SEMINARSKI RAD

PRIOBALNE OLUJE

www.maturski.org

PRIOBALNE OLUJE
UVOD
Ljudi od pradavnih vremena ive na obalama. Faza kolonijalne ekspanzije od
poetka XIX veka i uspostavljanje svetskog trita, za posledicu je imalo poveanje broja
gradskih naselja, postrojenja, luka, pomorskih baza i drugih objekata u priobalnim
podrujima. Turizam i globalni rast izvozno orijentisane privrede u skorije vreme su
doprineli poveanoj privlanosti priobalnih lokacija. U deklaraciji prdstavnika velikih
priobalnih gradova iz Hangzhoua iz 1999. godine stoji sledee:

Vie od polovine svetskog stanovnitva ivi u priobalnim podrujima, a oekuje

se da e ovaj broj narednih decenija dalje rasti
Ovaj proces je uslovljen rastom stanovnitva, kao i pritiskom razvoja turizma
Sve je vie priobalnih mega-gradova (sa osam ili vie miliona stanovnika)
Najgue naseljeni mega-gradovi se nalaze u zemljama u razvoju i oekuje se da
e se proces naseljavanja u XXI veku ubrzati
Urbanizacija priobalnih podruja doprinela je eroziji priobalnih podruja i zbog
nastanka novih naina korienja resursa dolo je do sve sloenijih obrazaca
korienja priobalnih podruja
Priobalni gradovi su postali kljuni prostorni elementi procesa globalizacije
Ti prostorni procesi su pojaali pritisak na lokalne eko sisteme i prirodne resurse.

Neki od gradova koji najbre rastu i za koje se predvia da e do 2025. godine

imati 20-30 miliona stanovnika, imaju dugu istoriju izloenosti snanim tropskim
olujama. Tu spadaju Karachi, Jakarta, Calcutta i Dhaka, kao i vie priobalnih gradova u
Kini, ukljuujui Shanghai i Hong Kong, Manila, Tokio, Miami, New Orleans i Darwin.
Privlanost priobalnih lokaliteta esto se uzima zdravo za gotovo. Na primer,
Griggs i Gilchrist navode brojne, veoma rizine situacije na obalama Zaliva i Atlanskog
okeana u SAD i zakljuuju da ljudi ele da ive na suncu i da gledaju okean; trgovci
nekretninama i strunjaci za razvoj ele da zarade novac, a lokalne vlasti ele prihode od
oreza. Burton, Kates i White istiu privlanost bogatih aluvijalnih zemljita u
Bangladeu, a taj faktor je znaajan i u mnogim drugim regionima.
U potrazi za uzrocima ranjivosti od ciklona, tajfuna i uragana (to su razliiti
regionalni nazivi za istu meteoroloku pojavu), moraju se konkretnije ispitati opte
pretpostavke zato ljudi ive u priobalnim podrujima. Ciklonske oluje pogaaju sve
obale u istoj meri. S toga, tamo gde su te oluje este, svi ljudi ne snose posledice u istoj
meri. U sluajevima gde ljude pogaaju priobalne oluje, ne mogu svi brzo da obnove
svoje ivotne, niti da to urade jednako dobro. Na takve razlike u ranjivosti nailazimo kod
oluja koje pogaaju razvijenije zemlje, kao to je Australija, Japan i SAD, kao i manje
razvijene, kao to je Fiji, Mozambik, Nikaragva, Banglade i Filipini. Na svakog

dobrovoljog stanovnika visokorizinih priobalnih lokacija (na primer, oni koji ele
sunce i da surfuju), dolazi veliki broj onih koji nemaju drugog izbora, poto su im ivotna
sredstva vezana za poslove u rafinerijama nafte ili za izvozne privredne grane, poslove u
uslunom sektoru u turizmu, poslove na ribarskim brodovima ili za rad na priobalim
farmama ili plantaama.
Modaliteti pogibije ili tete koju ljudi od tih oluja trpe, kao i njihove sposobnosti
da obnove svoja ivotna sredstva se razlikuju u zavisnosti od nacionalnog blagostanja,
istorije i drutveno-politikog ureenja. Ti kontrasti su bili vidljivi u oporavku nakon
uragana na Karibima 1988. i 1999. godine. U Nikaragvi je mobilisana cela nacija da bi se
pomoglo rtvama uragana Jaon koji je pogodio atlansku obalu te zemlje. To je delimino
predstavljalo priliku za sandinistiku vladu da stekne podrku onih ljudi koji nisu imali
neku naroitu korist od revolucije iz 1979. godine, i koji su u nekim sluajevima
podravali kontrarevoluciju.
Nasuprot tome, napori za pruanje pomoi na Jamajci nakom uragana Gilbert
1988. godine, bili su u toj meri optereeni partijskom politikom i korupcijom, da je to za
posledicu, na izborima koji su usledili, imalo promenu vlade. U SAD, najvei prepreku
pruanja pomoi i oporavku na obalama June Karoline nakon uragana Hugo 1989.
godine, predstavljalo je birokratsko slepilo u odnosu na potrebe ljudi sa niskim prihodima
koji nisu bili osigurani, niti podrani nekim drugim sistemom. Mnogi od tih marginalnih
ljudi, koji se od uragana Hugo moda nikad nee ni oporaviti, su afroamerikanci. Dve
decenije ranije, kada je uragan Camille unistio deltu Mississippija, Senat SAD je morao
da ispita optube da su na pruanje pomoi uticala rasna predubeenja. Na sline
probleme je nailazio i Laird, blizu epicentra zemljotresa u severnoj Kaliforniji 1989.
godine, meu siromanim stanovnitvom iji je maternji jezik bio panski, kao i Bolin i
Stanford u svojoj studiji o oporavku hispanoamerikanaca nakon zemljotresa u
Nortridgeu, u junoj Kaliforniji, 1944. godine.
Ogromne razlike u smrtnosti od slinih fizikih pojava treba da upozore planere,
civilne aktiviste i razvojne agencije na znaajne razlike u pripremljenosti, reagovanju i
ranjivosti. Nedugo nakon katastrofalne oluje u Bengalskom zalivu u Bangladeu iz 1970.
godine, koja je usmrtila najmanje 300.000 osoba, Australiju su pogodila dva veoma slina
ciklona. Ipak, broj poginulih u Australiji bio je manji od 100, a to nije bila posledica
samo manje gustine stanovnitva.
Znaaj drutveno-politikih organizacija u pripremljenosti na katastrofe moe da
bude bar toliki koliki i znaaj nacionalnog blagostanja. Na primer, delta Red Rivera u
Severnom Vietnamu 1971. godine je pogoena jednom kombinacijom oluje praene
ogromnim talasima obilnih kia, u kojoj je moglo da pogine isto toliko ljudi kao i u
Bangladeu 1970. godine. Meutim, u Severnom Vietnamu je poginulo samo nekoliko
stotina ljudi, uglavnom zahvaljujui veoma efikasnoj ratnoj organizaciji na nivou sela,
koja je omoguila brzu evakuaciju i pruanje prve pomoi.
Jednom drugom prilikom, kada je 1974. godine i ciklonskim olujama na dva
suprotna kraja sveta pala ista koliina kie, u Darwinu, u Australiji poginulo je 49 lica, a

