Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 10 views

    Pms 1

    Uploaded by

    Александар Славнић
    Priprema mineralnih sirovina

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content

    You might also like

    Pms 1

    Uploaded by

    Александар Славнић
    10 views17 pages
    Priprema mineralnih sirovina

    Original Title

    pms1

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Priprema mineralnih sirovina

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    10 views17 pages

    Pms 1

    Uploaded by

    Александар Славнић
    Priprema mineralnih sirovina

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 17
    Glava I Opita razmatranja 1. Osnovni pojmovi i definicije Na samom poéetku ove knjige bige definisani osnovni termini koji se veoma éesto koriste u praksi pripreme mineralnih sirovina, a njihova definisanost je neop- hhodna 2a razumevanje bilo kojih aktivnosti iz ove nauéne oblasti ‘Mineralna sirovina ili korisna mineraina sirovina je prirodna mineralna sirovina neorganskog ili organskog porekla kod koje se odredene mineralne kompo- nente ~ mineralijavljaju u koncentracijama i formi pogodnim da se na odredenom nivou nauke i tehnike mogu korisno upotrebiti u prirodnom ili preradenom obliku. Minerale sirovine se u prirodi javljaju u évrstom, teénom ili gasovitom stanju. Prostorno i geoloiki definisana mesta sa poveéanom koncentracijom kor nih mineralnih. komponenata, nastala specificnim fizitko-hemijskim procesima 1 zerljinoj kori, imaju opéti naziv leaista mineralnih sirovina. Ulazna sirovina u proces pripreme mineralni sirovina su évrste mineralne sirovine neorgankog ili organskog porekla, Cvrste mineralne sirovine neorganskox, porekla, prema nosiocu korisne komponente, dele so na: metaliéne i nemetali Ene. Opstepritvaéen naaiv za metalizne inemetaliéne mineralne sirovine je ruda. ‘Prema tome dali sadrtejednu ili vide korinih komponenata, koje se mogu indvojiti 4 posebne korisne proiavode, rude delimo na monometaliéne (monomineralne) ili polimetaligne (polimineraine). Metaliéne mineralne sirovine, prema tome da fi su 1 korisnim mineralima metalisjedinjenji sa kiseonikom, sumporom ili slikatom, delimo na: oksidne, sulfidne isilikatne rude Gvrste mineralne sirovine organskog porekla predstavljaju razi eva (antracit, kameni ugalj, mrki ugalj il lignit). Svrste mineralne sirovine po pravilu predstavijaju slodeni kompleks ra- sligitih minerala i, uporedo oa korianim, javijaju se i jalovi minerali, koji se u ,distim tehno-ckonomakim uslovima ne mogu Korimo upotrebiti. Na obodu partija, te veste ug- ranmatranja oriene mineralne sirovine u lefitima javlja se stenska masa sastavijena od jalovih minerala. ‘Ugalj je mnogokomponentna smesa koja sadrii ugljenu supstancu organskog potekla sa neorganskim delom i raaltite mineralne primese u proslojcima uglia primegane u doba nastank leiéta, Pod korisnim mineralnim komponentama podrazumevamo odredene he- mijske elemente ili minerale, koji uéestvuju u sastavu mineralne sirovine i od i {eresa su za njenu eksploataciju. U procesu pripreme mineralnih sirovina indvajaju 22 2 vidu poscbnih ili kolcktivaih koncentrats, Koriana kompncita hod ugljeva je ugljena supstanca koja se u procesima pripreme uglia izdvaja u proiavodu koji se naaiva ditt aga Prateée komponente su hemijska jedinjenja ili elementi koji se javliaju u relativno malim koliginama, da bi po njihovom sadréaju ruda bila ekonomski