1.

UVOD
Otkrie Novog sveta je posebno pogodovalo razvoju berzi jer je smelim avanturistima i trgovcima
bio potreban poetni kapital za finansiranje trgovine. Na tim osnovama ve krajem XVI veka nastaju
prve forme vlasnikih i dunikih hartija od vrednosti.
Danas je finansijski sistem (komercijalne banke, finansijske, investicione, osiguravajue kompanije,
brokersko-dilerske kue, penzioni i investicioni fondovi itd) jedan od najvanijih podsistema
privrednog sistema. Finansijski sistem se sastoji iz tri osnovna podsistema:
Finansijska trita
Finansijski instrumenti i
Finansijski uesnici i posrednici.
Finansijski istrumenti se dele na:
1) Hartije od vrednosti
1. Osnovne hartije od vrednosti
Dunike
Vlasnike
2. Izvedene hartije od vrednosti
Fjuers ugovori
Opcijski ugovori
Svop ugovori
2) Depoziti
3) Potraivanja
4) Finansijska prava
5) Devize i devizni kursevi
6) Zlato i plemeniti metali
U daljem nastavku ovog rada objasniu svaki od osnovnih finansijskih istrumenata.

2.Dunike hartije od vrednosti

Dunike, odnosno kreditne hartije od vrednosti su hartije ijom emisijom emitent dolai do
neophodnih finansijskih sredstava i istovremeno preuzima na sebe obavezu da ih u utvrenom roku
vrati (otplati nominalnu vrednost), zajedno sa pripadajuim prinosom. Finansiranje emisijom
dunikih hartija od vrednosti, ima prednosti u odnosu na klasino finansiranje kreditom, zbog toga
to se dug, odnosno nominalna vrednost hartije mora vratiti o roku dospea, dok se u pravilnim
vremenskim intervalima vri isplata kamate kao prinosa hartije.
Pribavljanjem finansijskih sredstava na ovaj nain, ne menja se vlasnika struktura emitenta, a
samim tim ni kontrola nad njegovim poslovanjem. Kada se govori o dunikim hartijama, misli se na
razliitevrste zapisa i obveznica. Dunike hartije od vrednosti predstavljaju svakako najveu grupu
hartija od vrednosti.
Razlikujemo: domae i meunarodne dunike hartije od vrednosti. Domae su razliite vrste zapisa
iobveznica, koje na domaem tritu emituju drava i korporacije i koje glase na domau valutu. Pod
meunarodnim dunikim hartijama od vrednosti se podrazumevaju razliite vrste obveznica, koje
emituju inostrani emitenti na domaem ili inostranom tritu i koje glase na valutu trita na kome se
emituju ili neku drugu valutu.
Karakteristika dunikih hartija od vrednosti vezanih za indekse (indeksirane hartije) je da je
kamatne stopa koja se na njih plaa vezana za odreeni indeks cena, devizni kurs ili kamatnu stopu
na tritu novca, ime investitore titeod inflacije.
Hartije u dvojnoj valuti predstavljaju hartije kod kojih su otplata nominalne vrednosti i isplata
kamate izraene u dvema razliitim valutama, ime se emitenti, ali i investitori, tite od promene
deviznog kursa.
U odnosu na to da li je emisija dunikih hartija od vrednosti obezbeena sredstvima ili ne, razlikuju
se: obezbeene, neobezbeene i hartije za refinansiranje postoj
eeg duga.

