Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima

uenika
Sl.glasnik RS br. 21/2015
I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i
domovima uenika (u daljem tekstu: Ugovor) ureuju se prava, obaveze i
odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim kolama, srednjim
kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: zaposleni) kojima se sredstva za plate
obezbeuju u budetu Republike Srbije, postupak izmene i dopune Ugovora, kao i
meusobni odnosi uesnika Ugovora.
lan 2
Ugovor se neposredno primenjuje u svim osnovnim kolama, srednjim kolama i
domovima uenika (u daljem tekstu: ustanove) iz lana 1. Ugovora.
Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi vea prava od prava
utvrenih Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrena Ugovorom, u skladu sa
zakonom.
lan 3
Ugovor se zakljuuje na vreme od tri godine.
II RADNI ODNOSI
1.

Zasnivanje radnog odnosa

lan 4
Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu sa licem koje, pored zakonskih
uslova, ispunjava i posebne uslove utvrene aktom o organizaciji i sistematizaciji
poslova.
lan 5
Pre poetka kolske godine, a najkasnije do 15. avgusta, direktori kola dostavljaju
liste zaposlenih za ijim je radom u potpunosti ili delimino prestala potreba u tekuoj
kolskoj godini kao i u prethodnom periodu i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos
sa nepunim radnim vremenom, kao i listu slobodnih radnih mesta, koja treba da bude
potpisana od strane ovlaenih predstavnika reprezentativnih sindikata kole.
Ukoliko lista nije potpisana od strane ovlaenih predstavnika sindikata, direktor je
duan da na listi navede razloge zbog kojih to nije uinjeno.
Pre poetka kolske godine, naelnici kolskih uprava, predstavnici direktora i
predstavnici reprezentativnih sindikata zajedniki utvruju listu iz stava 1. ovog lana.
Preuzimanje se vri sledeim redosledom:

1.

Sa liste zaposlenih za ijim je radom delimino ili u potpunosti prestala

potreba zaposleni se moe preuzeti samo za procenat za koji mu je smanjeno radno
angaovanje u odnosu na procenat sa kojim je zasnovao radni odnos;
2.
Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u toj
ustanovi;
3.
Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u
ustanovama na teritoriju nadlene kolske uprave;

4.

Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom iz

drugih kolskih uprava uz saglasnost kolskih uprava.
Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vri direktor, pod uslovom da
se prethodno preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem koje je
evidentirano u smislu st. 1. i 2. ovog lana, a ispunjava uslove utvrene aktom o
organizaciji i sistematizaciji poslova.
kolska uprava redovno aurira liste iz stava 1. ovog lana tokom godine, na osnovu
podataka koje dostavljaju direktori ustanova.
Zaposleni koji na lini zahtev prekine radni odnos u odreenoj ustanovi ne prijavljuje
se na listu zaposlenih iz stava 1. ovoga lana.
Pre raspisivanja konkursa za prijem u radni odnos, poslodavac je u obavezi da
pribavi miljenje reprezentativnih sindikata ustanove o ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2.
ovog lana. U sluaju da postoji nesaglasnost, nadlena je kolska uprava i nadlena
inspekcija.
Rok za davanje miljenja je petnaest dana od dana prijema zahteva.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na zaposlene u domovima uenika.
lan 6
Preuzimanje zaposlenih se moe vriti iz druge ustanove posle 15. avgusta.
Zaposleni moe biti preuzet iz drugih ustanova na neodreeno vreme najvie u
procentu u kojem je zasnovao radni odnos.
lan 7
Direktor je duan da obavesti reprezentativni sindikat u ustanovi o izvrenom prijemu
u radni odnos u roku od pet dana.
2.
Struno osposobljavanje i usavravanje
lan 8
Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno struno
osposobljava i usavrava i da na osnovu strunog usavravanja unapreuje svoj rad.
Poslodavac je obavezan da utvrdi nain strunog osposobljavanja i usavravanja
zaposlenih, u skladu sa prioritetima i programima nadlenog ministarstva i
sredstvima obezbeenim u budetu jedinice lokalne samouprave.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi upuivanje zaposlenog na struno osposobljavanje i
usavravanje, zaposleni ne moe snositi posledice po ovom osnovu.
3.
Radno vreme
3.1. Puno radno vreme
lan 9
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 asova nedeljno.
Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku na poetku kolske godine izdaje se
reenje o godinjem i nedeljnom zaduenju fonda asova.
3.2. Nepuno radno vreme
lan 10
Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je krae od punog radnog vremena, u
skladu sa zakonom.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvruju se poslovi na kojima se obavlja