eresantna, ali kao prateége komponente se mogu itdvojitiu posebne ili kolektivne Keorisne proizvode, sa osnovnim korisnim kemponentama, iz Kojih se izdvajaju metalurtkim ili nekim drugim hernijskim procesima. Korisne primese su odrdeni hemijski element ili minerali koji se javljaju 1 mineralnoj sirovini v kolfinama nedovoljnim da se zhog njih vsbi eksploatacija ‘mineralne sirovine ili da se izdvajaju u posebne proiavode, ali koji se u procesi- ma pripreme mineralnih sirovna koncentrifu sa korisnim, osnovnim ii prategim ‘mineralnim komponentama, tineéi koncentrate ovih vrednijim, ‘Treba istadi da éesto prisustvo prategih Kompnenata ili korisnih primesa po- vveéavn vrednosti debijenih proiavoda 1 meri koja obezbeduje ckonomiénu eksplo- alaciju mineralne sirovine, koja prema sadréaju osnovne korisne komponente ne bi mogla da obexbedi rentabilan rad organizacie Stetne komponente su ons hemijska jedinjenja (minarali) ili elementi koji imaju negativan uticaj ne samo na procese pripreme mineralnih sitovnina, nego jos vige, njihov sadréa) u koncentratima remeti kasnije metaluréke procese, bilo dia nepovoljno deluje na kvalitet dabijenih proiavoda, bilo da u toku procesa izazi vaju tetkoge ili inratito nepovolio deluju na radnu stedinu, I2dvajanje stetnih primesa sa Korisnom komponentom obezvreduje koncentrate, s ponekad se zbog niiohog prisietva'n Konetratima dowd pitanje ekeploatacin rude. prom cesima pripreme mineralnih sizovina tedi se da se Stetne Komponente izdvajaju sa rmineralima jalove komponente. Jalove (nekorisne) komponente su: mineralne komponente koje uéestvuju u iagradnji mineralnih sirovina, as odzedenim tchno-ekonomskim ustovima ne tog da se iskoriste kuo Korisni proievodi. Njihovo prisustvo u koncentratu pre datavlja balast i negativno ee odrafava na kyalitet Koncentrata. U procesu Kon- centracie izdvajaju se kno jaloving. Mineralns sirovins, korisni mineral, jalovi mineral i stenska masa su pojmovi koji imaju uslorno (eelativno) znaZenjc zaviano od sadréaja komponenata, nagina javljanje, ekonomskih I geografskib uslove, rudaih teaervi, moguénosti plasmans a. Racionalno koriééenje mineralnih sirovina podrazumeva odvajanje svih kori- snih mineralnih komponenata u posebne proiavode koji imaju upotrebnu vrednost, uz indvajanje sto manjeg broja definitivno jalovih minerala Tehnolodki procesi koji se primenjuju u valorizaciji korisnih mineralnih ko- rmiponenata, potev od otvaranja ledita, zakljuéno sa pripremom mineralnih siro- vina, mogu se uopéteno definisati kao eksploatacija lediéta mineralnih sirov: nna, Pod tehnolotkim procesom podrazumevaju se metode procesa kno i madine i uredaji u kojima se pomenuti procesi izvede po taéno utvedeniim demama, 1.1. Priprema mineralnih sirovina Priprema mineralnih sirovina je skup tehnoloikih procesa prve, meha- nitke, prerade mineralne sirovine sa ciljem da se izmene njena odredens fizidka svojstva (na pr. granulometrjski sastav) ili da se izdvoje proizvodi korisnih od proizvoda nekorisnih i étetnih komponenata. ‘Tehnoletki procesi pripreme mine- zalnih sizovina, so ciljem odvajanja defiitivnih proizvoda', bsziraju se na raz- Jikama w firigkim ili f2ieko-hemijskim karakteristikama, u sirovini prisutnih, ko- isnih i nekorisnih mineralnih komponenata. Koriséenje ovih razliks zasniva se na savremenim dostignuéima nauke i tehnike, @ sa njihovim razvojem pobolifavaju ‘© efikasnost { selektivnost postupaks pripreme mineralnih sirovina, Po pravily, procesima