UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA
MATEMATIKU I INFORMATIKU

uana Fekete

Novi pristupi metrikim aspektima

cikloide i njoj srodnih krivih
- master rad -

Mentor: dr Nevena Pui

Novi Sad, 2012.

-1-

-2-

Sadraj

Sadraj ............................................................................................................. - 3 Glava I - Kriva generisana tokom ................................................................... - 7 1.1.

Uvod ................................................................................................ - 7 -

1.2.

ta je cikloida? ................................................................................. - 8 -

1.3.

Malo istorije ..................................................................................... - 9 -

Glava II - Najvanije osobine cikloide ............................................................ - 11 Glava III - Krive srodne cikloidi ..................................................................... - 15 3.1. Hipocikloide ........................................................................................ - 17 3.1.1. Osobine hipocikloide .................................................................... - 19 3.1.2. Najpoznatije hipocikloide ............................................................. - 21 3.1.3. Teorema dvostruke generacije ....................................................... - 25 3.2. Epicikloide .......................................................................................... - 28 3.2.1. Osobine epicikloide ...................................................................... - 29 3.2.2. Najpoznatije epicikloide................................................................ - 32 3.3. Pericikloide ......................................................................................... - 36 3.4. Familija trohoida ................................................................................ - 38 Glava IV - Povrina ispod jednog svoda cikloide bez korienja integrala ....... - 40 4.1. Uvod ................................................................................................... - 40 4.2. Ciklogoni ............................................................................................ - 41 4.3. Kotrljajui jednakostranini trougao .................................................... - 42 4.4 Kotrljajui kvadrat ................................................................................ - 42 4.5. Teorema o zbiru kvadrata rastojanja temena pravilnog mnogougla ....... - 43 4.6. Kotrljajui n-ugao................................................................................ - 53 Glava V - Duina luka cikloide bez korienja integrala ................................ - 55 Glava VI - Duina luka i povrina ispod jednog svoda trohoide ...................... - 59 Glava VII - Osobine srodne krive .................................................................. - 63 7.1. Povrina hipo- i epicikloide bez korienja integrala ............................ - 64 -

-3-

7.2. Specijalni primeri ................................................................................ - 68 7.3. Duina luka hipo- i epicikloide bez korienja integrala ....................... - 73 7.4. Povrina epi- i hipotrohoida ................................................................. - 76 7.4. Elipsa .................................................................................................. - 78 Zakljuak ....................................................................................................... - 79 -

-4-

Predgovor

Glavna zamisao, kao profesora u srednjoj koli, bila mi je to da se

ovaj rad moe kasnije primenjivati u nastavi ali i u sekcijama i dodatnoj
nastavi. Poto smatram da je princip spiraliteta u poduavanju matematike
najuspenija metoda, trudila sam se da pronaem temu koja moe
zadovoljiti radoznalost uenika razliitih starosnih doba. Sutina principa
spiraliteta se nalazi u tome to se, s vremena na vreme, pojavljuju odreene
tematske celine koje se mogu prouavati sa aktuelnim nastavnim gradivom
uz odgovarajua nastavna sredstva. Na ovaj nain, uenici uvruju ve
prethodno steena znanja, stiu nova saznanja i uporeuju razliite naine
reavanja. Ovo im pomae u boljem razumevanju, motivie ih da na to
elegantniji nain reavaju zadatke povezivanjem razliitih matematikih
podruja.
Prva tri poglavlja rada bave se cikloidom i srodnim krivama. Pored
njihovog kratkog istorijskog pregleda nalaze se i definicije, zatim detaljan
postupak izrade parametarskih jednaina, najosnovnije karakteristike kriva i
njihovo dokazivanje. Da bismo mogli ove tvdnje predstaviti uenicima
potrebno im je predznanje iz trigonometrije, osnova

koordinatne

geometrije, graninih vrednosti, integralnog rauna kao i jo mnogo toga. Iz

tog razloga je ovo teak zadatak i za maturante gimnazija.
Glavni deo rada poinje etvrtim poglavljem u kom predstavljam
nove pristupe izraunavanju povrine ispod jednog svoda krive, a koje se
zasniva na radovima Toma Apostola i Mamikon Mnatsakaniana. Posebnost
ovog pristupa je u tome to ne zahteva veliko matematiko predznanje,
samo detaljno znanje mnogouglova i kruga. Takozvani ciklogoni - kriva
-5-

koja se dobija kao trag jednog temena pravilnog mnogougla dok se kotrlja
po pravi - i izraunavanje njegove povrine je razumljivo i interesantno
svakom prvaku srednje kole, iako generalisanje je za njih novina. Sam
proces nastajanja cikloida iz reda ciklogona moe biti vidljiv uvod u
granine vrednosti, to je za njih nepoznanica.
U petom poglavlju odreujemo , na slian nain, duine luka ve
pomenute krive.
Sa osobinama srodnih kriva se bavi esto i sedmo poglavlje.
Postupak je isti ali se , umesto po pravi, mnogougao kotrlja oko i unutar
drugih mnogouglova, a umesto temena, taka koja ostavlja trag moe biti
proizvoljna unutranja ili spoljanja taka mnogougla. U zavisnosti od
odnosa broja stranica moemo pribliiti poznate krive kao to su astroida,
deltoida, kardioida, pa ak i elipsa. Poto je crtanje ovih kriva dosta
komplikovano veliku korist moemo izvui iz kompjuterskih programa kao
to su Euklides, Mathematica ili GeoGebra. U Mathematici i
Euklidesu jednom jedinom komandom moemo nacrtati eljenu krivu
pomou parametarskih jednaina, dok u GeoGebri moemo modelizovati
proces okretanja poto krivu prikazujemo uz pomo podnonice. Poslednje
navedeno je korisnije u nastavi iz razloga to savreno razumevanje gradiva
nije dovoljno - neophodni su i kreativnost i preciznost.
Ovaj rad sadri najbitnije osobine cikloide i njene srodne krive, to
bih htela da interpretiram na takav naiun, s kojim bih lako mogla da
iskoristim u nastavi matematike.

uana Fekete

Novi Sad, 2012

-6-

Glava I

Kriva generisana tokom

1.1. Uvod
Johan Bernuli 1 je 1696. godine postavio jedno interesantno pitanje
bratu Jakobu2:
Koja je ta kriva kojom e telo uz uticaj gravitacione sile stii od
take A do nie take B za najkrae vreme?

Slika 1. Brachistochron-ova problema

Zadatak su od grke rei

brachistochrone (koje znai najkrae

vreme), nazvali Brahistokronovim problemom.

Kod reavanja problema doli su i do zakljuka, da kad pustimo telo
iz bilo koje take ove krive, telu e uvek trebati istovremenski period da bi
stiglo do najnie take te krive.
Jakob je tano odgovorio : Reenje je cikloida!
1
2

Johann Bernoulli (1667-1748), vajcarski matematiar

Jacob Bernoulli (1654-1705), vajcarski matematiar i naunik

-7-

1.2. ta je cikloida?

Cikloida je kriva koja se moe opisati proizvoljnom takom

periferije kruga koji se kotrlja po pravoj bez klizanja.
Neka je Ox (osa pravouglog Dekartovog3 koordinatnog sistema)
prava, po kojoj se kotrlja krug K poluprenika a. Neka je u poetnom
poloaju kruga taka O dodirna taka kruga K i ose Ox.

Oznaimo sa t

ugao za koji se obrnuo krug poev od svog poetnog poloaja, tj. t = PCB.
Poto se krug kotrlja bez klizanja, dobijamo rezultat da je du
luku

jednaka

= at.
Koordinate take P, koje opisuje cikloidu, raunamo na sledei

nain:

To su jednaine cikloide u parametarskom obliku.

Slika 2. Cikloida

Pod jednim svodom cikloide podrazumevamo deo krive koju

posmatrana taka P opisuje sa jednim obrtajem kruga K.

