Studija o Mogucnostima Primene Toplotnih Pumpi

Republika Srbija
AP Vojvodina
Pokrajinski sekretarijat
za energetiku i mineralne sirovine
Novi Sad
STUDIJA O MOGUNOSTIMA PRIMENE TOPLOTNIH PUMPI

NA TERITORIJI AP VOJVODINE, KAKO ZA INDIVIDUALNE
I KOMERCIJALNE OBJEKTE POJEDINANO, TAKO I ZA
DALJINSKE SISTEME GREJANJA PO UGLEDU NA EU,
A U SKLADU SA AKTUELNOM DIREKTIVOM
Novi Sad, maj 2012. godine
UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
NOVI SAD
NASLOV STUDIJE:
STUDIJA O MOGUNOSTIMA PRIMENE TOPLOTNIH PUMPI

NA TERITORIJI AP VOJVODINE, KAKO ZA INDIVIDUALNE
I KOMERCIJALNE OBJEKTE POJEDINANO, TAKO I ZA
DALJINSKE SISTEME GREJANJA PO UGLEDU NA EU,
A U SKLADU SA AKTUELNOM DIREKTIVOM

2
Naruilac:
AP Vojvodina
Pokrajinski Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine
Novi Sad
Izvrilac:
Fakultet tehnikih nauka

Novi Sad
Naslov Studije:
STUDIJA O MOGUNOSTIMA PRIMENE TOPLOTNIH

PUMPI NA TERITORIJI AP VOJVODINE, KAKO ZA
INDIVIDUALNE I KOMERRCIJALNE OBJEKTE
POJEDINANO, TAKO I ZA DALJINSKE SISTEME
GREJANJA PO UGLEDU NA EU, A U SKLADU SA
AKTUELNOM DIREKTIVOM
Autor Studije:
mr Aleksandra enejac, dipl.in.

doktorant Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu
Saradnici na Studiji:
dr Radivoje Bjelakovi, red.prof.

Slobodan Petrovi, dipl.in.
Milo enejac, dipl.in.
Slika naslovne strane: www.rehau.rs

Rukovodilac Studije:
Dekan:
dr Radivoje Bjelakovi, red.prof:
dr Ilija osi, red.prof.

3
SADRAJ
OZNAKE, INDEKSI I SKRAENICE...............................................................................6
USVOJENI POJMOVI....................................................................................................10
1. UVOD.........................................................................................................................12
2. TRITE TOPLOTNIH PUMPI...................................................................................15
2.1. Svet i EU..............................................................................................................15
2.2. AP Vojvodina.......................................................................................................20
3. ZAKONSKA REGULATIVA.......................................................................................34
3.1. Evropska Unija.....................................................................................................34
3.2. Republika Srbija...................................................................................................38
4. ENERGETSKE PERFOMANSE GRAEVINSKIH OBJEKATA U AP VOJVODINI.42
4.1. Postojei objekti...................................................................................................43
4.1.1. Stambeni objekti........................................................................................43
4.1.2. Javni i poslovni objekti...............................................................................43
4.2. Novi objekti..........................................................................................................45
4.2.1. Stambeni objekti........................................................................................46
4.2.2. Javni i poslovni objekti...............................................................................47
4.3. Poboljanje energetskih perfomansi objekata.....................................................49
4.4. Intelangentne zgrade...........................................................................................50
4.5. Priblino nulti energetski objekti..........................................................................50
5. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ZA TOPLOTNE PUMPE......................................52
5.1. Vrste obnovljivih izvora........................................................................................53
5.1.1. Dobijanje toplote iz zemlje.........................................................................54
5.1.2. Dobijanje toplote iz vode............................................................................58
5.1.3. Dobijanje toplote iz spoljanjeg vazduha...................................................60
5.2. Potencijali obnovljivih izvora energije..................................................................61
5.3. Toplotna pumpa...................................................................................................66
5.3.1. Kompresiona toplotna pumpa....................................................................67
4
5.3.2. Apsorpciona toplotna pumpa.....................................................................69

5.3.3. Ekonominost toplotnih pumpi...................................................................71
5.4. Reim rada toplotne pumpe.................................................................................72
6. GRAEVINSKI OBJEKTI I TOPLOTNE PUMPE......................................................76
6.1. Uee TP u pokrivanju toplotnog optereenja objekta.......................................76
6.2. Zahtevi prema objektu.........................................................................................88
6.2.1. Energetski zahtevi.....................................................................................88
6.2.2. Prostorni zahtevi........................................................................................92
7. SISTEMI SA TOPLOTNIM PUMPAMA......................................................................96
7.1. Lokalni sistemi.....................................................................................................96
7.2. Centralni sistemi..................................................................................................97
7.3. Daljinski sistemi...................................................................................................99
7.4. Uticajni faktori za primenu TP............................................................................101
8. INVESTICIONA ULAGANJA I EKONOMSKA OPRAVDANOST PRIMENE
TOPLOTNIH PUMPI U AP VOJVODINI..................................................................104
8.1. Investiciona ulaganja.........................................................................................104
8.2. Utede u potronji primarne energije.................................................................107
8.3. Ocena ekonomske opravdanosti.......................................................................111
8.4 Primeri prorauna za objekte u AP Vojvodini.....................................................113
8.4.1. Stambeni objekat......................................................................................113
8.4.2. Poslovni objekat.......................................................................................123
8.4.3. Sportska hala u Bakom Petrovcu............................................................131
9. ANALIZA REZULTATA I ZAKLJUAK..................................................................138
LITERATURA...............................................................................................................150
PRILOZI........................................................................................................................154
Prilog 1. Saglasnost firme Rehau
OZNAKE, INDEKSI I SKRAENICE

Oznake
Simbol
Jedinica
Naziv
m2
- povrina
cm
- debljina
- investiciona ulaganja
- poveana investiciona ulaganja
- uteda
W, kW
- gubitak toplote, toplotno optereenje,

potrebna toplota, toplotni kapacitet
kWh
- potronja toplote
W/m2
- specifini projektni gubitak toplote ili

specifino projektno toplotno optereenje
kWh/m2
- specifina potronja toplote
W/m2K
- koeficijent prolaza toplote
W/mK
- koeficijent toplotne provodljivosti
tp
- temperatura prostorije
tsp
- spoljanja projektna temperatura grejanja
tgod
- srednja spoljanja temperatura u sezoni grejanja
To
- temperatura isparavanja
to
- temperatura isparavanja
tou
- temperatura medijuma na ulazu u ispariva
C
C
C
C
toplotne pumpe
toi
- temperatura medijuma na izlazu iz isparivaa

toplotne pumpe
Tk
- temperatura kondenzacije
tk
- temperatura kondenzacije
tku
- temperatura medijuma na ulazu u kondenzator
C
C
toplotne pumpe
tki
twu
- temperatura medijuma na izlazu iz kondenzatora

toplotne pumpe
- temperatura vode na ulazu u ispariva/kondenzator

6
toplotne pumpe
twi
- temperatura vode na izlazu iz isparivaa/

kondenzatora toplotne pumpe
tw1
- temperatura vode iz izvornog bunara/sonde u

zemlji/registra u zemlji
tw2
- temperatura vode prema potisnom bunaru/sondi u

zemlji/registru u zemlji
TP
- stepen iskorienja toplotne pumpe
egr
- koeficijent grejanja toplotne pumpe
cw
kJ/kgK
- specifina toplota vode
m3
- potronja zemnog gasa
Hu
kJ/m3
- donja toplotna mo zemnog gasa
- stepen korisnosti kotla
kWh/god
- potronja elektrine energije
- trokovi energenata
Cg
/m3
- cena zemnog gasa
Ce
/kWh
- cena elektrine energije
god
- vreme povraaja investicionih ulaganja
po
%/god
- procenat za odravanje
pa
%/god
- procenat za amortizaciju
%/god
- procenat za odravanje i amortizaciju
nCP
h/god
- broj sati rada cirkulacione pumpe u toku godine
NCP
kW
- snaga cirkulacione pumpe
nPP
h/god
- broj sati rada potopne pumpe u toku godine
NPP
kW
- snaga potopne pumpe
nK
h/god
- broj sati rada kotla u toku godine
NK
kW
- snaga kotla
fK
- koeficijent uea kotla u pokrivanju

projektnog toplotnog optereenja grejanja
fTP
- koeficijent uea toplotne pumpe u pokrivanju

projektnog toplotnog optereenja grejanja
fK,god
- koeficijent uea kotla u pokrivanju

godinjeg toplotnog optereenja grejanja
fTP,god
- koeficijent uea toplotne pumpe u pokrivanju

godinjeg toplotnog optereenja grejanja
7
fp1
- koeficijent toplotnog uinka podne obloge
fp2
- koeficijent toplotnog uinka raspoloive povrine

poda
fsub
- koeficijent subvencije opreme
fq
/kW
- fiksni deo na instalisanu toplotnu snagu
fe
/kW
- fiksni deo na instalisanu elektro snagu
Fq
- fiksni troak na instalisanu toplotnu snagu
Fe
- fiksni troak na instalisanu elektro snagu
FEE
- troak za energetsku saglasnost
dan/god
- broj grejnih dana u godini
- korekcioni faktor jednovremenosti kod prorauna

potronje toplote
- korekcioni faktor koji kod prorauna potronje

toplote uzima u obzir prekid u zagrevanju
et
- faktor temperaturskog ogranienja kod prorauna

potronje toplote
eb
- faktor eksploatacionog ogranienja kod prorauna

potronje toplote
Indeksi
G
- grejanje
GP
- gasni prikljuak
- gasni kotao
- podstanica
ZS
- sonde u zemlji
ZR
- registri u zemlji
PV
- podzemna voda
- mainski radovi
GR
- graevinski radovi
TP
- toplotna pumpa
CP
- cirkulaciona pumpa
PP
- potopna pumpa
- gas
- elektrina energija
8
min.
- minimalno
max.
- maksimalno
god.
- godinje
doz.
- dozvoljeno
- uteda
- odravanje
uk
- ukupno
Skraenice
TP
- toplotna pumpa
OIE
- obnovljivi izvor energije
EE
- energetska efikasnost
KGH
- klimatizacija, grejanje i hlaenje
Kljune rei:
energija, toplotna pumpa, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, energetske
performanse, uteda energije.
USVOJENI POJMOVI
- Nova zgrada je objekat projektovan u skladu sa odredbama Pravilnika o
energetskoj efikasnosti zgrada.
- Postojea zgrada je objekat izgraen na osnovu graevinske dozvole ili drugog
odgovarajueg akta, kao i svaki drugi objekat koji se koristi shodno Zakonu o planiranju
i izgradnji.
- Energetski efikasna zgrada (EEZ) jeste objekat koji troi minimalnu koliinu
energije uz obezbeenje potrebnih uslova komfora u skladu sa vaeim propisima.
- Energetska svojstva zgrade (ESZ) podrazumevaju proraunatu ili izmerenu
koliinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje
odgovaraju uobiajenom nainu korienja zgrade i koje ukljuuju pre svega energiju za
grejanje, hlaenje, ventilaciju, pripremu TPV i osvetljenje.
- Energetske performanse objekta (EPO) jesu specifino projektno toplotno
optereenje grejanja q (W/m2) ili specifina godinja potronja toplote qgod (kWh/m2god).
- Energetska performansa graevinskog elementa (EPGE) jeste koeficijent
prolaza toplote K (W/m2K) ili koeficijent otpora prolazu toplote R (m2K/W) graevinskog
elementa.
- Energetska performansa graevinskog materijala (EPGM) jeste koeficijent
toplotne provodljivosti (W/mK) graevinskog materijala.
- Poveanje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje primarne energije
(neobnovljive i dela obnovljive) iz koje se, pri njenoj transformaciji, procesom
sagorevanja dobija sekundarna energija (toplotna i elektrina), pri emu se pod delom
obnovljive primarne energije podrazumevaju oni obnovljivi izvori koji imaju svojstvo da
mogu sagorevati.
- Referentna energetska efikasnost objekta (REEO) odreena je specifinim
projektnim toplotnim optereenjem grejanja q (W/m2) ili specifinom godinjom
potronjom toplote qgod (kWh/m2god), u odnosu na koju su definisane klase i razredi
energetske efikasnosti prilikom upotrebe OIE.
- Energetski razred (ER) definisan je graninim vrednostima specifinih
projektnih toplotnih optereenja grejanja q (W/m2) ili specifinih godinjih potronji
toplote grejanja qgod (kWh/m2god), donje i gornje granice energetskog razreda
- Pasivna zgrada je objekat u kojoj godinja potronja energije za grejanje po
jedinici korisne povrine na prelazi 15kWh/m2god.
10
- Nulti energetski objekat (NEO) jeste objekat koji godinje troi 0kWh/m2god
primarne energije.
- Priblino nulti
energetski objekat (pNEO) jeste objekat koji godinje koristi
> 0kWh/m2god primarne energije.

- Primarna energija (PE) je energija sadrana u neobnovljivim i obnovljivim
energentima koja nije pretrpela proces transformacije.
- Neobnovljiva primarna energija (NPE) jeste energija fosilnih goriva (vrsto,
teno i gasovito).
- Obnovljiva primarna energija (OPE) je energija obnovljivih izvora.
- Sagoriva obnovljiva primarna energija (SOPE) podrazumeva obnovljive izvore
koji imaju svojstvo sagorevanja.
- Nesagoriva obnovljiva primarna energija (NOPE) podrazumeva obnovljive
izvore koji nemaju svojstvo sagorevanja.
- Sekundarna energija (SE) (toplotna i elektrina) jeste energija dobijena
energetskom transformacijom neobnovljive primarne energije (sagorevanjem fosilnih
goriva) i obnovljive primarne energije i predstavlja primarnu energiju umanjenu za
gubitke pretvaranja.
- Finalna energija (FE) (toplotna i elektrina) jeste energija koja dolazi do krajnjeg
korisnika i predstavlja sekundarnu energiju umanjenu za gubitke pripreme i transporta.
- Korisna energija (KE) (toplotna i elektrina) jeste energija utroena kod krajnjih
korisnika i predstavlja finalnu energiju umanjenu za gubitke pretvaranja kod korisnika.
- Geotermalna energija je energija fosilnih goriva, zemlje i podzemne vode (nisko
i visokotemperaturske).
- Hidrotermalna energija je energija povrinske vode (tekue i stajae).
- Osnovno toplotno opterenje grejanja objekta (QOSN) jeste toplotno optereenje
koje traje najvei broj dana godinje ili asova godinje u toku sezone grejanja, a koje
pokriva osnovni toplotni izvor sa najveim delom uea u pokrivanju godinjih potreba
u toplotnoj energiji za grejanje objekta.
- Vrno (maksimalno) toplotno opterenje grejanja objekta (QVR) jeste toplotno
optereenje koje traje manji broj dana godinje ili asova godinje u toku sezone
grejanja, a koje pokriva vrni (dodatni) toplotni izvor sa manjim delom uea u
pokrivanju godinjih potreba u toplotnoj energiji za grejanje objekta.
11
1. UVOD
Pojavom energetske krize sredinom sedamdesetih godina prolog veka sutinski
se promenilo razmiljanje i ponaanje oveka prema energiji. Kao posledica saznanja o
ogranienim koliinama fosilnih goriva (vrstog, tenog i gasovitog) u svetu se
nametnula potreba za ekonominijim korienjem energije, kao i za traenjem reenja
za njenu racionalniju potronju u svim sferama njene upotrebe.
Energija je sastavni deo i svakodnevica ovekovog ivota, iji se uticaj na nain
ivljenja razliito osea u pojedinim delovima sveta. Danas, svaka od razvijenih zemalja
u svojim stratekim planovima za ostvarivanje cilja odrivog razvoja ukljuuje:
-
energetsku efikasnost objekata i sistema,
upotrebu obnovljivih izvora energije i
zatitu ivotne sredine.
Osnovni argumenti za energetski efikasnu gradnju objekta jesu:

- nii trokovi grejanja,
- osiguranje od porasta trokova energije,
- zatita energetskih resursa,
- dravni podsticaj,
- vea udobnost stanovanja,
- privlaan dizajn,
-
zatita ovekove okoline
Korienjem sistema grejanja sa obnovljivim izvorima energije postiu se tri

stepena energetske efikasnosti:
- smanjenje gubitaka energije,
- efikasno korienje energije,
- efikasna proizvodnja energije.
Sistemi grejanja sa OIE poslednjih godina su vrlo aktuelni, te predstavljaju izazov
za istraivae raznih profesija.
Deo tehnike sa sistemima grejanja i OIE je multidisciplinaran i tesno povezuje
sledee struke:
-
urbanizam planiranje naselja,
arhitekturu prostorno oblikovanje objekta i okoline objekta,

12
projektovanje izrada projekata pojedinih instalacija,
graevinarstvo izvoenje objekata.
Savremeni svet tei sve veem ekonomskom rastu i poveanju ivotnog

standarda, pri emu se suoava sa problemom u sve manje raspoloivim energetskim
resursima, neophodnim za ostvarivanje tog cilja. Zbog toga su racionalna upotreba i
tednja energije postale nezaobilazne teme u najveem broju energetskih politika u
svetu. Globalna potranja za energijom raste u uslovima visokih i nestabilnih cena te se
u okviru energetske politike moraju uzeti u obzir sigurnost u snabdevanju energijom,
konkurentnost i odrivost.
U traenju reenja za smanjenjem potronje energije sektor zgradarstva ima
veliku ulogu, s obzirom na to da su zgrade jedan od najznaajnijih potroaa energije.
Imajui u vidu injenicu da ovaj sektor uestvuje sa preko 41% [1] u finalnoj utroenoj
energiji, njegova uloga je od sutinskog znaaja u svakoj energetskoj politici. Smanjenje
potronje energije u zgradarstvu predstavlja veliki potencijal u energetskoj ekonomici te
time daje znaajan doprinos energetskom bilansu jedne zemlje.
Najvei deo potronje energije u zgradama u Evropi odlazi na grejanje prostora,
od 50-60%, sa dodatnih 10-25% za grejanje sanitarne vode [10,19].
Udeo zgradarstva u ukupnoj potronji finalne energije u Republici Srbiji u 2005.
godini iznosio je 48%, od toga 65% u stambenom sektoru [39].
Smanjenje potronje primarne energije za potrebe grejanja u zgradama ostvaruje
se:
-
smanjenjenjem potreba za toplotnom energijom i
upotrebom drugih izvora energije.
Kada su u pitanju potrebe za toplotnom energijom za grejanje stambenih i javnih

objekata, smanjenje ovih potreba postie se unapreenjem energetskih perfomansi
objekata, tj. izgradnjom energetski efikasnih zgrada.
Politika obnovljivih izvora energije novijeg je datuma i usvojena je okvirno 1997.
godine [40]. Od tada su institucije Evropske unije nainile vane korake u pravcu
pozicioniranja Evrope ka efikasnim resursima kao primarnog cilja. Glavni elementi ove
strategije podrazumevaju promovisanje proizvodnje obnovljive energije kao i njeno
efikasno korienje. U tom smislu, poslednjih nekoliko godina postignut je veliki
napredak.
13
Obnovljivi izvori energije ne samo da sada ve izvesno predstavljaju pravu

alternativu za smanjenje potronje primarne energije i odrivi razvoj drutva, ve su i
pravi izbor kada je re o energetskom uticaju na ekologiju, zatitu ivotne sredine,
smanjenje emisija ugljen-dioksida i globalno zagrevanje planete.
Pristupanost obnovljivim izvorima energije, njihova raspoloivost na mnogim
podrujima sveta i prihvatljivost za lokalne namene predstavljaju koncepte koji se
meusobno proimaju. Kako na lokalnom tako i na globalnom nivou, samo
ispunjavanjem sva tri zahteva, obnovljivi energetski izvori mogu da obezbede koncept
odrivog razvoja sveta. Samim tim, oni omoguavaju usklaenost etiri e (energija,
ekologija, ekonomija i efikasnost) u daljem razvoju oveanstva [23].
14
2. TRITE TOPLOTNIH PUMPI

2.1. Svet i EU
Svet
Toplotne pumpe se danas smatraju najproduktivnijim (najkorisnijim) ureajima za
dobijanje toplotne energije, a njihova primena je poela pre 140 godina u zemlji porekla,
Austrija. Najvie se koriste u razvijenim zemljama, s visokom sveu stanovnitva, kao i
dravnim podsticajem za korienje OIE (Nemaka, vedska), gde se koriste za
sisteme grejanja svih veliina, od onih malih za stanove, do velikih toplotnih sistema za
itava naselja.
Posle naftne krize sredinom 1970-tih, vlade industrijalizovanih zemalja usvojile
su programe uvanja enrgije koji su ukljuivali predloge za standarde o minimalnoj
efikasnosti ureaja, ispitivanju i sertifikaciji. U vedskoj, rastue raspoloenje javnosti
protiv proizvodnje nuklearne energije dovelo je do snanih inicijativa za smanjenje
potronje energije u zgradama i industriji kako bi se omoguila demontaa postojeih
nuklearnih energetskih postrojenja. Toplotne pumpe su proglaene kljunom strategijom
u naporu da se zameni proizvodnja energije ovih postojeih postrojenja.
Da bi toplotne pumpe uvela u tercijalni sektor (stambeni i mala preduzea), velika
francuska nacionalna komunalna kompanija EdF uvela je specijalni program zvani
PERCHE. Od proizvoaa se zahtevalo da razviju toplotne pumpe pogode za ovakve
vrste primene, sa posbnim naglaavanjem zamene neefikasnih naftnih kotlova, direktnih
elektrinih grejaa i elektrinih kotlova. Do 1980, u Nemakoj, Austriji i Japanu, po
direktivama vlada tih zemalja, bili su na snazi programi koji su podsticali upotrebu
toplotnih pumpi. Japanska Tokyo Power Company predvodila je glavni program
uvoenja toplotnih pumpi za grejanje stambenih zgrada.
Na izlobi ISH u Frankfurtu 1993. godine, prikazani su modeli toplotnih pumpi (za
grejanje prostora i vode) preko 130 proizvoaa. Prodaje toplotnih pumpi u tim
zemljama poveavana je vrlo brzo, a onda je do sredine 1980-tih, isto tako brzo opala.
Obnovljeno snabdevanje naftom i gasom, po privlanim cenama, ubrzalo je opadanje.
Kao to je ve reeno, prodaja toplotnih pumpi u SAD i Japanu naglo je porasla
ve do 1984. Ta injenica bila je vaan podsticaj aktivnosti u drugim zemljama i interes
ostalih industrijalizovanih zemalja bio je dalje potvrivanje vrednosti toplotne pumpe u
SAD i Japanu. Naroito je bila vana prezentacija tehnologija jednog japanskog
proizvoaa na konferenciji u Gracu, koje su sledile nastojanje da se poboljaju
15
ekonominost, karakteristike i pouzdanost toplotne pumpe, posebno one koja se

primenjuje u stambenom sektoru. Ta prezentacija se pokazala kao najava tehnolokih
unapreenja koja e uvoditi japanski proizvoai sledeih dvadeset godina.
Uspeh ove konferencije doveo je do odluke o institucionalizaciji toga skupa kao
osnovnog elementa Programa tehnologija toplotnih pumpi IEA, pa je meunarodna
konferencija odravana, od 1994., svake tree godine.
Ostatak 1980-ih proao je u neprekidnim naporima usmerenim ka poboljanju
toplotne pumpe, sa Severnom Amerikom i Japanom kao glavnim delovima svetskog
trita i proizvodnih centara. Interes za toplotnu pumpu rastao je i u junoj Evropi, sa
poveanjem potreba za hlaenjem. Reverzibilne jedinice (najveim delom vazduhvazduh) prodavane u ovom regionu prvenstveno su bile klimatizeri.
Do ranih 1990-tih, toplotne pumpe su predstavljale 90% od ukupno prodatih
rashladnih i grejnih jedinica i blizu tog procenta prodaja se kree sve do danas.
Na Konferenciji o toplotnim pumpama u organizaciji IEA, odranoj u Berlinu
1990, predstavljeni su trite i unapreenja u tehnologiji toplotnih pumpi u svetu. U tim
pregledima primeena je pojava poveanja trita u pojedinim zemljama i regionima
na primer u jugoistonoj Aziji, indijskom potkontinentu i istonoj Evropi. U veini ovih
zemalja ogranienja u energetskom sistemu i infrastrukturi u projektovanju, instaliranju i
servisiranju klimatizacije i toplotnih pumpi predstavljaju prepreku razvoju.
Uesnici 7. konferencije o toplotnim pumpama IEA, odrane u Pekingu 2002,
imali su priliku da prvi vide i uju o unapreenjima vezanih za toplotne pumpe. Velika i
brza ekspanzija aktivnosti koje su u toku u vezi sa toplotnim pumpama u Kini, bila je
iznenaenje, a posebno porast njihove primene u novim zgradama, sa propratnom
potrebom za klimatizacijom i uvoenjem jedinica iji je izvor zemlja i industrijskih
toplotnih pumpi u irokoj lepezi primena.
Klimatska situacija u Kini i drugim jugoistonim azijskim zemljama, pored velike
gustine gradskog stanovnitva, pospeuje klimatizaciju. Prodaja je dostigla 18 miliona
jedinica godinje, od kojih su 60% reverzibilne toplotne pumpe. Brzi rast energetskih
potreba i snaan ekonomski razvoj, zahtevaju da zgrade i industrijski sistemi budu
energetski efikasni. Tehnologije toplotnih pumpi bi trebalo da imaju veoma svetlu
budunost u ovim regionima, olakavajui drutveni i ekonomski napredak.
16
Procenjuje se da je u svetu 2010. godine bilo preko 130 miliona toplotnih pumpi,
instaliranih i u pogonu, koje su opsluivale industriju, domainstva i trgovinu. Te godine
je priblino 15 miliona toplotnih pumpi prodato u Aziji, 2 miliona u Severnoj Americi i
nekoliko stotina hiljada u Evropi i u drugim delovima sveta [28].
Prodaja geotermalnih toplotnih pumpi e doiveti znatan porast u sledeih
nekoliko godina, pri emu e godinja isporuka u SAD da poraste sa neto iznad
150.000 u 2011, na vie od 326.000 ureaja do 2017. godine. Prema izvetaju Pike
Research-a, u istom periodu e ukupan instalisani kapacitet za direktno korienje
geotermalnih toplotnih pumpi dostii 179% sadanjeg nivoa. Prema reima industrijskog
analitiara Mackinnon Lawrence-a, potencijal za toplotne pumpe je visok, ali ove
instalacije trenutno predstavljaju samo 1% trita koje se odnosi na grejanje i hlaenje.
Meutim, ovaj strunjak oekuje da e rastua potreba za elektrinom energijom, porast
cena energije i stroa regulativa koja se tie emisija i efikasnosti, znatno poveati
tranju (Izvor: KGH, 4/2011, str. 25).
Broj prodatih toplotnih pumpi za grejanje u vajcarskoj 2008. godine izosio je
preko 20.000 jedinica, to odgovara porastu od preko 23% u odnosu na prethodnu
godinu. Od tog broja preko 500 postrojenja ima vei kapacitet od 50kW. Sa kapacitetom
od 50kW do 100kW poveanje je sa 213 na 350 jedinica, a sa kapacitetom od 100kW
do 300kW sa 43 na 115. Ovakav razvoj pokazuje znaaj i potencijal velikih toplotnih
pumpi, to se vidi i u drugim zemljama.
Toplotni izvori u vajcarskoj podeljeni su kako sledi: vazduh 58,3%, tlo 39% i
voda 2,7%. Dalje poveanje vazduha kao toplotnog izvora objanjava se ovakvim
korienjem toplotnih pumpi pri sanaciji u starogradnji.
Celokupno trite toplotnih pumpi u vajcarskoj deli se na 73% u novogradnji i
27% u starogradnji. Taj odnos bio je prethodne godine 83,3% (novogradnja) prema
16,7% (starogradnja). Ovaj jasan trend u pravcu poveanja postojeeg stambenog
fonda moe se prepoznati i pri uporeenju lo ulja gas i toplotne pumpe. Uljni kotlovi
se zamenjuju toplotnim pumpama. Toplotne pumpe dominiraju na tritu grejanja (Izvor:
KGH, 4/2009, str. 24).
Preduzee koje se bavi istraivanjem japanskog trita toplotnih pumpi u toj
zemlji, u pogledu njihove primene u pripremi potrone vode i klima ureajima ecocute,
objavilo
je
predvianja
razvoja
trita
tokom
narednih
10
godina.
Oekuje se da e celokupno trite toplotnih pumpi u Japanu porasti za oko

8,1%, od 17,2 milijarde evra u 2009. godini, do 18,7 milijardi evra do 2015. godine.
Toplotne pumpe sa rekuperacijom vika toplote imale su udeo na tritu od 8,4 miliona
17
evra 2009. godine. Oekuje se da e ovaj udeo porasti na 29 miliona evra do 2015.
godine, da bi do 2020. godine dostigao 60,7 miliona evra (porast od 622% od 2009.
godine).
Trite Japana za komercijalne toplotne pumpe za zagrevanje vode dostiglo je
30,9 miliona evra 2009. godine. Poveanom primenom u industrijskim procesima
ienja i sterilizacije, oekuje se da e ovaj udeo da poraste do 84,3 miliona evra do
2015. godine i do 126,5 miliona evra do 2020. godine, to je porast od 309% od 2009.
godine (Izvor: KGH, 2/2011, str. 24).
EU
Evropsko udruenje za toplotne pumpe (EHPA) objavilo je auriranu verziju svog
izvetaja za evropsko trite toplotnih pumpi. Izvetaj pokazuje da se posle 2 godine
izuzetno teke ekonomske situacije, pad na tritu zaustavlja i oekuje se da je prodaja
toplotnih pumpi u 2010. godini dostigla isti nivo kao u 2009. godini. Faktori koji su
negativno uticali na prodaju toplotnih pumpi tokom poslednjih nekoliko godina su
sledei:
-
kriza u sektoru graevinarstva kao posledicu ima veliki pad u prodaji

toplotnih pumpi u sektoru novih zgrada;
smanjenje ili postepeno ukidanje finansijskih podsticaja u odreenim

zemljama, meu kojima je i Francuska.
Statistika EHPA koja obuhvata 9 zemalja (Austrija, Finska, Francuska, Nemaka,

Italija, Norveka, vedska, vajcarska i Engleska) pokazuje da je u 2009. godini trite
doivelo pad od 9,9% odnosno na 526.263 komada u odnosu na 2008. godinu.
Statistika ireg obima, koja obuhvata 17 zemalja, pokazuje da je 2009. godine prodato
592.322 toplotnih pumpi. Izvetaj za 2010. godinu predvia da e prodaja u 2010.
godini verovatno biti slina onoj u 2009. godini.
Na nekim ustaljenim tritima, kao to je trite u vedskoj, zamena starih
toplotnih pumpi predstavlja trite u ekspanziji i vedsko udruenje za toplotne pumpe
(SVEP) procenjuje da ono ini 8% trita. Prodaja je u vedskoj u 2009. godini pala za
9%, ali je industrija toplotnih pumpi uvrstila svoj poloaj na tritu grejanja, sa
prodajom od preko 80% u sektoru porodinih kua.
Prema EHPA-u [25], u periodu od 2005. godine do 2009. godine, ukupno je
prodato 2.129.929 toplotni pumpi u 9 zemalja EU. Ove toplotne pumpe godinje daju
18
doprinos od ukupno 25,96TWh obnovljive energije u ukupnoj potronji energije
sektoru grejanja i utedele su slinu koliinu finalne energije.

