PREDKOLSKA PEDAGOGIJA

1. Predkolska pedagogija kao nauna disciplina ta pruava,

koji su joj zadaci? Kada i zato je konstuisana?
Odnos predkolske pedagogije sa drugim disciplinama? Odnos
predkolske pedagogije sa drugim naukama? Specifini metodi
istraivanja vaspitanja u ranom detinjstvu Koje istraivake metode i
postupci se primenjuju? Kako se odnositi prema deci prilikom
ispitivanja?
2. Osnovni pojmovi predkolske pedagogije
Staje socijalizacija? (u odnosu va vaspitanje i obrazovanje)
Staje vaspitanje? (koje su mu funkcije)
Staje obrazovanje? (formativna i informativna strana)
Staje iskustvo? (vrste iskustava)
Staje znanje? (osnovni tipovi saznanja)
Staje uenje? (tri procesa prema Bruner-u, prilagoavanje karakteristika onoga ko ui i
uzrastu)
3. Vaspitanje i inioci razvoja
ta ovek nasleuje?
Staje potrebno detetu da bi se razvilo u zrelu osobu?
Koju ulogu u razvoju ima kultura (sociokulturni sistem)
Staje akceleracija, a ta amplifikacija razvoja?
Aktivnost deteta kao inioc razvoja (nasuprot verbalistikom obraz.)
4. Vaspitanje i uzrast
Koje su osobine deijeg razvoja?
Koje su opte zakonitosti psihofizikog razvoja?
ta su to kritini periodi?
Koje su osobine predkolskog uzrasta?
Osnovni mehanizmi razvoja i vaspitanja
Staje to interiorizacija postupaka ?
Unutranja neravnotea kao pokreta razvoja uenja?
Staje to i koje su vrste uenja po modelu?
5. Istorijska i drutvena uslovljenost vaspitanja?
Kako se nekada gledalo na detinjstvo?
Poloaj deteta u nekadanjoj porodici?
ta se promenilo u poloaju deteta u savremenoj rfroAlici i zato?
6. Razvoj ideja o vaspitanju i obrazovanju predkolske dece.
Jan Amos Komenski (dela, kako gleda na prirodu oveka, zlatno pravilo didaktike, o
znaaju predkolskog vaspitanja, Materinska kola);
Fridrih Frebel ( doprinos pred klskoj pedagogiji, darovi, uloga igre);
- Marija Montesori (svrha vaspitanja, principi koji ine sutinu njenog sitema vaspitanja,
sredina, karakter.za Montesori metod, doprinos)
7. Vanporodino vaspitanje kod nas?

Kada su otvorene prve predkolske ustanove kod nas?

Kako je predkolsko vaspitanje ukljueno u sistem vaspitanja kod nas i kakva je danas
situacija?
Staje osnovna delatnost predkolske ustanove, a ta su pratee? Oblici
vanporodinog vaspitanja predkolske dece?
- Predkolske ustanove danas
Ustanove za drutvenu zatitu dece (kompenzatorska funkcija)
Predkolske ustanove kao vaspitno-obrazovne ustanove (nova saznanja o detetu,
mesto u sitemu vaspitanja i obrazovanja)
8. Fiziko vaspitanje predkolske dece
Kako tee razvoj sposobnosti za kretanje?
Koji su faktori razvoja motorike?
Zadaci fizikog vaspitanja ?
Metode i sredstva fizikog vaspitanja?
Uloga fizikog vaspitanja u optem razvoju deteta?
9. Moralni razvoj kao aspekt celovitog razvoja linosti?
ta su : moral, moralne norme, moralna svest ?
Kako se stie moralnost (heteronomna, autonomna) ?
Staje disciplina i kakav je njen odnos sa slobodom ?
Staje cilj disciplinovanja deteta (samokontrola) ?
Naini uticanja na deije ponaanje (podravanje i koenje, reciprone sankcije, kazne i
nagrade)
10. Emocionalni razvoj deteta
- ta su emocije i kakva im je funkcija?
- Kako tee razvoj emocija (karakteristike dejih emocija, staje empatija, integrativne i
dezintegrativne emocije)?
- Koje elemente obuhvata negovanje emocionalne kulture?
- Adaptacija deteta
- Staje to privrenost; emocionalna vezanost?
- Kako dete doivljava odvajanje od porodice (materinska uskraenost)?
- Kako pomoi adaptaciji deteta u vrtiu?
1. Razvijanje drutvenosti?
- Kako tee ukljuivanje deteta u grupu vrnjaka i kako mu pomoi?
- Razvijanje identiteta i samopotovanja
- Od ega se sastoji predstava koju pojedinac ima o sebi?
- Kako tee razvoj detetovog; ja; (pozitivna i negativna slika o sebi)?
- Kako kod dece razvijati pozitivnu sliku o sebi?
- Razvijanje samostalnosti
- Vrste samostalnosti, (odnos samostalnosti-zavisnost)?
- Razvoj samostalnosti i krize u ponaanju (negativizan)
- Uslovi za razvoj samostalnosti?
12. Razvijanje deijeg stvaralatva?
- Staje kreativnost i koje su njene osobine?
- Koje su funkcije stvaraatva u dejem razvoju?
- Kako se definie deje stvaralako izraavanje (veza sa igrom)?

