UNIVERZITET DZEMAL BIJEDI MOSTAR

NASTAVNIKI FAKULTET
ODSJEK : HEMIJA

SEMINARSKI RAD
Tema:Klasifikacija i nomenklatura heterociklinih spojeva

SADRAJ
SAETAK................................................................................................................. 2
1.

UVOD............................................................................................................... 3

2.

HETEROCIKLINA JEDINJENJA........................................................................... 4

3.

PODJELA HETEROCIKLINIH JEDINJENJA............................................................5

3.1.

Heterociklina jedinjenja sa kiseonikom....................................................6

3.2.

Heterociklina jedinjenja sa sumporom.....................................................7

3.3.

Heterociklina jedinjenja sa azotom..........................................................8

3.4. Heterociklina jedinjenja sa petolanim prstenom i dva

heteroatoma........................................................................................................ 9
3.5.
4.

5.

Kondenzovani heterociklini sistemi........................................................10

NOMENKLATURA HETEROCIKLINIH JEDINJENJA.............................................10

4.1.

Hantzsch Widmanova nomenklatura......................................................11

4.2.

Supstitucijska nomenklatura....................................................................17

4.3.

Trivijalna nomenklatura heterociklinih jedinjenja...................................18

ZAKLJUAK..................................................................................................... 19

LITERATURA.......................................................................................................... 20

SAETAK

U ovom radu definisana su heterociklina jedinjenja, njihova podjela i nomenklatura. Posebno

su objanjenje tri vrste nomenklature: Hantzsch-Widman-ova, supstitucijska, trivijalna.
Obraena su i neka najvanija jedinjenja kao npr. tiofen, furan, piridin i sl.
Kljune rijei : heterociklina jedinjenja,nomenklatura,heteroatom,

1. UVOD
Heterociklino jedinjenje je ciklino jedinjenje iji atomi prstena nisu svi od istog elementa.
Suprotno od heterociklinih jedinjenja su homociklina jedinjenja, iji prsteni sadri samo
jedan element. Mada heterociklina jedinjenja mogu da budu neorganska, veina sadri bar
jedan atom ugljenika, i jedan ili vie atoma drugih elemenata u prstenu, kao to su sumpor,
kiseonik ili azot. Poto se u organskoj hemiji drugi atomi obino smatraju zamjenama
ugljenika, oni se nazivaju heteroatomima, u smislu da su razliiti od ugljenika i vodonika.
IUPAC preporuuje Hantzsch-Vidmanovu nomenklaturu za imenovanje heterociklinih
jedinjenja. Veliki broj heterociklinih jedinjenja bio je poznt od najranijeg vremena organske
hemije, ali kako se ona odlikuje mnogim neobinim osobinama, nisu bila sistematski
ispitivana due vrijeme. Najvei broj prirodnih jedinjenja su heterociklina jedinjenja Veliki
broj lijekova su takoer heterociklina jedinjenja.Npr :antibiotici, kokain, vitamini B 6, B12, su
Veina ciklinih jedinjenja su bezbojne tenosti. Najstabilnija su, kao i sva ciklina jedinjenja,
heterociklina jedinjenja sa 5 ili 6 atoma u prstenu. Veina stabilnih heterocikla imaju manji
ili vei aromatski karakter. Kondenzuju u dvolana i trolana jedinjenja.lfanil-amidi i dr.
Heterociklina hemija je grana hemije koja se bavi sintezom, osobinama, i primjenom
heterociklinih jedinjenja.

Slika 1. Piridin (primjer heterociklinog jedinjenja )

2. HETEROCIKLINA JEDINJENJA
Heterociklina jedinjenja su jedinjenja iji su prstenasti sistemi izgraeni ne samo od
ugljenikovih atoma ve i od atoma drugih elemenata a naroito : kiseonika, sumpora i azota,
jer atomi ovih elemenata po svojoj veliini uglavnom priblino odgovaraju veliini Catoma,a uglovi izmeu njihovih valentnih veza su priblini po veliini ugla tetraedra.