u Hondurasu 8.000. Izgleda da je osnovna razlika bila u modalitetima vlasnitva nad

zemljom u Hondurasu gde je 63% zemljoradnika imalo pristupa samo 6% obradive
zemlje. Decenijam su seljaci, zboh velikih stonih farmi i plantaa banana raseljavani u
izolovane doline i farme na strmim obroncima planina. Tu nisu mogli da uju upozorenja,
i pretila im je opasnost od klizita koa prate uraganske kie. Zbog krenja uma, da bi
doli do obradivog zemljita, padine su postale nestabilne. U gradu Cholomi, na severu
zemlje, poginulo je 2300 osoba kada je brana koju su na oblinjoj reci napravila klizita
popustila, aljui velike koliine crnog blata na ulice.
Uragan Mitch je 1998. godine sa sobom doneo slino unitenje i smrt, i to iz
veoma slinih razloga. Honduras je ponovo teko pogoen, i ponovo su ginuli siromani,
koji su iveli na strmim padinama i plavnim ravnicama; u Nikaragvi, klizita i poplave su
usmrtile vie od 3000 ljudi. Nasuprot tome, u uraganu koji je 2001. godine preao preko
gajgue naseljenog dela Kube, poginulo je samo nekoliko ljudi, mada je nainjena
prilino velika ekonomska teta. Mogli bi da se upitamo ta je to Kuba dobro uradila?
FIZIKA OPASNOST
Tropski ciklon je jedan od najmonijih atmosferskih pojava. Jedan potpuno
razvijeni tornado moe da ima energiju koja viestruko premauje snagu atomske bombe
koja je baena na Hiroimu. Te oluje nastaju nad okeanima tokom leta, u pojasu severno i
juno od ekvadora. Osim tete od vetra i poplava koju cikloni izazivaju, postoji i jedna
iroka lepeza moguih fizikih oteenja u koje spadaju i mree drutvenih i prirodnih
veza. Voda koju vetar nanosi na obalu uz pliake zove se olujni talas. Ako se ti talase jave
za vreme plime, visina moe dostii i do 6 metara. Izuzetno nizak pritisak koji te oluje
karakterie takoe doprinosi visini tih talasa, poto se povrina okeana sa padom
vazdunog pritiska podie po stopi od 1 cm po milibaru pada pritiska. Olujni talasi su
odgovorni za veliki broj pogibija u poznatim ciklonima koji su pogodili Banglade 1970.
i 1991. godine, priobalne drave Andhra Pradesh 1977. godine i Orissu 1999. godine u
Indiji, kao i obalu Indijske drave Gujarat koja gleda prema Arapskom moru, 1998.
godine.
Posledice delovanja vetra i talasa su momentalne, ali posledice erozije i prodora
slane vode mogu da unazade ekonomiju na nekoliko meseci ili ak godina. teta na
putevima, telekomunikacijama i elektrinim instalacijama moe da ima dugorone i
kratkorone posledice i da napore za pruanje pomoi i izazove ekonomskog oporavka
uini jo sloenijim. ak i na podrujima koja su udaljena od obala, obilne kie mogu da
izazovu klizita i druga masovna pomeranja, kao to su bila ona koje je u Nikaragvi
izazvao uragan Mitch 1998. godine. Tokom njegovog trajanja od est dana, palo je dva
metara kie, to je izazvalo delimino ruenjevrha kratera vulkana Las Casitas. Time je
pokrenuto klizite duine 16, irine 8 km, koje je usmrtilo 2000 lica i unitilo 10 sela, kao
i grad Posoltega.

Tropske oluje su sezonskog karaktera, a ipak su nepredvidive. Godinji intenzitet i

uestalost oluja mogu se povezati sa faktorima koji funkcioniu na globalnom
atmosferskom nivou, kao to su temperatura okeana i promene u strujanjima, ukljuujui
odreenu korelaciju sa ciklusima El Nino i La Nina.
Veoma je verovatno da e se, sa daljim zagrevanjem atmosfere, poveati i intenzitet
ciklona (uragana i tajfuna). Uzimajui u obzir sve neizvesnosti i potekoe u modeliranju
nastanka ciklona unutar konteksta modela globalnih klimatskih promena, McGuire,
Mason i Kilburn zakljuuju da je mogue da e topliji svet doivljavati uragane neto
poveanog prosenog intenziteta. To je takoe i zakljuak jednog velikog tima naunika
sa seditem u SAD.
Postoji i dodatna neizvesnost, poto smer, brzina i rast dinamike oluja jo uvek
nisu u potpunosti shvaeni, uprkos nastojanjima u kompjuterskom modeliranju. Precizno,
pravovremeno poznavanje putanje, pa time i tanog mesto prelaska na kopno, predstavlja
najvaniju informaciju koja je potrebna za efikasno upozoravanje. Mada je u ovoj oblasti
meteorologije uinjen odreeni napredak, jo uvek postoje praznine. Zbog toga,
upozorenja preko medija esto rezultiraju nepotrebnim evakuacijama, zbog ega je
kasnije, u drugim prilikama, tee ubediti stanovnitvo. Na primer, u godinama nakon
katastrofalnog ciklona u Bangladeu 1970. godine, preko radija su izdata mnogobrojna
upozorenja, od kojih su neka bila lana. Neki autori tvrde da bi gubici u ciklonu 1985.
godine bili manji da je stanovnitvo bilo manje nepoverljivo prema emitovanim
upozorenjima, Sa druge strane, milioni ljudi su posluali upozorenja na veliki ciklon koji
je 1991. godine pogodio Banglade.
Pravovremeno upozorenje i reakcija na nju spasla je mnoge ivote u ciklonskim
olujama koje su tokom 2001. godine pogodile Tongu, Mauricijus i Kubu.