- U emu se ogleda pravo deje stvaralatvo?

- Koji su vaspitno-obrazovni zadaci povezani sa stvaralatvom?
- Koji postupci se primenjuju za razvoj dejeg stvaralatva?
13. Uenje
- Pojam konceptualnog uenja po, Bruner-u?
- Kako deca usvajaju znanja po Pijaeu?
- Zadaci obrazovanja u predkolskom dobu?
- Staje deperceptualizacija) K. Kami-perceptivne aktivnosti)?
- Staje interiorizacija praktinih radnji (doprinos predkolskog doba formiranju unutranjeg
plana)?
- ta znai distanciranje u odnosu na neposredno dato (tri vrste reprezentacije po Bruner-u,
znaaj formiranja pojmova)?
- Uslovi za izgraivanje bogate slike sveta?
- Komunikacija?
- Izvori sadraja i metode obrazovanja?
- ta deca treba da znaju iz oblasti nauke, tehnike i ljudskog rada (kako birati i prenositi
naune sadraje deci)?
- Razlike izmeu nauke i umetnosti (specifinosti znaaj umetnosti, vaspitanje putem
umetnosti, razvoj kreativnosti, mate i intuitivnog miljenja)?
- Valonova definicija simbolike funkcije (znaaj jezika)?
14. Uslovi uspenog obrazovanja?
Kako izgleda i emu slui strukturirana obrazovna sredina?
Staje to: autontina deja aktivnost; (prednost nad klasinim uenjem)
Motivacija za uenje i razvoj?
Pojam unutranje i spoljanje motivacije?
Kako se podstie unutranja motivacija za postignuem (motiv uspenosti)? Prednost
lienja koje se oslanja na radoznalost, kako se budi deje interesovanje? Vaspitnoobrazovni metodi u radu sa predkolskom decom ta su vaspitni, a ta obrazovni metodi?
- Otkrivaka metoda (problemska situacija, vrste problema, etape reenja problema)?
- Problemska metoda
15. Vaspitanje igrom
- Pojam igre, karakteristike igre?
- Vrste dejih igara? Teorija dejih igara? Igra u
dejim jaslicama, vrtiu, koli?
- Odreenje igre, sutina deje igre, savremena shvatanja o dejoj igri, igra u vaspitanju,
igra i intelektualni procesi, ogreanja o igri, zahtevi za sistem didaktikih igara)?
16. Igraka?
- zahtevi za deje igrake? Klasifikacija igraaka?
- izbor igraaka za vaspitnu grupu
- Igroteka, ludoteka?
- Kultivisanje deje igre? E.Kamenov: Intelektualno vaspitanje kroz igru, ZUNS,
Beograd, 1986.
17. Uloga organizacije i zahtevi za njeno uspeno ostvarivanje
- Staje organizacija, svrha i funkcija vrtia koja odreuje organizaciju?
- Kako glasi osnovno naelo predkolskog vaspitanja?

- Koji su zahtevi za organizaciju imajui u vidu deje potrebe?

- Zahtevi za velika gradska i seoska naselja?
- Zahtevi za opremanje eksterijera? (prostor i aktivnosti)?
- Dnevni raspored aktivnosti (zahtevi)?
- Aktivnost dece u vrtiu?
- Pojam i vrste aktivnosti? Vrste igara?
- Perceptivno motorne aktivnosti, otkrivake, posmatrake i receptivne aktivnosti,
zdravstveno- higijenske aktivnosti, praktine, ivotne i radne aktivnosti, drutvene
aktivnosti, aktivnosti rezonovanja, uvianja i razumevanja, aktivnosti predstavljanja,
izraavanja i stvaranja?
18. Uloga vaspitaa u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa?
- ta su osobine dobrog vaspitaa?
- Kako vaspita uspostavlja emocionalni odnos sa decom?
- Tri vrste autoriteta?
- Kako vaspita pomae deci u aktivnostima?
- Kako vaspita intervenie u igri?
- Nain rada vaspitaa sa decom?
- Delovanje specijalno pripremljenom sredinom, odlasci u prirodu i novu drutvenu
sredinu, pokazivanje i prikazivanje, prianje,
- Kako se biraju i kombinuju vaspitno-obrazovni postupci, oblici rada njihove prednosti i
ogranienja?
- Kako motivisati decu za aktivnost, najvaniji nain delovanja na deije ponaanje, kako
delovati bez nagrada i kazni,
- Zato deca najee kre disciplinu, kako se postavljaju granice dejem ponaanju,
nagrade i kazne, zato i kako posmatramo deje ponaanje i pratiti deji razvoj?
19. Programiranje, planiranje i evidencija vaspitno-obrazovnog procesa?
Prednosti tematskog planiranja nad klasinim, kolskim?
Od ega se polazi pri tematskom planiranju? Kako se bira
osnovna tema i struktura sadraja? Vrste planiranja?
Kako se tema struktuira na podteme?
Kako se podteme struktuiraju na dnevne teme?
Vrste projekata kojima se bave deca?
Kako zainteresovati decu za temske sadraje? Kako se evidentira realizacij tematskog
sadraja? Modeli programa ?
- emu slui pedagoka dokumentacija i ta sadri knjiga rada vaspitaa?
- Struno usavravanje vaspitaa
- Struna tela u ustanovi i njihova funkcija?
20. Saradnja sa porodicom
- Oblici saradnje. sadraj saradnje?
- Vrti kao otvoreni sistem?
- Roditelji kao partneri
21. Saradnja sa kolom
- Oblici saradnje, sadraji?
- Zrelost deteta za polazak u kolu?
- Pripremni predklski program

