EKONOMIKA PREDUZEA

PRVI KOLOKVIJUM
1. Definii ekonomiku preduzea i ukratko objasni ta izuava kao teoriska, a ta
kao nauna disciplina?
Ekonomika preduzea predstavlja naunu i nastavnu disciplinu, koja se bavi
ekonomskim problemima preduzea i njegovim ponaanjem na tritu.
Kao nauna disciplina istrauje:
Nastanak, delovanje i prestanak preduzea
Pojave, pravila i zakonitosti
Uslove, naine i merila za uspeno poslovanje
Kao nastavna disciplina istrauje:
Saznaje za nova nauna dostignua
Prihvata proverene naune spoznaje
Poduava o svemu to je neosporno i od znaaja za savremeno obrazovanje
ekonomista.
Ekonomika preduzea je istovremeno teoriska i praktina disciplina. Teoriski znaaj
je u tome to nastoji da proiri postojee i doe do novih spoznaja, a praktini znaaj
je u tome to polazi od postojeih ekonomskih problema preduzea i da u njihovoj
praksi proverava ispravnost predpostavki i spoznaja.
2. ta predstavlja predmet a ta cilj izuavanja ekonomike preduzea?
Predmet ekonomike preduzea je odreen njenim nazivom, a zatim i optim
ekonomskim problemima i spoznajama bitnim za sva preduzea bez obzira na razlike
meu njima po delatnosti, organizacionom obliku, karakteru vlasnitva, veliini itd.
Ekonomika preduzea se bavi problemima poslovne orijentacije preduzea, izbora
potrebnih resursa, rastom i razvojem preduzea, efektima primene novih tehnolokih i
radnih metoda, problemima obrauna i smanjivanja trokova, internim i eksternim
faktorima vee poslovne efikasnosti i efektivnosti.
Cilj ekonomike preduzea je da kao nauna disciplina podstie i razvija istraivaki
rad i time poboljava kvalitet poslovanja, kao i da koluje i stvara ekonomiste i
menadere za potrebe preduzea, organizacija i ustanova.
3. Navedi i ukratko objasni najvanije racionalistike metode koje koristi
ekonomika preduzea.
Za ove metode karakteristina je misaona aktivnost i logiko zakljuivanje, a u njih
spadaju:
Analiza: ralanjivanje celine na delove, radi to boljeg upoznavanja celine i
svih njenih elemenata, sve do faze kada se mogu sagledati veze izmeu
pojava, uzroka i posledica.
Sinteza: sjedinjavanje pojedinanog u opte, uz zanemarivanje pojedinanog i
isticanje zajednikog, bitnog u dinamici odreene pojave.

Indukcija: put misli od pojedinanog ka optem. Postupak loginog

zakljuivanja, gde se najpre polazi od pojedinanih injenica, a zatim se one
uoptavaju, na temelju meusobne povezanosti.
Dedukcija: silazni put misli od opteg ka pojedinanom polazei od
predpostavke koja je verovatna i potvrena u slinim sluajevima,
deduktivnim zakljuivanjem njeno vaenje se prenosi na druge pojedinane
sluajeve.
Komparacija: uporeivanje pojava u prostornoj i vremenskoj dimenziji.