Pored tri najuobiajnija heteroatoma,heterociklina jedinjenja mogu da sadre atome fosfora,

silicijuma, raznih metala kao i drugh heteroatoma. Heterociklina (od grke rijei koja znai
razliit) jedinjenja sadre najveim dijelom prstenaste sisteme od pet ili est lanova slino
karbociklinim (homociklinim) jedinjenjima. Dosada smo prouavali neka jedinjenja sa
heterociklinim prstenovima, npr: anhidride i imide dvobaznih organskih kiselina, laktone,
purinove derivate i druge, ali, kako su to veinom slabo postojana jedinjenja, za razliku od
pravih heterociklinih jedinjenja, to su stavljena tamo gdje im najvie odgovara mjesto. Takva
jedinjenja pored toga to lako otvaraju svoje prstenove, ne pokazuju osobine aromatinosti, pa
se zbog toga i ne ubrajaju u heterociklina jedinjenja. U prstenu heterociklinih jedinjenja
moe da bude jedan ili vie heteroatoma . Pri obiljeavanju prstena,broj jedan dobiva
veinom heteroatom, a ostali atomi prstena dobivaju redom brojeve koji se obiljeavaju u
suprotnom smjeru kazaljke na satu.Ako prsten sadri razliite heteroatome onda broj jedan
dobiva kiseonik , zatim po redu dolazi sumpor, pa azot ( O - S - N ). Heterociklina
jedinjenja mogu da sadre npr : jedan petolani ili jedan estolani prsten , a mogu da budu i
kondenzovani prstenasti sistemi.
Veliki broj heterociklinih jedinjenja ima neobino veliku fizioloku funkciju kako u
organima biljaka tako i u organima ivotinja.Tako npr: ugljene hidraze moemo klasifikovati
kao kiseonina heterociklina jedinjenja a nukleinske kiseline i neke aminokiseline, zatim
peptide i proteine u azotna heterociklina jedinjenja , jer sadre elemena azot u prstenastim
sistemima.

3. PODJELA HETEROCIKLINIH JEDINJENJA

Heterociklina jedinjenja se mogu podijliti na osnovu njihove elektronske strukture.Zasiena
heterociklina jedinjenja se ponaaju slino aciklinim derivatima.Studije u heterociklinoj
hemiji se iz tog razloga fokusiraju prvenstveno na nezasiene derivate i najvei dio rada i
primjene se bavi nenapregnutim 5- i 6- lanim prstenovima.To obuhvata piridin, tiofen , pirol
i furan.Druga velika klasa heterociklinih jedinjenja su prsteni spojeni na benzen.Spajanjem
dva benzenova prstena nastaje trea velika klasa jedinjenja. Nezasieni prsteni se mogu
kasifikovati na osnovu participacije heteroatoma u pi-sistemu.
Podjela heterociklinih jedinjenja:

Aromatina
Nearomatina
Prema broju i vrsti heteroatoma

Tiofen

piridin

furan

Prema broju atoma u prstenu

a. Petolani heterociklini spojevi

b. estolani heterociklini spojevi

piridin

Broju prstenova u strukturi jedinjenja sa zajednikim atomima

a. monociklini
b. kondenzovani prstenovi

3.1.

Heterociklina jedinjenja sa kiseonikom

Furan (furfuran) C4H4O-Furan se ubraja u heterociklina jedinjenja sa petolanim prstenom, u

kome se kao heteroatom nalazi kiseonik:

Furan se dobiva destilacijom katrana etinara a najvie katalitikom dekarboniliranjem

furfurola ili bakrom-katalizovanom oksidacijom 1,3-butadiena

Furan je bezbojna tenost,ima miris koji podsjea na miris hloroforma, kljua na 31,3 C a
ovrava na -30 C .Hidrogenovanje furana vri se vrlo teko, tek u prisustvu katalizatora
nikla ili paladijuma ;dejstvom halogena ne vri se adicijom, ve supstitucijom. Pod utjecajem
hlorovodonine kiseline furan i neki njegovi derivati pretvraraju se u smolu. Pare furana oboje
ovlaeno smrevo drvce hlorovodoninom kiselinom smaragdno zelenom bojom. Furan se
ubraja u cikline etre. On je reaktiviniji od benzena,pirola i tiofena.
Furfurol (furfural) je najvaniji derivat furana a dobiva se zagrijavanjem mekinja ili slame s
razblaenom H2SO4. Deberajner je 1838 . godine izolovao furfurol , koji je predhodno dobio
tretiranjem sumpornom kiselinom kako obian eer tako i krob.
Pentozani prvo se hidroliziraju u pentoze, a zatim se njihovim dehidratisanjem i ciklizacijom
gradi furfurol.
Tetrahidro-furan (tetrahidrogen-furan )-ciklini ester dobiva se hidrogenovanjem furana u
prisustvu Ni ili Pt kao katalizatora ili dehidratacije 1,4- butan diola.On je bezbojna tenost,
mirie na etar,kljua na 65,7 C ,rastvara se kako u vodi tako i u organskim
rastvraima.Tetrahidro-furan upotrebljava se kao dobar rastvara.

