UNIVERZITET U TUZLI

EKONOMSKI FAKULTET
Redovan studij
k. 2012/13. godina

Esej iz nastavnog predmeta

PODUZETNITVO
Tehnike generisanja poduzetnikih ideja

Predmenti nastavnik:
Dr.sc. Bahrija Umihani, vanr.prof

Tuzla, novembar, 2012 godine

Kandidat:
I-2981/11 Emina Husi

SADRAJ
UVOD...........................................................................................................................................
1.

Tehnike generisanja poduzetnikih ideja........................................................................1

1.1.

Brainstroming - modane oluje....................................................................................1

1.1.1.

Pravila formalne brainstorming sesije..................................................................2

1.1.2.

Razliite varijante brainstorminga........................................................................3

1.2.

Fokus grupe..................................................................................................................3

1.3.

Pretraga u biblioteci ili na internetu.............................................................................4

1.4.

Ostale tehnike...............................................................................................................5

ZAKLJUAK.............................................................................................................................
LITERATURA............................................................................................................................

UVOD
Tema ovog eseja jeste tehnike generisanja poduzetnikih ideja. U narednih nekoliko stranica
cilj e biti rairiti ovaj naizgled uski pojam do krajnjih granica, a da pri tome esej ne izgubi na
znaenju. Temaje zanimljiv i takvom je treba i doarati.
Generisanje ideja, iako izgleda jednostavno, predstavlja najznaajniju fazu razvoja novog
proizvoda. Pored injenice, da je ideje teko generirati i prikupiti, uovoj fazi kreativci su
izloeni mnogobrojnim negativnim stavovima unutar kompanije.
Cilj pisanja eseja jeste da prikaem osnovne tehnike za generisanje poduzetnikih ideja,
odnosno one koje se najvie koriste, pokaem naine na koji se trebaju i mogu koristiti te
ukaem na najee greke koje se ponavljaju kod koritenja istih. Takoer, pored tri glavna
naina za generisanje poduzetnikih ideja, panju u obratiti i na ostale tehnike, te njihov
znaaj i ulogu.
Rad je struktuiran na slijedei nain:

Prvi dio Uvod

Drugi dio Razrada teme

Trei dio Zakljuak

1. Tehnike generisanja poduzetnikih ideja

Poduzetnici u veini sluajeva generiraju vie ideja nego prilika, zbog toga to se mnoge ideje
generiraju kako bi se pronaao najbolji nain za kapitalizaciju prilike. Planirano i
organizovano generiranje ideja moe se provoditi putem razliitih kreativnih tehnika:

Brainstroming - modane oluje;

Fokus grupe
Pretraga u bliboteci ili na internetu te
Ostale tehnike generiranja ideja
Slika broj 1. Ostale tehnike generiranja ideja

Grupno rjeavanje problema datira od nastanka ovjeka, ali znaaj tom nainu rjeavanja
problema posvetio je Alex Osborn, koji je 1938. godine napisao knjigu o temi rjeavanje
problema i razvijenje ideja, te joj dao naziv Brainstorming.1
Odtada, pa do danas, razvile su se mnogobrojne tehnike za grupno razvijanje ideja, iji se
koncept uglavnom zasniva na tome da jedna osoba kae svoje miljenje nakon ega se ostali
ukljue iznoenjem svojih razmiljanja. Tehnike grupnog razvijanja ideja razlikuju se
uglavnom po nainu prezentiranja miljenja lanova grupe te naina na koji reaguju ostali
lanovi grupe.
Ono to daje posebnu vrijednost tehnikama grupnog generiranja ideja su razlitostitima koji
se tokom generiranja ideja meusobno nadopunjuju. Meutim, grupno rjeavanje problema
ima i odreenih nedostataka, posebno istiui srameljivost pojedinih lanova grupe. Ove
nedostatke grupnog rjeavanja ideja veoma efikasno nadopunjuju tehnike kao to su
elektronski brainstormin i brainwriting.

1.1.

Brainstroming - modane oluje

Brainstorming je tehnika za brzo prikupljanje razliitih miljenja ili ideja. Ona se zasniva na
konceptu najbolji nain da doete do dobre ideje jeste da prvo prikupite mnogo njih i cilj je
da se generira mnogo ideja u relativno kratkom vremenu.2
Brainstorming je jedna od tehnika koje zahtjevaju aktivno uee samih uesnika i time
pridonose, ako ne veoj produktivnosti, onda bar veoj zanimljivosti samog treninga ili
radnog sastanka. Njome se podstie grupna kreativnost i generie veliki broj razliitih ideja
koje predstavljaju rjeenje problema.

