Tatjana Dadi-Dinulovi

Akademija lepih umetnosti, Beograd

Apstrakt:
U procesu karakterizacije savremenog grada znaajno mesto zauzima od
nos izmeu fizike strukture graene sredine, sceninosti objekata i urbanih
prostora, i spektakla i prostornog uobliavanja scenskih dogaaja. Kljuno
mesto na kome se ispituje, ali i ostvaruje, odnos gradske scene i scenskog do
gaaja, jeste pozorite, dok je mesto na kome se ostvaruje susret i uspostavlja
komunikacija unutranjeg i spoljanjeg prostora kue fasada ili izlog.
Uloga fasade ogleda se u potrebi za identifikacijom zgrade kao pozorita,
ali i predstavljanja umetnikih stavova, ideja i programa. Vrednujui inte
grativnost pristupa procesu stvaranja i predstavljanja pozorine predstave,
primeri etiri pozorita u Beogradu Narodnog pozorita, Opere i teatra
Madlenianum, Jugoslovenskog dramskog pozorita i Ateljea 212 ukazuju
na razlite naine uspostavljanja ovakve veze u procesu graenja identiteta
pozorine ustanove.
Kljune rei:
arhitektonski jezik, oblikovanje pozorita, pozorina fasada, stvaranje i pred
stavljanje, pozorini proizvod, izlog pozorita, identitet pozorita.
U procesu karakterizacije savremenog grada znaajno mesto zauzima odnos
izmeu fizike strukture graene sredine, sceninosti objekata i urbanih pro
stora, kao i spektakla i prostornog uobliavanja scenskih dogaaja. Spektakl,
tako, predstavlja jednu od najznaajnijih oblasti ivota i vaan je inilac karak
tera savremenog grada.


Tekst je zasnovan na magistarskoj tezi Teorija izlaganja i predstavljanja: izlog pozorita i izlog
kao pozorite (fasada pozorine kue u komunikaciji sa gradom i scenska sredstva u izlozima
Beograda), odbranjenoj 2007. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pod mentor
stvom prof. dr Milene Dragievi-ei i komentorstvom prof. dr Nae Kurtovi-Foli.
td.dinulovic@gmail.com

57
Tatjana Dadi-Dinulovi

Izlog pozorita:
medijska funkcija pozorinih
fasada u Beogradu

725.822(497.11)19/20
ID: 183363852

originalni nauni rad

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

58

Kljuno mesto na kome se ispituje i, na razliite naine, ostvaruje odnos grad

ske scene i scenskog dogaaja jeste pozorite. U institucionalnom smislu, po
zorite je ustanova u kojoj se odvijaju razliiti, ali meusobno povezani, umet
niki, tehniki i operativni postupci i procedure koji su odreeni pripremom,
produkcijom i realizacijom scenskih dogaaja. U arhitektonskom smislu, po
zorite moemo da prouavamo u odnosu na njegovu urbanu poziciju, grae
nu strukturu i odnos koji, kao umetnika forma, uspostavlja sa gradom kroz
fasadu ili izlog pozorine kue. Zahvaljui tradicionalnoj urbanoj poziciji,
pozorina zgrada je, kroz istoriju, ustanovljena kao jedan od kljunih grad
skih objekata, a pozorini trg kao centralni element strukture javnih prostora
mnogih evropskih gradova. (Dinulovi 1996: 1011). Osim urbane pozici
je, pozorina zgrada podrazumeva i sistem arhitektonskih svojstava objekta
koji svojim karakterom i funkcionalno-tehnolokim poreklom grade jasan i
razumljiv jezik perceptivne, ali i psiholoke, socijalne pa i trine komunika
cije u gradu. (Dinulovi 1996: 10). Na taj nain pozorina kua, kao prostor
spektakla i objekat za spektakl, zahvaljujui jeziku arhitektonske strukture,
i sama postaje znak i reprezent identiteta grada, naglaavajui razumevanje
arhitekture kao sredstva komunikacije.
Odnos izmeu stalnosti pozorine kue kao graevine i promenljivosti po
zorita kao umetnike forme upuuje nas, meutim, na injenicu da ne
ma jednog teatra naeg vremena, ve da postoje razliiti teatri koji su se
sticajem okolnosti nali na istom vremenskom prostoru (Seleni 1985: 7).
Zahvaljujui ovakvom odnosu, jednu od kljunih uloga u promiljanju si
stema komunikacije kue prema gradu ima arhitekta koji, birajui odreeni
arhitektonski jezik, unapred odreuje sadraj, izraz i sredstva jednog pozo
rita. Kulturna politika, pa zatim i programska orijentacija, dalje odreuju
nain na koji se pozorina kua posmatra kao sistem poruka usmerenih
ka gradu i publici. Dramaturka konvencija o ustrojstvu portala kao e
tvrtog zida koji deli prostor igre i prostor posmatranja, to jest razdvaja
realan, fiziki prostor gledalita i imaginaran, dramski prostor scene, fiziki
i duhovno protee se daleko izvan scene i gledalita. Tako je mogue zna
ajno proiriti pitanje poruka arhitektonske strukture kue razmatranjem
namenski projektovanih ili naknadno osmiljenjih sistema oznaavanja i
out-door predstavljanja sadraja pozorine kue. Savremeni koncepti finan
siranja pozorita, ukljuivanje razliitih komercijalnih programa kao to su
knjiare, galerije, restorani ili informativni centri u deo objekta namenjen
gledaocima, kao i ukljuivanje specijalizovanih marketinkih agencija ne sa
mo u oblast planiranja, kreiranja i sprovoenja marketinkih kampanja, ve
i u poslovne procese koji utiu na kreiranje, pripremu i izvoenje pozorine

predstave, znaajno, ako ne i kljuno, odreuju ideju o izlaganju i predsta

vljanju pozorinog proizvoda.