Na sl.2.1., 2.2. i 2.3. prikazani su karakteristini grafikoni u vezi sa prodajom
toplotnih pumpi u EU. Izvor: EHPA (Evropsko udruenje toplotnih pumpi) [25].
Sl.2.1. Ukupna prodaja toplotnih pumpi

(toplotne pumpe vazduh/vazduh nisu ukljuene)
Sl.2.2. Porast trita toplotnih pumpi u 2008. u odnosu na 2007.

19
Sl.2.3. Prodaja toplotnih pumpi u 2008. godini na 10.000 stanovnika

Sredinom decembra 2008. godine Evropski parlament je usvojio direktivu EU o
podravanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora. Konaan tekst po prvi put obuhvata
aerotermalne i hidrotermalne izvore energije, ime se u okviru tehnologije obnovljive
energije prihvataju toplotne pumpe sa vazduhom odnosno vodom kao izvorom energije,
a ne samo toplotne pumpe sa zemljom kao izvorom energije.
Budui da su se drave lanice EU saglasile da do 2020. godine ostvare cilj od
20% obnovljive energije u ukupnoj potronji energije u Evropskoj zajednici, to bi trebalo
da podstakne trite toplotnih pumpi koje se znatno povealo poslednjih godina.
2.2. AP Vojvodina
ENERGY NET Ka
Kompanija ENERGY NET spada u kategoriju velikih preduzea. Posluje od 2001.
godine i bavi se uvozom, distribucijom i servisom gasnih ureaja, opreme za instalacije
grejanja i vodovoda, klimatizacije, ventilacije, visokoefikasnih ureaja, pribora, alata i
razne druge kvalitetne opreme vodeih svetskih i domaih proizvoaa.
U svom polju delovanja kompanija je orijentisana ka savremenim trendovima i
sve veim zahtevima trita naroito u oblastima energetski efikasnih i istih
tehnologija. irokim asortimanom proizvoda nude se kompletna reenja za porodine
kue, stambeno-poslovne objekte, velika stambena naselja i industrijske komplekse.
Sa rastom kompanije rasli su i zahtevi partnera tako da ENERGY NET danas
ima irok asortiman opreme koju distribuira na tritu Srbije, a sve vie i na tritima
20
susednih drava. To su poznati svetski brendovi: Vaillant, Buderus, Frank, Daikin,

Uponor, Armacel, Centrometal, Protherm, Lipovica, Neria, Robur, Wavin, Viega, Blue
Box, Vogel&Noot, Ivar, Itap, Herz, Ferro, Grundfos, Raccorderie Metalliche, Rems,
Felder, Kampmann, Warlaven, Elbi, Esbe, Ayvaz, Sever, Ari, Ksb, Mik Maring, Arbonia,
Reflex, Adams i drugi.
Pomenute proizvode i usluge karakterie pristupana cena, visoka energetska
efikasnost i pouzdanost, a prati ih redovno i efikasno servisiranje i odravanje.
U kompaniji su implementirani meunarodni standardi kvaliteta ISO 9001 i ISO
14001.
ENERGY NET ima 14 distributivnih centara, erki firmi i poslovnica u gradovima
irom Srbije, sa irokom distributivnom mreom i efikasnom i organizovanom slubom
transporta i logistike. Svako prodajno mesto poseduje salon, magacin, transport i dobru
servisnu mreu.
Misija kompanije je da omogui maksimalnu satisfakciju svojim poslovnim
partnerima, a pre svih, kupcima i krajnjim korisnicima, putem efikasnog i profitabilnog
poslovanja kroz plasman visokokvalitetnih proizvoda i pruanje vrhunskih usluga
konsaltinga, projektovanja, ugradnje i servisa opreme renomiranih svetskih proizvoaa
iz oblasti grejanja, klimatizacije, ventilacije, gasnih instalacija, vodovoda i kanalizacije, i
to sa posebnim akcentom na korienju obnovljivih izvora energije, ime se znaajno
doprinosi drutveno odgovornom ponaanju to rezultira brim rastom i razvojem
ekonomije, ivotnog standarda, kulture i ekologije u iroj drutvenoj zajednici.
Vizija kompanije se bazira na uspostavljanju, izgradnji i negovanju dugorono
dobrih i uspenih poslovnih odnosa sa dobavljaima, projektantima, montaerima,
instalaterima, investitorima i drugim krajnjim korisnicima proizvoda i usluga, i tenji ka
postizanju apsolutnog kvaliteta u celokupnom poslovanju - kako bi se kompanija to
bolje pozicionirala na tritu, i postala regionalni lider u pruanju kvalitetnih kompletnih
reenja za sisteme grejanja, klimatizacije, ventilacije, vodovoda i gasnih instalacija.
Ponuda toplotnih pumpi - ENERGY NET
Toplotne pumpe iz proizvodnog programa BLUE BOX (Italija):
-
vazduh/voda (reverzibilne) sa opsegom kapaciteta: 6-1190kW,
voda/voda i zemlja/voda (reverzibilne) sa opsegom kapaciteta: 6-300kW,
voda/voda i zemlja/voda (nereverzibilne) sa opsegom kapaciteta:

300-1527kW
21
Nereverzibilne toplotne pumpe su ili samo za grejanje ili samo za hlaenje, uz

mogunost rada u oba reima uz predvianje etvorokrakog ventila na vodenoj strani.
Toplotne pumpe iz proizvodnog programa DAIKIN (Japan):
-
vazduh/voda (reverzibilne) sa opsegom kapaciteta: 4-250kW
voda/voda i zemlja/voda (nereverzibilne) sa opsegom kapaciteta: 13-65kW
Toplotne pumpe iz proizvodnog programa VAILLANT (Nemaka):

-
zemlja/voda (iskljuivo za povezivanje sa geosondama i samo za grejanje) sa

opsegom kapaciteta: 8-24kW
Objekti sa toplotnim pumpama - izvoa ENERGY NET
a)
22
b)
Povrina: 2.600 m2
Toplotna pumpa voda/voda
Blue Box Sigma 8.2
Kapacitet: 170kW
Sl.2.4.a-b Manastir Vaskrsenje HristovaKa
a)
23
b)
DAIKIN WWD240MBYNN
Kapacitet: 240kW
Sl.2.5.a-b Poslovni objekat Pin computers put Novi Sad Zrenjanin
Povrina objekta: 1200 m2

Blue Box Sigma 4.2
Kapacitet: 45kW
Sl.2.6. Poslovni objekat Domena Novi Sad, Rumenaki put bb

24

DAIKIN EED360MBYNN
Kapacitet: 431kW
Sl.2.7. Etno selo Stanii
25
26
REHAU (Nemaka, SrbijaBeograd)

NOVA TOPLOTNA PUMPA FIRME REHAU:
VIZIJA STANOVANJA BEZ TROKOVA ZA GREJANJE
REHAU je uinio odluujui korak u pravcu vizije Stanovanje bez trokova za
grejanje. REHAU toplotna pumpa, srce REHAU sistema unutranjih instalacija,
omoguava inteligentno korienje energije iz okruenja. REHAU sistemi unutranjih
instalacija nude kompletna reenja koja su meusobno optimalno usklaena.
Autorizovani REHAU instalateri, kao kompetentni savetodavni partneri.
Toplotna pumpa je, u zavisnosti od toga koja se energija koristi, dostupna kao
REHAU Geo (zemlja/voda), REHAU Aqua (voda/voda) i REHAU Aero (vazduh/voda).
Nova REHAU toplotna pumpa nas dovodi jedan odluujui korak blie viziji stanovanje
bez trokova za grejanje.
Sa novom toplotnom pumpom firma REHAU nudi sva bitna graevinsko-tehnika
reenja za energetski efikasan objekat: prozorski i fasadni sistemi, sistemi za korienje
regenerativnih izvora energije, kao to su energija sunca (solarni sistemi), geotermija
(toplotne pumpe, sonde, kolektori), kao i povrinski sistemi za grejanje i hlaenje.
Ambicija firme REHAU je da sve komponente sistema objedini u efikasno,
kompletno sistemsko reenje, koje je visokog kvaliteta i dugotrajno.
Vizija REHAU-a Stanovanje bez trokova za grejanje se razlikuje od
pasivne kue.
Grejanje pomou nove REHAU toplotne pumpe povezuje energetsku efikasnost
sa komfornim stanovanjem i individualnom slobodom. Pasivna kua je dobar zaetak za
sticanje nezavisnosti od trokova za grejanje. Meutim, u zavisnosti od izvoenja,
suoavamo se sa ogranienjima kod arhitektonske slobode i komfora stanovanja.
Koncept koji pruaju sistemska reenja podrazumeva stanovanje bez trokova
za grejanje, neumanjeni komfor stanovanja uz mogunost finansiranja i od strane
prosenog potroaa.
Stanovanje bez trokova za grejanje: u pet koraka ve danas dostino.
Polazei od konvencionalne kue prema dananjem standardu stanovanje bez
trokova za grejanje je dotino ve u pet koraka:
Korak 1: Redukovanje energetskih gubitaka. Za to nam je neophodna dobra

graevinska stuktura objekta (izolacija).
27
Korak 2: Efikasno korienje energije. U tom smislu, za zagrevanje kue,

nude nam se povrinski sistemi grejanja (zidno-plafonsko ili podno), koji rade sa
relativno niskim temperaturama u razvodu (25-30C). Zbog toplote predate
zraenjem subjektivan oseaj temperature je, po pravilu, vei za 2-3C od
stvarne temperature. Pored toga, korienjem inovativnih reenja, kao to je
stanica svee vode, temperature sanitarne vode u bojleru je nia i u kombinaciji
sa toplotnom pumpom redukuju se trokovi grejanja.
Korak 3: Efikasno snabdevanje energijom. To se ostvaruje uz toplotne

pumpe, koja za svoj rad koristi i do tri etvrtine energije iz okruenja.
Korak 4: Energija sunca kao podrka pripremi tople vode. Time postiemo
dodatno redukovanje trokova grejanja.
Korak 5: Korienje energije sunca i za proizvodnju struje. Ukoliko se

preostali trokovi grejanja (za pogon toplotne pumpe) kompenzuju kroz primenu
fotonaponskih elija, trokovi grejanja se svode skoro na nulu.
Primena toplotne pumpe nudi uz pravilnu ugradnju i ozbiljno savetovanje
mnoge prednosti, koje se reflektuje kako na energetsku efikasnost, tako i na komfor

stanovanja.
Energetska efikasnost: Toplotna pumpa, koja obezbeuje 100% zagrevanje
stambenog prostora, koristi i do 75% prirodno okruenje kao primarni izvor energije.
Drugaije reeno: za jedan kilovat-sat pogonske energije toplotna pumpa obezbeuje i
do 4 kilovat-sata toplotne energije u najboljem sluaju i vie od toga.
Nezavisnost i sigurnost u snabdevanju: Toplotna pumpa koristi okruenje kao
primaran izvor energije i time se stvara vea nezavisnost od stanja i cena energenata
na svetskom tritu.
Raznolikost i udobnost: REHAU nudi toplotne pumpe koje se mogu koristiti
kako za grejanje, pasivno i aktivno hlaenje, tako i za pripremu tople vode. Rad je
automatizovan i tih, nepotreban je prostor za smetaj goriva i nema pepela. Rukovanje
je jednostavno i praktino.
Sigurnost u radu: Toplotna pumpa radi bez plamena ili emisije gasova, tetnih
materija i time ne predstavlja nikakvu opasnost.
Redukcija trokova eksploatacije: Pravilnom primenom toplotne pumpe
godinji trokovi eksploatacije mogu se u odnosu na uobiajene grejne gasne instalacije
znaajno redukovati.
28
Nii ukupni trokovi: Uporedni podaci pokazuju da ukupni godinji trokovi

(trokovi goriva, trokovi eksploatacije i odravanja, nabavke) kod grejnih sistema sa
toplotnom pumpom mogu biti nii u odnosu na uobiajene grejne sisteme.
Primer: Prema EVN-prikazu za porodinu kuu od 180m2 (novogradnja), sa
potrebom za toplotnom energijom od 15.000kWh, godinji trokovi (gorivo,
eksploatacija i odravanje, nabavka) uz korienje toplotne pumpe (u kombinaciji sa
povrinskim grejanjem i toplotnim kapacitetom od 10kW) iznose 2.255 eura. Kod drugih
energenata trokovi su: TNG godinji trokovi iznose oko 3.392 eura; lo-ulje oko
2.653 eura; zemni gas oko 2.616 eura; peleti oko 2.509 eura.
Investicioni trokovi: istovetni sa konvencionalnim grejnim instalacijama.

Moderne grejne instalacije sa toplotnom pumpom danas ne moraju da budu
skuplje od konvencionalnih instalacija jer nema trokova za rezervoar, dimnjak, itd. Pri
pravilnom izboru sistema uz ozbiljno savetovanje, projektovanje i montau, investicija
za toplotnu pumpu se po pravilu isplati ve za nekoliko godina.
Toplotne pumpe su pogodne za sve tipove objekata, a naroito u
kombinaciji sa povrinskim grejanjem. Principijelno toplotna pumpa moe da se
primeni kod grejanja sa radijatorima (grejnim telima), povrinskim grejanjem ili
konvektorima. Meutim, poto najefikasnije radi sa to niim temperaturama vode u
razvodu, naroito se preporuuje korienje u kombinaciji sa sistemima povrinskog
29
grejanja (podno ili zidno grejanje). Osim toga kod povrinskog grejanja reim rada
sistema se moe izmeniti tako da tokom leta objekat moe da se hladi.
Primena toplotnih pumpi je pogodna kako za novogradnju, tako i za sanaciju
objekata. Svejedno da li se radi o porodinim kuama, manjim stambenim zgradama,
viespratnicama, privrednim objektima, hotelima, prodavnicama, fabrikama, kolama,
obdanitima itd. toplotna pumpa se moe viestruko primeniti kako u novogradnji,
tako i kod sanacije objekata.
Meutim, ono to bi svakako trebalo da se izbegne kod primene toplotnih pumpi
su:
-
nepromiljena zamena starih kotlova za toplotnu pumpu,
zanemarivanje zahteva pripreme sanitarne vode,
grejna tela sa temperaturom vode u razvodu znatno iznad 45C,
loe izolovani objekti,
neozbiljno savetovanje.
Sveobuhvatno reenje: REHAU instalater dovodi sve komponente sistema

grejanja u meusobnu usaglaenost.
REHAU ne isporuuje samo toplotnu pumpu, ve i sve ostale bitne komponente
za obezbeivanje njenog optimalnog rada. Samo dobra toplotna pumpa ne garantuje
usklaeno, energetski efikasno kompletno reenje. Analogija sa automobilima daje
slikovit prikaz: ekonomian motor sam po sebi ne dovodi automatski do smanjenja
potronje. Bitna je celokupna usklaenost komponenti motora, pogona, karoserije,
pneumatika i na kraju krajeva i samog vozaa. Zbog toga REHAU kupcima prua
kompletno savetovanje i podrku od strane autorizovanih REHAU instalatera.
REHAU posebno stavlja akcenat na ozbiljno i kompetentno savetovanje. Od
strane REHAU-a autorizovani instalateri prolaze kroz sveoubhvatna kolovanja u okviru
REHAU Akademije. Instalater odluujue utie na kvalitet i energetsku efikasnost
postrojenja. Kroz sveobuhvatni servis, kompetentnost u savetovanju kao i strunu
montau i putanje u rad on obezbeuje da se potencijali REHAU sistemske tehnike
iskoriste na najbolji mogui i individualno optimalan nain.
Svi REHAU autorizovani instalateri prolaze kroz intenzivan program obuka i
kolovanja. Plan REHAU Akademije za unutranje instalacije obuhvata strune
autorizacije i sveobuhvatne kvalifikacije za razliita podruja, kao na primer za toplotnu
pumpu ili povrinsko grejanje i hlaenje.
30
Toplotne pumpe iz proizvodnog programa REHAU (Nemaka)

COP
Tip toplotne pumpe
prema DIN
prema EN 255
EN 14511
rasolina/voda
toplotna pumpa GEO
vazduh/voda
toplotna pumpa AERO
voda /voda
toplotna pumpa AQUA
Kapacitet grejanja
4,04,4
4,44,7
536kW
3,43,5
3,73,8
833kW
5,15,5
5,55,8
746kW
BOSCH (Nemaka, SrbijaBeograd)

Proizvodni program Bosch toplotnih pumpi sastoji se iz modela koji se koriste za
dobijanje toplotne energije iz okolnog vazduha i ispod tla. Osnovne prednosti primene
Bosch toplotnih pumpi su:
-
izuzetno visok stepen iskorienja zahvaljujui koeficijentu grejanja COP

vrednosti do 5;
temperatura polaznog voda do 65C obezbeuje visok komfor kako za

grejanje tako i za toplu sanitarnu vodu;
kompaktna reenja sa svim potrebnim pumpama i elektrinim grejaima,

jednostavna montaa i integrisanje u postojei sistem grejanja;
najsavremeniji Scroli kompresori velike snage i efikasnosti uz izuzetno nizak

nivo buke;
lako podeavanje i rukovanje preko tekstualnog displeja i jednostavnog

korisnikog menija.
Toplotne pumpe iz proizvodnog programa Bosch (Nemaka)
Tip toplotne pumpe
Izvedba
Ureaji za grejanje sa integrisanim
Zemlja/Voda
akumulacionim bojlerom
Kompaktni ureaj za grejanje
Vazduh/Voda
Kapacitet
611kW
617kW
610kW
31
TOP THERM (Srbija, AP VojvodinaBeej)

Top Therm d.o.o. je osnovan 04.07.2002. godine kao domae preduzee bez
stranog kapitala. Distribucija Hoval proizvoda ini glavni prihod firme, koji delatnost
obavlja po ekskluzivnom ugovoru sa Hovalwerk AG iz vajcarske. U irokom
asortimanu kvalitetne opreme nalaze se i toplotne pumpe.
Standardni modeli serije Thermalia toplotnih pumpi opremljeni su ekolokim
rashladnim sredstvom R 407C, to omoguuje radne temperature do ak 55C. Serija
sadri 17 modela sa opsegom toplotnih kapaciteta od 5,4 do 109,3kW.
Thermalia H serija koristi ekoloko rashladno sredstvo R 134a, koje omoguava
radne temperature do ak 65C. Postoji 15 modela u seriji koji obuhvataju opseg
kapaciteta od 5,2 do 73,1kW. H serija toplotnih pumpi se koristi u situacijama gde su, iz
konstrukcionih razloga, potrebne vie radne temperature (naroito u renoviranim
zgradama) kao i u sluajevima gde se zagrejana voda koristi direktno, tj. bez dodatnog
vodenog kruga.
Toplotne pumpe serije Thermalia i Thermalia H kao obnovljivi izvor koriste zemlju
i vodu, odnosno izvode se tipa voda/voda i rasolina/voda.
Toplotne pumpe serije Belaria izvode se tipa vazduh/voda i imaju opseg
kapaciteta od 8,6 do 33,2kW.
Izvor podataka: www.hoval.rs.
TEHNOMAG-TECO (Srbija, AP VojvodinaNovi Sad)

Preduzee Tehnomag-Teco iz Novog Sada u svom proizvodnom programu
toplotnih pumpi ima toplotne pumpe tipa voda/voda i zemlja/voda. Grejni kapaciteti oba
tipa toplotnih pumpi je od 16kW do 54kW.
Osim navedenog programa proizvodnje toplotnih pumpi, preduzee se bavi
analizom mogunosti korienja i ugradnje toplotnih pumpi u prehrambenoj industriji. U
ovom sluaju radi se o toplotnim pumpama kapaciteta do nekoliko megavata. Kao
rashladni medijum toplotne pumpe koriste amonijak.
32
TERA TERM (Srbija, AP Vojvodina Subotica)

Preduzee Tera Term iz Subotice, ve dui niz godina, bavi se razvojem i
proizvodnjom toplotnih pumpi, koje se primenjuju za dobijanje toplote iz obnovljivih
izvora okoline.
Sve informacije o proizvodnom programu, vrsti i opsegu kapaciteta toplotnih
pumpi ovog preduzea mogu se dobiti putem e-mail adrese: info@teraterm-su.com.
33
3. ZAKONSKA REGULATIVA
3.1. Evropska Unija
Briga o energiji i ivotnoj sredini zaokupirala je svetsku strunu javnost. Ovim
pitanjima posveene su mnoge konferencije, savetovanja i struni radovi ve dugi niz
godina u razvijenom svetu. Naime, namee se neprestana dilema: kako obezbediti
dovoljnu koliinu energije neophodnu za potrebe objekata u kojima ljudi borave, a da to
nema negativne posledice na ivotnu sredinu i prirodnu ravnoteu na planeti.
U Evropi je nunost za sprovoenje mera energetske efikasnosti graevinskih
objekata prvi put prepoznata u SR Nemakoj 1977. godine [41], kada je uvedena
Odredba o toplotnoj zatiti, ime su uvedene zakonske norme za toplotnu zatitu u
zgradama.
Vanost ouvanja ivotne sredine i tednje energije uvidele su mnoge zemlje u
svetu, a meu njima i zemlje lanice Evropske unije, te su u tom cilju proteklih godina
donele odgovarajue standarde i direktive i svoje zakonodavstvo prilagodile ovim
dokumentima, potujui lokalne klimatske uslove, kao i stepen ekonomske i tehnoloke
razvijenosti.
U najznaajnije dokumente koje je donela i usvojila Evropska unija ubrajaju se:
Direktiva iz 2002. godine Directive 2002/91/EC (EPBD The Energy Performance of
Buildings Directive) [25], Direktiva iz 2010. godine Directive 2010/10/EU (EPBD recast
The Energy Performance of Buildings Directive recast) [26] i Direktiva o obnovljivoj
energiji Directive 2009/28/EC [27].
Primena Direktive iz 2002. godine o energetskim karakteristikama zgrada
osigurava da standardi za ove objekte irom Evrope postave u prvi plan minimiziranje
potronje energije, to doprinosi smanjenju potronje energije u zgradama u Evropi.
Direktiva se fokusira na unapreenje energetske efikasnosti zgrada i obuhvata glavne
vidove krajnje potronje energije u zgradama: grejanje i hlaenje prostora, grejanje
vode u stambenim zgradama, kao i grejanje i hlaenje prostora, osvetljenje i grejanje
vode u nestambenim zgradama.
34
Kuvanje 7%
Elektrini aparati
11%
Grejanje 57%
Grejanje vode
25%
Sl.3.1. Udeo energije u stambenim zgradama EU (2001)
Ostalo 16%
Hlaenje 4%
Kuvanje 5%
Grejanje 52%
Rasveta
14%
Grejanje vode
9%
Sl.3.2. Udeo energije u tercijalnim zgradama EU

(2001)
Primena ove Direktive omoguava:

-
zajedniku metodologiju za izraunavanja energetske potronje zgrada, koja

uzima u obzir lokalne klimatske uslove;
usvajanje minimalnih standarda energetske potronje, koji se primenjuju pri

gradnji novih zgrada, ali i pri znaajnim obnovama postojeih velikih zgrada;
razvijanje sistema za energetsku sertifikaciju zgrada, koji omoguava

upoznavanje sa potronjom energije u zgradama.
Primena Direktive iz 2010. godine nalae da zemlje lanice do 2012. godine

prilagode svoje zakone i nacionalne propise zahtevima Direktive, uzimajui u obzir
specifinosti svoga podneblja. Direktivom je, takoe, predvieno da zemlje lanice:
-
primene metodologiju prorauna energetskih performansi zgrada i proraun

primarne energije;
35
razmatraju decentralizovano snabdevanje energijom, dobijanje energije iz

obnovljivih izvora, upotrebu toplotnih pumpi, kogeneraciju i daljinsko grejanje
i hlaenje;
zahteve koji vae za nove zgrade, primene i na postojee objekte, to vai i

za njihove sisteme za grejanje, pripremu tople vode, hlaenje i ventilaciju;
u okviru energetskih sertifikata daju preporuke za investicionu isplativost

unapreenja energetskih performansi zgrada;
obezbede inspekciju sistema grejanja (limit 20kW), tj. toplotnog generatora,

kontrolnog sistema i cirkulacionih pumpi, inspekciju sistema hlaenja i
kontrolu njegove veliine u zavisnosti od zahteva za hlaenjem;
do 2020. godine sve nove objekte svedu na priblino nulte energetsk

objekte, s obzirom na usvojen koncept nulte energetske zgrade zero
energy building (ZEB) i priblino nulte energetske zgrade nearly zero
energy building (nZEB).
Imajui u vidu odredbe Direktive, u Evropskoj uniji postavljen je novi cilj nulti
energetski objekti i priblino nulti energetski objekti. Treba, meutim, naglasiti da je u
ovom trenutku termin neto nulta energetska zgrada jo uvek u domenu teorije, s
obzirom na to da svaka zgrada troi odreenu koliinu energije. I pored toga, mnoge
drave lanice usvajaju stroe standarde energetske efikasnosti zgrada.
Cilj Direktive o obnovljivoj energiji 2009/28/EC jeste poveanje upotrebe
obnovljive energije u Evropi. Ona obavezuje lanice Evropske unije da upotrebom
obnovljive energije u sektorima elektrine energije, grejanja i hlaenja, kao i u sektoru
transporta obezbede da do 2020. godine obnovljiva energija ini bar 20% ukupne
potronje energije u Evropskoj uniji. Direktiva, takoe, predvia da e do 2020. godine,
korienje obnovljive energije u transportu (biogoriva, elektrina energija i vodonik
proizveden iz obnovljivih izvora) iznositi najmanje 10% ukupne potronje goriva u
Evropskoj uniji.
Evropska unija je 2008. godine usvojila akcioni plan energetske efikasnosti do
2020. godine, nazvan 20-20-20, to podrazumeva:
-
smanjenje potronje energije za 20%,
poveanje upotrebe obnovljivih izvora energije za 20%,
smanjenje emisija ugljen-dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bate

za 20%.
36
Ovaj deo plana ukazuje na injenicu da e se, ukoliko se ostvari zadati cilj,
poveati upotreba OIE, to e doprineti smanjenju potronje fosilnih goriva, smanjenju
emisija CO2, kao i nezavisnosti od isporuke fosilnih goriva, prevashodno nafte i
prirodnog gasa. Imajui u vidu da je Evropska unija veliki uvoznik fosilnih goriva,
sinergija sa ostalim ciljevima u pogledu odrivosti, kao to je smanjenje zavisnosti od
uvoza fosilnih goriva, konkurentnost opreme koja se upotrebljava prilikom upotrebe OIE,
kao i koristi za zdravlje, poboljan kvalitet ivota, unapreena urbanistika reenja,
predstavljaju dovoljan razlog da se poveaju napori ka ubrzavanju razvoja sistema sa
OIE. Prioritetne aktivnosti u dostizanju ciljeva jesu smanjenje uticaja proizvodnje
toplotne i elektrine energije na klimatske promene.
Imajui u vidu posledice globalnog zagrevanja i promene klime, u EU definisan je
i prihvaen plan iji je cilj redukcija emisija ugljen-dioksida i ostalih gasova sa efektom
staklene bate za 80-95% do 2050. godine, a u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine.
Kada se govori o obnovljivim izvorima energije kao mogunosti za postizanje
ciljeva u pogledu poveanja sigurnosti snabdevanja enegijom i smanjenja gasova sa
efektom staklene bate, istie se da su neke evropske zemlje nainile veliki napredak u
pogledu korienja ovih izvora.
U tabeli 3.1. dati su ukupni nacionalni ciljevi pojedinih lanica EU u pogledu
udela obnovljivih izvora u ukupnoj krajnjoj potronji energije u 2020. godini.
Tabela 3.1. Ukupni nacionalni ciljevi pojedinih lanica EU u pogledu udela
obnovljivih izvora u ukupnoj krajnjoj potronji energije u 2020. godini. u (%)
Udeo energije iz OIE u ukupnoj
Udeo energije iz OIE u ukupnoj
krajnjoj potronji energije u 2005.
krajnjoj potronji energije u 2020.
godini u (%)
godini u (%)
Belgija
2,2
13
Bugarska
9,4
16
eka Republika
6.1
13
Danska
17
30
Nemaka
5,8
18
Estonija
18
25
Irska
3,1
16
Grka
6,9
18
panija
8,7
20
Francuska
10,3
23
Italija
5,2
17
Kipar
2,9
13
37
Letonija
32,6
40
Litvanija
15
23
Luksemburg
0,9
11
Maarska
4,3
13
Malta
0,0
10
Holandija
2,4
14
Austrija
23,3
34
Poljska
7,2
15
Portugal
20,5
31
Rumunija
17,8
24
Slovenija
16,0
25
Slovaka Republika
6,7
14
Finska
28,5
38
vedska
39,8
49
Velika Britanija
1,3
15
3.2. Republika Srbija
Republika Srbija se u Evropi nalazi na niskom nivou u domenu energetske

efikasnosti. Tome doprinose sledei faktori:
-
neblagovremeno donoenje zakonske regulative u predmetnoj oblasti;
nerazvijenost opreme i sistema u tehnolokom pogledu;
niska ekonomska mo stanovnitva;
nepostojanje subvencija od strane drave kao stimulansa i pomoi prilikom

kupovine opreme;
disparitet izmeu cena energenata, pre svega elektrine energije, i cena

opreme koja je neophodna za poveanje energetske efikasnosti objekata;
nedovoljno formirana svest o znaaju ouvanja ivotne sredine i tednji

energije.
Zakonom o planiranju i izgradnji od septembra 2009. godine u Republici Srbiji

prvi put je definisano da unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje
svih vrsta energije, uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih
mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata [64].
38
Uprkos ekonomskim i socijalnim ogranienjima, s obzirom na sloenost procesa

smanjivanja uticaja na klimatske promene i dug period za utvrivanje jedinstvenih
obavezujuih normativa, potrebno je pratiti i primenjivati najbolju svetsku praksu i
najsavremeniju raspoloivu tehnologiju iz ove oblasti. [41]
Ostalo
(domainstvo,
JKD,
poljoprivreda)
40%
Industrija 34%
Saobraaj 26%
Sl.3.3. Uee pojedinih sektora u finalnoj potronji energije u

2008. godini u RS [30]
OIE 11%
Gas 2%
Nafta 7%
Ugalj 80%
Sl.3.4. Struktura energenata u proizvodnji primarne energije

u 2008. godini u RS [30]
39
OIE 6%
Elektrina
energija 0%
Gas 13%
Ugalj 53%
Nafta 28%
Sl.3.5. Struktura energenata u ukupnoj potronji

primarne energije u 2008. godini u RS [30]
Suneva
energija 17%
Energija vetra
5%
Geotermalna
energija
5%
Biomasa 63%
Hidropotencijal
malih vodenih
tokova
10%
Sl.3.6. Uee pojedinih OIE u energetskom potencijalu u

RS [30]
Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period

od 2007. do 2012. godine definisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do
2012. godine radi smanjenja potronje energije za grejanje objekata [54]. Strategija
predvia:
-
donoenje novih propisa za smanjenje potronje energije za grejanje

objekata,
osnivanje podsticajnih fondova za poboljanje toplotne zatite stambenih i

nestambenih objekata,
zamenu prozora,
poboljanje izolacije zidova zgrada,
uvoenje pribavljanja sertifikata energetske efikasnosti zgrade.