Ren Descartes (1596-1650), francuski matematiar, filozof i naunik

-8-

1.3. Malo istorije

Jedna od najpoznatijih krivi u istoriji matematike je cikloida.
Cikloidu je prvi prouavao de Kusu 4 , kasnije Mersen5. Kriva je dobila ime
po Galileju6 1599. godine. On je pokuao da odredi povrinu ispod jednog
luka, ali bezuspeno. Matematiki metod nije uspeo da pronae, te je izrezao
komadie metala u obliku povrine ispod cikloide i uporeivao teinu sa
teinom kruga koji generie cikloidu. Doao je do rezultata da je cikloida
tea oko tri puta od kruga, ali je on odbio da prihvati ovaj rezultat jer je
verovao da odnos izmeu ove dve teine, treba da bude iracionalan.
Ispostavilo se da je Galilejev eksperimenat zaista dao taan rezultat.
Roberval7 je 1628. godine odredio povrinu cikloide koristei novi
metod beskonano malih, koji je razvijen od strane Kavalijerija8 , Ferma9
i Dekarta, kao i Robervala, meutim svaki od njih je pronaao drugaiji
metod za povlaenje tangente na ovu krivu. Torieli10, uenik Galileja je
1644. godine objavio svoje otkrie o povrinama i tangentama cikloida.
Cikloida je, u tom dobu, bila jedna od najpopularnijih problema
matematike, mnogi sporovi i ljubomore su nastale vezani za nju, zato je
pastala poznata po imenu Helena geometriara.
U skladu sa Arhimedovom tradicijom, Hajgens 11, Lajbnic 12 i Johan
Bernuli su traili

posebne delove regiona cikloide ije su povrine

jednostavnog pravolinijskog oblika . Slika 3 ilustruje njihovu zajedniku

stavku. Svaki cikloidni luk je opisan jednim pravougaonikom koji je
prepolovljen po horizontalnoj srednjoj

liniji, sa kotrljajuim krugom u

centru.
4

Nicholas de Cusa (1401 - 1464), nemaki filozof, matematiar i astronom

Marin Mersenne (1588 1648), francuski teolog,matematiar i filozof
6
Galileo Galilei (1564 1642), italijanski matematiar, fiziar i astronom
7
Gilles Personne de Roberval (1602 1675), francuski matematiar
8
Bonaventura Cavalieri (1598 1647), italijanski matematiar
9
Pierre de Fermat (1601 - 1665), francuski matematiki amater
10
Evangelista Torricelli (1608 - 1647), italijanski matematiar i fiziar
11
Christiaan Huygens (1629 1695 ), holandski matematiar, fiziar i filozof
12
Gottfried Wilhelm Leibniz (1646 - 1716), nemaki matematiar i filozof
5

-9-

Godine 1658.

Hajgens je pokazao da deo cikloide odseen

isprekidanom linijom na slici 3(a), koja prepolovljava gornju polovinu

pravougaonika, ima povrinu jednaku polovini upisanog pravilnog estougla
u kotrljajui krug, ili ekvivalentno - jednaka povrini osenenog
jednakostraninog trougla upisanog u isti krug.

Slika 3. Pojedini delovi regiona cikloide

Dve decenije kasnije, godine 1678, Lajbnic je dokazao da segment
cikloida na slici 3(b) ima istu povrinu kao i oseneni pravougli trougao,
iji su kraci jednaki polupreniku kruga.
Nakon jo dve decenije, godine 1699, Bernuli je proirio oba
rezultata, koristei dve horizontalne isprekidane linije, jednako udaljene od
srednje i gornje linije kao to je na slici 3(c) i 3(d). On je dokazao da je
povrina segmenta cikloida na slici 3(c) zbir povrina dva osenena
pravougla trougla, dok je manji segment cikloide na slici 3(d) predstavlja
razliku povrina pravouglih trougla. Dijagram na slici 3(c) se pojavljuje na
naslovnim stranicama sva etiri toma sabrana dela Bernulija.

- 10 -

Glava II

Najvanije osobine cikloide

Teorema 2.1. Duina luka jednog

svoda cikloide je 8a, gde je a

poluprenik kruga.
Dokaz: Za duinu luka krive imamo formulu:

Slika 4. Duina luka cikloide

Iz

dobijamo, da je prvi izvod

a iz

, da je

- 11 -

Sada se vratimo u integralu:

Teorema 2.2. Povrina ograniena jednim lukom cikloide i osom Ox je

3a2, gde je a poluprenik kruga.

Dokaz: Posmatrajmo prvi luk cikloide, kada je

dobijamo da je

Kako je
.

Slika 5. Povrina ispod jednog svoda cikloide

- 12 -

Teorema 2.3. Zapremina tela nastalog rotacijom jednog luka cikloide oko
ose Ox je 5a32, gde je a poluprenik kruga.

Dokaz:

Prva dva su tablina, zato reavamo samo poslednja dva.

- 13 -

Slika 6. Zapremina obrtnog tela

gde smo koristili smenu

- 14 -

Glava III

Krive srodne cikloidi

Grki matematiar Hiparh (oko 140 pne.) je bio prvi koji je koristio
epicikloidu u njegovoj astronomskoj teoriji o epiciklima, u kojem je razvio
model za kretanje Meseca.
Kasnije Ptolomej (oko 130 pne), grki astronom i geograf, koristio je
kombinacije epicikla za predvianje poloaja Sunca, Meseca i planeta.
Prouavajui kretanje planeta doli su do krivih koje se dobijaju kada
svemirsko telo uestvuje istovremeno u dve rotacije, kreui se po krugu iji
se centar kree po drugom krugu. Ove krive se mogu opisati kao putanje
fiksirane take kruga K koji se bez klizanja kotrlja po nepokretnom krugu
K0. Zavisno od radijusa a i b krugova K0 i K i od toga da li krug K rotira
izvan ili unutar kruga K0 imamo razne krive.

Ako je a > b i krug K se kotrlja iznutra po krugu K0, odgovarajue

krive zovemo hipocikloide.

Ako se krug K kotrlja spolja po krugu K0, odgovarajue krive

zovemo epicikloide.
Ako je pak a < b i K se kotrlja spolja po K0 dobijamo specijalne
epicikloide, koje zovemo pericikloide.

- 15 -

Ako je odnos poluprenika a i b kod epi-, hipo- i pericikloida

irracionalan, take ,,krive lee gusto i ispunjavaju kruni prsten oko
nepokretnog kruga ili unutar njega, pa ne postoji neprekidna funkcija koja bi
zadavala jednainu krive u implicitnom obliku. U tom sluaju se i ne moe
govoriti o krivoj.
Ptolemejova teorija se ispostavila netanom kada je Kopernik13
(1514. godine) postavio teoriju da je centar univerzuma Sunce, a ne Zemlja.
Konstrukcija epicikloide je prvi put zabeleena 1525. godine od
strane Direra14, nemakog umetnika. Direr je objavio ove i jo mnoge druge
krive u prvom nemakom matematikom tekstu.
Dezarg15 (1640. godine) je bio prvi koji je stavio epicikloidu u
upotrebu, u sistem koji se koristi za podizanje nivoa vode u blizini Pariza.
Sledea praktina upotreba epicikloida je bila za rad mehanikih zupanika,
iako se ne zna ko je prvi doao do te ideje. Romer 16 je traio korist
cikloidalnih krivi u proizvodnji zubaca zupanika 1674. godine.
Epicikloida je dobila ime po Romeru 1674. godine.

13
14
15
16

Nicolaus Copernicus (1473 1543), nemaki astronom

Albrecht Drer (1471 1528), nemaki slikar
Grard Desargues ( 15911661), francuski matematiar i inenjer
Olaus Roemer (1644 1710), danski astronom

- 16 -

3.1. Hipocikloide

Hipocikloidu opisuje taka na krunici koja se, bez trenja kotrlja sa

unutranje strane druge krunice.

Slika 7. Hipocikloida

Pretpostavimo da se po unutranjosti krunice K0 poluprenika a

kotrlja bez trenja krunica K poluprenika b, b < a. Koordinatni poetak
emo postaviti u centar velike krunice K0 , a malu krunicu K emo
postaviti tako da dodiruje veliku krunicu K0 sa unutranje strane u taki Q
preseka sa x osom. Posmatraemo putanju koju opisuje taka Q; kada se
mala krunica K ravnomerno kotrlja u smeru suprotnom kretanju kazaljke
na satu. Pretpostavimo da je, posle izvesnog vremena t ta taka prela u
taku M(x,y).
Uslov da je kotrljanje bez trenja, znai da je duina a luka
velike krunice jednaka duini

luka

male krunice. Dakle:

.

- 17 -

S druge strane , ukoliko se mala krunica ravnomerno kotrlja znai

da je preeni put

proporcionalan vremenu t. To znai da je a = kt; pri

emu je k brzina kotrljanja. Dakle, ako uzmemo da se mala krunica kotrlja

za a dunih jedinica u jedinici vremena dobijamo = t; pa se, dakle, ugao
moe tretirati kao vreme.
Odredimo sada koordinate take M u koordinatnom sistemu xy:
Koordinate centra male krunice na kojoj se nalazi taka M su:

Postavimo koordinatni sistem uv tako da mu koordinatni poetak

bude u centru te male krunice, a koordinatne ose paralelne sa x odnosno sa
y osom. U tom koordinatnom sistemu koordinate u i v take M su :

Iz uslova

sledi da je

tako da parametarske jednaine hipocikloide u koordinatnom sistemu xy su

sledei :

U zavisnosti od poluprenika male i velike krunice mogu se dobiti

razni oblici hipocikloide. Pre svega zanima nas kada je hipocikloida
zatvorena kriva. Hipocikloida e biti zatvorena kriva ako taka M
kotrljanjem padne ponovo u poetni poloaj. Dakle, da bi hipocikloida bila
zatvorena kriva potrebno je i dovoljno da je taj odnos

racionalan broj .