Pored odreenja prostorne granice fizike strukture kue, uloga fasade ogle
da se u potrebi za identifikacijom zgrade kao pozorita, ali i predstavljanja
odreenih umetnikih stavova, ideja o pozoritu, pojedinanih programa,
kao i stvaranja ukupne slike javnog lica kue. U odnosu na vezu izmeu
ideje o pozoritu i ideje o arhitekturi objekta, sagledanu kroz odnos izgleda i
poruka fasade pozorine kue, razmotriemo tri naina promiljanja, uloge i
upotrebe fasade, posmatrajui pozorine objekte kao tradicionalno pozorite
ili kuu-tekst, komercijalno pozorite ili kuu-spektakl i savremeno umetni
ko pozorite ili kuu-ekran .
Osnovne karakteristike arhitektonskog jezika tradicionalnog pozorinog
objekta ve smo pomenuli. Tradicionalno pozorite, najee, nije objekat ko
ji zahteva dodatnu identifikaciju. Projektovano tako da odmah bude jasno
prepoznato kao pozorini objekat, najee se nalazi u delu grada u kome
svojom arhitektonskom strukturom i volumenom nema konkurenciju sline



Videti u knjizi Radivoja Dinulovia Arhitektura pozorita XX veka.

Podela je napravljena na osnovu ideja koje iznosi Marvin Karlson razlikujui monumentalno,
komercijalno ili fasadno i eksperimentalno pozorite u knjizi Places of Performance: the Semio
tics of Theatre Architecture.

59
Tatjana Dadi-Dinulovi

Zgradom opere La Scala u Milanu, koja je 1778. izvedena prema projektu

arhitekte uzepea Pjermarinija (Giuseppe Piermarini), u istoriju pozorita
uvedene su kljune odlike arhitektonskog jezika koji, u znaenjskom smislu,
odreuju kuu kao pozorite, dok je projektom Berlinskog pozorita (Berlin
Schauspielhaus) Karla Fridriha inkela (Karl Friedrich Schinkel) iz 1818. godi
ne izvren kljuni uticaj na uspostavljanje znaenjskih elemenata u arhitekton
skoj strukturi pozorinih objekata. Tako se kao osnovni znaenjski elementi
arhitektonskog jezika tradicionalne pozorine kue (objekta druge polovine
19. veka) pojavljuju ukupan morfoloki sklop objekta, ulazna partija (portik,
esplanada, fenestracija povuenog fasadnog fronta), kompozicija frontalne
fasade, binski toranj i urbana pozicija (odnos prema javnom prostoru). Dalja,
razliita promiljanja arhitekture pozorinih objekata i elemenata arhitekton
skog jezika, bivaju odreeni pravcima razvoja savremene arhitekture, vlasni
tvom nad prostorom zemljita, objekta, institucije i programa, tehnolokim
razvojem, kao i tenzijom izmeu pozorita kao umetnike forme i pozorita
kao komercijalne zabave. Fasada, posebno frontalna, u ovom promiljanju
zauzima posebno mesto.

graevine. Zahvaljujui karakteru institucije (u velikom broju sluajeva se ra

di o nacionalnom pozoritu, operi ili baletu), ovakvo pozorite ima jasno od
reenu programsku orijentaciju. Tako se, skoro po pravilu, na fasadi tradicio
nalnog pozorita ne pojavljuje natpis sa imenom kue, a u retkim suprotnim
sluajevima, natpisi najee predstavljaju moto koji odraava nacionalne,
kulturne ili umetnike vrednosti Umetnost narodu na originalnoj Berlin
skoj Volksbhne i Sloboda, bratstvo, jednakost ili smrt na Francuskom naci
onalnom teatru u vreme Revolucije. (Carlson 1993: 121) Publika tradicional
nog pozorita se opredeljuje za instituciju pre nego za odreenu predstavu.

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

60

Osnovna odlika komercijalnog pozorita, danas u najveoj meri grupisanih

u dva velika svetska centra West End u Londonu i Broadway u Njujorku, nije
pozorina zgrada ve predstava ili produkcija. U arhitektonskom smislu, zgra
da komercijalnog pozorita gubi vanost i postaje nosa za razliite vrste
reklamnih panoa, svetleih natpisa i drugih vizuelno atraktivnih elemenata
koji, trino orijentisanu ustanovu zadravaju u centru panje potencijalne
publike, pozivajui na kupovinu karata. Sa ustanovljavanjem savremenog si
stema dugog repetitivnog prikazivanja jedne predstave, navika odlaenja u
odreeno pozorite zamenjena je odlaskom na eljene predstave. Poto se
programska orijentacija komercijalnog pozorita ne podrazumeva, publika
svaki put donosi pojedinanu odluku o tome koju predstavu eli da gleda.
Prema nekim podacima (Carlson 1993: 123), publika u seanju najee zadr
ava informaciju o tome koju je predstavu videla, ali ne i u kom pozoritu je
predstava izvedena. Ova pojava je uticala i na izgled fasade na kojoj centralno
mesto zauzima natpis sa nazivom predstave. Osim toga, na fasadi su istaknute
i razliite informacije kao to su imena glumaca, autora libreta, producenata
i svih drugih zvezda koje dodatno mogu da privuku publiku, kao i informa
cije o cenama, nagradama i pozitivnim kritikama.
Savremeno umetniko pozorite na razliite naine uspostavlja odnos prema
fasadi pozorinog objekta. Ovaj odnos kljuno odreuju pitanja urbane pozi
cije, delovanja u sopstvenoj zgradi, sistema finansiranja, karaktera vlasnitva,
programske orijentacije, stalne profesionalne produkcije i publike kojoj se
obraa. Sa razvojem trinog pristupa kulturi i kulturnoj politici, znaajnu
ulogu u odnosu savremenog umetnikog pozorita prema fasadi zauzima
sponzor. Meu mnogim znaenjima pojma sponzor, renik enciklopedije
Britanike kao prvo odreuje pojedinca ili organizaciju koja finansira deo ili
ukupne trokove produkcije sportskog ili umetnikog dogaaja u zamenu za
oglaavanje. Tako arhitektura koja, zahvaljujui novim pravcima izgradnje bi
va sve vie statina, postaje polje velikih dimenzija koje je mogue iskoristiti

za potrebe trita. Manipulacija prostora fasade je sve ea pojava, posebno

u sredinama u kojima je dolo do promena u drutvenim sistemima vredno
sti, meu kojima je i naa. Veoma esto, meutim, naroito u velikim evrop
skim gradovima, posebno osmiljeni i realizovani sistemi aplicirani na fasa
du ili postavljeni u neposredno okruenje pozorinog objekta nastaju u toku
projektovanja (Sadlers Wells i National Theatre u Londonu, Royal Exchange u
Manesteru), a ukoliko su projektovani naknadno, sutinski ne utiu na arhi
tektonsku strukturu objekta (Narodno pozorite Ivan Vazov u Sofiji).