rad sa nepunim radnim vremenom.
3.3. Prekovremeni rad
lan 11
Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena, u
skladu sa zakonom, i to u sluaju:
1) vie sile,
2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,
3) obavljanja zavrnog i prijemnog ispita,
4) zamene privremeno odsutnog zaposlenog do pet radnih dana u mesecu,
5) izvravanja drugih poslova kada je neophodno da se u odreenom roku zavri
posao.
Poslodavac je duan da zaposlenom, pre poetka obavljanja prekovremenog rada,
izda reenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uveane
plate u skladu sa zakonom.
3.4. Raspored radnog vremena
lan 12
Godinjim planom rada ustanove utvruje se raspored radnog vremena zaposlenih.
4.
Odmori i odsustva
4.1. Odmor u toku dnevnog rada
lan 13
Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne
moe se koristiti u prva dva sata nakon poetka, niti u poslednja dva sata pre
zavretka radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovnovaspitnog rada.
Raspored korienja odmora u toku dnevnog rada utvruje poslodavac.
4.2. Godinji odmor
lan 14
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor, u skladu sa
zakonom i Ugovorom.
Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih
dana uveava po osnovu:
1.

doprinosa na radu:
1) za ostvarene izuzetne rezultate 4 radna dana,
2) za vrlo uspene rezultate 3 radna dana,
3) za uspene rezultate 2 radna dana;
2.
uslova rada:
1) rad sa skraenim radnim vremenom 3 radna dana,
2) redovan rad subotom, nedeljom i rad nou 2 radna dana,

3) rad u dve i vie ustanova 2 radna dana;

4) oteani uslovi rada, u skladu sa optim aktom ustanove 2 radna dana;
3.
radnog iskustva:
1) od 5 do 10 godina rada 2 radna dana,
2) od 10 do 20 godina rada 3 radna dana,
3) od 20 do 30 godina rada 4 radna dana,
4) preko 30 godina rada 5 radnih dana;
4.
obrazovanja i osposobljenosti za rad:
1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije,
specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa
Zakonom o visokom obrazovanju, poev od 10. septembra 2005. godine i na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao
visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine 4 radna dana,
2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske,
odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, vie obrazovanje i
specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja 3 radna dana,
3) za srednje obrazovanje u trajanju od etiri godine 2 radna dana,
4) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine,
obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri
godine 1 radni dan;
5.
socijalnih uslova:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom 2 radna
dana,
2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1
radni dan,
3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima potekoe u
razvoju 3 radna dana,
4) invalidu 3 radna dana.
Doprinos na radu utvruje se optim aktom poslodavca.
lan 15
Raspored korienja godinjeg odmora nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika
utvruje se godinjim planom rada ustanove, a za ostale zaposlene, u zavisnosti od
potrebe posla, planom korienja godinjih odmora.
4.3. Plaeno odsustvo
lan 16
Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana
u toku kalendarske godine, u sluaju:
1) sklapanja braka 7 radnih dana,
2) sklapanje braka deteta 3 radna dana,

3) poroaja supruge 5 radnih dana,

4) poroaja lana ue porodice 1 radni dan,
5) usvajanja deteta 5 radnih dana,
6) tee bolesti lana ue porodice 7 radnih dana,
7) selidbe u isto mesto stanovanja 2 uzastopna radna dana,
8) selidbe u drugo mesto stanovanja 3 radna dana,
9) elementarne nepogode 5 radnih dana,
10) uestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,
11) korienja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne
invalidnosti do 5 radnih dana,
12) uestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne
aktivnosti i dr. do 7 radnih dana,
13) strunog usavravanja do 5 radnih dana,
14) polaganja ispita za licencu do 5 dana,
15) zavravanje studija drugog i treeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom
obrazovanju (Slubeni glasnik RS, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13,
99/14) do 5 dana.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na plaeno
odsustvo:
1) zbog smrti lana ue porodice 5 radnih dana.
lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji,
usvojilac, usvojenik i staratelj.
2) dva uzastopna dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi raunajui i dan
davanja krvi.
Poslodavac moe da odobri zaposlenom odsustvo za srodnike koji nisu navedeni i za
druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim, u
trajanju utvrenom reenjem poslodavca.
Zaposleni moe da ostvaruje pravno na plaeno odsustvo samo u momentu kada
nastupi sluaju po osnovu koga ostvaruje to pravo.
4.4. Neplaeno odsustvo
lan 17
Poslodavac je duan da zaposlenom omogui pravo na neplaeno odsustvo u
sluaju:
1) dokolovavanja od 30 dana do tri godine,
2) zavravanje studija drugog i treeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom
obrazovanju (Slubeni glasnik RS, br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13,
99/14) do 6 meseci,