pripreme mineralnih sirovina ne menja se hemijski sastav mineralnih omponetata, nego se vrdi preraspodela korisnih | nekorisnih mineralnih kompo- nenata u poscbne proiavode ili ve vii samo izmena ajihovih fizigkih svojstava. Eksploatacijom mincralnih sirovina veoma slozenog sastava u procesima pri- rete mineralnih sirovina primenjuju sei termike ili hemijske metode, bilo da se ajihovom primenom, izmenom samih mineralnih komponenata, poveéavaju razlike 1 fiitkim il iziko-hemiskim osobinama korisnih i drugih mineralnih kompone- nata, time 6e stvaraju uslovi 28 uspeiniju primenu Klasiénih postupaka pripreme ‘ineralnih sirovina, bilo da se ove metode direkino Koriste 2a dobijanje koncen- ‘rata pogodnih 2a metaluriku preradu U procese pripreme mineralnih sirovina ulljuéeni su i proves okrupniavania roitvoda koncentracije sitnih klasa — aglomeracija, pelitizcija, briketiranje. Priprema mineralnih sirovina iavodi se na postrojenjima za pripremu mine- Zalnih sirovina, Koja obubvataju eve procese ulljuéujuéi opremu 2a ave procese, bunkere 28 uskladistenje rude i proisvoda koncentracije, potrebne zgrade, vo- domabdevanje, snabdevanje elektriénim energijom i dr. {Pod definitivnim proizvodima u ovaj knjiaiiskljutivo se podrazumevaju defini. i proisvodi pripreme mineralnihsirovina (koncentrat, jalovina ili odredeni asor- ‘po krupnodi savisno od sahteva kupea). 4 Glava I: Opsta razmatranja 1.2. Proizvodi procesa pripreme mineralnih sirovina U shuéajevima kada mineralna sirovina dobijena otkopavanjem po hemijskom sastavu odgovara industriji 2a koju se proizvodi, priprema mineralnih sirovina ‘obuhvata procese usitnjavanja i klasiranja. Proiavodi klasiranja po krupnodi imaju vdgovarajuce redlitite nazive, prema graui polsosadke industeije. Na pra, hod ugljeva klase krupnoée nazivaju se: komad, kocka, orah, grah, sitan ugalj, griz i prah, Kada je sadréaj korisnih komponenata u mineralnoj sitovini takav da ne zado- voljava uslove potroiaéke industije, onda je, pored procesa usitnjavanja i klasira- ja, neophodno uvesti i proces koncentracije Koji daje dva proiavods: koncen- trat i jalovinu kod monomineralnih sirovin covakva dva proiavoda kod polimineralnih isrovina, pri éemu se kod polimineralnih sirovina mote dobiti vise koncentrata. Koncentrat je proiavod koncentracije u kome se poveéava sadrtaj korisne komponente i smaniuie sadréai stetne komponente, u odnosu na iste w ulaznoj rudi. Smanjenje sadrdaja tetne Kompnente uglavnom ide od sadriaja ove kompnente uu rudi do maksimalnog sadrlaja koji uslovijava potroéacka industrija. Poveéanje sadriaja korisne komponente ide od nekoliko procenata kod relativno bogatih ruda (ruda gvotda, hroma, veéi broj nemetaliénih mineralnihsirovina) do nekoliko de- setina procenata kod ruda obojenih metala. Sadréaj korisne komponente, metal ili minerala, u koncentratu treba da bude veti od uslova koje postavlja pretadivaka industrija, » sadréaj stetnih kompone- nata mora da bude manji od maksimalno dosvoljenog. Da bi se ovo obezbedilo potrebno je kod nekih, siromadnih ruda poveéati sadrdaj korisne komponente u koncentratu u odnosu na ulaz i do 1000 puta (tablica 1.) Tabliea 1. - Proseéan sedrfay metata w rudi 1 zahteo: metarurgyje Metal Proscini sadria] | Zahtev metalurgive urudi [%] (%] metala (rin) [ gvoide 30-50 46-70 mangan 15-25 43-52 clove 30-70 ink 40-83 bakar 10-45 kalaj 40-60 ‘molibden 47-50 volfram 60-85 Glava 1: Opsta razmatranja 5, Zahtevani sadréaj metala u