3.2.

Heterociklina jedinjenja sa sumporom

Tiofen ,C4H4S -Po svom sastavu slian furanu,ali sadri estersku vezu os sumpora umjesto
kiseonika.Tioesterska veza S- nalazi se u pencilinu G. Tiofen se nalazi u katranu kamenog
uglja,dobiva se destilacijom katrana, zajedno sa benzenom ; njihovi derivati tiotolen (metiltiofen) i tioksen (dimetil-tiofen) uvijek se nalaze sa toluenom i ksilenom.Njihovo prisustvo u
benzenu, toluenu i ksilenu izaziva promjenu ovih na vazduhu.Tiofen je bezbojna tenost, u
vodi se ne rastvara, klju na 84 C,a benzen na 80,1 C odakle je teko odvojiti ova dva
jedinjenja frakcionom destilacijom iz katrana.Ali kako se tiofen lake sulfonuje od benzena,
to se ovim procesom njih dva odvajaju jedan od drugog.Osjetljiva reakcija na tiofen je
posjava plave boje ,zagrijavanjem tiofena sa izatinom i koncebtrovanom H2SO4.Ovako se
moe dokazati njegovo prisustvo u benzenu.
Biotin (vitamin H) je najznaajnije prirodno jedinjenje u kome se nalazi tiofenov prsten.
Tiofen-dijodid, C4H2I2S- nastaje dejstvom joda na tiofen u alkoholnom rastvoru.To je
bezbojna, kristalna supstanca koja ima sline primjene kao jodoform.

3.3.

Heterociklina jedinjenja sa azotom

Piridin,C5H5N -Piridin stoji u vezi sa benzenom i nalazi seu katranu kamenog uglja odakle se
za industrijske svrhe i dobiva.Pored toga ima ga i u ulju iz kostiju-Dipelovom ulju,a,moe da
se dobije provoenjem acetilena,pomjeanog sa amonijakom,kroz usijanu cijev.

Piridin je bezbojna tenost ,otrog i neprijatnog mirisa,kljua na 115,5C ,ovrava na -41,8

C; sa vodom se mijea u svakoj razmjeri ,a sam rastvara mnoge organske supstance, reaguje
slabo bazno.Piridin je postojano jedinjenje,ne napada ga vrela azotna kiselina a ni rastvor
8

hromne kiseline. Piridin i njegove homologe mogu da se dobiju razliitim sintezama

Redukcijom piridina nascentnim vodonikom postaje piperidin.Piridin se najee industrijski
proizvodi kondenzacijom form-aldehida i acet-aldehida u prisustvu amonijaka:

CH2O + NH3 + 2 CH3CHO C5H5N + 3 H2O + 2 H2

Homologi pirimidina su : metil-piridini ili pikolini C5H4(CH3)N,dimetil-piridini ili lutidini

C5H3(CH3)2N i trimetil-piridini ili kolidini C5H2(CH3)3N.Sva se ova jedinjenja nalaze u
katranu kamenog uglja a mogu se i sintetiki dobiti.Prstenasti sistemi piridina,piperidina i
pirolidina nalaze se u grai alkaloida npr : nikotina,strihnina,kokaina,rezerpina.
Pirimidin ima estolani prsten sa dva azotova atoma.To je 1,3 diazin,a ulazi u sastav purina i
njihovih derivata.Pirimidinov prsten nalazi se u skeletu pirimidinskih baza: timina, citozina i
uracila, koje su sastavne komponente nukleinskih kiselina.
Pirol, C4H5N (od gr. rijei pyross,vatreno crven )- se dobiva u maloj koliini suhom
destilacijom raznih organskih supstanci koje sadre azot, ima ga u ulju iz kostiju, a isto tako i
u katranu kamenog uglja.Sintetskim putem moe da se dobije dejstvom amonijaka na
dialdehid ilibarne kiseline.Industrijski se dobiva sintezom iz furana i amonijaka, u prisustvu
Al2O3 kao katalizatora na 400C.Pirol je bezbojna tenost, etarskog mirisa, teko se rastvara
u vodi , kljua na 131C, na vazduhu brzo dobiva mrku boju.

