NAKNADA ZA ISPORUENU TOPLOTNU ENERGIJU I SAMOVOLJNO ISK

DALJINSKOG GREJANJA
Zakon o komunalnim delatnostima
lan 15
Odbijanje zahteva za plaanje naknade
Sentenca:

Ako je Odlukom o isporuci toplotne energije nadlene optine, predvieno da korisniku grejanja koji
prestane da koristi grejanje, prestaje obaveza plaanja naknade za toplotnu energiju, tada
isporuilac energije nema pravo na naplatu naknade za (ne) isporuenu energiju od korisnika koji
je iz sistema iskljuen. Ovo nezavisno od toga da li je iskljuenje bilo samovoljno, nedozvoljeno i u
suprotnosti sa nainom iskljuenja predvienim Odlukom, te nezavisno da li isporuilac ima druga
imovinska i neimovinska prava, ukljuujui i ovlaenje za podnoenje prekrajne prijave zbog
samovoljnog iskljuenja.

Iz obrazloenja:
"Prvostepeni sud je utvrdio da je tueni plaao i koristio grejanje prikljueno na toplovodnu mreu sve do
avgusta 2004. godine, a da od poetka septembra 2004. godine ne koristi grejanje i da su toplovodne linije
u objektu prekinute i zatvorene. Prvostepeni sud zakljuuje da saglasno Odluci o uslovima i nainu
proizvodnje i isporuke toplote Optine L. (dalje: Odluka) tueni nije bio ovlaen da bez saglasnosti tuioca,
odnosno bez odluke nadlenog suda izvri iskljuenje svojih instalacija sa toplovodne mree. Uprkos tome
tueni je izvrio iskljuenje pa mu u periodu od septembra 2004. godine tuilac nije izvrio isporuku toplotne
energije. Na osnovu toga prvostepeni sud zakljuuje da tuilac nema pravo na isplatu naknade za
isporuenu toplotnu energiju imajui u vidu da u periodu za koji su fakture ispostavljene ovu uslugu tuenom
nije ni vrio, dodue zbog nedozvoljenog ponaanja tuenog.
Pravilno je prvostepeni sud na utvreno injenino stanje primenio materijalno pravo, kada je odbio zahtev
tuioca za isplatu naknade za uslugu za koju je utvrdio da nije izvrena. Za svoju odluku je dao razloge koje
prihvata i ovaj sud. Prema lanu 34. Odluke, kada korisnik grejanja prestane da koristi grejanje, prestaje mu
i obaveza plaanja naknade za toplotnu energiju. I prema stanovitu ovog suda na pravo tuioca da trai
naknadu za isporuenu toplotnu energiju nije relevantna injenica da li je tueni bez saglasnosti tuioca
izvrio iskljuenje sa toplovodne mree, ve je relevantna injenica da li je usluga izvrena, a optepoznato
je da ona nije mogla biti vrena ukoliko su instalacije sa mrenog sistema iskljuene. Za reenje ovog spora
nije relevantna injenica li je ponaanje tuenog bilo nedozvoljeno i u suprotnosti sa navedenom odlukom,
te da li na osnovu takvog ponaanja tuenog tuilac ima kakva druga prava imovinske i neimovinske
prirode, kao i da mu je ovako postupanje korisnika kanjivo za prekraj prema lanu 37. Odluke."
(Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 1204/2008 od 19.6.2008. godine)

TERET DOKAZIVANJA INJENICE

NEOVLAENOG KORIENJA TOPLOTNE
ENERGIJE
Zakon o komunalnim delatnostima
lan 25 stav 4 taka 7)
Dunost komunalnog preduzea
Sentenca:

Komunalno preduzee koje zahteva plaanje naknade za neovlaeno korienje toplotne energije
je duno da dokae da je tueni neovlaeno koristio toplotnu energiju, a kada to dokazuje
zapisnikom nadlene komunalne inspekcije, postoji zakonska pretpostavka tanosti podataka
unetih u zapisnik.

