Prof.

dr Zorica Kuburi

VERSKE ZAJEDNICE U SRBIJI

I VERSKA DISTANCA

CEIR
Novi Sad 2010.

VERSKE ZAJEDNICE U SRBIJI I VERSKA DISTANCA

Autor:
prof. dr Zorica Kuburi
Recenzenti:
prof. dr uro unji
prof. dr Dragoljub orevi
prof. dr Milan Vukomanovi
Lektura:
Grozda Peji
Korektura:
Sneana Palakovi
Korice:
mr Marija Kuburi-Borovi
Izdaje:
CEIR Centar za empirijska istraivanja religije, Novi Sad
www.ceir.co.rs
Za izdavaa:
mr Veljko Dubljevi
tampa:
igoja tampa

Tira: 500 primeraka

ISBN 978-86-84111-17-5

tampanje ove knjige finansiralo je:

Ministarsvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

Spremljeno u okviru projekta Socijalno-ekonomske i kulturne

karakteristike i potencijali Vojvodine kao inilac regionalnog
povezivanja i integracije u Evropu (149013D).

SADRAJ
Uvod ...........................................................................................
Religijski pluralizam u Srbiji ..............................................13

35

Popis stanovnitva u Srbiji ................................................. 15

Pravni status verskih zajednica u Srbiji.............................. 19
Verska tolerancija u Srbiji .................................................. 23
Tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji ............33
Srpska pravoslavna crkva ....................................................35
O pravoslavlju su pisali ...................................................... 36
Istorijski razvoj i organizaciono ustrojstvo ........................ 39
Verovanja, obredi i praznici................................................ 41
Pravoslavna religioznost u Srbiji u XX veku
(primer Dvoranske parohije).............................................. 53
Dvoranska parohija od 2000. do 2010. . ............................ 66
Verski ivot u Kruevcu od 2000. do 2010. ....................... 70
Pravoslavno arhijerejsko namesnitvo u Kruevcu............ 72
Verska nastava u Kruevcu kako je vidi svetenik i
verouitelj Dragi Ili.......................................................... 74
Pravoslavlje i drutvene promene ...................................... 80
Katoli crkva u Srbiji..........................................................85
Istorijski razvoj i organizaciono ustrojstvo......................... 86
Meunarodna biskupska konferencija ............................... 90
Verovanje, obredi i praznici................................................ 96
Tradicionalne protestantske crkve.................................. 104
Slovaka evangelika crkva a.v. u Srbiji ......................... 104
Evangelika hrianska crkva a.v. u Srbiji .................... 107
Reformatska hrianska crkva u Srbiji .......................... 109
Jevrejska zajednica ............................................................. 113
Istorijske slike.................................................................... 114
Verovanje, obredi, praznici................................................117
Islamska zajednica ............................................................... 125
Istorijski razvoj i organizaciono ustrojstvo........................126
Verovanje, obredi, praznici................................................138
ka

Konfesionalne zajednice ....................................................

Hrianska adventistika crkva .......................................
Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana ....
Evangelika metodistika crkva ......................................
Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana u Srbiji ....
Evaneoska crkva u Srbiji .................................................
Crkva Hristove ljubavi u Srbiji .........................................
Hristova duhovna crkva ....................................................
Hrianska baptistika crkava ..........................................
Hrianska nazarenska verska zajednica u Srbiji ......
Crkva Boja u Srbiji .............................................................
Protestantska hrianska zajednica u Srbiji ................
Hristova crkva brae u Republici Srbiji ........................
Slobodna crkva Beograd ....................................................
Jehovini svedoci hrianska verska zajednica .........
Zavetna crkva Sion ..............................................................
Protestantska evaneoska crkva Duhovni centar .....
Slika religijski drugog .........................................................

143
145
167
172
176
182
184
186
189
189
200
203
207
210
211
217
220
259

Slika religijski drugog iz perspektive pravoslavlja.............287

Slika religijski drugog iz perspektive katolicizma .............287
Slika religijski drugog iz perspektive protestantizma........287
Slika religijski drugog iz perspektive judaizma .................287
Slika religijski drugog iz perspektive islama .....................287
Verska distanca u Vojvodini .............................................. 259
Kakvo mesto religijski drugom daju graani Vojvodine........266
Kakvo mesto religijski drugom daju vernici .........................266
Socijalna distanca u jugozapadnoj Srbiji ...................... 283
Meureligijski dijalog i tolerancija....................................287
Izgradnja meusobnog poverenja ....................................287
Zakljuak ................................................................................. 297
Literatura ................................................................................ 305

Uvod

Rad na prvom delu ove knjige otpoela sam 26. novembra

2002. godine, kada sam od izdavaa iz Sjedinjenih Amerikih Drava dobila poziv da za
napiem poglavlje o religijskoj praksi u tadanjoj Jugoslaviji; tekst sam zavrila
17. marta 2004. godine. Period izmeu ova dva datuma ispunjen je
brojnim nedoumicama i promenama, koje su mi oteavale zavravanje teksta. Sem samoga teksta, napisala sam preko trideset pisama u kojima sam odgovarala na brojna pitanja izdavaa, urednika,
prevodioca od onih koja su nama sasvim jasna i koja ne dovodimo u pitanje, do onih na koja nisam umela da odgovorim. Bilo je i
odgovora koji su u trenutku pisanja bili istiniti, ali su potonji dogaaji uinili da oni prestanu da vae. Piui esto sam pokuavala da
izbegnem da se do kraja precizno odredim; meutim, poto je forma pisanja bila jedinstvena za sve saradnike, morala sam da se ipak
opredeljujem, i to za one istine koje su mi se inile najblie realnosti, budui da sam sociolog empirijske orijentacije. Tako sam
postajala sve svesnija da su empirijski podaci nalik savremenoj
tehnologiji: podloni su zastarevanju ve onoga trenutka kada se
obelodane.
Poto je tema moga rada prvobitno bila Religijska praksa u
Jugoslaviji, prvo sam se susrela s imenom drave o kojoj piem.
Ime ne samo da se promenilo u toku pisanja ve se ono, po nekoj
pravilnosti, jednako esto menjalo i u prolosti. Ime drave, kao i
njene granice, bitni su zbog sadraja pisanja: na kojoj teritoriji su
1

Enciklopediju religijskih praksi

Zorica Kuburic (2006). Religion in Serbia and Montenegro, in: Worldmark Encyclopedia of Religious Practices, Vol. III, Ed. Thomas Riggs.
Thomson Gal. SAD. pp 307312. ISBN 0-7876-6614-9 (vol. 3).

prisutne koje verske zajednice, u kom broju su zastupljene i kako

su se razvijale; sa kakvim kulturnim uticajima i problemima su se
susretali sami vernici, kakva im je religijska praksa. Uz to, popis
stanovnitva je kasnio, nije uraen za celu teritoriju dravne zajednice, pa ni rezultati nisu mogli biti potpuni. Bila sam u dilemi da li
da piem i o Kosovu i Metohiji, da li da broj vernika islamske veroispovesti raunam zajedno sa pripadnicima sa Kosova i Metohije ili
bez njih. Kako god uradila, rezultati nisu bili pouzdani. U svom
tekstu predloila sam, zato, dve kolone cifara: one sa popisa i po
proceni, ali i one sa pominjanjem Kosova i Metohije i bez toga. Meutim, pisanje o formalnoj i stvarnoj istini zahtevalo je vie prostora nego to je predvieno, te sam bila zamoljena da se opredelim za
jednu istinu. Konano, pitanje je koliko je istina o sebi ista onda
kada sebe predstavljamo drugima i kada govorimo meu nama?
I u odgovorima na druga brojna pitanja iz oblasti religijske
prakse koja se odnose na obiaje u okviru verskih obreda, na probleme oblaenja, ishrane, stavova prema abortusu, homoseksualizmu, toleranciji prema drugim verskim zajednicama i doprinosu
kulturi zajednitva iz oblasti religijske komunikacije, jer se razlikuju od mesta do mesta u Srbiji, takoe sam se opredeljivala za preovlaujuu istinu.
Budui da sam tekst o religijskoj praksi u Srbiji i Crnoj Gori
pripremala na engleskom jeziku, odluila sam da ga, za konferenciju u Novom Sadu Susreti kultura,2 prilagodim i prikaem u formi
koja dozvoljava upitanost nad problemom koji obraujemo. A sam
problem odnosio se na religijsku praksu koja ima tradiciju na naim prostorima, tradiciju koja se sauvala i transformisala pod uticajem razliitih politikih struja i uticaja moi, kako izvan religije
tako i unutar nje same.
Od konferencije Susreti kultura prole su etiri godine ispunjene novim promenama, iskustvima i saznanjima. Tekst koji je
bio poetni motiv za dalji rad na ovoj knjizi tampan je negde u
Americi, a ja nisam imala predstavu ni kako knjiga izgleda, ni na
kojoj se stranici tekst nalazi, da bih mogla da ga uvrstim u bibliografiju. Tek za vreme studijskog boravka u SAD, na projektu Vera i
Zorica Kuburi (2006). Crkve i verske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori, u:
Ljiljana Suboti, urednik, Susret kultura: zbornik radova / IV meunarodni
interdisciplinarni simpozijum, Novi Sad: Filozofski fakultet, 2006, 341352.
2

zajednica: dijalog, u biblioteci u Filadelfiji videla sam Enciklopediju religijskih praksi.