Narodno pozorite: kua tekst

Nacionalno pozorite je, naelno, dravna institucija, a njen zadatak moe
da bude razliit: od stvaranja i negovanja klasika (Comdie Franaise), pred
stavljanja najznaajnijih pozorinih dostignua (National Theatre, London),
podrke nacionalnoj dramaturgiji (Royal Cort Theatre, London), do zastupa
nja ideje bez posedovanja sopstvene zgrade (National Theatre of Scotland) ili
promovisanja nacionalnog identiteta (Abbey Theatre, Dablin i pozorita na
Balkanu). Povezujui, najee, pojmove drave, nacije i ideologije, nacional
na pozorina kua oznaava instituciju koja je u neposrednoj vezi sa jezikom
odreenog naroda i njegovom kulturom. Prema Leviju Strosu nacionalni tea
tar jeste ideoloko pomagalo nacije kao institucije nultog tipa.
Poetkom devetnaestog veka, u vreme nacionalnog buenja srpskog naro
da, rodila se ideja o pozoritu kao instituciji koja bi pomogla u borbi protiv
zaostalosti i nepismenosti, doprinela stvaranju naprednijih drutvenih ideja
i razvijanju narodne kulture (Istorijat Narodnog pozorita). Narodno pozo
rite oznaava elju da Srbija bude predstavljena kao savremena nacionalna
drava koja podrava kulturni obrazac zapadne Evrope. Zgrada je izvedena
prema projektu Aleksandra Bugarskog iz 1869. godine, po ugledu na preo

61
Tatjana Dadi-Dinulovi

Prouavajui fasadu pozorine kue kao savremeni izlog ili sredstvo komu
nikacije scenskog dogaaja sa gradom, to jest vezu izmeu prostora stvaranja
umetnikog proizvoda i njegovog izlaganja, predstaviemo etiri pozorina
objekta u Beogradu koja smatramo najzanimljivijim za ovu temu. Radi se,
naravno, o stalnim profesionalnim repertoarskim pozoritima, finansiranim
(preteno) iz gradskog i/ili republikog budeta, koja deluju u sopstvenim
zgradama i obraaju se odrasloj populaciji. To su Narodno pozorite, Opera
i teatar Madlenianum, Jugoslovensko dramsko pozorite i pozorite Atelje
212.

vlaujui tip pozorinih objekata toga vremena, posebno zgrade milanskog

pozorita La Scala, od koje je preuzeta renesansna koncepcija i dekorativna
obrada fasade. Kasnijim rekonstrukcijama prvobitni izgled u potpunosti je
izmenjen. Osim za pozorine predstave, sala je tokom 19. veka koriena i
za dobrotvorne balove i koncerte. Velika ustavotvorna skuptina je u toj sali
izglasala Ustav iz 1888. godine. Obimna rekonstrukcija objekta izvedena je
1986. godine, kada je pozoritu vraen izgled iz 1922, a izvrena je i dograd
nja prema ulici Brae Jugovia.

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

62

Odluka da, svojim izgledom, kua treba da podsea na Teatro la Scala u Mi

lanu, odreuje tenju da budua zgrada Narodnog pozorita prihvati itav
sistem razliitih nivoa znaenja na koja upuuje objekat milanske institucije.
Upravo u tom kontekstu, Narodno pozorite jeste kua koja lii na pozorite,
to predstavlja jednu od kljunih taaka razvoja pozorine arhitekture. Uko
liko, istorijski gledano, karakter ovakvog objekta mora da bude u potpunosti
izraen spoljanjom formom, pa pozorite moe da bude tretirano samo kao
pozorite, onda je kua Narodnog pozorita kua-tekst iji program biva pod
razumevan od publike, a potreba za predstavljanjem se pojavljuje samo u do
menu naziva institucije.
Narodno pozorite, dakle, jeste objekat urbani monument, ija arhitekton
ska struktura ima ve pomenute odlike tradicionalne pozorine kue 19. ve
ka. To je, u naelu, hermetian objekat ija arhitektura ne omoguava komu
nikaciju izmeu unutranjeg prostora, sadraja objekta i javnog okruenja.
Kua je, na ovaj nain, izdvojena iz javnog gradskog prostora i nije aktivirana.
Osim primene tradicionalnih vitrina i izloga, Narodno pozorite ne poseduje
potencijal izgleda u odnosu na spoljna sredstva izlaganja i predstavljanja apli
cirana na fasadu.
Promenom drutvenog sistema vrednosti, posebno u zemljama istone Evro
pe, ulaskom u proces tranzicije i ubrzanim razvojem potroakog drutva,
ovakva vrsta nacionalne institucije postaje nesrazmerno velika, ali i neprila
goena okolnostima u kojima deluje. S vremenom, ona postaje mesto gde se
brani neka iluzija, neka lana estetika, gde dolazi neka udna, dezorijentisana
publika koja je pod uticajem televizije i ne poznaje vrednosti velike literature.
To je masovna publika. (Popa 2007). Pojam nacionalnog, u nekim sluajevi
ma, poinje da biva zamenjivan pojmom nacionalistikog, dok napredne dru


Objekat je izveden prema projektu Ljubomira Zdravkovia i Slobodana Drinjakovia (rekon

strukcija i dogradnja); Milana Paliakog (enterijer); Branke Bremec, Dimitrija Ivanevia i
Zorana Badnjevia (fasada i dekorativna plastika).

Ukoliko se, ipak, kao najvanija od svih tema, namee uloga Narodnog pozo
rita u izgradnji svesti o nacionalnom biu, kao i doprinos stvaranju progresiv
nih drutvenih ideja, onda se, za nas, kljuna poruka ove kue danas ogleda
u prizorima koje donose dve fotografije: jedna govori o dogaajima na terasi
Narodnog pozorita 9. maja 1991. godine, na kojoj se tadanji lider opozicije
Vuk Drakovi obraa velikom broju ljudi okupljenih na Trgu republike, a
kojim je zapravo poeo politiki preokret zavren 5. oktobra 2000; i druga, na
kojoj se nalazi isti prostor, nekoliko godina kasnije, i na kojoj se nekadanja
pozornica vanih drutvenih promena pretvara u pozornicu drutva spekta
kla reklama za premijeru na velikoj sceni prekriva itav prostor terase.
Opera i teatar Madlenianum: kua spektakl
Opera i teatar Madlenianum osnovana je 1998. godine u nekadanjoj zgradi
Narodnog pozorita (scena u Zemunu), kao prva institucija kulture u Beo
gradu u potpunosti finansirana iz privatnih fondova. Poslednjom rekonstruk




Videti u knizi 9. mart 1991.