Pod jednim svodom hipocikloide podrazumevamo deo krive koju

posmatrana taka M opisuje jednim obrtajem kruga K unutar kruga K0.

- 18 -

ceo broj, koji emo oznaiti sa ,onda moemo

Ako je odnos

priati o duini luka i povrini hipocikloide. Pod duinom luka hipocikloide

podrazumevamo duinu

svodova , tj duinu krive koju napie posmatrana

taka dok ne stigne do poetnog poloaja. Povrina hipocikloide je povrina

koja je ograniena sa

uzastopnim svodovima hipocikloide .

3.1.1. Osobine hipocikloide

Teorema 3.1. Duina luka hipocikloide je

, gde je b poluprenik

kruga koji se kree po unutranjosti nepokretnog kruga

poluprenika a i s=a/b je broj svodova hipocikloide.

Dokaz: Za duinu luka krive imamo formulu

- 19 -

Na osnovu ovoga dobijamo da je duina luka jednog svoda

hipocikloide:

Duinu luka s svodova hipocikloide emo dobiti na sledei nain:

Teorema 3.2. Povrina hipocikloide je

, gde je b

poluprenik kruga koja se kree po unutranjosti stalnog

kruga poluprenika a i s=a/b je broj svodova hipocikloide.

Dokaz: Raunaemo pomou Grinove teoreme:

Nakon toga dobijamo povrinu ispod jednog svoda:

- 20 -

Kako je

ceo broj, povrina ispod s svodova je jednaka:

3.1.2. Najpoznatije hipocikloide

Naveemo sada nekoliko zanimljivih specijalnih sluajeva.

a=2b, s=2. U ovom sluaju jednaine hipocikloide (dijametar) glase:

,

Slika 8.Dijametar

- 21 -

to znai da taka na kotrljajuem krugu osciluje po preniku velike

krunice. Ovo je jedan od najlepih modela koje pokazuje kako pretvoriti
kruno kretanje u pravolinijsko i obrnuto.
Duina luka te hipocikloide je

a=3b, s=3. Dobijamo trouglastu hipocikloidu (deltoidu, tajnerovu17

krivu), sa jednainama :

Slika 9. Deltoida

Deltoida ima zanimljivo svojstvo, da odseci njenih tangenti unutar

krive imaju konstantnu duinu tj. jedan tap te duine bi se mogao rotirati
unutar nje stalno je dodirujui.
Deltoida ima povrinu

17

i duinu luka

Jakob Steiner (1796 -1863), vajcarski matematiar

- 22 -

Slika 10. Ilustracija poznate osobine deltoide

a=4b, s=4. U ovom sluaju emo dobiti astroidu, sa parametarskim

jednainama:

Slika 11. Astroida

Poreklo imena astroida moe se nai u grkoj rei (asteri) ije je

znaenje zvezda. Ova kriva je ranije nazivana i kubocikloidom i paraciklom.
Ima slino svojstvo kao deltoida: ako se odseak fiksirane duine kree u

- 23 -

ravni tako da njegovi krajevi klize po koordinatnim osama, obvojnica

dobijene familije odseaka je astroida.

Slika 12. Ilustracija poznate osobine astroide

Povrina astroide je

Za a=17 , b=5 i

, a duina luka je 24b.

, dobijamo hipocikloidu, koja je prikazana na

slici 13.

Slika 13. Hipocikloida : a=17 , b=5

- 24 -

Mali krug poluprenika b pet puta treba da obie veliki krug

poluprenika a da bi fiksirana taka dola u poetni poloaj, tj da bi
hipocikloida bila zatvorena.

. Poto je odnos prenika iracionalan,

hipocikloida se nikada nee zatvoriti. Ako bi nastavili kotrljati krug

do beskonanosti, dobili bi jedan prsten.

Slika 14. Posle 50 krugova.

3.1.3. Teorema dvostruke generacije

Godine 1725, Daniel Bernuli18 je otkrio jedno izvanredno svojstvo
hipocikloida koje se danas naziva teoremom dvostruke generacije.
Teorema 3.3. Krug poluprenika b, koji se kree po unutranjosti kruga
poluprenika
poluprenika

18

a, generie istu hipocikloidu kao i krug

kreui se unutar istog kruga.

Daniel Bernoulli (1700-1782), vajcarski matematiar

- 25 -

Ako oznaimo prvu hipocikloidu sa H(a,b) a drugu sa H(a,ab) na

osnovu teoreme dobijamo da je H(a,b) = H(a,ab). Primetimo da su ova
dva unutranja kruga komplementarna u odnosu na nepokretan krug, tj. zbir
njihovih poluprenika jednak je polupreniku nepokretnog kruga.

Slika 15. Teorema dvostruke generacije

Dokaz teoreme: iskoristiemo parametarske jednaina hipocikloide H(a,b):

Zamenjujui

, odnosno

jednainu, dobijamo:

Sada zamenimo redosled sabiraka:

- 26 -

u ovu

Ako u drugoj jednaini koristimo poznate trigonometrijske identitete

(svoenje na prvi kvadrat):

i zamenimo parametar

na

onda emo dobiti parametarske jednaine

hipocikloide H(a,a-b), koje su potpuno identine sa poetnim jednainama:

to znai da ja hipocikloida H(a,a-b) generie isti skup taaka kao i H(a,b).

Tako smo dokazali teoremu dvostruke generacije.
Kao posledica ove teoreme imamo da se istu astroidu moe dobiti i
rotiranjem kruga poluprenika

i rotiranjem kruga poluprenika

fiksiranog kruga poluprenika a.

Slika 16. Dve krunice generiu istu astroidu

- 27 -

unutar

3.2. Epicikloide
Izvedimo jednaine epicikloide. U centar stalnog kruga K0
poluprenika OA = a postavimo pravougli Dekartov koordinatni sistem.
Taka P(x,y) pokretnog kruga K poluprenika CB = b u poetku obrtanja
imala je poetni poloaj A na osi Ox. Poto kod ovog kretanja nema
klizanja, lukovi

, pri emu je

su jednaki i zato je

ugao izmeu dui OC koja spaja centre krugova i poluprenika CP krunice

K. (dva poluprenika pokretnog kruga: poluprenika dodirne take B i
poluprenika take P, koja opisuje epicikloidu.)

Slika 17. Epicikloida

Na osnovu slike moemo zakljuiti da je apscisa take P:

Koristei adicione formule dobiemo da je

je

, pa koordinatu x dobijamo

kao sledeu funkciju veliine :

- 28 -

, jer

i slino bismo dobili y koordinatu :

Iz razloga to meu uglovima
moemo

i vai odnos

izraziti preko i na taj nain dobijamo parametarske jednaine

epicikloide:

Slino kao kod hipocikloide, pod jednim svodom epicikloide

podrazumevamo deo krive koju posmatrana taka P opisuje sa jednim
obrtajem kruga K oko kruga K0. Ako je odnos poluprenika krunice
racionalan broj , tada je kriva zatvorena. Ukoliko je odnos

ceo broj ,

moemo priati o duini luka i povrini epicikloide. Pod duinom luka

epicikloide podrazumevamo duinu
povrina koja je ograniena sa

svodova . Povrina epicikloide je

uzastopnim svodovima epicikloide .

3.2.1. Osobine epicikloide

Teorema 3.4. Duina luka epicikloide je

, gde je b poluprenik

kruga koja se kree po spoljanjosti nepokretnog kruga

poluprenika a i s=a/b je broj svodova epicikloide.
Dokaz: Za izraunavanje duine luka krive imamo formulu:

- 29 -

Na osnovu ovoga dobijamo da je duina luka jednog svoda

epicikloide:

Duinu s svodova epicikloide emo dobiti na sledei nain:

Teorema 3.5. Povrina epicikloide je

, gde je b

poluprenik kruga koja se kree po spoljanjosti

nepokretnog kruga poluprenika a i s=a/b je broj svodova
epicikloide.

- 30 -

Dokaz: Raunaemo pomou Grinove teoreme:

Nakon toga dobijamo povrinu ispod jednog svoda:

Ako je

racionalan broj, povrina ispod s-svodova je jednaka:

- 31 -

3.2.2. Najpoznatije epicikloide

Najpoznatija od svih epicikloida je kardioida koja se dobija u

sluaju

. Njene su parametarske jednaine :

Polarna jednaina kardioide se moe dobiti jednostavno, uzimajui

taku Q za koordinatni poetak, a x osu za polarnu osu.