4. Navedi i ukratko objasni najvanije empiriske metode koje koristi ekonomika

preduzea?
Primenom empiriskih metoda spoznaje, prikuplja se istraivaka graa, oslobaaju
dobijeni podaci i donose zakljuci o drutvenim i ekonomskim pojavama u preduzeu
i njegovom okruenju. U tu svrhu mogu se primeniti sledee metode:
Anketa: ispitivanje veeg broja osoba o problemu ili sadraju od znaaja za
poslovanje
Upitnik: pismeno ispitivanje, prednost su nii trokovi pri ispitivanju vee
populacije
Intervju: unapred pripremljen i dobro organizovan razgovor od strane lica
koje je kvalifikovano za to sa ispitanikom.
Posmatranje: sistematsko praenje odreene pojave na tritu ili u preduzeu.
5. Definii preduzee i ukai na razliku izmeu pogona i preduzea?
S osloncem na mnogobrojne definicije preduzea i u skladu sa sistematskim
pristupom izuavanju ove problematike savremeno preduzee bi smo mogli definisati
na sledei nain:
Preduzee je samostalna ekonomska, tehnika i drutvena celina u vlasnitvu
odreenih subjekata, koja proizvodi dobra ili usluge za potrebe trita koristei se
odgovarajuim resursima i snosei poslovni rizik, radi ostvarivanja dobiti i drugih
ekonomskih i drutvenih ciljeva.
Pogon-Preduzee
Pogon:
(1) sistem konbinacije proizvodnih faktora u kojem se ostvaruju odreeni uinci
(2) ta konbinacija i transformacija proizvodnih faktora sprovodi se na temelju naela
ekonominosti
(3) pogon deluje po principu finansiske ravnotee svoje rashode mora pokrivati
prihodima
Kada pogon deluje u odreenom privrednom sistemu, on postaje preduzee u
odreenoj trinoj privredi. Pri tome ono ima i tri znaajne sistemski
diferentne karakteristike:
1) naelo autonomije preduzee je samostalno u odreivanju svoje delatnosti
2) naelo da jedino vlasnici uloenog kapitala posredno ili neposredno odluuju
3) naelo privreivanja s maksimizovanjem profita
6. U emu se ogleda ekonomska i pravna samostalnost preduzea?
Samostalnost preduzea ogleda se u ekonomskom i pravnom smislu:

Ekonomska samostalnost preduzea ispoljava se kroz pravo izbora predmeta

poslovanja, pribavljanja potrebnih resursa, voenja poslovne politike, stupanja
u poslovne aranmane sa drugim preduzeima i drugo. Ova samostalnost
odnosi se i na pravo raspodele i raspolaganja ostvarenog ukupnog prihoda,
dohodka, odnosno dobiti u skladu sa odgovarajuim zakonskim propisima i u
zavisnosti od sopstvenih potreba.
Njegova pravna samostalnost manifestuje se u injenici da je ono pravno lice i
da na osnovu pravnog subjektiviteta ima odreena prava i obaveze, snosi
odgovornost, pojavljuje se kao punopravan subjekt u poslovnim odnosima i
slino. U tom smislu ono ima svoju: firmu, sedite, iro raun, opte akte,
poslovne knjige i dr.

7. Ukratko objasni poloaj preduzea u privrednom sistemu?

Privredni sistem je podsistem drutvenog sistema i u vrlo uskoj je povezanosti sa
ostalim drutvenim podsistemima i to politikim, proizvodno-tehnikim, socio
kulturnim i pravnim. Politiki sistem odreuje drutveno politike odnose: temelje
institucije privrednog sistema. Politiki i privredni sistem odreeni su pravnim
sistemom, ime je definisana ekonomska i politika struktura moi subjekti i
mehanizmi funkcionisanja i regulisanja.
Proizvodno-tehniki sistem obuhvata proizvodno tehniki aparat, tehnologiju, nauku i
istraivanje, te struno obrazovanje. Putem naina proizvodnje i njegovog razvoja,
kao i materijalnih i subjektivnih proizvodnih snaga, ovaj sistem bitno deluje na
preduzee i njegove promene. Sociokulturni sistem predstavlja nagomilano istorisko
iskustvo i tradiciju, kulturu i humanistiko obrazovanje i bitno deluje na ponaanje
ljudi, kao i na razvijenost i razvoj privrednog, politikog i proizvodno-tehnikog
sistema.