40
Republika Srbija je 2011. godinu proglasila godinom energetske efikasnosti i iste

godine usvojila je dva vrlo vana zakonska akta:
-
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i
Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada,
kojima e se obezbediti izgradnja i korienje energetski efikasnih zgrada.

Pored toga, 2011. godine donet je i Zakon o energetici Republike Srbije u okviru
koga je definisan Nacionalni akcioni plan, kojim se utvruju ciljevi za korienje
obnovljivih izvora energije za period od najmanje 10 godina. Ovaj plan, izmeu ostalog,
sadri:
-
udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj bruto finalnoj potronji energije,
udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potronji elektrine energije,
udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potronji za grejanje i hlaenje,
mere i procenjena finansijska sredstva za ostvarenje planiranih udela energije

iz obnovljivih izvora.
41
4. ENERGETSKE PERFOMANSE GRAEVINSKIH OBJEKATA U AP

VOJVODINI
Kod primene toplotnih pumpi i upotrebe OIE za potrebe grejanja objekata, a sa
stanovita ekonomske opravdanosti, od sutinskog znaaja su energetske perfomanse
graevinskih objekata. U tom smislu najbitnije energetske perfomanse objekata su:
-
specifino projektno toplotno otereenje grejanja objekta q (W/m2),
specifina godinja potronja toplote grejanja objekta qgod (kWh/m2god).
Pri upotrebi OIE, specifino projektno toplotno optereenje grejanja je najvanija

energetska karakteristika objekta, od koje zavisi energetska ravnotea izmeu objekta i
OIE, odnosno ocena o podobnosti objekta za korienje ovih oblika energije.
Za poznato (sraunato) specifino projektno toplotno optereenje grejanja
objekta q (W/m2), klimatske uslove podruja i namenu objekta, specifina projektna
godinja potronja toplote definisana je izrazom:
qgod =
24 q Z ( t p t god )
t p tsp
y e (Wh / m 2 god ).
(4.1.)
gde je:
-
q (W/m2) specifino projektno toplotno optereenje grejanja,
Z (dan/god) broj grejnih dana u godini,
tp (C) prosena temperatura prostorije,
tgod (C) prosena spoljnja temperatura u sezoni grejanja,
tsp (C) spoljnja projektne temperatura grejanja,
y (-) korekcioni faktor jednovremenosti kod prorauna potronje toplote,
e (-) korekcioni faktor koji kod prorauna potronje toplote uzima u obzir
prekid u zagrevanju ( e = et eb ),
et (-) faktor temperaturskog ogranienja kod prorauna potronje toplote,
eb (-) faktor eksplatacionog ogranienja kod prorauna potronje toplote.
Podrazumeva se, za poznatu ili zakonskim propisima dozvoljenu specifinu

godinju potronju toplote qgod (Wh/m2god), na osnovu izraza (4.1.), definisano je i
specifino projektno toplotno optereenje grejanja objekta q (W/m2).
42
4.1. Postojei objekti

4.1.1. Stambeni objekti
Studija [53], koja je bila deo istraivanja koja su se vrila u sklopu revizije
Generalnog urbanistikog plana Novog Sada do 2005. godine, obuhvatila je i
istraivanje definisanja specifinog toplotnog optereenja grejanja stambenih, javnih i
poslovnih objekata u periodu do 1985. i za period od 1995. do 2005. godine. Rezultati
tih istraivanja dati su u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. Usvojene vrednosti specifinog toplotnog optereenja grejanja q (W/m2)
Namena
objekta
Period
do 1985.
1985.1995.
1995.2005.
q (W/m2)
Stambeni tip I
146
104
83
Stambeni tip II
149
93
70
Stambeni tip III
194
194
140
U tabeli 4.1. pojedini tipovi stambenih objekata su:

tip I stambeni objekti u blokovima,
tip II ulini tip, zgrade u nizu,
tip III jednospratne porodine kue.
Navedene vrednosti u tabeli 4.1., sa stanovita ove Studije, mogu se za
navedene periode smatrati kao relevantne za AP Vojvodinu.
4.1.2. Javni i poslovni objekti

Za javne i poslovne objekte rezultati Studije [53] dati su u tabeli 4.2.
43
Tabela 4.2. Usvojene vrednosti specifinog toplotnog optereenja grejanja q (W/m2)

Period
Namena objekta
do 1985.
1985.1995.
1995.2005.
q (W/m )
Obrazovne ustanove
180
112
90
Administrativne zgrade
173
135
108
Trgovine male, robne kue
234
210
168
Restorani
380
280
224
Navedene vrednosti u tabeli 4.2., sa stanovita ove Studije, mogu se za

navedene periode smatrati kao relevantne za AP Vojvodinu.
Rukovodilac ove Studije bio je odgovorni projektant Glavnih projekata grejanja za
sledee sportske objekte u AP Vojvodini koji su bili finansirani od AP Vojvodine.
-
Baki Petrovac: Spotska hala (Glavni projekat grejanja, 2007. godina),
Pivnice: Sportska sala O ''15 Oktobar'' (Glavni projekat grejanja, 2006.

godina),
Bako Novo Selo: Sportska sala O ''Moa Pijade'' (Glavni projekat grejanja,
2007. godina),
Bako Dobro Polje: Sportska sala O ''Vuk Karadi''(Glavni projekat

grejanja, 2008. godina),
Aradac: Sportska sala O ''Bratstvo''(Glavni projekat grejanja, 2009. godina),
Selena: Sportska sala O ''Jan Kolar''(Glavni projekat grejanja, 2009.

godina).
Ne samo zbog pregleda energetskih perfomansi sportskih objekata u AP

Vojvodini, graenih posle 2006. godine, ve i zbog donoenja odreenih zakljuaka u
ovoj Studiji, daju se sledee vrednosti specifinog projektnog toplotnog optereenja
grejanja za navedene sportske objekte:
-
Baki Petrovac: Spotska hala,
q=47,7W/m2
Pivnice: Sportska sala,
q=95,3W/m2
Bako Novo Selo: Sportska sala,
q=82,2W/m2
Bako Dobro Polje: Sportska sala,
q=49,4W/m2
Aradac: Sportska sala,
q=79,7W/m2
Selena: Sportska sala,
q=79,2W/m2
44
Navedene vrednosti specifinog projektnog toplotnog optereenja grejanja

q (W/m2), odnose se samo za prostor sala, bez tribina, komunikacija i pomonih
prostorija.
4.2. Novi objekti

U ovoj Studiji, pod pojmom novi objekti, smatraju se objekti koji e biti graeni
prema novim Pravilnicima:
-
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada [46],
Pravilnik o uslovima, sadraju i nainu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada [48],
koji su usvojeni u Skuptini Republike Srbije i ija primena poinje od 30. septembra
2012. godine.
U odnosu na jo vaei standard SRPS U.J5.600 iz 1998. godine znatno su
pootreni kriterijumi o toplotnoj zatiti zgrada, to bi trebalo da ima veliki znaaj za
korienje OIE i primenu toplotnih pumpi. Radi poreenja, prema postojeem Standardu
max. dozvoljeni koeficijent prolaza toplote za spoljnji zid je 0,9W/m2K, a prema novom
Pravilniku [61] 0,3W/m2K , dakle tri puta manje, a time i tri puta manji gubici toplote kroz
spoljnje zidove. Za spoljnje prozore i vrata max. dozvoljeni koeficijent prolaza toplote
smanjuje se sa 3,1W/m2K na 1,5W/m2K, odnosno dva puta manje.
Prema Pravilniku [48], zgrade se svrstavaju u osam energetskih razreda prema
energetskoj skali od ''A+'' do ''G'', s tim da ''A+'' oznaava energetski najpovoljnjiji, a ''G''
energetski najnepovoljnji razred.
Energetski razred nove zgrade odreuje se na osnovu maksimalno dozvoljene
godinje potrebne finalne enrgije za grejanje qgod,max (kWh/m2god).
Maksimalno
dozvoljena
godinja
potrebna
finalna
energija
za
grejanje
qgod,max (kWh/m2god) odgovara energetskom razredu ''C''.

Sa stanovita ove Studije, neophodno je imati podatke o specifinim toplotnim
optereenjima q (W/m2) novih objekata u AP Vojvodini. Na osnovu tih podataka moe
se dati ocena, da li su energetske perfomanse novih objekata u AP Vojvodini
prilagoene korienju OIE i primeni toplotnih pumpi.
45
4.2.1. Stambeni objekti

Na osnovu izraza (4.1.) za sraunavanje specifine godinje potronje toplote,
specifino toplotno optereenje grejanja definisano je jednainom:
q=
qgod (t p t sp )
24 Z (t p t god
) y e (W / m ).
(4.2.)
Na osnovu izraza (4.2.) za sraunavanje specifine godinje potronje grejanja i

za konkretne uslove, odnosno za grad Novi Sad koji se uzima kao referentan za AP
Vojvodinu:
-
spoljnja projektna temperatura grejanja: tsp=-14,8C,
prosena spoljnja temperatura u sezoni grejanja: tgod=+5,2C,
prosena temperatura prostorije: tp=19C,
broj grejnih dana u godini: Z=181dan/god,
kao i vrednosti korekcionih faktora kod sraunavanja godinje potronje toplote:

-
stambene zgrade: y=0,63; e=0,95 (et=0,95; eb=1,0),
upravne i poslovne zgrade, objekti namenjeni obrazovanju i kulturi, zgrade

namenjene turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, trgovini i uslunim
delatnostima: y=0,63; e=0,81 (et=0,90; eb=0,9),
zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zatiti: y=0,63; e=1 (et=1,0; eb=1,0),
u tabelama 4.3. i 4.4. date su vrednosti sraunatih specifinih toplotnih optereenja

grejanja stambenih objekata za energetske razrede ''C'' i ''B''.
Tabela 4.3. Specifino toplotno optereenje grejanja q (W/m2)
zgrade sa jednim stanom
Energetski razred
''C''
''B''
2
qgod (kWh/m god)

65
33
33
17
31,1
16
q (W/m )
61,2
31,1
46

zgrade sa vie stanova
Energetski razred
''C''
''B''
2
qgod (kWh/m god)

60
30
30
15
28,3
14,2
q (W/m )
56,5
28,3
4.2.2. Javni i poslovni objekti

U tabelama 4.5., 4.6., 4.7., 4.8., 4.9., 4.9. i 4.10. date su vrednosti sraunatih
specifinih toplotnih optereenja grejanja stambenih i javnih objekata za energetske
razrede ''C'' i ''B''.
za upravne i poslovne zgrade
Energetski razred
''C''
''B''
qgod (kWh/m2god)
55
28
28
14
30,9
15,5
q (W/m )
60,7
30,9

za zgrade namenjene obrazovanju i kulturi
Energetski razred
''C''
''B''
2
qgod (kWh/m god)

65
33
33
17
36,4
18,7
q (W/m )
71,8
36,4
47
Tabela 4.7. Specifino toplotno optereenje grejanja q (W/m2) zgrade namenjene

zdravstvu i socijalnoj zatiti
Energetski razred
''C''
''B''
2
qgod (kWh/m god)

100
50
50
25
44,7
22,4
q (W/m )
89,5
44,7
Tabela 4.8. Specifino toplotno optereenje grejanja q (W/m2) za zgrade namenjene

turizmu i ugostiteljstvu
Energetski razred
''C''
''B''
qgod (kWh/m2god)
90
45
45
23
38,1
19,1
q (W/m )
76,2
38,1

sportu i rekreaciji
Energetski razred
''C''
''B''
2
qgod (kWh/m god)

80
40
40
20
44,2
22,1
q (W/m )
88,4
44,2

trgovini i uslunim delatnostima
Energetski razred
''C''
''B''
2
qgod (kWh/m god)

70
35
35
18
38,7
19,4
q (W/m )
77,4
38,7
48
4.3. Poboljanje energetskih perfomansi objekata

Projektovanje
energetski
efikasnog
graevinskog
objekta
podrazumeva
optimizaciju svih parametara koji utiu na smanjenje potronje energije u objektu,

optimalno
pozicioniranje
objekta
zavisnosti
od
lokalnih
klimatskih
uslova,
projektovanje toplotnog optereenja objekta, izbor svih planiranih sistema (grejanja,

ventilacije,
klimatizacije,
osvetljenja,
elektrinih
instalacija),
izbor
graevinskih
materijala, izbor i ugradnju zahtevanog nivoa toplotne zatite, uz obezbeenje

neophodnih uslova ugodnosti u eksploataciji.
Imajui u vidu injenicu da je cilj energetski efikasne gradnje izgradnja objekta
koji e u eksploataciji troiti minimalnu energiju, koncepciji energetski efikasne zgrade
neophodno je pristupiti u fazi projektovanja, kada bi se sagledale potrebe zgrade, kao i
uslovi koji karakteriu okolinu u kojoj e se ona nalaziti. U toj fazi neophodno je
analizirati uticaje spoljanje sredine na budui objekat, a energetsku strategiju dovesti
do nivoa ekonomske opravdanosti.
Energetski efikasna projektna strategija insistira na detaljnom prouavanju
projektnih podataka arhitektonskog projektovanja koji utiu na energetske karakteristike
zgrade od kojih su najznaajniji:
-
lokacija zgrade,
pozicija zgrade,
orijentacija zgrade,
oblik zgrade,
omota zgrade,
regulacija sunevog zraenja i sistemi prirodne ventilacije.
Meutim, ovi relevantni faktori ne mogu se posmatrati nezavisno od ostalih

uticajnih faktora koji karakteriu druge sisteme zgrade, njene graevinske elemente,
upotrebu graevinskih materijala dobrih termikih karakteristika i mainske i elektrine
instalacije. Usvajanjem optimalnih vrednosti svakog od uticajnog faktora, a imajui u
vidu njihovu meusobnu povezanost, mogue je postii energetski efikasan delotvoran
sistem, pri emu e takav objekat uz korienje obnovljivih izvora energije ispuniti
princip ouvanja energije.
49
4.4. Intelegentne zgrade

Inteligentne zgrade svrstavaju se u energetski efikasne objekte, ija potronja
energije zavisi od energetskih svojstava zgrade i njene okoline, klimatskih podataka i
sati pogona, kao i pojedinih sistema koji rade na grejanju i hlaenju zgrade. Strategija
projektovanja ovih objekata koncipirana je tako da oni funkcioniu u saglasnosti sa
svojom okolinom, da se podeavaju za trenutne klimatske uslove spoljanje sredine
(sunevo zraenje) i da zahtevaju minimalne koliine primarne energije. Projektovanje
ovih objekata obuhvata pristupe pasivnom korienju suneve energije, a parametre
kao to su orijentacija, lokacija, udaljenost u odnosu na ostale objekte, oblik objekta i
njegov omota, razmatraju se u ranoj fazi projektovanja. Omota zgrade, koji razdvaja
spoljanju i unutranju sredinu, predstavlja najvaniju komponentu ovih objekata. S
obzirom na to da su omotai ovih zgrada samopodesivi u odnosu na spoljanje
promene, uvodi se koncept inteligentnog omotaa. Investicioni trokovi graenja
omotaa zgrade iznose izmeu 15% i 40% ukupnih trokova zgrade. Treba, meutim,
istai da njegov uticaj na trokove veka trajanja zgrade iznosi 40%, pa i vie [63].
Inteligentne zgrade predstavljaju dananji tehnoloki trend, sa visokim stepenom
automatizacije sistema, a s obzirom na to da zahtevaju skupe sisteme upravljanja
energijom, zastupljene su u objektima gde su zahtevi za energijom vei od onih u
stambenim zgradama, npr. u komercijalnom sektoru. U cilju osiguranja visoke
energetske efikasnosti, inteligentna zgrada koristi prednosti prirodnih izvora i smanjuje
potrebu za energijom iz neobnovljivih izvora.
4.5. Priblino nulti energetski objekti

Ukoliko se analiziraju izgraeni objekti i njihove energetske performanse u
periodu od pre 30 godina do danas, zakljuuje se da su novi objekti energetski
efikasniji, da je u fazi projektovanja posveena panja njihovoj toplotnoj zatiti i da su
sistemi u objektima uz pomo novih tehnologija, a time i sami objekti, postali efikasniji.
Na taj nain, objekti pruaju veu unutranju udobnost i komfor korisnicima. Njihova
energetska efikasnost ogleda se u smanjenoj potronji primarne energije, tj. fosilnih
goriva. Ova konstatacija se prevashodno odnosi na zemlje Evropske unije, koje su, u
cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida i potronje energije, postavile novi cilj nulte
energetske objekte.
50
Pod pojmom nulta energetska zgrada - zero energy building (nZEB)

podrazumeva se zgrada ija potronja primarne energije iznosi nula kilovat-asova po
metru kvadratnom godinje (0kWh/m2god). Navedeni termin je za sada jo uvek
uslovna definicija i prema [58], ovaj teorijski koncept je veoma kompleksan i uzima u
razmatranje visoko energetski efikasnu modeliranu zgradu, graevinske materijale,
tehnike sisteme i opremu koji minimiziraju potrebe objekta za grejanjem i elektrinom
energijom, doprinose odrivosti i smanjuju emisije CO2. Naime, ovi objekti su objekti
koji su tipino povezani na energetski mreni sistem, sa koga se snabdevaju potrebnom
energijom. Meutim, oni uravnoteuju svoje potrebe za primarnom energijom na taj
nain to koriste energiju sa mree, a kada su uslovi povoljni koriste energiju iz OIE,
dobijenu na licu mesta ili u neposrednoj blizini objekta.
Osnovni cilj uvoenja nultih enrgetskih objekata u standarde evropskih zemalja
jeste prioritetno smanjenje upotrebe primarne energije dobijene sagorevanjem fosilnih
goriva, uz obezbeenje istih ili boljih uslova u objektima. Svaka zemlja lanica EU,
imajui u vidu sopstvene lokalne klimatske uslove, nivo tehnoloke razvijenosti, kao i
druge parametre, donee svoje normative za proraun, a time i ocenjivanje zgrade kao
neto nulte ili priblino neto nulte. Ovim pravilima i normativima definisae se i vrsta
energija u objektu koja ulazi u proraun. Sam metod ocenjivanja i sertifikovanja
postignutog kvaliteta objekata u pogledu dostizanja priblino nulte energetske zgrade
trebalo bi da bude praktian, jeftin i administrativno pristupaan. Nulte energetske
zgrade zahtevaju primenu novih, ekonomski isplativih tehnologija.
Dananji stavovi o buduim deavanjima iz predmetne oblasti istraivanja
ukazuju na to da e se u bliskoj budunosti projektovati i izvoditi nulti energetski
objekti i nulti energetski gradovi, sa zelenim ulicama i zgradama. Nulti energetski
gradovi - ZEC (Zero energy city) jesu realnost budunosti i krajnji cilj u odnosu na
potronju energije u graevinskom sektoru [58].
51
5. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ZA TOPLOTNE PUMPE

Sve u svemu postoje dve kategorije energije: suneva energija i njeni produkti
(energija biomase, vetra i vode, koje su praktino neiscrpna korist dobijena od Sunca) i
druge energije dobijene iz nae Zemlje, koje su naalost ve u velikoj meri iscrpljene.
[6]
Prema Svetskom Savetu za energiju postavljena su tri osnovna, meusobno
povezana strateka cilja za XXI vek u cilju ostvarivanja odrivog razvoja sveta:
pristupanost, raspoloivost i prihvatljivost energije [23].
Pristupanost energije uslovljena je nizom faktora, od kojih su najvaniji
ekonomski i politiki. Od ovih faktora zavisi cena energije i pristup energetskom
svetskom tritu. Samo energija koja je dostupna i prihvatljiva po cenama za sve ljude
omoguuje postizanje cilja za ostvarivanje daljeg odrivog razvoja sveta.
Raspoloivost energije omoguuje njenu dalju upotrebu, odnosno transformaciju
u druge oblike finalne energije koji su neophodni za zadovoljenje potreba potroaa.
Raspoloivost energije uslovljena je njenim stalnim snabdevanjem i skladitenjem kako
bi se obezbedila za due vremenske periode.
Prihvatljivost energije podrazumeva neprekidnu isporuku, sigurnost postrojenja
pri njenoj transformaciji, smanjenje efekta staklene bate i zagaenja ovekove okoline.
Sl.5.1. Najvei potecijali varijabilnih OIE u EU [41]
52
Sl.5.2. Razvoj obnovljive energije za potrebe grejanja i hlaenja u EU [41]
5.1. Vrste obnovljivih izvora

Energija koja je sadrana u neobnovljivim i obnovljivim energentima i koja nije
pretrpela proces transformacije definie se kao primarna energija (PE). Generalno,
razlikuju se sledei oblici primarne energije:
-
neobnovljiva primarna energija (NPE), kao energija fosilnih goriva (vrsto,

teno i gasovito),
obnovljiva primarna energija (OPE), kao energija obnovljivih izvora.
Kod obnovljive primarne energije razlikuju se:

-
sagorljiva obnovljiva primarna energija (SOPE),
nesagorljiva obnovljiva primarna energija (NOPE).
Sagorljiva obnovljiva primarna energija su obnovljivi izvori koji imaju svojstvo da

mogu sagorevati (biomasa).
Nesagorljiva obnovljiva primarna energija su obnovljivi izvori koji nemaju svojstvo
da mogu sagorevati (suneva energija, voda, vetar, geotermalna).
Obnovljivi izvori energije se mogu podeliti u nekoliko osnovnih grupa, zavisno o
njihovoj srodnosti, ne uzimajui u obzir odakle zapravo potiu:
-
suneva energija,
energija vetra,
energija vodenih tokova,
energija vodonika,
energija iz bomase,
53
energija iz okoline.
Toplotni izvori za primenu toplotnih pumpi se s obzirom na poreklo i postojanost

temperatura mogu podeliti u tri osnovne grupe:
1. prirodni izvori sa uglavnom promenljivim temperaturama:
-
spoljanji vazduh,
2. prirodni izvori sa razmerno konstantnim temperaturama:

-
povrinske vode (reke i jezera), mora i okeani,
podzemne vode,
tlo,
3. vetaki izvori:
-
otpadni vazduh iz prostorija i industrijskih procesa,
otpadne vode.
Na raspoloivost prirodnih toplotnih izvora uglavnom se ne moe uticati, to jest

njihove su koliine neograniene, ali je kod nekih od njih temperatura tokom godine
znaajno promenljiva, a kod nekih se menja u vrlo malom rasponu. Za razliku od njih,
na raspoloivost (koliinsku, vremensku) i temperaturu vetakih izvora, po pravilu,
moe se uticati.
U okviru ove Studije, a prema Projektnom zadatku Studije, za primenu TP
razmatrae se sledei prirodni (energija iz okoline) obnovljivi izvori energije:
-
tlo,
voda (podzemna i povrinska),
spoljanji vazduh.
Poto tlo predstavlja povrinski sloj Zemlje, u taljem tekstu Studije pojam
''dobijanje toplote iz tla'', zamenie se sa pojmom ''dobijanje toplote iz zemlje''.
5.1.1. Dobijanje toplote iz zemlje

Dobijanje toplote iz zemlje, kao prirodnog regeneracijskog izvora toplote,
pogodno je za grejanje objekata pomou toplotne pumpe, imajui u vidu injenicu da
zemlja ve na malim dubinama poseduje konstantnu temperaturu, to je veoma vano
prilikom upotrebe ovakve vrste izvora. Temperature koje vladaju u zemlji na dubini od
54
1m u zimskim mesecima iznose od +6C do +8C, dok na dubini od 100m njihova

vrednost iznosi i do +15C. Pored toga, zemlje ima u velikim koliinama.
Sl.5.3. Prosene temperature zemlje

Za dobijanje toplote iz zemlje koriste se horizontalni i vertikalni izmenjivai
toplote.
Horizontalni izmenjivai toplote podrazumevaju sistem cevi cevne zmije, koje
se u zemlju postavljaju na dubini od 1 do 2m, najee na dubini 1,5m. Poto su cevi
blizu povrine zemlje, da ne bi dolo do zamrzavanja nosioca toplote, kroz cevi struji
meavina glikola i vode. Sistemi cevi za cevne zmije proizvode se od visokokvalitetnog i
za okolinu nekodljivog polietilena.
Toplotni uinak ovog sistema iznosi od 10 do 40W/m2 [9,52]. to je manji
specifini gubitak toplote q (W/m2) objekta, to je potrebna i manja povrina vrta. Na
dubini od 1m, 90% toplote se dobija iz okolnog vazduha i od Sunca, dok toplota
dobijena iz zemlje iznosi samo 10%. Ovi sistemi zadovoljavaju potrebe za grejanjem
manjih i srednjih objekata, dok su za vee objekte potrebne vee slobodne povrine,
kao i sastav zemlje koji obezbeuje vee jedinine toplotne uinke W/m2.
Prema [9], a u zavisnosti od svojstva tla daje se tabelarni prikaz specifinog
toplotnog uinka registara u zemlji.
55
Tabela 5.1. Specifini toplotni uinak registara u zemlji

