Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)

PREDAVANJE-12

Generacija 2009-2010

Optimalno projektovanje u mainstvu

Metode traenja fleksibilnim poliedrima

Metoda Nelder-Mead (1964.), poznata kao metoda fleksibilnih poliedara, (savitljivih, gipkih poliedara) pokazala se
efektivnom na zadacima bezuslovnih minimizacija, zbog dobre primenljivosti za raunar. Zasniva se na formiranju
lanca poliedara promenljivog pravca u smeru ekstremuma funkcije cilja FC(z). Ideja se moe sagledati na slici,
ispitivanjem dvodimenzionalnog prostora ravanskog problema:

Slika 4.13 Osnovni poliedar i fleksibilni poliedar

Polazne vrednosti promenljivih se proizvoljno usvajaju (z1, z2, n=2). Poloaj take 2 i 3 odredjuje se na podjednakom
rastojanju od take 1 tako da je formiran jednakostranian trougao, zadate stranice t. Na ovaj nain je formiran osnovni
poliedar sa 3 vora a kod n-dimenzionog problema, broj vorova poliedra je (n+1). Na osnovu ove tri take, formiran je
trougao (sa temenima 1-2-3), koji u optem sluaju n-dimenzionog problema je poliedar.
Za kretanje ka ekstremumu formiraju se jo dve take: teite trougla T (opteg indeksa n+2) i preslikana taka B
(opteg indeksa n+3). Taka B dobija se preslikavanjem jednog od vorova poliedra (A=1, 2, 3) kroz njegovo teite T.
Izbor vora iz koga se vri preslikavanje nije sluajan i zavisi od vrednosti funkcije cilja u vorovima poliedra
FC(1), FC(2), ... , FC(n+1). Izbor transformacije preslikavanja je takav da novodobijena taka B (u optem sluaju
indeksa n+3) daje manju vrednost funkciji cilja FC(n+3) od vrednosti funkcija FC u takama prethodnog poliedra.
Realizacija algoritma zahteva definisanje kriterijuma po kome se nalazi pravac preslikavanja. Taj kriterijum je
uspostavljen na osnovu vrednosti funkcije cilja FC u (n+1) osnovnih taaka poliedra. Naime, ako se indeksom k oznai
broj iteracije (simpleksa), tada se najpre odredjuje najmanja i najvea vrednost funkcije cilja u poliedru. Tako se nalazi
vrednost nezavisnih parametara ZH za koje u k-tom poliedru dobijamo najveu vrednost funkcije cilja FC(ZH)(k) i ZL
koja daje najmanju vrednost funkcije cilja FC(ZL)(k) :
(k )

minFC

(k )

(k )

(k )

FC ( ZH) max FC ( Z1) , FC ( Z2) ,..., FC ( Zn 1) ,

(k )

FC ( ZL)

(k )
(k )
(k )
( Z1) , FC ( Z2) ,..., FC ( Zn 1)

(4.6.32)

Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)

Koordinate teita k-tog poliedra (n+2) za svaki nezavisni parametar J je:

n 1 ( k ) (k )
(4.6.33)
(k )
z n 2, J 1 z I, J z H, J ,
(J = 1 - n),
2 I 1

Preslikavanje take A u taku B (taka n+3) daje manje vrednosti funkcije cilja FC(z). Postupak preslikavanja se izvodi
kroz sledee etiri transformacije:

1. REFLEKSIJA
Ovom operacijom se vri preslikavanje vora (temena) poliedra u pravcu vektora kroz njegovo teite (zn+2) na
rastojanju proporcionalnom koeficijentu refleksije , (preporueno: =1.0):

(k )
(k )
(k )
(k )
z n 3 z n 2 z n 2 z H

(4.6.34)

2. EKSPANZIJA
U sluaju da je FC(zn+3(k)) FC(ZL)(k), proba se produenje vektora TB (zn+2(k) - zn+3(k)) sa ekspanzionim
koeficijentom (3.0<>2.8):

z (nk) 4 z (nk) 2 z (nk)3 z (nk) 2

(4.6.35)

Ukoliko je FC(zn+4)(k) FC(ZL)(k), uslov kretanja ka minimumu je ispunjen a ekspanzijom je poboljan minimum.
Procedura se nastavlja eliminacijom vora zH i uvodjenjem vora zn+4(k) u novi poliedar (k+1).

