1642 Blaise Pascal maina se sastojala od nazubljenih tokia gde je svaki imao po 10 zuba a

svaki zub je predstavljo jednu cifru od 0 do 9. Maina je umela da sabira

1670 Gottfried Wilhelm Leibniz usavrio mainu pa je mogla i da mnoi
1801 Jacquard, Joseph-Marie kreiaro automatski razboj koji se programirao pomou drvenih
buenih kartica
1833 Babbage, Charles osmislio ali ne i do kraja konstruisao analitiku mainu u saradnji sa
Augustom Adom Bajron. Maina je imala mogunost unosa podataka pomou buenih kartica,
memoriju za uvanje podataka, mlin za vrenje matematikih operacija i tampa za prikaz
podataka
December 1943 Alan Tjuring, Engleska - Kolos, prvi elektrini raunar, imao je 1500 vakumskih
cevi. Korien je da provali nemaki aparat za ifrovanje Enigmu.
1945, Amerika - ENIAC Electronic Numerical Integrator And Computer, imao 18000
vakumskih cevi i program mu je bio ugraen u procesor. Mogao je da uradi nekoliko
stotina operacija u minuti i zauzimao prostor jedne sobe
John Von Neumann osmislio da se podaci i programi uvaju zajedno u memoriji raunara
1948 Bell Laboratories pronaen tranzistor koji je zamenio vakumske cevi i nastali su raunari II
generacije
1951 UNIVAC prvi komercijalni raunar, prodato svih 48 komada, magnetne trake
Kasnih 60-tih integrisana kola (sadre jako puno tranzistora na paretu silicijuma)
Sredinom 70-tih visoko integrisana kola (vie hiljada tranzistora na paretu silicijuma)
1971 prvi mikroprocesor (centralni procesor na jednom ipu) Intel 4004 (2300 tranzistora
moan koliko i ENIAC)
1971 poslata prva E-mail poruka
1972 Atari kreira prvu video igru Pong
1973 Vinton Cerf Internet mrea pod ingernecijom ARPA u sklopu vojske SADa
1975 prvi PC Altair 8800, mikroprocesor Intel 8080, 256 bajta RAM-a, oko 400$
1981 IBM kreira prvi IBM PC, koristio Microsoft-DOS operativni sistem
1983 Apple prezentuje kompjuter Lisu koji koristi mi a zatim i Macintosh sa prvim grafikim
operativnim sistemom
1990 Microsoft Windows 3.0