Svojstva tla
q (W / m 2 )
peskovito, suvo
10
peskovito, vlano
15 - 20
glinovito, suvo
20 - 25
glinovito, vlano
25 - 30
glinovito, zasieno vodom
35 - 40
Na sl. 5.4. prikazan je sistem za dobijanje toplote iz zemlje pomou horizontalnih

registara.
Sl.5.4. Sistem za dobijanje toplote iz zemlje horizontalni registri

Vertikalni izmenjivai toplote podrazumevaju niz sondi koje se postavljaju u
buotine na dubini od 50 do 150m, najee na dubini od 100m [9]. U buotinama se
cevi nalaze u obliku U (sl.5.5) ili UU (sl.5.6) . Cevi su od visokokvalitetnog polietilena.
Kao nosilac toplote kroz njih struji meavina glikola i vode. Nakon postavljanja sondi,
buotine, tj. prostor oko cevi injektira se materijalom kojim se ostvaruje bolji kontakt cevi
i zemlje. Treba istai da kod sistema sa sondom, 90% potrebne toplotne energije dolazi
iz zemlje, a samo 10% od Sunca i okolnog vazduha.
Sl. 5.5. U sonda
Sl. 5.6. Dvostruka U sonda
56
Sistem sa vertikalnim izmenjivaima toplote investiciono je skuplji, ali je zbog

vie i konstantne temperature zemlje u dubljim slojevima efikasniji te se koristi za
pokrivanje veih toplotnih optereenja. Toplotni uinak ovog sistema zavisi od sastava
zemlje i
iznosi od 25 do 80W/m[3,52]:
Tabela 5.2. Specifini toplotni uinak sondi u zemlji
Sastav zemlje
q(W/m)
loe zemljite
25
srednje zemljite
50
veoma dobro zemljite
80
Tane vrednosti utvruju se ispitivanjem na licu mesta, a zavise od geolokih i

hidrolokih uslova zemlje. Sistem je idealan za male raspoloive prostore okoline
objekta.
Pod pojmom loe zemljite podrazumeva se suv ljunak ili pesak (=1,5W/mK).
Srednje zemljite (=1,5-3,0W/mK) je proseno stenovita zemlja sa vodom zasienim
slojevima (glina,ilovaa). Veoma dobro zemljite je stenovita zemlja sa >3,0W/mK
(kamen, granit).
Sistemi sa registrima i sondama u zemlji predstavljaju sisteme sa zatvorenim
krugom, s obzirom na to da meavina cirkulie kroz cevi i prenosi energiju do toplotne
pumpe, koja ovu energiju podie na vii temperaturni nivo, iskoristiv za kunu instalaciju
grejanja. Za oba sistema, vrsta tla utie na efikasnost. Poeljan je vlaan teren, dok
pesak treba izbegavati.
Na sl. 5.7. prikazan je sistem za dobijanje toplote iz zemlje pomou vertikalnih
sondi.
Sl.5.7. Sistem za dobijanje toplote iz zemlje vertikalne sonde

57
5.1.2. Dobijanje toplote iz vode

Voda se kao regeneracijski izvor moe koristiti iz povrinkih i podzemnih voda.
Sistemi sa vodom rade u otvorenom krugu, to znai da se nakon upotrebe voda vraa
u izvor.
Povrinske vode su vode reka, jezera i mora. Korienje povrinskih voda ima
dosta nedostataka:
a) zbog estog pada temperature vode u toku grejne sezone na oko 0C, postoji
mogunost zamrzavanja isparivaa toplotne pumpe;
b) potronja dodatne energije za odmrzavanje isparivaa toplotne pumpe;
c) pojavom niskih temperatura pogorava se stepen iskorienja toplotne
pumpe, to se negativno odraava na ekonominost rada sistema;
d) korienje tekuih voda u ove svrhe, kao i izgradnja postrojenja za
preiavanje, redovno zahteva traenje dozvole nadlenih organa, to
znatno poveava investicione trokove.
Upotreba podzemnih voda povoljnija je jer u veini sluajeva ne iziskuje
ishodovanje dozvola nadlenih organa, dok je u odreenim situacijama njihova
upotreba regulisana saglasnostima koje odreuju nain i obim njihovog korienja. Na
sl. 5.8. prikazane su temperature vode Save i Dunava kod Beograda u zavisnosti od
godinjeg doba.
Sl.5.8. Temperatura vode Save i Dunava u toku godine

Za dobijanje toplote iz podzemnih voda neophodna su dva bunara: izvorni i
potisni. Voda se do toplotne pumpe dovodi iz izvornog bunara, a nakon oduzimanja
toplote iz nje, preko potisnog bunara ponovo se vraa u zemlju. Bunari se bue do iste
58
dubine i jedan od drugog su udaljeni najmanje 10m [55]. Ovo je neophodno zbog
ponovnog zagrevanja vode koja se vraa u zemlju.
Temperature podzemnih voda do oko 20m dubine kreu se od 5C do 15C i
vie, sa malim kolebanjima u toku godine. Temperatura vode zavisi od dubine sa koje
se uzima i ona je via i stabilnija ukoliko se voda crpi sa vee dubine. Dubine bunara se
kreu od 40 do 100m [9].
Za donoenje odluke o korienju povrinskih i podzemnih voda kao OIE,
neophodno je prethodno izvriti ispitivanja energetskog potencijala izvorita vode
(izdanost i temperaturni nivo), kao i istoe i sastava vode. Rena voda sa sobom
obino nosi vrste predmete (drvee, granje i sl.) te se mora predvideti i grubo
preiavanje vode. Isto se mora uraditi i sa vodama koje u sebi sadre pesak i mulj.
Posebno je potrebno voditi rauna o sastavu vode, s obzirom na to da vode koje sadre
veu koliinu kiseonika i minerala uslovljavaju posebnu zatitu od korozije i stvaranje
naslaga u izmenjivaima toplote.
Kvalitet podzemne vode treba da bude u granicama maksimalno
dozvoljenih vrednosti [55]:
faktor pH
6-8
oksidi gvoa
do 1 mg/l
mangan
do 1 mg/l
slobodni CO2
do 10 mg/l
sulfat
do 100 mg/l
Na sl. 5.9. prikazan je sistem za dobijanje toplote iz podzemne vode.
Sl.5.9. Sistem za dobijanje toplote iz podzemne vode
59
5.1.3. Dobijanje toplote iz spoljanjeg vazduha

Spoljanji vazduh je najvei i najpristupaniji regeneracijski toplotni izvor za
grejanje objekata posredstvom toplotne pumpe. Njegove najvee prednosti odnose se
upravo na pristupanost, dovoljnu koliinu i mogunost upotrebe bez posebnih
odobrenja, to nije sluaj za sve obnovljive izvore. Veliki nedostatak ovog toplotnog
izvora jeste taj to mu temperatura varira u toku sezone grejanja, to nepovoljno utie
na stepen iskorienja sistema. Korienjem vazduha niskih temperatura prisutan je,
takoe, problem zamrzavanja isparivaa toplotne pumpe, to iziskuje dodatnu energiju
za njegovo odmrzavanje.
Primer korienja spoljanjeg vazduha za grejanje prostorija jesu klima ureaji u
split-izvedbi, koji se postavljaju na fasadama stambenih i poslovnih objekata. Oni se
prevashodno ugrauju radi rashlaivanja prostorija u letnjem periodu, a ako imaju i
funkciju toplotne pumpe, tada mogu i zagrevati prostoriju u zimskom periodu. Sa ovim
ureajima prostorije se mogu zagrevati do spoljanje temperature oko 0C.
Savremena unapreena tehnologija toplotnih pumpi omoguava korienje
spoljanjeg vazduha ak i sa temperaturom sredine do -15C. Primena ovakvih
toplotnih pumpi je retka, jer pri temperaturi sredine od -15C energetska efikasnost
toplotnih pumpi drastino opada i redukovana je 60% [10].
Na sl. 5.10. data je shema sistema za dobijanje toplote iz vazduha.
Sl.5.10. Shema sistema za dobijanje toplote iz spoljanjeg vazduha
60
5.2. Potencijali obnovljivih izvora energije

Obnovljivi izvori energije su praktino u neogranienim koliinama. Iako se
procesima transformacije troe, njihove se koliine samo privremeno iscrpljuju, odnosno
uvek se mogu nadoknaditi, ili obnoviti.
''Procena rspoloivih koliina obnovljivih izvora nije jednostavna to, uostalom,
sledi ve iz njihovog naziva: ako je neto neiscrpno, odnosno ako se njegova koliina
stalno obnavlja, koliko ga onda zapravo ima'' [37].
Zbog toga se govorei o obnovljivim izvorima, umesto pojmova rezervi (izvori koji
se geoloki i geografski mogu tano odrediti) i resursa (svi na Zemlji dostupni i postojei
izvori) za neobnovljive izvore, najee koristi pojam potencijal koji moe biti:
-
prirodni,
tehniki,
ekonomski.
Pod
pojmom
prirodnog
potencijala
nekog
obnovljivog
izvora
energije
podrazumeva se njegova fizika prisutnost. Tako npr. prirodni potencijal Suneve

energije odreen je ukupnom godinjom dozraenom Sunevom energijom na ukupnu
povrinu nekog podruja.
Za lokalitet Novog Sada, to se u ovoj Studiji uzima i za celo podruje AP
Vojvodine, vrena su merenja satne sume globalnog zraenja sunca na horizontalnu
povrinu, broja sunanih dana, verovatnoa pojave i svi drugi klimatski parametri. Ti
rezultati pokazuju da je u Novom Sadu vedrih dana 66,7dana/god, a broj sunanih sati
2050-2200h/god [38].
Na osnovu rezultata merenja, na 1m2 horizontalne povrine se u Novom Sadu
dozrai proseno:
1340kWh/m2god,
odnosno:
3,67kWh/m2dan.
Za ukupnu povrinu AP Vojvodine od 21.506km2 tada Sunce svaki dan na
povrinu AP Vojvodine dozrauje energiju od
79TWh/dan.
61
Ova ogromna dnevna suneva energija koja zagreva OIE okoline (tlo,
povrinska/podzemna voda, spolnji vazduh) moe da se koristi direktno
(solarni
kolektori) ili indirektno korienjem obnovljivih izvora okoline.

Ako se npr. posmatra Hrvatska [37], sa povrinom 56.538km2 i godinjim
prosekom globalnog zraenja koje dnevno pada na horizontalne povrine od
3,6kWh/m2,dan onda Sunce svaki dan na povrinu Hrvatske u proseku dozrauje
energiju oko 200TWh. Ova koliina energije je dvostruko vea od sveukupne potronje
primarne energije (ugalj, drvo, teno gorivo, prirodni gas, vodnih snaga, i uvezene
elektrine energije) koja je 2000. godine u Hrvatskoj iznosila 100TWh.
Tehniki potencijal je deo prirodnog potencijala pri emu se u obzir uzimaju
raspoloive tehnologije za transformaciju primarne obnovljive energije u druge korisne
oblike energije (toplotna, elektrina), vodi rauna o stepenu iskorienja transformacije i
fizikoj raspoloivosti prostora za postavljanje (ugradnju) opreme neophodnu za
izvrenje procesa transformacije. Tehniki potencijal OIE moe se uporediti s pojmom
rezervi kad se govori o neobnovljivim izvorima energije (fosilna goriva). Kod
sagledavanja tehnikog potencijala nekog OIE ne vodi se rauna o ekonomskim
uslovima njegovog korienja. Ako se uporedi sadanji tehniki potencijal s
pretpostavljenim mogunostima za iskoriavanje obnovljivih izvora energije do 2030.
godine, pokazuje se kako e uprkos svemu velike koliine verovatno ostati
neiskoriene [37].
AP Vojvodina je podruje koje ima veu koliinu dozraene suneve energije od
Nemake, u kojoj je godinje sunevo zraenje 900-1150kWh/m2god., a broj sunanih
sati 1500-1800h/god. I pored toga, u Nemakoj je neuporedivo vee korienje suneve
energije za dobijanje toplotne i elektro energije, nego li u AP Vojvodini. Podrazumeva
se, da se tu misli i na razvoj, proizvodnju i ugradnju opreme u sisteme za direktno i
indirektno korienje suneve energije
Kada se u obzir uzmu i ekonomski uslovi za korienje tehnikog potencijala
OIE, tada se umesto o tehnikom potencijalu govori o ekonomskom potencijalu
obnovljivih izvora energije. Najvaniji uslovi od kojih zavise ekonomski potencijali OIE, a
time i ekonomska opravdanost njihovog korienja su:
-
pristupanost OIE,
raspoloivost OIE,
temperaturni nivo OIE,
stepen ekonomske razvijenosti zemlje (podruja).
62
Od pristupanosti OIE zavise investiciona ulaganja i eksploatacioni trokovi

sistema sa OIE. Za OIE koji su blizu objekata koji koriste toplotu dobijenu iz ovih oblika
energije, ovi trokovi su manji, a u odnosu na OIE koji su udaljeniji od objekata. Za istu
vrstu i tehniki potencijal OIE, njegov ekonomski potencijal je sve manji, to je vie
udaljeniji od objekta.
Raspoloivost OIE je definisana njegovom koliinom (npr. izdanost podzemne
vode) potrebnom za zadovoljavanje potreba potroaa, kao i njegovin stalnim (to
duim) snabevanjem u toku godine. Vee koliine i osigurano due snabdevanje u toku
godine poveavaju ekonomski potencijal OIE.
Uticaj temperaturnog nivoa OIE na njegov energetski potencijal prikazae se za
sluaj korienja podzemne vode i spoljanjeg vazduha za dobijanje toplote za potrebe
grejanja objekata. Pri tome, i jedan i drugi OIE sa TP treba da obezbede istu koliinu
toplote Q (W), pri emu je projektni temperaturni reim unutranje niskotemperaturne
instalacije grejanja 40/30C.
Podzemna voda
Sluaj 1: hlaenje podzemne vode od 15 do 10C.
Za usvojene parametre sistema sa podzemnom vodom:
-
temperatura vode na ulazu u ispariva TP: twu=15C,
temperatura vode na izlazu iz isparivaa TP: twi=10C,
temperatura isparavanja: to=5C (To=278K),
temperatura vode na ulazu u kondenzator TP: twu=30C,
temperatura vode na izlazu iz kondenzatora TP: twi=40C,
temperatura kondenzacije: tk=45C (Tk=318K),
stepen iskorienja TP: TP=0,5
i izraza kojim se definie koeficijent grejanja TP:
egr = TP
TK
TK To
(5.1.)
dobija se sledea vrednost koeficijenta grejanja sistema sa podzemnom vodom:

egr=3,98.
63
Sluaj 2: hlaenje podzemne vode od 12 do 7 C.

Za usvojene parametre sistema sa podzemnom vodom:
-
temperatura vode na ulazu u ispariva TP: twu=12C,
temperatura vode na izlazu iz isparivaa TP: twi=7C,
temperatura isparavanja: to=2C (To=275K),
i izraza (5.1.) kojim se definie koeficijent grejanja TP:
egr = TP
TK
TK To
dobija se sledea vrednost koeficijenta grejanja sistema sa podzemnom vodom:

egr=3,92.
Za istu temperatursku razliku podzemne vode, pre i nakon oduzimanja toplote:
tw=5C, odnosno istu koliinu dobijene toplote, vei ekonomski potencijal ima
podzemna voda vie temperature, pri ijoj se transformaciji postie vei koeficijent
grejanja toplotne pumpe. U tom sluaju, u ukupno dobijenoj koliini toplote od TP
poveava se udeo od OIE, a smanjuje se od utroene primarne energije za pogon TP,
pa je i sistem energetski efikasniji.
Spoljanji vazduh
Sluaj 3: hlaenje spoljanjeg vazduha od 5 do 0C.
Za usvojene parametre sistema sa spoljnjim vazduhom:
-
temperatura vazduha na ulazu u ispariva TP: tvu=5C,
temperatura vazduha na izlazu iz isparivaa TP: tvi=0C,
temperatura isparavanja: to=-5C (To=268K),

64
egr = TP
TK
TK To
dobija se sledea vrednost koeficijenta grejanja sistema sa spoljnim vazduhom:

egr=3,18.
Sluaj 4: hlaenje spoljanjeg vazduha od -10 do -15C.
Za usvojene parametre sistema sa spoljnjim vazduhom:
-
temperatura vazduha na ulazu u ispariva TP: twu=-10C,
temperatura vazduha na izlazu iz isparivaa TP: twi=-15C,
temperatura isparavanja: to=-20C (To=253K),
egr = TP
TK
TK To
dobija se sledea vrednost koeficijenta grejanja sistema sa spoljnim vazduhom:

egr = 2,45.
Kada se porede ekonomski potencijali vode i spoljnjeg vazduha kao OIE, na
osnovu dobijenih rezultata izvodi se bitna injenica da je ekonomski potencijal vode
znatno vei, kao i da je pri vrlo niskim spoljnjim temperaturama ekonomski potencijal
65
spoljnjeg vazduha ispod nivoa koji omoguava isplativu upotrebu nekog OIE. Pri tome,
ne treba zaboraviti da kod temperatura spoljnjeg vazduha ispod +5C, postoji dodatna
potronja primarne energije za odleivanje isparivaa TP, i koja dodatno smanjuje
ekonomski potencijal ovog oblika OIE.
Generalno, a u odnosu na druge OIE okoline, spoljnji vazduh je fiziki
najraspoloiviji (ima ga svuda) i najpristupaniji (najblii objektu), ali je niskog
ekonomskog potencijala, koji je ograniavajui faktor za njegovu upotrebu za dobijanje
toplote pomou sistema sa TP.
Stepen ekonomske razvijenosti jedne zemlje je vrlo bitan faktor koji utie ne
ekonomski potencijal OIE, odnosno mogunost njegovog korienja. U dravama sa
manjim stepenom ekonomske razvijenosti kupovna mo stanovnitva, za nabavku
skupe opreme za dobijanje toplote iz OIE, znatno je manja nego u razvijenijim zemljama
sveta. Pored vee kupovne moi, stanovnitvo razvijenih zemalja ima na raspolaganju i
dravni podsticaj za korienje OIE. Ovaj podsticaj sastoji se u davanju subvencija i
povoljnih kredita za nabavku opreme za sisteme sa OIE, ime su postignuti bitni
preduslovi za korienje OIE.
Za korienje OIE primenom toplotnih pumpi vrlo bitan faktor je i cena
energenata, kao i njihov disparitet. Tako npr. u zemljama koje su izvoznici elektro
energije postoje povoljnjiji uslovi za primenu TP, odnosno korienje OIE, a u odnosu
na zemlje koje su uvoznici elektro energije.
5.3. Toplotna pumpa

Povratno dobijanje toplote iz zemlje, vode i spoljanjeg vazduha za potrebe
grejanja objekata mogue je jedino uz neki prethodno uloen rad. Tehniki ureaj koji
se u tu svrhu koristi jeste toplotna pumpa.
S obzirom na izvor dodatne energije, toplotne pumpe mogu se podeliti na:
-
kompresione,
apsorpcione.
66
5.3.1. Kompresiona toplotna pumpa

Kod kompresione TP strujanje radnog medijuma ostvaruje se delovanjem
mehanike energije pomou kompresora pogonjenih elektrinim, dizelskim ili gasnim
motorom.
Kompresione TP su najee u upotrebi [49,73] sa vie od 90% svih instalisanih
postrojenja i trenutno imaju najvei znaaj u rashladnoj i grejnoj tehnici [65]. Ovakav je
sluaj i u AP Vojvodini, bilo da je re o tritu TP, ili izvedenim sistemima sa TP.
Osnovni delovi kompresione toplotne pumpe su:
-
ispariva (izmenjiva toplote),
kompresor,
kondenzator (izmenjiva toplote),
ekspanzioni ventil.
Shematski prikaz kompresione toplotne pumpe prikazan je na slici 5.11., a

princip rada je sledei:
-
kroz ispariva protie rashladno sredstvo, koje na raun oduzete toplote nekoj
materiji isparava, pri emu se ta toplota naziva toplota dobijena na isparivau.
Proces se odvija na pritisku i temperaturi isparavanja;
nastalu paru rashladnog sredstva usisava kompresor i potiskuje je u

kondenzator na pritisak i temperaturu kondenzacije. Pri ovom procesu ulae
se rad, odnosno elektrina energija za pogon kompresora;
u kondenzatoru se pomou nekog sredstva za hlaenje para kondenzuje, a

sredstvo za hlaenje zagreva, i nadalje slui kao nosilac toplote za grejanje
objekta. Pri ovome se koliina toplote, koju ima nosilac toplote, naziva
koliina toplote odvedena na kondenzatoru. Ova koliina toplote, ne uzimajui
u obzir odreene gubitke, jednaka je zbiru dobijene toplote na isparivau i
uloene energije za pogon kompresora;
nakon kondenzatora, tenost rashladnog sredstva prolazi kroz ekspanzioni

ventil, posle koga ekspandira na pritisak i temperaturu isparavanja i kao takva
ulazi u ispariva, nakon ega se proces ponavlja.
67
Sl.5.11. Shematski prikaz kompresione toplotne pumpe

Koeficijent grejanja TP je jedan od najbitnijih parametara od koga zavisi
ekonomska opravdanost upotrebe OIE za potrebe grejanja objekata. Ovaj parametar je
definisan izrazom (5.1.):
egr = TP
TK
TK To
gde je:
Tk (K) temperatura kondenzacije radnog fluida,
To (K) temperatura isparavanja radnog fluida,
TP (-) stepen iskorienja TP.
Temperatura ciklusa to na hladnoj strani (ispariva) TP je znatno nia od
temperature hlaenog medijuma tou na ulazu u ispariva TP, pri emu temperatura
hlaenog medijuma zavisi od temperaturnog nivoa OIE.
Takoe, temperatura ciklusa tk na toploj strani (kondenzator) TP znatno je via
od temperature tku grejanog medijuma na ulazu u kondenzator TP, pri emu
temperatura grejanog medijuma zavisi od povratne temperature iz kune instalacije
grejanja.
Prema [50], za vodu kao medijum prenosa, orijentacione vrednosti ovih
temperaturskih razlika iznose:
tou to = tk tku = 5 15 K ,
a za vaduh kao prenosni medijum:
68
tou to = tk tku = 10 20 K .
Za navedene temperaturske razlike donje vrednosti uslovljavaju velike masene
protoke grejnog i hladjenog fluida i velike povrine izmenjivaa toplote (isparivaa i
kondenzatora), dakle velike investicione trokove. Sa gornjim vrednostima postiu se
nii trokovi postrojenja, ali na teret vee potronje energije, jer temperaturska razlika
koju treba savladati postaje vea. Pravilan izbor treba da se vri prema prioritetu niskih
investicionih trokova ili male potronje energije.
Stepen iskorienja TP zavisi od kapaciteta TP i u intervalu od 1 do 10.000kW
iznosi od 0,4 do 0,67 [55]. Veim kapacitetima TP odgovaraju vei stepeni iskorienja
TP.
Najvei koeficijenti grejanja TP postiu se u uslovima kada su temperature
hlaenog medijuma na izlazu iz isparivaa TP, toi (C) to vie (visok temperaturni nivo
OIE), a temperature grejanog medijuma na izlazu iz kondenzatora TP, tki (C) to nie
(niskotemperaturna kuna instalacija grejanja). Tada se postiu vie temperature
isparavanja to (C), odnosno nie temperature kondenzacije tk (C).
U zavisnosti od OIE, kod kompresionih toplotnih pumpi postiu se vrednosti
koeficijenta grejanja: egr=3-5 [55].
5.3.2. Apsorpciona toplotna pumpa

Za razliku od kompresionog rashladnog procesa, kod apsorpcionog rashladnog
procesa para rashladnog sredstva, usisana iz isparivaa, ne komprimuje se mehaniki,
ve se pre svega u apsorberu ''usisava'' i rastvara pomou odgovarajue tenosti kao
apsorpcionog sredstva. Ovde se moe govoriti o ''termikom'' kompresoru. Toplota se
direktno koristi za postizanje niskih temperatura. Na sl.5.12. dat je shematski prikaz
apsorpcionog rashladnog postrojenja.
69
Sl.5.12. Shematski prikaz apsorpcione toplotne pumpe

Iz apsorbera izlazi rastvor bogat rashladnim sredstvom, koji se preko pumpe za
rastvor potiskuje u generator. Dovoenjem toplote, npr. zagrevanjem parom ili otpadnim
gasom, loenjem tenim ili gasovitim gorivom, odavde se rashladno sredstvo istiskuje
dalje tako da se u prikljuenom kondenzatoru pretvara u teno stanje pomou
rashladne vode. Pri tome ostaje siromaan rastvor koji ponovo struji u apsorber. Odatle
se preko cevi razbrizgava, da bi pari rashladnog sredstva, koja treba da se apsorbuje,
pruio veliku povrinu i osloboenu toplotu predao rashladnoj vodi koja struji kroz cevi.
Dva kruna toka: sredstvo za rastvaranje izmeu apsorbera i generatora,
rashladno sredstvo izmeu generatora, kondenzatora, isparivaa, apsorbera.
Kroz protivstrujni izmenjiva toplote, u suprotnim smerovima struje siromani i
bogati rastvor, pri emu se hladni bogati rastvor predgreva posredstvom toplog
siromanog rastvora koji se pri tom hladi. U ovom procesu je na taj nain kompresor
zamenjen sistemom apsorber-razmenjiva toplote-generator, ukljuujui i sopstveni
kruni tok rastvora sa pumpom za rastvor. Pumpa za rastvor, iji je zadatak da vri
potiskivanje sa pritiska isparavanja na pritisak kondenzacije, jedini je pokretni deo
rashladnog krunog toka.
Sa najvie korienim parom materijala, amonijak kao rashladno sredstvo i voda
kao apsorpciono sredstvo, mogu da se postignu temperature isparavanja do -60C. U
tehnici klimatizacije esto se koristi par materija voda/litijumbromid (H2O/LiBr).
Kod apsorpionih toplotnih pumpi se postiu znatno nii koeficijenti grejanja. Dok
kod kompresionih TP koeficijent grejanja iznosi 4 (4,5), kod apsorpcionih TP on ima
znatno manju vrednost i iznosi 1,5 [49].
70
5.3.3. Ekonominost toplotnih pumpi

Pregled o tome da li je ugraivanje apsorpcione maine u odnosu na elektrini
kompresor ekonomian, moe da se dobije uporeivanjem potronje energije i cene
toplote.
Odnos potronje energije:
e=
potrebna energija u kW po kW rash. kapac. za apsorpc. ma.

potrebna energija u kW po kW rash. kapac. za kompresor
za jednostepene maine priblino iznosi [65] :

e=7.
Drugim reima, cena elektrine energije mora da bude 7 puta vea od cene
toplote, da bi apsorpciona maina bila povoljniji s obzirom na trokove.
Trenutno vaee cene elektrine i toplotne energije za poslovne objekte u
Novom Sadu su:
-
Ce=0,066/kWh (''Elektrovojvodina''Novi Sad),
Cq=0,047/kWh (JKP ''Novosadska toplana''Novi Sad),
odnosno elektrina energija je 1,4 puta skuplja, to je znatno ispod 7 puta. Slini odnosi
su i za stambene objekte. Ovi odnosi su slini za celu teritoriju AP Vojvodine.
Apsorpcione maine su skuplje od kompresionih maina. Pored toga, i potronja
rashladne vode je znatno vea, jer toplota mora da se odvodi iz apsorbera kao i iz
kondenzatora.
Apsorpcione TP se koriste tamo gde se raspolae sa jeftinom toplotnom
energijom, npr. otpadnom toplotom uz minimalne trokove.
Na osnovu svega do sada iznesenog konstatuje se da u AP Vojvodini, za
dobijanje toplote iz tla, vode (povrinske i podzemne) i spoljnjeg vazduha, treba koristiti
kompresionu toplotnu pumpu, koja se u daljem tekstu Studije naziva kratko toplotna
pumpa.
U konkretnim pojedinanim sluajevima, gde se raspolae sa dovoljnom
koliinom i jeftinom toplotnom energijom, treba razmotriti i mogunost primene
apsorpcione toplotne pumpe.
71
5.4. Reim rada toplotne pumpe

Reim rada TP zavisi od uea TP u pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja
grejanja objekta. Pri tome se razlikuju dva sluaja:
1. TP pokriva 100% godinje toplotno optereenje grejanja objekta,
2. TP pokriva deo godinjeg toplotnog optereenja grejanja objekta.
Prvi sluaj definisan je relacijom:
Qgod = QTP , god
( kWh / god ) .
(5.2.)
za koji se kae da TP radi u monovalentnom reimu.