OSNOVNA LITERATURA:
- Kamenov E: Predkolska pedagogija (1 .i 2.). ZUNS, Beograd, 1987. Metodika vaspitnoobrazovnog rada sa decom (1, 2 i 3), Intelektualno vaspitanje kroz igru.
- Osnove programa ( A i B model )
- Grupa autora : Korak po korak 1 i 2. Kreativni centar. Beograd.

METODIKA NEGE I VASPITANJA DECE RANOG

UZRASTA

Cilj i zadaci vaspitanja i nege dece od roenja do tri godine

Uloga dejih jaslica u ostvarivanju opteg i jedinstvenog cilja vaspitanja i obrazovanja u

savremenom drutvu - slobodne i svestrano razvijene linosti. Specifinosti ostvarivanja
nevedenog cilja u ranim uzrastima. Zadaci koji proistiu iz cilja u pogledu fizikosenzornog, emocionalnog socijalnog i saznajnog razvoja. Usklaivanje sistema sadraja,
metoda i sredstava vaspitanja i nege sa ciljem i zadacima i njihovo povezivanje u
odgovarajuu celinu dejeg ivljenja i razvoja.

Opta naela vaspitanja i nege dece do tri godine.

Povezanost nege i vaspitanja i njihovo ostvarivanje kroz neposredno ivljenje dece u
povoljnoj sredini. Neophodnost da dete bude aktivan inilac sopstvenog razvoja.
Prilagoavanje vaspitanja i nege potrebama konkretne dece. Vaspitanje i nega kao podrka i
podsticaj optimalnog razvoja. Interakcija vaspitaa sa decom i stvaranje odgovarajue
emocionalne klime u grupi dece. Uvaavanje interesa dece i individualizacija vaspitanja i
nege. Obezbeivanje bogatih i raznovrsnih uslova za razne igre dostupne deci ranih uzrasta.
Organizacija rasporeda ivljenja dece prema zdravstveno-fizikim i vaspitnim kriterijumima.
Doslednost i fleksibilnost u primeni rasporeda ivljenja.Usklaivanje vaspitanja i nege dece u
ustanovi i roditeljskom domu.
IV. Prilagoavanje deteta uslovima ivota u ustanovama
Problem odvajanja deteta ranog uzrasta od fizike i socijalne sredine na koju je navikao.
Unutranji i spoljanji faktori koji utiu na prilagoavanje novoj sredini. Problemi koji potiu
usled neprilagoenog ponaanja deteta i naina njihovog razreavanja. Saradnja sa porodicom
deteta kao uslov njegovog uspenog prilagoavanja ustanovi. Prostorni i personalni uslovi u
dejim jaslicama kao uslov uspenog prilagoavanja deteta. Prvi kontakti deteta sa novom
sredinom i postupci koji olakavaju njegovu adaptaciju ustanovi.

ORGANIZACIJA IVOTA U JASLICAMA I OBEZBEIVANJE POVOLJNIJIH

USLOVA ZA BORAVAK U JASLICAMA

Uloga organizacije i zahtevi za njeno uspeno ostvarivanje. Pojam organizacije, uloga i

znaaj, faktori koji utiu na organizaciju ivota u jaslicama.

OPTA NAELA ZA USPOSTAVLJANJE RITMA IVLJENJA

DECE RANOG UZRASTA

Znaaj pravilnog rasporeda ivljenja dece ranog uzrasta u porodici, u jaslicama.

Naela za postavljanje pravilnog rasporeda ivljenja, u porodici, u jaslicama.
Organizacija i raspored ivota dece u jaslicama.
Uslovi za doslednuprimenu optih naela za uspostavljanje pravilnog ritma ivljenja.
Fizioloki zahtevi koji se odnose na pravilno smenjivanje budunosti, sna, ishranu,
boravak na vazduhu, i aktivnosti dece i pravilna organizacija vremena u odnosu na
zadovoljavanje potreba dejeg razvoja u odgovarajuim intervalima, nezapostavljajui ni
jednu od nabrojanih aktivnosti.
Funkcionalno ureenje prostora kao uslov uspenog vaspitanja i nege u jaslicama.
Znaaj pravilnog rasporeda prostorija, normativ prostora i opreme.