Iz obrazloenja:
"lanom 69. Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu (dalje: Odluka) je propisano da
komunalno preduzee kada utvrdi da pravno ili fiziko lice neovlaeno koristi toplotnu energiju tako to je
izvreno samovlasno prikljuenje objekata, ureaja ili instalacija, ili ukoliko se koristi toplotna energija bez ili
mimo mernih ureaja ili suprotno uslovima utvrenim ugovorom o prodaji toplotne energije u pogledu
pouzdanog i tanog merenja preuzete energije, bez odlaganja obavetava nadlenu komunalnu inspekciju
koja po utvrivanju navedenog injeninog stanja sainjava o tome zapisnik i nalae komunalnom
preduzeu iskljuenje takvog objekta iz sistema daljinskog grejanja. Uz iskljuenje objekta, licu koje
neovlaeno koristi toplotnu energiju iz sistema daljinskog grejanja, komunalno preduzee vri obraun
neovlaeno preuzete toplotne energije.
Postupanje odreeno u lanu 69. Odluke jeste legitiman nain postupanja u odnosu komunalnog preduzea
koje vri isporuku toplotne energije na teritoriji grada Beograda i lica koje se samostalno prikljui na sistem
grejanja. Znaaj odreenja iz lana 69. Odluke je upravo u zatiti preduzea koje vri komunalne usluge od
lica koja neovlaeno koriste toplotnu energiju, a u odnosu na koje komunalno preduzee nema ira
ovlaenja pomou kojih bi spreilo takva lica u nedozvoljenom postupanju. Kada komunalno preduzee
obavesti inspekciju i inspekcija sastavi zapisnik, po osnovu ovlaenja iz lana 69. Odluke, u vezi s lanom
25. stav 4. taka 7) Zakona o komunalnim delatnostima, takav zapisnik predstavlja javnu ispravu, pa se u
parninom postupku, kada se javi spor izmeu komunalnog preduzea i korisnika, pretpostavlja da su
podaci upisani u njemu tani i time se korisnik dovodi u situaciju da je na njemu teret dokazivanja da podaci
uneti u zapisnik komunalne inspekcije nisu istiniti."
(Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 4819/2013 od 11.12.2013. godine)

GREJANJE I PRAVO KORISNIKA NA OTKAZ TRAJNOG DUGOVIN

Zakon o obligacionim odnosima
l. 357 i 358
Sentenca:

Ostvarenje korisnikovog zakonskog prava na otkaz usluge grejanja zavisi iskljuivo od tehnikih
mogunosti isporuioca toplotne energije da na osnovu otkaza iskljui korisnika iz sistema grejanja.
Samo ako takve mogunosti nema, korisnik je u obavezi da i dalje plaa naknadu za toplotnu
energiju koja mu se isporuuje protiv njegove volje izraene u otkazu. Ako mogunosti za
iskljuenje postoje, isporuilac je duan da korisnika po njegovom zahtevu iskljui iz sistema
grejanja.