Slika 18. Kardioida

U ovom sluaju je, dakle, a = b, pa je

Na taj nain je

kraa

osnova ravnokrakog trapeza OCMQ ija je vea osnova 2b, kraci jednaki b,
a

ugao na veoj osnovi. Odatle lako dobijamo

to je polarna jednaina kardioide.

Povrina kardioide je
Ime

je

dobila

, a duina luka je
po

kardioeides = kardia : srce,

sranom

obliku

.
krive

(grka

re

a eidos : oblik, forma ). Uporedivi je

sa simbolom srca (), kardioida ima samo jedan vrh . Vie lii na
poprenipresek jedne ljive.

- 32 -

Ako je

dobijamo nefroidu, sa parametarskim

jednainama:

povrinom

, i duinom luka

Slika 19. Nefroida

Ona ima jedno interesantno svojstvo. Jo su stari Grci primetili da

ako se paralelni snop svetlosti odbija od ogledala intenzitet odbijene
svetlosti se pojaava du neke krive, takozvane kaustike. Kod parabolikog
ogledala to je kao to znamo jedna taka - fokus. Kod sfernog ogledala
kaustika je upravo nefroida.
Iako je termin nefroida koriena za opisivanje drugih krivi, u ovom
naem sluaju Proktor19 je ove krive nazvao nefroidama 1878-e godine.

19

Richard Anthony Proctor (1837-1888) engleski matematiar

- 33 -

Ranunkuloida je epicikloida, kad

Slika 20. Ranunkuloida

Parametarske jednaine su sledee:

Povrina i duina luka su :

a=5, b=3. Krug poluprenika b tri puta treba da obie krug

poluprenika a da bi se kriva zatvorila.

Slika 21. Epicikloida : a=5, b=3

- 34 -

a=, b=1. Hipocikloidi slino, kao kod epicikloide kada je odnos

iracionalan, dobijamo prsten.

Slika 22. Epicikloida posle 12 obrtaja

- 35 -

3.3. Pericikloide
Pericikloide su specijalne epicikloide sa osobinom da je poluprenik
nepokretnog kruga K manji od poluprenika kotrljajueg kruga K0, tj
a=1, b=3. Ova je jedna pericikloida interesantnog oblika koja po
delovima lii na kardioidu. Veliki krug tri puta treba da obie mali krug
da bi se kriva zatvorila. Parametarske jednaine su sledee:

Slika 23. Pericikloida: a=1, b=3

a=2 i b=3. Suprotno od prethodnog primera ovde dobijamo

pericikloidu koja ima dve ose simetrije.

- 36 -

Slika 24. Pericikloida : a=2 i b=3

a= , b=1. Nije iznenaenje, da ako je odnos poluprenika dve

krunice iracionalan, onda i kod pericikloide dobijamo jedan prsten, i
kriva se nee zatvoriti.

Slika 25. Pericikloida posle 20 obrtaja

- 37 -

3.4. Familija trohoida

Trohoida je kriva koju opisuje taka koja je na rastojanju h od
centra kruga poluprenika a koja se kotrlja po pravoj. Trohoide su dobile
ime od Robervala 20. U zavisnosti od rastojanja h i poluprenika a imamo
sledee podele trohoide:

Kriva je upravo cikloida.

Kriva se naziva skraena cikloida.

Slika 26. Skraena cikloida

Kriva se naziva produena cikloida.

Slika 27. Produena cikloida

Parametarske jednaine trohoide su:

20

Gilles Personne de Roberval (1602 1675), francuski matematiar

- 38 -

Slino se definiu epitrohoide i hipotrohoide. Njihove parametarske

jednaine su sledee:

Hipotrohoida:

Slika 28. Hipotrohoida za a/b=5,kada je h manji

odnosno vei od b

Epitrohoida:

Slika 29. Epitrohoide za a/b=4,kada je h manji

odnosno vei od b

- 39 -

Glava IV

Povrina ispod jednog svoda

cikloide bez korienja integrala
4.1. Uvod
U drugom poglavlju smo pomou integrala dokazali da je povrina
ispod jednog luka cikloide tri puta vea od povrine kotrljajueg kruga. Ako
emo ovu povrinu obeleavati sa P, a povrinu kruga sa

, tada :

U ovom poglavlju kotrljajui krug emo zameniti nekim pravilnim

mnogouglom. Ovim postupkom dobijamo jednu krivu koju emo nazvati
ciklogonom. Jedan ceo obrtaj pravilnog mnogougla generie jedan svod
ciklogona.
Poveanjem broja stranica

mnogouglova do beskonanosti, kao

graninu vrednost niza ciklogona dobijamo cikloidu. Ovom geometrijskom

metodom bez integrala i bez znanja parametrijskih jednaina, jednostavno
moemo dobiti povrinu ispod jednog svoda cikloide.

- 40 -

4.2. Ciklogoni
Kada se jedan pravilan mnogougao kotrlja bez klizanja po pravoj,
jedno teme njegovog obima ostavlja trag jedne krive, koju zovemo
ciklogonom. Jedan svod ciklogona generisan sa n-uglom se sastoji od n-1
krunih lukova koje ine jednu neprekidnu krivu, kako je

na slici 30

prikazana kod kotrljajueg petougla.

Slika 30. Ciklogon generisan pravilnim petouglom

Lukovi ne moraju imati isti poluprenik.

Ako

oznaava povrinu izmeu prave i jednog svoda te krive,

pokazaemo da je umesto:
imamo drugu slinu formulu za povrinu ciklogona :

gde

oznaava povrinu kotrljajueg pravilnog mnogougla, a

oznaava

povrinu kruga koja opisuje isti mnogougao.

Ako posmatramo jedan niz pravilnih mnogouglova, tako da je prvi
lan trougao, drugi etvorougao a n-ti lan je n+2-ugao, i da svaki od
navedenih mnogouglova imaju isti poluprenik opisane krunice, onda kao
graninu vrednost ovog niza dabijamo ba pomenutu krunicu. Odavde sledi
da je i cikloida granina vrednost niza ciklogona generisana sa tim nizom
mnogouglova, i jednainu

, za povrinu ispod jednog svoda

cikloide moemo gledati kao granini sluaj jednaine

- 41 -

4.3. Kotrljajui jednakostranini trougao

Slika 31 pokazuje jedan svod ciklogona, konstruisanu kotrljanjem
jednakostraninog trougla ija je stranica jednak c.

Slika 31. Ciklogon generisan jednakostraninim trouglom

Povrina izmeu jednog svoda krive i prave sastoji se od dva

jednaka kruna iseka poluprenika c i datog jednakostraninog trougla.
Kruni iseci imaju povrinu

, to je i povrina opisane krunice oko

datog jednakostraninog trougla stranice c. Odavde sledi :

to dokazuje jednainu

4.4 Kotrljajui kvadrat

Slika 32 pokazuje ciklogon konstruisan kvadratom.

Slika 32. Ciklogon generisan kvadratom

- 42 -

Povrina izmeu jednog svoda krive i prave sastoji se od dva

pravougla trougla ije su katete c i tri povrine etvrtine kruga, dva
poluprenika c i jedan poluprenika

Odnosno suma povrina krunih

iseaka je:

Odavde sledi da je :
to dokazuje jednainu

, i u ovom sluaju.

4.5. Teorema o zbiru kvadrata rastojanja temena

pravilnog mnogougla
Da bi stigli do cilja poglavlja, tj da dokaemo da je formula
vai za svaki ciklogon nezavisno od broja stranica
pravilnog mnogougla, potrebno je dokazati dve teoreme.

Teorema 4.5.1.:

gde je

Dokaz: Za dokazivanje ove teoreme koristiemo poznati trigonometrijski

identitet:

Ako uvodimo sledeu zamenu:

onda dobijamo:

- 43 -

odnosno:

to smo hteli da dokaemo.

Druga potrebna teorema bavi se zbirom kvadrata rastojanja temena

pravilnog mnogougla.

Teorema 4.5.2.: Zbir kvadrata rastojanja

rk , k=1,2,,n-1 od jednog

temena pravilnog n-ugla prema ostali n-1 temena je jednak

, gde je R poluprenik opisanog kruga oko pravilnog
mnogougla. Tj:

Dokaz: za dokazivanje ove teoreme moramo razmotriti dva sluaja, zavisno

od toga da li je broj stranica pravilnog mnogougla paran ili neparan.

Prvi sluaj: broj stranice je paran, tj n=2m.

Dokaz za paran broj n ini uzastopno korienje Pitagorine teoreme.

Na primer uzmimo sluaj n=10, kao to je prikazano na slici 35, koja

pokazuje devet dui povuene od jednog temena prema ostalim (n-1=9)
temenima , za pravilan desetougao.

