PRVA PRIVATNA MEDICINSKA KOLA HIPOKRAT

MATURSKI RAD
TEMA: Metode asepse i priprema materijala i
instrumenata za sterilizaciju

Uenik:
Dragana Mitrovi

Mart 2015. god.

SADRAJ

1.

ASEPSA I STERILIZACIJA................................................................................ 3

2.

METODE STERILIZACIJE................................................................................. 3
2.1. Sterilizacija kuvanjem ....................................................................................... 3
2.2. Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom ..................................................... 3
2.3. Sterilizacija toplim suvim vazduhom ................................................................ 4
2.4. Sterilizacija plamenom ...................................................................................... 5
2.5. Sterilizacija hemijskim sredstvima ................................................................... 5
2.6. Sterilizacija etilen oksidom ............................................................................... 6
2.7. Parno formaldehidna sterilizacija...................................................................... 6
2.8. Sterilizacija UV (ultra ljubiastim) zracima ..................................................... 6
2.9.Sterilizacija gama zracima ................................................................................. 6
2.10. Sterilizacija formalinskim tabletama............................................................... 6

3.

KONTROLA STERILIZACIJE ........................................................................... 6

4.

PRIPREMA MATERIJALA ZA STERILIZACIJU ............................................ 7

4.1.

Pranje i priprema instrumenata za sterilizaciju ............................................. 7

4.2.

Priprema zavojnog materijala i operacionog vea za sterilizaciju................. 8

5.

SMETAJ I UVANJE STERILNOG MATERIJALA ...................................... 8

6.

KONTROLA ASEPTINOSTI RADA U OPERACIONOM BLOKU .............. 9

7.

LITARATURA ................................................................................................... 11

1. ASEPSA I STERILIZACIJA
Pojam ASEPSA oznaava potpuno odsustvo svih mikroorganizma i njihovih
spora sa predmeta, materijala i instrumenata koji dolaze u kontakt sa pacijentom.
Ona ima profilaktiki znaaj jer se primenom aseptinih metoda rada spreava
prodor mikroorganizma u organizam oveka i pojava infekcije. Asepsa se postie
putem postupaka sterilizacije.
STERILIZACIJA je postupak kojim se u potpunosti unitavaju svi oblici
mikrorganizama i njihovih spora sa predmeta, materijala i instrumenata koji dolaze u
kontakt sa pacijentom. Sterilizacija je izuzetno ozbiljna i odgovorna procedura. Pri
obavljanju ove procedure ne sme biti improvizacije. Materijal moe biti samo
sterilan ili nesterilan. Moraju se strogo potovati principi i stalno kontrolisati aparati.
Sterilizacijom se stvaraju aseptini uslovi za rad sa pacijentima.
VRSTE STERILIZACIJE
1. Sterilizacija toplotom vlana, suva, plamenom - najee se koristi u
svakodnevnom klinikom radu;
2. etilen oksidom uglavnom u farmaceutskim fabrikama;
3. gama zracima- uglavnom u farmaceutskim fabrikama;
4. parno formadelhidna sterilizacija.

2. METODE STERILIZACIJE
2.1. Sterilizacija kuvanjem
Ova vrsta sterilizacije u bolnikim uslovima se ne koristi zbog postizanja
relativno niske temperature (100 stepeni) zbog ega nije bezbedna u smislu
unitavanja svih vrsta mikroorganizama. Moe se koristiti u kunim i vanrednim
uslovima. Sterilizacija traje najmanje 15-30 minuta nakon poetka kljuanja vode.
2.2. Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom
Izvodi se uz pomo autoklava velikih (ugraenih u zid i spoljanjih) i malih
portabl. Ovo je najvie primenjivan oblik sterilizacije koji je veoma pouzdan.
Obavlja se na temperaturi od 136 stepeni pod pritiskom od 2,5 atm. u trajanju od 30
minuta od trenutka postizanja tempertature (za tekstil) i na 120 stepeni pod pritiskom
od 1,5 atmosfere u trajanju od 20 minuta za predmete od gume. Materijal za
sterilizaciju se slae u doboe ili se pakuje u specijalne folije. Materijal sterilisan
ovim putem sterilan je 72 asa.
Postupak
Priprema aparata
Proveriti mreni kabli za napajanje elektrinom energijom.
Otvoriti ventil za dovod vode.
Priprema materijala
Operativno rublje - zavojni materijal
Proveriti ispravnost kontejnera za pakovanje operativnog rublja.
3