Budui da je re o verskim zajednicama i verskoj distanci, o
emu piem na empirijskim osnovama, prvo elim da ukratko prikaem svoje uee u projektu Vera i zajednica: dijalog.3 Seanja
poinju od izazova da se upoznamo prvo mi, 24 uesnika sa prostora bive nam zajednike drave Jugoslavije, da se, svi razliiti, intenzivno druimo i uimo kako jedni od drugih, tako i od svih onih
s kojima smo se susretali: predstavnicima drave, verskih zajednica, nevladinih organizacija i udruenja koja su nam bila predstavljena tokom tri nedelje boravka u Vaingtonu i Filadelfiji. Organizator projekta bio je IREX, a koordinator Olja Hoevar Van Wely, roena u Sarajevu, dok su nam sve vreme prevodile pripadnice pravoslavne, katolike, islamske veroispovesti, poreklom iz bive Jugoslavije. Verovatno je ideja projekta bila da nas izmesti iz naeg konfliktnog konteksta i poui toleranciji.
Uenje je bilo intenzivno, prijatno i iskustveno. Najvei utisak na mene je ostavila prva poseta poseta Nacionalnoj katedrali,
u kojoj sve vere imaju pravo da odravaju svoje slube (moram da
napomenem da ovo nije bila moja prva poseta Americi). Reeno
nam je da je katedrala izgraena i da se odrava zahvaljujui iskljuivo privatnim donacijama, to znai da ne dobija nikakva sredstva
ni od dravnih vlasti niti od bilo koje nacionalne crkve. Osnovna
misija joj je da bude nacionalno mesto za molitvu svih ljudi
(National House of Prayer).
O tom duhu zajednitva i dijaloga izmeu razliitih vera
imala sam priliku da se uverim i izvan programa organizatora.
Naime, subota 11. oktobar 2008. bila nam je slobodna. Nekoliko
nas krenulo je u Njujork. Posetili smo zgradu Ujedinjenih nacija, a
potom smo samostalno istraivali grad. Jedan dan u Njujorku je
suvie kratak period od svih mogunosti, izabrala sam da posetim
jugoslovensku SDA crkvu (Yugoslavian SDA churche, Astoria). Posle bogosluenja bila sam pozvana na zajedniki ruak, koji su vernici doneli da meusobno podele. Vernici poreklom iz razliitih
krajeva bive Jugoslavije govorili su maternjim jezikom i pripremaSponsored by the Bureau of Educational and Cultural Affairs of the US
Department of State, and administered by IREX, the International Research
& Exchanges Board.
3

li hranu na nain nauen u kulturi iz koje su doli. Taj svet u malome, crkva kao druga porodica, omoguavala je da ive paralelno na
dva nivoa: jednom nacionalnom i lokalnom, a drugom internacionalnom i univerzalnom.
Druga verska zajednica ijem sam bogosluenju tog dana
prisustvovala, a koja takoe nije bila u programu projekta Vera i
zajednica: dijalog, bila je Kua vere (Faith house, Manhattan).
Bilo je to potpuno novo iskustvo: susret s ljudima koji su bili razliitog nacionalnog i verskog porekla, koji su Boga nazivali razliitim
imenima, a ipak mu se molili zajedno, u isto vreme, u istoj prostoriji, na istom jeziku. Tu versku zajednicu vodili su, podjednako, predstavnici judaizma, islama i hrianstva (a kasnije sam zahvaljujui
sajtu saznala da ima i budista i ateista). Osniva je Samir Selimovi,4 poreklom iz naih krajeva i iz verski meovitog braka. Tog dana govorio je o blagoslovima ateizma tek to bilo je pravo iznenaenje i paradoks. Nedavno sam dobila i knjigu koju je Samir Selimovi objavio, i videla da je to predavanje objavljeno kao jedno
poglavlje u njoj. Na bogosluenju, uz aktivno uestvovanje prisutnih u razgovoru i molitvi, u prijatnoj atmosferi, imala sam priliku
da ujem ivotne prie mnogih od njih, i iskustva koja su imali s
Bogom. I u ovoj grupi vernika svetskih religija prisustvovala sam
zajednikom ruku u drugoj prostoriji, namenjenoj za druenje, i
oni su meusobno podelili hranu koju su doneli. U toj grupi razgovarala sam sa mr Julijanom Koji, koja je u Beogradu zavrila pravoslavnu teologiju a u Njujorku radi kao teolog i propovednik sa
vernicima iz razliitih denominacija. Moj vodi kroz Njujork tog
dana, i osoba koja me je dovela do Kue vere, bio je na poznati
genetiar dr Milorad Koji, koji radi i ivi u Njujorku.
I da je dan trajao due, prihvatila bih poziv jedne devojke
koja nas je, uvi da govorimo srpski, pozvala da uvee doemo u
Srpsku pravoslavnu crkvu na horsko pevanje. Imala sam utisak da
mi se itav ivot smestio u jedan dan. Toliko neverovatnih, posebnih, nemoguih susreta. Budui da smo imali zakazan zajedniki
povratak u Filadelfiju, i dogovor da se naemo na stanici, urila
sam da se prikljuim grupi mladih koji su posle zgrade Ujedinjenih
nacija, gde smo bili svi zajedno, otili svojim putem.
Samir Selimovic (2009). Its really all about God: reflections of a Muslim
atheist Jewish Christian, USA: Jossey-Bass, A Wiley Imprint.
4

Sutradan sam u Filadelfiji, sasvim sluajno, dok sam etala

gradom, naila na veliku grupu ljudi na ulici, kako se veseli. Na raskrsnicama su bile postavljene bine, odjekivala je muzika. Bilo je i
kamera i policije, ali i parola na kojima su bili ispisani biblijski
stihovi. Radoznalo sam se raspitivala o emu je re. Jedan stariji
gospodin rekao mi je: Oni kau da emo svi mi otii u pakao.
Tada mi je postalo jasno ta se dogaa. Pitala sam i jednog demonstranta kojoj crkvi pripadaju. Budui da sam sa sobom uvek nosila
kameru i sve snimala, snimila sam i taj razgovor, i veto izbegnut
odgovor da mi kae kojoj verskoj zajednici pripada. Demonstranti
su se pozivali na Bibliju i na to da su hriani. Bilo je to u nedelju,
12. oktobra 2008. godine.
U toj udesnoj zemlji kontrasta, radovala sam se i to smo
posetili amie; oni su nas oduevili svojom posebnou. Potpuno
odvojeni od sveta a ukorenjeni u tradiciji koja ih ini povezanim s
prirodom i radom, stvorili su jednu oazu prolosti koja u isto vreme
ukazuje na moguu budunost, naroito u vremenima krize. Njihove farme su itavo bogatstvo u kome se neguju porodine vrednosti
zasnovane na hrianskom moralu. Amii su veoma vredni ljudi,
cenjeni i izvan svoje zajednice, a meu njima nema nezaposlenih.
Njihova imanja vrede itavo bogatstvo. Kue su porodine, velike, i
svaka je ujedno i crkva u kojoj se povremeno, kad red doe na tu
kuu, odravaju bogosluenja. Amii nemaju crkvu u koju idu svi,
njihove kue su u isto vreme i njihove crkve, znai da svaka porodica biva domain svim vernicima. Nemaju ni svetenike, oni su
svetenici meu sobom. Uli smo u kuu u kojoj ive amii, bili smo
u njihovoj prodavnici i na pijaci.
Program naih poseta bio je zaista krcat. Nepravda je izdvojiti samo neke, ali je nemogue opisati sve. Posetili smo brojne
organizacije koje se bave meureligijskim dijalogom, ali i posebne
centre kao to je Islamski centar, Rimokatolika kola i univerzitet
(Georgetown University). Posebno je zadovoljstvo bilo razgledati
Kongresnu biblioteku, a za nas je bila otvorena i izloba svih moguih Biblija, ak i srednjovekovnih, rukom pisanih primeraka. Sve je
bilo prekrasno, ali najsnanije sam poelela da u Americi ostanem
prilikom posete biblioteci u Filadelfiji, u koju sam otila sama, u
slobodno vreme. Ulazak je slobodan, sve je otvoreno, moete prosto
da uete s ulice a da vas niko ne pita ni ko ste niti odakle ste, moete da uzmete knjigu koju hoete, sednete i da itate.