Prvobitni naziv institucije bio je Kamerna opera Madlenianum.

63
Tatjana Dadi-Dinulovi

tvene ideje bivaju zamenjene idejama potroakog drutva. Novu publiku

ne samo da vie ne zanima naziv institucije, niti znaenje i garancije koje taj
naziv potencijalno nudi; nova publika podrazumeva da znaenja uopte ne
ma. U pokuaju da skrene panju publike, znaajno zasiene i osvojene mno
tvom razliitih proizvoda, pozorina institucija ponudu svog proizvoda reali
zuje intervencijom na fasadi. Tako se na fasadama dravnih pozorinih kua
pojavljuju transparenti i natpisi velikih dimenzija, na kojima osim osnovnih
informacija o predstavama, znaajno mesto pripada logotipu i sloganu spon
zora. Sline primere novog naina razmiljanja pozorinih uprava dravnih
pozorinih kua nali smo i na objektima Narodnog pozorita I.L. Caragiale
u Bukuretu i dravnom akademskom pozoritu Opera i balet Zakaria Pali
ashvili u Tbilisiju. Vredno je, meutim, pokazati i dva drugaija primera: Na
rodno pozorite Ivan Vazov iz Sofije, iji je naknadno osmiljen i realizovan
spoljni sistem komunikacije omoguio uspostavljanje oglasnog prostora, bez
ugroavanja istorijske i arhitektonske vrednosti objekta; i National Theatre u
Londonu, iji bi sistem jarbola, vitrina i panoa, primenjen na urbani kontekst
Beograda i arhitektonsku strukturu Narodnog pozorita, moda mogao da
poslui kao dobar primer, posebno u dograenom delu objekta.

cijom prvobitna svedena i modernistika struktura fasade zamenjena je sti

lizovanom istoricistikom, dok je simetrinost objekta posebno naglaena
postavkom dve lane ugaone kule i duboke nadstrenice. Tako kompozicija
fasade ove kue snano asocira na izgled Narodnog pozorita u Beogradu.
Osnovni kod koji nam omoguava itanje ukupne arhitektonske strukture
ove kue govori da se radi o operi, to i jeste osnovna programska orijentacija
Madlenianuma kao institucije. Frontalna fasada nas, meutim, upuuje na
razmatranje kue kao ponovo otkrivenog predmeta (Eko 1973: 234) kome
je rekonstrukcija, rukovoena zahtevima vremena, vratila stilizovanu formu,
ali ne i vanost tradicionalne operske kue. Re je, zapravo, o stylingu (Eko
1973: 234) koji se ogleda u sredstvima kojima je izvrena teatralizacija, ali i
nainu upotrebe spoljnog sistema komunikacije. Ovaj styling govori o jo jed
noj, dodatnoj, karakteristici koda trinoj orijentaciji.

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

64

Madlenianum se, dakle, prevashodno obraa trino orijentisanoj eliti kojoj

se, preko namenski projektovanog i dodatno razvijenog spoljnog sistema
komunikacije, nudi slika o izuzetnom prostoru. To je publika koja nema
previe vremena, kojoj se mora ii u susret i iju panju je, u brzini grad
skog ivota i izobilju atraktivnih sadraja, potrebno skrenuti. Tako se u izlo
gu biletarnice bez prekida prikazuju specijalno osmiljeni trejleri koji publici
olakavaju odluku o izboru predstave i kupovini karata, a suveniri u ponudi
knjiare, omoguavaju potpuniji doivljaj i seanje na predstavu kojoj je
publika prisustvovala. Kao dodatak ukupnoj slici pojavljuju se plakati i propa
gandni materijali kompanija koje zakupljuju posebno projektovane poslovne
prostore, namenje upravo direktnom kontaktu pozorita sa svetom biznisa i
potencijalnim sponzorima. Na taj nain, komercijalni promotivni materijali
zauzimaju prostore namenjene promotivnim materijalima pozorita. Ponuda
sponzorima ukljuuje i mogunost upotrebe transparenata na gornjem de
lu frontalne fasade koji, u procesu projektovanja, nije zamiljen kao prostor
predstavljanja. Dopunu ovakvom sistemu komunikacije, a zbog nezadovolja
vajue urbanistike pozicije, ini specifina upotreba razliitih outdoor sred
stava u centralnoj zoni grada.
Re je o izlozima nekadanjeg preduzea Kluz ija upotreba, u ozbiljnoj
meri, moe da dovede publiku u zabunu. Tako plakati velikih dimenzija apli



Prvobitni objekat je izveden prema projektu Bogdana osia 1969, dok je rekonstrukcija izve
dena u periodu od 1998. do 2005. godine prema projektu Ivana Antia i Zorane Stojni-erba
novi (enterijer).
Prema reima Dragane uli, direktora marketinga.

Opera i teatar Madlenianum predstavljaju pravi primer savremenog poima

nja industrije kulture i pozorita kao umetnikog proizvoda za elitu. Elita,
naravno, formirana u neprosveeno i oneduhovljeno vreme (Radulj 2007:
4), u maloj i ogranienoj sredini, donosi i specifine duhovne, ali i druge
vrednosti, pa kua, pratei ovakve potrebe, u pokuaju da postane kuatekst, postaje kua-spektakl. Izbor sredstava komunikacije, nain realizacije,
naknadno otkrivanje povrina za izlaganje, kao i distanca izmeu prostora
igre i prostora izlaganja, jasno ukazuju na spektakularizaciju koja vodi ka ne
zavisnom predstavljanju pozorine predstave.
Jugoslovensko dramsko pozorite: kua transformisani izlog
Jugoslovensko dramsko pozorite osnovano je 1947. godine kao reprezenta
tivno pozorite nove Jugoslavije sa idejom da se, kroz vrhunsku profesional
nu pozorinu produkciju, zalae za nove drutvene vrednosti. Nastalo na te
meljima Kazalita narodnog osloboenja, pozorite je okupilo najznaajnije
glumce, reditelje i druge umetnike iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita,

