NEMAKI KLASINI IDEALIZAM

1781 1831
1781. godine je objavljeno prvo izdanje Kantove Kritike istog uma, a 1831.
godine je umro Hegel. Za vreme tih pedeset godina je objavljeno najznaajnije iz
nemakog klasninog idealizma. U nemakom klasinom idealizmu javila su se
nova pitanja, reava se antagonizam izmeu racionalizma i empirizma. Sam
nemaki idealizam je imao znaajan uticaj na marksizam. Hegel je onaj koji je
poslednji verovao u racionalnost. Takva filozofija je uticala na razvoj nemakog
duha, na nemaki idealizam, inspirisala je mnoge pesnike. Glavni predstavnici su
Imanuel Kant, Fihte, eling i Hegel.
Imanuel Kant (1724 1804)
Roen je u Keninzbergu i nikada ga nije napustio. Keninzberg se nalazio u
tadanjoj Pruskoj, a danas se on naziva Kalinjingrad i to je ruska enklava, nalazi
se izmeu Poljske i Litvanije. Kant je bio jako udan, nije se enio, njegov ivot se
deli u dve faze: 1) pretkritiki period i 2) kritiki period. Granica izmeu ova dva
perioda je godina 1781. Tada je Kant objavio svoju prvu kritiku. Pre toga je
reavao probleme pod uticajem Lajbnica i Volfa i njihovog racionalizma, ali ga je
Hjum razbudio. Posle 1781. godine objavio je jo tri kritike.
1781. KRITIKA ISTOG UMA (Kantova teorija saznanja, kljuno pitanje ove
teorije je - ta mogu da znam?)
1789. KRITIKA PRAKTIKOG UMA (Kantova etika, teorija morala, kljuno pitanje
je - ta treba da radim? ili kako ja treba da radim?, u ovom delu Kant ispituje
granice spoznaje.)
1791. KRITIKA MOI SUENJA (Kantova estetika, kljuno pitanje emu mogu
da se nadam?)
Neki e rei da se Kantova filozofija moe svesti na ova tri gore pomenuta
pitanja, a sam Kant ta tri pitanja e svesti na jedno jedino antropoloko ta je to
ovek?
Kritika istog uma
U ovom delu Kant je pokuao da rei antagonizam izmeu racionalizma i
empirizma. I jedni i drugi su dopola u pravu. Racionalizam precenjuje razum, a
podcenjuje iskustvo, a empirizam vice versa. Kant smatra da je nesumnjivo da
saznanje poinje sa iskustvom, ali se i kod iskustva ne zavrava, postoji neto to
razum dalje iz samoga sebe dodaje, to je mo istog uma. Kant polazi od analize
a priori i a posteliori sudova, od sintetikig i analitikih sudova, koji su inspirisani
Hjumovom kritikom pojma uzronosti.
sintetiki a posteliori
analitiki a priori

Svi sudovi moderne prirodne nauke su sintetiki (a posteliori), oni su zasnovani

na iskustvu i iskustveno su provereni, a kod takvih sudova dolazi do sinteze
odnosno do dodavanja nekih podataka. Svi nauni stavovi su sudovi sa vie
pojmova. Oni mogu biti tani i netani. Postoje i sudovi koji su a priori, oni su bez
ikakvog prethodnog iskustva. Takvi sudovi su analitiki. Kod njih dolazi do analize,
dolazi do ralanjivanja pojma neke stvari, analizira se sam pojam.
Kant je postavio pitanje Kako su mogui, a postoje, sintetiki sudovi koji su a
priori? To su pitanja metafizike, matematike i svih onih prirodnih znanja. Kako je
mogue da proivljavamo saznanje, a da ne izlazimo u iskustvo. U metafizici
postoje razne vrste sudova koji nisu potrebni da se provere u iskustvu.
Kant je podelio saznajne moi na tri dela: 1) ulnost; 2) razum i 3) um;