NEGA DETETA OD ROENJA DO TRI GODINE

Osnovne potrebe deteta (da bude u toplom i suvom, da je sito i da mu se obraa na

prijatan nain) i njihovo zadovoljavanje u jaslicama. Nega koe i drugih respiratornih organa.
Zadovoljavanje deje potrebe za tenou i pravilno izabranom i pripremljenom hranom.
Zatita dece od parazita i infekcija. Kontrola zdravlja i preventiva. Higijena dece ranih
uzrasta. Neke opasnosti kojima su izloena deca i nain zatite od njih. Odevanje dece
jaslenog uzrasta.
Reim dana u ustanovi i individualne karakteristike dece. Naini vaspitnog uticaja na
decu kroz postupke kojima se ona neguju: kako se obraati deci, drati ih, hraniti, previjati,
uspavljivati i dr. Nega dece koja imaju tekoe u adaptaciji. Celienje dejeg organizma
putem prirodnih faktora. Praenje dejeg razvoja i upoznavanje specifinih potreba pojedine
dece radi njihovog zadovoljavanja, osobenosti nege u raznim uzrastima perioda.
Planiranje ishrane dece u pogledu kvaliteta i kvantiteta. Vrste ishrane i deje potrebe
za belanevinama, ugljenim hidratima, mastima, mineralima i vitaminima. Pravilno
spravljanje hrane i higijena ishrane. Postupci prilikom poremeaja varenja. Pravilno
serviranje hrane. Individulane razlike meu decom i ishrana. Praenje dejeg rasta i razvoja.

EMOCIONALNO-SOCIJALNI RAZVOJ KAO USLOV ZA

RAZVITAK LINOSTI DETETA

Karakteristike socioemocionalnog razvoja dece pojedinih uzrasta i mogunosti uticaja na

razvoj, obezbeivanje optimalnih uslova.
-

Nain zadovoljavanja, osnovnih potreba deteta, posebno potreba za sigurnou iz

kojih se razvija itav niz potreba.
- Problem ranog odvajanja deteta od majke i smetaj u vaspitnu instituciju.
- Pojam analitike depresije, uzroci koji do nje dovode, uloga vaspitaa u spreavanju
ove pojave.
-

Uspostavljanje socioemocionalne veze i uloga vaspitaa u procesu adaptacije deteta na

jaslice.
Mogunosti i tekoe malog deteta za uspostavljanje afektivnih odnosa sa odraslom
osobom, sa jednom i vie osoba, sa drugom decom.
Vaspita u jaslicama kao zamena za majku.
Uslovi ua uspostavljanje zdravih afektivnih odnosa u jaslicama.
Razvijanje samostalnosti: znaaj zavisnosti o odraslog kao etape u razvoju
samostalnosti, uslovi i postupci za razvijanje samostalnosti.
Odreeni ritam ivljenja i njegov znaaj za kasnije prihvatanje odreenih normi
ponaanja.
Razvoj elje za saradnjm i saradnja sa drugom decom.
Sukobi meu decom i njihov znaaj za vaspitanje drutvenosti, naini reavanja
sukoba meu decom i uloga vaspitaa.
Uslovi za uspostavljanje socioemocionalnih odnosa meu decom i uloga igraaka.
Igra u funkciji komunikacije dete - odrasli i dece meusobno.

AKTIVNOSTI DECE KAO USLOV PRAVILNOG RASTA I RAZVOJA

Pojam i vrste dejih aktivnosti: motorike, senzorno-perceptivne, muziko-ritmike

aktivnosti, grafiko-likovne, intelektualne aktivnosti, govorne, dramatizacija. Funkcija
aktivnosti u dejem razvoju, osamostaljivanju, razvijanju pozitivne slike o sebi.
Uslovi za organizaciju aktivnosti, nain podsticanja dece, organizacija prostora i izbor
adekvatnih sredstava.
Sistem igara koje se organiziraju sa decom ranog uzrasta: funkcionalne igre,
eksploatativne (istraivake), simbolike igre, didaktike igre. Zahtevi za izbor igara,

organizacija igre, naini uticaja na sadraj i tok igre, podsticanje i razvijanje smisla da u igri
sa decom bude partner.
RAZVIJANJE MOTORIKIH AKTIVNOSTI

Anatomsko-fizioloke karakteristike dece ranih uzrasta. Rast i razvoj deteta (faze,

karakteristike); faktori koji na njih utiu, nervni sistem, miini sistem, kotani sistem, organi
za izluivanje, varenje, koa, krvotok, ezde sa unutranjim luenjem.
Motorike aktivnosti i njihov znaaj za celokupni razvoj deteta. Razvoj pokreta na
pojedinim uzrastima. Podsticanje razvoja pokreta i obezbeivanje povoljnih uslova za
kretanje dece. Primena razliitih postupaka masae i gimnastikih vebi u zavisnosti od
uzrasta i stepena razvoja deteta. Igre koje doprinose razvoju motorike.
Organizacija motorikih aktivnosti u okviru celokupnog reima dana, zavisno od
raspoloivog prostora, opreme i sredstava. Izbor motorikih aktivnosti za decu jaslenog
uzrasta prilagoavanje njihovim potrebama i mogunostima.

