICINA
u zvawe vanrednog profesora
2. Jednog nastavnika za predmet DERMATOVENEROLOGIJA
u zvawe vanrednog profesora
3. Jednog nastavnika za predmet MIKROBIOLOGIJA u zvawe docenta
4. Jednog nastavnika za predmet NUKLEARNA MEDICINA u
zvawe docenta
5. Jednog nastavnika za predmet STOMATOLO[KA PROTETIKA u zvawe docenta
6. Jednog saradnika za predmet MIKROBIOLOGIJA u zvawe nau~nog saradnika
7. Jednog saradnika za predmet HIGIJENA u zvawe asistenta
8. Jednog saradnika za predmet PATOLOGIJA u zvawe asistenta
9. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KA PROTETIKA u zvawe asistenta.
b) R e i z b o r na formaciji VMA
10. Jednog nastavnika za predmet NEUROHIRURGIJA u zvawe vanrednog profesora
11. Jednog nastavnika za predmet NEFROLOGIJA u zvawe
vanrednog profesora
12. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u
zvawe docenta
13. Jednog nastavnika za predmet NEUROHIRURGIJA u zvawe docenta
14. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KA PROTETIKA u zvawe asistenta
15. Jednog saradnika za predmet ORALNA HIRURGIJA u zvawe asistenta
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI
da su zavr{ili medicinski odnosno stomatolo{ki fakultet i da ispuwavaju uslove propisane Zakonom o vojnim {kolama
i vojnim nau~noistra`iva~kim ustanovama Vojske Srbije za izbor i reizbor u odgovaraju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko
zvawe;
da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;
da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad;

80

da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu`benom ocenom vrlo dobar (isti~e se);
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak
zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od
{est meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ).
POSEBNI USLOVI
za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3, 4,
5, 6, 10, 11, 12 i 13 mogu konkurisati lica koja imaju nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti za koju se biraju;
za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 7, 8, 9, 14 i 15 mogu konkurisati lica koja imaju akademski stepen magistra nauka;
za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 4, 5,
6, 8, 10, 11, 12, 13 i 15 mogu konkurisati profesionalna vojna
lica koja su u posledwa dva perioda ocewivawa dobila slu`benu ocenu najmawe vrlo dobar, (isti~e se);
za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 3, 7, 9 i
14 mogu konkurisati civilna lica koja su u posledwa dva ocewivawa dobila slu`benu ocenu najmawe vrlo dobar.
Prednost pri izboru imaju kandidati koji:
imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predmeta za koji konkuri{u;
imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz predmeta odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;
se slu`e sa vi{e stranih jezika.
NA^IN KONKURISAWA
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crnotravska broj 17.
Uz molbu se prila`e:
overena fotokopija uverewa o dr`avqanstvu;
overene fotokopije diploma uverewa o zavr{enom fakultetu i doktoratu odnosno magisterijumu;
spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima
u prilogu;
biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noistra`iva~kim radom.
Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organa jedinice ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu
Odbrana.
Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavnonau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

15. januar 2008.

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE

raspisuje

KONKURS
I USLOVI KONKURSA :
Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu brigadu mogu konkurisati profesionalni podoficiri iz jedinica
Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove:
a) Op{ti uslovi :
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;
da nisu osu|ivani;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no
delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi.
b) Posebni uslovi :
da nisu stariji od 28 godina;
da imaju povoqne slu`bene ocene tokom slu`be;
da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najmawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);
da su psihofizi~ki sposobni za obavqawe padobranske
slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije);
da su pliva~i.
II NA^IN KONKURISAWA :
kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u

Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nih komandi brigada, wima ravnim ili vi{im;
uz molbu, kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju;
izjavu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~ne
kwige ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe o
izvr{enoj proveri fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokazateqima; uverewe od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak i mi{qewe komandanta ranga
brigade ili vi{eg;
nakon pristizawa molbi i wihove analize, kandidati koji
zadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv preko pretpostavqene komande, sa ta~nim datumom i vremenom radi upu}ivawa
na lekarski pregled za padobranca (pregled se realizuje na IVM
VMA Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled);
pregled traje 2 (dva) dana;
kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca
i koji ispuwavaju sve uslove konkursa dolaze na selektivnu obuku
(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).
Selektivna obuka planirana je u periodu od 17. marta do
16. maja 2008. godine.
Konkurs je otvoren do 15. februara 2008. godine.

VOJNA PO[TA 9845, VAQEVO

raspisuje

KONKURS
za prijem vojnika po ugovoru na slu`bi u Vojsci Srbije na odre|eno vreme
Garnizon VAQEVO
VES 72403 (kuvar) ......................................... 1 izvr{ilac
VES 72403 (manipulant) ................................ 1 izvr{ilac
VES 72412 (manipulant kroja~) .................. 2 izvr{ioca
Garnizon [ABAC
VES 72824 (rukovalac parnih kotlova sa mehanizovanim
lo`ewem) 1 izvr{ilac
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu,
da imaju propisanu stru~nu spremu, koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti, odre|enoj za formacijsko mesto za
koje konkuri{u,
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmawe {est meseci,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no
delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali
obavezu slu`ewa vojnog roka, osim `ene kandidati.
POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 30 godina,
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za
koju konkuri{u ili da imaju odgovaraju}e stru~no obrazovawe.

NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev
za prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 9845, Vaqevo, i prila`u
slede}e dokumente:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije
od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju
od {est meseci), osim `ene,
fotokopiju vojni~ke kwi`ice, osim `ene,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u sudu ili op{tini).
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i uz obavezan stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj
potpunoj bezbednosnoj proveri kandidata, utvrditi koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa.
Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj vojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju
uslove konkursa.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata.
Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu
izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e
sklopqeni ugovori o prijemu u profesionalnu vojnu slu`bu po
ugovoru na odre|eno vreme.
Konkurs ostaje otvoren do popune formacijskih mesta.

81

[AH

IZABRANA PARTIJA

QUTWA
Kamski Anand
Vajk an Ze, 2006.
1.d4 d5 2.c4 dc4 3.e4
Danas je Vi{i Anand svetski
{ampion, kome je Vladimir Kramnik privremeno pozajmio titulu,
kako je rekao, do wihovog me~a koji se o~ekuje s velikom pa`wom. To
zna~i da je on samo primus inter
pares (prvi me|u jednakima), a nikako neprikosnoven vladar {ahovske planete. Gata Kamski, naturalizovan i svojevremeno medijski

ZANIMQIVOSTI
[AMPIONI
SSSR-a
[ampionati najja~e {ahovske sile sveta igrani su od 1920. kada je
pobedio Aleksandar Aqehin, do
1991. godine kada su pobedu podelili Minasjan i Mageramov. Ukupno je
me|u laureate upisano 41 ime. Najvi{e trijumfa imao je Mihail Botvinik (6), a zatim Mihail Taq, koji je 3
puta bio sam i 3 puta na deobi prvog
mesta. Na 3. i 4. mestu su Tigran Pe-

sveprisutan Amerikanac, uspe{no

se vratio {ahu, o ~emu govori i
ova wegova sjajna pobeda. Crni je
prihvatio privremenu `rtvu pe{aka i sada mu ne pada na pamet da
ga brani.
3Sf6 4.e5 Sd5 5.Lc4 Sb6
Kad ovoliko poteza skaka~em
igra u otvarawu broj jedan sa rejting liste, to verovatno zna~i da
nije lo{e. No, beli zna kako se igra
protiv tog sistema.
6.Ld3 Sc6 7.Se2 Le6 8.Sbc3 Dd7
9.Se4 Ld5 10.Le3 0-0-0 11.a3 De8
12.Dc2 f5 13.S4c3 Lg2 14.Tg1 Lf3
15.Lf5 e6 16.Lh3 Kb8 17.Tg3 Le2
18. Se2 Sd5 19.Sc3 Se3 20.fe3 Dh5

21.De2 De2 22.Ke2 Te8

Obi~no se misli da se slabija
strana izmenama pribli`ava izjedna~ewu ili remiju, ali nije uvek tako. Kamski je pozicionista koji jasno uvi|a slabosti protivnikovog
polo`aja. Strpqivom igrom on dolazi u pobedni~ku poziciju.
23.Tf1 Sd8 24.Se4 g6 25.Sg5
Te7 26.Tgf3 Lh6 27.Sf7 Sf7
28.Tf7 The8 29.T1f6 a5 30.Te7
Te7 31.Te6 Te6 32.Le6 Lg5 33.d5
Ka7 34.Lg8 h6 35.Lf7 Kb6 36.Lg6
Kc5 37.Lf7 h5 38.Kd3 h4 39.h3 b5
40.Ke4 b4 41.ab4 ab4 42.b3 Lh6
43.Lh5 Lg5 44.Le2 Lh6 45.Lc4 Lg5
46.Kf5 Le3

trosjan i Viktor Kor~noj sa po 4 trofeja, 5. je Aleksandar Beqavski sa (2

- 2), 6-7. Leonid [tajn i Paul Keres
(3), 8-9. Boris Spaski i Anatolij
Karpov (2-1), 10-11. Efim Bogoqubov i Lev polugajevski (2), 12-16. P.
Romanovski, J. Averbah, E. Geler, I.
Rabinovi~ i D. Bron{tajn (1-1) i 1720. V. Smislov, M. Tajmanov, G. Kasparov i L. Psahis, koji su po 2 puta
delili prvo mesto. Prva mesta su pored Aqehina sami osvajali jo{ B.
Verlinski, V. Savon, A. Sokolov i R.
Vagawan, a po jednom su podelili pr-

vo mesto Bogatir~uk, Levenfi{, Bondarevski, Liliental, Kotov, Guqko,

Dorfman, Gavrikov, Gurevi~, ^ernin,
Judasin, Barejev, Viznavavin i, na
posledwem {ampionatu Minasjan i
Mageramov.