Koncentratu 2avisi od njegove kasnije namene, od rate minerala-nosioes metal, i od veste i kolizine ostalih minerala prisutnih w oncentratu, Gist ugalj je korisni proiavod koncentracie uglja sa zadovoljavajuéim sade fajem usgljene supstance definisane preko toplotne moti glia i manjeg sadrzaja, pepela i stetnih Komponensta (Fesfor i sumpor) od maksimalno dozvoljenog. Ispitivanja neorganskog dela uglia, pepela, pokazuju dau njemm preovladnju linasti i pescani skeiljci,aatim pirit, sulfati, ali €esto ima i prisutnih minerala ‘Shojenih i plemenitih metala, zatim metala retkih zemalia i radioaktivnih eleme- rata, Pri odgovarajuéem sadtiaju nekih od ovih komponenata mate se pristupiti njihovoj valorizaciji iz pepela. Pepeo se u celini mote koristiti za izradu cigala, gradevinskih blokova, termoizolacionog materijala, proiavodnju betona te se mora ‘ave posmatrati kao potencijalna sirovins, Jalovina je proizvod koncentracije koji u osnovi sadrdi stetne i jalove kom- ponente. Po pravilu, jalovina ne bi trebalo da sadrdi korisna komponenta, ali bog fitavog niza razloga njen odredeni deo zaostane wu ovom proizvodu. Sto je sadr2aj korisne komponente u jalovini nid, uspesniji je postupak koncentracije u ‘ehnoloskom smislu Jalovina je proizvod pripreme mineralnih sirovina koji nema trenutnu upo- trebnu vrednost, ali predstavlja potencijalnu sirovinu za naknadno izdvajanje istih, iil nekih drugih Korisnih mineralnit: komponenata, Proces koncentracije se vodi prema ekonomskim zahtevima (rlista, tako da ito je korisna komponenta skuplja, teZi se njenom vegem iskoriéenju u koncen tratu i istovremeno, ako triste zahteva proizvode vrlo viskokih kvaliteta isti se postive éesto na ratun iskoriééenja korisne komponente u koncentratu, odnosno Ajenog sadriaja u jalovini Da bi se ostvarilo dobijanje koncentata visokih kvaliteta uz istovremeno po- Aizanje vsokih iskorifgenja horisne koponente, proces koncentraije se odvija u Vibe stadijuma. U prvom stadium se dobije koncentrat koji nema doveljno visok ‘sedriaj korisne komponente da bi predstavijao definitivan proizvod. Ovaj koncen- {ent e nasiva grubi koncentrat i ide na preciséavanje, Koje se obiéno ve istim Ropcentrat i meduproizvod. Meduproizvod je otok pretigéavanja koji sadrai odredenu, zaostalu koliéinu Komponente, usled éega ne predstavlja jalovinu nego se, cilju poveéanja Béenja, vraéa u neku prethodnu fazu procesa. Zavisno od vrste i kvaliteta i zahteva tdista u pogledu kvaliteta koncenirata, proces preéiSéavanja se Ju Jednoj il vite foza ‘nckim postupcima koncentracije moguée je u jednoj fazi procesa izdvojiti izvoda od kojih jedan ili vie proigvoda imaju karakteristike meduproizvo- ‘Je veoma cest sluéaj kod gravitacijske, magnetne i elektritne metode. itrolni koncentrat takode se mote jndvajati u uobitajnim postupcima 6_Glava I: Opéta razmatranja pripreme minerainihsirovina. Naime, posle grube koneentracije zaostaje odredena koliina korisne komponente koja bi se mogla izdvojiti sa grubim koncentratom, ali ‘ur znatajno snigavanje kvaliteta grubog koncentrata, sto bi se negativno odrazilo na proces pretiSavanja. Zbog toga se pribegava posebnoj fazi process, odnosno posle grube koncentracije uvodi se, kao posebna faza, kontrolna koncentracija Dobija se kontrolni Koncentrat sa niskim sadréajem korisne komponente Koji se vraca _u proces grube koncentracije ili neku fazu procesa pre koncentracije (usi- tnjavanje ili Kasiranje) u zavisnosti od naéina javljanja