POLITIKI
SISTEM

PROIZVODN
OT
EHNIKI
SISTEM

PRIVREDNI

SOCIOKULTURNI
SISTEM

SISTEM
PREDUZEE
PRAVNI
SISTEM

8. Navedi i ukratko objasni osnovne vrste vlasnitva nad preduzeem?

Prihvaena od strane savremenih autora i utemeljena na privatnom i javnom pravu je i
podela po kojoj je mogue razlikovati dve osnovne vrste vlasnitva nad preduzeem i
to:
1. Preduzee u privatnom vlasnitvu
2. Preduzee u javnom vlasnitvu
Privatno vlasnitvo nad preduzeem obuhvata ove oblike:
Inokosno preduzee (samo jedan vlasnik)
Porodino preduzee (u vlasnitvu porodice)
Ortako preduzee (partnersko preduzee)
Zadruno preduzee (vei broj pojedinanih vlasnika)
Korporativno preduzee (mnotvo pojedinanih vlasnika)
Javno vlasnitvo nad preduzeem, odnosi se na dva oblika:
Dravna preduzea (koja pripadaju optini, republici i drugim politiko
teritorijalnim jedinicama)
Drutvena preduzea (u vlasnitvu penzionih fondova, sindikata, crkava,
naunih, obrazovnih, politikih i drugih organizacija.
Za razliku od privatnog i javnog vlasnitva, kao vrstih oblika, meovito vlasnitvo je
njihova konbinacija, koja se u novije vreme, posebno u razvijenim zemljama do te
mere proirila da je postala dominantna (tzv. meovita ekonomija)
9. Koji su to najvaniji ekonomski i drutveni ciljevi preduzea?
Ako bi smo ukratko sumirali miljenja poznatih autora moemo zakljuiti:
1. daje primarni ekonomski cilj preduzea ostvarivanje dobiti na ta se
nadovezuje i njegov sekundarni ekonomski cilj osiguravanje kontinuiteta i
razvoja preduzea; na drutvenom planu ekonomski ciljevi preduzea su
sadrani u zadatku da proizvodi dobra i usluge i time zadovoljava potrebe
graana i drutva, otvara nova radna mesta i doprinosi privrednom razvitku i
napretku zemlje
2. da su drutveni ciljevi preduzea, s jedne strane, u postizanju zadovoljstva
njegovih radnika s njihovim materijalnim (plata), i drutvenim poloajem i s
druge strane, u postizanju zadovoljstva poslovnih partnera preduzea, kupaca i
potroaa, graana, drava i drutva uopte s poslovanjem preduzea, u
odnosu na njihove opravdane i priznate interese (pravovremeno i podpuno
podmirivanje ugovornih obaveza, povoljna isporuka kvalitetnih proizvoda i
usluga, uredno plaanje poreza i doprinosa u korist dravne blagajne,
odgovornost prema zatiti i uvanju ovekove okoline.)
10. Ukratko objasni osnovna obeleja preduzea kao organizacionog sistema?
Organizacioni sistem, kao samostalna celina sastavljen od ljudi, tehnikih sredstava i
organizovane aktivnosti, predstavlja vrlo kompleksnu celinu. U tom smislu, re je o:
sloenom, otvorenom i dinamikom sistemu.

1. Sloenost organizacionog sistema determinisana je njegovom strukturom, koja

sadri veliki broj njegovih podsistema, i on dalje svoje podsisteme. Stepen
izloenosti organizacionog sistema posebno dobija na znaaju u momentu
formiranja ili njegove reorganizacije kada je njegovo funkcionisanje i samim
tim, povezivanje svih podsistema potrebno prilagoditi unapred postavljenim
ciljevima.
2. Otvorenost predsatavlja drugu vanu karakteristiku ove vrste sistema.
Funkcionisanje preduzea kao otvorenog sistema, uzajamno povezanog sa
svojim okruenjem, ne moe se odvijati po nekim samoregulativnim
mehanizmima, ve analogno zakonitostima koje proistiu iz njegove svrhe
postojanja, odnosno cilja organizovanja ekonomskih aktivnosti u procesu
reprodukcije. Otuda, njegov ukupan rad i njegovo ukupno angaovanje ini
osnovu za postavljanje parcijalnih principa ekonomije reprodukcije,
produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti.
3. Dinaminost. Da bi organizacioni sistem mogao da funkcionie, neophodno je
da ima potpunu strukturu sa svim podsistemima, diferenciranim poslovnim
funkcijama (proizvodnja, nabavka, prodaja, finansije i dr.), tokove i odreene
principe rada. Neophodan uslov za odranje organizacionog sistema je
kontinuitet u radu, odnosno odranje kontinuiteta procesa reprodukcije.
11. Objasni ta je funkcija i navedi strukturu funkcija u preduzeu.
Funkcija obuhvata skup povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja
poseban zadatak. Za definisanje funkcije nije toliko vano da li se radi o srodnim ili
razliitim poslovima, koliko je bitno da se radi o uzajamno povezanim poslovima,
odnosno radnim operacijama. Na slici je data struktura funkcije preduzea.