MODALITETI RANJIVOSTI
Priobalna podruja su esto predstavljala prvo mesto susreta izmeu uroenika i
kolonijalnih sila. Ta uporita, osnovana izmeu XVI i XIX veka (prvo u Junoj Americi i
Aziji a kasnije i u Africi), esto su prerasla u velike urbane centre. ivotna sredstva uz
nove admistrativne koridore i idustriju zavisila su od potreb kolonizatora. Oko
novoosnovanih priobalnih gradova poela je divlja urbanizacija. U post-kolonijalnom
svetu, migracija prema priobalnim gradovima postala je uobiajena pojava. Na primer,
priobalna podruja koja su se poslednjih 20 godina integrisala u globalnu ekonomiju
naselili su milioni kineza. U okvirima uopenijeg procesa urbanog rasta, rast priobalnih
gradova u tropskim i sub-tropskim predelima predstavlja osnovu pojaane ranjivosti od
ovih monih oluja.
Veina te urbane populacije ivi u prenaseljenim mestima, a mnogi stanuju na
niskim, poplavama podlonim terenima, u loim kuama i bez infrastrukture. Milioni koji
su doprineli tome da ovi bivi kolonijalni gradovi danas postanu priobalni mega-gradovi,

danas su deo ove na sirovinama zasnovane, izvozno orijentisane privrede, uspostavljene

pre jednog veka ili vie.
SAVREMENA PRIOBALNA NASELJA I OPASNOST OD CIKLONA
Na uraganu podlonim obalama bogatih zemalja, kao to su Australija i SAD, kao
i najsiromanijih bivih kolonija kao to su Banglade, Mozambik i Jamajka, postoje
veliki gradovi. Potencijalni ekonomski gubici zavise od obrasca ove urbanizacije.
Uragan Andrew, oluja koja je 1992. godine pogodila ameriki grad Miami,
nainio je tetu u vrednosti od 30 milijardi dolara. Uragan Gilbert direktno je preao
preko Kingstona, glavnog grada Jamajke i prohujao je ostrvom preko cele njene duine.
Poginulo je 45 osoba, a teta je procenjena na milijardu dolara. Ciklon Tracy unitio je
50-60% kua u Darwinu (Australija), a u gradu je napravio tetu od 3,2 milijardi
australijskih dolara. Da je pogodio obalu na udaljenosti od samo 100 km od grada, teta
bi bila neznatna. Postoje i sluajevi kada je uragan za malo promaio gradove, a koji
naglaavaju potencijalnu tetu. 1969. godine, uragan Camille je za samo 100 km
promaio New Orleans, veliki grad u SAD, ali su i tako poginule 262 osobe, a teta je
ukupno iznosila 1,4 milijardi dolara. Poto se nalazi na obali, i izmeu jednog velikog
jezera i reke Mississippi, direktan udar uragana na sam grad izazvao bi tetu od stotine
milijardi dolara i verovatno bi odneo hiljade ivota.
Seoske oblasti u tropskim predelima mogu da se sastoje od plantaa i drugih
agroindustrijskih postrojenja u koje je uloeno puno kapitala. Jamajka je u uraganu
Gilbert izgubila 30% povrine na kojoj je gajena eerna trska, 54% roda kafe i 90% roda
banane i kokosa. To ju je samo u sezoni 1988/1989 kotalo vie od 27 miliona izvoznih
dolara. U ciklonu iz 1979. godine, Mozambik je, uz mnogo hiljada ekonomski vrednih
stabala (kokosa i indijskog oraha), izgubio dva pogona za preradu indijskog oraha.
U zemljana sa velikom gustinom gradskog stanovnitva i velikih nejednakosti u
prihodima i pristupu zemlji, koncentracija ljudi u visokorizinim seoskim krajevima
moe da bude veoma velika. U ovim sluajevima, lokalni, pa ak i udaljeni pritisci po
zemljite prisiljavaju siromane da iskre zatitnu vegetaciju, ime unitavaju zatitne
zone i poveavaju svoju ranjivost od oluja.
Meutim, i u bogatijim zemljama, kao to su SAD, postoje ranjive grupacije. Od
ezdesetih godina, na obalama Floride postoje okruzi koji neprekidno rastu, i to brzinom
od 50% svake decenije. Znaajan deo novopridolica na obale Floride su stariji,
penzionosani ljudi.
Tokom uragana Agnes 1972. godine, dolo je do saznanja da je starijim ljudima tokom
evakuacije potrebna posebna pomo. U blizini tih obala, kao i neposredno uz njih,
velikom brzinom su nicali staraki domovi, turistiki i rekreativni centri. Prognozirano je
da bi jedan veliki uragan poput Camille, ako bi pogodio veliki rekreativni centar i
staraki dom Dade County (u blizini Miamija) na floridi, unitio oko 18% zgrada koje se
nalaze neposredno na obali, a 7% zgrada koje se nalaze na udaljenosti od 100 km. Kada
je uragan Andrew 1992.godine preao preko junog dela okruga Dade, pokazalo se da su

procene bile manje. U istraivanjima koja su posle katastrofe sprovedena, zakljueno je