3. SABIJANJE (KONTRAKCIJA)
Moe se desiti da za sve vrednosti nezavisnih parametara (I) u istom poliedru (k), bude vrednost funkcije cilja u taki
(n+3) (dobijena refleksijom) vea od vredosti u ostalim takama (I, IH): FC(zn+3)(k) > FC(ZI)(k), U tom sluaju se
mora izvriti sabijanje (jer se manja vrednost FC nalazi na kraem rastojanju od preslikavanja definisanog
refleksijom). U tom sluaju skrauje se vektor izmedju taaka (H) i (n+2) posredstvom koeficijenta kontrakcije ,
( 0<<1). Najbolji rezultati se postiu vrednostima 0.4<<0.6. Procedura se odvija prema relaciji (4.6.36):

(k )
(k )
(k )
(k )
z n 5 z n 2 z H z n 2

(4.6.36)

4. SMANJENJE (REDUKCIJA)
Preostala je jo mogunost da se vrednost minimuma nadje izmedju poliedra i refleksijom dobijene take, zbog ega
je FC(zn+3)(k) > FC(ZH)(k). U tom sluaju, autori su predloili dvostruko smanjenje dimenzije poliedra u odnosu na
koordinatu (zL), i prelazak na nov poliedar (k+1):

(k )

zI

(k )

zL

(k )
(k )
0 . 5 z I z L ,

(I = 1, n + 1)

Procedura minimizacije se okonava kada je dostignut zadat kriterijum

1 n 1
FC (k ) FC (k )
(Z
)
n 1 I 1 ( Z I )
n 2

(4.6.37)

:
(4.6.38)

Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)

METODA FLEKSIBILNE TOLERANCIJE

Tehniki zadaci projektovanja optimalnih konstrukcija definiu se funkcijom cilja FC(z) a u prisustvu razliitih
ogranienja. Ogranienja mogu biti linearne i nelinearne funkcije tipa jednaina HI(z) i nejednaina GI(z). Tada se opti
zadatak uslovljenog nelinearnog programiranja moe definisati:
Minimizirati
Sa ogranienjima u vidu jednaina
Sa ogranienjima u vidu nejednaina

FC(z), zEn,
HI = 0, I=1, 2, 3,..., m,
GI 0, I=m+1,..., p.

(4.6.39)

Metod fleksibilne tolerancije definie tri osnovna prostora:

1. Dopustiv prostor (A), u kome su zadovoljena sva ogranienja GI i HI.
2. Tolerantni prostor (B), iri od dopustivog za izraunatu vrednost dopustivog odstupanja od dozvoljenog
prostora - tolerancije (k).
3. Nedopustiv prostor (C).

Slika 4.14

Tri osnovna prostora u metodi fleksibilne tolerancije

PROCEDURA: U dopustivom A i tolerantnom prostoru B, minimizacija FC(z) se izvodi primenom

prethodno opisane metode Nelder-Mead-a, korienjem poliedara promenljive metrike. Za
izvodjenje minimizacije u prisustvu ogranienja HI i GI formiran je tolerantni prostor, irih
granica od dozvoljenog prostora. Poloaj granica tolerantnog prostora odredjen je u odnosu
na granice dopustivog prostora, vrednostima kriterijuma tolerancije (k) u svakom koraku
iteracije (poliedru) k:

m + 1 r 1 n
(k )
(k )
( k ) min ( k 1) ,
( z I, J z r 2, J ) 2
r
+
1

I 1 J 1
t
m
zI,J(k)

- poetna vrednost strane poliedra,

- indeks broja uslova tipa jednakosti,
- vektor I-tog vora poliedra, J-tog parametra u k-tom poliedru,

zr+2,J(k) - vektor teita poliedra (r+2), J-tog parametra u k-tom poliedru,

(0)
(k-1)

- poetni kriterijum tolerancije (k=0),

- kriterijum tolerancije u prethodnoj iteraciji (poliedru).

(4.6.40)

Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)

Kriterijum tolerancije je promenljiv. Relacijom (4.6.40) je uslovljeno njegovo neposredno smanjenje, pa je:
(0) (1) (2) .... (k-1) (k) 0

(4.6.41)

Prekoraenje dopustivog prostora T(z) definie se na bazi funkcionala vrednosti funkcija ogranienja:

T(z)

2
H I( z )

I 1

I m 1

(4.6.42)

U I G 2I(z)

Heaviside-ov operator se definie: U=0, za GI(z)0 i U=1, za GI(z)<0.