10

Knjiga koju piem govori o verskim zajednicama u Srbiji, a

uvod koji piem zapravo je i uvod u razumevanje verskog ivota u
Srbiji. Ovu knjigu piem posle poglavlja o verskim zajednicama u
Srbiji koje je objavljeno u Americi, i posle boravka i svih poseta
verskim zajednicama koje smo imali u okviru programa projekta
Vera i zajednica: dijalog. Nesumnjivo je sve to izvrilo uticaj na
mene, prvenstveno u smislu sagledavanja problema kojim se bavim.
Ne moe ovek da ostane ravnoduan kada uje zvuke moda najveih orgulja na svetu koje se nalaze u Filadelfiji, i to u robnoj
kui u centru grada. Odlazila sam tamo u podne da sluam zvuke
orgulja, instrumenta koji se najee nalazi u crkvama i verskim
zajednicama, i pitala se ta je sve ovde (tj. u Americi) crkva!
Poslednja poseta bila je Muzeju holokausta u Vaingtonu
od ideje zajednitva u slubi Bogu do ideje istrebljenja izabranih
rtava, jedne poremeene zamisli koja je u istoriji oveanstva ostavila krvav trag. I deca dolaze u ovaj muzej na as istorije, i roditelji
ih dovode. Danima mi je, potom, pred oima lebdela gomila kose i
starih cipela u vagonima smrti. Ova iskustva bila su za mene posve
nova. (Po povratku u Srbiju, o holokaustu sam nastavila da uim na
seminaru o holokaustu koji je JO Novi Sad organizovala od 19. do
22. januara 2009. Projekat je pomogao Centar Simon Vizental iz
Jerusalima, iji je direktor, dr Efraim Zurof, postao poasni graanin Novog Sada. Bio je to prvi seminar na Balkanu kome je prisustvovalo preko 300 profesora istorije i sociologije iz cele Srbije.)
Moj opti utisak posle svih poseta i vremena koje je proteklo od tada jeste da religioznost graana u Americi i sloboda
izraavanja verskog pripadanja nisu plod sluaja ve svakodnevnih
i organizovanih napora od samog poetka osnivanja drave. injenica da skoro polovina amerikog stanovnitva veruje u Boga i istovremeno pripada nekoj verskoj zajednici, ukazuje na stabilnu i
pozitivnu drutvenu klimu po pitanju vere, za razliku od drugih
modela, koji dominiraju u Evropi, kao to su verovanje bez pripadanja (Davie, 2005: 24), ili pripadanje bez verovanja, to je kontekst postkomunistikih drutava.
Svakako da za socioloka istraivanja najbolje rezultate omoguavaju upravo drutvena ureenja u kojima ne postoji disbalans
izmeu verovanja i pripadanja, to znai da versko deklarisanje nema posledice po drutveni i ekonomski status pojedinca. to se tie
sociologa religije Malkom Hamilton (2003: 12) pie: Dananji so-

11

ciolozi religije esto su privreni nekom obliku vere, mada ostali ostaju na ateistikom ili agnostikom stanovitu. No, obino se smatra da
lina ubeenja, ma kakva ona bila, ne utiu na njihov socioloki rad.
Njihova osnovna namera, kao sociologa religije, ostaje ista da produbljuju razumevanje uloge religije u drutvu, da istrauju njen znaaj u ljudskoj istoriji i uticaj na nju, da proniknu u sutinu njene raznovrsnosti i da identifikuju drutvene snage i uticaje koji je oblikuju.
Dakle, kao sociolog religije, ovu knjigu piem o nama i verskoj praksi kod nas i za nas. Takoe je vano da naglasim da je ova
knjiga nastavak knjige Vera i sloboda. Verske zajednice u Jugoslaviji (Kuburi, 1999), u kojoj sam najavila i obeala drugu knjigu
o crkvama i verskim zajednicama u Srbiji.
Metodologija koju sam koristila u ovoj knjizi ima emprijski
karakter. Prvi deo knjige bavi se verskim pluralizmom u Srbiji. Potom se dotiem pitanja pravnog regulisanja odnosa crkvadrava i
procesa registracije kojim su crkve i verske zajednice upisane u Registar koji vodi Ministarstvo vera Republike Srbije. Podaci popisa
stanovnitva, razliita istraivanja i podaci iz Ministarstva vera
omoguavaju nam da utvrdimo broj verskih zajednica, kao i broj
njihovih pripadnika.
Kako se verske zajednice predstavljaju javnosti slika je koju
daju o sebi. To samopredstavljanje danas je evidentno na sajtovima
skoro svih verskih zajednica. Ono je kratko, informativno, savremeno
i lako dostupno. U elji da podatke osveim novim informacijama,
posetila sam sve dostupne sajtove i u knjizi navela njihove adrese.
Smatram da je najblie istini upravo ono to svako sam kae o sebi i
svojoj religiji. Pogled spolja predstavlja drugo vienje, koje ima i
svoje prednosti i svoje nedostatke, ali je i ono neophodno upravo
zato to postoji idealna slika o sebi ali i empirijska.
Redosled pisanja o verskim zajednicama nainjen je prema
redosledu upisa u Registar crkava i verskih zajednica, koji se vodi u
Ministarstvu vera Republike Srbije. Najvie panje posvetila sam
prvoupisanoj, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, od tradicionalnih crkava,
i prvoupisanoj konfesionalnoj zajednici. Predstavljanje crkava i
verskih zajednica bie informativno i kratko, onako kako su one
same sebe predstavile Ministarstvu vera, posebno preko internet
sajtova, koji su za sve tradicionalne crkve i verske zajednice dati na
sajtu Ministarstva vera Republike Srbije.

12

Istraivanja verske distance raena su na projektima koje

je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike
Srbije, posebno mislim na projekat br. 1815 Socioloki aspekti
multikulturalnosti i regionalizacije i njihov uticaj na razvoj AP
Vojvodine i Republike Srbije, kojim smo zapoeli ovo istraivanje.
Takoe navodim deo istraivanja Kotor Networka, Oslo, gde smo
istraivali Sliku o religijski drugom. Prikazala sam i istraivanje
etnikih odnosa u juogozapadnoj Srbiji (Prijepolje, Priboj, Sjenica i
Novi Pazar), koje je bilo jedna od aktivnosti u okviru projekta
Poboljanje dobre vladavine i razvoj civilnog drutva u Jugozapadnoj Srbiji, podranog od MATRA programa Ministarstva inostranih poslova vlade Holandije.
Na kraju uvodnog dela elim da kaem da sam, po zavretku pisanja ove knjige, poglavlja o verskim zajednicama poslala svojim prijateljima, poznavaocima razliitih, ovde navedenih crkava i
verskih zajednica, zamolivi ih da proitaju i daju sugestije za eventualne izmene. Njihova imena su: Branko Bjelajac, Tomislav igmanov, Petar Petrovi, Nikola Kneevi, Nenad Markovi, Zdravko
Voki, ore Bosanac, Nemanja Milinovi, Rifat Namlii, Danijela
Gruji, Vlatko Moravek, Mirjana Stepanovi, Isidora i Sran Milovanovi. Svima njima dugujem iskrenu zahvalnost na brzim odgovorima i korisnim sugestijama.
Ministarstvu vera Republike Srbije elim da iskaem posebnu zahvalnost na otvorenosti i spremnosti da u svakom trenutku
pomognu svima nama koji se bavimo sociologijom religije, pa i meni u ovom projektu pisanja knjige o verskim zajednicama u Srbiji.
Svoju zahvalnost upuujem i Ministarstvu za nauku i tehnoloki
razvoj, koje je finansiralo izdavanje ove knjige. Moja zahvalnost
upuena je recenzentima koji su svojim potpisima, iza kojih stoje
godine naunog i profesorskog rada, dali legitimitet ovoj knjizi.

13

Religijski
pluralizam
u Srbiji

Srbija danas, kao i Dravna zajednica Srbije i Crne Gore, kao

i prethodne Jugoslavije, vienacionalna je i viekonfesionalna drava.
Tromea katolicizma, pravoslavlja i islama na ovom malom prostoru
obogaena je i prisustvom judaizma, kao i protestantizma; on od
samog svog poetka ovde nailazi na vernike koji svojim ivotom i
radom unose novu kulturu i doprinose bogatstvu razlika ili prokletstvu malih razlik.
Na severu zemlje pravoslavlje se susree s katolicizmom u
istom odnosu u kome se na jugu pravoslavlje susree s islamom.
Srpska pravoslavna crkva imala je, a i danas ima, jak uticaj na identitet srpskog naroda. Islam je bio religija srpskih neprijatelja i stranaca koji su, u srednjem veku, porobili srpski narod, a on je uvajui
svoju veru uvao svoj identitet. Oni koji su tokom istorije napustili
pravoslavlje i preli u islam smatrani su izdajicama.
Na teritoriji prethodne Jugoslavije, prema podacima iz publikacije Verske zajednice u Jugoslaviji (Cerani, 1970), bilo je vie od
30 konfesionalnih zajednica. Obraene su one koje su najvee po
broju vernika i po broju profesionalnih kadrova i crkvenih institucija.
Obuhvaene su: Srpska pravoslavna crkva, Katolika crkva, Islamska
zajednica, Makedonska pravoslavna crkva, Evangelika crkva, Reformatska hrianska crkva, Baptistika crkva, Hrianska adventistika crkva, Metodistika crkva, Jevrejska verska zajednica, Hristova pentekostalna crkva i Hrianska nazarenska zajednica.