da su se najtee oporavljali stanovnici sa niskim prihodima, ukljuujui penzionere, ene,
afroamerikance, haiane i hispano-amerikance.
Veti trgovci u SAD su prodali ameriki san penzionerskog ivota na suncu, u
jeftino sagraenim kuama, na veoma rizinim lokacijama. To je jo jedan aspekt
ranjivosti koji je stvoren korporativnim strategijama proizvodnje, trgovine i investiranja.
Ova lokalna poslovna aktivnost ima sline posledice kao i aktivnosti amerikih
korporacija u mnogim delovima sveta, kao to su Filipini, gde su kupovinom zemlje za
uzgoj ananasa, banane i druge izvozne robe poveali pritisak na lokalno stanovnitvo u
pogledu zemlje. Delovanjem (posrednim ili neposrednim) tradicionalnih korporacija,
mali zemljoradnici su izgubili svoja imanja, pa su stoga prisiljeni da ive na opasnim
gradskim lokacijama na priobalju. Kvalifikovana radnika klasa i srednja klasa u SAD su
primamljeni u isto tako opasna podruja na drugom kraju sveta, poto vrednost koja je
zaraena u inostranstvu polazi kroz finansijska kola sistema u obliku razvoja priobalnog
zemljita.
Male ostrvske drave koje se nau na putu estih tropskih oluja, mogu se smatrati
posebnim sluajevima. Njihov demografski rast je esto manji nego kod ostalih olujama
izloenih oblasti, pa ipak, tropske oluje mogu da protutnje njihovom celom teritorijom i
da pogode celokupno stanovnitvo, a posledice globalnog zagrevanja po uestalosti i
intenzitet oluja, kao i rast nivoa mora, taj rizik samo poveavaju. Ta ostrva esto zavise
od samo jednog ili dva izvozna useva ili od turizma kao ekonomske osnove, pa su im
rezerve za oporavak manje, to jo vie jaa njihovu ranjivost. Na primer, 1989. godine,
uragan Hugo je na karipskom ostrvu St. Croix unitio 85% kua, a 1972. godine, u
uraganu Bebe, 20% stanovnitva ostrva Fiji je ostalo bez domova. Ekonomija tih ostrva
je zasnovana na manjem broju plodova kao to su banane i muskantni oraii ili kokosov
orah. Ribarski sektor malog obima takoe esto trpi velike tete i mada se lake oporavlja
nego plantae kokosa, siromani ribari teko nadoknauju svoje izgubljene amce ili
opremu. Pristup kreditu moye da ubrza oporavak ali posledica toga moe da bude spirala
vrzinog kola.

PROUAVANJE SLUAJEVA
MANJE GUSTO NASELJENA MESTA
Duina obale Mozambika uz Indijski okean iznosi vie od 2.000 km, a celom
svojom duinom je podlona tropskim olujama, ukljuujui i snane ciklone. Kolonijalni
obrazac urbanizacije je bio visoko centralizovan, a svim drugim centrima je dominirao
Maputo, glavni grad smeten na obali na krajnjem jugu zemlje. Dugake obale i susedno
zalee, gde postoje samo administrativni centri sa malobrojnim ekonomskim i
drutvenim funkcijama, bili su, a i danas su, relativno udaljeni od tri najvea priobalna
grada (Maputa, Quelimae i Beire). Ti mali centri su povezani veoma loim putevima.

ivotna sredstva na ovim udaljenim obalama zasnovana su na ribarenju na malo,

zemljoradnji ze sopstvene potrebe, ogranienom dranju stoke, doznakama od radnika na
radu u Junij Africi, prihodima od ograniene prodaje indijskih oraha, pamuka i
prehrambenih useva, kao i na povremenom zaposlenju na plantaama eerne trske i
kokosa.
Posle sticanja nezavisnosti, razvijene su dravne farme koje su bile zasnovane na
proizvodnji osnovnih prehrambenih biljaka (kukuruza, pirina, krompira), suncokreta i
pamuka. Plate na plantaama su bile male. Meutim, posle revolucije u Mozambiku,
Juna Afrika je ograniila broj mukaraca koje je iz Mozambika primala na rad.
Proizvodne cene useva koje je vlada otkupljivala drane su na niskom nivou, a to je jo
vanije, od poetka osamdesetih godina, roba koja se u unutranjosti prodavala postajala
je sve rea i skuplja. Kao posledica svih tih faktora, vei deo aktivnosti ljudi u tim
udaljenim oblastima bio je usmeren na sopstvene potrebe. Postojala je ograniena lokalna
trgovina i robna razmena, ali ih je na nacionalnom tritu bilo veoma malo.
Tokom perioda oporavka nakon mirovnog sporazuma 1992. god., u priobalnom zaleu
Mozambika dolo je do ograniene trine aktivnosti, ali jeteklo suvie sporo. Iako su
ekonomske politike koje su donatori nametnuli Mozambiku zamenile centralno
planiranje, jo uvek postoji malo razmatranja u vezi posledica izvozno orijentisane
politike i velikih razvojnih projekata po ivotna sredstva, po stanje obinih stanovnika
Mozambika.
Prelaz sa socijalistikog na kapitalistiko drutveno ureenje u Mozambiku
omoguuje da se uporedi reakcija drave na tri ciklona: jednog iz 1979, jednog iz 1984. i
jo jednog iz 2000.god. 1979.god. centralnu i severnu obalu Mozambika pogodio je
ciklon koji je unitio dve od tri postojee fabrike za preradu indijskog oraha i iz korena je
poupao 50.000 stabala indijskog oraha. U to vreme, indijski orah je predstavljao
najznaajniji poljoprivredni izvozni proizvod. Osim trokova popravke ovih postrojenja,
teta na poljima pamuka i kukuruza, kao i na sistemu puteva za dopremanje hrane,
iznosila je 5 miliona dolara.
Meutim, broj rtava je bio zanemariv. Posledice poplava 1976. 1977. i
1978.godine prisilile su vladu da ubrza svoj program planiranog, dobrovoljnog
preseljenja u komunalna naselja. Ta politika je bila skoncentrisana na stanovnitvo koje je
ivelo na lokacijama podlonim poplavama. Skoro 500.000 ljudi je uspeno preseljeno na
bezbednije lokacije. Na sreu, zbog sue je na raspolaganju bila i znatna pomo iz
inostranstva. Organizovani su i logori za prehranu kako bi se reagovalo na potrebe
interno raseljenog stanovnotva koje je bealo od poetne faze napada pokreta RENAMO
(Nacionalnog pokreta otpora, grupe plaenika i nezadovoljnih mozambiara koju je
podravala Juna Afrika i koja je pokrenula rat sa ciljem destabilizacije vlade).
Zahvaljujui tome, postojea infrastruktura za pruanje pomoi i utoita mogla je
momentalno da pomogne rtvama oluje.
CIKLON U MOZAMBIKU 1979. GODINE
1979.god., vladina reakcija na ciklon ukazala je na optimizam i energiju nacije
koja je tek stekla nezavisnost. Industrija prerade indijskog oraha je obnovljena, kue