65
Tatjana Dadi-Dinulovi

cirani na izloge nekadanjih prodavnica ne ukazuju na budue pozorine ili

neke druge umetnike prostore, ve na budue poslovne prostore korporaci
je. Ovakva upotreba izloga predstavlja praksu slinu onoj u drugim zemlja
ma koje prolaze kroz proces tranzicije, gde fasade objekata postaju mesta za
bilborde dok je u ovom sluaju re i o pokuaju da se potencijalnoj publici
centralnih delova grada skrene panja na predstave koje se odvijaju u drugom
prostoru. Doprinos ovakvom nainu razmiljanja daje i primer kampanje po
vodom premijere baleta Wolfgang Amad iz 2006. godine, kada su u izloge
prodavnica komercijalne robe jedne kompanije u Beogradu postavljeni plaka
ti koji najavljuju ovu predstavu. Svaki plakat, dimenzija odreenih prostorom
izloga, tematski je bio usaglaen sa vrstom proizvoda, pa je na taj nain uspo
stavljena veza izmeu proizvoda u ponudi radnje i proizvoda u ponudi pozo
rita. U ovakvom izboru prostora izlaganja i postupku, uoavamo odreenu
slinost sa kampanjom Irene entevske povodom promocije 5. bijenala scen
skog dizajna odranog u Muzeju primenjene umetnosti. Re je o seriji umet
nikih instalacija izvedenih u dvanaest izloga objekata razliite komercijalne
namene u Knez Mihailovoj ulici, realizovanih 2004. godine. Postoji, meu
tim, i jedna znaajna razlika izmeu ove dve kampanje: rad Irene entevske
predstavlja intervenciju koja bi mogla biti tumaena kao kritika potroakog
drutva i drutva spektakla; kampanja za balet Wolfgang Amad, smetena u
prostor robe-spektakla, direktno se obraa potroakom drutvu.

Ljubljane, Beograda i drugih gradova, koji su pozvani da uestvuju u stvara

nju institucije koja e biti za Jugoslaviju ono to je MHAT za Rusiju. U raz
liitim fazama istorije, zgrada ovog pozorita imala je etiri pojavna oblika
fasade prema ulici Kralja Milana. Razumevajui pozorinu kuu kao sistem
znakova koji je na odreen nain kodiran i formira arhitektonski tekst, etiri
fasade razliitih autora, nastale u istorijski i ideoloki razliitim razdobljima,
govore o pozoritu kao simbolu vremena, ali i o pozoritu kao ideji, instituci
ji, programu i umetnikoj formi.

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

66

Prvu rekonstrukciju nekadanjeg manjea za potrebe novog scenskog prosto

ra Narodnog pozorita, projektovao je u stilu akademizma Nikolaj Krasnov
1926. godine. Momilo Belobrk je, ponovo rekonstruiui ovaj objekat za po
trebe JDP-a 1948. godine, prekrio stilsku fasadu punim zidom, bez dekorativ
nih elemenata, elei da dobije bolju zvunu izolaciju gledalita od uline
buke (Jakovljevi 2002) i, istovremeno, stvori izgled objekta primeren epohi.
Skoro etrdeset godina kasnije, edomir Vasi, u saradnji sa orem Bobi
em, novom rekonstrukcijom stvara prvu postmodernistiku fasadu u Beo
gradu koju ine tri sloja obnovljena Belobrkova fasada, delimino rekon
struisana Krasnovljeva fasada i zidana slika koja je, prema reima autora,
trebalo da jasno pokae ideju promene u odnosu na epohu, drutveni ambi
jent i prostor pozorita, ali i da uspostavi direktnu vezu izmeu promena koje
su se dogodile na kui i u kui.
Oktobra 1997. godine zgrada pozorita je izgorela u poaru. Obnovljena10 (a
sutinski nova) zgrada je otvorena 2003. godine. U ovoj poslednjoj interve
nicji, preko rekonstruisane fasade Nikolaja Krasnova postavljena je staklena
zid-zavesa ime je otvoreno nekoliko kljunih tema vezanih za skup poruka
koje ovaj objekat upuuje prema gradu. Ne radi se, meutim, o vrednovanju
zahteva da se prilikom rekonstrukcije izvri obnova prvobitne fasade, iako
bi bilo mogue postaviti pitanje potrebe da se pozorite koje ima ambicije da
programski i tehnoloki bude savremena instituciija kulture, predstavlja ana
hronom fasadom koja pripada drugaijem kodu i ideji o pozorinoj umetno
sti. Nije re ni o postavljanju staklene zid-zavese ispred originalne fasade,
zato to je ovaj autorski stav mogue proitati kao uvoenje novog i drugai
jeg miljenja koje predstavlja istinski odraz vremena u kome kua nastaje, ali
i tenje da se pozorite kao institucija repozicionira ne samo na kulturnoj ma
pi grada, nego i u okviru ire profesionalne zajednice. Tema je nain na koji,
nakon rekonstrukcije, pozorite zapoinje svoj strateki odnos prema fasadi,
10 Objekat je izveden prema projektu Zorana Radojiia i Dejana Miljkovia 2003. godine.

pre svega u domenu upotrebe i odravanja, ali i sutinskog razumevanja pozo

rine kue kao transformisanog izloga.
Ovde moramo odmah da naglasimo dve vane injenice. Prva je da pozorite
nema jasno definisanu strategiju predstavljanja u javnosti, pa odluke o tome
ta e i na koji nain biti izloeno na fasadi, bivaju donoene bez posebnog
planiranja. Nedostatak finansijskih sredstava, prvenstveno za potrebe produk
cije, uvode i temu sponzora, pa se izlog, zahvaljujui potrebama prijatelja
kue, brzo i lako pretvara u promotivni pano velikih dimenzija. U takvom
procesu, moda i nezapaeno, iznutra, menjaju se poruke kue spolja.