14

Posle raspada prethodne Jugoslavije, administrativno su se

podelile i mnoge protestantske crkve. Tomislav Brankovi (1996)
pie o protestantskim verskim zajednicama u Srbiji i daje osnovne
podatke o sledeim verskim zajednicama: Slovako-evangelika crkva; Hrianska reformatska crkva (kalvini); Hrianska adventistika
crkva; Hrianska baptistika crkva; Hristova pentekostna crkva;
Jehovini svedoci; Evangeliko-metodistika crkva; Hrianska nazarenska zajednica i Hristova crkva brae.
Bivi ministar vera Dragan Dragojlovi (1996) u izlaganju na
plenarnom zasedanju Meunarodne konferencije o religiji, u Kijevu,
izneo je neke injenice iz religijske sfere, s naglaskom na odreenje
nacionalne i verske pripadnosti. Tadanja Jugoslavija, sastavljena od
Srbije i Crne Gore, pored Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice (meu kojima su Albanci, a manji broj pripadnika ove verske
zajednice sainjavaju muslimani slovenskog porekla) i Katolike crkve (deo maarske nacionalne manjine i Hrvati, uz manji broj pripadnika drugih nacionalnih manjina), ima jo oko 50 registrovanih verskih zajednica, od kojih veina okuplja uglavnom mali broj vernika.
Neke od njih najee okupljaju pojedine nacionalne manjine, recimo Evangelika crkva Slovake, Reformatska crkva deo maarske nacionalne manjine, a Vikarijat Rumunske pravoslavne crkve Rumune
koji ive u Banatu.
Druge manje verske zajednice okupljaju najee stanovnitvo
razliitog nacionalnog porekla, i one uglavnom imaju relativno mali
broj pripadnika. Najznaajnije od njih su Hrianska adventistika
crkva, Hrianska baptistika crkva, Hristova pentekostna crkva, Duhovna crkva, Hristova evaneoska crkva, Hare krina, Jevrejska zajednica, itd. Prava zagarantovana ustavima Srbije i Jugoslavije dravni
organi striktno potuju. Kad je o registrovanim verskim zajednicama
re, najvie albi graana upueno je na delovanje Jehovinih svedoka, koji su zapaeni po upornosti i napadnim nainima pridobijanja novih vernika, primeuje tadanji ministar vera Dragan Dragojlovi (Dragojlovi, 1996).
Dragan Novakovi (2003), zamenik ministra vera, u knjizi
Verske zajednice na razmeu vekova daje detaljan i vie istorijski
prikaz Srpske pravoslavne crkve, Katolike crkve i Islamske verske
zajednice. U knjizi se predstavlja i analizira odnos izmeu drava i
verskih zajednica na prostorima koji su tokom najveeg dela dvadesetog veka pripadali Jugoslaviji. U uvodnom delu kae: Podruje

15

centralnog Balkana predstavlja jedinstveno mesto u Evropi na kome se susreu zapadna, u osnovi hrianska, i istona civilizacija
nastala pod dominantnim uticajem islama prispelog na te prostore
s osmanskim osvajaem. Preko te teritorije prelazi i linija razdvajanja katolianstva i pravoslavlja, kao dva najvea pravca u hrianstvu, podeljena 1054. godine (Novakovi, 2003: 8).

Popis stanovnitva u Srbiji

i mogue klasifikacije veroispovesti
Prema proceni, u Dravnoj zajednici Srbije i Crne Gore ivelo je oko 10,6 miliona stanovnika; od toga je 75% hriana (pravoslavlje 68%; rimokatolicizam 5%; protestantizam 2%), oko 20%
muslimana i 5% ostalih. Procenti izraunati bez teritorije Kosova i
Metohije bitno su drugaiji: 90% je hriana (83% pravoslavnih,
5% rimokatolika i 2% protestanata); 5% muslimana i 5% ostalih.
Dakle, na severu zemlje dominira hriansko stanovnitvo, dok je
na jugu znatno prisutan islam. Vojvodina je, prema popisu, 2001.
godine imala 58% pripadnika pravoslavne veroispovesti, 23% katolike, 4% protestantske.
Kako se dravne granice menjaju, tako se i statistiki podaci menjaju. Ali, deava se to ne samo u vezi s pomeranjem granica
ve i usled manjinskog verskog pripadanja ili viestrukog izbora
verskog identiteta onih koji pripadaju verski metovitim porodicama (ee se bira identitet veinskog naroda). Podaci iz istraivanja
koje je na uzorku od 1.556 ispitanika radio Gallup Europe, 2006.
godine, u okviru projekta Balkan Monitor, daju jo jednu sliku veroispovesti u Srbiji. Gledajui samo podatke vezane za versku pripadnost majke ispitanika, moemo pretpostaviti da u Srbiji ima
66,5% pripadnika pravoslavne veroispovesti, 15,8% islamske veroispovesti, 10,2% rimokatolike. Tradicionalnih protestanata ima
1,7%, dok protestantskih zajednica poput adventista, baptista, ima
1,1%; najmanje je Jevreja 0,1%. Za 0,5% ispitanika njihove majke
su neto drugo od navedenog, dok 3,9% ne zna, a 0,2% ispitanika
odbilo je da kae koje je veroispovesti njihova majka.
I druga istraivanja raena u okviru projekata koje finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije, dopunjuju naa saznanja o verskoj pripadnosti stanovnika Srbije; u tim istraivanjima pitanje verske pripadnosti bilo je samo jedna od karakteristika uzorka.

16

Sem toga, ne treba smetnuti s uma da pripadnost nekoj veroispovesti nije u isto vreme i religioznost. Stav vernika prema vlastitoj
religiji i njenim uenjima moemo posmatrati slojevito, po kategorijama, isto kao i dimenzionalno u stepenu prihvaenosti pojedinih uenja i verske prakse. O tome je bilo vie znaajnih istraivanja u Srbiji, i objavljeno je u drugim radovima.
Meutim, kada je popis stanovnika u pitanju, kategorije
izjanjavanja su znatno razuenije i ukazuju na to kako su se graani opredeljivali bez ponuenih odgovora. Pri obradi rezultata ovi
podaci su kasnije, naravno, sistematizovani u kategorije. Ali, prema
sirovim podacima popisa, religijsko pripadanje prema samoidentifikaciji raslojava se u 68 razliitih kategorija i verskih grupa. Posle
obrade podataka, podaci koje je objavio Republiki zavod za statistiku Srbije (2002: 11), prema najdetaljnijoj klasifikaciji pojavljuju
se sledee veroispovesti:
ISLAMSKA
Pripadnik islamske zajednice
Pripadnik zajednice islamskih dervikih redova Alije u SRJ (zidra)
JUDAISTIKA (Mojsijeva, Jevrejska)
KATOLIKA
Rimokatolika crkva
Katolika crkva istonog obreda (grkokatolika-unijatska)
Starokatolika crkva
Hrvatska katolika crkva starokatolik
Slobodna katolika crkva
PRAVOSLAVNA
Srpska pravoslavna crkva
Makedonska pravoslavna crkva
Rumunska pravoslavna crkva
Ruska pravoslavna crkva
PROTESTANTSKA
Slovako-evangelika crkva augzburke veroispovesti
Evangelika crkva
Evangelika hrianska crkva augzburke veroispovesti
Hrianska reformatska crkva kalvini

17

Hrianska adventistika crkva

Hrianska zajednica Zlatna stopa
Hrianska baptistika crkva
Hristova pentekostna crkva
Evangeliko-metodistika crkva
Hrianska nazarenska zajednica nazareni
Verska zajednica Jehovini svedoci
Hristova crkva brae
Unija reformskog pokreta adventista sedmog dana
Reformski pokret adventista sedmog dana
Crkva evaneoskih hriana
Hristova duhovna crkva Nogoprani
Hristova duhovna crkva Malokrteni
Hristova duhovna crkva Jevanelijske brae
Hristova duhovna crkva
Hristova crkva
Crkva Isus Hrist Boija crkva svetih
Crkva Boija sedmog dana
Crkva Boija
Slobodna crkva Boija
Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana mormoni
Hristova crkva betanija
Nezavisna baptistika crkva
Pripadnik verske zajednice Mali hriani
Verska zajednica trinaest Jehovinih sinova (
Nova apostolska crkva
Gospodnja crkva (novi Jerusalim)
Verska zajednica Filadelfija
Nova duhovna crkva
Naduvari (naduhari)
Crkva Boija gospe Vajt
Crkva spiritista
Verska zajednica vojske Isusa Hrista
Apostolska crkva Isusa Hrista
Crkva Boija re Boija
Verska zajednica novi salimski duh
Verska zajednica Hristovi uenici
Ostale protestantske