seljaka su u irokom poduhvatu ubrzanog programa razvoja komunalnih sela u

pogoenim podrujima ponovo izgraene, odran je nivo standarda zdravstvene zatite i
prehrane, a izvori ivotnih sredstava su ponovo uspostavljeni.
Za razliku od ovog, 1984.godine, kada su stanovnitvo i vlada, suoavajui se sa
sabotaama i masakrom koje su vrili pripadnici pokreta RENAMO, nastojal da izau na
kraj sa suom koja je trajala dve godine, obalu Mozambika je pogodio ciklon Diamone.
Sama oluja je bila slina oluji iz 1979. godine i ponovo je bila pogoena industrijskog
oraha i kokosa. U oluji je poplavljena najvea plantaa eerne trske u zemlji, ije su
zatitne brane popustile. Za razliku od uspeha iz 1979. godine, tekoe vlade u
reagovanju na katastrofu 1984. godine mogu se objasniti brojnim faktorima. U periodu od
1983-1984 godine, napadi pokreta RENAMO su izazvali brojne prekide u komunikaciji,
ime je reagovanje na ciklon oteano. Ometanja ekonomije od strane pokreta RENAMO
u osamdesetim godinama bila su toika da je vlada na raspolaganju imala manje resursa za
reagovanje.
Izmeu februara i aprila 2000. godine, u Mozambiku su etiri ciklona izazvala
klizite. Koliina padavina ovih oluja nadovezala se na iznadprosene koliine kie koja
je napadala od oktobra 1999. U urbanim i seoskim oblastima u junom i centralnom delu
zemlje doo je do velikih poplava. Poginulo je ili nestalo oko 800 osoba. Pogoeno je
10% obraene zemlje i stotine hiljada hektara useva za sopstvene potrebe malih
proizvoaa i komercijalnih useva, kao i 4,5 miliona ljudi. Procenjeno je da gubici zemlje
iznose skoro 700 miliona dolara.
Vlada i stanovnitvo su iz ranijih ciklona nauili mnogo toga. Jo u septembru
1999. godine izdata su rana upozorenja na mogue poplave, a vlada je aktivirala planove
za upravljanje katastrofom. Meutim, uzastopni cikloni i velike poplave premaili su
kapacitet brana koje tite gradove, zbog ega su se sistemi reagovanja i pruanja pomoi
irili sporo. Ipak s obzirom na snagu tih oluja i veliinu poplava, broj poginulih je bio
mali.
Postoje dokazi o svesnosti kreatora politike u Mozambiku o ranjivosti od
opasnosti kao kljunom elementu ublaavanja siromatva. Akcioni plan Mozambika za
ublaavanje apsolutnog siromatva u periodu od 2001-05 se konkretno bavi prirodnim
opasnostima i u njemu se kae da oni predstavljaju prepreku za definisan raskid sa
odreenim stepenom i modalitetima siromatva. Zabrinjavajui znak u pogledu
pripremljenosti i ublaavanja katastrofa u budunosti predstavlja polarizacija na bogate i
siromane. Iskustvo Mozambika ukazuje na to da ranjivost veine stanovnitva moe da
bude pojaana privatizacijom usluga, kao i naglaskom na izvoznu proizvodnju.
1988. godine, kada je uragan Joan praktino unitio grad Bluefields na Atlantiku,
Nikaragva je bila suoena sa izazovom koji je bio slian onom u Mozambiku. Na
oblinjem Corn Islandu uniteno je 80% zgrada i infrastrukture, kao i 95% graevina.
Oluja je poplavila zemlju stotinama milja uz renu granicu Nikaragve sa Costa Ricom.
Pogodila je vane oblasti u kojima se uzgajaju goveda, a u bogatim planinama u srednjem
delu zemlje, gde se proizvodi kafa, obilne kie su izazvale poplave i klizita. Procenjuje
se da su gubici bili vei nego u zemljotresu iz 1972. godine.
Sve do revolucije 1979. godine, atlantska obala Nikaragve, kao deo zemlje, nikada nije
bila razvijena. Stanovnitvo je bilo meavina uroenika i doseljenika sa karipskih ostrva.
Engleski se govorio vie nego panski, gustina stanovnitva je bila mala, a ivotna