- 44 -

Slika 35. Devet dui povuen iz jednog temena pravilnog

desetougla prema ostalim temenima

Na slici 35 imamo etiri dui oznaene sa r1, r2, r3, r4, njene osno
simetrine slike gde je osa simetrije vertikalan prenik opisanog kruga oko
pravilnog desetougla i prenik duine 2R. Dakle zbir kvadrata tih rastojanja
je sledea:

Slika 36 prikazuje, dve centralno simetrino preslikane dui r1 i r2,

gde je centar simetrije centar opisane krunice desetougla, odnosno sredite
prenika 2R.
Prema preslikavanju dobijamo novi r1 koji se spaja na obimu kruga
sa prethodnim r4 i koji sa vertikalnim prenikom kruga ini pravougli
trougao (ako se hipotenuza prenik kruga i naspramno teme nalazi na obim
krunice, trougao je pravougli). Prema Pitagorinoj teoremi:

- 45 -

Slika 36. Preslikavanje dui r1 i r2

Analogno preslikani r2 spaja se sa prethodnim r3 i konstruiu sa

vertikalnim prenikom kruga drugi pravougli trougao. Jo jednom koristimo
Pitagorinu teoremu i dobijamo:

Odavde sledi da je:

to pokazuje teoremu za n=10 .

U optem sluaju kod parnih n, jedna od n-1 dui je prenik
opisanog kruga oko pravilnog n-ugla, a ostali n-2 dui od

su u

parovima, jer su osno simetrine. Isti argumenti koji su bili kod n=10,
ukazuju da:

to dokazuje da formula vai za svaki paran broj n.

- 46 -

Drugi sluaj: broj stranice je neparan, tj n=2m+1.

Imamo drugaiji metod, koji vai za sve pravilne mnogouglove sa

neparnim brojem stranica, kao to je pravilan sedmougao ilustrovan na

slici 37.

Slika 37. Pravilni sedmougao sa stranicama r1 upisan

u krugu poluprenika R.

Slino kao i kod parnih brojeva stranica: imamo tri dui, i njihove
osno simetrine slike gde je osa simetrije vertikalan prenik opisanog kruga
oko pravilnog sedmougla. Sada ukupno imamo est dui, povuena iz
jednog temena prema ostalih 6 temena. Sada elimo da dokaemo :

Koristimo kosinusnu teoremu na sva tri jednakokraka trougla na

slici 37, ije je teme u centru sedmougla. Kraci su jednaki poluprenikom
R, a osnovica je rk, za k=1,2,3.
izmeu krakova trougla) su

Odgovarajui uglovi (centralni uglovi

, gde je:

- 47 -

Kosinusna teorema za jednakokrake trougle sa uglom

kae da:

Odavde sledi da je:

Ali kada uzmemo u obzir trigonometrijski identitet (koji smo ve

dokazali):

gde je

, formula

e se implicirati sa
U optem sluaju kod pravilnog mnogougla sa n=2m+1 stranica,
elimo da dokaemo :

Odnosno, da je:

to vai zbog simetrinosti dui rk i r2m+1-k.

U ovom sluaju se pozivamo na kosinusnu teoremu za m
jednakokrakih trouglova. Koristei formulu
kod svakog trougla (izmeu krakova) imamo ugao:

dobijamo jednainu:

- 48 -

gde

Isto

kao

malopre,

uzmemo poznati trigonometrijski identitet

, gde je

i dobijamo da iz

sledi :

Tako smo doli do jednaine:

to smo hteli da dokaemo.

Ako prethodnu teoremu primenimo na pravilan mnogougao koja ima

tano pet stranica, onda moemo napisati jedan potpuno drugaiji dokaz.

Teorema 4.5.3.:U pravilnom petouglu je

gde su rk ,

k=1,2,,4 rastojanje od jednog temena petougla prema

ostalim 4, a R je poluprenik opisanog kruga .
U dokazu ove teoreme emo koristiti Ptojomejovu 21 teoremu za
tetivni etvorougao, zato emo prvo to formulisati.
Teorema 4.7.2.:(Ptolomejova teorema) Za svaki tetivni etvorougao
proizvod duina dijagonale jednaka je zbiru proizvoda
duina naspramnih stranica.
tetivni etvorougao, sa stranicama

Dokaz: Na slici 38 je prikazano

a,b,c i d i dijagonalama e i f. Neka se taka

je

21

nalazi na dijagonali e, tako da

Klaudije Ptolomej ( 90-168 ), poslednji od velikih helenskih astronoma

- 49 -

 su periferijski uglovi nad istom tetivom AB, to

znai da su jednaki. Naravno iz ovoga moemo videti:

Slika 38. Ptolomejova teorema

Sledi da su

imaju tri para jednakih uglova, tj sline.

Moemo napisati proporciju:

Na slian nain, moemo primeniti da je :

i da

jer su periferijski uglovi nad tetivom BC. Zato su i

sline, to implicira:

Kako je

, dobili smo da je:

to smo hteli da dokaemo.

- 50 -

Dokaz teoreme 4.5.3:

Slika 39 nam pokazuje pravilan petougao sa stranicama r2 upisan u
pravilan desetougao sa stranicama duine r1.
Prenik opisane krunice desetougla je 2R, a dui r2, r3 i r4 su
dijagonale mnogougla. Sada emo dokazati da je:

ili ekvivalentan izraz:

Slika 39. Tetivni etvorougao sa tri stranice duine

r1 i jedne sa r3 , i dve dijagonale r2

Koristimo Ptolemejevu teoremu za tetivni etvorougao na slici 39 sa

dve ukrtajue dijagonale duine r2, da bismo dobili:
Na slici 40 moemo videti dva slina jednakokraka trougla sa
odnosom stranica:

- 51 -

Slika 40. Jednakokraki trouglovi, sa kracima r3 i osnovicom R je

slian trouglom sa kracima R i osnovicom r1.

Uzmimo jednaine

i primenimo

Pitagorinu teoramu na pravougli trougao sa kracima r1,r4 i hipotenuzom 2R:

i dobijamo da:
to implicira jednainu

- 52 -

4.6. Kotrljajui n-ugao

Kod sluaja sa pravilnim mnogouglom sa n temena, povrina izmeu
jednog svoda krive i prave sastoji se od n-2 trouglova i n-1 krunih iseaka
sa uglom od

radijana, to je jednako sa spoljanjim uglom pravilnog n-

ugla.

Slika 33. Otisci ciklogona generisanog

pravilnim estouglom

Te n-2 trouglove moemo nacrtati kao tragove ostavljene prilikom

kotrljanja. Trouglove moemeo dobiti deljenjem mnogougla sa n-3
dijagonalom. Dijagonale dobijamo tako to dato teme spajamo sa svakim
nesusednim temenom ( dva put raunamo i stranice), kao to je ilustrovano
na Slici 34 za n=6.

Slika 34. Rastavljenje pravilnog estougla na trouglove

Poluprenici krunog iseka su jednaki duinama koje spajaju dato

teme sa preostalim n-1 temena. Kruni iseak je odreen sa poluprenikom

- 53 -

rk i uglom od

radijana i njegova povrina iznosi

pa je zbir svih

krunih iseaka jednaka:

U prethodnom poglavlju dokazali smo da je zbir kvadrata ovih

poluprenika jednak

gde je R poluprenik opisanog kruga oko datog

pravilnog mnogougla. Tako je zbir povrina svih krunih iseaka jednak

, to je dva puta vea povrina nego povrina datog opisanog kruga.
Drugim reima, jednaina

je posledica jednaine:

jer vai:

- 54 -

Glava V

Duina luka cikloide bez

korienja integrala

Pomou integrala smo ve izraunali da je duina luka jednog svoda

cikloide je 8a, gde je a poluprenik kotrljajueg kruga. To moemo napisati
u obliku: L=8a ili L=4D, gde je D prenik krunice. U ovom poglavlju
emo prikazati kako moemo stii do ovog rezultata sa jednim drugim
interesantnim metodom.
Duina luka jednog svoda ciklogona

je dobijena od kotrljajueg

pravilnog n-ugla, i jednak je zbiru duina n-1 luka lk krunog iseaka sa

poluprenikom rk i uglom od

radijana.

Slika 41. Duina luka ciklogona generisan sa petouglom

- 55 -

To moemo napisati i ovako:

U tabeli su dati primeri ciklogona, u sluaju kada je duina stranice

kotrljajueg pravilnog trougla, etvorougla i estougla je c , a prenik
opisane krunice pravilnog mnogougla je D.