3.4.
Heterociklina jedinjenja sa petolanim prstenom i dva
heteroatoma
Prstenasti sistemi mogu da sadre dva ista ili dva razliita heteroatoma.Broj takvih sistema
jako se poveava ,jer dva heteroatoma mogu da budu susjedni ili razdvojeni jednim Catomom.
Pirazol,C3H4N2 pirazol se izvodi iz pirola,zamjenom CH-grupe,koja se nalazi kao susjedna
NH-grupi,atomom azota.Pirazol moe da se dobije sintetikim putem,uvoenjem acetilena u
hladan etarski rastvor diazo metana.Pirazol je bezbojna kristalna tenost ,topi se na 70 C,
kljua na 185 C, rastvara se u vodi,reaguje slabo bazno ,pokazuje osobine aromatinih
jedinjenja.Prema oksidacionim sredstvima jako je postojan,ali se moe sulfonovati i nitrovati
kao benzen.Hidrogenovanjem pirazola postaje njegov homolog pirazoliniz koga se izvode
neka jedinjenja koja imaju primjene u medicini.

Imidazol je izomeran sa pirazolom.Jako je rasprostranjen u obliku svojih derivata kao npr:

aminokiseline histidina , zatim nekih alkaloida i jedinjenja purina.Sintetiki se moe dobiti
reakcijom glioksala sa form-aldehidom i amonijakom.Imidazol je bezbojna kristalna tekuina
topi se na 90 C,rastvara se u vodi a reaguje alkalno.Imidazol se odlikuje visokom takom
kljuanja (250 C).

Pirimidin kao to je ve reeno ,sadri dva azotova atoma u svom esterolanom prstenu.Po
strukturi je slian piridinu ,ali se po osobinama razlikuje od piridina.Odlikuje se dosta niskom
takom topljenja (22 C),a kljua na 124 C, u vodi se lako rastvara ,sa kiselinom gradi soli.
Pirimidin se moe sintetizovati preko barbiturne kiseline.

3.5.

Kondenzovani heterociklini sistemi

U ovu grupu se veinom nalaze jedinjenja koja su postala kondenzacijom benzenovog jezgra
nekog heterociklinog jedinjenja.Mogu biti kondenzovani sistemi i od samih heterociklinih
spojeva.
Hinolin,C9H7N hinolin kao i nejgovi izomer izohinolin nalazi se u maloj koliini u katranu
kamenog uglja i u ulju iz kostiju..Hinolin je bezbojna tenost,karakteristinog mirisa, kljua
na 238 C, malo se rastvara u vodi a potpuno se mjea sa etanolom i eterom
Indol,C6H7N (benzo-pirol)- indol spada u vazne organske supstance, jer ulazi u sastav mnogih
prirodnih proizvoda,meu kojima se istie boja indigo.Sastoji se od jednog benzenovog i
jednog pirolovog prstena pa se zato vrlo esto oznaava kao benzo-

10

4. NOMENKLATURA HETEROCIKLINIH JEDINJENJA

Kod veeg broja ovih jedinjenja ,naroito onih koji su ve due vrijeme poznata,nomenklatura
je trivijalna. Na primjer : furan, pirol, piridin.
Naini na koje moemo imenovati heterociklina jedinjenja:

Hantzsch-Widman-ova
Supstitucijska
Trivijalna

4.1.