sredstva su bila skoncentrisana oko ribarenja i koriena dungle koja pokriva vei deo
oblasti.
Uragan je doao u vreme kada je leviarska sandinistika vlada Nikaragve bila
primorana da ue u rat sa Contras-ima (desniarskim pobunjenicima koji su naoruavani i
podsticani od strane SAD). Meutim, za razliku od Mozambika 1984. godine, rat se
okrenuo u korist vlade i bilo je mogue mobilisati naciju koja je pruila veliku pomo
pogoenoj oblasti. 1989. godine na svetskom tritu je dolo do pada cene kafe (za oko
30%) to je na kraju imalo tee posledice po nacionalnu ekonomiju, ve ionako
oslabljenu trgovinskim embargom nametnutim od strane SAD i dugotrajnim ratom protiv
Contrasa. Dvostruki ekonomskipotres uragana Joan i pada cene kafe je odigrao vanu
ulogu u okretanju glasaa protiv sandinista, to je na kraju dovelo do promene vlasti.
Na najveu tetu po ekonomiju zemlje nanela je amerika politika i ekonomija
protivljenja vladi Nikaragve.
Uragan Mitch je 1998. godine opustoio Nikaragvu. Do tada se Nikaragva
oslobodila svakog bremena socijalizma.
Povinujui se zahtevima Svetske banke, drastino je smanjila javne investicije u
zdravstvo, odravanje puteva i mostova, drenau i lokalne vlasti. Poto su mnogi izabrai
pripadnici optinskih vlasti u prethodnom periodu bili slubenici sandinistike vlasti,
nacionalna vlada je sistematski nastojala da ih izoluje i da im ukine resurse. Posledica
toga bila je ta da je uragan Mitch, u kojem je poginulo vie od 3.000 osoba, bio
katastrofalniji nego to se oekivalo.
Priobalni pomorski i poljoprivredni resursi irom sveta sve vie prelaze pod
kontrolu stranih interesnih grupa. To vai kako za manje razvijene zemlje, tako i za
razvijene. Ekonomski prorauni koji se vre sa velikih udaljenosti esto dovode do takvih
odluka u vezi korienja zemljita, koje ljude i odrivost lokalnih ekosistema guraju u
razliite situacije. To je sluaj na Floridi, gde strani finansijski interesi neprekidno
podstiu spekulativni razvoj stambenih podruja.
Potrebno je razlikovati modalitete sticanja ivotnih sredstava u neposrednoj
okolini velikih priobalnih gradova od onih u udaljenim priobalnim krajevima. Ranjivo
seosko stanovnitvo koje ivi u okolini velikih priobalnih gradova moda ima rodbinu u
gradu, pa tako i vie mogunosti za sticanje
ivotnih sredstava, za sluaj da mora da potrai
utoite od oluje.
Na sisteme ivotnih sredstava siromanog
seokog stanovnitva na priobalnim podrujima
u velikoj meri utiu prostorna i vremenska
ogranienja i mogunosti. Izmeu sezonskog
karaktera i seoskog siromatva ne postoji veza
ve ranjivost ima i svoj vremenski ritam.
Tajming odreenih poljskih radova je od
sutinskog znaaja za prinose,a i same biljke i ivotinje su u nekim delovima godine
ranjivije od poplava i vetrova nego u drugim.
Karakter ribarenja je takoe sezonski, to esto moe da dovede do sloenih
prorauna rizika. Ako su prinosi ribe tokom sezone uragana bolji na veoj udaljenosti od

obala, ribar bi uz uobiajeno vreme upozorenja na oluje imao vee anse da sauva svoje
mree, ali bi, rizikujui na udaljenim mestima, imao bolji ulov. Preterani izlov ribe od
strane komercijalne konkurencije moe da natera male ribare da, ak i u sezoni oluja, odu
dalje na otvoreno more, ime doprinose rizinosti ribarenja kao opcije sticanja sredstava
za ivot.
U sezoni ubiranja letine veliki broj siromanog seoskog stanovnitva privremeno
radi na poljima i plantaama. Udar tropskih oluja u to vreme vlasnicima izaziva velike
ekonomske gubitke, a za radnike koji vie ne mogu da nau zaposlenje to znai drastian
pad prihoda.
Vezu izmeu ranjivosti, ivotnih sredstava i ciklona moemo saeti primenom
Pristupnog modela u odnosu na druge uragane. U zavisnosti od stepena svoje ranjivosti,
domainstva e na razliite naine doivljavati posledice oluja po njihovu imovinu i
ivotna sredstva. lanovi porodice mogu da poginu ili da budu povreeni, to je esta
pojava kod siromanih drutvenih grupa.
Gubitak radne snage u siromanijim domainstvima oteava njihov ekonomski oporavak.
Bolesti koje se javljaju nakon ciklona, ili koje ve pogaaju siromane i pothranjene
osobe, za posledicu imaju nii stepen produktivnosti. Takoe najsiromanija domainstva
veliki deo svojih sredstava morae da troe na zdravstvenu zatitu u vreme kada bi ih
trebalo iskoristiti za oporavak imovine.
Sredsstva se takoe gube. U apsolutnom smislu bogati gube vie, ali u odnosu na njihovu
imovinu, gube manje. Plavljenje
polja morskom vodom oporavak
ini jo sloenijim. Sve to menja
mogunost
zaraivanja
domainstva. Ako na raspolaganju
imaju semenje i ostale ulazne
elemente, moda e pomou brzo
sazrevajuih useva moi bre da se
oporave. Pozitivno je to to e za
neka domainstva , prihodi od
plaenog rada za uee u obnovi
predstavljati
jednu
novu
mogunost.
Drutveni odnosi i strukture dominacije utiu na jednu itavu lepezu novih
mogunosti sticanja ivotnih sredstava. Siromanija domainsta nee moi da otplauju
dugove, najamninu i ostale obaveze. Siromanije drutvene grupe nee lako dobijati
kredite od vlade ili iz nekih drugih izvora.
Tokom perioda pruanja pomoi i oporavka, najsiromanija domainstva koja su
izgubila sve to imaju i koja su ostala bez novca uglavnom e zavisiti od drutvenih
mrea i pomoi sa strane. Ako je pomo adekvatna, pothranjenost i bolesti se mogu
izbei, ali postoji opasnost da e oslabljeno stanovnitvo zbog loih higijenskih uslova
postati rtva epidemskih bolesti, posebno ako nema iste pijae vode.