3) uea u naunoistraivakom projektu do okonanja projekta,

4) posete lanovima ue porodice u inostranstvu do tri meseca, u periodu od tri
godine,
5) leenje lana ue porodice,
6) u drugim sluajevima utvrenim optim aktom ustanove.
Ne moe se smatrati dokolovavanjem sticanje iskustva radom kod drugog
poslodavca.
lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji,
usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposlenom koji koristi neplaeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog
odnosa.
III PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA
1.

Visina osnovice
lan 18
Ugovorne strane pregovaraju o visini osnovice za obraun i isplatu plata svake
godine u postupku donoenja predloga budeta Republike Srbije.
Ugovorne strane u postupku pregovaranja razmatraju mogunost i potrebu korekcije
koeficijenata.
lan 19
Ugovorne strane obavezuju se da pristupe pregovaranju o korekciji osnovice za
obraun plata pre donoenja predloga zakona o budetu za narednu godinu, ako
doe do bitne promene okolnosti na osnovu kojih je utvrena osnovica za obraun
plata.
Inicijativu za pregovore pokree sindikat.
Ugovorne strane se obavezuju da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana
pokretanja inicijative, te da pregovori budu zavreni u roku od 30 dana od dana
pokretanja inicijative.
2.
Elementi za utvrivanje plate
lan 20
Plata se utvruje na osnovu: osnovice za obraun plata, koeficijenta sa kojim se
mnoi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza
i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.
Ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrena na osnovu osnovice za
obraun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obraun i isplatu plata, za
puno radno vreme i ostvareni standardni radni uinak, manja od minimalne zarade,
osnovna plata zaposlenog utvrena na napred opisan nain isplauje se u visini
minimalne zarade.
3.
Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
lan 21
Plata se isplauje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
4.

Dodatak na platu

lan 22
Zaposleni ima pravo na dodatak na platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradan dan 110% od osnovice,
2) za rad nou 26% od osnovice, ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrivanja
koeficijenta,
3) za prekovremeni rad 26% od osnovice,
4) po osnovu vremena provedenog na radu u visini od 0,4% od osnovice za svaku
punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca.
Poslodavcem, u smislu ovog lana ugovora, smatra se predkolska ustanova,
osnovna i srednja kola, visokokolska ustanova (ukljuujui i naune institute u
sastavu univerziteta) i ustanove uenikog i studentskog standarda na teritoriji
Republike Srbije i to kao ustanove koje su utvrene odgovarajuom mreom
ustanova kao planskim aktom koji donosi osniva, odnosno konkursom koji se
raspisuje svake kolske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa
odgovarajuim zakonom, imajui u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se
finansiraju iz budetskih sredstava.
U sluajevima rada preko pune norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja, plata se uveava po asu, a vrednost asa se izraunava
tako to se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesenim brojem asova redovne
nastave.
Osnovica za obraun dodataka na platu iz stava 1 ovog lana je proizvod osnovice
za obraun plate i koeficijenta iz propisa kojim se utvruju koeficijenti za obraun i
isplatu plata zaposlenih u javnim slubama.
5.
Naknada plate
lan 23
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje prema
odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godinjem odmoru, plaenom
odsustvu i dravnom prazniku.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje u visini
prosene plate u prethodnih 12 meseci, u sluaju:
1) strunog usavravanja,
2) prisustvovanja sednicama dravnih organa, organa uprave i lokalne samouprave,
organa udruenja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod
poslodavca, organa sindikata u svojstvu lana,
3) uea na radno-proizvodnim takmienjima i izlobama inovacija i drugih vidova
stvaralatva.
Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadlenog
organa sindikata, omogui odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju
od najmanje sedam radnih dana godinje.
lan 24
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog
privremene spreenosti za rad do 30 dana, i to:

1) u visini od 65% prosene plate u prethodna 12 meseci pre meseca u kojem je

nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne
zarade utvrene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spreenost za rad
prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno,
2) u visini 100% prosene plata u prethodna 12 meseci pre meseca u kojem je
nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne
zarade utvrene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spreenost za rad
prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije
drukije odreeno.
lan 25
Poslodavac moe osigurati zaposlenog od posledica nesrenog sluaja za vreme
obavljanja rada, iz sopstvenih sredstava.
6.
Naknada trokova
lan 26
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene
prevozne karte u javnom saobraaju (gradski, prigradski, meugradski), koja mora
biti isplaena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko nije obezbedio
sopstveni prevoz. Ukoliko je peronska karta uslov korienja prevoza, smatra se da
je ista sastavni deo trokova prevoza.
Na zahtev zaposlenog poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi mesenu kartu
za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.
Zaposleni ima pravo na naknadu trokova, i to:
1) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji,
2) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na nain
utvren propisima kojima se regulie slubeni put dravnih slubenika i nametenika.
Naknada trokova iz stava 3. taka 1. ovog lana isplauje se zaposlenom za
trokove ishrane za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji (dnevnice za
slubeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosene mesene zarade po
zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa
nadlenog za poslove statistike, trokove noenja prema priloenom raunu, osim u
hotelu luks kategorije, s tim to se putni trokovi prevoza priznaju u celini prema
priloenom raunu.
Za vreme provedeno na slubenom putu u trajanju od 8 do 12 sati, zaposlenom
pripada naknada u visini od 50% dnevnice, a za trajanje due od 12 sati, pun iznos
dnevnice.
Naknada trokova za vreme slubenog puta se isplauje na osnovu popunjenog
putnog naloga i priloenog rauna.
Zaposlenom se pre slubenog puta isplauje akontacija trokova za slubeni put.
Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi naknadu trokova korienja
sopstvenog automobila u slubene svrhe u visini 30% cene jednog litra pogonskog
goriva po preenom kilometru.
7.
Otpremnina
lan 27

Poslodavac je duan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa

radi korienja prava na penziju, u visini trostrukog iznosa poslednje isplaene plate
zaposlenog, s tim da tako isplaena otpremnina ne moe biti nia od tri prosene
plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosene
zarade po zaposlenom isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom
podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog
povoljnije.
Isplata otpremnine vri se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
8.
Uveanje plate iz sopstvenih prihoda
lan 28
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moe da se utvrdi pravo zaposlenog na
uveanje plate u visini do 30% od visine plate, koje se isplauje iz sopstvenih prihoda
koje ostvari ustanova, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je obavezan da utvruje prihode i rashode i vri raspodelu sredstava iz
prethodnog stava i obavezan je da o tome obavetava sindikat.
9.
Solidarna pomo
lan 29
Poslodavac je duan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomo u sluaju:
1) smrti branog druga ili deteta u visini trokova sahrane prema priloenim
raunima do neoporezivog iznosa,
2) nastanka trajne teke invalidnosti u visini dve prosene plate,
3) bolovanja dueg od tri meseca u kontinuitetu u visini jedne prosene plate
jednom u kalendarskoj godini,
4) u sluaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova koja su definisana pravilnikom
o medicinsko-tehnikim pomagalima koja se obezbeuju iz sredstava osiguranja u
visini jedne prosene plate.
U sluaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu trokova sahrane prema
priloenim raunima, do neoporezivog iznosa, samo kod jednog poslodavca.
Prosena plata iz stava 1. ovog lana je prosena plata po zaposlenom u ustanovi u
prethodnom mesecu, odnosno prosena zarada isplaena u Republici Srbiji u
prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoi, prema
poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike,
ako je to povoljnije po zaposlenog.
10.
Naknada tete
lan 30
Poslodavac je duan da zaposlenom naknadi tetu zbog povrede na radu ili
profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom.
11.
Jubilarna nagrada
lan 31
Poslodavac je duan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.
Jubilarna nagrada isplauje se zaposlenom u godini kada navri 10, 20, 30 ili 35
godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim

poslovima, o delu, o strunom osposobljavanju i usavravanju, o dopunskom radu,
kao i poseban sta osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. roenje treeg deteta,
sportski sta, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaivao doprinose i sl.), kao i
vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosene plate za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
2) jednu prosenu platu za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
3) jednu i po prosenu platu za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
4) dve prosene plate za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Prosena plata iz stava 4. ovog lana jeste plata iz lana 29. stav 3. ovog ugovora.
12.
Druga primanja
lan 32
Zaposlenima pripada pravo na Novogodinju nagradu, u jednakom iznosu.
O visini i dinamici isplate nagrade iz stava 1. ovog lana, Vlada i reprezentativni
sindikati pregovaraju svake godine.
Poslodavac moe da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz
prethodno pribavljeno miljenje sindikata, obezbedi deci zaposlenih do 11 godina
starosti prigodni poklon za Novu godinu.
Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj eni obezbedi poklon ili
novani iznos za Dan ena.
Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, nastavnicima iji su uenici osvojili
nagrade na takmienjima, obezbedi novana sredstva za nagradu.
Merila i kriterijumi za ostvarivanje prava na nagradu iz stava 5. ovog lana utvruju
se optim aktom.
13.
Rokovi za isplatu plata
lan 33
Plata se isplauje u dva dela, i to:
1) prvi deo do petog u narednom mesecu,
2) drugi deo do 20. u narednom mesecu.
Poslodavac je duan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate,
dostavi obraun.
IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
1.

1.

Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba,

sa punim ili nepunim radnim vremenom
lan 34
Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili
nepunim radnim vremenom, vrednuju se u bodovima, i to:
rad ostvaren u radnom odnosu:

1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu 1 bod,

2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja
1 bod.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim
poslovima, o delu, o strunom osposobljavanju i usavravanju, o dopunskom radu,
kao i poseban sta osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. roenje treeg deteta,
sportski sta, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaivao doprinose i sl.), kao i
vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Zaposlenom se rauna cela godina provedena na radu u radnom odnosu bez obzira
na to da li je radio sa punim ili nepunim radnim vremenom.
2.
obrazovanje:
1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije,
specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa
Zakonom o visokom obrazovanju, poev od 10. septembra 2005. godine i na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao
visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine 20 bodova,
2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske,
odnosno osnovne strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili viim
obrazovanjem 15 bodova,
3) za specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja 13 bodova,
4) za srednje obrazovanje u trajanju od 4 godine 12 bodova,
5) za srednje obrazovanje u trajanju od 3 godine 10 bodova,
6) za osnovno obrazovanje i osposobljenost za rad u trajanju od jedne ili dve godine
5 bodova.
Bodovanje se vri prema steenom odgovarajuem obrazovanju.
3.
takmienja:
1) broj bodova za optinsko takmienje i smotru:
za osvojeno prvo mesto 2 boda,
za osvojeno drugo mesto 1,5 bod,
za osvojeno tree mesto 1 bod;
2) broj bodova za okruno/regionalno, odnosno gradsko takmienje i smotru:
za osvojeno prvo mesto 4 boda,
za osvojeno drugo mesto 3 boda,
za osvojeno tree mesto 2 boda;
3) broj bodova za republiko takmienje i smotru:
za osvojeno prvo mesto 8 bodova,
za osvojeno drugo mesto 6 bodova,

za osvojeno tree mesto 4 boda;