marketin
g

Komercij
alni
poslovi

Upravlja
nje
ekonoms
ko
finansisk
im
tokovim
a

Upravlja
nje
preduze
em

razvoj

proizvo
dnja

PREDUZEE

Integral
na
sistems
ka
podrka

Opti
poslovi

12. Navedi i ukratko objasni organizacione forme preduzea u trinoj privredi?

Reformska agenda srpske privrede nakon 2000-te godine, obuhvatila je, pored niza
novih zakonskih reenja, i Zakon o privrednim drutvima, ijim usvajanjem je prestao

da vai Zakon o preduzeima iz 1996. godine. Novi zakon doneen je u novembru

2004. godine i njime se utvruje osnivanje privrednih drutava i preduzetnika,
upravljanje drutvima, prava i obaveze osnivaa, ortaka, lanova i akcionara,
povezivanje i reorganizacija, prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih drutava.
Prema ovom Zakonu, privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim
aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne
forme privrednih drutava u smislu ovog zakona su :
Ortako drutvo
Komanditno drutvo
Drutvo sa ogranienom odgovornou
Akcionarsko drutvo
Preduzetnik jeste fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu
zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare
zanate i poslove domae radinosti.
13. Navedi osnovne elemente konkretne ekonomske stvarnosti preduzea?
Izraunavajui ekonomsku stvarnost, ekonomska nauka je sistematizovala njene
elemente, zakonitosti i faktore koji je uslovljavaju. Na taj nain dolo se do saznanja
da i sadrinu ekonomije preduzea ine:
1. Elementi ulaganja u reprodukciju koji mogu biti:
Ulaganja u vidu troenja (utroci, odnosno trokovi elemenata
proizvodnje)

Ulaganja i vidu angaovanja sredstava u reprodukciji koja, svojim

kruenjem kroz reprodukciju obezbeuju kontinuitet materijalnih i
radnih tokova, a time i racionalnost procesa reprodukcije
2. Elementi rezultata reprodukcije, odnosno:
Fiziki proizvod, sa svojim tehniko-tehnolokim i funkcionalnim upotrebnim
kvalitetima
Vrednost ostvarene proizvodnje, uzimajui u obzir i dejstvo trinog
mehanizma
Nova vrednost, odnosno dohodak, kao masa realizovane nove vrednosti
3. Odnosi izmeu elemenata rezultata i elemenata ulaganja, koji govore o
rezultativnosti primene elemenata procesa proizvodnje, njihovih konbinacija u
funkcionisanju ekonomskog procesa
4. faktori kojima su uslovljeni obimi i vrste ulaganja, odnosno rezultata i koji
mogu biti:
objektivne kategorije ( prirodni, tehniki i drutveni)
subjektivne (organizacione) kategorije
14. U emu je specifinost tokova rada i tokova sredstava za proizvodnju u
preduzeu?
1) Tokovi rada u preduzeu koje kontinuirano obavlja svoju reprodukcionu
aktivnost su, u stvari, linija du koje se troi radna snaga i izvrava radni
proces. Zbog repetitivnosti obavljanja istog reprodukcionog zadatka, svi
tokovi u preduzeu, pa prema tome i tok rada se ponavljaju i dobijaju oblik
kruga. Tokovi rada su funkcionalno povezani sa tokovima tehnolokog
procesa, pri emu se rad interpolira na mnogim takama tehnolokog toka,
6