SEOSKA ZALEA
Mada snani vetrovi na priobalju I olujni talasi predstavljaju dramatine
manifestacije destruktivne snage tropskih ciklona, obilne kie u zaleu takoe
predstavljaju veliku opasnost. Kada je prosao preko Hondurasa I Nikaragva, uragan
Mitch, oluja u kojem je poginulo 27.000 ljudi, izazvao je takve kie. Za etiri dana je palo
oko etiri stope kie. Procenjuje se da su ove intezivne padavine, na strmim iskrenim
padinama, izazvale million klizita (Lavell, 2002). Do najveeg klizita je dolo kada se
blato I ut sa vulkana Las Casitas sruilo na deset sela I grad Posoltegu u Nikaragvi,
usmrtivi vise od 2.000 ljudi. Od 1950. godine, sa poetkom rasta proizvodnje
komercijalnih useva, uzgoja goveda I drvene grae, veci deo sumskog pokrivaa u
Hondurasu I Nikaragvi je nestao. Zbog uzastopnih talasa ekspanzije ovih komercijanih
aktivnosti, mali zemljoradnici su ostali bez zemlje, sto ih je prisiljavalo da idu dalje ka
granicama poljoprivrednih podrucja, gde su u cilju zamljoranje za sopstvene potrebe
krili sume, esto na strmim padinama.
U slucaju Hondurasa, umski pokriva je sa 63% u 1960. godini smanjen na 37 %
u 1998. Brda oko Cholutece su tokom devedesetih godina ogoljena zbog
drvopreraivake industrije, uzgajivaa stoke, u cilju zasaivanja izvoznih plantaa I
zbog malih zamljoradnika. U ovoj oblasti je doslo do nekih od najsmrtonosnijih poplava.

GUSTO NASELJENE OBALE

Na priobalnim podrucjima june Azije ( Sri Lanka, Indija, Pakistan I Bangleda)
izgubljeni mnogi zivoti.
Datum
Lokacija
Broj poginulih
1970
Banglade
300.000
1971
Orisa, Indija
10.000
1977
Andhara Pradesh, Indija
8.547
1978
Sri lanka
1.000
1988
Granica indije I Bangladea
8.000
1990
Andhra Predesh, Indija
967
1991
Banglades
138.882
1998
Gujart, Indija
3.000
1999
Sind, Pakistan
454
1999
Orisa, Indija
9.887
BANGLADE
Banglade je takoe upoznat sa snanim ciklonima. Oluja koja je 1970.
pogodila obalu donela je talas koji se poklopio sa visokom plimom. Hiljade siromanih
migranata spavalo je na poljima u priobalnom podruju na koja su dosli da rade. U
najrizinijijoj situaciji su bili oni na nisko leeim muljevitim ostrvima u ogromnoj delti
reke Ganges I Barhamaputra.procenjeno je da se broj zrtava kretao ozmedju 600.000 I
700.000. zemlja je pretrpela gubitke I u olujama 1961., 1963. i 1965. Jedan ciklon jos
veci od onog iz 1970., 30. Aprila 1991. prosao je obalom blizu Chittagonga I usmrtio na
desetine hiljada ljudi. I ako je teko zamisliti veliinu ljudskih ivota izgubljenih 1991.,
ipak je manje poginulo nego 1970., jer je posle te katastrofe obueno na hiljade
dobrovoljaca Crvenog polumeseca koji sa radio stanicama slusaju I prosleduju pozive za
evakuaciju.
Od 1985. Vlada je na poboljanje sistema potrosila 3 miliona dolara, zahvaljujui
emu se na hiljade ljudi domoglo sigurnosti. Javna sklonita koja su od 1970. Godine
izgraena takoe funkcioniu dobro, a problem je u tome to ih ima samo 302, dok je za
zatitu ranjivog stanovnitva potrebno 10.000 takvih sklonita. Programima javnih radova
takoe se sistematski grade I nasipi, ali su oni generalno gledano suvie niski da bi pruzili
zatitu od najvecih ciklona. Gradnja nasipa potrebne visine od 6-8 metara kota 25.000
dolara po duzini od 30 metara.
MEKSIKO
Na drugom kraju Tihog okeana, meksiki turistiki centar Acapulco 1997. godine
pogodio je uragan Pauline, I modaliteti ranjivosti su odmah postali jasni. Nije poginuo ni
jedan turista, ali je zato poginulo vise od 100 siromanih radnika u uslunom sektoru koji
su iveli u klisurama izanad odmaralita, a njih 5.000 izgubilo je krov nad glavom. Brojni
gradovi na obalama Pacigika I Kariba u Meksiku I Srednjoj Americi napredovali su brzo
kao turistiki centri na plaama. U veini od tih gradova, velike krajnosti ivotnih uslova

ljudi koji opsluuju turiste I zivotnih uslova samih turista mogu da izazovu druge, ali
sline tragedije.

CUNAMI U HONG KONGU

U 7.58 po lokalnom vremenu 26. decembra 2004. pomeranje morskog dna u Indijskom
okeanu izazvalo je ruilake talase visine 15 metara. Cunamiju je prethodio zemljotres
jaine preko devet stepeni Rihtera. Godinu dana kasnije, Frans pres pie o tome kakva je
situacija u delu sveta koji je opustoen razornim talasom.
Taan broj rtava cunamija nije poznat. Humanitarna organizacija Karitas nedavno je
saoptila da je 400.000 ljudi stradalo, ali je broj koji se najee pominje 220.000 vei. U
Indoneziji, ija je severozapadna obala najvie bila pogoena zemljotresom, najmanje
170.000 je stradalo ili nestalo. Prema policijskim podacima, na ri Lanki je poginulo oko
21.000 ljudi, mada Ministarstvo za javnu bezbednost raspolae podacima o 41.000
nastradalih. U sluaju Indije, najee se navodi 16.000 osoba, dok Tajland raspolae
zvaninim podacima o rtvama, a to je 5.395 mrtvih, meu njima 2.248 stranih
dravljana 37 razliitih nacionalnosti, i 2.817 nestalih.
Ostale azijske drave koje su bile pogoene cunamijem su Maldivi, gde je bilo 82 mrtva i
26 nestalih, Malezija, 68 rtava, Burma, 61, i Banglade, dvoje. Cunami je ostavio
katastrofalne posledice i u istonoj Africi. Najvie rtava bilo je u Somaliji, 298, dok ih je
u Tanzaniji bilo 10, a u Keniji jedna. Jo oko 50 zemalja je indirektno pogoeno
katastrofom, poto je veliki broj njihovih dravljana stradao tokom boravka u Aziji.
Vie stotine hiljada ljudi i dalje je bez krova nad glavom. U Indoneziji je oko 60.000
preivelih smeteno u atorima, a jo 100.000 ivi u privremenom smetaju. Na ri Lanki
je cunami unitio najmanje 100.000 domova, tako da oko milion ljudi danas ivi u 53.000
prihvatilita.
Najugroeniji su najmlai. Danas na hiljade dece mora ponovo da se ue svakodnevnom
ivotu. U provinciji Aceh 2.400 dece je ostalo bez oba roditelja, a najmanje 20.000 pati
od psihikih poremeaja. Cunami je u Tajlandu ostavio oko 1.200 siroadi. Ostale zemlje
nemaju pouzdane podatke o broju dece bez roditelja.
Iako je meunarodna zajednica ocenila da se svet bez presadana mobilisao i pritekao u
pomo ugroenim podrujima, dugorona pomo predstavlja vei problem. Veliki deo od
10 milijardi dolara, predvienih za pomo rtvama cunamija, jo nije ni stigao, niti je
upotrebljen. Najdareljiviji je bio Japan, sa uplaenih 500 miliona dolara pomoi, od
kojih je treina jo na bankovnim raunima i eka da zemlje smisle nain na koji bi taj
novac mogao da bude iskorien. Prema podacima Ujedinjenih nacija, SAD su obeale
350 miliona dolara, ali su do 22. decembra isplatile neto vie od treine te sume, dok je
Australija od najavljenih 750 uplatila 36 miliona dolara.