RAZVIJANJE SENZRNO PERCEPTIVNIH I

LIKOVNIH AKTIVNOSTI
- Kriterijumi za izbor igraaka (posebno didaktikih za sklapanje, graenje i dr.), pribora
sredstava i materijala za senzorno perceptivne i grafiko-likovne aktivnosti i posebni
uslovi (u enterijeru i eksterijeru ustanove) za bavljenje njima. Izbor strukturiranje
sistema igara kojima se mogu sticati raznovrsna ulna iskustva, posebno -igre
likovnim materijalima i specifinostima - rukovanje svakim od njih. Korienje
slikovnica, dijafilmova, filmova i drugih AV sredstava.
Rasporeivanje igraaka i materijala, ureivanje prostora u kojima borave deca s
obzirom na:
a) potrebu oplemenjivanja njihovih ulnih utisaka (estetsko dekoriranje prostora i izbor
predmeta iz oblasti narodne i primenjene umetnosti, likovnih ostvarenja i dejih
radova),
b) potrebu podsticanja dece na aktivnosti i sugeriranje odreenog reda (materijala
klasifikovan po nekim bitnim svojstvima -nameni , materiji, boji, veliini i si.) i
) potrebu da se za senzorno-perceptivne i likovne aktivnosti odvoje posebni prostori u kojima
e moi da se bave njima bez straha da e neto pokvariti ili uprljati.
Prirodna okolina i objekti iz prirode kao podsticaj za aktivnost. Organizovanje etnji i izleta
radi upoznavanja prirodnih pojava u neposrednom dodiru sa njima i sticanje raznovrsnih

ulnih iskustava povodom senzornih promena. pribori za igre i istraivake aktivnosti u

prirodi, upoznavanje sa biljkama, ivotinjama i raznim prirodnim materijalima.
Postupci za sistematsko vebanje pojedinih ula (ukusa, mirisa, vida, sluha, ula opipa i dr.)'u
procesu sticanja svakodnevnih iskustava u specijalno pripremljenim situacijama (kada se
neka ula koriste izolovano). Isticanje ulnih i estetskih aspekata raznih situacija, kvaliteta
predmeta i pojava uz njihovo postepeno povezivanje i imenovanje perceptivnih osobina
predmeta i pojava.
Naini upoznavanja dece sa prostorom i sticanje optih sredstava gde se ta nalazi radi
njihovog podsticanja na istraivanje i doivljavanje svoje okoline. Sticanja znanja o
nametaju i sredstvima sa kojima dolaze u dodir preko akcija koje mogu izvesti na njima ili
pomou njih; osposobljavanje dece da razlikuju predmete kojima se mogu povrediti.
Osamostaljivanje dece zahvaljujui prepoznavanju linih predmeta, znakova u garderobi i
si.
Podsticanje senzorno-perceptivnih i likovnih aktivnosti dece, izborom rasporeda materijala,
ponaanja odraslih (ohrabrivanjem davanjem modela za ppodraavanje i si), preko drugih
aktivnosti motorikih, muziko-ritmikih i dr. Posmatranje odraslih u praktinim ivotnim
delatnostima i povremeno ukljuivanje u njih prema mogunostima dece, izraavanje u igri
onoga to je zapaeno i doivljeno tom prilikom.
Upoznavanje dece sa osnovnim priborom za grafiko-likovne aktivnosti, nainima za
rukovanje njima i pravilima poloaja tela u toku ovih aktivnosti. Igre piijanja"
razmazivanja boja, slikanje prstima, meanje raznih materijala, otiskivanje oblika itd.
Pokazivanje deci razliitih operacija materijalom (sastavljanje jednog predmeta u drugi,
graenje, sastavljanje, namotavanje itd.) i podsticanje da ih primenjuju uviajui
pogodnosti pojedinih materijala za njih. Oblikovanje i preoblikovanje predmeta, njihovo
kombinovanje, menjanje stanja, spoljanjeg izgleda, boje itd. Konstruisanje novih celina od
specijalno pripremljenih, prirodnih i otpadnih materijala, izrada predmeta koji se mogu
koristiti u igri, kao ukrasi i si.
RAZVIJANJE MUZIKO-RITMIKIH AKTIVNOSTI
Zadaci koji se ostvaruju putem muziko-ritmikih aktivnosti: razvoj sluha, oseaja za sklad i
ritam, razvoj sposobnosti reprodukovanja muzike pevanjem, igrom i si. Bogaenje socijalnog
i estetskog iskustva deteta i zadovoljavanje njegovih emocionalnih potreba. Podsticanje dece
na ostale vrste aktivnosti, posebno jezike, motorike i intelektualne.
Kriterijumi za izbor muzike i pesama razliitih anrova koje odgovaraju (za sluanje i
pevanje) deci ranog uzrasta; odmeravanje muzike dejim uzrastima i individualnim
mogunostima. Korienje muzike za ostvarivanje zahteva za stvaranje stimulativne sredine.
Izbor i korienje raznih sredstava (zvunih igraaka, slikovnica, lutaka, jednostavnih

