Sistemsko razmiljanje

Simulacija u poslovnom odluivanju

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Reavanje problema
Ljudi su brzi u reavanju problema.
Ovo ima smisla sa stanovita evolucije oni koji su brzo reavali probleme
su preivljavali!
Mi brzo odredimo dogaaj koji vidimo kao problem - obino zakljuimo da
je uzrok neki drugi dogaaj.
Ako je prodaja loa (dogaaj - problem) esto zakljuimo da je razlog taj to su
prodajne snage nedovoljno podstaknute (dogaaj koji je uzrok problema).

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Reavanje problema
Ovaj pristup funkcionie dobro kod jednostavnih problema.
Kada su problemi sloeniji ovakav pristup funkcionie loije; na primer u
pristupanju problemima upravljanja koji su protivreni ili strategijski.
Viie od pola veka General Motors je dominirao automobilskom industrijom.
Potekoe GM-a nisu nastale zbog munjevitog prodora japanskih proizvoaca
automobila. GM je imao nekoliko decenija da se prilagodi. U toku ovog
perioda mnogi menaderi GM-a su imali uspeha, ali kompanija nije uspela da
se prilagodi. ini se da postoji neto u strukturi GM-a to se opire mogunosti
da se njegovo funkcionisanje promeni...

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Reavanje problema

Kada se suoimo sa problemom upravljanja mi uobiajeno pretpostavimo

da ga je izazvao neki spoljanji dogaaj.
Mnogi pokuavaju da objasne poslovanje tako to pokau da jedan skup
dogaaja prouzrokuje drugi ili pokau da je odreeni skup dogaaja deo
onoga to nazivamo obrazac ponaanja.
Potekoa sa pristupom gde dogaaji prouzrokuju dogaaje jeste da on
ne vodi do efikasnih naina da se izmeni neeljeno ponaanje - uvek
moete nai novi dogaaj koji je izazvao onaj za koji ste mislili da je uzrok.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Reavanje problema

Ako se novi proizvod ne prodaje (dogaaj koji je problem), moemo

zakljuiti da je razlog taj to ga snaga prodaje ne gura (dogaaj koji je
uzrok problema). Meutim, onda moete pitati zato ga snaga prodaje
ne gura (jo jedan problem!)? Onda moete zakljuiti da je to zato to su
preoptereeni poslom (uzrok vaeg novog problema). I onda moete
nastaviti tako skoro u nedogled.
Na taj nain zaista je teko utvrditi ta raditi da bi se izvoenje poboljalo.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Sistemsko razmiljanje

Metode sistemskog razmiljanja (eng. system thinking) obezbeuju alat za

bolje razumevanje sloenih problema upravljanja.
Metode su razvijane preko 40 godina i danas su dobro utemeljene.
Ovaj pristup zahteva promenu naina razmiljanja o funkcionisanju
organizacije potrebno je da se udaljimo od gledanja na izdvojene
dogaaje i njihove uzroke i da ponemo da posmatramo organizaciju kao
sistem sastavljen od delova koji utiu jedan na drugi.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Dinamika sistema

Dinamika sistema je metodologija koja nam pomae da shvatimo kako se

sistem menja u vremenu!
Dinamika sistema povezuje ponaanje sistema sa njegovom strukturom.
Dinamika sistema se moe koristiti za analizu uticaja strukturalnih
promena u jednom delu sistema na ponaanje celokupnog sistema.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Podstrek za trajnu promenu

Dinamika sistema

Struktura sistema

Obrazac ponaanja

Dogaaji

Obrasci ponaanja

Da bi poeli da razmatrate strukturu sistema, prvo generalizujte iz

posebnih dogaaja koji su u vezi sa vaim problemom.
Ovo obino zahteva da istraite kako se jedna ili vie varijabli od interesa
menjaju tokom vremena koje obrasce ponaanja pokazuju ove varijable.
Sistemski pristup crpi mo iz injenice da se razliiti obrasci ponaanja
pojavljuju u nizu razliitih situacija, dok su kljune strukture sistema koje
uzrokuju ove karakteristine obrasce poznate.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Obrasci ponaanja

Kada ste prepoznali obrazac ponaanja koji je problem, moete traiti

strukturu sistema za koju se zna da uzrokuje to ponaanje.
Pronalaenjem i promenom ove strukture, imate mogunost da trajno
uklonite obrazac ponaanja koji je problem.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Obrasci ponaanja eksponencijalni rast

Kod eksponencijalnog rasta, poetna S

koliina neega kree da raste, a stopa
rasta se s vremenom poveava.
Termin eksponencijalni rast dolazi
od matematikog modela.

U poslovnim procesima, rast ne mora

da prati tano ovu formu, ali osnovna
ideja ubrzanog rasta stoji.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Obrasci ponaanja goal seeking

Kod asimptotskog ponaanja - goal S
seeking, veliina od interesa ima
poetnu vrednost iznad ili ispod ciljne
tj. ravnotene vrednosti i vremenom
se postepeno pomera ka cilju.
Zapazimo da stopa rasta vremenom
opada.