odnosno troi as direktnim izvravanjem odreene operacije, as

organizovanjem i kontrolisanjem toka tehnolokog procesa.
Tok procesa proizvodnje je predmet organizovanja, on moe biti na razliite
naine kombinovan, pri emu e svaka od tih kombinacija dati za rezultat razliito
vreme trajanja procesa. Cilj organizacije (preduzea) je da iznae optimalnu
kombinaciju pojedinih elemenata procesa, odnosno onu kombinaciju koja e imati
za rezultat minimalno trajanje procesa. Tok rada uslovljen je ovom kombinacijom.
Kod razraenijeg tehnolokog procesa, linije ukljuivanja i troenja rada, kao i
obim i kvalitet troenja rada se jasnije postavljaju, a sam tok rada je diktiran
tokom tehnologije.
2) Tokovi troenja sredstava za proizvodnju (sredstava za rad i predmeta rada)
ine drugi osnovni naturalni tok u poslovnom sistemu. Tok troenja sredstava
zapoinje prvim inom troenja, da bi se nastavio daljim troenjem kroz
operacije koje je neophodno izvesti i cilju stvaranja krajnjeg oblika gotovog
proizvoda. Sredstva za proizvodnju se pojavljuju kao ulazi u sistem, a u
proizvodnji ona se transformie na pojedinim punktovima linije troenja, da bi
se na krajnjoj liniji sva zajedno izrazila u obliku proizvoda, u kom su jedna
sredstva ukljuena svojom materijom (predmet rada), a druga figuriraju u
njemu samo raunski (sredstva za rad).
15.

Nacrtaj shemu razvijenog ciklusa reprodukcije i oznai tok angaovanja

finansiskih sredstava?

Sm

Bm

Si

Bi

Dl
Sl
Ds

Tm
Q

Ti

D
Shema razvijenog ciklusa reprodukcije
S suma angaovanih sredstava
Sm,Si,Sl suma angaovanih sredstava u materijalu, sredstvima za rad i zaradama
radnika
B angaovana sredstva u poetnom robnom obliku
Bm,Bi blokiranje sredstava u materijalu i sredstvima za rad
M utroci predmeta rada (materijal)
I utroci sredstava za rad
L utroci radne snage
Q fiziki izraen proizvod

V vrednost ostvarene proizvodnje

C ukupan prihod
Tm trokovi materijala
Ti trokovi sredstava za rad
D dohodak (dobit)
Dl lini dohodak
Ds deo dohodka za proirenje reprodukcije
D deo dohodka za optu i zajedniku potronju
Svaki proces reprodukcije zapoinje i zavrava se novanim sredstvima. U tom
procesu, sredstva prolaze kroz metamorfozu stanja, to se moe prikazati sledeom
shemom:
S-----B-----U-----Q-----C-----S
Pri emu je:
S- poetni novani oblik sredstava
B- poetni robni oblik sredstava
U- prelazni tehnoloki oblik sredstava (utroci)
Q- zavrni robni oblik sredstava (proizvod)
C- zavrni novani oblik sredstava (ukupni prihod)
16. Navedi i ukratko objasni osnovne faze ciklusa angaovanja sredstava u
preduzeu?
Imamo etiri faze ciklusa angaovanja sredstava a to su:

Poetna robna faza (H2)

Prelazna tehnoloka faza (H3)
Faza prekrivanja sukscesivnih tehnolokih ciklusa (H4)
Zavrna robna faza (H5)

Poetna robna faza predstavlja vreme angaovanja koje odpoinje sa prvom

nabavkom (isplatom) sredstava za proizvodnju a zavrava se unoenjem poslednje
koliine nabavljenih sredstava u proizvodnju.
Prelazna tehnoloka faza otpoinje sa prvom, a zavrava se sa poslednjom
tehnolokom operacijom u izradi jednog izvadka proizvodnje. U ovoj fazi sredstva su
uloena u materijalu, sredstvima za rad i tekuem radu.
U toku procesa proizvodnje, nee se ekati potpuni zavretak izrade prvog, da bi se
poela izrada drugog izvadka, odnosno serije proizvoda. U istom vremenskom
intervalu, kako odmiu tehnoloke operacije na prvom izvadku, otpoinje izrada
drugog izvadka koji prolazi kroz iste operacije kao i prethodni, uz izvesno kanjenje.
Ukoliko kvantificiramo ulaganja za svaki izvadak proizvoda, onda se ulaganje u
naredne izvadke posle prvog mogu, u stvari, smatrati posebnom fazom ulaganja tj.
fazom prekrivanja sukscesivnih tehnolokih ciklusa, odnosno izvadaka (H4).
Zavrna robna faza (H5) predstavlja vreme angaovanja sredstava sadranih u
gotovim proizvodima na zalihama. Ova faza otpoinje sa zavretkom poslednje
tehnoloke operacije, a zavrava se momentom realizacije proizvoda (izvatka).
Veliina angaovanih sredstava u gotovim proizvodima, kao i vreme koje e ova
sredstva provesti u ovoj fazi zavisi od dinamike isporuke robe kupcima.
8