Postavkom fotografija velikog formata replika fasade Nikolaja Krasnova po

stala je slika koja nema veze sa bilo kakvom realnou: ona je ist sopstveni
simulakrum. (Bordijar 1991: 10) Sasvim je jasno da je, primenom novog
naina izlaganja, nastao prelaz sa znakova koji neto prikrivaju na znako
ve koji kriju da nema niega. (Bodrijar 1991: 10) Ovde, naravno, nije re o
vrednovanju programa, ve o tumaenju poruka koju je arhitektura namera
vala da poalje. Upravo na ovaj nain, u procesu izmene kodova, dolazi do
izjednaavanja vrednosti, pa sve postaje podjednako (ne)tano i podjednako
(ne)vredno.
Najvei uticaj, dakle, na oblikovanje slike grada mogao bi biti ostvaren u Jugo
slovenskom dramskom pozoritu. Ovaj potencijal, zasnovan na urbanoj pozici
ji objekta, vanosti i frekventnosti ulice prema kojoj je orijentisan izlog pozo
rita, znaaju institucije dodatno podstaknutim ponovnom izgradnjom kue,
kao i podrci profesionalnog okruenja, ali i uprave grada, ostaje ipak samo
na nivou ideje o mogunosti. Sa druge strane, izbor sredstava komunikacije,
kreativnost vizuelnih reenja, kao i izbor tema izlaganja, sutinski odgovaraju

67
Tatjana Dadi-Dinulovi

Svakako najzanimljiviji primer predstavlja prva i najvea izloba pod nazi

vom Veliki format: Jugoslovensko dramsko pozorite 19482004 kojom je
tadanji sponzor pomogao obeleavanje roendana pozorita 2004. godine.
Izloba je bila posveena najznaajnijim predstavama i glumcima iz istorije
JDP-a, i bila smetena u foaje Velike scene. Na ulinu staklenu fasadu posta
vljena je slika velikih dimenzija glumca Viktora Staria, u ulozi Duda u
predstavi Otelo, dok su se na staklenom delu frontalne fasade nalazile crnobele fotografije drugih znaajnih glumaca. Vaan (a u odnosu na nau temu i
najvaniji) deo ove postavke inio je veliki natpis firme-sponzora na central
nom delu uline fasade, ispisan slovima koja su, prema veliini, uspostavljala
vei znaaj u odnosu na naslov izlobe i, to je jo vanije, naziv pozorita.

68

Atelje 212: kua pozorite

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

pozoritu glumakih i rediteljskih zvezda, kao i velikog repertoara orijentisa

nog, pre svega, ka savremenim klasinim dramskim tekstovima, to jeste osnov
na odlika identiteta ove pozorine kue. Jasno je da u procesu projektovanja
objekta potrebe pozorita za oglaavanjem predstava i repertoara, kao i ukup
nog obraanja institucije gradu, nisu u dovoljnoj meri razmatrane. Tako je kua
ostala bez mogunosti da savremenim, ali sutinski pozorinim jezikom, ukae
na vrednosti programa za koje se zalae. Moda bi kao drugaiji nain razmi
ljanja mogao da poslui primer pozorita Sadlers Wells u Londonu na kome
se, iza staklene frontalne fasade nalazi ekran velikih dimenzija. Sastavljen od
devet polja koja u razliitim odnosima mogu da formiraju eljene slike, ekran
predstavlja vano promotivno sredstvo, ali i nain identifikacije objekta kao
pozorita. U isto vreme, ova fasada je i zastakljeni foaje koji jasno naglaava so
cijalni karakter pozorinog prostora u kome je gledati i biti gledan sutinska
tema dramskog dogaaja (Mulryne et. al. 1995: 152), pa ovaj pozorini objekat
alje nedvosmislen poziv na otvoren dijalog sa okolinom.

Pozorite Atelje 212 nastalo je na specifinoj ideji Bojana Stupice o izgradnji

zajednikog pozorinog bia, koja je odredila i autentian pristup obraanja
kue spoljnom svetu. Tako se prvi put u Beogradu u sezoni 1959/60. godi
ne pojavljuje unikatni slikani plakat kao promotivno sredstvo jedne pozori
ne kue, i postaje uobiajeni nain predstavljanja ne samo Ateljea 212, ve i
drugih pozorinih institucija u Beogradu. Autorske izloge i postavke tada su,
pored Vladislava Lalickog, stvarali Mia Popovi, Duan Otaevi, Leonid
ejka, Neboja Mitri, Gradimir Petrovi, a zatim i Olja Ivanjicki i Branko Mi
lju. Izlozi su bili vani, to je bio ritual. Ljudi su ujutru, dolazei u pozorini
bife, ili prvo da vide izloge kao neto vano, neto bez ega nema premijere.
Svi su u pozoritu mislili o tome kako Atelje izgleda11. Vaan doprinos spe
cifinom nainu predstavljanja scenskog proizvoda ovog pozorita dao je i
Todor Lalicki, scenograf, koji je u periodu od 1968. do 1987. godine, osmislio
i realizovao vie od 400 umetnikih instalacija.
Ideja Bojana Stupice o kui kao pozoritu, rekonstrukcijom12 je sauvana i
razvijena novim arhitektonskim sredstvima, podravajui ideju autora da
11 Prema reima Todora Lalickog, scenografa.
12 Prvobitan objekat je izveden prema projektu Bojana Stupice 1964. godine; rekonstrukcija je
izvedena u periodu od 1988. do 1992. prema projektu Ranka Radovia i Radivoja Dinulovia,
autor enterijera je Duan Tei.

kua za pozorite lii na kuu za pozorite. Pored specifinog pristupa arhi

tektonskoj strukturi slobodnih fasada, uvoenja pozorine kule i zastave na
njenom vrhu kao posebnog asocijativnog elementa, namenski je projektovan
sistem razliitih elemenata namenjenih postavci promotivnih sadraja, kao i
dekorativno osvetljenje fasade. Arhitektura ovde predstavlja zakljuak istra
ivanja jednog posebnog teatarskog modela, iji gest istie elju za razumeva
njem pozorita kao dela scenografije grada, i grada shvaenog kao pozorite.
(Selinki 1989: 64) Kada je re o percepciji zgrade, vano je skrenuti panju
i na pjacetu na kojoj se formira veoma specifian prostor, pretprostor pozo
rita koji u isto vreme postaje i urbana scena. U vreme odravanja predstava
ovaj prostor je posebno osvetljen pa publika koja eka ulazak u hol posmatra
prolaznike i ulicu, ali u isto vreme, kao da stoji na pozornici i sama biva po
smatrana. Ova kua, dakle, pripada maloj grupi objekata koji su projektovani
sa posebnom panjom posveenom spoljanjem sistemu komunikacije.