1
2

http://en.wikipedia.org/wiki/Brainstorming
http://hjpc.cest.gov.ba/mprocess/doc/Brainstorming.pdf

Slika 2. Mapa brainstorminga

Iako mnogobrojnim istraivanjima nije dokazana efikasnost ove metode, u smislu da se zaista
na ovaj nain dobija na kvantitetu i kvalitetu generisanih ideja, jedno je sigurno, a to je da ova
tehnika pridonosi zadovoljstvu uesnika, ini timski rad zanimljivijim i pomae izgradnju
tima.
Brainstorming se se koristi u sluaju kada imate neki problem, te Vam je potrebno da imate
razliita miljenja o njemu kako biste ga razrijeili na najbolji mogui nain.

1.1.1. Pravila formalne brainstorming sesije

Ukoliko se odluimo da pokrenemo brainstorming proces potrebno je da ispotujemo osnovna
pravila kako bismo smanjili uzdravanje (inhibiciju) uesnika i stimulisali ih na iznoenje
novih ideja.
Tokom brainstorminga:
Nema kritikovanja.
Sve ideje su dobrodole.
Bitna je koliina.
Nema pitanja.
Brzo iznesite svoje ideje.
Nemojte se bojati da kaete ono to je oigledno.
Nemojte se bojati ponavljanja.
Kombinujte i poboljate svoje ideje na osnovu ideja drugih.
Usmjerenje na kvantitet - zahtjev koji se postavlja pred uesnike je da se usmjere na
kvantitet i da pokuaju da daju to vei broj razliitih ideja, ne optereujui se kvalitetom
istih. Pretpostavka je da, to se vei broj razliitih ideja iznese, to je i ansa dolaska do pravog
rjeenja vea.
Bez kritikovanja u startu. Uesnici se mole da se suzdre od svake kritike primjedbe i da
ono to su primjetili kao slabost odreene ideje iznesu kasnije kada evaluacija doe na red.
Cilj je da se kreira atmosfera u kojoj e se uesnici osjeati prihvaeno i slobodno da iznesu
to god im padne na pamet, bez obzira koliko to bilo neuobiajeno i moda na prvi pogled
smjeno. Uesnici treba da se oslobode samocenzure.
Kreativnost je potrebna. Ovo pravilo proistie iz prethodnog i kae da su neobine i
neoekivane ideje veoma poeljne jer takve ideja mogu da pokrenu uesnike na sasvim nov
nain razmiljanja i gledanja na stvari, zahvaljujui emu moe da se doe do neoekivanih i
radikalnih rjeenja.
2

Kombinovanje i poboljavanje ve iznjetih ideja. Kombinacija vie razliitih ideja moe da

generie sasvim novu ideju koju je mogue dalje unapreivati. U ovom procesu znaajnu
ulogu igraju asocijacije.

1.1.2. Razliite varijante brainstorminga

Tehnika grupne jednakosti (nominal group technique) se zalae za jednakost svih uesnika
u brainstorming procesu. Jednakost se postie tako to se od svih uesnika trai da anonimno
zapiu svoje ideje na slijedei nain: jedan uesnik sakupi sve ideje, zapie ih na tablu i trai
od svih uesnika da komentariu i glasaju za date ideje kako bi na osnovu glasanja napravili
rang listu iznjetih ideja. Glasanje moe da bude krajnje jednostavno, recimo da svi koji su za
odreenu ideju podignu ruku. To je takozvani proces "destilacije" nakon koga e nekoliko
najboljih ideja isplivati na vrh rang liste. Najbolje ideje su onda materijal na osnovu kojeg se
brainstorming proces nastavlja. Pri tome, ponekad ideje koje su prethodno bile odbaene
nakon ponovne evaluacije izbijaju u prvi plan.
Tehnika "proslijedi grupi" (group passing technique) u kojoj svaki uesnik ima prazan list
papira na koji zapisuje svoju ideju koju prosleuje uesniku koji sjedi s njegove desne strane
da dopie svoju ideju. Papiri krue sve dok svaki uesnik ne dobije svoj list papira sa listom
ideje svih uesnika.
Metoda mapiranja timskih ideja (team idea mapping method) se zasniva na procesu
asocijacija. Osnovna zamisao ove varijante je da se maksimalno povea saradnja unutar tima i
koliina ideja tako to e se svima prisutnima omoguiti da uestvuju i to nijedna ideja nee
biti odbaena u startu. Proces poinje dobro definisanim problemom oko kojeg svaki uesnik
razvija individualni brainstorming proces. Na kraju sve ideje se spajaju u jednu veliku mapu
ideja koja je materijal za dalji grupni brainstoriming na osnovu kojeg se generiu nove ideje
koje, takoe, postaju sastavni dio mape. Na kraju, kada su sve ideje iscrpljene, pristupa se
davanju prioriteta odreenim idejama i preduzimanju odreene akcije.
Kompjuterizovane verzije brainstorminga. Informaciona tehnologija omoguava i
kompjuterizovanu verziju brainstorming tehnike kao email korespodenciju ili korienje
brainstorming softvera (MindManager, OpenMind, XMind, FreeMind...). Kod email
brainstorming korespodencije (electronic brainstorming) moderator alje pitanje svim
lanovima tima, a oni mu nezavisno jedni od drugih alju svoje ideje na mejl. Moderator,
zatim, pravi listu svih pristiglih ideja koju prosleuje nazad svim lanovima da pogledaju i
daju povratne informacije. Druga varijanta (directed brainstorming) je da moderator poalje
svim lanovima tima pitanje i da trai od njih da daju samo jednu ideju kao mogue reenje,
koju on potom alje drugim lanovima traei od njih da daju predlog kako bi ta ideja mogla
da se pobolja.3