koriane komponente w Xontrolnom koncentratu. Drugi proizvod ove faze procesa je otok odgovarajuceg ciklusa Koncentracife ili deftnitivna jalovina 1.3. Znaéaj pripreme mineralnih sirovina u eksploataciji mineralnih sirovina Na poéetku tehnolaakih procesa eksploatacije mineralnih sirovina je lefiste i mineralna sirovina kvaliteta potpuno uslovljenog geoloskim prilikama nastanka Jefilta. Nagin otkopavanja mineralne sirovine se u svemm prilagodava prirod- nim karakteristikama lefista. Na kraju procesa eksploatacije lefista mineralnih jevodi pripreme mineralnih sirovina w sverma usaglasent an strogim ta, u pogledu kvaliteta. Tehnoloski bi bilo moguée direktnim metalurékim procesima preradivati i veoma siromaine sitovine, ali bi troskovi proirvodnie bili daleko veti od vrednosti dobijenih proiavoda. Priprema mineral- nih sirovina, racionalnodéu postupaka jeftiniih od metalurékih i hemijskih procesa, oberbeduje dobijanje definitivnih proiavoda tija trligna vrednost treba da ek- sploataciju leféta uéini ekonomski opravdanom, a rad rudarske organitacije ren- tabilnim, Nepostedna metaluréka ili hemijska prerada mineralnih sirovina ckonomski je opravdana samo u onim slutajevima kada je sadriaj korisnih komponenata veti od postavljenog minimuma, koji pri datom razvitku tehnike i tehnologije oberbeduje niihovu rentabilnu preradu, Metalurtkom i hemiiskom preradom menja se hemi- ski sastav korisnih mineralnih komponenata i u najveéern broju slutajeva ne oberbeduje se kompleksno korigéenje mineralne serovine, jer se izmenom hemi- jekog sastava obeavreduje niz orisnih minerala. ‘To je jedan od razloga da se rnajveéi deo mineralnih sirovina, i kada po sadrZaju osnovne korisne komponente mote da se direktno preraduje metalurskim ili hemijskim postupcima, prethodano podvrgava procesima pripreme mineralnih sirovina, ‘Treba rarmottiti raaliku ismedu metoda koncentracije Korisnih mineralnih Komponenata metodama pripreme mineralne sirovine i metalurskim metodama. Koncentracijom mineralnih sirovina postupcima pripreme mineralnih sirovina ‘odvajaju se korieni minerali od nekorisnih ili jedna vreta Korienih od druge vrste orisnih minerala, koridéenjem fizidkib sila na basi raglike w njihovimn fisicki Glava I: Opéta razmatranja 7 finigko-hemijskim karakteristikama ~ (odvajanje magnetiénih od nemagneticnih minerala u magnetnom polju; odvajanje provodnika od neprovodnika; odvajanje fminerala manje od minerala veée gustine; odvajanje minerala 11, Bunker estou rod Le 12. Mlin © 1 13. Klasifikator : Se : ' (za grubu flotaciju 17. Flotactjska masina 2a predidéavanje 18, Flotacijska magina 2a kontrolno flotiranie 19, Zguinjivas 20, Filter, Pumpe Kondicioner Flotacijske magina x Si. 2 Sema flotecjske koncentracije 1.8. Ispitivanja u pripremi mineralnih sirovina Ispitivanja mineralnih siovina u priprem mineralnih sitovina obubvataju nia rasliitih aktivnosti koje se odnose na utvrdivanje svih svojstava mineralnih siro- vina i mineralnih komponenata u cilju ‘omovne i pomoéne procese pripreme mineralnih sirovina, poéev od odredivanja hemijskog { mineralnog sastava, utvrdivanja gornje granigne krupnote pri kojoj se postite zadovoljavajuée oslobadanje mineralnih komponenata njihove prirodne vere do izbora deme procesa pripreme mineralnih sirovina i utvedivanja korisnika proiavoda tih process. favanja problema vezanih za pripremne, Danas se ave Vike preraduju siromaine rude slofenog mineralnog sastava

    You might also like