Prenik
poluprenici

opisane
krunice

Ugao kru-

Duina luka

nog iseka

jednog svoda

Kotrljajui
trougao

Kotrljajui
etvorougao

Kotrljajui
estougao

Tablica 1. Duina luka nekih ciklogona

Iz zadnje kolone tabele (duina luka) se jasno vidi da se sa

poveanjem broja stranica sve blie pribliavamo 4D.
Na slici 42 je prikazan sluaj kada je n=5. Dui r1 ,r2 ,r3 ,r4 spajaju
jedno teme pravilnog petougla sa ostalim n-1, i svaki par rk i rn-k su osno
simetrine, gde je osa simetrije vertikalni prenik D.

- 56 -

Slika 42. Dijagonale petougla

U optem sluaju u pravilnom n-uglu, svaki od odseaka rk sa

prenikom kruga D odreuju pravougli trougao upisan u polukrug. Tada
jedan od otrih uglova pravouglog trougla jednak je:

gde je

ugao izmeu stranice mnogougla i tangente opisane krunice .

Tada duinu iseka moemo izraunati na sledei nain:

Koristei prethodnu formulu, duinu luka ciklogona moemo napisati i u

obliku:

Za eliminaciju zbira sinusa koristimo poznate trigonometrijske identitete:

- 57 -

Ako koristimo smenu

, onda emo dobiti ekvivalentan izraz :

Doli smo do rezultata prema kojem je duina luka jednog svoda

ciklogona dobijena kotrljajuem pravilnim mnogouglom sa n stranica
jednak:

Isto kao kod povrine, poveanjem broja stranica mnogougla do

beskonanosti, iz ranije formule kao graninu vrednost dobiemo formulu
za duinu luka jednog svoda cikloide :

Tj krae:

- 58 -

Glava VI

Duina luka i povrina

ispod jednog svoda trohoide

Prvo emo se baviti sa nepravilnim konveksnim n-uglom, koji se

kotrlja po pravoj bez klizanja. Na slici 43 je prikazan etvorougao koji
zadovoljava sve uslove jednog nepravilnog mnogougla.

Slika 43. Podeljen nepravilni etvorougao

Kako se taka koja ostavlja trag nalazi u unutranjosti etvorougla,

ta taka jednim obrtajem opisuje etiri kruna luka. Trohogonalna povrina
je povrina izmeu tih lukova (trohogon) i prave na kojoj se etvorougao
kotrlja i sastoji se od etiri krunih iseaka i skupom od pet trouglova,
dobijena je razdvajanjem datog mnogougla.

- 59 -

Slika 44. Trohogon generisan optim etvorouglom

U optem sluaju , unutranja taka n-ugla, sa jednim obrtajem po

pravoj, sa tragom odreuje trohogonalnu povrinu, koja se sastoji od n
krunih iseaka, i skupom od n+1 trouglova, koje moemeo dobiti
deljenjem datog mnogougla. Dobijena povrina
povrina

je jednaka zbiru

kotrljajueg mnogougla i sumi povrina n krunih iseaka.

Povrina k-tog iseaka jednak je

sa uglom

, gde je rk poluprenik krunog iseka

Meutim, duina poluprenika rk

radijana,

jednak je rastojanju izmeu k-tog temena mnogougla i take z koja ostavlja

trag, a ugao

je spoljanji ugao mnogougla, koji lei kod k-tog temena.

Povrinu ispod jednog svoda trohogona moemo napisati formulom:

Duina lukova dobijenih krunnih iseaka je

suma duina svih tih lukova je

,a

koju zovemo duinom luka jednog svoda

trohogona, tj:

Ako je kotrljajui n-ugao pravilan, i taka z koja ostavlja trag se

nalazi u unutranjosti mnogougla, onda dobijenu krivu nazivamo
skraenim ciklogonom.

- 60 -

Slika 45. Skraeni ciklogon

Ako je taka koja ostavlja trag izvan pravilnog mnogougla, onda

emo dobiti produeni ciklogon.

Slika 46. Produeni ciklogon

U tim sluajevima - kada je mnogougao pravilan - prethodne sume

moemo napisati u jednom jednostavnijem obliku.
Kako je mnogougao pravilan, svaki od spoljanjih uglovova
jednaki sa spoljanjim uglom mnogougla, tj. sa

su

radijana, to znai, da

prethodne formule moemo pretvoriti na sledei nain:

Zbir

moemo pojednostaviti pomou kompleksnih brojeva.

Neka su z1,z2,,zn lee na krunici poluprenika r i centrom u koordinatnom

poetku, i zadovoljavaju uslov da se baricentar (centroid) tih taaka nalazi
isto u koordinatnom poetku, kako je prikazano na slici 47.
- 61 -

Slika 47. Pravilan mnogougao sa baricentrom u taki O

Kako je O baricentar tih n taaka, moemo napisati da je:

Tada za svaku taku z ravni, vai da je:

Ako su take z1,z2,,zn

uslovima, onda

gde

temena pravilnog mnogougla, sa istim

, i tada sledi da je:

oznaava povrinu kruga koja opisuje kotrljajui mnogougao, a

oznaava povrinu krunice, iji je poluprenik jednak rastojanju izmeu

centra opisane krunice i take z. Konano, za povrinu ispod trohogona
dobili smo jedan neoekivano jednostavan rezultat:

- 62 -

Glava VII

Osobine srodne krive

Metoda prikazana u prethodnim poglavljima moe se primeniti ne
samo na cikloidu ve i na njene srodne krive. Zamislimo ta bi se desilo
kad bi se pravilni n-ugao kotrljao oko drugog pravilnog m-ugla. Duine
stranica moraju da se podudaraju.

Slika 48. Epitrohogon generisan pravilnim estouglom

Kriva konstruisana takom z koja se nalazi unutar, odnosno izvan

pravilnog n-ugla se zove hipotrohogon odnosno epitrohogon, a kriva
konstruisana temenom n-ugla je hipociklogon, odnosno epiciklogon.

- 63 -

Nomenklatura nije sluajna, jer poveanjem broja stranica prema

beskonanosti dobijamo hipocikloidu odnosno epicikloidu.

Iz ovoga se

jasno vidi da se povrina izmeu ovim krivama i mnogougla moe dobiti

pomenutim

metodama, i nazvaemo ih

kraom povrinom hipo- i

epitrohogona.

7.1. Povrina hipo- i epicikloide bez korienja

integrala
U drugom poglavlju smo ve dokazali da je povrina hipocikloide je
,

gde

je

poluprenik

kruga koja se kree po

unutranjosti nepokretnog kruga poluprenika a i

je broj svodova

hipocikloide, a povrina epicikloide je

, odnosno:

i
gde je

povrina kotrljajue krunice. Pomou hipo- i epiciklogona

moemo dobiti formule, ije su granine vrednosti ekvivalentni sa ovim

rezultatima.

Slika 49. Hipociklogon sa n=5 i m=15

- 64 -

Na slici 49 prikazan je deo hipociklogona, generisan sa pravilnim

petnaestouglom i kotrljajuim petouglom. Oigledno je da povrinu
hipociklogona moemo dobiti tako da iz povrine m-ugla izvuemo
povrinu

koja je

sa

ograniena

hipociklogona. Povrina

puta

m-uglom i jednim svodom

sastoji se od n-2 trouglova, koje zajedno daju

povrinu kotrljajueg n-ugla (oznaena sa

), i n-1 krunih iseaka. Znai,

moemo napisati:

gde je

povrina k-tog krunog iseka, a

su

duine koje spajaju jedno teme n-ugla sa ostalim n-1 temenima. U sluaju
ciklogona smo imali da je ugao krunog iseka jednak je
smanjiti sa spoljanjim uglom m-ugla, tj.

, koji moramo

To znai da je:

gde je R poluprenik opisane krunice kotrljajueg pravilnog n-ugla.

Sada posmatramo niz hipociklogona generisan sa n-uglom koji se
kotrlja unutar m-ugla ( oznaen sa
tako da odnos broja stranica

) upisan u krug poluprenika a,

pravilnih mnogouglova se ne menja.

Prvi lan niza je ciklogon generisan sa trouglom koji se kotrlja oko 3v-ugla,
drugi lan niza je generisan sa kvadratom koji se kotrlja oko 4v-ugla, n-ti
lan generie pravilan n+2-ugao koji se kotrlja oko (n+2)v-ugla . Preciznije,
niz ciklogona izgleda ovako:

- 65 -

Kako su stranice n-ugla i m-ugla jednake duine, moemo

posmatrati da za svaki lan niza vai da je obim nepokretnog mnogougla v
puta vea od kotrljajueg. U graninom sluaju,

zato i

jer je

to znai da smo dobili dve krunice, takve da je obim prve

krunice v puta manji od obima druge krunice, tj i poluprenici imaju
. to moemo napisati ovako:

odnos

, gde je a poluprenik

krunice K0 opisan oko m-ugla, a b poluprenik kotrljajue krunice K

dobijen od pravilnog n-ugla
Tada:

Koristei prethodni rezultat i da je

broj svodova

hipocikloide, dobijamo da je povrina hipocikloide jednak:

to smo ve dokazali pomou integrala.