Dijagramski prikaz toplotnog optereenja toplotne pumpe u monovalentnom
reimu rada, odnosno uea toplotne pumpe sa 100% u pokrivanju
godinjeg
toplotnog optereenjau grejanja objekta dat je na sl. 5.13.
Sl.5.13. Toplotno optereenje toplotne pumpe u monovalentnom reimu rada

Za sluaj 2, za pokrivanje godinjeg toplotnog optereenja grejanja objekta,
pored TP mora biti angaovan i klasini toplotni izvor te vai da je:
Qgod = QTP , god + QK , god .
(5.3.)
Uee pojedinih toplotnih izvora u pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja

grejanja objekta iskazuje se relacijama:
72
( kWh / god )
QTP , god = fTP , god Qgod
QK , god = f K , god Qgod
( kWh / god )
(5.4.)
(5.5.)
gde je:
-
fTP,god (%) - koeficijent uea TP u pokrivanju godinjeg toplotnog

optereenja grejanja,
fK,god (%) - koeficijent uea kotla u pokrivanju godinjeg toplotnog

optereenja grejanja
Za sluaj 2, definisan jednainom (5.3), kae se da toplotna pumpa radi u

bivalentnom reimu, tj. u sprezi sa klasinim kotlom.
Razlikuju se sledei reimi rada toplotne pumpe u bivalentnom reimu:
-
bivalentno-paralelni reim,
bivalentno-alternativni reim.
U bivalentno-paralelnom reimu toplotna pumpa radi u toku cele sezone grejanja,

s tim to se pri maksimalnim toplotnim optereenjima u rad ukljuuje i klasini kotao.
Osnovni cilj u bivalentno-paralelnom reimu podrazumeva da toplotna pumpa, kao i
svaka druga maina, radi sa to veim brojem asova u toku godine. Ovakav rad se
ostvaruje kod objekata sa niim specifinim projektnim toplotnim optereenjima grejanja
(manja potreba za energijom), kao i kod OIE sa velikom raspoloivou i viim i
stabilnim temperaturnim nivoom u toku sezone grejanja (zemlja, podzemna voda).
Prilikom upotrebe OIE sa promenljivim i niskim temperaturama u sezoni grejanja
(spoljanji vazduh) znatno opada koeficijent grejanja toplotne pumpe [14], a time se
smanjuje i udeo TP u pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja grejanja.
Na sl. 5.14. i 5.15. dati su dijagramski prikazi toplotnog optereenja toplotne
pumpe u bivalentno-paralelnom reimu i OIE sa stabilnim i promenljivim temperaturama
u sezoni grejanja.
73
Sl.5.14. Toplotno optereenje toplotne pumpe u bivalentno-paralelnom reimu rada sa

OIE stabilne temperature u sezoni grejanja
Sl.5.15. Toplotno optereenje toplotne pumpe u bivalentno-paralelnom reimu rada sa

OIE promenljive temperature u sezoni grejanja
U bivalentno-alternativnom reimu toplotna pumpa radi vei deo sezone grejanja.
Pri veim toplotnim optereenjima toplotna pumpa se iskljuuje, a u rad se puta
klasini kotao. Na sl. 5.16. dat je dijagramski prikaz toplotnog optereenja toplotne
pumpe u bivalentno-alternativnom reimu.
74
Sl.5.16. Toplotno optereenje toplotne

pumpe u bivalentno-alternativnom reimu rada
Na osnovu slika 5.13., 5.14., 5.15., i 5.16., konstatuje se da sistemi grejanja sa
TP sledeim redom, po znaaju u utedi potronje primarne energije, uestvuju u
pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja grejanja objekta:
-
monovalentni reim rada TP,
bivalentno-paralelni reim rada TP,
bivalentno-alternativni reim rada TP.
Koji reim je ekonomski najpovoljniji zavisi od investicionih ulaganja u sistem sa

TP, ostvarenih energetskih uteda i investicionih ulaganja u dodatni (vrni) toplotni
izvor. Za svaki konkretan sluaj potrebno je uraditi tehno-ekonomsku analizu.
75
6. GRAEVINSKI OBJEKTI I TOPLOTNE PUMPE

6.1. Uee TP u pokrivanju toplotnog optereenja objekta
Polazei od izraza kojim se definie da TP pokriva 100% projektno toplotno
optereenje objekta:
Q = QTP
(kW ) ,
(6.1.)
izraza za toplotni uinak TP:
QTP = QOIE + ETP
(kW )
(6.2.)
i izraza kojim se definie koeficijent grejanja toplotne pumpe:
egr =
QTP
ETP
QTP = QOIE +
QTP
egr
(6.3)
jednaina (6.2.) iskazuje se kao:
(kW )
(6.4.)
pa se na osnovu izraza (6.3.), nakon sreivanja, dobija sledea jednaina, kojom se

definie koliina toplote dobijena iz OIE:
QOIE = QTP (
egr 1
egr
) (kW ).
(6.5.)
Uee toplotne pumpe u pokrivanju toplotnog optereenja objekta definisano je

jednainom:
QTP = fTP Q (kW )
(6.6.)
pa se izraz (6.5.) moe zameniti sledeom formulom:
QOIE = fTP Q (
egr 1
egr
76
) (kW ).
(6.7.)
Sonde u zemlji
Za sluaj kada je toplotni izvor zemlja i kada se za dobijanje toplote iz zemlje
koriste sonde, vai da je:
QOIE = QZS
(kW )
(6.8.)
QZS = LZS qZS
(kW )
(6.9.)
kao i:
te je prema izrazu (6.7.) i (6.9.) ukupna duina jedne/svih sondi definisana izrazom:
LZS =
fTP Q egr 1
(m).
qZS
egr
(6.10.)
Za koeficijent grejanja toplotne pumpe egr=4 [12,34] i specifini toplotni uinak

zemljine sonde qZS=0,05kW/m [3,12] konano se dobija da je:
LZS = 15 fTP Q (m).
(6.11)
Kako je toplotno optereenje grejanja definisano grejnom povrinom A (m2) i

specifinim toplotnim optereenjem objekta q (W/m2):
Q = q A 103
(kW )
(612.)
izraz (6.11.) pie se kao:
LZS = 0, 015 fTP q A (m).
(6.13.)
Na osnovu izraza (6.13.) u tabelama 6.1., 6.2. i 6.3. date su potrebne duine
jedne/svih sondi u zavisnosti od specifinog toplotnog optereenja grejanja i grejne
povrine objekta i za qZS=50W/m, fTP=1; 0,75; 0,5.
77
Tabela 6.1. Potrebna duina jedne/svih sondi za qZS=50W/m i fTP=1

Specifino toplotno optereenje grejanja q (W / m 2 )
Stambena
povrina
(m 2 )
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Uee OIE u pokrivanju toplotnog optereenja objekta qOIE (W / m 2 )

7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
Potrebna duina jedne/svih sondi LZS ( m)

100
15
30
45
60
75
90
105
120
135
150
125
19
38
56
75
94
112
131
150
169
188
150
23
45
67
90
112
134
157
180
202
224
175
27
53
79
105
131
158
183
210
236
262
200
30
60
90
120
150
180
210
240
270
300
Prema jednaini (6.13.) na slikama 6.1., 6.2. i 6.3. daje se dijagramski prikaz
potrebne duine jedne/svih sondi u zavisnosti od koeficijenta fTP i specifinog toplotnog
Duina jedne/svih sondi LZS (m)
optereenja grejanja i grejne povrine objekta.
350
300
q=10W/m2
q=20W/m2
250
q=30W/m2
200
q=40W/m2
150
q=50W/m2
q=60W/m2
100
q=70W/m2
q=80W/m2
50
q=90W/m2
0
100
125
150
175
200
q=100W/m2
Stambena povrina objekta A (m2)
Sl.6.1. Potrebna duina jedne/svih sondi za qZS=50W/m i fTP=1,0
78
Tabela 6.2. Potrebna duina jedne/svih sondi za qZS=50W/m i fTP=0,75

Stambena
povrina
(m 2 )
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100

5,6
11.3
16,9
22,5
28,1
33,8
39.4
45
50.6
56.3
Potrebna duina jedne/svih sondi LZS (m)

11
23
34
45
56
68
79
90
101
113
125
14
29
42
56
71
84
98
113
127
141
150
17
34
50
68
84
101
118
135
152
168
175
20
40
59
79
98
119
137
158
177
197
200
23
45
68
90
113
135
158
180
203
225
100
250
q=10W/m2
200
q=20W/m2
q=30W/m2
150
q=40W/m2
q=50W/m2
100
q=60W/m2
q=70W/m2
50
q=80W/m2
q=90W/m2
0
100
125
150
175
q=100W/m2
200

Tabela 6.3. Potrebna duina jedne/svih sondi za qZS=50W/m i fTP=0,5
Stambena
povrina
(m 2 )
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100

3.8
7.5
11.3
15
18.8
22.5
26.3
30
33.8
37.5
Potrebna duina jedne/svih sondi LZS (m)

100
15
23
30
38
45
53
60
68
75
125
10
19
28
38
47
56
66
75
85
94
150
12
23
34
45
56
67
79
90
101
112
175
14
27
40
53
66
79
92
105
118
131
200
15
30
45
60
75
90
105
120
135
150
79
160
140
q=10W/m2
120
q=20W/m2
100
q=30W/m2
q=40W/m2
80
q=50W/m2
60
q=60W/m2
40
q=70W/m2
20
q=80W/m2
q=90W/m2
0
100
125
150
175
200
q=100W/m2

Na sl. 6.4. dat je dijagramski prikaz uea zemlje kao OIE u pokrivanju
toplotnog optereenja objekta za egr=4 i fTP=1.
Specifino toplotno
optereenje grejanja objekta
q (W/m2)
120
100
80
60
40
20
0
7.5
15
22.5 30 37.5 45 52.5 60

Specifino toplotno optereenje OIE
qOIE (W/m2)
67.5
75
Sl.6.4. Toplotno uee OIE sonde u zemlji, za egr=4 i fTP=1
Registri u zemlji
U odnosu na sonde u zemlji, za registre u zemlji izraz (6.9.) glasi:
QZR = AZR qZR
(kW )
(6.14.)
a izraz (6.10.):
AZR =
fTP Q egr 1
(m 2 ).
qZR
egr
80
(6.15.)
Za koeficijent grejanja toplotne pumpe egr=4 [12,34] i specifini toplotni uinak

registra u zemlji qZR=0,025kW/m2 [12] dobija se da je:
AZR = 0, 03 fTP Q ( m 2 )
(6.16.)
AZR = 0, 03 fTP q A ( m 2 ).
(6.17.)
odnosno:
Na osnovu izraza (6.17.) u tabelama 6.4., 6.5. i 6.6. date su potrebne povrine
registara u zemlji u zavisnosti od specifinog toplotnog optereenja grejanja i grejne
povrine objekta i za qZR=25W/m2, fTP=1; 0,75; 0,5.
Tabela 6.4. Potrebna povrina registara u zemlji za qZR=25W/m2 i fTP=1
Stambena
povrina
(m 2 )
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100

7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
Potrebna povrina zemlje AZR ( m 2 )

100
30
60
90
120
150
180
210
240
270
300
125
38
75
113
150
188
225
263
300
338
376
150
45
90
135
180
225
270
315
360
405
450
175
53
105
158
210
263
315
368
420
473
526
200
60
120
180
240
300
360
420
480
540
600
Prema jednaini (6.17.) na slikama 6.5., 6.6. i 6.7. daje se dijagramski prikaz
potrebne povrine registara u zemlji u zavisnosti od koeficijenta fTP i specifinog
toplotnog optereenja grejanja i grejne povrine objekta.
81
Povrina registra AZR (m2)
700
600
q=10 W/m2
q=20 W/m2
500
q=30 W/m2
400
q=40 W/m2
300
q=50 W/m2
q=60 W/m2
200
q=70 W/m2
q=80 W/m2
100
q=90 W/m2
0
100
125
150
175
q=100 W/m2
200
Sl.6.5. Potrebna povrina registara u zemlji za qZR=25W/m2 i fTP=1
Tabela 6.5. Potrebna povrina registara u zemlji za qZR=25W/m2 i fTP=0,75

Stambena
povrina
(m 2 )
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100

5,6
11.3
16,9
22,5
28,1
33,8
39.4
45
50.6
56.3
Potrebna povrina zemlje AZR (m 2 )

100
23
45
68
90
113
135
158
180
203
225
125
29
56
85
113
141
169
197
225
254
282
150
34
68
101
135
169
203
236
270
304
338
175
40
79
119
158
197
236
276
315
355
395
200
45
90
135
180
225
270
315
360
405
450
82
500
450
q=10 W/m2
400
q=20 W/m2
350
q=30 W/m2
300
q=40 W/m2
250
q=50 W/m2
200
q=60 W/m2
150
q=70 W/m2
100
q=80 W/m2
50
q=90 W/m2
0
100
125
150
175
q=100 W/m2
200
Sl.6.6. Potrebna povrina registara u zemlji za qZR=25W/m2 i fTP=0,75
Tabela 6.6. Potrebna povrina registara u zemlji za qZR=25W/m2 i fTP=0,5

Stambena
povrina
(m 2 )
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100

3.8
7.5
11.3
15
18.8
22.5
26.3
30
33.8
37.5
Potrebna povrina zemlje AZR (m 2 )

100
125
150
175
200
15
30
45
60
75
90
105
120
135
150
19
38
57
75
94
113
132
150
169
188
23
45
68
90
113
135
158
180
203
225
27
53
79
105
132
158
184
210
237
263
30
60
90
120
150
180
210
240
270
300
83
350
300
q=10W/m2
q=20W/m2
250
q=30W/m2
200
q=40W/m2
150
q=50W/m2
q=60W/m2
100
q=70W/m2
q=80W/m2
50
q=90W/m2
0
100
125
150
175
200
q=100W/m2
Sl.6.7. Potrebna povrina registara u zemlji za qZR=25W/m2 i fTP=0,5

Na sl. 6.8. dat je dijagramski prikaz uea zemlje kao OIE u pokrivanju
toplotnog optereenja objekta za egr=4 i fTP=1 .
Specifino toplotno
q (W/m2)
120
100
80
60
40
20
0
7.5
15
22.5 30 37.5 45 52.5 60

qOIE (W/m2)
67.5
75
Sl.6.8. Toplotno uee OIE registri u zemlji, za egr=4 i fTP=1
Podzemna voda
Za sluaj kada je OIE podzemna voda vae sledee jednakosti:
QOIE = QPV
QPV = fTP Q
egr 1
egr
84
(kW )
(6.18.)
(kW )
(6.19.)
QPV =
1
GW cw (t wi twp ) (kW ) .
3600
(6.20.)
Na osnovu izraza (6.19.) i (6.20.) ukupni protok podzemne vode Gw (kg/h), odnosno
potrebna izdanost izvora podzemne vode definie se izrazom:
Gw =
Za
koeficijent
3600 fTP Q egr 1
cw (twi t wp ) egr
grejanja
toplotne
(kg / h ) .
pumpe
egr=4,
(6.21.)
specifinu
toplotu
vode
cw=4,187kJ/kg K i temperaturnu razliku voda iz izvornog i prema potisnom bunaru:

(tw1 -tw2)=5C, npr. tw1/tw2=13/8 (12/7)C, konano se dobija da je:
GW = 129 fTP Q (kg / h).
(6.22.)
Na osnovu izraza:
GW = W VW
(kg / h)
(6.23.)
i usvojenu vrednost za specifinu gustinu podzemne vode w=1000kg/m3 umesto izraza

(6.23.) moe se pisati da je:
VW = 0,129 fTP Q ( m3 / h).
(6.24.)
Kako je toplotno optereenje grejanja definisano grejnom povrinom A (m2) i

specifinim toplotnim optereenjem q (W/m2) objekta, izraz (6.24.) pie se kao:
VW = 0,129 fTP q A 10 3
(m3 / h).
(6.25.)
Na osnovu izraza (6.25.), u tabelama 6.7., 6.8., i 6.9. daje se prikaz potrebne
izdanosti izvora podzemne vode za razliite grejne povrine i specifina toplotna
optereenja objekta i tW=5C, fTP=1; 0,75; 0,5.
85
Tabela 6.7. Potrebna izdanost izvora podzemne vode za tW=5C i fTP=1

10
Stambena
povrina
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Uee OIE u pokrivanju toplotnog optereenja objekta qOIE (W / m )

2
(m )
7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
Potrebna izdanost podzemne vode VW ( m / h)

3
100
0,129
0,258
0,387
0,516
0,645
0,774
0,903
1,032
1,161
1,290
125
0,162
0,323
0,488
0,645
0,806
0,976
1,133
1,29
1,451
1,612
150
0,194
0,387
0,580
0,774
0,967
1,16
1,354
1,548
1,741
1,934
175
0,226
0,452
0,677
0,903
1,129
1,354
1,580
1,806
2,032
2,258
200
0,258
0,516
0,774
1,032
1,290
1,548
1,806
2,064
2,322
2,580
Na osnovu jednaine (6.25.) na slikama 6.9., 6.10. i 6.11. daje se dijagramski

prikaz potrebne izdanosti izvora podzemne vode sa tW=5C u zavisnosti od
Izdanost podzemne vode Vw (m3/h)
koeficijenta fTP i specifinog toplotnog optereenja grejanja i grejne povrine objekta.
3
q=10W/m2
2.5
q=20W/m2
2
q=30W/m2
q=40W/m2
1.5
q=50W/m2
q=60W/m2
q=70W/m2
0.5
q=80W/m2
q=90W/m2
q=100W/m2
100 125 150 175 200

Sl.6.9. Potrebna izdanost podzemne vode za tW=5C i fTP=1
86
Tabela 6.8. Potrebna izdanost izvora podzemne vode za tW=5C i fTP=0,75

10
Stambena
povrina
20
30
40
50
60
70
80
90
100
(m 2 )
5,6
11.3
16,9
22,5
28,1
33,8
39.4
45
50.6
56.3
Potrebna izdanost podzemne vode VW (m3 / h)

100
125
150
175
200
0.097
0.194
0.290
0.387
0.484
0.581
0.677
0.774
0.871
0.968
0.122
0.242
0.366
0.488
0.605
0.732
0.849
0.967
1.088
1.209
0.146
0.290
0.435
0.581
0.725
0.87
1.016
1.161
1.306
1.451
0.169
0.339
0.508
0.678
0.847
1.016
1.185
1.355
1.524
1.694
0.194
0.387
0.581
0.774
0.968
1.161
1.355
1.548
1.742
1.935
2.5
q=10W/m2
q=20W/m2
q=30W/m2
1.5
q=40W/m2
q=50W/m2
q=60W/m2
q=70W/m2
0.5
q=80W/m2
q=90W/m2
q=100W/m2
100 125 150 175 200

Sl.6.10. Potrebna izdanost podzemne vode za tW=5C i fTP=0,75

Tabela 6.9. Potrebna izdanost izvora podzemne vode za tW=5C i fTP=0,5
Stambena
10
povrina
2
(m )
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Uee OIE u pokrivanju toplotnog optereenja objekta qOIE (W / m )

2
3.8
7.5
11.3
15
18.8
22.5
26.3
30
33.8
37.5
Potrebna izdanost podzemne vode VW (m / h)

3
100
125
150
175
200
0.065
0.129
0.194
0.258
0.323
0.387
0.452
0.516
0.581
0.645
0.081
0.162
0.244
0.323
0.403
0.488
0.567
0.645
0.726
0.806
0.097
0.194
0.29
0.387
0.484
0.58
0.677
0.774
0.871
0.967
0.113
0.226
0.339
0.452
0.565
0.677
0.79
0.903
1.016
1.129
0.129
0.258
0.387
0.516
0.645
0.774
0.903
1.032
1.161
1.29
87
1.4
1.2
q=10W/m2
q=20W/m2
q=30W/m2
0.8
q=40W/m2
0.6
q=50W/m2
q=60W/m2
0.4
q=70W/m2
q=80W/m2
0.2
q=90W/m2
q=100W/m2
100 125 150 175 200

Sl.6.11. Potrebna izdanost podzemne vode za tW=5C i fTP=0,5

Uee podzemne vode u pokrivanju toplotnog optereenja objekta za egr=4 i
fTP=1 dijagramski se prikazuje na sl. 6.12.
Specifino toplotno
q (W/m2)
120
100
80
60
40
20
0
7.5
15
22.5 30 37.5 45 52.5 60

qOIE (W/m2)
67.5
75
Sl.6.12. Toplotno uee OIE podzemne vode, za egr=4 i fTP=1
6.2. Zahtevi prema objektu

6.2.1. Energetski zahtevi
Ekonomska opravdanost upotrebe obnovljivih izvora energije za dobijanje
toplotne energije za potrebe graevinskih objekata, a time i za smanjenje potronje
primarne energije, direktno zavisi od pravilnog izbora sistema sa obnovljivim izvorom,
uslovljenog nizom faktora za konkretne sluajeve. Bez obzira na sve uslove u kojima se
88
koristi izabrani sistem, elementarni faktor prilikom izbora je ekonomski visina ulaganja
i trokova odravanja i eksploatacije. Samo pravilno izabrani sistem sa obnovljivim
izvorom moe da obezbedi ekonomsku opravdanost upotrebe OIE za potrebe grejanja
graevinskih objekata.
Da bi se mogao izvesti najpovoljniji sistem grejanja sa OIE neophodno je
prethodno obezbediti ispunjenje odreenih preduslova, od kojih je najbitniji nivo toplotne
zatite objekta, odnosno nivo energetske efikasnosti objekta. Ispunjenje uslova
minimalnog potrebnog nivoa energetske efikasnosti objekta, kojim se omoguuje
primena najpovoljnijeg sistema grejanja sa OIE, usvaja se za kriterijum prilikom
definisanja referentne energetske efikasnosti graevinskih objekata [11].
Definisanje najpovoljnijeg sistema grejanja sa OIE podrazumeva iznalaenje
optimalne usklaenosti energetskih efikasnosti njegovih podsistema:
-
primarni deo: OIE toplotna pumpa,
sekundarni deo: unutranja instalacija grejanja,
to podrazumeva obezbeenje uslova da se poveanjem energetske efikasnosti jednog

dela sistema bitno ne smanjuje energetska efikasnost drugog dela sistema.
Kada je u pitanju sekundarna unutranja instalacija grejanja, poeljno je da se
u kondenzatoru toplotne pumpe dobiju to vie polazne temperature vode prema
unutranjoj instalaciji kako bi se mogla izvoditi klasina visokotemperaturna instalacija
grejanja. Da bi se ovo ostvarilo, morale bi i temperature kondenzacije u ciklusu toplotne
pumpe biti visoke, kojima bi odgovarali i visoki pritisci kondenzacije radnog medijuma
toplotne pumpe.
Visoki pritisci kondenzacije toplotne pumpe imaju dva negativna efekta na
energetsku efikasnost sistema, a time i na ekonomsku opravdanost izvoenja sistema
grejanja sa toplotnom pumpom. Prvo, za visoke pritiske kondenzacije potreban je vei
uloeni rad, odnosno vea potronja elektrine energije za pogon kompresora toplotne
pumpe, ime se smanjuje energetska efikasnost sistema. Drugo, za isti kapacitet
toplotne pumpe vei su zapreminski protoci radnog medija u toplotnoj pumpi, te se
dobijaju robusnije i investiciono skuplje toplotne pumpe to smanjuje ekonominost
sistema. Smatra se optimalnim reenjem da pritisci kondenzacije toplotne pumpe budu
takvi da se za kune instalacije grejanja ostvaruju polazne temperature vode do 40C
[8,26,55].
Definisanjem polazne temperature vode za unutranju instalaciju grejanja do
40C, istovremeno se namee i zakljuak da je u ovom sluaju za unutranju instalaciju
idealna podna instalacija grejanja [8,26,55].
89
Usvajanjem podne instalacije grejanja za kunu instalaciju, minimalna toplotna

zatita objekta definie se iz uslova da specifino projektno toplotno optereenje
grejanja objekta q (W/m2) moe biti najvie jednako stvarnom specifinom toplotnom
uinku poda qp,s (W/m2):
q q p,s.
(6.26.)
Specifini toplotni uinak poda zavisi od sledeih faktora:

-
temperaturnog reima sistema,
temperature prostorije,
vrste podne obloge,
dimenzija podnih cevi,
razmaka izmeu podnih cevi.
Za jedan usvojen temperaturni reim sistema i razmak izmeu podnih cevi, na

odavanje toplote povrine poda najvie uticaja ima vrsta podne obloge. Prema [49], u
zavisnosti od vrste podne obloge, toplotni uinak povrine poda umanjuje se
koeficijentom fp1 datim u tabeli 6.10.
Tabela 6.10. Koeficijent umanjenja toplotnog uinka poda fp1
Podna obloga
Koeficijent umanjenja fp1
cementni estrih bez obloge
1,0
podna obloga lamelni parket
1,24
podna obloga itison
1,30
podna obloga keramike ploice
1,06
Imajui u vidu injenicu da zbog nametaja i opreme u stambenom ili poslovnom

prostoru cela povrina poda nema isti efekat odavanja toplote, to se toplotni uinak
poda umanjuje i koeficijentom efektivne povrine poda fp2.
Definisanjem koeficijenata umanjenja toplotnog uinka poda, stvarni toplotni
uinak poda odreen je izrazom:
q p,s =
qp
f p1 f p2
(W / m2 ).
(6.27.)
Na osnovu ispitivanja specifinog toplotnog uinka povrine poda [49] za sledee

uslove:
90
temperaturni reim podne instalacije 40/30C,
temperatura prostorije 20C,
temperatura povrine poda 26C,
zavrni sloj poda cementni estrih,
prenik podnih cevi 20x2,0mm,
razmak izmeu podnih cevi 15cm,
specifini toplotni uinak poda iznosi:
q p = 73 W / m2 .
(6.28.)
Za boravinu zonu, u praksi se najee koristi razmak izmeu cevi od 15cm [8].
Za najei sluaj u stambenim i javnim objektima (poslovne prostorije,
zdravstvene ustanove, obdanita i jaslice, pozorita i bioskopi, hoteli, internati, domovi,
sportske hale, itd.) podna obloga je lamelni parket: fp1=1,24, a koeficijent umanjenja
efektivne povrine poda je fp2=1,1, te stvarni toplotni uinak poda iznosi:
q p,s =
73
= 54 W / m2
1,241,1
(6.29.)
q p,s = 50 W / m2.
(6.30.)
odnosno usvojeno:
Vrednost definisana izrazom (6.30.) usvaja se kao kriterijum za odreivanje

referentne energetske efikasnosti graevinskih objekata kod upotrebe OIE za potrebe
grejanja. Svi objekti koji imaju specifino projektno toplotno optereenje grejanja:
qRE = 50 W / m2
(6.31.)
jesu objekti referentne energetske efikasnosti.

Usvojena vrednost specifinog projektnog toplotnog optereenja grejanja od
50W/m2 jeste maksimalna granina vrednost koja moe da obezbedi primenu
najpovoljnijeg sistema grejanja sa obnovljivim izvorom:
-
unutranja podna instalacija grejanja,
temperatura vode u razvodu do 40C.
Pored podne instalacije grejanja u sistemima grejanja sa OIE koriste se i

instalacije sa ventilator-konvektorima. Ove instalacije se prvenstveno postavljaju u
91
javnim objektima, gde pored grejanja slue i za hlaenje i ventilaciju objekata. Kako
svaka jedinica ima ventilator, to se u sistemu javlja i dodatna potronja elektro energije
za rad ventilatora, ime se smanjuje ukupna energetska efikasnost sistema.
Primenom podne instalacije grejanja smanjuju se toplotni gubici objekta, jer zbog
akumulacije toplote u podu izostaje dodatak na transmisione gubitke toplote. Pored
toga, sa podnom instalacijom se u prostoriji postie temperaturni profil, koji je najblii
idealnom. Temperatura vazduha u prostoriji moe biti 1C nia nego kod drugih sistema
bez posledica za ugodnost. Poznato je da se za svaki stepen snienja temperature u
prostoriji utedi 6% energije za grejanje [49].
Sistemi grejanja sa OIE ne izvode se sa klasinom radijatorskom instalacijom, s
obzirom na to da ta instalacija zahteva visokotemperaturni reim 90/70C. Poreenja
radi, ukoliko bi se koristila klasina radijatorska instalacija sa niskotemperaturnim
reimom 40/35C (dovod/odvod) koji moe da obezbedi OIE, tada bi se potrebna grejna
povrina radijatora poveala 4,96 puta [55]. Ovakvo je reenje za kunu instalaciju
grejanja neprihvatljivo jer bi dovelo do znatnih poveanja investicionih ulaganja,
nemogunosti smetaja velikog broja radijatora, ugroavanja funkcionalnosti i estetike
stambenog prostora.
6.2.2. Prostorni zahtevi

Prostorni zahtevi kod korienja OIE sa primenom TP zavise od:
-
vrste obnovljivog izvora energije,
toplotnog optereenja objekta Q (W),
uea TP u pokrivanju toplotnog optereenja objekta fTP (-).
Zemlja
Sonde u zemlji
Za jedan objekat ukupna duina svih sondi u zemlji odreuje se prema izrazu
(6.10.):
LZS =
fTP Q egr 1
( m).
qZS
egr
92
Prema navedenom izrazu, u okviru take 6.1. dati su tabelarni i dijagramski

prikazi rezultata prorauna ukupne duine svih sondi, a za razliite vrednosti
parametara od kojih ova duina zavisi.
Izborom duine jedne sonde (najee 100m):
lZS (m )
ukupan broj sondi u zemlji definisan je izrazom:
nZS =
LZS
(kom.).
lZS
(6.32)
Kod primene vie sondi, njihov raspored je popreno na smer strujanja

podzemnih voda (slika 6.13.). Razmak izmeu pojedinih sondi iznosi najmanje 6m.
Tako protivstrujno postavljene sonde, sonde samo u manjoj meri utiu jedna na drugu i
leti je osigurana regeneracija.
Slika 6.13. Raspored i minimalni razmak sondi zavisno od smera strujanja podzemnih
voda
Odreivanjem broja sondi u zemlji i razmaka izmeu pojedinih sondi od najmanje
6m, za konkretan objekat definie se i potrebna raspoloiva povrina okoline objekta za
ugradnju sondi u zemlji:
( )
AZS m 2 .
93
Registri u zemlji
Kod sitema sa registrima u zemlji ukupna potrebna povrina zemlje za polaganje
registara definisana je izrazom (6.15.):
AZR =
fTP Q egr 1
( m 2 ).
qZR
egr

prikazi rezultata prorauna ukupne povrine registara u zemlji, a za razliite vrednosti
parametara od kojih ova povrina zavisi.
Podzemna voda
Kod upotrebe podzemne vode kao OIE prostorni zahtev prema objektu je
slobodna povrina okoline objekta za buenje izvornih i upojnih bunara.
Broj bunara zavisi od potrebne koliine podzemne vode, koja se odreuje prema
izrazu (6.21.) :
Gw =
3600 fTP Q egr 1

(kg / h )
cw (tw1 tw 2 ) egr
ili:
Vw =
3,6 fTP Q egr 1 3
m /h .
cw (t w1 t w 2 ) egr
(6.33.)

prikazi rezultata prorauna ukupne koliine podzemne vode, a za razliite vrednosti
parametara od kojih ova koliina zavisi.
Za sraunatu koliinu podzemne vode, izabrani broj bunara i potujui da je
rastojanje izmeu izvornog i upojnog bunara najmanje 15m, definiu se i prostorni
zahtevi prema okolini objekta.
94
Spoljanji vazduh
U odnosu na navedene OIE, kod upotrebe spoljanjeg vazduha praktino ne
postoje prostorni zahtevi prema objektu. Oni se samo svode za mesto ugradnje TP
vazduh-vazduh/vazduh-voda.
95
7. SISTEMI SA TOPLOTNIM PUMPAMA