Hristove crkve ivoga boga)

18

SLEDBENICI PROORIJENTALNIH KULTOVA

Hare Krina
Guru Maharaj jia
Ananga Marga
Eshanakar
Bhagwan Shree Raineesha
Hram naroda
Sajentologija
Hindu vainavska zajednica
Pripadnik verske zajednice ezoterijski univerzitet
Ostali proorijentalni kultovi
PRIPADNIK VEROISPOVESTI KOJA NIJE NAVEDENA
VERNIK JE, ALI NE PRIPADA NIJEDNOJ VEROISPOVESTI
NIJE SE IZJASNIO PREMA L. 43 USTAVA SRJ
NIJE VERNIK
NEPOZNATO
Najvei broj stanovnika pripada pravoslavnoj veroispovesti
(6.371.584), potom katolikoj (410.976) i islamskoj (239.658), a na
etvrtom mestu su oni koji se nisu izjasnili prema l. 43 Ustava SRJ
i njih je 197.031. Nepoznato je za jo 137.291 kojoj veri pripadaju.
Protestanata je 80.837. Nije vernik kazalo je 40.068 graana.
Ovo je spisak koji svedoi o verskom pluralizmu u Srbiji.
Kad je o broju pripadnika re, podaci su promenljivi, iz godine u
godinu, a nisu ni sasvim pouzdani i tani, ak su i greke nepredvidive, ali su to najbolji a ujedno i zvanini i lako dostupni izvori na
koje se svi pozivamo. Ako uporedimo podatke o verskoj pripadnosti
iz dravnih i verskih izvora, moemo primetiti da se brojke ne
poklapaju. Da li se pripadnici manjinskih verskih zajednica nerado
izjanjavaju o svojoj verskoj pripadnosti ili su popisivai nerado
upisivali manjinske vere? Moda je povezivanje vere i nacije, to je
u Srbiji est sluaj, dovodilo do automatskog upisivanja veroispovesti na osnovu nacionalnosti. Moda se mogunost verskog opredeljenja onih koji potiu iz verski meovitih porodica odvijala u korist
veinske grupe! Ne znajui prave razloge zato je do svega ovoga
moglo doi, moemo zapaziti da se, na primer, oko 26% Jevreja
prilikom popisa izjasnilo da pripadaju judaistikoj veri. Istu pojavu
moemo zapaziti kod izjanjavanja Roma, kojih ima znatno vie
nego to zvanine statistike govore (orevi, 2003).

19

Meutim, pojavila se jo jedna greka, kada je u pitanju Reformni pokret adventista sedmog dana;5 tu se, prema podacima
popisa, pojavio znatno vei broj onih koji su se izjasnili kao njeni
pripadnici nego to to njihove unutranje statistike govore. Ova
pojava karakteristina je za one verske zajednice koje primaju samo
odrasle lanove, i koji su aktivni pripadnici neke lokalne zajednice.
Dakle, pojavljuje se kategorija formalnog pripadanja, aktivnih vernika, kao i kategorija prijatelja neke verske zajednice.

Pravni status verskih zajednica u Srbiji

Status religije u prethodnoj Jugoslaviji regulisan je, pravno,
ustavima (1946, 1963. i 1974) koji su usvojili naelo odvojenosti
crkve od drave. Religiozno uverenje tretirano je kao privatna stvar
svakog pojedinca. Ustav SR Jugoslavije, proglaen 27. aprila 1992.
godine, nije doneo sutinske izmene u pogledu ustavnog poloaja
verskih zajednica u odnosu na ustave prethodne Jugoslavije. U
lanu 18 istaknuto je da je crkva odvojena od drave i da su crkve
ravnopravne i slobodne u vrenju verskih poslova i verskih obreda.
Sloboda verovanja prebaena je u odeljak Ustava o slobodama, pravima i dunostima oveka i graanina. lan 43, tako, jami slobodu
verovanja, javnog ili privatnog ispovedanja vere i vrenja verskih
obreda. Ta sloboda podrazumeva da niko nije duan da se izjanjava o svom verskom uverenju.
Pripadnika Reformskog pokreta adventista sedmog dana ima, prema
popisu, ukupno 15.249, od toga 15.066 u Vojvodini. U elji da proverim
neke podatke, Republikom zavodu za statistiku uputila sam pismo u
kome sam navela sumnju da je broj vernika tako veliki kada je u pitanju
Reformni pokret adventista sedmog dana. Odgovor sam dobila od Mirjane Popovi koja je napisala: Proverom popisnog materijala smo utvrdili
da najvie pripadnika ovog pokreta ima u Bakoj Topoli u naselju Stara
Moravica 2.711, Kovaici (Debeljaa) 2.286, Malom Iou (Feheti)
1.949, Panevu naselju 1.429, Bakoj Topoli (Pacir) 1.199, Subotici naselju 1.099, Novom Sadu naselju 1.073. U 7 naselja ih je izmeu 108 i 527
(Rumenka, Zrenjanin, Baka Topola, Novi Itebej u ititu, Mali Io,
Sombor, Subotica), a u ostalim ispod 100, odnosno mahom ispod 20
pripadnika.

20

Sline odredbe sadri i Ustav Republike Srbije, usvojen 28.

septembra 1990. godine. U lanu 41 precizirano je da se jami sloboda veroispovesti, koja obuhvata slobodu verovanja i ispovedanja
vere i vrenja verskih obreda. Verske zajednice odvojene su od
drave i slobodne u vrenju verskih poslova. Drava moe, ali nema
obavezu, da materijalno pomae verske zajednice (Verske zajednice
u Republici Srbiji, 1997).
Novi ustav Republike Srbije, donet 2006. godine, takoe
jami slobodu veroispovesti, odnosno jednakosti svih graana
slobodu misli, savesti i veroispovesti; lan 43 glasi: Jami se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri
svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i
drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili
ubeenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom samo
ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i
zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda, ili radi
spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne
mrnje. Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci
obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.
Godina 2006. znaajna je i po tome to je donet Zakon o
crkvama i verskim zajednicama, kao i Pravilnik o sadrini i nainu
voenja Registra crkava i verskih zajednica. Milan Radulovi
(2006: 62) kae: Srpski zakon o crkvama i verskim zajednicama
vraa steena prava tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, a konfesionalnim zajednicama iz l. 16 otvara mogunost da
steknu ista ta prava. Svakome nudi iroku slobodu izbora u odreivanju svog pravnog poloaja u drutvu. Svima garantuje jednakost
pred zakonom.
Vladika baki Irinej (Bulovi) daje objanjenje zato je potrebno praviti razliku izmeu pojmova crkva i verska zajednica. Na
meunarodnoj konferenciji Verske zajednice, mediji i demokratija,
u Novom Sadu, svoje izlaganje otpoeo je reima: Neete mi zameriti to u uvek govoriti o crkvama i o verskim zajednicama, jer