muzikih instrumenata i dr.) za rad sa decom ranog uzrasta. Mogunosti za pravljenje takvih
sredstava od prirunog materijala.
Korienje raznih tehnikih sredstava (radija, magnetofona, gramofona, AV sredstava i dr.) za
bogaenje muziko- ritmikih aktivnosti.
Izazivanje muzikog doivljaja kod dece korienje boje i tona glas, pesme, jednostavne
muzike, kao i raznim ilustrovanim sredstvima -ritmikim pokretima, gestovima, izrazima lica
i si. Uticanje na deje raspoloenje i ponaanje (uspostavljanje, podsticanje ivahnog
skladnog kretanja itd.). Ilustrovanje muzikom u lutkarskom pozoritu, prilikom itanja pria,
itd.).
Postupci za stimulisanje dejeg ula sluha raznovrsnim zanimljivim i prijatnim zvucima,
posebno ljudskim glasom. Razvijanje slune percepcije i diskriminacije (boje, jaine, visine,
tempa, dinamike, trajanja i dr., uz pomo razliitih sredstava i korienjem igara.
Organizacija igara zvunim predmetima i korienjem raznih zvukova za komunikaciju sa
detetom, povezano sa ljudskim glasom i pokretima. Unoenje muzikih i ritmikih elemenata
u motorike, simbolike i dr. igre dece. Plesovi i igre u kolu uz muziku, sa pljeskanjem,
mahanjem, hodanjem u ritmu i razvoj ritma pomou cupkalica, gegalica, ritmikih brojalica i
dr.
Podsticanje dece da podraavaju glasove vaspitaa i tonove koje je izveo na instrumentima (u
tonskoj visini i duini trajanja). Igre onomatopejama, pevanje na jedan glas ili slog, variranja
glasova
imitiranjem i spontano, na inicijativu i po izboru dece.
Postupci za spontano privlaenje decu u muziku aktivnost (naroito
povuene i pasivne dece) i motivisanje za samoinicijativno bavljenje
njome, posebno, korienje lutaka kao podsticaj.
Ohrabrivanje i uenje deca da svoje doivljaje izraavaju muzikim
sredstvima, da proizvode zvuke eksperimentiui ili pratei ritmike
kretnje i muziku koju uju, da izmiljaju melodije i tekstove (sa
smislom ili bez njega). Osveavanje ovih postupaka kod dece,
praenje magnetofonske snimke, posmatranjem pokreta u ogledalu, i
si.
RAZVIJANJE'INTELEKTUALNIH AKTIVNOSTI

Organizacija sredine koja e da bude podsticaj za izvoenje raznovrsnih perceptivnih

aktivnosti i sticanja iskustava o razliitim svojstvima predmeta i pojava. Izazivanje i
usmeravanje ovih aktivnosti rasporedom predmeta i postupcima vaspitaa koje dete imitira,
posebno, putem postavljanja malih praktinih problema koji bude njegovu radoznalost i
motiviu da ih raava. Sistem perceptivno-motornih radnji korisnih za vrenje elementarnih
intelektualnih operacija i unoenje u njih igrovnih elemenata. Istraivake aktivnosti dece na
predmetima i igrakama i sistem njihovog organizovanog i postepenog uslonjavanja uz
postupke kojima se iniciraju, razvijaju i prenose u domen deje inicijative. Postepeno
proirivanje radijusa kretanja u okolini i podsticanje dece da je upoznaju na razne naine,

dodirivanjem, razgledanjem, upoznavanjem, postavljanjem pitanja odraslom itd. Proirivanje