Podela sistema sa toplotnim pumpama slina je podeli sistema sa klasinim
toplotnim izvorom na fosilno gorivo (vrsto, teno i gasovito). Kod klasinih toplotnih
izvora potrebna toplota za grejanje objekata dobija se sagorevanjem fosilnih goriva u
kotlu, a sa toplotnom pumpom od okolnih obnovljivih izvora energije. U prvom sluaju
potroai se toplotnom energijom snabdevaju od kotla, a u drugom od toplotne pumpe.
Sama podela sistema grejanja, bilo da je re o sistemu sa kotlom ili toplotnom
pumpom, moe se izvriti na vie naina, a u zavisnosti od razliitih gledita prema
kojima se ta podela pravi.
Osnovna podela je prema poloaju izvora toplote, pa se razlikuju sledea grejna
postrojenja:
-
pojedinana,
centralna,
daljinska.
Kod pojedinanog grejanja se samo loite nalazi u prostoriji koja se greje (TA
pe, gasna pe, radijator na struju, itd.).
Centralna grejanja slue za grejanje svih prostorija jedne zgrade, sa samo
jednim izvorom toplote.
Daljinsko grejanje podrazumeva transport toplotne energije na manje/vee
udaljenosti. Ova vrsta grejanja slui za grejanje vie zgrada (stambeni blok), dela grada,
ili ak celog grada, pa se razlikuju sledea daljinska grejanja:
-
blokovsko,
rejonsko,
gradsko.
7.1. Lokalni sistemi

Sistemi grejanja sa toplotnim pumpama sastoje se iz dva podsistema:
-
primarni deo: obnovljivi izvor energije toplotna pumpa,
sekundarni deo: toplotna pumpa unutranja instalacija grejanja.
96
Lokalni sistemi sa toplotnim pumpama prestavljaju pojedinana grejna

postrojenja. Oni su specifian sluaj, kada ne postoji unutranja instalacija grejanja.
Primer ovih sistema je ugradnja toplotnih pumpi vazduh/vazduh u pojedinim
prostorijama.
Najvei deo toplotnih pumpi vazduh/vazduh ima vrlo mali kapacitet (obino oko
2kW ili 3kW) i prodavan je i korien za hlaenje u stanovima, malim kancelarijama i
slinim prostorima. Skoro sve prodate jedinice su reverzibilne toplotne pumpe, a reim
grejanja je korien za grejanje u kratkim periodima u meusezoni. Prodaja ove vrste
toplotnih pumpi je daleko najznaajnija na stambenom tritu.
7.2. Centralni sistemi

Kod upotrebe OIE okoline (tlo, voda, spoljni vazduh) za potrebe grejanja
objekata, centralni sistemi sa toplotnim pumpama su najznaajniji i najvie primenjivani.
Na sl.7.1. prikazan je poster centralnog sistema grejanja sa toplotnom pumpom.
1.Sonda u zemlji; 2.Izmenjiva toplote u zemlji za ventilaciju objekta; 3.Toplotna pumpa; 4.Solarni
kolektor; 5.Podna instalacija grejanja
Sl.7.1. Poster centralnog sistema grejanja sa toplotnom pumpom [52]

97
Na sl.7.2. prikazan je centralni sistem grejanja sa toplotnom pumpom i

obnovljivim izvorima okoline: suneva energija, tlo, podzemna voda i spoljni vazduh.
Sl.7.2. Centralni sistem grejanja sa toplotnom pumpom i

obnovljivim izvorima energije okoline [51]
Na slici 7.3. data je toplotna shema centralnog sistema grejanja sa toplotnom
pumpom vazduh/voda.
a)
b)
a) toplotna pumpa i kotao redno povezani

b) toplotna pumpa i kotao paralelno povezani
Sl.7.3.Toplotna shema centralnog sistema grejanja sa toplotnom pumpom

vazduh/voda [51]
Toplotne sheme sistema centralnog grejanja sa toplotnom pumpom prikazane su
na sl.7.4 i sl.7.5.
Na sl.7.4. obnovljivi izvor toplote su tlo i podzemna voda, a na sl. 7.5. spoljni
vazduh.
Na obe slike unutranje instalacije grejanja su niskotemperaturne: podna,
ventilator konvektor.
98
Sl.7.4. Toplotna shema centralnog sistema sa toplotnom pumpom

zemlja/voda i voda/voda (Izvor: BLUE BOX)
Sl.7.5. Toplotna shema centralnog sistema sa toplotnom pumpom

vazduh/voda (Izvor: BLUE BOX)
7.3. Daljinski sistemi

Kao to je ve ranije reeno, daljinsko grejanje podrazumeva transport toplotne
energije na manje/vee udaljenosti. U odnosu na centralne sisteme sa toplotnom
pumpom, daljinski sistemi su optereeni poveanim investicionim ulaganjima u
razvodnu spoljnju mreu, i to utoliko vie, to je vea i udaljenost potroaa od toplotne
pumpe.
Za daljinski sistem sa toplotnom pumpom neophodno je da postoji povoljan
obnovljivi izvor energije, za iju upotrebu su potrebna manja investiciona ulaganja i koji
obezbeuje visoke koeficijente grejanja toplotne pumpe. Kada su u pitanju obnovljivi
izvori energije okoline, onda je to podzemna voda. Realno, danas su daljinski sistemi
grejanja sa toplotnom pumpom ogranieni na grejanje bloka zgrada, ili manjih naselja.
99
Na sl.7.6. prikazana je toplotna shema daljinskog sistema sa toplotnom pumpom

voda/voda, gde je obnovljivi izvor energije podzemna voda.
Sl.7.6. Toplotna shema daljinskog sistema sa toplotnom pumpom

voda/voda [51]
Toplotna shema sistema na sl.7.6. predstavlja sluaj kad se podzemna voda iz
centralnog potisnog bunara daljinski dovodi do pojedinih objekata. Voda, ija je
temperatura od 10 do 15C, vodi se preko cevne mree do toplotnih pumpi u zgradama,
gde se hladi za priblino 5C, da bi se zatim ponovo preko povratnog voda vratila do
ponirueg bunara.
U drugom sluaju, odnosno sistemu, voda se zagreva u centralnom postrojenju
sa toplotnom pumpom, a onda se preko toplotno izolovane cevne mree dovodi u
zgrade kao u daljinskom grejanju.
Posebni sluajevi primene toplotnih pumpi su oni, kada se toplotna pumpa
primenjuje u okviru drugih daljinskih sistema grejanja, koji za izvor energije koriste
neobnoivljivu i obnovljivu primarnu energiju.
U okviru take 8.4.2. Studije uraen je proraun investicionih ulaganja i ocene
ekonomske opravdanosti grejanja jednog poslovnog objekta u Novom Sadu, kad se za
potrebe grejanja objekta koristi sistem sa toplotnom podstanicom daljinskog grejanja i
toplotnom pumpom. Objekat je grejne povrine 3.000m2, a u bivalentno paralelnom
reimu rada: toplotna pumpa podstanica daljinskog grejanja, toplotna pumpa pokriva
osnovno toplotno optereenje grejanja. Primena ovakvih sistema je povoljnjija, kada
objekat, pored potreba u toplotnoj energiji za grejanje, ima i potrebe u toplotnoj energiji
zbog ventilacije i pripreme tople potrone vode, ime izvoenje podstanice daljinskog
grejanja postaje opravdanije.
Drugi primer je primena toplotne pumpe u daljinskom sistemu grejanja sa
geotermalnom vodom. Nakon iskorienja visokotemperaturne toplotne energije,
100
geotermalna voda se vraa u zemlju sa niom temperaturom, koja je jo uvek pogodna,

da geotermalna voda u povratu bude toplotni izvor za toplotnu pumpu.
Naini iskorienja geotermalne energije, a time i toplotne sheme sistema sa
ovim obnovljivim izvorom energije, zavise od temperaturnog nivoa geotermalnog fluida.
7.4. Uticajni faktori za primenu TP

Primena toplotnih pumpi za dobijanje toplote iz OIE za potrebe grejanja objekata
zavisi od niza relevantnih faktora i njihove meusobne zavisnosti, a najvaniji su:
-
specifino projektno toplotno optereenje grejanja objekta,
pristupanost, raspoloivost i temperaturni nivo OIE,
izbor sistema za dobijanje toplote od OIE,
cene opreme i radova,
cene primarne i finalne energije,
voenje politike prema upotrebi OIE.
Imajui u vidu sve gore navedene faktore, ocena o ekonomskoj opravdanosti

primene TP za dobijanje toplote iz OIE donosi se na osnovu prorauna o investicionim
ulaganjima i ostvarenim utedama u potronji primarne energije.
Specifino projektno toplotno optereenje grejanja objekta q (W/m2) je bitan
preduslov za primenu TP, jer za dva objekta sa istim grejnim povrinama, investiciona
ulaganja su manja u objekat sa manjim specifinim toplotnim optereenjem.
Pristupaan, raspoloiv i sa viim temperaturnim nivoom OIE, takoe,
obezbeuje bitne preduslove za primenu TP.
Izbor sistema grejanja sa TP, odnosno njegovih podsistema: primarnog (OIETP) i sekundarnog (TP-unutranja instalacija grejanja), mora da bude takav, da se
ostvari optimalna usklaenost izmeu investicionih ulaganja u sistem i ostvarenih
energetskih uteda.
Cene opreme i radova su izrazito ograniavajui faktori za primenu TP, a
pogotovo u zemljama sa niskim stepenom ekonomske razvijenosti. Ovi faktori najvie
utiu i na primenu TP u AP Vojvodini.
Cene primarne (vrsto, tene i gasovito gorivo) i finalne energije (toplotna i
elektrina), odnosno nerealan disparitet njihovih cena, negativno se odraava na
ekonomsku opravdanost primene TP.
101
Pogreno voenje politike prema OIE, odnosno neblagovremeno donoenje

odgovarajue zakonske regulative i izostajanje dravnog podsticaja za upotrebu ovih
oblika energije, takoe je bitan ograniavajui faktor za primenu TP.
Dravni podsticaj sastoji se u davanju subvencija i povoljnih kredita za nabavku
opreme za sisteme sa obnovljivim izvorima. Ovo je pre svega znaajno za drave sa
manjim stepenom ekonomske razvijenosti, kod kojih je kupovna mo stanovnitva za
nabavku skupe opreme znatno manja nego u razvijenim zemljama sveta. Ova
konstatacija se odnosi i na Republiku Srbiju, a time i na AP Vojvodinu.
Primena TP za dobijanje toplote iz obnovljivih izvora energije iziskuje vea
investiciona ulaganja nego to su ulaganja prilikom upotrebe neobnovljivih primarnih
izvora energije (fosilnih goriva). Ova konstatacija navodi na zakljuak, da se sistemi sa
obnovljivim izvorima energije najvie primenjuju u zemljama sa visokim stepenom
ekonomske razvijenosti. U tom smislu, javljaju se neloginosti koje upuuju da
korienje suneve energije nije najvee u onim delovima sveta gde je ima u izobilju,
ve u visoko razvijenim zemljama. Takav je danas sluaj sa Nemakom, koja je, iako ne
bogata sunevom energijom, jedna od vodeih zemalja sveta u razvoju tehnologija i
primeni sistema za korienje suneve energije. Ova zemlja je
deo dravnog poreza
usmerila u otvaranje novih pogona za proizvodnju opreme za korienje OIE, ime

obezbeuje otvaranje novih radnih mesta i poveava izvoz svojih proizvoda u druge
zemlje sveta.
Vezano za primenu toplotnih pumpi u AP Vojvodini, a u okviru svojih mogunosti,
neophodno je planirati i realizovati podsticaje u firme za proizvodnju TP, ime bi se
stvorili uslovi za otvaranje novih radnih mesta i delimino/potpuno smanjila zavisnost od
uvoza ove skupe opreme iz drugih razvijenih zemalja.
Na osnovu sprovedenih prorauna (taka 4.2. ove Studije) o specifinim
projektnim toplotnim optereenjima grejanja q (W/m2) objekata u AP Vojvodini, koji e
od septembra 2012. godine biti graeni prema usvojenim Pravilnicima o energetskoj
efikasnosti i sertifikaciji zgrada [47,48], konstatuje se da je za primenu TP u AP
Vojvodini otklonjena jedna velika barijera. Ova barijera se odnosi na injenicu da e, u
odnosu na objekte izgraene pre donoenja navedenih Pravilnika, specifino projektno
toplotno optereenje grejanja q (W/m2) novih objektata u AP Vojvodini biti znatno
manje. Za iste grejne povrine objekata, investiciona ulaganja u sisteme sa toplotnim
pumpama, za grejanje zgrada sa manjim specifinim toplotnim optereenjem grejanja
q (W/m2), bie znaajno umanjena. Ovim je ispunjen jedan bitan preduslov, za
masovniju upotrebu sistema grejanja sa toplotnim pumpama.
102
Naziv toplotna pumpa i odsustvo prisnosti veine ljudi sa ovim izrazom, i dalje
su glavna prepreka prihvatanju toplotne pumpe od strane krajnjih korisnika. Vlade,
komunalna preduzea i oni koji tede energiju i ele da ubrzaju razvoj trita toplotnih
pumpi, moraju obezbediti obrazovne programe i inicijative za reavanje ovoga problema
i uklanjanje dugogodinjih trinih barijera [28].
103
8. INVESTICIONA ULAGANJA I EKONOMSKA OPRAVDANOST PRIMENE

TOPLOTNIH PUMPI U AP VOJVODINI
8.1. Investiciona ulaganja
Investiciona ulaganja za potrebe dobijanja toplotne energije iz OIE zavise od
specifinosti pojedinih OIE, tehnikih reenja sistema za ovakav nain dobijanja toplote
za grejanje objekata, kao i ekonomskih parametara kojima se definie cena pojedine
opreme i izvoakih radova. Za OIE razmatrane u ovom radu daju se tabelarni prikazi
strukture i postupka za odreivanje iznosa investicionih ulaganja iskazanih u evrima ().
Sonde u zemlji
Tabela 8.1. Investiciona ulaganja za sistem sa sondama u zemlji
Oprema
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
Mainski radovi
1. Toplotna pumpa zemlja/voda
kapacitet ... kW
2. U sonda DN 40 duine ... m
3. Povezne cevi PE DN 40
4. Ostala oprema
Ukupno:
I ZS , M = ...
Graevinski radovi
5. Buotina 150mm na
dubini ... m
Ukupno:
I ZS ,GR = ...
104
Registri u zemlji
Tabela 8.2. Investiciona ulaganja za sistem sa registrima u zemlji
Broj komada
Oprema
(kom, m, m )
Cena po komadu
3
(/kom,/m, /m )
Mainski radovi
kapacitet ... kW
2. Cevi PE DN 32
3. Ostala oprema
Ukupno:
I ZR , M = ...
Graevinski radovi
5. Iskop i zatrpavanje rova
povrine ... m2 i dubine 1m
Ukupno:
I ZR ,GR = ...
Usvojeni podaci:
Za usvojene cevi registara u zemlji:
- PE DN 32
- Razmak izmeu cevi 0,8m
- Ukupna duina cevi iznosi:
- U vrtu:
A : 0,8 =
- Od vrta do toplotne pumpe:
... m
Ukupno:
105
... m
... m
Ukupna cena
()
Podzemna voda
Tabela 8.3. Investiciona ulaganja za sistem sa podzemnom vodom
Oprema
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
Mainski radovi
1. Toplotna pumpa voda/voda,
kapacitet ... kW
2. Pumpa izvornog bunara
3. Cevi PE DN 50
4. Ostala oprema
Ukupno:
I PV , M = ...
Graevinski radovi
5. Buenje bunara 150mm
na dubini ... m, za izvorni i
potisni bunar
Ukupno:
I PV ,GR = ...
Spoljanji vazduh
Tabela 8.4. Investiciona ulaganja za sistem sa spoljanjim vazduhom
Oprema
Broj komada
(kom, m)
Cena po komadu
(/kom, /m)
Mainski radovi
1. Toplotna pum. vazduh /voda
kapacitet ... kW
2. Povezne cevi
3. Ostala oprema
Ukupno:
I SV = ...
106
Ukupna cena
()
8.2. Utede u potronji primarne energije

Proraun uteda u potronji energije sprovodi se prema potrebama u toploti, vrsti
i nainu upotrebe OIE. Krajnji cilj prorauna je dolaenje do saznanja o energetskoj
efikasnosti primenjene mere, odnosno EE samog objekta.
Prilikom upotrebe zemlje, podzemne/nadzemne vode i spoljanjeg vazduha za
grejanje objekata, utede u potronji primarne energije direktno zavise od reima rada
toplotne pumpe, odnosno od uea TP u pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja
grejanja objekta. U optem sluaju, za bivalentni reim rada toplotne pumpe, pokrivanje
godinjih potreba u toplotnoj energiji za grejanje objekta iskazuje se jednainom (5.3.)
( kWh / god ) .
Qgod = QTP , god + QK , god
Pojedinano uee TP i klasinog kotla u pokrivanju godinjeg toplotnog

optereenja grejanja objekta odreeno je izrazima (5.4.) i (5.5.):
( kWh / god )
QK , god = f K , god Qgod
( kWh / god )
pri emu izmeu koeficijenata uea u pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja

grejanja objekta TP i klasinim kotlom postoji relacija:
fTP , god + f K , god = 1.
(8.1.)
Za koeficijent uea TP u pokrivanju godinjih potreba u toplotnoj enegiji za grejanje

objekta vai izraz:
fTP , god 1
(8.2.)
pri emu za granine sluajeve:

fTP , god = 1
(8.3.)
znai da toplotna pumpa radi u monovalentnom reimu (bez klasinog kotla), a za:
107
fTP , god = 0
(8.4.)
da je re o klasinom sistemu grejanja, tj. bez TP.

Ukupna godinja uteda u potronji toplote definisana je koliinom toplote koju
objekat dobije od TP, odnosno sledeim izrazom:
Qgod ,u = fTP , god Qgod
( kWh / god ) .
(8.5.)
Navedenoj godinjoj utedi u potronji toplote odgovara sledea godinja uteda

u potronji gasa, odnosno primarne energije:
Vg , god ,u =
3600 Qgod ,u
k H u
(m3 / god )
(8.6.)
odnosno:
Vg , god ,u =
3600 fTP , god Qgod
k H u
(m3 / god ).
(8.7.)
Za jedininu cenu gasa Cg (/m3), novana godinja uteda odreena je izrazom:

U g , god ,u = C g Vg , god ,u
( / god ).
(8.8.)
Ukupna novana godinja uteda, dobijena smanjenjem potronje primarne

energije, umanjuje se za vrednost godinje potronje elektro energije (sekundarne,
finalne) kod pojedinih ureaja sistema.
Sonde i registri u zemlji

Za sistem sa sondama i registrima u zemlji, potroai elektro energije jesu
toplotne i cirkulacione pumpe pojedinih sistema, te je ukupna godinja potronja elektro
energije odreena izrazom:
E god = ETP , god + ECP , god
( kWh / god ).
Prema izrazu (6.3.) za koeficijent grejanja TP moe se pisati da je:

108
(8.9.)
egr =
QTP , god
(8.10)
ETP , god
odakle je godinja potronja elektro energije za pogon TP odreena izrazom:
ETP , god =
QTP , god
egr
( kWh / god ).
(8.11.)
Za broj sati rada cirkulacione pumpe u toku godine nCP (h/god) i elektro snagu
motora cirkulacione pumpe NCP (kW), godinja potronja elektro energije za rad
cirkulacione pumpe definisana je jednainom:
ECP , god = nCP N CP
( kWh / god )
(8.12.)
te je ukupna potronja elektro energije sistema odreena sa:
Egod =
QTP , god
egr
+ nCP N CP
( kWh / god ).
(8.13.)
Za ukupni godinji troak elektro energije sistema:

Te , god = Ce Egod
( / god )
(8.14.)
ukupna godinja novana uteda iznosi:

U god = U g , god ,u Te , god
( / god )
(8.15.)
odnosno:
U god = U g , god ,u Ce (
QTP , god
egr
+ nCP N CP ) ( / god ).
109
(8.16.)
Podzemna i povrinska voda

Prilikom upotrebe podzemne i povrinske vode, a u odnosu na sonde i registre u
zemlji, sistem umesto cirkulacione pumpe (zatvoreni krug) sadri potopnu pumpu za
vodu, koja ima veu elektro snagu motora, te je vea i godinja potronja elektrine
energije sistema.
U ovom sluaju vae redom jednaine:
EPP , god = nPP N PP
Egod =
QTP , god
egr
(kWh / god )
+ nPP N PP
( kWh / god )
(8.17.)
(8.18.)
te se umesto izraza (8.16.) pie da je:
QTP , god
+ nPP N PP ) ( / god ).
egr
(8.19.)
Spoljanji vazduh
Kada je re o upotrebi spoljanjeg vazduha, odnosno o primeni TP vazduh/voda
ili vazduh/vazduh, tada na strani TP prema spoljnjem vazduhu dodatni potroa elektro
energije jeste ventilator, koji spoljni vazduh nastrujava preko isparivaa TP.
Za ovaj sluaj vae redom jednaine:
EV , god = nV NV
Egod =
QTP , god
egr
( kWh / god )
+ nV NV
(8.20.)
( kWh / god )
(8.21.)
+ nV NV ) ( / god ).
(8.22.)
kao i:
QTP , god
egr
110
8.3. Ocena ekonomske opravdanosti

Ocena ekonomske opravdanosti upotrebe OIE donosi se na osnovu sraunate
vrednosti parametra o vremenu povraaja poveanih investicionih ulaganja u sistem sa
OIE, a u odnosu na investiciona ulaganja u sistem sa klasinim izvorom toplote. Ovaj
parametar definisan je jednainom:
I
U god
(8.23.)
( god ).
Poveana investiciona ulaganja odreena su izrazom:
I = I OIE I K
()
(8.24.)
( god ).
(8.25.)
te izraz (8.23.) glasi:
I OIE I K
U god
U sluaju kada je klasini izvor toplote gasni kotao, tada bi investiciona ulaganja
IK () obuhvatila sledee trokove:
-
energetsku saglasnost,
spoljni prikljuak,
instalaciju gasa u objektu,
gasni kotao i prateu opremu.
Imenilac izraza (8.25.) predstavlja ukupne godinje utede ostvarene u potronji

energije Ue,god (/god) koje se umanjuju za odreene pogonske trokove. Ti trokovi su
stalni i odnose se na amortizaciju i odravanje za poveana investiciona ulaganja, te se
ukupne godinje utede iskazuju izrazom:
U god = U e, god ( pa + po ) I
gde je:
-
pa (%/god) procenat amortizacije,
po (%/god) procenat odravanja.
111
( / god )
(8.26.)
Konaan opti izraz za odreivanje vremena povraaja investicionih ulaganja

glasi:
U e, god
I OIE I K
( pa + po ) ( I OIE I K )
( god ).
(8.27.)
Ako se uzmu u obzir subvencije drave za ulaganja u sistem sa OIE, tada se

umesto izraza (8.23) pie da je:
I sub
U god
(8.28.)
( god ).
Za koeficijent subvencije fsub (%), poveana investiciona ulaganja odreena su

izrazom:
I sub = (1 f sub ) I OIE I K
( )
(8.29.)
te se vreme povraaja investicionih ulaganja u sistem sa OIE odreuje prema optoj

jednaini:
(1 f sub ) I OIE I K
U god
( god )
(8.30.)
odnosno u konanom obliku:
(1 f sub ) I OIE I K
U e, god ( pa + po ) ( I OIE I K )
112
( god ).
(8.31.)
8.4. Primeri prorauna za objekte u AP Vojvodini

8.4.1. Stambeni objekat
Usvojeni polazni podaci i parametri stambenog objekta (porodine kue) dati su
u tabeli 8.5.
Tabela 8.5. Usvojeni podaci i parametri stambenog objekta
R.b.
Podatak/Parametar
Podatak/Vrednost
Stambeni
1.
Vrsta objekta
2.
Ukupna neto povrina
Porodina kua
200 m2
Specifino projektno toplotno
3.
50W/m2
optereenje grejanja q (W/m2)
4.
Klimatsko podruje
Novi Sad
5.
Instalacija grejanja
Podna
Primer prorauna investicionih ulaganja, energetskih uteda i vremena povraaja

investicionih ulaganja, uradie se za monovalentan i bivalentno-paralelan reim rada
toplotne pumpe. Dodatni toplotni izvor je gasni kotao.
Monovalentni reim rada toplotne pumpe

fTP=1,0
Sonde u zemlji
qZS=50W/m
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
3.500
3.500
2.U sonda DN 40 duine 75m
375
750
40
80
200
Oprema
Mainski radovi
kapacitet 10kW
4. Ostala oprema
Ukupno:
IZS,M = 4.530
Graevinski radovi
113
5. Buotina 150mm na
dubini 75m
Ukupno:
1.125
2.250
IZS,GR = 2.250
Tabela 8.7. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa sondom u zemlji (fTP=1)

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
m2
200
2.
W / m2
50
3.
Q = q A 103
kW
10
4.
tp
19
5.
t sp
-14,8
6.
t god
+5,2
7.
dan / god
181
8.
Z
y
0,63
9.
et
0,95
10.
eb
1,0
11.
e = et eb
0,95
kWh / god
10.615
broj
12.
Qgod =
24 Q Z ( t p t god )
t p tsp
y e
13.
fTP , god
14.
Qgod ,u = fTP Qgod
kWh / god
10.615
15.
0,9
16.
Hu
kJ / m 3
33500
m3 god
1.267
17.
Vg , god ,u =
3600 Qgod ,u
k H u
18.
Cg
m3
0,45
19.
/ god
570
20.
kWh / god
10.615
21.
egr
114
ETP , god =
22.
QTP , god
egr
kWh / god
2.654
23.
nCP
h god
1600
24.
NCP
kW
0,20
25.
kWh god
320
26.
kWh god
2.974
27.
Ce
kWh
0,05
28.
Te , god = Ce Egod
god
149
29.
/ god
421
30.
I ZS , M
4.530
31.
I ZS ,GR
2.250
32.
I ZS = I ZS , M + I ZS ,GR
6.780
33.
IK
3.000
34.
U e , god = U god
421
35.
pa
% / god
0,7
36.
po
% / god
0,3
37.
f sub
god
9,9
38.
(1 f sub ) I ZS I K
U e, god ( pa + po ) ( I ZS I K )
IK () Umanjena investiciona ulaganja za Energetsku saglasnost distributeru gasa,

gasni prikljuak, gasni kotao, overu projekta i tehniki pregled
Registri u zemlji
qZR=25W/m2
Oprema
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m, m3)
(/kom,/m, /m3)
()
3.500
3.500
Mainski radovi
115
kapacitet 10kW
2. Cevi PE DN 32
378
1,5
567
3. Ostala oprema
200
4,5
1.930
Ukupno:
IZR,M = 4.267
Graevinski radovi
5. Iskop i nasipanje rova sa
nabijanjem zemlje povrine
429m3
286m2 i dubine 1,5m

Ukupno:
IZR,GR = 1.930
Usvojeni podaci:
- PE DN 32
- U vrtu:
286 : 0,8 = 358m
20m
Ukupno: 378m
Tabela 8.9. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa registrima u zemlji (fTP=1)

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
m2
200
2.
W / m2
50
3.
Q = q A 103
kW
10
4.
tp
19
5.
t sp
-14,8
6.
t god
+5,2
7.
dan / god
181
8.
Z
y
0,63
9.
et
0,95
10.
eb
broj
116
e = et eb
11.
12.
Qgod =
t p tsp
13.
fTP , god
14.
Qgod ,u = fTP Qgod
15.
16.
Hu
17.
Vg , god ,u =
y e
0,95
kWh / god
10.615
1
kWh / god
10.615
0,9
3600 Qgod ,u
k H u
kJ / m 3
33500
m3 god
1.267
18.
Cg
m3
0,45
19.
/ god
570
20.
kWh / god
10.615
21.
egr
3,5
22.
ETP , god =
kWh / god
3.033
QTP , god
egr
23.
nCP
h god
1600
24.
NCP
kW
0,20
25.
kWh god
320
26.
kWh god
3.353
27.
Ce
kWh
0,05
28.
Te , god = Ce Egod
god
168
29.
/ god
402
30.
I ZR , M
4.267
31.
I ZR ,GR
1.930
32.
I ZR = I ZR , M + I ZR ,GR
6.197
33.
IK
3.000
34.
U e , god = U god
402
35.
pa
% / god
0,7
36.
po
% / god
0,3
37.
f sub
117
38.
(1 f sub ) I ZR I K
U e, god ( pa + po ) ( I ZR I K )
8,6
god

gasni prikljuak, gasni kotao, overu projekta i tehniki pregled
Podzemna voda
Tabela 8.10. Investiciona ulaganja za sistem sa podzemnom vodom
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
3.500
3.500
400
400
3. Cevi PE DN 50
100
2,5
250
4. Ostala oprema
200
525
1.050
Oprema
Mainski radovi
1. Toplotna pumpa voda/voda,
kapacitet 10kW
2. Pumpa izvornog bunara
Ukupno:
IPV, M = 4.350
Graevinski radovi
5. Buenje bunara 70mm
na dubini 35m, za izvorni i
potisni bunar
Ukupno:
IPV, GR = 1.050
Tabela 8.11. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa podzemnom vodom (fTP=1)