3.VLASNIKE HARTIJE OD VREDNOSTI -AKCIJE

Posedovati akcije i njima trgovati na berzi, danas je uobiajena pojava u razvijenom svetu. Procesom
privatizacije drutvenih i javnih preduzea u periodu nakon 2000. godine, stvoreni su osnovni
preduslovi da se i kod nas akcionarstvo omasovi i priblii najveem broju graana. U tom smislu,
poeljno je poznavati osnovne pojmove i procedure koje podrazumeva akcionarstvo i berzansko
trgovanje akcijama. Akcija predstavlja deo kapitala kompanije u vlasnitvu pojedinca, odnosno
akcionara. Status akcionara suvlasnika kompanije, donosi i odreena prava, proporcionalno broju
akcija, odnosno ueu u kapitalu kompanije. Prava akcionara obuhvataju pravo na upravljanje,
odnosno uee u radu skuptine akcionara, pravo na uee u podeli dobiti, kao i pravo pree
kupovine akcijau sluaju izdavanja novih akcija. ak i u sluaju da kompanija ue u fazu steaja ili
likvidacije, akcionari ne ostaju bez prava na deo steajne, odnosno likvidacione mase, nakon
podmirenja obaveza premapoveriocima.

Svakom pojedinanom akcionaru, odnosno vlasniku dela kompanije, u interesu je da kompanija radi
to bolje i da postie dobre poslovne rezultate. Ovo ne zahteva svakodnevni odlazak na posao. Jedini
posao koji akcionari obavljaju jeste odlazak na skuptine akcionara (redovne/godinje i vanredne)
na kojima se ocenjuje rad uprave, analiziraju rezultati poslovanja, glasanjem odluuje o buduim
aktivnostima kompanije itd. Mo uticaja svakog pojedinanog akcionara na rad uprave i poslovanje
kompanije zavisi od broja akcija koje poseduje. Po pravilu, jedna akcija omoguava jedan glas.
Ukoliko se, na primer, akcionar ne slae sa predloenim poslovnim planovima kompanije ima na
raspolaganju mogunost da svoje miljenje iznese na skuptini akcionara. Naravno, nekoliko akcija
nee biti dovoljno da pojedinac znaajnije utie na promene planova. Stoga, moe okupiti vie
istomiljenika i formirati tzv. udruenje akcionara kojim se, preko ovlaenog predstavnika,
uveavaju anse da utiu na rad uprave iji jeosnovni zadatak da savesno i kvalitetno upravlja
imovinom koja je u vlasnitvu akcionara, a koju reprezentuju akcije. U praksi, preduzea propisuju
koliko najmanje akcija pojedinac mora posedovati da bi bio u mogunosti da lino prisustvuje
sednicama skuptine akcionara. To ne znai da pojedinac moe odluivati, ve da e za njegovo
odluivanje, kao to je navedeno, biti potrebno udruivanje sa drugim akcionarima, i to najmanje do
iznosa akcija koji je propisan aktom kompanije
Ukoliko se akcionaru rad uprave, poslovanje i perspektiva kompanije ije akcije poseduje ne
dopadaju i ukoliko mu ne poe za rukom da glasanjem na skuptini akcionara to promeni (linim
prisustvom ili preko ovlaenog punomonika), ima mogunost da izae iz statusa akcionara, tj
suvlasnika kompanije tako to e otuiti akcije i svoja prava i obaveze preneti na drugo lice.
Promena vlasnitva nad akcijama se moe obaviti na nekoliko naina. Najee, se promena
vlasnitva obavlja na organizovanom tritu hartija od vrednosti, odnosno berzi. U odreenim
sluajevima (blii rodbinski odnosi) prenos vlasnitva se moe izvriti i ugovorom o poklonu, a u
nekim sluejevima i bilateralnim kupoprodajnim ugovorom izmeu kupca i prodavca.

4.Izvedene hartije od vrednosti

Izvedena (derivatna) hartija od vrednosti je ugovor izmeu dve strane, kojim se predvia transfer
odreenog sredstva ili novca na ili pre utvrenog datuma u budunosti, po utvrenoj ceni.Vrednost
izvedene hartije se menja sa promenom jedne ili veeg broja trinih promenljivih, kao to je
kamatna stopa ili devizni kurs. Jedan od glavnih razloga upotrebe izvedenih hartija od vrednosti je
upravljanje rizikom, tj. mogunost odvajanja i tanije kontrole rizika kroz promenu strane u ugovoru,
ime se stvara osiguranje.
Kod izvedenih hartija se javljaju sledea lica:
hedersi (lica koja ele da snize, hediraju rizik)
pekulanti (koji zauzimaju suprotnu poziciju u odnosu nahederse i preuzimaju rizik u nadi
da e ostvariti profit od promene cene u njihovu korist)
arbitraeri (koji trguju izvedenim hartijama i nastoje da ostvare zaradu na osnovu razlike u
ceni izvedenih hartija na razliitim tritima izvedenih hartija ili po osnovu razlike u ceni
izvedenih i osnovnih hartija)