Iz obrazloenja:
"Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenoj presudi, tuilac i tueni su zakljuili ugovor o isporuci i
plaanju toplotne energije od 24.12.1990. godine, koji je tueni pismeno otkazao dana 23.12.1993. godine,
a tuilac kao isporuilac toplotne energije iskljuuje tuenog kao korisnika iz sistema grejanja u maju 1996.
godine. Predmet spora je naknada za toplotnu energiju po raunima koji se odnose na grejnu sezonu
1995/96. Prvostepeni sud je naao da je tueni u skladu sa odredbom l. 358. ZOO otkazao trajni
dugovinski odnos, ali u nevreme - u toku grejne sezone, da je stoga u obavezi da plati grejanje do isteka
grejne sezone 1993/94 (to je po navodima tuenog uinjeno), ali da nije u obavezi da plati i grejanje po
utuenim raunima za grejnu sezonu 1995/96, jer je ugovor otkazom prestao i tuilac je bio duan da u
primerenom roku po zavretku grejne sezone 1993/94 iskljui poslovnu jedinicu tuenika u Beogradu iz
sistema grejanja.
Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da se po ugovoru o isporuci i plaanju toplotne energije od 24.12.1990.
godine stranke nalaze u trajnom dugovinskom odnosu, u smislu l. 357. i 358. ZOO, tako da tueni, kao
korisnik grejanja, ima pravo da otkazom prekine taj odnos, uz obavezu da plati one obaveze koje su
dospele do prestanka dugovinskog odnosa. Isporuka toplotne energije je zakonska obaveza tuioca, ali
korienje toplotne energije nije zakonska obaveza tuenog, ve je to pravo tuenog, a ne vremenski
neograniena obaveza tuenog, iji prestanak bi zavisio iskljuivo od tuioca, koji se u albi neosnovano
poziva na odredbe Odluke o snabdevanju grada toplotnom energijom, koje ne ureuju pitanje prestanka
ugovora. Ostvarenje korisnikovog zakonskog prava na otkaz usluge grejanja zavisi iskljuivo od tehnikih
mogunosti isporuioca toplotne energije da na osnovu otkaza iskljui korisnika iz sistema grejanja. Samo
ako takve mogunosti nema, korisnik je u obavezi da i dalje plaa naknadu za toplotnu energiju koja mu se

isporuuje protiv njegove volje izraene u otkazu. Ako mogunosti za iskljuenje postoje, isporuilac je
duan da korisnika po njegovom zahtevu iskljui iz sistema grejanja. Tueni je u konkretnom sluaju
iskljuen tek u maju 1996. godine, to znai da su tehnike mogunosti za iskljuenje postojale, a tuilac
nije dokazao da takvih mogunosti nije bilo ve po isteku grejne sezone 1993/94. Stoga tueni nije duan da
plati isporuenu toplotnu energiju u sezoni 1995/96, koja mu je isporuena protiv njegove volje. Iz istog
razloga, neosnovana je tvrdnja alioca da se na taj nain tueni neosnovano obogatio. Prema odredbi l.
211. ZOO, ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, to znai da i
tuilac koji je izvrio uslugu grejanja, iako je znao da to vie nije duan nakon otkaza tuenog, nema pravo
da trai naknadu za takvu uslugu, jer bi se time otkaz tuenog praktino stavio van snage, odnosno
obezvredio."
(Presuda Vieg privrednog suda, P. 3428/99 od 16.12.1999. godine - Sudska praksa privrednih
sudova - Bilten br. 1/2000 - str. 45)

Ko
je
nadlean
za
odravanje
kunih
grejnih
instalacija?
O odravanju unutranjih grejnih instalacija u stambenim objektima stara se vlasnik objekta,
odnosno organ upravljanja zgradom (skuptina stanara). Poslove odravanja vlasnik objekta
posebnim ugovorom poverava komunalnom preduzeu, drugom privrednom drutvu ili
preduzetniku
koji
je
registrovan
za
obavljanje
te
vrste
delatnosti.
Granica izmeu predajne stanice i kunih grejnih instalacija, gledano u smeru strujanja tople
vode, je na razvodnom vodu, pregradni ventil na ulazu u izmenjiva toplote, a na povratnom vodu
pregradni ventil na izlazu iz izmenjivaa toplote. To znai da, ukoliko nemaju ugovornu obavezu,
Beogradske elektrane odravaju primarni deo toplotne predajne stanice.
Ko je nadlean za odravanje grejnih instalacija u poslovnom prostoru?
Za popravku kvarova na primarnom delu instalacija kod poslovnog prostora odgovorne su
Beogradske elektrane, a za sekundarni deo (unutranje grejne instalacije i sekundarni deo
toplotne predajne stanice) odgovoran je vlasnik prostora koji sam mora da angauje izvoaa za
popravke instalacija.