Baktericidno platno za filtere ne sme biti oteeno i obavezno mora pokrivati

sve perforacije na kontejneru.
Operativno rublje se priprema samo ako je ispravno, isto, peglano i bez
oteenja.
Priprema instrumenata
Pre pranja i ienja zglobne povrine rastaviti.
Instrumente odloiti u enzimski deterdent.
Isprati pod tekuom vodom.
Posle pranja proveriti postignutu istou i funkciju instrumenta.
Posuiti intrumente.
Pre sterilizacije instrumente zatvoriti na prvi zub.
Zglobne povrine podmazati uljem.
Vreme potrebno za pripremu jednog seta instrumenata je od 20 do 30 minuta.
Tehnika izvoenja
Otvoriti ventil za dovod vode.
Ukljuiti aparat.
Odabrati program (tekstil/instrumenti / guma).
Poreati materijal u unutranjost komore.
Zatvoriti vrata autoklava.
Startovati aparat kad budu ispunjeni uslovi.
Pratiti rad autoklava.
Kontrola autoklava se vri autoklav trakama i bakteriolokom metodom bacterial
spore test strip.
2.3. Sterilizacija toplim suvim vazduhom
Sprovodi se u suvim sterilizatorima i slui za sterilizaciju termostabilnog
materijala staklo, metal, porcelan. Instrumenti se stavljaju u metalne kasete.
Sterilizacija traje 2 sata od momenta postizanja temperature od 180 stepeni.
Mere predostronosti
Proveriti ispravnost aparata.
Pripremiti materijal za sterilizaciju.
Pripremiti trake za kontrolu sterilizacije.
Priprema aparata
Proveriti ispravnost mrenog kabla za napajanja elektrinom energijom.
Proveriti fiziku ispravnost termostata.
Priprema instrumenata
Pre pranja i ienja zglobne povrine rastaviti.
Instrumente odloiti u enzimski deterdent.
Isprati pod tekuom vodom.
Posle pranja proveriti postignutu istou i funkciju instrumenta.
Posuiti intrumente.
Pre sterilizacije instrumente zatvoriti na prvi zub.
Zglobne povrine podmazati uljem.
Vreme potrebno za pripremu jednog seta instrumenata je od 20 do 30 minuta.
Postupak
Poreati instrumente u radni prostor.
4

Zatvoriti vrata.
Odabrati temperaturu u zavisnosti od materijala koji se sterilie .
160 C vreme trajanja 2 h ili 180 C vreme trajanja 1h.
Kad termometar pokae zadatu temperaturu rauna se kao poetak
sterilizacije.
Po zavrenom procesu instrumenti se hlade 60 minuta.
Kontrola suve sterilizacije vri se kontrolnim trakama i indikatorima.

2.4. Sterilizacija plamenom

Brza, efikasna i jednostavna metoda koja se uglavnom primenjuje u uslovima
improvizacije. U metalni sud se stave instrumenti, preliju alkoholom i zapale.
Plamen razvija veoma brzo temperaturu od 550 stepeni to unitava sve oblike
mikroorganizma. Plamenom se mogu opaljivati vrh noa, pincete ili igle.
2.5. Sterilizacija hemijskim sredstvima
Postoje hemijske supstance koje posle izvesnog vremena unitavaju sve
mikroorganizme na predmetima potopljenim u njih, ak i njihove spore. Njihovo ime
je sterilizanti. Koriste se za sterilizaciju termiki labilnih instrumenata.
Postupak
Nakon zavene operacije/ intervencije upotrebljene instrumente sakupiti i
staviti na metalnu reetku i odneti u prostor za pranje instrumenata.
Dekontaminirati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo (vreme
potapanja zavisi od vrste dezinfekcionog sredstva).
Dobro isprati instrumente a zatim ih oprati u toploj vodi (temperatura ne sme
da bude vea od 35C).Pere se svaki instrument posebno, svaki njegov deo
(zglobovi, neravne povrine) mekanom etkom.
Dobro posuiti sve instrumente.
Pripremiti rastvor hemijskog sredstva prema uputstvu proizvoaa.
Na kontejneru uvek oznaiti naziv hemijskog sredstva, datum spravljanja i
datum isteka dejstva (najvei broj rastvora se moe koristiti dve nedelje po
spravljanju, npr. CIDEX).
Pre svake sterilizacije treba kontrolisati dejstvenost rastvora indikator
trakama.
Rasklopiti sve instrumente i predmete koji se sastoje iz vie delova.
Potopiti sve instrumente u rastvor tako da se nau u potpunosti ispod
povrine.
Poklopiti kontejner poklopcem i ne dodavati niti vaditi predmete do isteka
vremena predvienog za sterilizaciju
Slediti vreme proizvoaa u pogledu vremena predvienog za sterilizaciju.
Po isteku vremena za sterilizaciju izvaditi reetku sa instrumentima i isprati ih
detaljno fiziolokim rastvorom.
Osuiti ih sterilnom gazom ili kompresom.
Rastvor sterilizanta je toksian i moe da oteti kou i sluzokou, kao i druga
tkiva sa kojima doe u kontakt. Potrebno je strogo vremenski ograniiti kontakt sa
rastvorom i vreme kretanja u toj prostoriji, a vreme izloenosti ograniiti na najkrai
5