4) broj bodova za meunarodno takmienje:
za osvojeno prvo mesto 15 bodova,
za osvojeno drugo mesto 12 bodova,
za osvojeno tree mesto 10 bodova.
Po osnovu takmienja boduje se nastavnik koji je uenika pripremao za takmienje i
koji je ostvario relevantne rezultate.
Prilikom bodovanja zaposlenih u obzir se uzima rezultat postignut na takmienjima i
smotrama koji su organizovani u skladu sa strunim uputstvom ministarstva o
organizovanju takmienja i smotri uenika i koju su utvreni navedenim kalendarom.
Vrednuje se samo jedan rezultat ostvaren u najviem rangu takmienja i smotri.
Bodovanje po ostvarenim rezultatima na takmienju i smotri vri se ukoliko u toj
kategoriji zaposleni imaju mogunost uea u takmienju. Prilikom bodovanja
vrednuju se rezultati ostvareni u toku celokupnog rada ostvarenog u obrazovanju.
4.
pedagoki doprinos u radu:
1) rad na izradi udbenika koji su odobreni reenjem ministra, u skladu sa propisima
iz oblasti obrazovanja i vaspitanja:
autor 7 bodova,
saradnik na izradi udbenika ilustrator 5 bodova,
recenzent 4 boda;
2) objavljen rad iz struke u strunoj domaoj ili stranoj literaturi 1 bod.
Bez obzira na broj objavljenih radova po ovom osnovu dobija se samo jedan bod.
Za pedagoki doprinos radu bodovi se dobijaju samo po jednom osnovu.
5.
imovno stanje:
1) ako su ukupna primanja domainstva po lanu na nivou republikog proseka
prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove
statistike 0,5 bodova,
2) ako su ukupna primanja domainstva po lanu ispod republikog proseka prema
poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike
1 bod.
Kod bodovanja imovnog stanja, pod porodinim domainstvom smatraju se: brani
drug, deca i roditelji koje zaposleni izdrava.
6.
zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadlene zdravstvene ustanove,
odnosno nadlenog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja:
1) invalid druge kategorije 3 boda,
2) teka bolest zaposlenog na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadlene
zdravstvene ustanove 3 boda,
3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti 2 boda.

Bodovanje po ovom osnovu vri se samo po jednoj od taaka koja je najpovoljnija za

zaposlenog.
Teka bolest zaposlenog utvruje se na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadlene
zdravstvene ustanove na teritoriji optine ili na teritoriji grada na kome je formirana
takva komisija.
7.
broj dece predkolskog uzrasta, odnosno dece na redovnom kolovanju do 26
godina starosti:
1) ako zaposleni ima jedno dete 1 bod,
2) ako zaposleni ima dvoje dece 3 boda,
3) ako zaposleni ima troje i vie dece 5 bodova.
Kao dete na redovnom kolovanju do 26 godina starosti smatra se i uenik zavrnog
razreda osnovne i srednje kole do kraja kolske godine, odnosno do 31. avgusta
godine u kojoj dete ima svojstvo redovnog uenika zavrnog razreda.
Za kriterijum za koji zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku
za utvrivanje liste zaposlenih za ijim je radom u potpunosti ili delimino prestala
potreba, boduje se sa nula bodova.
lan 35
Na osnovu kriterijuma iz lana 34. Ugovora sainjava se rang lista prema redosledu
bodova, poev od najveeg.
Za zaposlenog za ijim je radom prestala potreba utvruje se zaposleni koji ostvari
najmanji broj bodova.
Ukoliko vie zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario
vei broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, obrazovanja,
takmienja, pedagokog doprinosa u radu, imovnog stanja, zdravstvenog stanja,
broja dece, i to navedenim redosledom.
lan 36
Reenje kojim se utvruje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi
direktor, na osnovu predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove na
predlog sindikata.
Komisija iz stava 1 ovog lana utvruje predlog na osnovu liste koja je sainjena
prema kriterijumima iz lana 34. Ugovora.
2.
Mere za zapoljavanje
lan 37
Zaposleni za ijim je radom prestala potreba moe biti:
1) rasporeen na drugo radno mesto u ustanovi;
2) rasporeen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi;
3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost
zaposlenog;
4) upuen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
lan 38

Radni odnos zaposlenom za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati bez
njegove saglasnosti:
1) zaposlenoj za vreme trudnoe ili sa detetom do dve godine starosti,
2) zaposlenom samohranom roditelju,
3) zaposlenom ije dete ima teki invaliditet,
4) ako oba brana druga rade u istoj ustanovi, jednom od branih drugova,
5) zaposlenom mukarcu koji ima najmanje 35 godina staa osiguranja i zaposlenoj
eni koja ima najmanje 30 godina staa osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod
uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.
Samohranim roditeljem, u smislu ovog ugovora, smatra se roditelj koji sam vri
roditeljsko pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vri roditeljsko
pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on ivi sa detetom, a sud jo nije doneo
odluku o vrenju roditeljskog prava.
Roditelj e se smatrati samohranim i u sluaju kada je drugi roditelj potpuno ili trajno
nesposoban za privreivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj
nalazi na izdravanju kazne due od est meseci.
Ne smatra se, u smislu ovog ugovora, samohranim roditelj koji po prestanku ranije
brane, odnosno vanbrane zajednice, zasnuje novu branu, odnosno vanbranu
zajednicu.
lan 39
Zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni
jedno od prava utvrenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili
ugovorom o radu, moe prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati
otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrena Zakonom o radu, odnosno koja je
utvrena posebnim programom za reavanje vika zaposlenih u ustanovama iz
oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u
skladu sa optim aktom Vlade koji ureuje ta pitanja.
Isplata otpremnine vri se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa, a isplata
svih neisplaenih plata, naknada plata i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do
dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu,
najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
lan 40
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj
okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa
zakonom.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie predstavnika za
bezbednost i zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na
radu.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stava 3. ovog lana i sindikat,
duni su da meusobno sarauju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca blie se ureuju prava, obaveze i