receptora dejih aktivnosti i postupci za podsticanje istraivanja okoline unoenjem novina,
pokazivanjem radnji koje deca mogu podraavati, ohrabrivanjem dece u susretu sa
nepoznatim i komplikovanim. Imitiranje postupaka odraslih koje postepeno prelazi u
elementarne a zatim sloenije prestavljanje, odnosno simbolike igre. .
Kvalitativno usavravanje aktivnosti dece, povezivanje operacija u osmiljene i celishodne
radnje, unoenje u njih predmeta i igraaka koje sugeriraju odreene operacije i predstavljaju
kulturna dobra (kompleti didaktikih igraaka, slikovnica, olovka i papir i si.). Organizacija
igara skrivalica i praktinih problema koji zahtevaju od deteta da koristi predmete na razne
naine, otkriva veze izmeu uzroka i posledica, kao i to da kombinuju elemente perceptivnih
iskustava.
Uvoenje dece u sloenije rukovanje oruima i stvarima iz svakodnevne upotrebe za
zadovoljavanje svojih potreba i postizanje odreenih ciljeva, zajedno sa odraslima i uz
postepeno osamostaljivanje u tom pogledu.
Verbalizacija radnji koje se obavljaju u komunikaciji sa odraslima, poreenje predmeta meu
sobom (realnih i nacrtanih, uz uoavanje osnovnih slinosti i razlika), imenovanje predmeta u
kontekstu ivotnih situacija, imenovanje istovrsnih predmeta jednim nazivom iako se oni
meusobno bitnije razlikuju. Podsticanje deca da uviaju elementarne kvantitativne i
prostorne odnose.
RAZVIJANJE KOMUNIKACIJE I GOVORNIH AKTIVNOSTI
Fizioloke, psiholoke i socijalne pretpostavke za uspostavljanje i razvoj komunikacije.
Savremena istraivanja i razmatranja usvajanja i razvoja dejeg govora
Proces komunikacije i interakcije
Uspostavljanje i razvoj komunikacije izmeu deteta i doraslog Formiranje socio-emocionalne
vezanosti
Makro interakcija, mikro interakcija izmeu odraslog i deteta zajednike akcije komunikacije Prva govorna ostvarenja deteta
Uspostavljanje i razvoj verbalne komunikacije i uloga vaspitaa u tom procesu
Razumevanje verbalnog govora vaspitaa i razvoj verbalnog izraza deteta
Mogunosti za razvoj verbalne komunikacije u jaslicama

VASPITA I NJEGOVA ULOGA U PROCESU NEGE I VASPITANJA

Osobine linosti i kvaliteti neophodni za rad sa decom ranog uzrasta. Odnos prema deci i
pravilno shvatanje osobina deje linosti kao i znaaj adekvatnih vaspitnih uticaja u
razvoju dece ranog uzrasta. Sistem potreba dece ranog uzrasta i nain zadovoljavanja
(upoznavanje sa vrstama potreba i nainom odreivanja prioriteta meu njima, razvijanje
osetljivosti za deje potrebe kod dece ranog uzrasta).
Pravilno tumaenje i dosledno usvajanje osnovnih naela u procesu nege i vaspitanja dece
ranog uzrasta, posebno zahteva o jedinstvu nege i vaspitanja.

Uloga vaspitaa u organizovanju rasporeda ivota i pravilnog smenjivanja

Uloga vaspitaa u organizovanju rasporeda ivota u jaslicama i pravilno smenjivanje
budnosti, sna, ishrane, boravka na vazduhu i drugih aktivnosti dece i vaspitaa
Uloga vaspitaa u procesu postepenog osamostaljivanja dece, razvijanja identiteta i
pozitivne slike o sebi
Nain rada: sistem kontinuiranog namirenja uz dosledno potovanje zahteva o
individualnom pristupu svakom pojedinom detetu, metodu vaspitnog rada kao
podravanje, podsticanje, usmeravanje, bogaenje i pokretanje ka viim razvojnim
nivoima aktivnosti dece.
Uloga vaspitaa u socijalno-emocionalnom razvoju i organizaciji aktivnosti
Uloga vaspitaa u organizaciji prostora, oplemenjivanju sredine i stvaranju prijatne
atmosfere u zgradi u kojoj borave deca ranog uzrasta.

PROGRAMIRANJE, PLANIRANJE I EVIDENCIJA VASPITNOG

RADA I NEGE

Osnove programa vaspitnog rada sa decom ranog uzrasta. Specifinosti planiranja rada
sa decom uzrasta do 3 godine, koje se ogledaju u jedinstvu preventivne zdravstvene zatite,
nege i vaspitnog rada. Planiranje u odnosu na sadraj, oblike i uslove vaspitnog rada i nege.
Zapaanja o razvojnim karakteristikama dece u vaspitnoj ustanovi, izrada mesenog i
dnevnog plana rada, sagledavanje realizacije. Voenje pedagoke dokumentacije.

RAD SESTRE - VASPITAA U STRUNIM VEIMA

Struna tela u predkolskoj ustanovi, njihova funkcija i sadraj rada (struno vee,
pedagoko vee, vee uzrasnih grupa).
Struna sluba (predkolski pedagog, psiholog, socijalni radnik, lekar, patronana sestra i
dr.) i saradnja sa njima.
SARADNJA SA PORODICOM

Znaaj saradnje sa roditeljima, oblici saradnje.

Sistem jedinstvenog vaspitanja i nege u porodici i predkolskoj ustanovi. Sistem uticanja
na roditelje, podizanje predkolske i zdravstvene kulture.
SARADNJA SA DEJIM VRTIEM
Kontinuitet vaspitnih uticaja, vidovi i sadraji saradnje.


1. ,
2.

3.
4.
5. ,
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15. ,
16.
17.
18.
19.