mogui period i istovremeno obezbediti dobru ventilaciju prostorije. Pri radu sa

rastvorom obavezno nositi zatitnu opremu (rukavice, naoare, zatitna kecelja).
Rastvor za sterilizaciju se mora promeniti i pre isteka vremena predvienog
dejstva ukoliko postane mutan i ako indikatorska traka pokae oslabljeno dejstvo.
2.6. Sterilizacija etilen oksidom
Spada u hladnu sterilizaciju i sprovodi se meavinom gasova (etilen oksida i
nekog drugog), jer je meavina gasova manje toksina i nezapaljiva od istog etilen
oksida. Obavlja se u posebnim prostorijama i primenjuje se za stzerilizaciju osetljivih
optikih instrumenata, ugradnog materijala i ostalog osetljivog i termolabilnog
materijala i instrumenata, koji se pakuje u posebne folije.
Efektivno vreme sterilizacije je 30 minuta od momenta postizanja temperature od
60 stepeni i pritiska od 5,5 bara. Nakon sterilizacije ukljuuje se program
vakumiranja i zranog proiavanja.
2.7. Parno formaldehidna sterilizacija
To je postupak sterilizacije koji na niskoj temperaturi koristi termofizike
karakteristike zasiene pare zajedno sa hemijskim i termofizikim karakteristikama
gasnog formaldehida. Idealan je za sterilizaciju svih instrumenata i materijala koji su
osetljivi i termolabilni. Materijal se predhodno pripremi i pakuje u specijalne folije.
Sterilizacija se obavlja na temperaturi 60, 65 ili 80 stepeni i pritiskom od 2-3
atmosfere. Po zavrenoj sterilizaciji sprovodi se ispiranje pare pod pritiskom, a nakon
toga sledi faza suenja.
2.8. Sterilizacija UV (ultra ljubiastim) zracima
Sprovodi se pomou specijalnih Germicidnih lampi koje emituju UV zrake i
slui za sterilizaciju vazduha u prostorijama.
2.9.Sterilizacija gama zracima
Ovaj vid sterilizacije primenjuje se uglavnom u farmaceutskoj industriji za
sterilizaciju plastinih priceva, katetera, igala, konaca, sistema za infuziju i sl.
2.10. Sterilizacija formalinskim tabletama
Obavlja se formalinskim tabletama i u praksi se sve manje primenjuje. Koristi se
za sterilizaciju osetljivih instrumenata koje nije mogue sterilisati na neki drugi
nain. Najkrae vreme trajanja postupka sterilizacije je 12 sati na sobnoj temperaturi.
Pre upotrebe instrumenti se moraju dobro isprati sterilnim fiziolokim rastvorom.

3. KONTROLA STERILIZACIJE
Uspenost sprovedene sterilizacije mora se kontrolosati svakodnevno i
periodino, o emu se mora voditi propisna dokumentacija.
Postoje tri metode kontrole sterilizacije:

 FIZIKA KONTROLA
Sastoji se u kontroli rada aparata, postignute temperature i pritiska oitavanjem
termometra, tj. manometra. Savremeni autoklavi imaju ureaje za automatsku
fiziku kontrolu i grafiko beleenje vremena, temperature i pritiska tokom
sterilizacije.
HEMIJSKA KONTROLA
Hemijska kontrola se sprovodi svakodnevno uz pomo indikator traka koje
menjaju boju nakon postizanja temperature od 115-120 stepeni. Nakon obavljene
sterilizacije, ukoliko je indikator traka promenila boju znai da je sterilizacija bila
uspena.
BAKTERIOLOKA KONTROLA
To je nasigurnija metoda kontrole sterilizacije. Sprovodi se najmanje jednom
meseno, a po potrebi i ee. U autoklav se mogu staviti Petrijeve olje sa
kulturom otpornih bakterija, mogu se uzeti brisevi sa sterilisanog materijala ili
stavljanjem dela sterilisanog zavojnog materijala na podlogu. Ukoliko je
sterilizacija efikasna podloge ostaju sterilne.