21

to nije potpuno isto. Ovo terminoloko razlikovanje ne znai nipodatavanje verskih zajednica, ali u svom sopstvenom samoodreenju i samorazumevanju Crkva nije verska zajednica, ili nije
samo verska zajednica, dok, opet, istorijske verske zajednice, ovde
vekovima prisutne, imaju lepe odnose sa Crkvom, ali nikako ne bi
prihvatile da se na njih primeni naziv Crkva (Bulovi, 2004: 169).
Na sajtu Ministarstva vera Republike Srbije6 ovi dokumenti
dati su u celini (Slubeni glasnik RS, br. 36/2006). Na osnovu lana 83, taka 3 Ustava Republike Srbije, donet je Ukaz o proglaenju
Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji je potpisao predsednik Republike Boris Tadi, 27. apirla 2006.
Prema Slubenom glasniku RS, br. 64/2006, na osnovu
lana 21, stav 4 Zakona o crkvama i verskim zajednicama (Slubeni
glasnik RS, br. 36/06), ministar vera Milan Radulovi doneo je
Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih
zajednica.
lan 1 Pravilnika o sadrini i nainu voenja Registra crkava
i verskih zajednica kae da se ovim pravilnikom blie ureuje postupak registracije crkava i verskih zajednica i propisuje se sadrina i
nain voenja Registra crkava i verskih zajednica.
lan 2, tako, propisuje da se pod imenom Srpska pravoslavna crkva u Registar upisuju Patrijarija i sve eparhije Srpske
pravoslavne crkve u Srbiji i u svetu. U saglasju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, u Registar se upisuje i odgovarajua organizaciona jedinica Rumunske pravoslavne crkve u Banatu.
lan 3 govori da se pod imenom Katolika crkva u Srbiji
(Rimokatolika i Grkokatolika) u Registar, a na osnovu prijave
Biskupske konferencije, upisuju sve biskupije Rimokatolike crkve
koje su organizovane na teritoriji Srbije, i Apostolski egzarhat za
grkokatolike. Takoe je regulisano (lan 4) da se u Registar upisuju
pod svojim tradicionalnim imenom, uz dodatak: u Srbiji. lan 5:
pod imenom Islamska zajednica u Srbiji u Registar se upisuju
legitimni, na osnovu unutranjih propisa obrazovani meihati i
muftijstva, kao i organizacione jedinice u njihovom sastavu koje
prijave. lan 6: pod imenom Jevrejska zajednica u Srbiji u Registar
Neposredno pre pripreme za tampu ove knjige, proverila sam zvanine
sajtove i dodala nove informacije. Sajt Ministarstva vera Republike Srbije:
http://www.mv.gov.rs/cir/, pristupljeno 25. 11. 2010. godine.
6

22

se upisuje Savez jevrejskih optina Srbije sa organizacionim jedinicama koje Savez prijavi.
lan 7: konfesionalne zajednice i druge verske organizacije
iz lana 16 Zakona, i ostale verske organizacije (u daljem tekstu:
verske organizacije) upisuju se u Registar pod imenima sa kojima
se prijave, u skladu sa lanom 9, stav 4, i lanom 19 Zakona. Kad
verske organizacije osnuju saveze i unije duhovnih i evaneoskih
crkava Srbije, i druga udruenja, lanice saveza ili unije upisuju se
u Registar pod istim uslovima kao i samostalne verske organizacije.
Broj osnivaa verske organizacije, predvien lanom 18, stav 2, taka 1 Zakona, iznosi najmanje 100 punoletnih dravljana koji imaju
prebivalite u Republici Srbiji, ili isti broj stranih dravljana sa stalnim boravkom na teritoriji Republike Srbije, i usklaivae se sa Zakonom. Verske organizacije koje su osnivai socijalnih i humanitarnih organizacija, obrazovnih, kulturnih i izdavakih ustanova, informativnih i misionarskih glasila, privrednih subjekata, kao i kulturnih i socijalnih udruenja ili nevladinih organizacija, pre podnoenja zahteva za upis u Registar, odnosno pre dobijanja reenja o
upisu u Registar, treba da nazive ustanova, organizacija i delatnosti
usklade sa Zakonom (lan 9, stav 4; lan 33, stav 3, i lan 43, stav 2
i 3 Zakona).
U Registar i u reenje o registraciji verske organizacije upisuje se datum njene prve prijave, po ranije vaeim zakonima i
propisima. Verska organizacija moe vriti svoje delatnosti na osnovu legalizacije steene prijavom po ranije vaeim zakonima i
propisima u ovoj oblasti, bez obaveze da se upie u Registar, a pod
uslovom da njena delatnost nije ograniena lanom 3 Zakona. Verska organizacija koja nema prijavu i koja ne eli da se upie u Registar uiva verske slobode na osnovu Ustava i meunarodnih konvencija o ljudskim pravima i slobodi veroispovedanja, u skladu sa
lanovima 1, 2 i 5 Zakona, osim ako je njeno delovanje u suprotnosti sa lanom 3 Zakona.
Na kraju da jo napomenem da su, prema lanu 18, podaci
upisani u Registar javni. Uvid u Registar i spise predmeta moe se
vriti samo uz obavezno prisustvo lica ovlaenog za voenje
Registra.

23

Verska tolerancija u Srbiji

lan 81 Ustava Republike Srbije (2006) odnosi se na razvijanje duha tolerancije: U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i
preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja,
razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet. lan 48 odnosi se na podsticanje uvaavanja razlika: Merama
u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju, Republika Srbija
podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika koje postoje
zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta
njenih graana. Takoe je znaajno navesti da lan 49 govori o
zabrani izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje.
U Srbiji, kao sekularnoj dravi, zagarantovana je verska sloboda, to podrazumeva slobodu bogosluenja svim registrovanim
verskim zajednicama, kao i suzbijanje diskriminacije u oblasti religije. Meutim, u periodu raspada komunistikog sistema nastupio
je proces desekularizacije drutva, ime je religija istaknuta u prvi
plan interesovanja, a verske zajednice stavljene na ispit tolerancije.
Vlast u Srbiji jeste sekularna i crkva jeste odvojena od
drave. Srpska pravoslavna crkva SPC, nacionalna je crkva, a vera
je skoro izjednaena s nacijom. Crkva sebe vidi kao uvara jezika i
narodnog naslea, zato je odnos prema drugim religijama esto
imao odbrambeni karakter. Iako deluje paradoksalno, insistiranje
na slobodi dovelo je do krajnje ortodoksije SPC, jer je ona, po svemu sudei, budui na rubnom podruju, gde se dodiruje sa rimokatolikom i islamskom tradicijom, ostala konzervativnija od drugih pravoslavnih crkava, koje nisu imale takav izazov uvanja identiteta. U pravoslavlju, kao uostalom i u drugim crkvama i verskim
zajednicama, orijentacija ka crkvenom jedinstvu jaa je od parcijalnih i individualnih interesa. Iako se potuje sloboda linosti, nije
poeljno da se vera menja, ni u dogmatskom smislu ni u smislu
pripadnosti. Crkva sebe shvata kao produenje drevne crkve, od
koje su se druge hrianske ispovesti odelile, te se, samim tim,
jedinstvo meu podeljenim hrianskim grupama moe ostvariti
ako se vrate vaseljenskom Predanju Crkve. Motiv ouvanja pravo-

24

verja bio je stalno arite sukoba kako meu razliitim narodima

tako i u istom narodu.
Potpisivanjem Ekumenske povelje 2001. (Strasbourg), za
koju Tomislav igmanov kae da je verovatno najznaajniji dokument u poslednjih nekoliko stotina godina (igmanov, 2001), tradicionalne crkve i verske zajednice i u Srbiji sve ee se, mada ne bez
otpora, i susreu i meusobno sarauju.
Radovan Bigovi (2009: 123), piui o ekumenizmu i razlozima zato Pravoslavna crkva danas uestvuje, sa drugim hrianskim crkvama, u ekumenskom pokretu i dijalogu, kae da je to zato
to je njena priroda dijaloka, zato to je Bog ljubav u JaTi odnosu. Ono to oveka ini jedinstvenim biem, ikonom Bojom,
upravo je dijaloka i odnosna dimenzija, vie nego intelektualna i
etika karakteristika. Dakle, ovek je, kao bie odnosa, upuen na
dijalog jer nije sam sebi dovoljan, pa tako i crkva: ako ne eli da se
transformie u sektu, mora da stupi u dijalog sa drugim crkvama.
Prisustvovala sam nekolikim ekumenskim bogosluenjima
u Rimokatolikoj nadbiskupiji u Beogradu. Bilo je i zajednikih
proslava Dana reformacije, kojima su se protestanti zbliavali u
svojoj tradiciji. Uz to, svi predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica angaovani su u Verskoj komisiji koja deluje pri
Ministarstvu vera, a zaduena je za pitanja verske nastave. Najnovije udruivanje tradicionalnih crkava, tj. njenih predstavnika
organizovalo je Ministarstvo vera u vidu Meureligijskog saveta
(17. juna 2010), o emu e vie rei biti u poglavlju o tradicionalnim
crkvama i verskim zajednicama.
Meutim, konfesionalne verske zajednice izuzete su od
uestvovanja u ovim komisijama, jer su izuzete od prava da u obrazovnom sistemu Srbije dre versku nastavu. Moda oni to pravo ne
bi mogli ni da ostvare zbog malog broja dece no, ovde se postavlja
pitanje, budui da se bavimo i verskom distancom, veine i manjine u Srbiji, kao i pitanje odnosa crkve i drave. Takoe je znaajno
pitanje da li je verska nastava svojim multikonfesionalnim karakterom doprinela verskoj toleranciji ili, pak, distanciranju i raslojavanju drutva.
Veronauka je pre deset godina (2001) vraena u dravni
obrazovni sistem prvo kao fakultativni, a zatim kao izborni predmet za sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica (pravoslavni katihizis; islamska vjeronauka (ilmud-din); katoliki vjero-

