PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA 2

kolska 2013./14. godina

IV semestar
Viporodino stanovanje
PREDMET RADA I ORGANIZACIJA RADA NA PROJEKTU
Predmet rada je idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje objekta vieporodinog
stanovanja na zadatoj lokaciji.
Svaki student projekat radi individualno uz konsultacije sa asistentima na vebama i u
terminima koji za to budu odreeni.
LOKACIJA
Lokacija za koju je predvien predloeni projektni program nalazi se u ulici Cvijievoj br.
23 i 25 u Niu.
PROJEKTNI PROGRAM
Na datoj lokaciji projektovati stambenu zgradu za vieporodino stanovanje. Maksimalni
indeks zauzetosti je 60%, a maksimalni indeks izgraenosti 3.2. Maksimalna spratnost
objekta je P+4, a minimalna P+2. Maksimalna visina objekta je 20.0m. Reenjem
predvideti 2-4 stana po etai, od kojih su minimum dva razliita. Prizemlje objekta treba
da bude sa lokalima namenjenim trgovinskim, zanatskim ili ugostiteljskim sadrajima.
Ispadi na objektu ne mogu prelaziti graevinsku liniju vie od 1.60m, odnosno
regulacionu liniju vie od 1.20m i to na delu objekta viem od 4.0m. Ostave stanara i
tehniki blok reavati u podrumskoj etai. Stacioniranje automobila predvideti u
podrumskoj etai ili na slobodnom delu parcele, i to po normativu jedan stan - jedno
parking ili garano mesto, kao i po jedno parking ili garano mesto na 70m2 korisne
povrine lokala. Izbacivanje smea predvideti u kontejnere koje treba locirati na
pogodnom rastojanju od ulaza u objekat. Slobodni prostor (dvorite) treba da sadri i
zelene povrine i povrine za igru dece kombinovane sa mestima za odmor odraslih.
TERMINSKI PLAN RADA NA VEBAMA
1. vebanje
2. vebanje
3. vebanje
4. vebanje
5. vebanje
6. vebanje
7. vebanje
8. vebanje
9. vebanje
10. vebanje
11. vebanje
12. vebanje
13. vebanje
14. vebanje

Upoznavanje sa zadatkom, obilazak i analiza lokacije.

Analiza lokacije i formiranje preliminarnog koncepta
urbanistikog sklopa sa preliminarnim gabaritom objekta
Formiranje preliminarnog koncepta reenja objekta
Formiranje preliminarnog koncepta reenja objekta
Kolokvijum
Razrada koncepta do nivoa idejnog reenja (osnove, preseci, izgledi)
Razrada koncepta do nivoa idejnog reenja (osnove, preseci, izgledi)
Razrada koncepta do nivoa idejnog reenja (osnove, preseci, izgledi)
Razrada koncepta do nivoa idejnog reenja (osnove, preseci, izgledi)
Razrada koncepta do nivoa idejnog reenja (osnove, preseci, izgledi)
Kolokvijum
Usaglaavanje i korigovanje arhitektonskog i urbanistikog reenja
Grafika prezentacija i finalizacija rada
Grafika prezentacija i finalizacija rada

SADRAJ GRAFIKOG RADA

1. Situacioni plan, R=1:200 ili 1:250
2. Osnova podruma, R=1:100
3. Osnova prizemlja, R=1:100
4. Osnova sprata (potkrovlja), R=1:100
5. Osnova krovnih ravni, R=1:100
6. Karakteristini preseci, R=1:100 (minimum 2)
7. Fasade, R=1:100
8. 3D prikaz objekta (maketa, model, aksonometrija)

Rad se predaje na vertikalnom panou, dimenzija 70x100cm, prema zadatoj emi.

SISTEM RADA I BODOVANJA NA PREDMETU
Projekat se radi ceo proleni semestar. Karakter rada na projektu je takav da se
sticanje, provera i verifikacija znanja obavlja tokom celog semestra. Na kraju
semestra, u terminu dogovorenom sa asistentima, studenti predaju originale ili
kopije potpisanih skica sa vebanja. Da bi student stekao pravo da preda grafiki
rad neophodno je da na kraju semestra preda potpisane skice sa vebanja koje
definiu funkcionalno i oblikovno reenje objekta, to je i uslov za dobijanje
potpisa.
Grafiki rad se predaje po zavrenom semestru. Predviena su dva termina za
predaju grafikog rada, jedan u julskom i drugi u oktobarskom ispitnom roku. Tani
termini za predaju bie naknadno odreeni. U prvom roku za predaju radovi se
najpre predaju preliminarno, umanjeni i odtampani na A3 format. Na osnovu
preliminarne predaje vri se selekcija radova koji e biti pozvani na odbranu, a deo
radova koji ne zadovoljava bie vraen na doradu za drugi rok. Drugi rok je
konaan i u njemu nema preliminarne predaje i dorade. Studenti koji ne predaju
grafiki rad u predvienim terminima gube pravo na potpis i sluaju predmet
ponovo. Student ima pravo da preda grafiki rad samo u kolskoj godini u kojoj je
sluao predmet. Steeni poeni se ne prenose iz jedne u drugu kolsku godinu.
Student koji je predao grafiki rad treba da izae na odbranu grafikog rada u
terminu dogovorenom sa predmetnim nastavnikom.
Ocena sa grafikog rada donosi maksimum 50 poena, i to u odnosu: 10---46-50p.,
9---41-45p., 8---36-40p., 7---31-35p., 6---26-30p.
Maksimalan broj poena za prisustvo na vebama je 5. Studenti koji imaju 1 ili
manje izostanka osvajaju 5 poena, 2 izostanka-4 poena, 3 izostanka-3 poena, 4
izostanka-2 poena, 5 izostanaka-1 poen to je i minimalan broj poena koji student
moe osvojiti za prisustvo na vebama. Student koji ima vie od 5 izostanka nema
pravo na potpis.
Svaki kolokvijum uraen na vebama (5. i 10. vebanje u semestru) nosi
maksimum 10 poena.
Maksimalan broj poena za prisustvo na predavanjima je 5. Minimalan broj poena
koji student moe osvojiti za prisustvo na predavanjima je 3.
Sprovoenje ankete, koju e svi zainteresovani studenti dobiti poetkom aprila,
nosi maksimum 10 poena.
Predvien je po jedan termin za izradu kolokvijuma i testova u toku semestra.
Nakon zavretka semestra testove i kolokvijume mogue je polagati i u terminima
ispita u junskom, julskom, septembarskom i oktobarskom ispitnom roku.

Student koji je stekao pravo na potpis ima pravo da po zavrenom semestru izae
na ispit. Ispit se boduje sa maksimum 10 poena.

Maksimalan broj poena koje student moe da osvoji na predmetu je 100. Da bi

kandidat poloio ispit neophodno je da sakupi minimum 51 poen. Konana ocena
se formira na osnovu osvojenog broja poena, i to u odnosu: 10---91-100p., 9---8190p., 8---71-80p., 7---61-70p., 6---51-60p.

Kabinet za Projektovanje stambenih zgrada

Mart, 2014.