Ispitna pitanja iz predmeta

METODIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

1. Poloaj Metodike V.O.R. u sistemu pedagokih nauka

2. Zadaci Metodike V.OR. u obrazovanju vaspitaa
3. Razvoj predkolskih institucija u Srbiji
4. Oblici institucionalnog i vaninstitucionalnog vaspitanja i obrazovanja u predkolskim
ustanovama
5. Vaspitanje u predkolskim ustanovama kao otvoren sistem
6. Osnovne karakteristike novih programskih osnova za predkolske ustanove
7. Definicija i sutina predkolskog vaspitanja i obrazovanja
8. Funkcije predkolskog vaspitanja i obrazovanja
9. Shvatanje deteta i njegovog razvoja lO.ta
karakterie rano detinjstvo
11 .Naela predkolskog vaspitanja i obrazovanja 12.Naelo
celovitosti i integriteta 13.Naelo dominacije igara i igrovnih
postupaka 14.Naelo orijentacije ka optijim ciljevima 15.Naelo
socijalne integracije i kontinuiteta
16.Predkolska ustanova kao specifina vaspitno-obrazovna ustanova
17.Delatnosti dejeg vrtia
18.Saradnja dejeg vrtia i porodice
19.Saradnja dejeg vrtia i kole
20.Saradnja dejeg vrtia s faktorima drutvene sredine
21 .Organizacija rada u dejem vrtiu
22. Organizacija prostora
23.Funkcija i ureenje enterijera u dejem vrtiu
24.Kutak za igre mate
25.Stvaralaki kutak
26.Graditeljski kutak
27. Istraivaki kutak
28.Funkcija i ureenje eksterijera
29.Aktivnosti dece prema vrstama saznanja
30.Deje igre i njihova podela
31. Funkcionalne igre
32.Igre mate ili igre uloga
33.Igre s gotovim pravilima
34.Konstruktivne igre
35.Igrolike aktivnosti
36.Perceptivno-motorne aktivnosti
3 7. Otkrivake aktivno sti
38.Posmatrake i receptivne aktivnosti
3 9. Zdravstveno-higijenske aktivnosti
40.Praktine ivotne i radne aktivnosti
41 .Drutvene aktivnosti
42. Aktivnost? rezonovanja. uvianja i izuraevanja 43.Aktivnosti
predstavljanja, izraavanja i stvaranja

44. Vaspita u dejem vrtiu - tipovi vaspitaa

45.Kvalitet emocionalne veze vaspita - dete
46.Uee vaspitaa u aktivnostima dece 47.Spoljanja
kontrola - nagrade i kazne 48.Disciplinovanje dece
49.Metode i metodski postupci V.O.R. sa predk. decom
50.Delovanje specijalno pripremljenom sredinom
51 .Oblici vaspitno-obrazovnog rada u dejem vrtiu
52.Reim dana u dejem vrtiu
53.Adaptacija dece u dejem vrtiu
54.Specifinost rada u meovitim vaspitnim grupama
55.Deje igrake - vrste i funkcija igraaka
56.Zahtevi za dobre igrake
57.Zrelost dece za polazak u kolu
58.0pta i posebna priprema dece za kolu
59.Vaspitni stilovi i njihov uticaj na formiranje linosti dece
60.Tematsko programiranje V.O.R.
61 .Evaluacija rada vaspitaa
Literatura:
a) Obavezna:

1. Kamenov, E., (1997.): METODIKA I, II, HI, Odsek za pedagogiju Filozofskog fakultet u
Novom Sadu, Republika zajednica viih kola za obrazovanje vaspitaa, Novi Sad,
2. Kamenov, R, (1985.): METODIKA VASPITNO - OBRAZOVNOG RADA SA
PREDKOLSKOM DECOM, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Novi Sad,
3. Kamenov, E., (1997.): MODEL OSNOVA PROGRAMA VASPITNO-OBRAZOVNOG
RADA SA PREDKOLSKOM DECOM, Odsek za pedagogiju Filozofskog fakultet u Novom
Sadu, Republika zajednica viih kola za obrazovanje vaspitaa, Novi Sad,
b) Proirena:

1.
2.
3.
4.

Grupa autora, (1997.): KORAK PO KORAK 2, Kreativni centar, Beograd

Kamenov, E. i sar.,(1986.): IGRAMO SE, OTKRIVAMO, STVARAMO..., Dnevnik, Novi Sad
Kamenov, E. i sar.,(1987.): IGRAMO SE, DRUIMO, RADIMO..., Dnevnik, Novi Sad
Grupa autora, (1987.): GOVOR U PREDKOLSKOJ USTANOVI, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd,
5. asopisi: PREDKOLSKO DETE, Beograd i PEDAGOKA STVARNOST, Novi Sad
Predispitne obaveze studenata:
Svaki student je duan da:
1. napie i odbrani seminarski rad iz ovog predmeta
2. uradi praktinu vebu snimanja svih elemenata organizacije vrtia