odgovornosti u vezi sa bezbednosti i zdravljem na radu.
V MIRNO REAVANJE RADNIH SPOROVA
1.

Kolektivni radni sporovi

lan 41
Mirno reavanje kolektivnih radnih sporova vri se na nain i po postupku utvrenim
posebnim zakonom.
lan 42
Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatraju se sporovi povodom:
1) zakljuivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora,
2) ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje,
3) ostvarivanje prava na trajk,
4) ostvarivanje i zatite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.
2.
Individualni radni sporovi
lan 43
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatra se spor nastao
povodom povrede ili ugroavanja pojedinanog prava, obaveze ili interesa iz radnog
odnosa, odnosno povodom radnog odnosa.
lan 44
Mirno reavanje individualnih radnih sporova povodom prestanka radnog odnosa ili
isplate minimalne plate, vri se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima
utvrenim posebnim zakonom.
VI PRAVO NA TRAJK
lan 45
Pri organizovanju i sprovoenju trajka sindikat mora voditi rauna o ostvarivanju
Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.
trajkom se ne sme ugroziti pravo na ivot, zdravlje i linu sigurnost.
lan 46
Odluku o trajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opteg akta sindikata.
trajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.
U odluci kojom se najavljuje trajk sindikat mora naznaiti trajkake zahteve, mesto,
dan i vreme trajka, kao i podatke o trajkakom odboru.
lan 47
trajkaki odbor rukovodi trajkom, prati da li se trajkom ne ometa red i da li se
trajk sprovodi na zakonit nain, i upozorava nadlene organe na pokuaj
spreavanja ili ometanja trajka.
trajkaki odbor je duan da razmotri svaku inicijativu za mirno reavanje spora koju
mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na nain kako mu je ta
inicijativa i upuena.
lan 48

Zbog uestvovanja u trajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom,

zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan poloaj.
Zaposleni koji uestvuje u trajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u
skladu sa zakonom.
lan 49
Poslodavac ustanove ne sme spreavati trajk koji je organizovan u skladu sa
zakonom i Ugovorom.
Poslodavac se obavezuje da se uzdri od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio
doveden u povlaeni ili podreeni poloaj.
VII SINDIKAT ZAPOSLENIH
Organizovanje sindikata
lan 50
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja organizuju
sindikat, kao i da mu pristupaju pod iskljuivim uslovima, da se pridravaju njegovih
statuta i pravila.
Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena,
administrativnim aktom ustanove.
lan 51
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Izgled i sadraj pristupnice utvruje se aktom sindikata.
lan 52
Poslodavac je duan da lanu sindikata, bez naknade, posredstvom slubi ustanove:
1) odbije iznos sindikalne lanarine i uplati je na odgovarajui raun sindikalne
organizacije, kao i na raune viih organa sindikata kome lan pripada prema statutu
sindikata,
2) vri uplatu na raun fondova koje sindikat osniva (trajkaki fond, fond solidarnosti
i sl.),
3) daje na uvid podatke o uplati lanarine sindikalnom rukovodstvu.
2.
Tehniko-prostorni uslovi
lan 53
Poslodavac je duan da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehniko-prostorne
uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih
aktivnosti, i to:
1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajui prostor za odravanje
sindikalnih sastanaka,
2) pravo na korienje telefona, telefaksa i drugih tehnikih sredstava i opreme,
3) slobodu podele sindikalnih saoptenja, izvetaja na oglasnim tablama sindikata
za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme trajka i na drugim mestima po odluci
sindikata.
lan 54

Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavaca o

ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno
lanova sindikata.
Poslodavac je duan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogui
prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove, bez prava odluivanja, i u
tom smislu duan je da sindikatu dostavi uredan poziv sa materijalom za sednicu
organa upravljanja.
3.
Prava sindikalnih predstavnika
lan 55
Sindikalna organizacija je duna da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar
sindikata i odluku o izboru predsednika i lanova organa sindikata, u skladu sa
zakonom.
lan 56
Poslodavac je duan da ovlaenom predstavniku reprezentativnog sindikata u
ustanovi, koji pripada reprezentativnom sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koji je
ulanjeno vie od 50% zaposlenih, isplauje uveanu mesenu platu u visini od 12%.
Ukoliko je u reprezentativnu sindikalnu organizaciju ustanove koja pripada
reprezentativnom sindikatu potpisniku ovog ugovora ulanjeno manje od 50%
zaposlenih, ovlaeni predstavnik iz stava 1. ovog lana ima pravo na srazmerno
uveanu mesenu platu do 12%.
Poslodavac je duan da predsedniku, odnosno povereniku okrunog, odnosno
regionalnog, gradskog, pokrajinskog i republikog organa sindikata, reprezentativnog
na nivou Republike, potpisniku ovog ugovora, isplauje uveanu mesenu platu u
visini od 12%.
Ostvarivanje prava po osnovu odredaba ovog lana, ne moe se vriti po dva
osnova.
lan 57
Zaposlenom koji je izabran na plaenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom
sindikatu miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i
obaveza za koje je zakonom drugaije odreeno.
Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od
15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako
takvih poslova nema na druge odgovarajue poslove koji odgovaraju njegovoj
strunoj spremi.
lan 58
Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odsustvo, radi obavljanja
sledeih sindikalnih funkcija:
1) ako je odreen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za lana odbora za
kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja,
2) kada je odreen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred
arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.
lan 59

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa

rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima,
konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji
organizuje sastanak.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u vie organe
sindikata omogui odsustvovanje sa rada za uestvovanje u radu tih organa, uz
priloen poziv.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju lanove sindikata
organizovane u posebna udruenja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne
pomoi i sl.) omogui rad, uz priloen poziv sindikata.
lan 60
Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u
nepovoljan poloaj (rasporeivanje na druge, manje plaene poslove, rasporeivanje
u drugu organizacionu celinu, upuivanje na rad u drugo mesto rada, upuivanje na
rad kod drugog poslodavca, proglaavanje tehnolokim vikom) predstavnika
zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podrunice, sindikalni
poverenik, lanovi organa sindikata, predsednik okrunog, gradskog, pokrajinskog i
republikog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa
zakonom.
Poslodavac je obavezan da funkcionere sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove
koje su obavljali pre izbora, odnosno na odgovarajue radno mesto.
lan 61
Poslodavac je duan da ovlaenim predstavnicima sindikata omogui pristup svim
radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zatite prava zaposlenih, utvrenih
zakonom ili kolektivnim ugovorom.
VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 62
Ugovorne strane se obavezuju da e ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na
naelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
Tumaenje ovog ugovora vri komisija.
Komisiju ine po jedan predstavnik reprezentativnog sindikata, potpisnika ovog
ugovora i po jedan predstavnik ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja,
ministarstva nadlenog za poslove rada, ministarstva nadlenog za poslove finansija
i ministarstva nadlenog za poslove dravne uprave.
Komisija svoj rad ureuje poslovnikom.
lan 63
Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vriti u
sluaju:
1) ako nastupe okolnosti koje onemoguavaju njegovo sprovoenje,
2) zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u
suprotnosti sa odredbama tih propisa,

3) ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati, kao i
da pristupe pregovorima o predloenim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od
dana prijema predloga.
Predlog za izmene i dopune Ugovora moe da podnese svaka ugovorna strana u
pisanom obliku.
Ugovorne strane dune su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za
izmenu i dopunu Ugovora izjasne o predlogu, kao i da pristupe pregovorima o
predloenim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Ovaj ugovor moe prestati da vai na osnovu sporazuma ugovornih strana ili
otkazom.
U sluaju otkaza, Ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja
otkaza, kada Ugovor prestaje da vai.
lan 64
Ugovor se smatra zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici ugovornih
strana.
lan 65
Kolektivni ugovori u ustanovama usaglasie se sa Ugovorom, u roku od tri meseca
od dana stupanja na snagu Ugovora.
lan 66
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.