1.2.

Fokus grupe

Fokus grupe, kao kvalitativna metodologija istraivanja, veoma su podesno sredstvo koje se
primjenjuje da bi se dobila validna informacija vana za potrebe razliitih programa koji se
bave ispitivanjem odreene drutvene pojave. Prednost metodologije fokus grupa u odnosu na
uobiajene standardne metode je u slijedeem: podaci potiu od same grupe (bez unaprijed
definisanih striktnih pravila-razgovor), vezana je za relevantnu grupu, homogena je jer
ukljuuje osobe slinih karakteristika/interesovanja, fleksibilna je jer obezbjeuje dobru
3

http://poslovi.infostud.com/info/saveti/262/Brainstorming-tehnika/

konverzaciju o zadatoj temi, omoguava iskrene iskaze uesnika/ca i u analizi rezultata nisu
vane brojke ve se analiza vri na osnovu izgovorenih rijei/izjava. Fokus grupe se koriste u
razliite svrhe, pa tako i za generiranje novih poslovnih ideja.
Fokus grupe su najea tehnika kvalitativnih istraivanja, koja predstavlja diskusiju na
odreenu temu, koja se odvija na neformalan nain u grupi od 6 do 10 ljudi okupljenih da bi
izrazili svoja miljenja i ideje u vezi sa nekom zadatom temom. Grupu vodi iskusan
moderator, koji je posebno pripremljen za odreeni projekat. Tokom diskusije ispitanici
pruaju puno informacija o svom miljenju, razmiljanju i vjerovanju.4
Svi ispitanici su nasumino izabrani i u cilju istraivanja ne smiju se meusobno poznavati.
Klijent diskusiju moe da posmatra iza jednosmjernog ogledala ili moe da pogleda snimak
iste, s obzirom da se svaka diskusija snima. Analiza rezultata dobijenih grupnom diskusijom
se vri na osnovu izgovorenih rijei. Naglasak se stavlja na razloge koji su pozadina razliitih
aspekata ponaanja.
Prednost fokus grupe je mogunost podsticanja pojedinaca na dublje i detaljnije razmiljanje
o svojim navikama, vjerovanjima i miljenjima, kao i studija uesnika u prirodnom,
svakodnevnom okruenju. Postoji mogunost reagovanja i ukljuivanja drugih uesnika u
grupi i neposredna interakcija istraivaa i uesnika, to je takoe prednosti fokus grupe.
Praksa i istraivanja su do sada pokazala da grupna diskusija vie ohrabruje ljude da spontano
iznose svoje emocije i miljenje. Fokus grupe predstavljaju 12% svih marketinkih
istraivanja. Godinje se sprovede vie od 50 000 fokus grupa. Jo 1994. godine, kao metoda,
je ocjenjena da donosi najvie dobiti.
Neke kompanije koriste razliite metodologije fokus grupe kako bi stekle uvid u neto to im
treba i kako bi ostvarili postavljeni cilj. 5 Odlian primjer su zabave na koledima. Ovakav
pristup ukljuuje plaanje studentima koleda da organizuju zabavu na svom kampusu, pri
emu se pokrivaju trokovi pia i hrane. Tokom zabave domaim ispituje goste o odreenom
marketinkom potezu.

1.3.