17. Koje su to osnovne determinante angaovanja sredstava i u emu se ogleda

njihov uticaj na ciklus angaovanja u preduzeu?
Za pravilno delovanje na tok angaovanih sredstava bitno je shvatiti da je pojava
angaovanja dvostruko uslovljena, odnosno da su njene dve osnovne determinante:
Suma
Vreme angaovanja
Visina sume angaovanih sredstava bilo u proizvodnji, bilo u razmeni ima znaajan
uticaj na kvalitet ekonomije. Preduzea uglavnom raspolau sa ogranienom sumom
sredstava, a svako uzimanje sredstava uslovljava pojavu dodatnih trokova kamata i
smanjene planirane poslovne efikasnosti. U tom smislu, tenja svake organizacije je
da se reprodukcija odvija uz to manju sumu angaovanih sredstava.
Vreme je faktor po kojem se problematika angaovanja kvalitativno razlikuje od
problematike troenja. Za troenje, vreme nije bitan faktor, dok je angaovanje pojava
koja je bitno okarakterisana vremenskom dimenzijom. Idealna organizacija
funkcionisanja toka angaovanih sredstava podrazumeva to krae zadravanje
sredstava u naturalnim oblicima. Ukoliko je bio krai period njihovog angaovanja
(blokiranja), utoliko e ona pre biti deblokirana, odnosno osloboena za novu
proizvodnju.
18. ta je objektivno, a ta organizaciono uslovljena suma angaovanih
sredstava?
Objektivno uslovljena suma angaovanih sredstava, kao minimalno potrebna masa
sredstava za izvrenje odgovarajueg reprodukcionog zadatka, predstavlja etalon za
merenje uspenosti organizacije tokova angaovanja sredstava u reprodukciji. Suma
tih sredstava zavisi od delatnisti kojom se konkretno preduzee bavi, nivoa njegove
tehniko-tehnoloke opremljenosti, obima proizvodnje, kao i delovanja drutvenih
(eksternih) faktora.
Stvarna suma sredstava koja e biti ukljuena u tok kruenja e, pored uslovljenosti
ovim faktorima, zavisiti i od organizacionih uticaja na tok kruenja, tj. od dejstva
celokupne organizacije na tok reprodukcije. Sredstva su svojevrstan seizmograf na
kojem se registruju i odraavaju sve promene u reprodukcionom procesu. Svi procesi
prenoenja i stvaranja novih vrednosti i upotrebnih oblika su tokovi sredstava, pa se
otuda sve promene koje se deavaju u toku troenja rada i sredstava odraavaju na
veliinu sume angaovanih sredstava.
19. ta predstavlja koeficijent angaovanja i koliko on iznosi kod osnovnih, a
koliko kod obrtnih sredstava?
Odnos izmeu sume angaovanih sredstava i sume trokova u jednom ciklusu
reprodukcije predstavlja koeficijent angaovanja:
S
=---T
Pri emu je:

 = objektivno uslovljen koeficijent angaovanja sredstava

S = objektivno uslovljena prosena suma angaovanih sredstava
T = suma objektivno uslovljenih trokova
U okviru konkretne ekonomske stvarnosti savremenog proizvodnog preduzea, nuno
je razlikovati:
Objektivno uslovljen koeficijent angaovanja sredstava
Realni koeficijent angaovanja sredstava
Objekzivno uslovljeni koeficijent angaovanja je izraz nunog odnosa izmeu
objektivno uslovljene prosene sume angaovanih sredstava i sume objektivno
uslovljenih trokova elemenata proizvodnje. Otuda se ovaj odnos javlja kao
instrument organizacije, odnosno obezbeenja kontinuiteta procesa proizvodnje.
Realni koeficijent angaovanja sredstava je izraz odnosa izmeu stvarno
angaovanih sredstava i objektivno uslovljenih trokova, pa je on otuda instrument
kontrole poslovne efikasnosti preduzea. Kao takav ovaj koeficijent prua,
odnosno omoguava uvid u odstupanja od objektivno uslovljenog koeficijenta
angaovanja, nastala pod uticajem niza organizacionih faktora.
20. ta ini faktore koji utiu na ulaganje i rezultate konkretne ekonomske
stvarnosti?
Sva specifina dejstva, odnosno pojave ekonomskog ili neekonomskog karaktera,
predstavljaju faktore koji svojim delovanjem uslovljavaju veliinu i strukturu
ulaganja u rezultate reprodukcije. Od toga da li su ovi faktori za preduzee
objektivno dati ili su rezultat ponaanja samog preduzea, zavisie i razliite
mogunosti, odnosno modeliteti delovanja preduzea na njihov uticaj. Prema
ovom kriterijumu, ovi faktori se mogu svrstati u dve agregatne grupe i to:
Objektivno uslovljeni faktori
Subjektivno (organizaciono uslovljeni) faktori
1) Objektivni faktori ulaganja su svi oni uslovi pod kojima se, kao objektivno
datim vri ulaganje u reprodukciju i pri ijem se objektivnom korienju
ulaganje po jedinici rezultata minimalno. Kao objektivno dati, ovi faktori se po
pravilu, ne mogu menjati pod uticajem tekuih organizacionih mera
konkretnog preduzea. Ovu grupu faktora ine:

Drutveni
Tehniki
Prirodni faktori

2) Dejstvo organizaciono uslovljenih faktora ulaganja posledica je subjektivnih

slabosti lanova kolektiva, odnosno preduzea u celini i najee se javljaju kao:
poveanje trokova i poveanje angaovanih sredstava u procesu reprodukcije.
Direktni uticaj subjektivnih faktora na ulaganje ispoljava se u poveanju utroaka
radne snage preko njihovog objektivno uslovljenog nivoa. Ovakvi utroci najee
nastaju kao posledica odstupanja od odreenog standardnog procesa rada koji
podrazumeva: standardnu kvalifikovanost radnika, standardni intenzitet rada,
standardnu organizaciju i dr. Poveani utroci radne snage zbog organizacionih
slabosti utiu na poveanje trokova i angaovanih sredstava u procesu

10

reprodukcije. Na taj nain subjektivni faktori indirektno utiu na porast ulaganja

po jedinici rezultata.
21.

ta su to utroci predmeta rada i ukratko objasni objektivne

organizaciono uslovljene utroke materijala.

Pod utrocima elemenata proizvodnje podrazumeva se naturalno troenje predmeta

rada, sredstava za rad i tekueg rada. Kvantitativno troenje elemenata proizvodnje
uslovljeno je tehnikim faktorima koji deluju u datom procesu reprodukcije, kao i
organizacionim faktorima, odnosno subjektivnim slabostima u domenu iskorienosti
tehnikih uslova privreivanja.
Utroci materijala (M), odnosno predmeta rada, predstavljaju naturalno izraeno
troenje tog elementa proizvodnje, s ciljem dobijanja nove upotrebne vrednosti. U
irem smislu rei, utroci materijala predstavljaju troenje fizikih predmeta ije
upotrebne kvalitete ovek unosi u proizvodnju i njihovu vrednost prenosi na novi
proizvod.
22.

ta podrazumevamo pod utrocima materijala za izradu i koji faktori

opredeljuju njihovu dinamiku?

Pod utrocima materijala za izradu (osnovnog materijala) podrazumeva se troenje

materijala koji: svojom supstancom ulazi u novi proizvod, bitno opredeljuje
karakteristike budueg proizvoda i utie na izbor tehnolokog postupka, a u masi ima
proporcionalan karakter u odnosu na promene obima proizvodnje.
Ovakvu dinamiku utroaka materijala izrade opredeljuju tehniki faktori koji se
ispoljavaju kroz:
Karakteristike proizvoda
Karakteristike odabranog tehnolokog postupka
Karakteristike sredstava za rad
Karakteristike samog materijala za izradu
Tehnike uslove rada
23.

ta su to utroci sredstava za rad i u emi se ispoljava stvarno troenje

ovog elementa proizvodnje?