SVESTRANOST
Godine 2005. velemajstor Xejms
Plasket pojavio se u engleskoj verziji televizijskog kviza Ko `eli da
bude milioner? i osvojio 250.000
funti.

Beli: Kf5, Lc4, b3, d5, e5, h3

Crni: Kc5, Le3, b4, c7, h4

Raznobojni lovci sada nisu garancija za primirje.

47. d6!
Presekav{i put crnom kraqu,
beli }e lako dobiti.
1:0
Ka`u da je posle poraza Indijac
bio qut, ali je to na wega delovalo
pozitivno, pa je u fini{u ipak osvojio prvo mesto na turniru. U pitawu
je jaka li~nost, naravno.

Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
B

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: predskaka~, kitova

mast, ledolomac, kolonizator, amerikan, uresno, ateli, tonikum,
dlan, ali, Olio, nn, jaz, Aram, p, iks, ASS, i, bar, staramajka, Anti,
Bern, profitarno, tri, m, Imi, pre, t, O~oa, Rot, so, Lina, IMT,
prah, Papilon, Areta, Uralsk, Radukanu, Nata{a [olak, Novi zavet,
Stala}anin, poseniliti.

UKR[TENE RE^I

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

16. Detaqno, do sitnica, 17. Deo peca~kog pribora, 18. Qudski, 19. Delovi
re~nog korita, 20. Simbol olova, 21. Moderni deo Rima, 22. Spisak, 23. Informaciona tehnologija (skr.), 24. Pripadnik najbrojnijeg slovenskog naroda,
25. Predmetak koji se javqa u slo`enicama i zna~i: ~vrst, prostorni, 26. Grad
i luka u Jemenu, 27. Pojava suprotna plimi, 28. Kec, 29, Pe{kir, ubrus, 30.
Jedna beogradska op{tina, 32. Mre`a koja se preko no}i ostavqa u moru da
se u wu ribe hvataju, 33. Grad u Francuskoj, 34. Simbol kalcijuma, 35. Vrsta
starog pisma u nekim zemqama Ju`ne Amerike, 36. Starogr~ki mudrac, Tales,
37. Pritoka Dunava, 38. @ene koje se bave politikom, 40. Re~ kojom se obra}a kraqu, 41. Mesto u Francuskoj, 42. Morski krastavac, 43. Najve}a desna
pritoka Une, 44. Simbol astatina, 45. Boja ko`e lica, 46. Ime biv{eg mitropolita Qubojevi}a, 47. Radnici u klanici, 48. Vrsta veoma finog i gustog
platna, 49. Auto-zavod (skr.), 50. Sme|a boja, 51. Senke, 52. Japanska haqina
sa {irokim rukavima, 53. Ime teniserke Ivanovi}, 54. Upi{ite: i, |, 55. Vrsta kamiona za rasuti teret, 56. Lova~ki pas, 57. Simbol indijuma, 58. Nespokoj, 59. Izuzetno dosadna i napadna osoba, 60. Drasti~no ~i{}ewe (naro~ito politi~kih protivnika), 61. Koje se ti~e Ilira.

1. Rast, napredak, 2. Prekid, obustavqawe, 3. Tawiri} na vagi, 4. Simbol

aluminijuma, 5. I{~eznuti, 6. Podvrgnuti se operaciji, 7. Mu{ko ime, Leonard, 8. ^etvrti i peti samoglasnik, 9. Gimnasti~ka sprava, 10. Sve{tenstvo, 11. Upi{ite: h, s 12. @leb u dasci, 13. Pokoq, krvoproli}e, 14. Ime
glumca Noltija, 15. Grad u Japanu, 17. Brat odmila, braca, 18. Za~etnici,
pokreta~i, 20. Sre}an (`arg.), 21. Grad u anti~koj Apuliji, 22. Slavni slikar, Salvador, 23. Ukazi najvi{e vlasti, 25. Uzvik dozivawa, 26. Koji se ti~u slova, 27. @iteq Gackog, 29. Ime glumice Ran~i}, 31. [titono{a, sluga,
33. Krilo nozdrve (med.), 34. Xudo ili karate struwa~a, 35. Biqke iz porodice {titara, 37. Wu{ka (pokr.), 38. Prostorije za stanovawe, 39. Letovali{te u Italiji, 40. Pripadnik srpskog naroda, 41. Ameri~ki umetnik, ilustrator i slikar, Edvin Ostin, 42. Stariji (skr.), 44. Vrsta za~ina, 45. Ameri~ka glumica [arlota, 47. Korozija, 48. Ostrvo u Jadranskom moru, 49.
Auto-moto savez Srbije (skr.), 51. Simbol platine, 52. Latinska sveza, 53.
Simbol erbijuma.

w
82

VODORAVNO:

15. januar 2008.

Specijalno izdawe
MAGAZI NA

om
t
s
u
p
o
p
a
s
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, Arsenal
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.
NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa Arsenal

po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC Odbrana. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________
Potpis naru~ioca:

M.P.

___________________________