Trovanje amonijakom

Amonijak (NH3) je industrijska hemikalija sa irokom primenom u sintezi plastike,

eksploziva, vetakih dubriva, azotne kiseline, insekticida, kao i u mnogim drugim
oblastima.
Izvori ekspozicije su eksplozija rezervoara, kvarovi na sistemima za uvanje i transport.
Na obinoj temperaturi je bezbojan gas, otrog, karakteristinog mirisa koji je prvi znak
upozorenja na moguu ekspoziciju ovom gasu. Teni amonijak je 10-33% rastvor ovog
gasa, koji moe dati pri kontaktu sa koom promr-zline I do III stepena.
Toksikokinetika. Nakon rastvaranja u vodenoj sredini gornjih respiratornih puteva i
stvaranja amonijum-hidroksida, zbog egzotermike reakcije, hemijskim oteenjima
pridruuju se i termika. Nastaje likvefakcija, kolikvaciona nekroza i ulceracije uglavnom
na veim disajnim putevima, mada nakon produene ekspozicije amonijak moe dovesti
do traheobronhijalne i pulmonalne iritacije.
Toksikodinamika. Amonijak interferira sa brojnim elijskim metabolikim procesima,
dovodei do propadanja elija mukoze. Kalcijum ulazi u eliju, stvara visoko
nerastvorljiv kompleks CaF2, koji se brzo akumulira u kostima, renalnim tubulima i
drugim organima. Pekutana ekspozicija je ea od inhalacione, ali je ta razlika
zanemarljiva, s obzirom da je najznaajnija toksinost ovog gasa zapravo sistemska.
Fluorovodonik je opti protoplazmatski otrov, a pored hipokalcemije postoje jo neki
funkcionalni poremeaji do kojih ovaj gas dovodi: inhibicija enzima, kardiovaskularni
kolaps i specifino organsko oteenje.
Klinika slika. Perakutno trovanje. Nekoliko sekundi nakon iznenadne ekspozicije
visokim koncentracijama gasa, dolazi do naglog guenja, pojave konvulzija, koje su
uslovljenje hipoksijom i letalnim ishodom.
Teko trovanje. Nakon izlaganja visokim koncentracijama amonijaka javljaju se:
a. inicijalni simptomi - iritacija konjuktiva sa suzenjem, bolovima u oima, iritacija
gornjih respiratornih puteva, jak nadraajni kaalj, bolovi iza grudne kosti,
tahikardija i cirkulatorni kolaps, b. latentni period 4 do 8 sati,
b. faza pogoranja - slabost, dispneja, tahipneja, pluni edem (dispneja, kaalj,
iskaljavanje penuavog sekreta, cijanoza, hipotenzija, tahikardija, filiformni
puls); analiza gasova arterijske krvi pokazuje respiratornu i metaboliku acidozu.
Lako trovanje. Pri izlaganju malim koncentracijama amonijaka dolazi do pojave iritacija
sluznice oiju i respiratornog trakta, konjuktivitisa, salivacije, muke, povraanja,
glavobolje, crvenila lica. U kasnijoj fazi mogue su komplikacije u vidu respiratorne
infekcije, bronhitisa, bronhopneumonije, zatim katarakte, atrofije retine i iritisa.

Dijagnoza. Dijagnoza trovanja amonijakom i ostalim iritansima postavlja se na osnovu

anamneze, klinike slike i potvrde prisustva gasa u povienim koncentracijama u
vazduhu.
Terapija. U terapiji trovanja amonijakom primenjuju se isti principi kao u leenju
ostalim iritansima.