Kada poliedar izadje iz dopustive oblasti A i ue u tolerantni prostor B (makar i jednim temenom), prekida se
minimizacija funkcije cilja FC i istom metodom poinje minimizacija funkcionala prekoraenja T sa ciljem
vraanja poliedra u dopustivu oblast A. Kako je kriterijum tolerancije (k) mera dozvoljenog odstupanja od dopustive
oblasti A, a funkcional T(z) mera stvarnog odstupanja od zadatih ogranienja, mogue je preformulisati uslove
ogranienja osnovnog zadatka minimizacije:

Minimiziratii
Sa ogranienjem

FC(z), z En,
(k) - T(z) 0.

(4.6.43)

Ovim ogranienjem je definisano dozvoljeno odstupanje parametara optimizacije. U svakoj iteraciji se vri provera
vorova poliedra u odnosu na dopustiv i tolerantni prostor. Kako se traenje pribliava stacionarnoj vrednosti, tako se
kriterijum tolerancije smanjuje, a traenje se zavrava regularno kada je srednje rastojanje teita od vorova
poliedra manje od zadate tanosti : (k) < . Na osnovu ove ideje, promena parametara z(k) z(k+1) se realizuje:
u dozvoljenom prostoru kada je
u tolerantnom prostoru kada je

u nedopustivom prostoru kada je

Primer:

T k 1 0,
z

0 T k 1 k ,
z

T k 1 k .
z

OPTIMIZACIJA REETKE GEOMETRIJSKOM SINTEZOM

Dat je ram prema slici 4.20. Centralna sila dejstvuje u zglobu, intenziteta 2P=294 KN. Debljina zida je t=0.003
m, raspon nosaa je 2R=1.524 m. Materijal je modula elastinosti E=2.07108 KN/m2, specifine teine =81.55
kN/m3. Odrediti prenik cevi D i visinu nosaa H tako da je ram minimalne mase. Raspoloiv prostor za ugradnju
rama je maksimalne visine Hmax=1.15 m i minimalne visine Hmin=0.50 m.

Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)

Slika 4.20 Primer: Model rama za optimizaciju sopstvene mase

FKRIT

Kritina sila izvijanja zglobno oslonjenog i pritisnutog tapa:

2 E I min
l2

Aproksimativna vrednost momenta inercije i povrina preseka tapa:

A0 D t t

I min 1 ( D t ) 3 t ,
8
F0

Sila u tapu rama:

Funkcija cilja:

P (H 2 R 2 )
P

cos()
H

FC ( D, H ) 2 A 0 L 2 D t (H 2 R 2 ) 1.5372 D (H 2 0.5806)

Ogranienje napona pritiska u tapu je maksimalni napon izvijanja:

F
F
G1( D, H ) KRIT 0 KRIT 0 0
A0
A0

G1( D,H )

G1( D, H )

2 E (D t ) 2
8 (R 2 H 2 )

255376014 (D 0.003) 2
0.5806 H 2

P H2 R 2
0
(D t ) t H

15597 (H 2 0.5806)
0
DH

Preostale dve funkcije ogranienja definiu dopustivu oblast visine H:

G 2( D, H ) H MAX H 1.15 H 0,
G 3( D, H ) H H MIN H 0.50 0

Ovako formulisan zadatak moe se reiti i grafiki u 2D prostoru, iscrtavanjem kriva funkcije cilja u oblasti
reenja (FC=0.0500.200) i kriva funkcija ogranienja G1, G2, G3. Naime, presek kriva konstantnih vrednosti
funkcije cilja (FC=const.) i funkcija ogranienja definie ogranienu oblast reenja. Najmanja vrednost funkcije cilja u
tom prostoru odredjuju vrednosti optimalnih parametara posmatranog zadatka. Reenje zadatka je pokazano na sl. 4.21.

Dr Miomir Jovanovi OPTIMIZACIJA (autorizovana predavanja)

Priblina reenja su: FC = Vmin = 0.0635 m3 = FCmin, nezavisno-promenljivi parametri optimizacije su: D=
0.04375 m, H= Hmin= 0.50 m. Proraun i grafika interpretacija je izvrena na PC 386/40, poto su u FORTRAN-u
napisani programi za osnovne izraze FC i Gi. Dobijene datoteke funkcija su numeriki vrednovane i grafiki
interpretirane na monitoru. Sa slike su oitane optimalne vrednosti.

Slika 4.21 Grafika interpretacija reenja primera optimizacije mase rama