Kampanja Pedeset godina Ateljea 212: premladi za pedesete nastala je kao

rezultat zajednikog rada kreativnog i operativnog tima pozorita13, podra
nog od strane jedne marketinke agencije u domenu tehnike realizacije. U
idejnom smislu, kampanja predstavlja kontinuitet i razvoj ideje pozorita ko
je je, kroz istoriju, oznaavalo duh novog vremena, slobodu u izrazu, borbu
za novo a dotad nedostupno, avangardno ali i tradicionalno, odobravano a za
branjivano, okantno, bezobzirno, kritino, popularno a kvalitetno, nikad pro
sto a jednostavno, postizano uz muke i zadovoljstvo ... (Cvetkovi 2006: 6)
Posebno mesto u kampanji posveeno je outdoor sredstvima komunikacije,
od kojih najznaajnije za nau temu jesu kulise sa tampanim crno-belim
fotografijama glumaca14, stalnih i gostujuih lanova glumakog ansambla.
13 Prema reima Svetozara Cvetkovia, upravnika pozorita.
14 Svetozar Cvetkovi: eleli smo da u svemu to podrazumeva imid pozorita istaknemo
ljude. Pozorina publika najee prepoznaje glumce. Nismo eleli da predstavimo samo one
glumce koji su, uslovno reeno, popularni, ve je naa ideja bila da pokaemo ljude koji su

69
Tatjana Dadi-Dinulovi

Proces graenja specifine pozorine atmosfere, karakteristine za Atelje 212,

najsnanije se ogleda u intervencijama na fasadi, ija je osnovna karakteristi
ka pozorini nain miljenja. Re je o izrazitoj sceninosti u izboru sredstava
i postupku izvedbe, kao i povezivanju ideje o pozorinoj predstavi i ideje o
predstavljanju umetnikog proizvoda u javnosti. Vaan doprinos ovakvom
nainju miljenja, predstavlja autorski rad scenografa Olgice Milunovi, koja
je u periodu od 1992. do 2004. kreirala i izvela veliki broj umetnikih inter
vencija na fasadi. Posebno mesto, meutim, pripada umetnikoj intervenciji
povodom proslave pedeset godina rada pozorita.

Ove kulise postavljene su na prozorske nie na frontalnoj fasadi i predstavlja

ju portrete glumaca, tampanih na translucentnom tekstilu. U toku dana,
kada je objekat osvetljen dnevnim svetlom, kulise su neprovidne i jasno uka
zuju na injenicu da se u pozoritu ne odvija predstava. Unutranjost kue
postaje vidljiva kada iz objekta, kroz ove kulise, zrai svetlost koja ukazuje
na pozorinu aktivnost. Ovakav nain osvetljavanja omoguava istovremenu
vidljivost oba prostorna plana, a sam postupak je zasnovan na tradicional
nom scenografskom sredstvu zavesi od tila, kao i svetlosnim efektima koje
to sredstvo omoguava. Jednostavnom, jasnom i izuzetno kreativnom pozori
nom intervencijom, fasada pozorita i sama je postala pozorite.

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

70

Odrednica kua-pozorite oznaava pozorini objekat koji arhitektonskom

strukturom, namenski projektovanim i izvedenim spoljnim sistemom komu
nikacije, sceninou intervencija na fasadi, kao i sutinskom zasnovanou
odabranih sredstava na jeziku pozorita, jasno odreuje identifikaciju kue
kao pozorinog objekta. Kua-pozorite oznaava i instituciju koja usposta
vlja sutinsku vezu izmeu umetnikih vrednosti za koje se zalae, ideja koje
zastupa i vremena u kome ivi, sa jezikom obraanja javnosti, ukazujui na
znaaj sagledavanja celine. Ovakav pristup predstavlja i kanal za protok in
formacija o umetnikom proizvodu, ukazujui i na razumevanje potrebe za
kontinuiranim razvojem odnosa sa publikom. Svakako da uticaj izmenjene
strukture finansiranja, koja pre svega podrazumeva pojavu sponzora, kao i
uloga trine orijentacije, povremeno uslovljavaju pojavu drugaijeg sistema
poruka i kod ovog pozorita, to je posebno vidljivo u sezoni 2009/2010. Ovo
bi, meutim, bila tema kojoj bismo mogli da posvetimo poseban tekst. Upr
kos tome, Atelje 212 kao kua-pozorite jeste ideja Ideja o kui. Ideja o
pozoritu kao kui i o kui kao pozoritu. Ideja o pozoritu kao nainu ivota
i o ivotu u pozoritu. Iznad svega, ideja o pozoritu i ljudima, i ideja o pozo
rinim ljudima. (Dinulovi 2006: 228)
Atelje 212 predstavlja primer kue koja je, u najveem broju sluajeva, uspo
stavila organsku vezu izmeu predstave kao umetnikog proizvoda, pozori
ta kao institucije i ukupnog odnosa obe navedene teme prema gradu.

nastupali na naoj sceni, ali se nisu esto pojavljivali u javnosti. eleli smo i da predstavimo
glumce koji nisu zaposleni u pozoritu, aljui poruku, pre svega njima, a zatim i publici, da
je Atelje otvorena kua.

***
Analiza je pokazala da objedinjeni proces stvaranja i predstavljanja pozorine
predstave i pozorita kao institucije u celini nije nedostian ideal i neto to
bi trebalo ostvariti, ali nije mogue. (Luka 1978: 59) Ovde elimo da, jo jed
nom, naglasimo da obe teme pozorina predstava, kao umetniki proizvod
i neposredni predmet predstavljanja, i pozorite, kao institucija i umetnika
celina koju gradi kontinuirani sled pozorinih predstava15, uvek postoje upo
redo i da je njihov znaaj jednako vredan. Kao to se zalaemo za jedinstvo
stvaranja i predstavljanja umetnikog dela, zalaemo se i za uspostavljanje
organskog karaktera celine izloga pozorita, kroz aktivan dvosmerni odnos
izmeu arhitektonskog teksta kojim se pozorite obraa gradu i naina na
koji se taj tekst dalje gradi i razvija sredstvima predstavljanja pozorinih pred
stava pojedinano, u ciklusima ili u celini.