Izvedenim hartijama se trguje prevashodno na organizovanom tritu, odnosno na berzi. Kupovinu i

prodaju izvedenih hartija za svoje klijente ili za svoj raun, vre trgovci i brokeri. Oni mogu trgovati
na tri naina:
na berzanskom parketu uzvikivanjem
na vanberzanskom tritu
korienjem elektronskog sistema za automatsko uparivanje
Osnovne izvedene hartije od vrednosti su:
fjuersi
opcije
svopovi

4.1.Fjuers ugovori
Fjuers ugovori su takoe terminski ugovori. Imaju visok stepen standardizacije ugovora, a isporuka
se ne vezuje za odreen dan ve za odreen mesec. Postoji vie slobode u pogledu isporuka pre roka
dospea uz uslov da prodavac obavesti kupca o tome kada e se isporuka izvriti. Ovim ugovorima
moe da se trguje na berzi pa samim tim imaju vei stepen likvidnosti. Kod ovih ugovora prodavac i
kupac se meusobno ne poznaju s obzirom da je obezbeen stardadizovan efikasan mehanizam
isporuka i plaanja sa servisiranjem obaveza koje se vri preko trinih mehanizama margina,
kliringa i prebijanja obaveza i potraivanja, to ove ugovore ini veoma sigurnim i fleksibilnim.
Posebna karakteristika fjuers ugovora je i u tometo na dan dospea uobiajeno ne dolazi do predaje
finansijskih istrumenata ve samo do isplate razlikr izmeu ugovorene i trine cene. Specifinost i
kvalitet fjuersa je da se njima moe trgovati na berzama gde je ukljuen veliki broj subjekata u
svojstvu Hedinga i pekulanata.
4.1.1. Heding
Heding je kombinacija promtnog i terminskog posla (dijametralno suprotnih pekulacijama) u
kojima pokuava da to vie smanj ili eliminie rizik u poslovanju. Vrste heding poslova su :
Obostrano obavezujui ugovor o prodaji robe sa fiksnom cenom,
Heding kreditnog rizika,
Heding valutnog rizika, i
Kupovna opcija i prodajna opcija
Obostrano obavezujui ugovor o prodaji sa fiksnom cenom je ugovor koji dozvoljava I prodavcu I
kupcu da fiksiraju cenu ugovorene robe, kada je cena te robe na tritu nestabilna. Ukoliko na dan
isporuke robe trina cena bude vea od ugovorene fiksne cene, prodavac naplauje trinu cenu ali
razliku izmeu trine I fiksne cene plaa ili posredniku (dileru) ili direktno kupcu (ako je prodaje
bez posrednika). Kupac plaa trinu cenu ali dobija popust u visini razlike izmeu trine I fiksne
cene ili od posrednika ili od prodavca. Obrnuto, kada je trina cena na dan isporuke nia od
ugovorene fiksne cene, kupac plaa kupljenu robu po trinoj ceni a razliku izmeu fiksne I trine
cene dozauje ili posredniku ( dileru) ili direktno prodavcu. Ukoliko je razlika doznaena dileru ,
diler doznaenu razliku prenosi prodavcu.
Heding kreditnog rizika. Kreditni rizik je rizik naplate potraivanja. Tipian primer je menica, koja
nije avalirana. Vlasnik takve menice, da bi izbegao rizik naplate u momentu dospea, prodaje tu
menicu na tritu po nioj ceni od nominalne (eskontna vrednost) . Kupac plaa eskontovanu