25

nauk; evangeliko-luteranski vjeronauk Slovake evangelike crkve

a.v.; versko vaspitanje Reformatske hrianske crkve; hrianska
etika Evangelike hrianske crkve a.v. i veronauka judaizam).
(Kuburi, Zukovi, 2010)
U knjizi Udar na verske slobode: zbornik tekstova o poloaju protestantskih vienacionalnih verskih manjina u Srbiji,
Dane Vidovi pie: Dakle, ovde imamo ceo niz nepravilnosti i
obrnutih postupaka: veronauka, vojni svetenici... uvode se pre
Zakona o verskim zajednicama, a Zakon se donosi pre Ustava, iako
je i jedno i drugo nekompatibilno sa postojeim ustavnim
naelima (Vidovi, 2001).
Milan Vukomanovi postavlja pitanja: Ako samo sedam
verskih zajednica ima pravo da izvodi veronauku u javnoj koli,
postavlja se pitanje kako se onda moe govoriti da su verske zajednice jednake pred zakonom i Ustavom. Ako su one zaista jednake,
zato samo neke od njih mogu da ostvare ova prava? Da li je tu re
o diskriminaciji, pa i nepravdi nanesenoj nekim od njih i, uopte,
kako e njihov status biti regulisan u budunosti? (Vukomanovi,
2008: 107).
Zakon o pravnom poloaju verskih zajednica donet je, posle
brojnih prednacrta, s namerom da se pronae mera izmeu privilegija i diskriminacije. Meutim, Milan Vukomanovi (2008: 115)
smatra da Zakon ipak sadri neke diskriminatorske odredbe. One
se prvo iitavaju iz razliitih prava koja pripadaju prvoj u odnosu
na drugu grupu crkava i religijskih zajednica osim prava na veronauku u dravnim kolama i to to se mogu automatski registrovati
na osnovu svog pravnog kontinuiteta s prethodnim zakonima.
Takoe je diskriminatoran zato to zabranjuje registraciju verskih
organizacija iji naziv sadri ak i deo naziva neke druge organizacije koja je ve upisana u registar, te da Zakon nije jasan ni kad je
re o tome da li neka verska organizacija koja se nije registovala
kod dravnih organa ima pravni status.
Za potrebe ove knjige obavila sam veliki broj intervjua sa
predstavnicima skoro svih crkava i verskih zajednica, i to u periodu
od deset godina. Prema odgovorima verskih voa na pitanje o drugima, o ateistikom okruenju, o dominantnoj crkvi i sektama, stie
se utisak da za druge ne postoji naroito interesovanje drugima
se uvek ima ta zameriti: jednima se zamera zbog odvajanja,
drugima zbog nedozvoljavanja slobode, jednima se zamera to ne

26

rade, a drugima to previe rade ili zbog pogrenog naina rada, ili
preterivanja, ili manipulacija.
Meusobni odnosi verskih zajednica optereeni su polaganjem prava na razliite vrednosti. Na pravo uvara verske istine
pozivaju se tradicionalne crkve, dok se nove vere oslanjaju na svoje
religijsko iskustvo. Dve vrednosti religijskog identiteta jedna koja
se poziva na poreklo i druga koja se poziva na pozvanost od Boga;
jedna na bogatstvo i dugo pamenje, druga na intenzitet i istotu
linog odnosa sa boanskim biem zapravo su dve mogunosti
razvijanja verskog identiteta, koji se meusobno dopunjavaju, a ne
iskljuuju. To to je neko imao sreu da se rodi kao pripadnik
verske zajednice u kojoj eli da ostane podravajui trajanje kolektivnog pamenja, ne bi trebalo da onemogui poetak formiranja
neijeg verskog identiteta koji nema od koga da se nasledi, ili osoba
prosto eli da u svom ivotu neto menja. Postojanje alternative,
zapravo, samo je mogunost koja dokazuje da sloboda kao univerzalna vrednost ljudskog ivota ipak postoji (Kuburi, 2002).
Sociolozi religije veoma predano zagovaraju versku toleranciju. uro unji (1997: 203) u knjizi Dijalog i tolerancija pie:
Ljudi su slobodni da ive svoj ivot na nain koji izaberu, ali pod
uslovom da njihov izbor ne ugroava slobodu i prava drugih. Ako
ugroava, onda takvom izboru ne treba pruiti podrku, ve ga suzbiti: teorijski i praktino. Niko ne moe biti slobodan ako porie
pravo na slobodu nekom drugom. Najvii stepen slobode podrazumeva da su neke slobode uskraene: na primer sloboda da se uniti
sloboda! Svako moe biti u pravu samo pod uslovom da ne zahteva
da on jedini bude u pravu: svako moe da govori ta misli, ali pod
uslovom da ne misli da on jedini zna istinu. Samo tako moemo se
nadati danu dobrih vesti.
Knjigom Religija (1998) profesor unji jo jednom unosi
duh tolerancije u samo prouavanje religije kao metodolog koji
zna da se i religija i nauka zasnivaju na poverenju. unjievih 95
teza o odnosu religije i nauke u knjizi Znati i verovati unose mir na
teorijskom planu. U poglavlju knjige Religija, pod naslovom Verski dijalog i tolerancija: iskustvo razlike itamo priu o nama na
Balkanu: Ovde vere, kulture i nacije ne ive samo jedna pored druge, nego esto jedna protiv druge. U drugoj veri, kulturi i narodu ne
vidi se mogunost obogaenja, nego opasnosti po vlastiti identitet...
Ali pogreno se misli da sve to ishodi iz vere ne vidi se da su u

27

sukobu verske ideologije. Hrianstvo se izdelilo unutar sebe zbog

ideolokih razlika a ne teolokih razloga. Sledi da netrpeljivost ne
dolazi iz teologije nego ideologije: hrianska vera je iznad
ideologije! (unji, 1998: 337).
Dragoljub orevi potpuno je posveen sociologiji religije
i negovanju duha tolerancije, to je pokazano ve samim osnivanjem Jugoslovenskog udruenja za nauno istraivanje religije
(JUNIR) i brojnim zbornicima koji su tematski pratili socioloku
realnost na naim prostorima. Izdvajam knjigu Muke sa svetim:
izazovi sociologije religije, koju je orevi priredio (2007)
okupivi u njoj vodee svetske sociologe.
Milan Vukomanovi se, neumorno piui i drei predavanja, takoe zalae za dijalog i razumevanje u meureligijskim
odnosima. Izdvajam njegove knjige Sveto i mnotvo: izazovi religijskog pluralizma (2001) i Homo Viator: religija i novo doba, a
posebno poglavlje Susreti izmeu religija: iskustva i perspektive
dijaloga, u kome on daje pregled novih osnova za dijalog. Knjigom
Religija Milan Vukomanovi (2004) pribliava sve svetske religije
na veoma lep, ilustrativan i koncizan nain. Ne smemo pri ovome
nabrajanju zaboraviti ni Letnje kole s polaznicima koji su pripadnici razliitih religija, kao i zbornike koji su objavljivani u okviru
Beogradske otvorene kole, a priredio ih je Milan Vukomanovi
(2001; 2003).
Sociologija religije postala je, dakle, prepoznatljiva nauna
disciplina koja u Srbiji doprinosi verskoj toleranciji. U burnom
periodu drutvenih previranja i transformacije od ateistikog u
teistiko drutvo, sazrevala je i ideja o potrebi naunih istraivanja
fenomena religioznosti na nov nain. Sociologija religije nije vie
marginalna disciplina kojoj preti opasnost odumiranja, zajedno s
predmetom istraivanja.
Meunarodni okrugli sto s temom Sociologija religije i
verska tolerancija, koji je u organizaciji CEIR-a odran na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, okupio je vrsne sociologe religije, iji su tekstovi objavljeni u asopisu Religija i tolerancija
2006. U ovom asopisu objavljeni su i, u nekoliko brojeva, izvetaji
o incidentima koji su bili zabeleeni kao iskaz netolerancije. Bez
komentara navode se konkretni sluajevi nasilja, negativnih poruka, reagovanja. S druge strane istiem tekstove koji prikazuju dobre
primere verske tolerancije. Dakle, asopis Religija i tolerancija od