Primeri: porast ili smanjenje broja

zaposlenih; rast vode u vodokotliu.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Obrasci ponaanja rast u obliku S-krive

Kod rasta u obliku S-krive (eng. Sshaped growth), eksponencijalni rast S

sa poetka prelazi u asimptotsko
ponaanje, a posmatrana veliina
posle izvesnog vremena dostie ciljno
stanje.
Primer: rast prodaje proizvoda.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Obrasci ponaanja oscilatorno ponaanje

Kod oscilatornog ponaanja, varijabla

od interesa periodino raste i opada S
oko neke ravnotene vrednosti.
Oscilatorno ponaanje u poetku
izgleda kao eksponencijalni rast, a
potom ima oblik S-krive, pre nego to
promeni pravac.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Obrasci ponaanja
Uobiajne kombinacije prethodna etiri obrasca ukljuuju:
Eksponencijalni rast kombinovan sa oscilacijama.
Goal-seeking ponaanje kombinovano sa oscilacijama gde amplituda
postepeno opada tokom vremena. Kod ovog ponaanja veliina od
interesa e premaiti cilj prvo sa jedne pa sa druge strane. Amplituda ovih
premaaja opada dok se koliina konano ne stabilizuje na cilju.
Rast u obliku S-krive kombinovan sa oscilacijama ija amplituda postepeno
opada tokom vremena.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Povratno dejstvo i kolo povratnog dejstva

Relacije izmeu elemenata sistema mogu biti takve da jedan element

posredno, preko drugih elemenata, utie sam na sebe. Za sisteme kod
kojih je to sluaj kaemo da poseduju povratno dejstvo - feedback.
Kada element sistema indirektno utie sam na sebe, deo strukture sistema
koji je u pitanju naziva se kolo povratnog dejstva feedback loop.
Kolo povratnog dejstva (KPD) je zatvoreni niz uzroka i posledica, tj.
zatvorena putanja akcije i informacije.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Povratno dejstvo i kolo povratnog dejstva

Uzroci pomenutih obrazaca ponaanja esto se mogu nai unutar

strukture povratnog dejstva u sistemu upravljanja.
Analiza uzroka i posledica koja ne uzima u obzir kolo povratnog dejstva se
ponekad zove razmatranje otvorenog kola i ovaj termin esto ima
pogrdnu konotaciju oznaava razmatranje koje ne uzima u obzir pun
opseg delovanja predloene akcije.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Sistemi bez povratnog dejstva

Izlaz zavisi od ulaza, ali ulaz ne zavisi od izlaza.
Proli dogaaji ne utiu na budue; sistem ne kontrolie svoje ponaanje.
Osobine sistema bez povratnog dejstva su:
Sposobnost da funkcioniu tano odreena je samo kvalitetom meusobne
zavisnosti elemenata.
Nemaju problema nestabilnosti sa kojima se susreu sistemi sa PD.

Funkcioniu bez saznanja o preciznosti koju ostvaruju.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Sistemi sa povratnim dejstvom

Ulaz zavisi ili je kontrolisan ranijim dogaajima u sistemu (zavisi od izlaza
ili nekog elementa koji se kontrolie).

Sistem sa PD ima strukturu sastavljenu od KPD kroz koja prole aktivnosti

kontroliu buduue.
Osobine sistema saz povratnim dejstvom su:
Poveanje tanosti, tano reprodukovanje ulaza.
Smanjenje efekata nelinearnosti i poremeaja.
Poveanje opsega fluktuacije ulaza na koji sistem reaguje zadovoljavajue.
Tendencija ka oscilovanju i nestabilnosti.
Funkcionie pod uticajem greke i tei da je smanji.
dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Dinamika sistema

System Dinamics - akademska disciplina nastala tokom 1960-tih godina na

Massachusetts Institute of Technology (MIT) pod rukovodstvom prof. Jay
Forrester-a.
Industrijska dinamika nauna disciplina iji je cilj da istrai preduzee kao
dinamiki sistem. Svoj naziv dobila je po tome to izuava sile koje deluju i
kretanja koja one izazivaju u preduzeu.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Dinamika sistema

1. od 1950. do 1961. godine - MIT (Jay Forrester):

Postavke o strukturi sistema i dinamika stabilnosti.
Ispitivanje uticaja strukture sistema, njegovih parametara i kriterijuma
odluivanja na stabilnost poslovanja.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Dinamika sistema

2. od 1961. do 1966. godine:

Istraivanje fenomena rasta ili opadanja u sistemima.

Ispitivanje drugih drutveno-ekonomskih sistema.

Ispitivanje uticaja pozitivnog KPD na fenomene rasta.
Jedan od osnovnih zakljuaka: +KPD igraju odluujuu ulogu u procesima rasta
(nije dovoljno samo njihovo prisustvo ve i dominacija).

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Dinamika sistema

3. nakon 1966. godine:

Izgradnja simulacionog modela sveta radi istraivanja pet krupnih pravaca
globalnih zbivanja:

ubrzana industrijalizacija
brzi rast populacije
ishrana
iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih izvora
naruavanje uslova ivota ovekove okoline sa posledicama.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs

Dinamika sistema

Primena u istraivanju poslovnih sistema:

Utvrivanje granica sistema unutar kojih nastaju impulsi promena, a mogue
im je negativno dejstvo ograniiti ili pozitivno iskoristiti.

Investiciona sposobnost preduzea

Uticaj strukture poslovnog sistema (kriterijuma odluivanja) na rezultate koji se
mogu oekivati

Uticaj razliitih investicionih politika na rezultat poslovanja

Primena dugorone politike (uticaj na ponaanje trita) i usklaivanje tih
zahteva sa potencijalom preduzea u duem periodu.

dr Aleksandar Markovi, red. prof.

aleksandar.markovic@fon.bg.ac.rs