Hantzsch Widmanova nomenklatura

IUPAC preporuuje Hantzsch Vidmanovu nomenklaturu za imenovanje heterociklinih

jedinjenja.Prema IUPAC-ovoj nomenklaturi imena heterociklinih jedinjenja su sastavljena od
prefiksa kojim se oznaava heteroatom : za N aza ,za O oksa , za S tia za P fosfa itd ,
ispred kojih se dodaju prefiksi :di,tri,itd.prema broju heteroatoma koji se nalaze u
prstenu.Zatim dolazi do oznaavanje broja lanova u prstenu irin ili iran za trolani
prsten, et za etverolani, ol za petolani i in za estolani prsten.
1.Prvo se ustanovi identitet razliitih atoma dajui razliite prefikse zasvaki tip atoma koji
nije karbon.
-Koriste se tri prefiksa:oksa, tia ili aza za oksigen, sumpor ili nitrogen
Pri tvorbi imena, zavrno a se isputa ispred samoglasnika
2.Poloaj heteroatoma se oznaava brojevima atoma u prstenu.
3. Veliina i stepen nezasienosti prstena se odreuje sufiksom na kraju.

11

element

prefiks

kisik

II

oksa

sumpor

II

tia

azot

III

aza

fosfor

III

fosfa

arsen

III

arsa

bizmunt

III

bizma

silicijum

IV

sila

olovo

IV

plumba

bor

III

bora

iva

II

merkura

Tabela1.
Prefiksi
za

oznaavanje heteroatoma

Tabela 2. Sufiksi za spojeve sa i bez azota u zavisnosti od veliine prstena

Veliina
prstena
3
4
5
6

Osnova

Osnova +sufiks
Prstenovi sa azotom
Prstenovi bez azota
nezasieni
zasieni
nezasieni
zasieni

-ir
-et
-ol
-in

irin
etin(et)
olin(ol)
in

iridin
etidin
olidin
inan

iren
eten(et)
olen (ol)
in

iran
etan
olan
an
12

7
8
9
10

-ep
-oc
-on
-ec

epin
ocin
onin
ecin

epan
okan
onan
ekan

epin
ocin
onin
ecin

epan
okan
onan
ekan

Broj koji oznaava poloaj heteroatoma mora biti najmanji mogui.

Ako prsten sadri vie od jednogistovrsnog heteroatoma, odgovarajuinumeriki

prefiks "di", "tri", itd., dodajese prefiksu heteroatoma.

Kod maksimalno nezasienih sistema kod kojihse dvostruke veze mogu razmjestiti na
dva ili vie naina, pojedini se izomeri oznaavajupomou karbonovog ili
nitrogenovog atoma kojinije vezan dvostrukom vezom, pa sadri tzv .(1H, 2H itd.)

Poloaj veze mogue je kao kodaliciklikih spojeva, neposredno oznaitibrojem.

13

Ako se ispred imena nezasienihheterociklusa nalaze brojane oznakeza heteroatome,

za oznaavanjedvostruke veze upotrebljava se velikogrko slovo delta sa
superskriptom(npr. 3)

Djelomino nezasieni heterociklusi mogu seimenovati dodatkom prefiksa

"dihidro","tetrahidro", itd. imenu odgovarajuegmaksimalno zasienog heterociklusa.

Kao i indiciranom hidrogenu, oznakamadihidro-, tetrahidro-pripisuju se to

jemogue manji brojevi.

Kada je prisutno vie razliitih heteroatoma, broj 1 se dodjeljuje heteroatomu koji je blie
poetku nizaO, S, N, a numerisanje se nastavljatako da preostali heteroatomi dobiju najmanje
mogue brojeve.

14

Monociklini sistemi

Spoj sa maksimalnim brojem nekumulativnih dvostrukih veza se smatra kao roditeljski spoj
monociklinih sistema date veliine prstena. Imenovanje se vri kombiniranjem jednog ili
vie prefiksa iz Tabele 1 sa sufiksom iz Tabele 2. Ako 2 samoglasnika slijede jedan drugog,
slovo >> a << se izostavlja iz prefiksa, naprimjer azirin (a ne azairin).
Djelimino ili potpuno zasieni prstenovi se oznaavaju sufiksima iz Tabele 2. Ako zavretak
nije odreen, treba koristiti prefikse dihidro - , tetrahidro - , itd.

Monociklini sistemi sa jednim heteroatomom

Numeracija ovih sistema poinje od heteroatoma.