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
m2
500
2.
W / m2
30
3.
Q = q A 103
kW
15
4.
tp
19
5.
t sp
-14,8
6.
t god
+5,2
7.
dan / god
181
broj
118
8.
0,63
9.
et
0,95
10.
eb
1,0
11.
e = et eb
0,95
kWh / god
10.615
12.
Qgod =
t p tsp
y e
13.
fTP , god
14.
Qgod ,u = fTP Qgod
kWh / god
10.615
15.
0,9
16.
Hu
kJ / m 3
33500
m3 god
1.267
17.
Vg , god ,u =
3600 Qgod ,u
k H u
18.
Cg
m3
0,45
19.
/ god
570
20.
kWh / god
10.615
21.
egr
22.
ETP , god =
kWh / god
2.654
QTP , god
egr
23.
nPP
h god
1600
24.
N PP
kW
0,35
25.
EPP , god = nPP N PP
kWh god
560
26.
E god = ETP , god + EPP , god
kWh god
3.214
27.
Ce
kWh
0,05
28.
Te , god = Ce Egod
god
161
29.
/ god
409
30.
I PV , M
4.350
31.
I PV ,GR
1.050
32.
I PV = I PV , M + I PV ,GR
5.400
33.
IK
3.000
34.
U e , god = U god
409
119
35.
pa
% / god
0,7
36.
po
% / god
0,3
37.
f sub
god
6,3
38.
(1 f sub ) I PV I K
U e, god ( pa + po ) ( I PV I K )

gasni prikljuak, gasni kotao, overu projekta, tehniki pregled.
Napomena: Prikazani tabelarni proraun vai za sluaj kada je kvalitet podzemne vode
takav da ne zahteva prethodnu mehaniku ili hemijsku pripremu, a time izostaju i
investiciona ulaganja za opremu potrebnu za prethodnu pripremu vode.
Bivalentno-paralelni reim rada toplotne pumpe

Toplotna pumpa gasni kotao
Prema elaboratu: Analiza termodinamikih i hidraulikih uslova rada sistema
daljinskog grejanja sa TE-TO Novi Sad sa baznim izvorom u grejnoj sezoni 2009./2010.
godine i dugorono predvianje potrebe za toplotnom energijom grada Novog Sada
[45], koji je izradio Fakultet tehnikih nauka, Pokrajinski centar za energetsku
efikasnost, 2010. godine, a za potrebe JKP Novosadska toplana, osnovno toplotno
optereenje grejanja sistema daljinskog grejanja Novog Sada iznosi 50% od
maksimalnog (projektnog) toplotnog optereenja.
Prema istom elaboratu, osnovno toplotno optereenje grejanja pokriva 76%
potronje toplotne energije u sezoni grejanja.
Navedeni podaci vae za klimatske uslove Novog Sada, koji su isti/slini za celu
teritoriju AP Vojvodine i, na dalje, usvajaju se kao relevantni za AP Vojvodinu.
Za dalje proraune i
analize u ovoj Studiji, a prema navedenom elaboratu,
usvaja se da TP, a time i podna instalacija grejanja, pokriva 50% projektnog toplotnog
optereenja objekta:
fTP = 0,5 ,
120
i da pokrivenost TP u godinjim potrebama u toplotnoj energiji za grejanje objekta

iznosi:
fTP , god = 0, 76
Registri u zemlji
qZR=25W/m2
Broj komada
Oprema
(kom, m, m )
Cena po komadu
3
Ukupna cena
(/kom,/m, /m )
()
3.500
2.300
2. Cevi PE DN 32
199
1,5
299
3. Ostala oprema
150
4,5
968
Mainski radovi
kapacitet 5kW
Ukupno:
IZR, M = 2.749
Graevinski radovi
5. Iskop i nasipanje rova sa
nabijanjem zemlje povrine
215m3
143m i dubine 1,5m

Ukupno: IZR, GR = 968
Usvojeni podaci:
- PE DN 32
- U vrtu:
143 : 0,8 = 179m
20m
Ukupno: 199m
121
Tabela 8.13. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa registrima u zemlji (fTP=0,5)

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
m2
200
2.
W / m2
50
3.
Q = q A 103
kW
10
4.
tp
19
5.
t sp
-14,8
6.
t god
+5,2
7.
dan / god
181
8.
0,63
9.
et
0,95
10.
eb
11.
e = et eb
0,95
kWh / god
10.615
broj
12.
Qgod =
t p tsp
13.
fTP , god
14.
Qgod ,u = fTP Qgod
15.
16.
Hu
17.
Vg , god ,u =
y e
0,76
kWh / god
8.067
0,9
3600 Qgod ,u
k H u
kJ / m 3
33500
m3 god
963
18.
Cg
m3
0,45
19.
/ god
433
20.
kWh / god
8.067
21.
egr
3,5
22.
ETP , god =
kWh / god
2.305
QTP , god
egr
23.
nCP
h god
1600
24.
NCP
kW
0,15
25.
kWh god
240
122
26.
kWh god
2.545
27.
Ce
kWh
0,05
28.
Te , god = Ce Egod
god
127
29.
/ god
306
30.
I ZR , M
2.749
31.
I ZR ,GR
968
32.
I ZR = I ZR , M + I ZR ,GR
3.717
33.
IK
1.000
34.
U e , god = U god
306
35.
pa
% / god
0,7
36.
po
% / god
0,3
37.
f sub
god
9,8
38.
(1 f sub ) I ZR I K
U e, god ( pa + po ) ( I ZR I K )

gasni prikljuak,gasni kotao, overu projekta, tehniki pregled
8.4.2. Poslovni objekat

Usvojeni polazni podaci i parametri poslovnog objekta dati su u tabeli 8.14.
Tabela 8.14. Usvojeni podaci i parametri poslovnog objekta
R.b.
Podatak/Parametar
Podatak/Vrednost
1.
Vrsta objekta
Poslovni
2.
Ukupna neto povrina
3.000m2
3.
90W/m2
4.
Klimatsko podruje
Novi Sad
5.
Podna / Podna i radijatorska
6.
7.
Toplotno optereenje zbog
180.000W
ventilacije objekta
Dodatni toplotni izvor
Podstanica daljinskog grejanja
123
Za navedene podatke u tabeli 8.14. ukupno toplotno optereenje objekta, iznosi:

-
grejanje objekta:
ventilacija objekta: 180.000W

Ukupno:
270.000W
450.000W
Za korienje OIE i primenu toplotne pumpe usvaja se reenje da osnovno

toplotno optereenje objekta pokriva toplotna pumpa, sa sledeim ueem u
pokrivanju toplotnog optereenja objekta:
fTP = 0,5
odnosno ueem TP u godinjim potrebama u toplotnoj energiji za grejanje objekta:
fTP , god = 0, 76 .
Usvajanjem uea TP u pokrivanju projektnog toplotnog optereenja grejanja

fTP=0,5 i za poznate toplotne gubitke objekta, sistem sa OIE pokriva sledee gubitke
toplote:
Q = 135.000W
te bi za ukupnu grejnu povrinu objekta proseno specifino toplotno optereenje podne

instalacije iznosilo:
q = 45W / m 2 .
Na osnovu dosadanjih analiza konstatuje se da u okviru usvojenog reenja

sistema grejanja podna instalacija pokriva osnovno toplotno optereenje grejanja
objekta.
Dodatna radijatorska instalacija grejanja ukljuivae se za pokrivanje vrnih
(maksimalnih) toplotnih optereenja i radie u paralelnom radu sa podnom instalacijom.
Za prostorije sa najveim gubicima toplote, poveani toplotni uinak podne
instalacije grejanja postie se smanjenjem razmaka izmeu podnih cevi uz ivinu zonu,
gde se dozvoljava da temperatura povrine poda moe iznositi do 35C. U praksi se
najee koristi razmak 10cm za ivinu zonu i 15cm za boravinu zonu [8].
124
Na osnovu usvojenog reenja, toplotna optereenja pojedinih instalacija su:

-
podna instalacija:
135.000W
radijatorska instalacija:
135.000W
vazduna instalacija (ventilacija): 180.000W

Ukupno:
450.000W
odnosno pojedinih toplotnih izvora:

-
toplotna podstanica:
315.000W
obnovljivi izvor energije:
135.000W
Ukupno:
450.000W
Prilikom prorauna investicionih ulaganja i ekonomske opravdanosti, cene

toplotne i elektrine energije, kao i fiksni deo za instalisane snage, dobijene su od JKP
Novosadaka toplana i privrednog drutva za distribuciju elektrine energije
Elektrovojvodina Novi Sad. Cene se odnose za poslovne objekte u Novom Sadu i
iznose:
-
cena toplotne energije: Cq=0,047/kWh,
fiksni deo za instalisanu toplotnu snagu: 1,29/kW,
energetska saglasnost za toplotnu energiju: 27/kW,
cena elektrine energije: Ce=0,066/kWh,
fiksni deo za instalisanu elektro snagu: 0,31/kW,
energetska saglasnost za elektrinu energiju: 14,7/kW.

Toplotna pumpa podstanica daljinskog grejanja
Sonde u zemlji
Sluaj 1: fTP = 0,5 ( QTP = 0,5 Q ) , qZS=55W/m

Oprema
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
12.000
24.000
Mainski radovi
125
kapacitet 70kW
15
605
9.075
3. Povezne cevi PE
1.000
4. Ostala oprema
500
1.820
27.300
Ukupno:
I ZS , M = 34.575
Graevinski radovi
5. Buotina 150mm na
15
dubini 122m
Ukupno:
I ZS ,GR = 27.300
Tabela 8.16. Investiciona ulaganja prema javnim preduzeima

Vrsta trokova
Instalisana snaga
Cena po instalisanoj snazi
Ukupna cena
(kW)
(/kW)
()
135
27,3
3.686
35
14,7
515
Energetska saglasnost
(ES)
1.Umanjen iznos ES
za toplotnu energiju
2. Uvean iznos ES za
elektrinu energiju
Ukupno umanjeni iznos za ES: IES = 3.171
Tabela 8.17. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa sondom u zemlji

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
kW
270.000
2.
tp
20
3.
t sp
-14,8
4.
t god
+5,2
5.
dan / god
181
6.
Z
y
0,63
7.
et
0,9
8.
eb
0,9
9.
e = et eb
0,81
broj
126
10.
Qgod =
t p tsp
y e
kWh / god
254.543
11.
fTP , god
0,76
12.
kWh / god
193.453
13.
Cq
kWh
0,047
14.
U q , god = Cq Qgod ,u
9.092
15.
f q ,mes
kW
1,3
16.
Fq , god = 12 f q ,mes QTP
/ god
2.106
17.
f e ,mes
kW
0,31
kW
35
18.
NTP
( 2 TP )
19.
Fe , god = 12 f e , mes NTP
/ god
130
20.
U god = U q , god + Fq , god Fe , god
/ god
11.068
21.
kWh / god
193.453
22.
egr
23.
ETP , god =
kWh / god
48.363
h god
1.600
kW
0,6
24.
25.
QTP , god
egr
nCP
NCP
( 2 CP )
26.
kWh god
960
27.
kWh god
44.393
28.
Ce
kWh
0,066
29.
Te , god = Ce Egod
god
2.930
30.
U god = U god Te , god
god
8.138
31.
I ZS , M
34.575
32.
I ZS ,GR
27.300
33.
I ES
3. 171
34.
I ZS = I ZS , M + I ZS ,GR I ES
58.704
35.
I P
4.000
36.
pa
% / god
0,7
127
37.
po
% / god
0,3
38.
f sub
god
7.2
39.
(1 f sub ) I ZS I P
U god ( pa + po ) ( I ZS I P )
IP smanjena investiciona ulaganja u toplotnu podstanicu

Rezultati u tabeli 7.22. odnose se za Sluaj 1 usvojeno reenje kada TP
pokriva 50% toplotno optereenje objekta (osnovno toplotno optereenje), dok drugi
deo od 50% (vrno toplotno optereenje) pokriva toplotna podstanica daljinskog
grejanja.
Zbog provere usvojenog reenja u tabeli 8.17. daju se rezultati prorauna za
Sluaj 2 kada TP pokriva 100% toplotno optereenje objekta. Ovi rezultati su neophodni
i za donoenje odgovarajuih zakljuaka.

Sluaj 2: fTP = 1, 0 ( QTP = Q ) , qZS=55W/m

Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
12.000
48.000
30
605
18.150
3. Povezne cevi PE
2.000
4. Ostala oprema
1.000
1.820
54.600
Oprema
Mainski radovi
kapacitet 70kW
Ukupno:
IZS, M = 69.150
Graevinski radovi
5. Buotina 150mm na
30
dubini 122m
Ukupno:
IZS, GR = 54.600
128
Tabela 8.19. Investiciona ulaganja prema javnim preduzeima

Vrsta trokova
Instalisana snaga
Cena po instalisanoj snazi
Ukupna cena
(kW)
(/kW)
()
270
27,3
7.371
70
14,7
1.029
Energetska saglasnost
(ES)
1.Umanjen iznos ES
za toplotnu energiju
2. Uvean iznos ES za
elektrinu energiju
Ukupno umanjeni iznos za ES: IES = 6.342
Tabela 8.20. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa sondom u zemlji

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
kW
270.000
2.
tp
20
3.
t sp
-14,8
4.
t god
+5,2
5.
dan / god
181
6.
Z
y
0,63
7.
et
0,9
8.
eb
0,9
9.
e = et eb
0,81
kWh / god
254.543
broj
10.
Qgod =
t p tsp
y e
11.
fTP , god
1,0
12.
kWh / god
254.543
13.
Cq
kWh
0,047
14.
U q , god = Cq Qgod ,u
11.963
15.
f q ,mes
kW
1,3
16.
Fq , god = 12 f q ,mes QTP
/ god
4.212
17.
f e ,mes
kW
0,31
18.
NTP (4 TP)
kW
70
129
19.
Fe , god = 12 f e, mes NTP
/ god
260
20.
U god = U q , god + Fq , god Fe , god
/ god
15.915
21.
kWh / god
254.543
22.
egr
23.
ETP , god =
kWh / god
63.636
h god
1.600
kW
1,2
24.
QTP , god
egr
nCP
25.
NCP (4 CP)
26.
kWh god
1.920
27.
kWh god
65.556
28.
Ce
kWh
0,066
29.
Te , god = Ce Egod
god
4.327
30.
U god = U god Te , god
god
11.588
31.
I ZS , M
69.150
32.
I ZS ,GR
54.600
33.
I ES
6.342
34.
I ZS = I ZS , M + I ZS ,GR I ES
117.408
35.
I P
7.000
36.
pa
% / god
0,7
37.
po
% / god
0,3
38.
f sub
god
10,5
39.
(1 f sub ) I ZS I P
U god ( pa + po ) ( I ZS I P )
IP smanjena investiciona ulaganja u toplotnu podstanicu
130
8.4.3. Sportska hala u Bakom Petrovcu
Prema Glavnom projektu grejanja, ukupno projektno toplotno optereenje

grejanja sportske hale u Bakom Petrovcu iznosi:
Q = 113.840W .
Sistem grejanja je projektovan i izveden sa gasnom kotlarnicom kao toplotnim

izvorom i radijatorskom instalacijom grejanja.
U okviru ove Studije razmatra se mogunost grejanja sportske sale pomou OIE i
toplotne pumpe. Ostale pomone prostorije i komunikacije imaju radijatorsku instalaciju
grejanja. Usvojeni polazni podaci i parametri sportske sale dati su u tabeli 8.21.
131
Tabela 8.21. Usvojeni podaci i parametri sportskog objekta

R.b.
Podatak/Parametar
Sportski
1.
Vrsta objekta
2.
Ukupna neto povrina
3.
Podatak/Vrednost
Sportska sala
950m2
48W/m2
4.
Klimatsko podruje
Baki Petrovac
5.
Podna/Podna i radijatorska
Primer prorauna investicionih ulaganja, energetskih uteda i vremena povraaja

investicionih ulaganja, uradie se za monovalentan i bivalentno-paralelan reim rada
toplotne pumpe. Dodatni toplotni izvor je gasni kotao.

fTP=1,0
Sonde u zemlji
qZS=50W/m
Oprema
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
7.000
7.000
500
3..500
200
400
150
1.500
10.500
Mainski radovi
kapacitet 50kW
4. Ostala oprema
Ukupno:
IZS, M = 11.050
Graevinski radovi
5. Buotina 150mm na
dubini 100m
Ukupno:
IZS, GR = 10.500
132
Tabela 8.23. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa sondom u zemlji (fTP=1)

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
m2
950
2.
W / m2
48
3.
Q = q A 103
kW
45,6
4.
tp
15
5.
t sp
-14,8
6.
t god
+5,2
7.
dan / god
181
8.
Z
y
0,63
9.
et
0,90
10.
eb
0,90
11.
e = et eb
0,81
kWh / god
33.242
broj
12.
Qgod =
t p tsp
y e
13.
fTP , god
14.
Qgod ,u = fTP Qgod
kWh / god
33.242
15.
0,9
16.
Hu
kJ / m 3
33500
m3 god
3.969
17.
Vg , god ,u =
3600 Qgod ,u
k H u
18.
Cg
m3
0,45
19.
/ god
1.786
20.
kWh / god
33.242
21.
egr
22.
ETP , god =
kWh / god
8.310
QTP , god
egr
23.
nCP
h god
1600
24.
NCP
kW
0,20
25.
kWh god
320
133
26.
kWh god
8.630
27.
Ce
kWh
0,05
28.
Te , god = Ce Egod
god
431
29.
/ god
1.355
30.
I ZS , M
11.050
31.
I ZS ,GR
10.500
32.
33.
IK
3.000
34.
U e , god = U god
1.365
35.
pa
% / god
0,7
36.
po
% / god
0,3
37.
f sub
god
15,7
38.
(1 f sub ) I ZS I K
21.550
IK () Umanjena investiciona ulaganja prema distributeru gasa: Energetska

saglasnost, izrada gasnog prikljuka, overa projekta, tehniki pregled, kao i za
izvoenje gasne kotlarnice.
134

Toplotna pumpa gasna kotlarnica
fTP=0,5
Sonde u zemlji
qZS=50W/m
Oprema
Broj komada
Cena po komadu
Ukupna cena
(kom, m)
(/kom, /m)
()
5.000
5.000
440
1.760
100
200
150
1.320
5.280
Mainski radovi
kapacitet 25kW
4. Ostala oprema
Ukupno:
IZS, M = 7.110
Graevinski radovi
5. Buotina 150mm na
dubini 88m
Ukupno:
IZS, GR = 5.280
Tabela 8.25. Vreme povraaja ulaganja za sistem sa sondom u zemlji (fTP=0,5)

Redni
Veliina / Izraz
Jedinica
Vrednost
1.
m2
950
2.
W / m2
48
3.
Q = q A 103
kW
45,6
4.
tp
15
5.
t sp
-14,8
6.
t god
+5,2
7.
dan / god
181
8.
Z
y
0,63
9.
et
0,90
10.
eb
0,90
broj
135
e = et eb
11.
12.
Qgod =
t p tsp
y e
0,81
kWh / god
33.242
13.
fTP , god
0,76
14.
Qgod ,u = fTP Qgod
kWh / god
25.264
15.
0,9
16.
Hu
kJ / m 3
33500
m3 god
3.016
17.
Vg , god ,u =
3600 Qgod ,u
k H u
18.
Cg
m3
0,45
19.
/ god
1.357
20.
kWh / god
25.264
21.
egr
22.
ETP , god =
kWh / god
6.316
QTP , god
egr
23.
nCP
h god
1600
24.
NCP
kW
0,20
25.
kWh god
320
26.
kWh god
6.636
27.
Ce
kWh
0,05
28.
Te , god = Ce Egod
god
332
29.
/ god
1.025
30.
I ZS , M
7.110
31.
I ZS ,GR
5.280
32.
33.
IK
2.000
34.
U e , god = U god
1.025
35.
pa
% / god
0,7
36.
po
% / god
0,3
136
12.390
37.
38.
f sub
(1 f sub ) I ZS I K
god
11,3
IK () Umanjena investiciona ulaganja prema distributeru gasa: Energetska

saglasnost, izrada gasnog prikljuka, overa projekta, tehniki pregled, kao i za
izvoenje gasne kotlarnice
137
9. ANALIZA REZULTATA I ZAKLJUAK

Energija je sastavni deo i svakodnevnica ovekovog ivota, iji se uticaj razliito
osea u pojedinim delovima sveta. Savremeni svet tei sve veem ekonomskom rastu i
poveanju ivotnog standarda, pri emu se suoava sa problemom u sve manje
raspoloivim energetskim resursima, neophodnim za ostvarivanje tog cilja. Zbog toga
su racionalna upotreba i tednja energije postale nezaobilazne teme u najveem broju
energetskih politika u svetu. Globalna potranja za energijom raste u uslovima visokih i
nestabilnih cena te se u okviru energetske politike moraju uzeti u obzir sigurnost u
snabdevanju energijom, konkurentnost i odrivost.
U traenju reenja za smanjenjem potronje energije sektor zgradarstva ima
veliku ulogu, s obzirom na to da su zgrade jedan od najznaajnijih potroaa energije.
Smanjenje potronje energije u zgradarstvu predstavlja veliki potencijal u energetskoj
ekonomici te time daje znaajan doprinos energetskom bilansu jedne zemlje.
Najvei deo potronje energije u zgradama u Evropi odlazi na grejanje prostora,
od 50-60%, sa dodatnih 10-25% za grejanje sanitarne vode.
Udeo zgradarstva u ukupnoj potronji finalne energije u Republici Srbiji u 2005.
godini iznosio je 48%, od toga 65% u stambenom sektoru.
Smanjenje potronje primarne energije za potrebe grejanja u zgradama ostvaruje
se:
-
smanjenjenjem potreba za toplotnom energijom i
upotrebom obnovljivih izvora energije.
Kada su u pitanju potrebe za toplotnom energijom za grejanje stambenih i javnih

objekata, smanjenje ovih potreba postie se unapreenjem energetskih perfomansi
objekata, tj. izgradnjom energetski efikasnih zgrada.
Politika obnovljivih izvora energije novijeg je datuma i usvojena je okvirno 1997.
godine. Od tada su institucije Evropske unije nainile vane korake u pravcu
pozicioniranja Evrope ka efikasnim resursima kao primarnog cilja. Glavni elementi ove
strategije podrazumevaju promovisanje proizvodnje obnovljive energije kao i njeno
efikasno korienje. U tom smislu, poslednjih nekoliko godina postignut je veliki
napredak.
Obnovljivi izvori energije ne samo da sada ve izvesno predstavljaju pravu
alternativu za smanjenje potronje primarne energije i odrivi razvoj drutva, ve su i
pravi izbor kada je re o energetskom uticaju na ekologiju, zatitu ivotne sredine,
smanjenje emisija ugljen-dioksida i globalno zagrevanje planete.
138
Zakonska regulativa
Evropska Unija
U najznaajnije dokumente koje je donela i usvojila Evropska unija ubrajaju se:
Direktiva iz 2002. godine Directive 2002/91/EC (EPBD The Energy Performance of
Buildings Directive), Direktiva iz 2010. godine Directive 2010/10/EU (EPBD recast
The Energy Performance of Buildings Directive recast) i Direktiva o obnovljivoj energiji
Directive 2009/28/EC.
Primena Direktive iz 2002. godine o energetskim karakteristikama zgrada
osigurava da standardi za ove objekte irom Evrope postave u prvi plan minimiziranje
potronje energije, to doprinosi smanjenju potronje energije u zgradama u Evropi.
Primena Direktive iz 2010. godine nalae da zemlje lanice do 2012. godine
prilagode svoje zakone i nacionalne propise zahtevima Direktive, uzimajui u obzir
specifinosti svoga podneblja. Direktivom je, takoe, predvieno da zemlje lanice do
2020. godine sve nove objekte svedu na priblino nulte energetsk objekte, s obzirom
na usvojen koncept nulte energetske zgrade zero energy building (ZEB) i priblino
nulte energetske zgrade nearly zero energy building (nZEB).
Cilj Direktive o obnovljivoj energiji 2009/28/EC jeste poveanje upotrebe
obnovljive energije u Evropi. Ona obavezuje lanice Evropske unije da upotrebom
obnovljive energije u sektorima elektrine energije, grejanja i hlaenja, kao i u sektoru
transporta obezbede da do 2020. godine obnovljiva energija ini bar 20% ukupne
potronje energije u Evropskoj uniji.
Evropska unija je 2008. godine usvojila akcioni plan energetske efikasnosti do
2020. godine, nazvan 20-20-20, to podrazumeva:
-
smanjenje potronje energije za 20%,
poveanje upotrebe obnovljivih izvora energije za 20%,
smanjenje emisija ugljen-dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bate

za 20%.
139
Republika Srbija
Zakonom o planiranju i izgradnji od septembra 2009. godine u Republici Srbiji
prvi put je definisano da unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje
svih vrsta energije, uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih
mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata.
Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period
od 2007. do 2012. godine definisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do
2012. godine radi smanjenja potronje energije za grejanje.
Republika Srbija je 2011. godinu proglasila godinom energetske efikasnosti i iste
godine usvojila je dva vrlo vana zakonska akta:
-
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i
Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada,
kojima e se obezbediti izgradnja i korienje energetski efikasnih zgrada. Stupanjem

na snagu primene ovih pravilnika od septembra 2012. godine, Srbija, a time i AP
Vojvodina, vie se nee nalaziti na niskom nivou energetske efikasnosti u zgradarstvu.
Pored toga, 2011. godine donet je i Zakon o energetici Republike Srbije u okviru
koga je definisan Nacionalni akcioni plan, kojim se utvruju ciljevi za korienje
obnovljivih izvora energije za period od najmanje 10 godina.
Trite toplotnih pumpi

Svet
Toplotne pumpe se danas smatraju najproduktivnijim (najkorisnijim) ureajima za
dobijanje toplotne energije, a njihova primena je poela pre 140 godina u zemlji porekla,
Austrija. Najvie se koriste u razvijenim zemljama, s visokom sveu stanovnitva, kao i
dravnim podsticajem za korienje obnovljivih izvora energije, gde se koriste za
sisteme grejanja svih veliina, od onih malih za stanove, do velikih toplotnih sistema za
itava naselja.
Trite toplotnih pumpi u svetu, u najveoj meri, zasniva se na toplotnim
pumpama proizvedenim u SAD, Kini i Japanu. Ove zemlje prednjae u razvoju,
140
proizvodnji, ugradnji i prodaji toplotnih pumpi. Poslednjih godina se to naroito odnosi

na Kinu.
Procenjuje se da je u svetu 2010. godine bilo preko 130 miliona toplotnih pumpi,
instaliranih i u pogonu, koje su opsluivale industriju, domainstva i trgovinu. Te godine
je priblino 15 miliona toplotnih pumpi prodato u Aziji, 2 miliona u Severnoj Americi i
nekoliko stotina hiljada u Evropi i u drugim delovima sveta.
Prodaja geotermalnih toplotnih pumpi e doiveti znatan porast u sledeih
nekoliko godina, pri emu e godinja isporuka u SAD da poraste sa neto iznad
150.000 u 2011, na vie od 326.000 ureaja do 2017. godine.
Klimatska situacija u Kini i drugim jugoistonim azijskim zemljama, pored velike
gustine gradskog stanovnitva, pospeuje klimatizaciju. Prodaja je dostigla 18 miliona
jedinica godinje, od kojih su 60% reverzibilne toplotne pumpe. Brzi rast energetskih
potreba i snaan ekonomski razvoj, zahtevaju da zgrade i industrijski sistemi budu
energetski efikasni. Tehnologije toplotnih pumpi bi trebalo da imaju veoma svetlu
budunost u ovim regionima, olakavajui drutveni i ekonomski napredak.
Oekuje se da e celokupno trite toplotnih pumpi u Japanu porasti za oko
8,1%, od 17,2 milijarde evra u 2009. godini, do 18,7 milijardi evra do 2015. godine.
Toplotne pumpe sa rekuperacijom vika toplote imale su udeo na tritu od 8,4 miliona
evra 2009. godine. Oekuje se da e ovaj udeo porasti na 29 miliona evra do 2015.
godine, da bi do 2020. godine dostigao 60,7 miliona evra (porast od 622% od 2009.
godine).
Broj prodatih toplotnih pumpi za grejanje u vajcarskoj 2008. godine izosio je
preko 20.000 jedinica, to odgovara porastu od preko 23% u odnosu na prethodnu
godinu. Od tog broja preko 500 postrojenja ima vei kapacitet od 50kW. Sa kapacitetom
od 50kW do 100kW poveanje je sa 213 na 350 jedinica, a sa kapacitetom od 100kW
do 300kW sa 43 na 115. Ovakav razvoj pokazuje znaaj i potencijal velikih toplotnih
pumpi, to se vidi i u drugim zemljama.
EU
Evropsko udruenje za toplotne pumpe (EHPA) objavilo je auriranu verziju svog
izvetaja za evropsko trite toplotnih pumpi. Izvetaj pokazuje da se posle 2 godine
izuzetno teke ekonomske situacije, pad na tritu zaustavlja i oekuje se da je prodaja
toplotnih pumpi u 2010. godini dostigla isti nivo kao u 2009. godini. Faktori koji su
141
negativno uticali na prodaju toplotnih pumpi tokom poslednjih nekoliko godina su

sledei:
-
kriza u sektoru graevinarstva kao posledicu ima veliki pad u prodaji

toplotnih pumpi u sektoru novih zgrada;
smanjenje ili postepeno ukidanje finansijskih podsticaja u odreenim

zemljama.
Statistika EHPA koja obuhvata 9 zemalja (Austrija, Finska, Francuska, Nemaka,

Italija, Norveka, vedska, vajcarska i Engleska) pokazuje da je u 2009. godini trite
doivelo pad od 9,9% odnosno na 526.263 komada u odnosu na 2008. godinu.
Statistika ireg obima, koja obuhvata 17 zemalja, pokazuje da je 2009. godine prodato
592.322 toplotnih pumpi. Izvetaj za 2010. godinu predvia da e prodaja u 2010.
godini verovatno biti slina onoj u 2009. godini.
Na nekim ustaljenim tritima, kao to je trite u vedskoj, zamena starih
toplotnih pumpi predstavlja trite u ekspanziji i vedsko udruenje za toplotne pumpe
(SVEP) procenjuje da ono ini 8% trita. Prodaja je u vedskoj u 2009. godini pala za
9%, ali je industrija toplotnih pumpi uvrstila svoj poloaj na tritu grejanja, sa
prodajom od preko 80% u sektoru porodinih kua.
Prema EHPA-u, u periodu od 2005. godine do 2009. godine, ukupno je prodato
2.129.929 toplotni pumpi u 9 zemalja EU. Ove toplotne pumpe godinje daju doprinos
od ukupno 25,96TWh obnovljive energije u ukupnoj potronji energije
u sektoru
grejanja i utedele su slinu koliinu finalne energije.