vrednost preuzimajui rizik naplate, ako naplati menicu po nominalnoj vrednosti ostvario je dobitak
u visini razlike izmeu nominalne i eskontne vrednosti. Ukoliko naplati menicu u iznosu koji je
manji od nominalne a vii od eskontne vrednosti, kupac ostvaruje manji dobitak, a ako naplati
menicu u niem iznosu od eskontne vrednosti, kupac ostvaruje gubitak, koji dakako manji nego to
bi bio da menica nije eskontovana.
Heding valutnog rizika. Valutni rizik je odvojen od kreditnog rizika. Valutni rizik nastaje promenom
kursa imovine izraene u stranaoj valuti (dugorone hartije od vrednosti koje se dre do dospea, na
primer). Kada se kurs strane valute, u kojoj je izraena dugorona hartija od vrednosti poveava,
poveava se vrednost te hartije od vrednosti u domaoj valuti. To poveanje vrednosti jeste pozitivna
heding stavka. Ona se ne ukljuuje u bilans uspeha jer nije realizovana. Kada kurs strane valute
padne, smanjuje se vrednost dugorone hartije od vrednosti koja se dri do dospea. To smanjuje
vrednosti jeste negativna heding stavka. Ona se takoe ne ukljuuje u bilans uspeha jer nije
realizovana. Kada se dugorone hartije od vrednosti, koje se dre do dospea unove, razlika izmeu
pozitivnih i negativnih stavki hedinga se ukljuuju u bilans uspeha pozitivna na sranu prihoda, a
negativna na stranu rashoda.
Kupovna opcija i prodajna opcija. Opcije nemaju karakteristike klasinih ugovora, ve opcijskog
sporazuma. Kupovna opcija daje pravo kupcu da kupi hartiju od vrednosti po ceni utvrenoj
opcijskim sporazumom pre dana do kog opcija vai ili nadan kad istie opcija. Za opciju kupac plaa
njenu cenu (opcijsku premiju). Ukoliko kupac ne kupi hartiju od vrednosti utvrenu opcijskim
sporazumom, gubitak kupca je samo opcijska premija. Prodajna opcija daje pravo prodavcu da proda
odreenu hartiju od vrednosti po ceni utvrenoj opcijskim sporazumom odreenog datuma. Ukoliko
iz ma kojih razloga padne trina cena hartije od vrednosti ispod cene utvrene opcijskim
sporazumom, na dan roka opcije prodavac prodaje HOV po ugovorenoj ceni i izbegava gubitak po
osnovu pada trine cene HOV.
4.1.2.pekulanti
pekulanti imaju motiv da trgovinom fjuersima ostvaruju profit. Njih ne zanima aktiva kao aktiva i
zatita od rizika po tom osnovu, ve trgovina radi ostvarivanja vee razlike u ceni preko kupovine
pozicija na kojima oekuju rast cena i obrnuto, prodajom u kraem roku kada oekuju pad cena.
Funkcionisanje fjuersa zasnovano je na postojanju berze fjuersa kao mesta trgovanja i klirinke
kue. Klirinka kua igra vanu funkciju pvezivanja kupaca i prodavaca fjuersugovora i garantuje
sigurnost isporuka i plaanja to ovom poslu daje znaajan kvalitet. Trite fjuersa karakterie
postojanje i dodatnih sistema kao to su : sistem mari ili margina,mehanizmi dnevnog
prilagoavanja i cenovni limiti.
Postoji vie vrsta fjuers ugovora, najee u zavisnosti od tipa osnovne aktive na koju su fjuersi
kreirani.
Robni fjuersi su najstariji fjuers ugovori sa kojima se trgovalo na berzama sveta a obuhvataju
veliki broj razliitih roba.