Povrinu epiciklogona moemo dobiti na slian nain sa razlikom,
da emo povrinu m-ugla poveati

puta sa povrinom

, koja je

ograniena sa m-uglom i jednim svodom epiciklogona. Ova povrina data

je jednainom:

Na slici 50 je prikazan deo epicikloide generisane sa pravilnim

petouglom koji se kotrlja oko pravilnog petnaestougla.

- 66 -

Slika 50. Epiciklogon sa n=5 i m=15

Sada moramo uzeti u obzir da je ugao krunog iseka vei za

spoljanjim uglom m-ugla od ugla krunog iseka kod ciklogona. Zato
moemo napisati sledee:

U graninom sluaju, kada je i

, odnosno

gde je a poluprenik krunice K0 opisan oko pravilnog m-ugla,, a b

poluprenik male krunice K generisana n-uglom.
Koristei prethodni rezultat i da je
epicikloide, dobijamo da je povrina epicikloide jednak:

to smo hteli, da dokaemo.

- 67 -

broj svodova

7.2. Specijalni primeri

Sada emo predstaviti nekoliko primera kako iz hipo- i epiciklogona
moemo dobiti poznate krive.

Ako se n-ugao kotrlja oko m-ugla, i vai, da je

, onda jedno

teme n-ugla opisuje krivu, koju nazivamo kardiogon. Povrina

izmeu kvadrata i krive je:

Kad

, onda je

, i kriva kardiogon se pretvara u poznatu

kardioidu. Tada se dogaa da je povrina izmeu krive i krunice jednaka

. A iz ovoga sledi rezultat, to smo ve izraunali pomou integrala, da
je cela povrina ograniena kardioidom, jednaka :

Slika 51. Kardiogon i kardioida

Kad

U sluaju

, dobijamo nefrogon, sa povrinom :

dobijamo rezultat, da je povrina ispod jednog svoda jednaka

sa:

- 68 -

Slika 52. Nefrogon i nefroida

Moemo videti da se nefroida sastoji od dve jednake krive, to znai

da je povrina cele nefroide jednaka:
to je poznato.

Na slici je prikazana ranunkulogon, generisan petnaestouglom i

trouglom, tj

. Ova kriva se sastoji od 5 svodova, svaki sa

povrinom:

Slika 53. Ranunkulogon i ranunkuloida

- 69 -

Kad

tada ranunkulogon postaje ranunkuloida, sa povrinom

izmeu nepokretne krunice i jednog svoda:

Kako je poluprenik nepokretne krunice pet puta vei od male,

moemo napisati da je povrina ranunkuloide :

Ako je

, i n-ugao se kotrlja unutar drugog mnogougla, dobijeni

hipociklogon nazivamo astrogonom, sa povrinom ispod jednog

svoda:

Ako

, dobijamo krivu astroida, koja se sastoji od

etiri svoda , i ograniena povrina je razlika nepokretnog kruga i povrine

izmeu ta etiri svoda i kruga.
To znai, da moemo pisati:

to je opet, jedan poznat rezultat.

Slika 54. Astrogon i astroida

- 70 -

Deltogon je hipociklogon generisan sa mnogouglovima odnosom

. Deltogon ima povrinu izmeu jednog svoda

brojem stranica:
i fiksnog m-ugla:

Slika 55. Deltogon i deltoida

Kad

, dobijamo poznatu deltoidu sa tri svoda, koja ima

povrinu:

Jedan interesantan primer hipociklogone je takozvani dijamogon. To

moemo dobiti kada je

Slika 56. Dijamogoni

- 71 -

Dok se n-gon kotrlja u unutranjosti pravilnog 2n-ugla, opie osno

simetrinu krivu, koja se sastoji od n-1 svodova. Na slici 56 su prikazane
dijamogone za n=3 i n=6.
Povrinu izmeu jednog svoda i 2n-ugla moemo lako izraunati:

U graninom sluaju, kada

povrina ispod dva svoda je
sa
kada

, dobijamo da je

, tj

. Kako je povrina 2n-ugla takoe jednaka

, odavde sledi da povrina dijamogona tei nuli. Drugim reima

, dijagomon postaje prenik nepokretne krunice.

- 72 -

7.3. Duina luka hipo- i epicikloide bez korienja

integrala

Na osnovu prethodnog

poglavlja moemo izraunati jedan jo

optiji izraz, koji daje duinu luka jednog svoda hipo- i epicikloide,
korienjem jednostavne formule za duinu luka ciklogona. Znamo da je
duina luka ciklogona jednak:

gde su
od

rk,

k=1,2,,n-1

poluprenici krunih

iseaka sa uglom

radijana.

Slika 57. Duina luka epiciklogona

generisana kvadratom

- 73 -

Ovu formulu moramo promeniti, jer kod epiciklogonih krunih

iseaka imamo uglove od

radijana , a kod hipociklogona od

. Na slici 57 moemo videti epiciklogon, kada je m=12 i n=4, pa

kruni iseak ima ugao od

radijana.

Oigledno je, da za duinu luka jednog svoda moemo napisati

formulu:

gde uzimamo znak plus za izraunavanje povrinu epiciklogona, a minus za

hipociklogon.
Jo jednom, znamo da je

, gde je D prenik opisane

krunice kotrljajueg mnogougla, i da je duina luka ciklogona

. Zato moemo pisati da je:

U graninom sluaju, kada

, dobijamo jednu nepokretnu

krunicu sa poluprenikom a i drugu krunicu sa poluprenikom b, koja se

kotrlja unutar ili van prve, tako da se odnos broja stranice i dva
poluprenika ne menja, tj

. Ako uzmemo u obzir, da je u tom sluaju

, tada dobijamo :

tj, duina luka cele hipo- i epicikloide je jedenak:

gde je

broj svodova.

- 74 -

U sledeoj tabeli emo dati neke primere:

Epihipotrohogon

faktor

Epi- hipocikloid

diamogon

dijametar

deltogon

deltoida

astrogon

astroida

kardiogon

kardioida

nefrogon

nefroida

ranunkulogon

ranunkuloida

Tablica 2. Duina luka neke poznate krive

- 75 -

Duina luka

Duina

jednog svoda

luka

7.4. Povrina epi- i hipotrohoida

Povrina ograniena sa nepokretnim mnogouglom i jednim svodom
epi- ili hipotrohogona je data sa:

gde uzimamo znak plus za izraunavanje povrine epitrohogona, a minus za

hipotrohogon.
Ako

, nepokretan mnogougao postaje prava, i kao

granini sluaj iz prethodne formule

dobijamo ve poznatu formulu

Na slici 57 je prikazana kriva dobijena kotrljanjem trougla oko i

unutar pravilnog devetougla, kada je taka z koja ostavlja trag lei u
unutranjosti jednakostraninog trougla.

Slika 58. Epi- i hipotrohogen genetisane trouglom

Traena povrina

sastoji se od etiri trougla, koje zajedno daju

povrinu kotrljajueg trougla, i tri kruna iseka. Znai, moemo napisati:

gde je

povrina k-te krune iseke.

- 76 -

U optem sluaju, kada se pravilan mnogougao sa

oko pravilnog poligona sa

stranica, taka

koja se zajedno kree sa n-

uglom, konstruie povrinu, koja se sastoji od

poluprenikom rk.

i uglom

stranica kotrlja

krunih sektora sa

, i skupa sa n+1 trouglom koji formira

mnogougao koji je u pokretu. Poluprenik rk je isto kao kod trohogona

jednak rastojanju take z i k-tog temena mnogougla, ali je sada ugao

zbir

ili razlika dva spoljanja ugla, u zavisnosti od toga da li imamo

epitrohogonu ili hipotrohogonu, tj moemo pisati:

Znai,

formulu za povrinu trohogona moramo formirati na sledei nain:

Sada emo opet koristiti poznatu formulu iz kompleksne analize

, i dobijamo ve navedeno reenje:

Opet
mnogouglovi

emo

ispitati

granini

sluaj.

Ako

tada

postaju krunice, tako da se odnos broja stranica i

poluprenika krunice ne menja, tj

Kako epi- i hipotrohoid ima

. U tom sluaju vai da je:

svodova , cela povrina je sledea:

- 77 -

7.4. Elipsa
Sedmo poglavlje u zavriti jednim interesantnim primerom
hipotrohogona koju emo zvati elipsogonom. Nije teko shvatiti, ta e biti
granini sluaj ovog hipotrohogona.
Neka je taka z u unutranjosti kotrljajueg estougla - koja je unutar
12-ugla - ostavlja trag, to je prikazana na slici 59. Odnos broja stranice
mnogouglova je 1:2. Kada je

, elipsogon postaje elipsa.