4. PRIPREMA MATERIJALA ZA STERILIZACIJU

Adekvatna priprema materijala i instrumenata je od velikog znaaja za uspenu i
efikasnu sterilizaciju.
4.1. Pranje i priprema instrumenata za sterilizaciju
Za pravilno sprovoenje postupaka sterilizacije od izuzetnog je znaaja pravilno
odlaganje instrumenata nakon upotrebe, pranje i dezinfekcija odmah nakon upotrebe,
pa tek onda definitivno pranje i ponovna dezinfekcija. Procedura zavisi od toga da li
je materijal bio u kontaktu sa infektivnim bolesnicima i sekretima.
Instrumenti se nakon upotrebe peru u prostoriji za pranje instrumenata:
Svaki instrument i svaki njegov deo se posebno peru.
Posebnu panju obratiti na zglobne delove, neravne povrine, upljine.
Pranje se najpre obavlja hladnom vodom, a zatim toplom vodom pomou
mekane etke uz upotrebu enzimskog deterdenta (obavavezno se pridravati
uputstava proizvoaa).
Prilikom pranja sa instrumenta se moraju otkloniti sve neistoe, zaostalo
tkivo, krv, sekret i sl.
Voda ne sme biti toplija od 35 stepeni da ne bi dolo do koagulacije
belanevina i oteanog pranja i skidanja neistoe. Kod nedovoljno opranih
instrumenata se nakon sterilizacije javljaju fleke uto smee boje. Primena
agresivnih dezinfekcionih sredstava moe dovesti do oteenja instrumenata i
korozije.
Oprani i dezinfikovani instrumenti se reaju na vieslojnu kompresu radi
suenja.
Na zglobne povrine moe se naneti ulje ili sprej radi podmazivanja.
Instrumenti se potom zatvore na prvi zub, jer tokom sterilizacije usled visokih
temperatura moe doi do naprezanja i naprsnua zglobova.
Ovako pripremljeni instrumenti se pakuju u komplete.
7

Svaki komplet instrumenata je standardizovan i administrativno se evidentira.

Na svakom kompletu mora stajati broj instrumenata, datum sterilizacije,
kontrolna traka, potpis instrumentarke koja je pakovala komplet.

4.2. Priprema zavojnog materijala i operacionog vea za sterilizaciju

Priprema zavojnog materijala i operacionog vea uglavnom se obavlja u
odeljenju za centralnu sterilizaciju gde se materijal priprema prema odreenim
propisanim standardima.
Kada se gaze i tupferi pakuju za hiruka odelljenja i odreenu namenu ne
mora se obraati posebna panja na njihov broj kao to je to sluaj za
operacionu salu.
Gaze koje se pakuju za operacioni blok pakuju se po 9 komada i deseta je
fiksaciona.Tupferi se pakuju po 30 komada. Ovakav nain pakovanja
omoguava lake praenje i kontrolu njihovog broja tokom operacije.
Za pojedine vrste hirurkih zahvata mogu se praviti posebna pakovanja
zavojnog materijala.
Operacioni ve se nakon pranja doprema u centralnu sterilizaciju gde se vri
kontrola u smislu makroskopske istoe i ispravnosti.
Ve se sklapa i pakuje u standardizovane pakete za odreene operacije, a
redosled je da se prvo pakuje ono to e instrumentarka poslednje uzeti, a
zadnje se pakuje ono to e prvo uzeti.
Spakovan set se pakuje u araf i dupli havana papir na kome je nalepljena
kontrolna traka i na kome stoji datum dokle materijal moe da se koristi.
Materijal se moe pakovati i u doboe.

