SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON)

Srednji mozak se nalazi izmedju mozdanog mosta i medju mozga. Nema komora, vec se u
centralnom delu nalazi Silvijev kanal koji spaja III sa IV komorom i u kome se nalazi
cerebrospinalna tecnost. Siva i bela masa u srednjem mozgu su izmesane.
Ravan koja prolazi kroz centralni deo srednjeg mozga, deli ga na :

Krovne plocice (Lamina quadrigemina)

Mozdane drske (pedunculus cerebri)
U okviru krovnih plocica uocavamo sledece delove :

Jedra 2 para glavenih (kranijalnih) zivaca : III i IV

III- sluzi za sirenje zenica i za akomodaciju oka
IV- sluzi za inervaciju kosog spoljasnjeg misica oka
2 para kvrzica :
Donje-slusne
Gornje opticke (vidne)
U donjim kvricama se prvi put sastaju sve akustike informacije, a zatim se prosleuju
kori velikog mozga na obradu.
Gornje kvrice su zaduene za refleksne pokrete oiju, kao i koordinaciju pokreta oiju i
glave
Crveno jedro
Pripada kortikospinalnom putu (ekstrapiramidalni put) i ucestvuje u odrzavanju polozaja i
ravnoteze kao i u koordinaciji pokreta.
Retikularna formacija
Proteze se od gornjeg kraja kicmene mozdine pa do sredisnjeg dela talamusa i
hipotalamusa. Tu su razbacani mali i veliki senzitivni i moto neuroni. Mali neuroni cine
veze unutar ret. for, a veliki imaju vise motoricku ulogu, njihovi aksoni se dele u dva
ogranka, jedni idu ka donjem delu, ka kicmenoj mozdini, a drugi kad gornjem delu,
odnosno ka kori velikog mozga i talamusu. Deo retikularne formacije koja zalazi u
srednjem mozgu, ima uglavnom eksitacijsku ulogu. Ta podrucja su oznacena kao bulbo
retikularno facilitacijka podrucja. To znaci da neprestano salju impulse i prema kicmenoj
mozdini i prema gornjim delovima mozga. Stimulacija bi bila jaka, ali do ovog dela stizu i
inhibitorni impulsi, pa se stalno odrazava taj balans. Retikularna informacija ima i
inhibitorsku ulogu, ali taj deo nije u srednjem mozgu, vec u donjim cetvrtinama
produzene mozdine. Informacije koje se sa retikularne formacije prenose na ostale delove
mozga i kicmene mozdine uz pomoc dopaminskih i noradrenalinskih vlakana, su veoma
bitne za podesavanje mozdanih funkcija.
Jos neke uloge retikularne formacije :

 Proces homeostaze (zahvaljujuci aferentnim vezama sa senzitivnim

receptorima hipotalamusa)
Za odrzavanje bioritma- konkretno za budnost organizma
Senzorska uloga : inhibitorno delovanje na prenos informacija sa receptora
za bol (smanjuje osecaj bola ponekad)
Moto uloga : podesavanje tonusa skeletnih misica, koordinacija moto
aktivnosti
Podupiranje tela : kad covek stoji, iz retikularne formacije se salju impulsi
u kicmenu mozdinu, a odatle do ekstenzora, telo se ukruti i stoji uspravno
(ovo se odvija retikularno spinalnim putem)
Pored glavenih jedara, postoje jos i relajna jedra i retikularna jedra. Od relajnih jedara
spomenucemo : crna supstanca, perakvaduktna drupa jedara, taktilna grupa jedara i
preakvaduktna jedra. Crna supstanca je najvaznija.
Crna supstanca sluzi za izvodjenje nevoljnih koordinisanih pokreta i izvodjenje naglih
pokreta. Ovde se i jednim delom luci dopamin.

Pedunculus cerebri (mozdane drske)

Ukljucene su u veoma vazan nacin ucenja. Naime, odredjen sistem se ukljucuje
onda kad ispunjavamo funkcije od vitalnog znacenja (jedemo kad smo gladni, pijemo kad
sme zedni) a onda nas mozak ''nagradjuje'' prijatnim osecanjem iz kojeg mi ucimo da
treba te radnje ponoviti.
Pored navedenih uloga srednjeg mozga postoji i jos jedna tzv. Decerbraciona rigidnost.
Naime, mozdano stablo, ciji je deo i srednji mozak, ucestvuje u podesavanju
nadrazljivosti moto neurona misica, cijom se kontrakcijom vrsi opiranje sili Zemljine
teze. Ako se presece deo izmedju mozdanog mosta i srednjeg mosta, inhibitorni umpulsi
ce prestati, pa ce stizati samo ekscitatorski impulsi, sledi da ce se kontrakcija pojacavati,
doci ce do ukrucenosti tela, odnosno do decerbracione rigidnosti.

Refleksne funkcije :
Najvazniji refleks je refleks uspravljanja, koji moze da se izvrsi na vise nacina, u
zavisnosti od polozaja organizma.
Refleks sa glave na vrat pocinje nadrazivanjem labirintskog aparata unutrsasnjeg
uha. Efektori su vratni misici cijom konrakcijom glava dolazi u fizioloski polozaj
Refleks sa vrata na glavu pocinje nadrazivanjem receptora za istezanje vratnih
misica. Nervni impulsi koji se stvaraju tom prilikom dospevaju do kicmene mozdine i na
osnovu njih se aktiviraju misici trupa i dolazi do ustajanja.

Vratni refleks uspravljanja, podizanje glave izaziva istezanje vratnih misica,

aktiviraju se misicna vretena i informacija ide u srednji mozak i nazad, kontrakcijom se
uspravalju ramene, telo se uspravlja
Refleks sa trupa na glavu, organizam je na boku, aktiviraju se receptori sa te
strane tela i dolazi do uspravljanja glave, nakon toga sledi refleks vratnog uspravljanja

Parkinsonova bolest
Javlja se kao posledica ostecenja crne supstance, i to onih neurona koji na svojim
krajevima luce DOPAMIN. Kod osoba se javlja nekotrolisanog podrhtavanja ruku i
ukocenosti misica. Lekovi koji se koristi sadrze visok procenat dopamina.