Pod utrocima sredstava za rad podrazomevamo fiziko, odnosno naturalno izraeno

troenje ovog materijalnog elementa proizvodnje. Osnovna karakteristika troenja
sredstava za rad je njihova viekratna upotrebljivost. Naime, specifinost troenja
sredstava za rad je u tome to se ona ne utroe u potpunosti u toku jednog
proizvodnog ciklusa, ve se mogu koristiti godinama. U jednom procesu proizvodnje
ona se troe samo delimino.
Stvarno troenje sredstava za rad nastaje i ispoljava se u obliku:
Fizikog troenja
Ekonomskog zastarevanja
Mogueg kvara i loma
24.

ta su to utroci radne snage i koji su to subjektivni faktori koji utiu

na proces troenja radne snage?

11

Radna snaga kao element proizvodnje definie se kao skup fizikih i umnih
sposobnosti oveka da radi, odnosno da se ispoljava u svrsishodnoj delatnosti.
Analogno troenje ostala dva elementa proizvodnje, radna snaga se troi u vidu
gubljenja upotrebnih svojstava. U tom smislu naturalno izraeno troenje radne snage
predstavlja njene utroke, to uslovljava potrebu njenog obnavljanja.
Kako je proces reprodukcije u preduzeu determinisan tehnikom podelom rada,
odnosno obnavljanjem pripremno-zavrnih od proizvodnih poslova, razlikujemo:
Utroke radne snage izrade
Utroke radne snage na pomonim poslovima
Utroke radne snage na pripremno-zavrnim radnim mestima
Troenje radne snage u procesu rada se odvija pod dejstvom niza faktora objektivne i
subjektivne prirode. Cilj preduzea je da taj proces izvodi na nivou dejstva
objektivnih faktora. Da bi se to postiglo potrebno je objektivizirati pojedine
subjektivne elemente procesa troenja radne snage. Ti elementi su:
Kvalifikovanost radne snage
Intenzitet rada
Uslovi rada
Diskontinuitet rada
25.

Definii trinu cenu sredstava za proizvodnju i ukratko objasni od

ega ona zavisi?

Trina cena sredstava za proizvodnju je cena konkretnog sredstva koja se formira na

tritu, pod iskljuivim dejstvom ponude i tranje. Ona je drutveno priznata cena
zato to je formirana na tritu, iskljuivo pod delovanjem objektivnih faktora.
Trine cene sredstava za proizvodnju formiraju se ne samo pod dejstvom ponude i
tranje na tritu, ve i dejstvom mera koje drutvena zajednica preduzima u cilju
regulisanja cena na tritu. Velikom broju proizvoda cene su utvrene (limitirane) od
strane drutvene zajednice, a njihova promena ima isti uticaj na trokove kao i
delovanje trita usled ponude i tranje.
26.

ta je to zarada za izvreni rad i koji faktori utiu na formiranju

stvarne zarade?

Kao i kod vrednosti, odnosno cena sredstava za proizvodnju zarade predstavljaju izraz
drutvenog priznanja vrednosti utroene radne snage. Obzirom da se troenje radne
snage manifestuje kao gubitak bioenergije potroaa u procesu rada, zarada se
posmatra kao vrednost koja je potrebna da se reprodukuje utroena radna snaga.
Drugim reima, zarada je reprodukciona vrednost utroaka radne snage u procesima
rada.
Formiranje zarada moemo predstaviti kroz formulu:
Tl=L*Cl
Pri emu je:
Tl = troak radne snage
L = utroak radne snage
Cl = objektivno uslovljena zarada za izvreni rad po jedinici vremena

12

Meutim na formiranje stvarne zarade pored objektivnih utiu i subjektivni faktori

poslovanja pa se otuda u predhodnom izrazu stvarna zarada moe predstaviti na
sledei nain:
Cl=Cl+cl
Pri emu je:
Cl = stvarna zarada po jedinici rada
+cl = organizaciono uslovljena odstupanja konkretnih zarada u jednom preduzeu od
prosenih na nivou privredne grane.

13