Pretraga u biblioteci ili na internetu

Trei pristup za generiranje novih poslovnih ideja je pretraga u biblioteci ili na internetu.
Prirodna je tendencija misliti da ideja prvo treba biti odabrana, te da bi nakon toga proces
istraivanja ideje trebao zapoeti. Ali ovakav pristup je previe linearan. Vrlo esto se deava
da najbolje ideje nastaju onda kada se generalni pojam o ideji, kao to je izrada leernih igrica
za odrasle, spoji sa iscrpnom pretragom u biblioteci ili na internetu, to moe obezbijediti
uvid u to koju bi vrstu leernih igrica bilo najbolje proizvoditi.
Biblioteke su vrlo esto nedovoljno iskoriten izvor informacija za generiranje novih
poslovnih ideja. Najbolji pristup je razgovarati o Vaem podruju interesovanja sa upuenim
bibliotekarom, koji moe ukazati na korisne resurse, kao to su magazini specijalizirani za
odreenu privrednu granu, struni asopisi, i izvjetaji iz odreene privredne oblasti.
Jednostavno pregledavanje nekoliko izdanja strunih asopisa ili izvjetaja iz odreene
privredne oblasti moe rezultirati novom idejom.6 Velike javne ili univerzitetske biblioteke
4

http://www.womenngo.org.rs/zensko-zdravlje/fokusgrupe.pdf
Barringer, R.B., Ireland, R.D., Entrepreneurship Successfully Launching New Ventures, Pearson, Prentice
Hall, 2006.
6
Barringer, R.B., Ireland, R.D., Entrepreneurship Successfully Launching New Ventures, Pearson, Prentice
Hall, 2006.
5

uglavnom posjeduju pretraivae i izvjetaje iz odreenih privrednih oblasti za ta biste

morali izdvojiti hiljade dolara ukoliko biste im sami htjeli pristupiti.
Pretraga na internetu je takoe vana. Ukoliko polazite od nule, jednostavno
ukucavanje rijei nove poslovne ideje u Google ili Yahoo! pretraiva rezultirae
izlistavanjem linkova za lanke u novinama i magazinima o najnovijim poslovnim idejama.
Iako su ovi lanci uglavnom openiti, ipak predstavljaju poetnu taku ukoliko nastojite
generirati nove poslovne ideje. Ukoliko imate na umu odreenu temu, korisna tehnika je da
podesite vae napomene na Yahoo ili Google emailu koristei kljune rijei koje se odnose
na temu koja Vas interesira. Google ili Yahoo! email napomene su email auriranja
najnovijih Yahoo! ili Google rezultata pretraivanja ukljuujui izjave, vijesti, i postove na
blogovima koji se odnose na Vau temu. Ova tehnika je besplatna, a omoguit e svakodnevni
uvid u vijesti i postove na blogovima na specifinu temu.

1.4.

Ostale tehnike

Preduzea koriste razliite tehnike za generiranje ideja. Neke kompanije osnivaju

savjetodavne odbore za kupce, koji se redovno sastaju i diskutuju o potrebama, eljama i
problemima to moe voditi ka novim idejama. Takoer tu su i:

Value Aanalysis Vrijednosna analiza;

Big Dream Approach Pribliavanje velikom snu;
Parametar Analaysis Analiza parametara;
Delfi model;
Metoda bionike;
Morfoloka metoda.

ZAKLJUAK
Kao to smo ve upoznati poduzetnici u veini sluajeva generiraju vie ideja nego prilika,
zbog toga to se mnoge ideje generiraju kako bi se pronaao najbolji nain za kapitalizaciju
5

prilike. Planirano i organizovano generiranje ideja moe se provoditi putem razliitih

kreativnih tehnika koje su prikazane i objanjenje u eseju.
Najvanije tehnike za generisanje poduzetnikih ideja su bainstorming, fokus grupe, pretraga
na interntu ili u biblioteci te ostale manje poznate i manje koritene tehnike. Od izuzetne je
vanosti savladati pozitivne kao i negativne strane ovih tehnika, kako bi generiranje
potencijalnih ideja moglo da proe na najbolji mogui nain.
Iz samog rada, vidljivo da je tehnika fokus grupe, najrasprostranjenija, najpouzdanija te
najvie koritena tehnika za generiranje poduzetnikih ideja. Vidljivo je iz primjera u praksi,
da poduzetnici, formalne te neformalne grupe, jako esto koriste kombinaciju brainstorming
tehnike, te nakon biranja najboljih ideja, onda preu na fokus grupe. Svakako ni ostale, manje
poznate tehnike se ne smiju zanemarivati, jer svaki nain generiranja poduzetnikih ideja
moe biti koristan i moe sa sobom donijeti pozitivne rezultate.

LITERATURA
1. Barringer, R.B., Ireland, R.D., Entrepreneurship Successfully Launching New
Ventures, Pearson, Prentice Hall, 2006.
2. http://www.womenngo.org.rs/ fokusgrupe.pdf (novembar 2012.)
6

3. http://poslovi.infostud.com/info/saveti/262/Brainstorming-tehnika/ (decembar 2012)

4. http://en.wikipedia.org/wiki/Brainstorming (novembar 2012.)
5. http://hjpc.cest.gov.ba/mprocess/doc/Brainstorming.pdf (novembar 2012.)