Na tritu toplotnih pumpi u EU u najveoj meri su zastupljene kompresione
toplotne pumpe. One su najee u upotrebi, sa vie od 90% svih instalisanih
postrojenja, i trenutno imaju najvei znaaj u rashladnoj i grejnoj tehnici.
Sredinom decembra 2008. godine Evropski parlament je usvojio direktivu EU o
podravanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora. Konaan tekst po prvi put obuhvata
aerotermalne i hidrotermalne izvore energije, ime se u okviru tehnologije obnovljive
energije prihvataju toplotne pumpe sa vazduhom odnosno vodom kao izvorom energije,
a ne samo toplotne pumpe sa zemljom kao izvorom energije.
Budui da su se drave lanice EU saglasile da do 2020. godine ostvare cilj od
20% obnovljive energije u ukupnoj potronji energije u Evropskoj zajednici, to bi trebalo
da podstakne trite toplotnih pumpi koje se znatno povealo poslednjih godina.
142
AP Vojvodina
Trite toplotnih pumpi u AP Vojvodini, u najveoj meri, zasniva se na toplotnim
pumpama renomiranih proizvoaa iz Evrope i sveta: Rehau (Nemaka), Bosch
(Nemaka), Vaillant(Nemaka), Hoval (vajcarska), Blue Box (Italija) i Daikin (Japan).
Od firmi iz AP Vojvodine, koje se bave proizvodnjom toplotnih pumpi, prisutne su
firme Tehnomag -Teco iz Novog Sada i Tera Term iz Subotice.
Trite toplotnih pumpi u AP Vojvodini zasniva se na kompresionim toplotnim
pumpama.
Energetske perfomanse graevinskih objekata u AP Vojvodini

Kod primene toplotnih pumpi i upotrebe OIE za potrebe grejanja objekata, a sa
stanovita ekonomske opravdanosti, od sutinskog znaaja su energetske perfomanse
graevinskih objekata. U tom smislu najbitnije energetske perfomanse objekata su:
-
specifino projektno toplotno otereenje grejanja objekta q (W/m2),
specifina godinja potronja toplote grejanja objekta qgod (kWh/m2god).
Pri upotrebi OIE, specifino projektno toplotno optereenje grejanja je najvanija

energetska karakteristika objekta, od koje zavisi energetska ravnotea izmeu objekta i
OIE, odnosno ocena o podobnosti objekta za korienje ovih oblika energije.
Na osnovu istraivanja, konstatuje se da je objekat podoban za primenu toplotnih
pumpi i upotrebu OIE, ako specifino projektno toplotno optereenje grejanja objekta ne
prelazi 50W/m2. Ovom vrednou specifinog projektnog toplotnog optereenja grejanja
q(W/m2), obezbeeno je da se objekat moe grejati niskotemperaturnom instalacijom
(najpovoljnija podna), i da polazna voda od toplotne pumpe prema kunoj instalaciji
grejanja ne prelazi 40C.
Postojei objekti
Na osnovu iznetih podataka o specifinim projektnim toplotnim optereenjima
grejanja q(W/m2), stambenih, javnih i poslovnih objekata u AP Vojvodini, konstatuje se
da postojei objekti u AP Vojvodini nisu podobni za primenu toplotne pumpe i upotrebu
obnovljivih izvora energije.
143
Za primenu toplotne pumpe i upotrebu obnovljivih izvora energije za postojee

objekte, neophodno je prethodno izvesti energetsku revitalizaciju tih objekata. Mere
energetske revitalizacije obuhvatile bi dodatnu toplotnu zatitu objekata i zamenu
spoljnjih prozora i vrata, sa termiki kvalitetnijim i sa boljom zaptivenou.
Proputena je prilika, da se neki od postojeih objekata u AP Vojvodini, i koje je
finansirala Pokrajina, greju pomou toplotnih pumpi. To je npr. sluaj sa sportskom
halom u Bakom Petrovcu i sportskom salom u Bakom Dobrom Polju. Za sale oba ova
sportska objekta specifino projektno toplotno optereenje grejanja iznosi manje od
50W/m2.
Novi objekti
Novi stambeni, javni i poslovni objekti u AP Vojvodini koji e biti graeni prema
novim pravilnicima:
-
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada,
Pravilnik o uslovima, sadraju i nainu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada,
koji su usvojeni u Skuptini Republike Srbije i ija primena poinje od 30. septembra
2012. godine, imae znatno nia specifina projektna toplotna optereenja grejanja
q(W/m2), nego li to je to sluaj sa postojeim objektima. Ovim je u AP Vojvodini
odklonjena jedna velika barijera za primenu toplotnih pumpi i upotrebu obnovljivih izvora
energije.
Prema navedenim pravilnicima, novi objekti moraju zadovoljiti najmanje
energatski razred ''C'', koji u zavisnosti od namene objekta ima razliite vrednosti
specifinog projektnog toplotnog optereenja grejanja q(W/m2), gornje i donje granice
razreda. Za klimatske uslove u AP Vojvodini, u okviru tih granica, za sve objekte
(stambene, javne i poslovne) je i zahtevano specifino projektno toplotno optereenje
grejanja od 50 W/m2. Ostaje samo dobra volja, ili od nekog obaveza, da projektno
reenje i izvedeno stanje objekta, zbog primene toplotnih pumpi i upotrebe obnovljivih
izvora energije, ima vrednost specifinog projektnog toplotnog optereenja grejanja do
50W/m2. Ne zahteva se da ima 0W/m2 (''nulti'' objekat), ili priblino 0W/m2 (''priblino
nulti'' objekat).
144
Potencijali obnovljivih izvora energije u AP Vojvodini

Prirodni potencijal obnovljivih izvora energije u AP Vojvodini je ogroman. Sunce
svaki dan na teritoriju Pokrajine dozrauje energiju od 79TWh/dan.
Ova ogromna dnevna suneva energija, koja zagreva obnovljive izvore energije
okoline (tlo, povrinska/podzemna voda, spoljnji vazduh), moe se koristiti direktno
(solarni kolektori), ili indirektno povratnim dobijanjem toplote iz obnovlivih izvora
energije okoline.
Tehniki potencijal obnovljivih izvora energije u AP Vojvodini, koji
je deo
prirodnog potencijala, zbog raspoloive tehnologije za transformaciju primarne

obnovljive energije u druge korisne oblike energije (toplotna, elektrina), stepena
iskorienja transformacije, i za isti prirodni potencijal, znatno je manji nego li u drugim
razvijenim zemljama.
Ekonomski potencijal obnovljivih izvora energije je deo tehnikog potencijala,
koji uzima u obzir ekonomske uslove za korienje tehnikog potencijala. Najvaniji
uslovi od kojih zavise ekonomski potencijali OIE, a time i ekonomska opravdanost
njihovog korienja su:
-
pristupanost OIE,
raspoloivost OIE,
temperaturni nivo OIE,
stepen ekonomske razvijenosti zemlje (podruja).
Generalno se moe konstatovati da su ekonomski potencijali obnovljivih izvora

energije u AP Vojvodini niski, i da su oni ograniavajui faktor masovnijoj primeni
toplotnih pumpi i korienju obnovljivih izvora energije u Pokrajini.
Stepen ekonomske razvijenosti AP Vojvodine nije takav, da obezbedi veu
kupovnu mo stanovnitva za nabavku skupe opreme za dobijanje toplote iz obnovljivih
izvora energije, niti da ima na raspolaganju dravni podsticaj (subvencije, povoljne
kredite) za ove svrhe.
Gledajui obnovljive izvore energije okoline pojedinano, za istu pristupanost i
raspoloivost, najvei ekonomski potencijal ima podzemna voda, a zatim tlo.
145
Uticajni faktori za primenu TP

Primena toplotnih pumpi za dobijanje toplote iz OIE za potrebe grejanja objekata,
zavisi od niza relevantnih faktora i njihove meusobne zavisnosti, a najvaniji su:
-
specifino projektno toplotno optereenje grejanja objekta,
pristupanost, raspoloivost i temperaturni nivo OIE,
izbor sistema za dobijanje toplote od OIE,
cene opreme i radova,
cene primarne i finalne energije,
voenje politike prema upotrebi OIE.
Sistemi grejanja sa toplotnim pumpama

Lokalni sistemi grejanja sa toplotnim pumpama su reverzibilne toplotne pumpe
vazduh/vazduh, obino proizvedene na Dalekom istoku. Najvei deo ovih toplotnih
pumpi ima vrlo mali kapacitet (obino 2kW ili 3kW) i prodaje se i koristi za hlaenje u
stanovima, malim kancelarijama i slinim prostorima, a reim grejanja slui za grejanje
u kratkim periodima u meusezoni.
Prodaja ove vrste toplotnih pumpi u AP Vojvodini je daleko najznaajnija na
stambenom tritu, a time je i primena lokalnih sistema grejanja sa toplotnim pumpama
najvie nala primenu u stambenim zgradama.
U pojedinanim sluajevima, reverzibilnim toplotnim pumpama vazduh/vazduh
greju se objekti i do -15C (-20C) okoline, npr. objekti naplatnih rampi na autoputevima.
Sa stanovita ove Studije, lokalni sistemi grejanja sa toplotnim pumpama nemaju
znaaja.
Centralni sistemi grejanja sa toplotnim pumpama danas su realnost i imaju
navei znaaj u AP Vojvodini. Oni se primenuju za grejanje jedne zgrade, ili vie zgrada
koje su blizu jedna drugoj.
Daljinski sistemi grejanja sa toplotnim pumpama danas nisu realnost u AP
Vojvodini. Za tako neto, neophodan je takav stepen ekonomske razvijenosti Pokrajine,
koji obezbeuje da obnovljivi izvori energije na daljinu imaju povoljan ekonomski
potencijal.
146
Reimi rada toplotnih pumpi

Po znaaju u utedi potronje primarne energije, konstatuje se da
sistemi
grejanja sa TP, sledeim redom uestvuju u pokrivanju godinjeg toplotnog optereenja

grejanja objekta:
-
monovalentni reim rada TP,
bivalentno-paralelni reim rada TP,
bivalentno-alternativni reim rada TP.
Koji reim je ekonomski najpovoljniji zavisi od investicionih ulaganja u sistem sa

TP, ostvarenih energetskih uteda i investicionih ulaganja u dodatni (vrni) toplotni
izvor. Za svaki konkretan sluaj potrebno je uraditi tehno-ekonomsku analizu.
Na osnovu sprovedenih prorauna i dobijenih rezultata za klimatske uslove AP
Vojvodine, u najeem
sluaju, najekonominiji reim rada toplotnih pumpi je
bivalentno-paralelni reim.
U bivalentno-paralelnom reimu rada toplotna pumpa treba da pokriva 50%
projektno toplotno optereenje grejanja:
fTP=0,5 (QTP=0,5 Q).
U navedenom reimu rada toplotna pumpa uestvuje sa 75% u pokrivanju
godinjeg toplotnog optereenja grejanja objkekta:
fTP,god=0,75 (QTP,god=0,75 Qgod).
Kod sistema grejanja sa toplotnim pumpama, gde je za pokrivanje toplotnog
optereenja grejanja objekta ukljuen i klasini kotao, sa stanovita ekonominosti
sistema, od sutinskog je znaaja izbor vrnog toplotnog izvora (klasini toplotni izvor).
Na osnovu prikazanih rezultata u Studiji, idealni vrni toplotni izvori u sistemu
grejanja sa toplotnim pumpama su klasina kotlarnica objekta, blokovska kotlarnica i
toplotna podastanica daljinskog grejanja. Ovu pogodnost je lake realizovati, ako ovi
toplotni izvori, pored potrebne toplote za grejanje, objektima isporuuju toplotnu energiju
i za potrebe pripreme tople potrone vode i ventilacije objekta.
Vrlo bitan dalji podsticaj primeni toplotnih pumpi i upotrebi obnovljivih izvora
energije, je razmatranje mogunosti, da se navedeni klasini toplotni izvori mogu
147
koristiti kao vrni toplotni izvori u sistemima grejanja sa toplotnim pumpama. U tom
smislu, na nivou lokalnih samouprava i distributera toplotne energije za grejanje,
neophodno je definisati odgovarajue formalno-pravne odnose.
Temperaturni reim sistema sa tolpotnim pumpama

Za postizanje optimalnog nivoa energetske efikasnosti i odgovarajueg stepena
ekonomske opravdanosti izvoenja sistema sa toplotnim pumpama, neophodno je
usvojiti sledee:
- primarnu instalaciju grejanja sa temperaturom vode u razvodu prema
unutranjoj instalaciji grejanja do 40C,
- niskotemperaturnu unutranju instalaciju grejanja (podna najpovoljnija) sa
temperaturama vode u razvodu i povratu 40/30, 40/35, 35/30C, pri emu su nie
temperature vode u razvodu za objekte sa manjim specifinim projektnim toplotnim
optereenjem grejanja q (W/m2).
Dravni podsticaj
Dravni podsticaj je jedna od najznaajnijih mera za primenu toplotnih pumpi i
korienje obnovljivih izvora energije za potrebe grejanja objekata, a samim tim i za
poboljanje njihove energetske efikasnosti.
Dravni podsticaj sastoji se u davanju subvencija i povoljnih kredita za nabavku
opreme za sisteme sa toplotnim pumpama. Ovo je pre svega znaajno za drave sa
manjim stepenom ekonomske razvijenosti, kod kojih je kupovna mo stanovnitva za
nabavku skupe opreme znatno manja nego u razvijenim zemljama sveta.
Pored toga, dravni podsticaj u AP Vojvodini treba da obuhvati i finasijku podrku
razvoju i proizvodnji toplotnih pumpi. Ovim bi se u Pokrajini smanjila zavisnost od uvoza
skupih toplotnih pumpi iz razvijenih zemalja sveta, i istovremeno stvorili uslovi za
otvaranje novih radnih mesta.
Vlade, lokalne samouprave i ono koji tede energiju i ele da ubrazaju razvoj
trita toplotnih pumpi, moraju obezbediti obrazovne programe i inicijative za reavanje
ovog problema i uklanjanje dugogodinjih barijera.
148
Investiciona ulaganja i ekonomska opravdanost

Nakon sprovedenih prorauna za sisteme grejanja sa toplotnim pumpama,
konstatuje se sledee:
-
ekonomski najpovoljniji sistem je sa podzemnom vodom, kada je ima u
dovoljnim kliinama, na niim dubinama (manja potronja elektro energije za pogon

potopnih pumpi) i kada je kvaliteta koji ne zahteva znaajniju mehaniku i hemijsku
pripremu,
- kod upotrebe zemlje za dobijanje toplote, sistem sa sondama u zemlji, i pored
veih ulaganja, treba koristiti za objekte sa veim toplotnim optereenjima, a sistem sa
registrima u zemlj, zbog velikih prostornih zahteva, za objekte sa manjim toplotnim
optereenjima,
-
za trenutne trine uslove u AP Vojvodini, vreme povraaja investicionih
ulaganja, bez podsticaja Pokrajine (subvencije, povoljni krediti), je iznad prihvatljive

granice, koja se smatra da je od 5 do 7 godina.
Potpunu ekonomsku opravdanost primene sistema grejanja sa toplotnim
pumpama u AP Vojvodini treba oekivati u bliskoj budunosti, a iz sledeih razloga:
-
rast cena primarne energije,
sadanji trend izvoenja sistema sa obnovljivim izvorima energije,
pad cene opreme __ novi modeli, vea serijska proizvodnja, novi proizvoai,
konkurencija, vea ponuda, drugi uslovi nabavke,
dravni podsticaj __ subvencije i povoljniji krediti za nabavku opreme,
zatita ivotne sredine, globalno zagrevanje.
149
LITERATURA
[1] Allard, F., Seppnen, O., Aktivnosti u Evropi na unapreenju energetske efikasnosti
zgrada, Zbornik radova, str. 427-441, 39. Meunarodni kongres o grejanju, hlaenju i
klimatizaciji, Beograd, 2008.
[2] Anelkovi, A., Bjelakovi, R., Njer, A., Tehno-ekonomska analiza primene toplotne
pumpe (primer hotela Vinski dvor u Hajdukovu), Zbornik radova, str. 159-167, 40.
Meunarodni kongres o grejanju, hlaenju i klimatizaciji, Beograd, 2009.
[3] *** ASHRAE Handbook HVAC Applications, ASHRAE Inc., 2007.Chapter 32.
[4] Bajc, T., Todorovi, M., Energetske potrebe pasivne kue sa Trombeovim zidom u
klimatskom podruju Beograda, Zbornik radova, str.487-496, 40. Meunarodni
kongres o grejanju, hlaenju i klimatizaciji, Beograd, 2009.
[5] Benli, H., Durmus, A., Evaulation of ground-source heat pump combined latent heat
storage system performance in greenhouse heating, Energy and Buildings, February
2008., Vol. 41, No.2, pp. 220-228.
[6] Bernard, R., Eloges des vertus du soleil Le Sauvage, Januar 1975.
[7] *** Biblioteka 2010, BOSCH Grejna tehnika, Beograd, 2010.
[8] Bogner, M. i Miladinovi, M., Povrinsko grejanje i hlaenje, ETA, Beograd, 2009.
[9] *** CAD biblioteka 2010, BOSCH Grejna tehnika, Beograd, 2010.
[10] Casale, C., Toplotne pumpe aletka spremna da utedi energiju i smanji emisije,
Zbornik radova, pp. 119-133, 40. Kongres o klimatizaciji, grejanju i hlaenju,
Beograd, 2009.
[11] enejac, A., Analiza mogunosti nekonvencionalnih sistema grejanja za
poboljanje energetske efikasnosti graevinskih objekata, Magistarski rad, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad, 2010.
[12] enejac, A., Odreivanje minimalne toplotne zatite graevinskih objekata
prilikom upotrebe obnovljivih izvora energije, CD-Zbornik radova u studentskom
programu, str. 1-6, 41. Meunarodni kongres o grejanju, hlaenju i klimatizaciji,
Beograd, 2010.
[13] enejac, A., Bjelakovi, R., Anelkovi, A., Use of underground water energy for
improvement of energy efficiency in civil buldings, Proceedings, pp. 358-367,
Internacional conference, Timisoara-Romania, 2011.
[14] enejac, A., Radonjanin, V., Maleev, M., Bjelakovi, R., Poboljanje energetske
efikasnosti graevinskih objekata upotrebom zemlje kao obnovljivog izvora,
Graevinski materijali i konstrukcije, 1/2011, str. 28-40, Beograd, 2011.
150
[15] enejac, A., Radonjanin, V., Maleev, M., Poboljanje energetske efikasnosti
graevinskih objekata upotrebom zemlje kao obnovljivog izvora sistem sa
sondom u zemlji, Zbornik radova, str. 497-502, Sedmo nauno-struno savetovanje
Ocena stanja, odravanje i sanacija graevinskih objekata i naselja, Zlatibor,
2011.
[16] enejac, A., Radonjanin, V., Maleev, M., Mere za poboljanje energetske
efikasnosti graevinskih objekata, Zbornik radova, str. 175-188, Konferencija
Savremena graevinska praksa, Andrevlje, 2011.
[17] enejac, A., Radonjanin, V., Maleev, M., umarac, D., Bjelakovi, R., Analysis of
possibility of using renewable energy sources for heating industrial halls, CDProceedings, pp. 1-8, IEEP'11, Kopaonik, 2011.
[18] enejac, A., Bjelakovi, R., Anelkovi, A., akovi, D., Covering of heating load
of object by using ground heat as a renewable energy source, Thermal Science,
Vol. 16, Suppl. 1, pp. S225-S235.
[19] *** Directive 2002/91/EC (EPBD Energy perfomance of buildings directive),
Brussels, 2003, www.eur-lex.europa.eu.
[20] *** Direktive 2010/31/EU of the European Parliament and of the Council of 19 May
2010 on the energy perfomance of buildings (EPBD) recast.
[21] *** Directive of the European Parliament and of the Council on the promotion of the
use of energy from renewable sources, Brussels, December, 2008.
[22] Dolmans, D., A Change is going to come - A New mandate: nearly zero energy
buildings, REHVA, 6/2011, pp. 34-37.
[23] aji, N., Obnovljivi izvori energije za odrivi razvoj sveta, Zbornik radova, str. 1122, 35. Meunarodni kongres o klimatizaciji, grejanju i hlaenju,Beograd, 2004.
[24] *** Energetski bilans 2008, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku,
http://www.mem.gov.rs/navigacija.php?IDSP=50.
[25] *** www.ehpa.org
[26] Fox, U., Betriebskosten - und Wirtschaftlichkeitsberechnungen fur Anlagen der
technischen Gebaudeausrustung, VDI -Verlag GmbH, Dusseldorf, 1980.
[27] Gehlin, S., Heat pumps - a key to sustainability, REHVA, 4/2011, pp. 4
[28] Groff, G., Kratka istorija toplotnih pumpi-ko ih koristi i zato, KGH, 3/2010,
str. 59-64.
[29] Gvozdenac, D., Nakomi-Smaragdakis, B., Gvozdenac-Uroevi, B., Obnovljivi
izvori energije, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2010.
[30] Harvey, D., A Handbook on Low Energy Buildings and District Energy Systems,
151
Bath Press, London, 2006.

[31] Jagermar, L., Schmidt, M., Allard, F., Heiselberg, P., Kurtinski, J., Towards nZEB some explames of national requirements and roadmaps, REHVA, 3/2011,
pp. 14-17.
[32] Kabele, K., Heating and nearly zero energy buildings, REHVA, 6/2011, pp. 5
[33] Kurtinski, J., REHVA Annual Conference in Tallinn, REHVA, 4/2011, pp. 46-50
[34] Kurtinski, J., Nerly zero buildings nZEB, REHVA, 3/2011, pp. 4
[35] Kurtinski, J., Allard, F., Braham, D., et al., How to define nearly zero energy
buildings nZEB, REHVA, 3/2011, pp. 6-12.
[36] Kurtinski, J., How to calculate cost optimal nZEB energy performance, REHVA,
5/2011, pp. 36-41
[37] Labudovi, B., Barbir, F., Domac, J., i drugi, Obnovljivi izvori energije, Energetika
marketing, Zagreb, 2002.
[38] Lazi, S., Antoni, N., Meuzavisnost infrastrukturnih sistema i uticaja ovih sistema
na druge gradske funkcije na podruju Mieluka u Novom Sadu, Elaborat: Sistem
snabdevanja toplotnom energijom, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1982.
[39] Lili, D., Energetska efikasnost u javnim zgradama, Agencija za energetsku
efikasnost Republike Srbije, Beograd, 2007.
[40] Lundqvist, P., Napredak tehnologije toplotnih pumpi I razvoj trita u vedskoj,
Zbornik radova sa 39. Meunarodnog kongresa o klimatizaciji, grejanju i
hlaenju, str. 83-97, Beograd, 2008.
[41] Markovi, D., eperkovi, B., Vlaji, A., Resl, S., Bela knjiga elektroprivrede
Srbije, JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, 2011.
[42] Nielsen, L., Heating and cooling challenge in nZEB, REHVA, 3/2011, pp. 41-46
[43] Novak, T., Heat pumps - a renewable energy technology, REHVA, 4/2011,pp.10-12
[44] Oettinger, G., Energy Strategy for Europe 2010-2020, REHVA, 6/2010, pp. 7-8.
[45] Petrovi, J., Gvozdenac, D., akovi, D., Analiza termodinamikih I hidraulikih
uslova rada sistema daljinskog grejanja sa TE-TO Novi Sad kao baznim izvorom u
grejnoj sezoni 2009/2010. godine i dugorono predvianje potrebe za toplotnom
energijom grada Novog Sada, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2010.
[46] *** Povrinsko grejanje / hlaenje, REHAU, Beograd, 2009.
[47] *** Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Slubeni glasnik RS, br. 61/11
[48] *** Pravilnik o uslovima, sadrinu i nainu izdavanja sertifikata o energetskim
svojstvima zgrada, Slubeni glasnik RS, br. 61/11
[49] *** Prironik za podno gretje, Totra, Ljubljana, 1979.
152
[50] Recknagel, Sprenger, Prirunik za grejanje i klimatizaciju, Graevinska knjiga,

Beograd, 1982.
[51] Recknagel, Sprenger, Shramek i eperkovic, Grejanje i klimatizacija, Interklima
Grafika, Vrnjaka Banja, 2004.
[52] *** www.rehau.rs
[53] Stepanov, Lj., Petrovi, J., Bjelakovi, R., i dr., Snabdevanje Novog Sada toplotnom
energijom, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1984.
[54]
***
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godine, Slubeni glasnik

RS, br. 44/05.
[55] amalovi, S., Toplotna pumpa, SMEITS, Beograd, 2009. .

[56] Taylor, M., The role heat pumps, REHVA, 4/2011, pp. 13-15.
[57] Tehniki uslovi za projektovanje i graenje zgrada, SRPS U.J5.600, 1998.
[58] Todorovi, B., Towards zero energy buildings: New and retrofitted existing
buildings-examples around the word, Internacional conference, pp. 594-606,
Timisoara, 2011.
[59] Todorovi, B., Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Mainski fakultet,
Beograd, 2009.
[60] Vanden Borre, A., Definition of heat pumps and their use of renewable energy
sources, REHVA, 4/2011, pp. 38-39.
[61] Wahlstrm, A., Is it possible to achieve zero energy demandwhule rebuilding multe
- dwelling buildings, REHVA, 4/2011, pp. 5-9.
[62] Werner, G., Low energy building desing with sustainable energy end use,
Proceedings of the First Workshop, pp. 2.117, Sustainability of Constructions,
Integrated Approach of Life-time Structural Engineering, Lisbon, 2007.
[63] Yilmaz, Z., Energy efficiency and renewable energy for building, Zbornik radova,
str. 458-471, 39. Meunarodni kongres o grejanju, hlaenju i klimatizaciji, Beograd,
2008.
[64] *** Zakon o energetici Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 57/2011 i 80/2011.
[65] *** Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS br. 72/09, 81/09 - ispravka,
64/10 US i 24/11
153
PRILOZI
Prilog 1. Saglasnost firme Rehau
154
Prilog 1.
Saglasnost firme Rehau
155
156

Studija o Mogucnostima Primene Toplotnih Pumpi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija o Mogucnostima Primene Toplotnih Pumpi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Republika Srbija

STUDIJA O MOGUNOSTIMA PRIMENE TOPLOTNIH PUMPI

Novi Sad, maj 2012. godine

UNIVERZITET U NOVOM SADU

STUDIJA O MOGUNOSTIMA PRIMENE TOPLOTNIH PUMPI

Novi Sad, maj 2012. godine

Fakultet tehnikih nauka

STUDIJA O MOGUNOSTIMA PRIMENE TOPLOTNIH

mr Aleksandra enejac, dipl.in.

dr Radivoje Bjelakovi, red.prof.

Slika naslovne strane: www.rehau.rs

dr Radivoje Bjelakovi, red.prof:

dr Ilija osi, red.prof.

Novi Sad, maj 2012. godine

5.3.2. Apsorpciona toplotna pumpa.....................................................................69

OZNAKE, INDEKSI I SKRAENICE

- poveana investiciona ulaganja

- gubitak toplote, toplotno optereenje,

- specifini projektni gubitak toplote ili

- specifina potronja toplote

- koeficijent prolaza toplote

- koeficijent toplotne provodljivosti

- spoljanja projektna temperatura grejanja

- srednja spoljanja temperatura u sezoni grejanja

- temperatura medijuma na ulazu u ispariva

- temperatura medijuma na izlazu iz isparivaa

- temperatura medijuma na ulazu u kondenzator

- temperatura medijuma na izlazu iz kondenzatora

- temperatura vode na ulazu u ispariva/kondenzator

- temperatura vode na izlazu iz isparivaa/

- temperatura vode iz izvornog bunara/sonde u

- temperatura vode prema potisnom bunaru/sondi u

- stepen iskorienja toplotne pumpe

- koeficijent grejanja toplotne pumpe

- specifina toplota vode

- potronja zemnog gasa

- donja toplotna mo zemnog gasa

- stepen korisnosti kotla

- potronja elektrine energije

- cena zemnog gasa

- cena elektrine energije

- vreme povraaja investicionih ulaganja

- procenat za odravanje i amortizaciju

- broj sati rada cirkulacione pumpe u toku godine

- snaga cirkulacione pumpe

- broj sati rada potopne pumpe u toku godine

- snaga potopne pumpe

- broj sati rada kotla u toku godine

- koeficijent uea kotla u pokrivanju

- koeficijent uea toplotne pumpe u pokrivanju

- koeficijent uea kotla u pokrivanju

- koeficijent uea toplotne pumpe u pokrivanju

- koeficijent toplotnog uinka podne obloge

- koeficijent toplotnog uinka raspoloive povrine

- koeficijent subvencije opreme

- fiksni deo na instalisanu toplotnu snagu

- fiksni deo na instalisanu elektro snagu

- fiksni troak na instalisanu toplotnu snagu

- fiksni troak na instalisanu elektro snagu

- troak za energetsku saglasnost

- broj grejnih dana u godini

- korekcioni faktor jednovremenosti kod prorauna

- korekcioni faktor koji kod prorauna potronje

- faktor temperaturskog ogranienja kod prorauna