5. SMETAJ I UVANJE STERILNOG MATERIJALA

Svi instrumenti koji su namenjeni sterilizaciji vodenom parom pod pritiskom,
etilen oksidom ili plazma sterilizaciji, moraju se pre sterilizacije zapakovati.
Pakovanjem se tite predmeti, a naroito se smanjuje mogunost njihove
kontaminacije od trenutka zavrene sterilizacije do upotrebe.
Postupak za smetaj i uvanje sterilnih instrumenata:
Proveriti da li je ambalaa (havana papir, kese za sterilizaciju...) suva,
neoteena, da li je materijal spakovan na propisan nain.
Da li postoji traka za kontrolu sterilizacije i da li je promenila boju.
Da li je set potpisan od strane instrumentarke koja je set spakovala, i da li
postoji komplentan datum kada je sterilizacija obavljena.
Tek tada materijal se moe odloiti u posebne prostorije za uvanje sterilnog
materijala, koje moraju da ispunjavaju sledee uslove:
- da su suve, tamne, sa ogranienim kretanjem osoblja
- da poseduju zatvorene ormare, koji tite od praine
- optimalna temperatura bi bila izmeu 18 i 22C .
Pri pakovanju novog materijala voditi rauna da onaj sa starijim datumom
sterilizacije bude blii i da se prvo koristi.
Rok za upotrebu zavisi od toga kako je materijal pakovan, od vrste sterilizacije,
od naina uvanja:
8

Duina sterilnosti
Doboi i kasete

72 sata (3 dana)

Havana papir

6 nedelja

Poliuretanske vreice

6 meseci

Kese za sterilizaciju

12 meseci

Fabriki sterilisana oprema ima rok sterilnosti najee 5 godina, ako se uva
po propisima u originalnoj ambalai.
KAD GOD POSTOJI SUMNJA U STERILNOST PAKOVANJA, TREBA GA
SHVATITI KAO KONTAMINIRANO I RESTERILISATI GA PRE UPOTREBE!

6. KONTROLA ASEPTINOSTI RADA U OPERACIONOM

BLOKU
Kontrola aseptinog rada u operacionom bloku se sprovodi kao:
kontrola sterilizacije i
kontrola dezinfekcije
Aseptian rad je osnovno pravilo u operacionom bloku i zato je potrebno stvoriti
aseptine uslove i voditi rauna o njihovom odravanju u toku rada.To se postie
kroz:
Svakodnevnu kontrolu rada i postupaka svih profila zaposlenih u
operacionom bloku (prvo lina higijena, a zatim pravilno oblaenje za ulazak
u operacioni blok ).
Dosledno sprovoenje higijene i dezinfekcije svih prostorija operacionog
bloka.
Pravilno sprovoenje neophodnih postupaka u toku rada u operacionoj sali,
koje obuhvata sledee aktivnosti:
o pranje i dezinfekcija instrumenata
o priprema i dezinfekcija medicinskih aparata
o pranje i dezinfekcija celokupne opreme operacione sale
o pravilan transport sterilnog i potronog materijala u operacionu salu
o pravilan transport kontaminiranog materijala iz operacione sale posle
zavrene operacije
o pravilan postupak transporta bolesnika u operacionu salu
o kontrola postupaka svih lanova tima u toku preoperativne pripreme
bolesnika
o kontrola postupaka hirurkog tima u toku operativnog rada
o kontrola postupaka u postoperativnom zbrinjavanju bolesnika i
operativne rane.
Kontrola aseptinog rada u operacionoj sali postie se :
Kontrolom sterilnosti i
Bakteriolokom kontrolom
9

Kontrola sterilnosti:
Uzimanje uzorka sterilnog materijala u epruvete
Uzimanje briseva sa sterilnog materijala
Uzimanje briseva ruku instrumentarke i lanova hirurke ekipe
Bakterioloka kontrola dezinfekcije:
Uzimanje briseva sa radnih povrina :
o operacione lampe
o operacionog stola
o podova u operacionoj sali
o slavine za hirurko pranje ruku
o ormara za uvanje operacionog materijala.
Bakterioloka kontrola vazduha postavljanjem petrijevih olja sa krvnim
agarom na razliitim mestima sa vremenom izloenosti od 45 min.
Kontrola osoblja operacionog bloka sanitarnim pregledom svakih 6 meseci uz
uzimanje briseva iz grla i nosa.

10

7. LITARATURA
1.

Sestrinske intervencije, Kliniki centar Ni, Decembar 2009.

2.

Hirurgija sa negom II za IV razred Medicinske kole, Dr Aleksandar

Baljozovi, Dr Nikola Baljozovi, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva Beograd, 2003.

11