Seminarski rad

Istorija mode i modnog dizajna

Uvod
Ve vekovima mnoge nauke pokuavaju opisati i shvatiti fenomen mode,
pa ipak, ta tema nije nikada bila toliko aktuelna kao u vremenu kroz koje upravo
prolazimo. Prodor potroakog drutva, podsticanje na troenje, bombardovanje
reklamama svih vrsta, este promene trendova u proizvodnji uslovile su uestale
pokuaje racionalnog objanjavanja, traenja zakonitosti ili smisla modnih
kretanja. Moda je znaajna drutvena i gospodarska pojava vremena, ali i jedna
od najosetljivijih pokazatelja odreenog ukusa epohe (Dorfles,1990:8) koji je
temelj svakog estetskog i kritikog vrednovanja nekog odreenog razdoblja.1
Moda je za oveka sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolika
komunikacija, obaveza prestia, predmet uitka i primenjena umetnost. Pojam
mode se, naravno, ne odnosi samo na odevanje i ukraavanje; moda je danas
jednako prisutna i u svim drugim segmentima ivota(automobili, kulturna
proizvodnja, znanost, ..). Potrebno je, zbog estog poistoveivanja pojmova,
naglasiti razliku izmeu mode i stila. Iako imaju nekih srodnih elemenata,
kako smatra Dorfles(1990:50), svaki novi stil obino postane moderan, a kada
proe moda(tog stila), on je obino osuen na propadanje. Autentini stil
pokazuje karakteristike u strukturi, ukusu, grai i deluje kao neraskidiva celina,
potpuno drugaija od onih koje su mu prethodile. Moda (knjievna, muzikalna.)
esto ide ukorak sa stilovima. Dogaa se i da neki demodirani stil ponovno ue
u modu (pr. vraanje gotike u modu nakon vie stolea).
Da li moda je proizvod klasne podele, tako s jedne strane znai povezivanje
s ljudima istog poloaja, jedinstvo kruga koji karakterizira, a upravo time i
ograivanje te grupe od onih niih od nje, njihovu karakterizaciju kao
nepripadnih toj grupi. Povezivanje i razlikovanje dve su osnovne funkcije mode
koje se neodvojivo spajaju. Za Simmela (nova) moda pripada viim staleima;
im tu modu ponu prihvatati nii stalei, vii je slojevi odbacuju i zamenjuju
novom jer je toliko profanirana da vie nije u funkciji diferencijacije. Stoga na
scenu nastupa nova moda s kojom igra iznova zapoinje. Simmel smatra da je
sasvim prirodno da se nii slojevi tee uzdignuti, a moda je najpristupanija za
spoljno oponaanje.
Danas, meutim, pojam klase ne postoji u tako strogom smislu kao u doba
kada su pisali Veblen ili Simmel. Stanje se neto promenilo- u gospodarskom
aspektu srednja klasa ima odluujuu ulogu, te ona poinje upravljati modom i
dovodi do demokratizacije sustava. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje
1

Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Socioloke studije, kolska knjiga, Zagreb, 1980.str, 91.

Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

zahteva srednje klase i irokih potroakih masa, a ne vie na potrebe viih

slojeva. I Bourdieu je dosta pisao o, po njemu, hedonistikoj novoj srednjoj
klasi. Pripadnici nove sitne buroazije su savreni potroai o kojima je
ekonomska teorija uvek sanjala(Bourdieu 1984:371). On novu srednju klasu
smatra reprezentativnom za gotovo sve to je moderno u modernom drutvu.
Elitistika moda 60-ih godina prestaje biti u prvom planu; velika je
potranja za jeftinom konfekcijskom odeom-demokratski karakter mode
postaje sve naglaeniji.
Industrijsko drutvo koje se transformisalo u postindustrijsko ili drutvo
masovne potronje dovelo je do ubrzanog tempa ekonomije i industrije to oito
znai da mode vie ne mogu biti tako skupe kao u ranijim vremenima kada je
skupou prve kupovine ili napore u menjanju ponaanja i ukusa nadoknaivala
duina trajanja mode. to vie neki predmet podlee brzoj promeni mode, to je
jaa potreba za jeftinim proizvodima njegove vrste. Tu dakle nastaje
karakteristian krug-to se bre menja moda, to stvari mogu postati jeftinije, a
to one postaju jeftinijima deavaju se bre promene mode koje potiu potroae
i prisiljavaju proizvoae.

Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

Zakljuak
Moda i ki
Ve smo spomenuli da princip novane lepote moe dovesti do preterivanja
i grotesknih pojava. Pri tome govorimo o kiu i teoriji kia koju je postavio
teoretiar Thorstein Veblen.
Re Ki dolazi iz nemakog jezika (kisch), a oznaava termin za popularnu
i komercijalnu umetnost, proizvod masovne kulture. Dakle ono to neki predmet
ini kiom jest njegova masovna proizvodnja, dok je on u svojoj biti imitacija
stilova elite tj. viih drutvenih slojeva (jeftina kopija nekog originalnog
predmeta koji se smatra elegantnim).
Ki je nezaobilazan pojam kada se govori o modi jer se neki stil moe u
svoje vreme smatrati kiem, ali nakon njegove revalorizacije on dobija potpuno
nova svojstva i vrednost (npr. Katalonska secesija koja se u svoje vreme
smatrala kiem, a danas se smatra vrhunskom umetnou).
Vano je spomenuti da u dananje vreme pluralizma (stilova, kultura,
vrednosti i dr.) moda prisvaja ki-motive. Oni se namerno integriraju unutar
nekog vanog i "ozbiljnog" umetnikog konteksta koji sada vie nemaju
elemente kia nego dobivaju sasvim novu vrednost.
Takvo spajanje razliitih elemenata doprinosi nepredvidljivosti i
zanimljivosti stvaranja u dananje vreme ime se ostvaruje odreeni stepen
matovitosti i nekonvencijonalnosti.
To je spajanje i opet rezervirano za pripadnike viih slojeva jer jedino oni
danas mogu oceniti to je ki u odreenom vremenskom razdoblju, dok nii
slojevi ne eksperimentiraju nego prisvajaju trendove i podvrgavaju se
konvencijama. Oni "ne iskau iznad proseka" i u veini sluajeva im to ni nije
doputeno.
To rade pripadnici viih slojeva jer imaju odreeno pokrie i kredibilitet za
uvoenje inovacija.
Naime, za vladajui sloj je obino ki ono to je upravo izalo iz mode i to
se jo koristi meu niim slojevima. Sve ostalo jest kandidat da postane ili
ponovno postane moderno (tu se radi o stilovima iz davne prolosti koji su s
vremenom prestali biti ki u poneto modificiranom i stiliziranom obliku).

12

Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

Literatura:
1. Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Socioloke studije, kolska knjiga,
Zagreb, 1980.
2. Bakovi, Stanko: Sociologija umjetnosti, Spektar, Zagreb, 1985.
3. asopis Diskrepancija, svezak II, br.4, Klub studenata sociologije
Diskrepancija, Zagreb, 2001.
4. Dorfles, Gilo: Moda, Golden marketing, Zagreb, 1997.
5. Galovi, Milan: Moda: zastiranje i otkrivanje, Naklada Jesenski i Turk,
Zagreb, 2001.
6. Gronow, Jukka: Sociologija ukusa, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2000.
7. Ili, Milo: Sociologija kulture i umetnosti, Nauna knjiga, Beograd, 1970.
8. Opa enciklopedija br.5, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1979.
9. Simmel, Georg: Kontrapunkti kulture, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb,
2001.
10. Tomi- Koludrovi, Inga; Leburi, Ani: Sociologija ivotnog stila, Naklada
Jesenski i Turk, Zagreb, 2002.

13

Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

Sadraj

Uvod .................................................................................................................. 1
Istorija modnog dizajna ...................................................................................... 3
Moda u Srbiji kroz vekove ................................................................................. 8
Modna odea kao statusni simbol ................................................................. 10
Zakljuak ......................................................................................................... 12
Moda i ki ..................................................................................................... 12
Literatura: ........................................................................................................ 13

14