Monociklini sistemi sa dva ili vie identinih heteroatoma

Prefiksi di -, tri -, tetra - , itd. se koriste za dva ili vie heteroatoma iste vrste. Kada se
oznaavaju relativne pozicije heteroatoma, tada se koristi princip najmanje mogue
numeracije, tj. numeracija sistema se vri na takav nain da heteroatomi dobivaju najmanji
mogui broj:

U numerikom redoslijedu, prethodni brojevi imaju prednost, naprimjer 1,2,5, a ne 1,3,4.

Monociklini sistemi sa dva ili vie razliitih heteroatoma

15

Za heteroatome razliite vrste koriste se prefiksi iz Tabele 1, naprimjer, tiazol, a ne azatiol,

ditiazin, a ne azaditiin.

Identini sistemi sa jednostrukom vezom

Spojevi sa jednostrukom vezom su definisani prefiksima bi - , terc - , itd. u odnosu na broj

sistema i jednostrukih veza.

Biciklini sistemi sa jednim benzenovim prstenom

Spojeni sistemi su sistemi koji se sastoje od 2 ili vie meusobno povezanih prstenova koji
sadre najmanje 2 susjedna atoma. Za nekoliko biciklinih heterociklusa sa benzenovim
prstenom, dostupna su trivijalna imena:

U drugom sluaju, ako samo heterociklina komponenta ima trivijalno ime, onda se
sistematsko ime formira iz prefiksa benzo i trivijalnog imena heterocikline komponente:

Sistem se podijeli na svoje komponente. Heterociklina komponenta se smatra baznom

komponentom. Veze izmeu atoma prstena se oznaavaju slovima a,b,c, itd. u zavisnosti od
brojeva atoma prstena. Slovo b u zagradi izmeu benzo i imena bazne komponente oznaava
atome bazne komponente koji su zajedniki za oba prstena.

Indicirani vodonik
16

U nekim sluajevima, heterociklini sistemi se javljaju kao jedan ili vie strukturnih izomera
koji se razlikuju samo po mjestu H atoma. Ovi izomeri su odreeni numerisanjem mjesta
vodikovog atoma ispred imena, to je praeno velikim slovom H. Takav H atom se zove
indicirani vodonik i mora imati najnii mogui broj u prstenu.

Naziv pirol podrazumjeva prvo mjesto za H atom. Heterociklini spojevi u kojima C atom
prstena je dio karbonilne grupe se imenuju uz pomo indiciranog vodika:

4.2.

Supstitucijska nomenklatura

Monociklini sistemi

Tip heteroatoma je oznaen prefiksom u Tabeli 1. Kako svi prefiksi zavravaju sa slovom
>>a<<, zamjenska nomenklatura je takoer poznata kao >>a<< nomenklatura. Mjesto i
prefiks za svaki heteroatom se piu ispred imena odgovarajueg ugljikovodika. Ovo se izvodi
iz heterociklinih sistema zamjenom svakog heteroatoma sa CH2 , CH ili C.

17

Bi i policiklini sistemi

Mjesto i prefiks se stavljaju ispred imena odgovarajueg ugljikovodika, ali numeracija

ugljikovodika je zadrana.

4.3.

Trivijalna nomenklatura heterociklinih jedinjenja

furan

imidazol

tiofen

pirazol

pirol

18

izoksazol

Piridin

oksazol

piridazin

tiazol

pirimidin

pirazin

5. ZAKLJUAK
Heterociklina jedinjenja su jedinjenja iji su prstenasti sistemi izgraeni ne samo od
ugljenikovih atoma ve i od atoma drugih elemenata a naroito : kiseonika, sumpora i azota,
Najvei broj prirodnih jedinjenja su heterociklina jedinjenja Veliki broj lijekova su takoer
heterociklina jedinjenja.Npr :antibiotici, kokain, vitamini B6, B12, su Veina ciklinih
jedinjenja su bezbojne tenosti.
Podjela heterociklinih jedinjenja:

Aromatina
Nearomatina
Prema broju i vrsti heteroatoma
Prema broju atoma u prstenu
Broju prstenova u strukturi jedinjenja sa zajednikim atomima

Naini na koje moemo imenovati heterociklina jedinjenja:

Hantzsch-Widman-ova
Supstitucijska
Trivijalna

19

LITERATURA
1. Stanimir R. Arsenijevi Organska hemija, Partenon, Beograd, 2001
2. Stanley H. Pine: Organska kemija, kolska knjiga Zagreb 1994

20