Finansijski fjuersi predstavljaju likvidne terminske ugovore o kupoprodaji odreene koliine

finansijskih istrumenata (aktive) u budunosti stim da se uslovi kupoprodaje unapred definiu.
Specifinost ovih fjuers ugovora je u tome to se u najveem broju sluajeva na dan dospea ne vri
fizika isporuka aktive, ve samo isplata razlike u ceni. Prema tipu finansijskih istrumenata
finansijski fjuersi se dele na :

Valutne ili devizne

Kamatne
Fjuerse na hartije od vrednosti
Fjuerse na trine indekse.

Svop ugovori
Savremeni svop ugovori nastali su 1981 godine, a evoluirali su iz paralelnih, odnosno indirektnih
zajmova, ija je velika popularnost tokom 1970-ih godina bila uzrokovana restriktirvnim
meramaveine zemalja u vezi inostranih investicija. Svop ugovori, kao portfolijo fitvords ugovora,
sutinski se baziraju na buduoj ke-flou razmeni izmeu dva trina uesnika, u skladu sa
dogovorenim kriterijumima. Svop transakcije uglavnom obuhvataju period od dve do petnaest
godina. Svop ugovori su karakteristini kao ugovori preko kojih se obavlja finansiranje izmeu
matinih i zavisnih preduzea koja posluju na razliitim valutnim podrujima. Prihod se generie
kroz razliku kupovnih i prodajnih kotacija, a ugovorom se predvia obaveza otkupa odreene aktive
u nekom trenutku u budunosti.
Opcije
Opcije nemaju karakteristike klasinih ugovora budui da one daju pravo da se kupi ili proda
odreeni finansijski istrument po ceni koja je unapred utvrena do odreenog roka ili na
odreendan,respektivno. Za sticanje ovog prava, koje se inae daje u formi opcionog sporazuma,
vlasnik unapred plaa naknadu u vidu premije.
Opcioni sporazum je potpuno standardizovan dokument koji sadri osnovne elemente: istrument na
koji se opcija odnosi (tip aktive), cena po kojoj kupac moe da kupi ili proda odreeni istrument,
krajnji datum do kojeg opcija moe da se iskoristi, visina premije i koliina opcionih sporazuma.
Kupac, odnosno vlasnik opcije, u zavisnosti od njegovog interesa koji je odreen odnosom tekue
trine cene osnovne aktive i ugovorene cene u opcionom ugovoru, odluuje da li e opciju iskoristiti
(kupovina ili prodaja osnovne aktive), prodati drugom subjektu ili nee koristiti pravo iz opcije.
U zavisnosti od prirode prava koje nose, opcije se mogu podeliti na:
1. Kupovne - kol opcije koje vlasniku (kupcu) daju pravo da kupi odreenu aktivu (koliinu
finansijskog instrumenta) po fiksnoj ceni do isteka odreenog dana (roka). Prodavac opcije
unapred prima odreenu premiju za izvrenje posla i obavezuje se da e pod uslovima
utvrenim opcionim sporazumom prodati odreenu koliinu aktive (finansijskog istrumenta)
po fiksnoj ceni u ugovorenom vremenskom periodu.
2. Prodajne put opcije daju pravo vlasnicima (prodavcima) da mogu prodati odreenu
koliinu aktive (finansijskog istrumenta) pod uslovima utvrenim opcionim sporazumom po
unapred utvrenoj ceni u odreenom vremenskom periodu.

Osnovna aktiva moe biti veoma razliita, a najee ukljuuje obine akcije, akcijske indekse,
dravne obveznice, blagajnike zapise, strane valute, razne robe itd.. U novije vremese susreemo i
sa opcijama izvedenim na same finansijske derivate, tako imamo: opcije na fjuerse, opcije na
svopove, opcije na opcije. Kupovno / prodajno pravo iz sporazuma se izvrava po ceni koja u
principu znaajno ne odstupa od tekue trine cene.
U praksi nailazimo na dva razliita tipa opcija : ameriki i evropski tip. Fundamentalna razlika im se
ogleda u tome to prve, inae znatno prisutnije na svetskim finansijskim tritima, mogu da se
iskoriste na bilo koji dan do prestanka punovanosti (dospea), a druge iskljuivo na odreen dan
dospea.