Slika 59. Elipsogon i elipsa

U graninom sluaju, povrina izmeu stalnog kruga i jednog svoda

krive je:

Iz ovoga sledi, da je povrina elipse ispod 2 svoda sledea:

Ako uzmemo da je poluprenik kotrljajue krunice r, a rastojanje
izmeu take z i centra te krunice h, onda je:
Moemo videti da su duine
elipse, to znai da je:
to je poznata formula za povrinu elipse.

- 78 -

poluprenici

Zakljuak

U prvom delu rada sam, pomou integrala, dokazala neke vane

teoreme duinu luka, povrinu i zapreminu obrtnog tela vezane za
cikloidu i njene srodne krive. Posle toga sam definisala pojam ciklogona i
uvela hipotezu ako broj stranica pravilnog mnogougla koji generie
ciklogon poveamo do beskonanosti, tokom kotrljanja, posmatrana taka
opisuje cikloidu. Pomou teorije ciklogona ponovo sam dokazala teoreme
iz prvog dela rada. Sutina rada jeste u tome da ukae na to da moemo
izraunati povrinu, ograniene sa takvim sloenim krivama kao to je na
primer astroida ili kardioida, a sve to bez znanja parametarskih jednaina i
integrala.

- 79 -

Literatura
[1]

E.H. Lockwood, A book of curves, Cambridge, 1961

[2]

Eli Maor, Trigonometric Delights, Princeton, New Jersey, 1998, pp

95-102.

[3]

George F. Simmons, Calculus gems: Brief Lives and Memorable

Mathematics ,The Mathematical Association of America, 2007

[4]

Ian Stewart, Taming the Infinite, London, 2008

[5]

Lipkovski, Aleksandar, Linearna algebra i analitika geometrija,

Beograd

[6]

Raajski, Dobrivoje N., Analitika geometrija, Beograd

[7]

Robert C. Yates, A Handbook on Curves and Their Properties,J.W.

Edwards , Ann Arbor, 1947

[8]

Sain Mrton, Nincs kirlyi t!, Budapest, 1986

[9]

Tacon David, The Cycloid: The Helen of Gemeters, Parabola

Volume 29, Issue 3, 1993

[10] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Area & Arc Length
of Trochogonal Arches, Math Horizons, Nov. 2003, pp 24-27.
[11] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Cycloidal Areas
without Calculus, Math Horizons , Sept.1999, pp. 12-16.
[12] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Generalized
Cyclogons, Math Horizons , Sept. 2002 ,pp. 25-28.
[13] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, New Insight into
Cycloidal

Areas,

American

Mathematical

Monthly

August-

September, 2009, pp. 608-609.

[14] Tom M. Apostol and Mamikon A. Mnatsakanian, Sums of Squares of
Distances, Math Horizons ,Nov 2001, p. 21.
[15] Weissten, Eric W., CRC Concise Encyclopedia of Mathematics, CRC
Press LLC, 1999.
[16] http://mathworld.wolfram.com

- 80 -

Kratka biografija

uana Fekete je roena 25.1.1986. godine u

Senti, gde je zavrila osnovnu kolu i Gimnaziju sa
odlinim rezultatom. Na Prirodno-matematiki fakultet
u Novom Sadu, Departman za matematiku i informatiku,
upisala se na smer diplomirani matematiar - profesor
matematike. Diplomirala je 2010. Iste godine upisala se
na master studije na istom fakultetu, smer: matematika,
modul: nastava matematike. Poloila je sve predmete predviene planom i
programom, i tako stekla uslov za odbranu master rada.

uana Fekete

Novi Sad, decembar 2012.

- 81 -

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO - MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija
TD
Tip zapisa: Tekstualni Stampani materijal
TZ
Vrsta rada: Master rad
VR
Autor: Fekete uana
AU
Mentor: dr Nevena Pui
MN
Naslov rada: Novi pristupi metrikim aspektima cikloide i njoj srodnih krivih
MR
Jezik publikacije: Srpski (latinica)
JP
Jezik izvoda: s / e
JI
Zemlja publikovanja: Republika Srbija
ZP
Ue geografsko podruje: Vojvodina
UGP
Godina: 2012
GO
Izdava: Autorski reprint
IZ
Mesto i adresa: Novi Sad, Trg D. Obradovia 4
MA
Fiziki opis rada: (7/85/16/2/59/0) (broj poglavlja/ broj strana/ broj lit. citata/ broj tabela/ broj
slika/ broj grafika broj priloga)

- 82 -

FO
Nauna oblast: Matematika
NO
Nauna disciplina: Geometrija
ND
Kljune rei: cikloida, hipocikloida, epickloida, teorema dvostruke generacije, ciklogon
PO
UDK:
uva se:
U
Vana napomena:
VN
Izvod: Master rad obrauje temu cikloide, njene najbitnije karakteristike, srodne krive i jednu
metodu izraunavanja povrine ispod cikloide i njenih srodnih krivi, odnosno duinu luka bez
korienja parametarskih jednaina i integrala. Prikazuje Brahistokronov problem, definiciju i
jednainu cikloide. Sadri proraune duine luka jednog svoda, povrine ispod krive i zapremine
obrtnog tela. Tree poglavlje prikazuje srodne krive: hipocikloidu, epicikloidu, pericikloidu i
trohoidu. Zatim sadri definicije ciklogona, epiciklogona, hipociklogona, trohogona, epitrohogona i
hipotrohogona. Bavi se odreivanjem povrine i duine luka ciklogona. Sa slinom metodom
dokazuje teoreme o povrini srodnih krivi. Na kraju pokazuje nekoliko konkretnih primera, kao to
su: kardioida i kardiogon, nefroida i nefrogon, astroida i astrogon, deltoida i deltogon, diamogon,
elipsa i elipsogon.
IZ
Dat um prihvatanja teme od strane NN vea: jun 2012
DP
Datum odbrane: oktobar 2012
DO
lanovi komisije:
KO
Predsednik:dr ura Pauni, redovni professor Prirodno-matematikog fakulteta u
Novom Sadu
lan:

dr Olga Bodroa-Panti, redovni professor Prirodno-matematikog

fakulteta u Novom Sadu

lan:

dr Nevena Pui, redovni professor Prirodno-matematikog fakulteta u

Novom Sadu

- 83 -

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE KEY
WORDS DOCUMENTATION
Accession number:
ANO
Identification umber:
INO
Document type: Monograph type
DT
Type of record: Printed text
TR
Contents Code: Graduation thesis
CC
Author: Fekete Zsuzsanna
AU
Mentor: dr Nevena Pui
MN
Title: New Approach to Cycloid and Related Curves
XI
Language of te xt: Serbian (Latin)
LT
Language of abstract: s/en
LA
Country of publication: Republic of Serbia
CP
Locality of publication: Vojvodina
LP
Publication year: 2012
PY
Publisher: Author's reprint
PU
Publ. place: Novi Sad, Trg D. Obradovia 4
PP
Physical description: (7/85/16/2/59/0)

(broj poglavlja, broj strana, broj lit. citata, broj tabela,

broj slika, broj grafika, broj priloga)

PD
Scientific field: Mathematics
SF

- 84 -

Scientific discipline: Geometry

Key words: cycloid, epicycloid, hypocycloid, double generation theorem, cyclogon
UC:
Holding data:
HD Note:
Abstract: Master thesis deals with the topic cycloid, its most important characteristics,
related curves and a method of calculating the arc length and the area under the cycloid
and related curves without the use of parametric equations and integrals. Displays
Brahistokronov problem definition and equation of the cycloid. Includes calculations arc
length of one arch, area under the curve and the volume of the solid of revolution. The
third chapter shows related curves: hypocycloid, epicycloid, trochoid. Then includes
definitions of cyclogon, epicyclogon, hypocyclogon, trochogon, and epitrochogon,
hyipotrochogon. It deals with the area and with the arc length of the cyclogon. Contains
the proofs of the theoremes about the area of the related curves with the similar method.
In the end show some concrete examples like cardioid and cardiogon, nephroid and
nephrogon astroid and astrogon,deltoid and deltogon, diamogon, ellipse and ellipsogon.
AB
Accepted by the Scientific Board on: Jun 2012
Defended: August 2012
Thesis defend board:
President:Dr ura Pauni, full profesor, Faculty of Science, Novi Sad
Member: Dr Olga Bodroa-Panti, full profesor, Faculty
of Science, Novi Sad
Mentor:

Dr Nevena Pui, full profesor, Faculty of Science, Novi Sad

- 85 -