Godinu dana posle, turisti poinju da se vraaju u opustoeni Tajland, nekada popularnu
turistiku destinaciju. Teak udarac nanet je Maldivima, arhipelagu od 1.200 koralnih
ostrva, ija se cela ekonomija zasniva na turizmu.

OSTRVA I MALE OSTRVSKE DRAVE

Ljudi koji ive I rade na ostrvima, ukljuujui I male ostrvske dravice, posebno
su ranjivi od tropskih ciklona, pa I od klimatskih promena uopte.
FIJI
1985. godine, kada je u roku od dva meseca preko 361 ostrva Fiji arhipelaga
prohujalo etiri uragana, Fiji je izgubio oko 30% svojih poljoprivrednih kapaciteta. Voke
su pretrpele gubitke od 80%, a proizvodnja eerne trske je ozbiljno ugroena, ime je
smanjena zaposlenost. Osim toga, gubici u prehrambenim usevima I stoci takoe su
veliki. Polja koja su koriena za proizvodnju za sopstvene potrebe bila su poplavljena
slanom vodom. Popularnost korenastih biljaka koje su se pokazale otporne na oluje, zbog
poveanih prihoda I mogunosti kupovine hrane u prodavnicama, poslednjih decenija je
opala. Oporavak od uragana 1985. godine nametnuo je brojna pitanja u vezi zavisnosti
ostrva od jedne jedine izvozne biljke, kao I u vezi zavisnosti stanovnitva od uvezene
hrane. Uprkos apelima da savremene metode treba kombinovati sa tradicionalnim
dokazanim merama za opravak, malo je pokazatelja da se Fiji krece u tom pravcu. I dalje
Fiji pogadjaju katastrofalni cikloni, medjutim cini se da se modaliteti licne I drustvene
zastite nisu poboljsali.

METODE REAGOVANJA
Priobalne oluje demonstriraju dinamiku ranjivosti: usku povezanost ugroenosti I
srategija sticanja ivotnih sredstava, sa sloenim I promenjivim obrascem razliite
ranjivosti koje su karakteristine za klase, etnike grupe, kaste polove I starosne dobi.
Snane oluje takoe ukazuju na ranjivost na jedan konkretniji nacin. Nezatiena
urbanizacija loeg kvaliteta predstavlja osnovu ranjivosti od vetrova, poplava I klizita
koje izazivaju snane oluje. Odnos izmedu grada I sela moze da pojaa opasnost
ranjivosti kada se priobalna vegetacija ukloni ili poremeti. Uloga ekonomske zavisnosti u
stvaranju ranjivosti jasno je vidljiva iz prouavanja sluajeva ostrva koja zavise od
jednog malog broja izvoznih useva. Takoe postoji I negativna uloga stranih
zemljoposednika kako u urbanom, tako I u seoskom okruenju.
Postoji mnogo toga to donator I kreatori nacionalnih politika mu da uine u cilju
ublaavanja ranjivosti od oluja ( sto e ujedno ublaziti I ostale rizike) pruzajui bolji
pristup resursima za sticanje ivotnih sredstava, uspostavom bolje vladavine I drutvene
zatite, I uestvujui marljivije u sveobuhvatnom urbanom planiranju.
Postoje I neke veoma konkretne, usmerenije politike I mere koje obeavaju dosta
u pogledu ublaavanja ranjivosti od oluja. Mogu se razviti sistemi upozoravanja I ako je
drava sposobna za to da obezbedi poverenje stanovnitva koje prima poruke, oni ce biti
efikasni. U malom broju poginulih u olujama na Kubi, Tongi I Mauricijusu 2001. godine
pokazala se vrednost ranog upozoravanja i pripremljenosti. Na alost, neki od
najranjivijih mozda nee uti upozorenja ili im nee verovati.
Jos jednu moguu metodu reagovanja predstavlja izgradnja priobalnih sklonita I
meta sakupljanja. Sklonita su se bez sumnje pokazala efikasnim u spaavanju ivota, ali
ih treba mnogo vie, I potrebno je da se svim ljudima omoguci pristup. Meutim, snane
oluje upuuju na uzaludnost primene samo graevinskih I administrativnih reenja, ona
svakako jesu neophodna ali I nedovoljna. Pretnja olujom se treba staviti u kontekst
svakodnevne politike. Mukotrpan rad sa preivelima u procesu oporavka ne moe nita
da zameni. Na taj nain e njihova budua ranjivost od sledee priobalne oluje biti
smanjena.

www.maturski.org