Svakako da su periodi preovlaujueg uticaja pojedinih pozorinih kua u

Beogradu u drugoj polovini dvadesetog i poetkom dvadeset prvog veka,
kljuno uticali na izbor sredstava i naine artikulacije izloga pozorita, kao
i da su uslovljavali znaaj objekata u ukupnoj slici grada. Jasno je, takoe, da
je jedna od najvanijih tema u odnosu na izgled pozorinog objekta pitanje
vlasnitva nad pozorinim prostorom, odnosno pitanje snage institucionalne
kontrole tog prostora, koja podrazumeva i nain ponaanja svih uesnika u
pozorinoj igri. Bez obzira na svest o znaaju globalnih zbivanja, nas ovde
pre svega zanimaju zbivanja u mikrokosmosu pojedinca. Nae zalaganje se
odnosi na jednako vrednovanje svih delova procesa promiljanja, produkcije,
realizacije i predstavljanja pozorinog proizvoda, to jest na upotrebu milje
nja zasnovanog na prethodno steenom znanju, kao i na linu akciju kojom
prihvatamo odgovornost, svesno donosei odluke i pravei izbore.
15 Ovde mislimo na ukupnu umetniku ideju i koncept pozorita, realizovane kroz ukupnu pro
dukciju, odnosno, repertoar.

71
Tatjana Dadi-Dinulovi

Vana je i injenica da, u najveem broju sluajeva, politika izlaganja pozori

nih institucija u Beogradu nije rezultat svesnog i planskog planiranja izgrad
nje identiteta kue, kao ni postojanja jasne programske orijentacije. Politika
izlaganja je, pre svega, posledica pojedinanih i trenutnih ideja, usmerenja i
akcija. Rezultat ovakvog naina razmiljanja jeste nedovoljna sposobnost ja
snog odreivanja identiteta pojedinanih pozorita, odnosno, veoma snana
hibridizacija znaenja koja, za publiku, otvara mogunosti razliitog tumae
nja.

Literatura

IZLOG POZORITA: MEDIJSKA FUNKCIJA POZORINIH

FASADA U BEOGRADU

72

Bordijar, an 1991. Simulakrumi i simulacija. Novi Sad: Svetovi.

Carlson, Marvin 1993. Places of Performance: the Semiotics of Theatre Ar
chitecture. Ithaca: Cornell University Press.
Cvetkovi, Svetozar 2006. Premladi za pedesete. Premladi za pedesete
(prir. Cvetkovi, Svetozar i sar.). Beograd: Atelje 212. 68.
Cvetkovi, Svetozar (direktor pozorita Atelje 212). 2006. Intervju. 15.
decembra 2006.
uli, Dragana (direktor marketinga Opere i Teatra Madlenianum).
2006. Intervju. 25. decembar 2006.
Dinulovi, Radivoje 1996. Spektakl i urbani identitet. Spektakl-grad-iden
titet (ur. entevska, Irena). Beograd: YUSTAT. 912.
Dinulovi, Radivoje 2006. O kui i ljudima. Premladi za pedesete (prir.
Cvetkovi, Svetozar i sar.). Beograd: Atelje 212. 228230.
Dinulovi, Radivoje 2008. Arhitektura pozorita XX veka. Beograd: Clio.
Eko, Umberto 1973. Kultura, informacija, komunikacija. Beograd: Nolit.
Istorijat Narodnog pozorita u Beogradu www.narodnopozoriste.co.rs
(28. novembar 2006)
Jakovljevi, Tatjana 2002. (I.S: Po starim planovima Nikole Krasnova)
www.glas-javnosti.co.yu (22. decembar 2006)
Lalicki, Todor (scenograf) 2006. Intervju. 15. maj 2006.
Luka, er 1978. Istorija razvoja moderne drame. Begrad: Nolit.
Mulryne, Ronnie et. al. 1995. Making Space for Theatre: British Architec
ture and Theatre since 1958. Stratford-upon-Avon: Mulryne and Shew
ring.
Popa, Sebastijan-Vlad 2006. (Bojana Janjuevi: Internacionalistiko pro
tiv nacionalizma pod maskom rtve) http://www.pozorje.org.rs/scena/
scena306/6.htm (4. januar 2007)
Seleni, Slobodan 1985. Predgovor. ekajui Godoa (Beket, Semjuel). Be
ograd: Prosveta.
Selinki, Slobodan Danko 1989. Le tre vite del teatro Atelier 212. I Loug
hi dello spettacolo (Pisani, Mario). Roma: Officina Edicioni.
Radulj, Marina 2007. Ostrvo.lab, semestralni zadatak na predmetu Arhi
tektura scenskog prostora 2, na Grupi za scenski dizajn Interdisciplinar
nih doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Beograd.
Timotijevi, Slavko (ur.) 1991. 9. mart 1991. Beograd: K.A.M.E.N.K.O.

Tatjana Dinulovi

WINDOW OF THEATRE: MEDIA FUNCTION

OF THEATER FACADES IN BELGRADE
Summary

Key words: language of architecture, theatre design, theatre facade, creating

and representing, theatre product, theatre window, theatre identity.

73
Tatjana Dadi-Dinulovi

An important place in the process of the contemporary city characterisation

belongs to the relationship between physical structure of the built environ
ment, theatricality of buildings and urban spaces, and spectacle and space
design of performing events. The key place where relationship between urban
scene and performing event is examined, but also realised, is theatre. At the
same time, the place where external and internal spaces of the house meet
and communicate becomes the faade or the window. Apart from being the
spatial boundary of the buildings physical structure, role of the faade is to
help identify the building as a theatre, but also to represent certain artistic
ideas and notions about theatre, as well as to create the public face of the
institution. Periods of predominant influences of individual theatre instituti
ons in Belgrade in the second half of 20th century and at the beginning of 21st
century, strongly influenced means of expression and ways of articulation
of theatre windows, but also determined perception of those building in the
overall urban image. Evaluation of the relation between creation and pre
sentation of theatre product, through case studies of four Belgrade theatres
the National Theatre, Madlenianum Opera and Theatre, Yugoslav Drama
Theatre and Atelje 212 theatre, shows different approaches to theatre identity
building.