28

nultog broja, 2002, do poetka 2010. prati poveano interesovanje

za religiju. Prvi tekst u prvom broju napisao je uro unji pod
naslovom: Granice tolerancije.
Centar za empirijska istraivanja religije (CEIR, Novi Sad),
izdava asopisa, nastao je na tradiciji JUNIR-a iz Nia i CIREL-a
iz Beograda, koji su zadrali svoju najbolju praksu: organizovanje
godinjih konferencija i izdavanje zbornika, kao i edukaciju brojnih
generacija mladih o svetskim religijama. CEIR, sa seditem u
Novom Sadu, iznikao je iz multikonfesionalne i tradicionalno
tolerantne sredine. Specifina heterogenost stanovnitva, koja se
reflektuje i na nacionalnu i versku strukturu studenata u Novom
Sadu, doprinela je verskoj toleranciji.
Sran Barii smatra da je jedan od izuzetnih primera pravih gestova na polju interreligijskog dijaloga, odluka abakovaljevskog episkopa Lavrentija da napie predgovor za jednu pentekostalnu publikaciju,7 ime je nainjen znaajan korak u pribliavanju dve religijske zajednice (Barii, 2005: 268).
Kao posrednici znanja o religijama, a na popritu brojnih
strahova i predrasuda na prostorima bogatim religijskim idejama,
dakle, sociolozi religije doprinose meureligijskom dijalogu i objektivnom sagledavanju socioloke realnosti. Jedini problem koji ja
vidim u odnosu izmeu verskih zajednica i naunog prouavanja
istih jeste to se tu pojavljuju dve realnosti, jedna idealna a druga
empirijska. Versko predstavljanje insistira na teorijskom i idealnom, dok nauno na iskustvenom i realnom.
Ovde elim da ukaem da postoje i drugi naini negovanja
verske tolerancije. Religija i tolerancija na drugi je nain bila iskazana recimo na koncertu duhovne muzike u Novom Sadu, na kome
su uestvovali predstavnici tradicionalnih religija u Vojvodini. U
duhu elje za meusobnim upoznavanjem i meusobnom razmenom kulturnog stvaralatva, odran je i humanitarni koncert pod
nazivom Verske zajednice dejoj bolnici, SINAGOGA, 10. novembra 2005. Uesnici ovog dogaaja bili su, prema progamu: Jevrejska optina Novi Sad Hor Hashira; Srpska pravoslavna crkva
Hor Sveti Georgije; Rimokatolika crkva Deji hor Kapistran;
Islamska zajednica Hor Sumaja; Slovaka evangelika crkva
Crkveni hor novosadske parohije Slovake evangelike crkve;
7

Danas, 25. 5. 1998.

29

Reformatska hrianska crkva; Kamerni hor Kredarica i Hor sveti

Stefan Deanski.
U Beogradu je, u Kolarevoj zadubini (2006; 2008; 2010)
nastupao Internacionalni8 Merry gospel hor, koji ine pevai razliitih crkava i verskih zajednica, a koji je pevao gospel i crnaku duhovnu muziku. Hor postoji vie od deset godina zahvaljujui radu
mr Marije Kuburi-Borovi koja je zavrila Akademiju umetnosti u
Novom Sadu i magistarske studije na Odseku za sociologiju u
Beogradu, i bavi se duhovnom muzikom razliitih verskih tradicija.
Odluila je da putem muzike zbliava ljude razliitog porekla i verovanja. Tako je verska tolerancija zaista prisutna: od ustavnih odredaba preko kulturnog stvaralatva do svakodnevnog zajednikog
ivota. Panja javnosti nije promakla. Osim komentara kako je
Gospel oduevio Beograane, arka Radoja (2006) objavila je tekst
pod naslovom Serbian Gospel u asopisu CorD, i istakla dobar
prijem publike koja je uivala i aktivno uestvovala u programu.
Religijama Balkana posveen je i CD ROM; tu je dat uporedni pregled balkanskih religija. Izdava9 kae da je imao nameru
da odabranim strunim lancima i ravnopravnom zastupljenou
svih, bez favorizovanja ijedne veroispovesti, CD ROM Religije
Balkana doprinese boljem upoznavanju sebe i drugih, pored kojih i
sa kojima se ivi. Cilj je bio da se na taj nain doprinese razvijanju
verske tolerancije, pri emu je veoma znaajan i podatak da se kao
autori pojavljuju renomirani verski autoriteti iz svake od pojedinih
veroispovesti. Obilje multimedijalnog materijala: slika, tekstova i
video zapisa, sistematizovano je u sledea poglavlja: kratak istorijat
i osnovna verska naela, bogosluenje, glavne verske knjige, verski
praznici, roenje, versko punoletsvo, brak i brani ivot, smrt i
alosni obiaji i ivot posle smrti.
Slina zamisao ostvarena je na jo jedan nain pokretanjem asopisa Porodini razgovori,10 (2009) s namerom da
doprinese meusobnom poznavanju. Roen je u okviru projekta
Vera i zajednica: dijalog. U asopisu je, izmeu ostalog, tampan i
veoma znaajan tekst Brak i porodica u judaizmu, islamu i hrianstvu, gde se prikazuje obred venanja u razliitim verskim trawww.cordmagazine.com (July 2006. No 29. pp. 62. 63)
Na koricama CD ROM-a data je sledea adresa sajta: www.kos.co.yu
10 www.porodicnirazgovori.com
8
9

30

dicijama, sa slikama iz realnog ivota. Osim toga, znaajno je istaknuto pitanje verski meovitih brakova. Da li se sklapanjem verski
meovitog braka testira ljubav ili tolerancija? U asopisu je
objavljena dirljiva pria o ljubavi i braku Nikolausa, vojvoanskog
Nemca, i Karoline, etvrte od pet sestara iz jevrejske porodice, koji
su svoju ljubav morali da uvaju i brane u vreme Drugog svetskog
rata. Jedna mala, velika pria, o ljubavi (Zobenica, 2009: 21) poinje ovim reima: Sve velike ljubavi su tune, ree neko. Ova pria nije tuna, lepa je, istinita i jednostavna. O dogaajima u ovoj
prii vie nema direktnih svedoka, postoji samo zabeleka u knjizi u
kojoj je opisana istorija jednog sela u Vojvodini (Milenko Beljanski,
Kljajievo, 1979).
Ljubavna pria dogodila se izmeu vojvoanskog Nemca
Nikolausa i Karoline koja je bila jedna od pet sestara iz jedne jevrejske porodice. Karolina i Nikolaus uli su se telefonom, slubeno, pa su se posle videli, privatno, i zaljubili, a ubrzo i venali, naravno samo kod matiara jer su bili razliitih vera. Karolina je bila
jedina Jevrejka u nemakom selu, ali nije zbog toga imala problema. iveli su dobro, dola su deca: Nikola i Gertruda. Godine 1941.
selo je pripalo Maarskoj; vie nisu iveli u Kraljevini Jugoslaviji,
zvanini jezik je bio maarski. Nikolaus je maarski nauio za vreme kolovanja u Subotici i poeo ga sa Karolinom u kui govoriti,
kako bi i ona nauila. Rat je trajao; 1944. selo je pripalo Nemcima.
Uhapsili su Karolinu u selu su imali lak posao: ona je bila jedina
koju je trebalo uhapsiti. I u susednim selima i gradu Somboru hapeni su Jevreji, formiran je konvoj iji je prvi sabirni logor bio u Baalmau, gradu u dananjoj Maarskoj. Karolinina rodbina je, naravno, sva bila pohapena: majka, sve sestre, zetovi, njihova deca;
Karolinin otac je imao sree, umro je pre ulaska Nemaca, i jedini
iz porodice ima grob na jevrejskom groblju u Somboru. Konvoj sa
Jevrejima krenuo je prema Baalmau, a u njemu je bio i jedan
prekobrojan, Nikolaus. Te 1944. nije bilo mnogo dilema kuda se i
zato vode Jevreji (a i oni koji dobrovoljno krenu s njima). Nikolaus
nije mogao pustiti Karolinu da ide sama, krenuo je sa njom. Mu i
ena treba da su zajedno u dobru i u zlu; to zlo bilo je, meutim,
tako veliko da je on mogao nai opravdanje da ne ide, mogao je da i
ne pomisli da ide. Da li je to bila ljubav, dobrota, oseaj odgovornosti, ovenosti, sve to zajedno?... (Zobenica, 2009: 21).

31

Dragan Novakovi pie o verskim zajednicama na razmeu

vekova, a svoju knjigu zavrava reima: Nezavisno od uslova u
kojima su delovale, sve verske zajednice pokazale su zadivljujuu
otpornost i sposobnost da se iznova i stalno obnavljaju i, zajedno s
narodom kome su pripadale, kreu prema ostvarenju zamiljenih
ciljeva. Iskonska povezanost i meusobna uslovljenost naroda i
odreenih konfesija jasno ukazuje da na jugoslovenskim prostorima nije mogue pravilno razumeti sloene drutvene procese, ukoliko se ne ukljui i objasni religiozni faktor, kao nezaobilazni sastojak nacionalnog bia i inspirator materijalnog i duhovnog aspekta
kulture. Tragina iskustva Drugog svetskog rata i svih procesa koji
su pratili raspad druge Jugoslavije predstavljaju opomenu istraivaima da u analizama ne zanemare religiozni faktor ve da kroz
postupak ukrtanja s drutvenim i ekonomskim kretanjima, potrae objanjenja problema koji su predmet njihovih interesovanja.
Ista preporuka moda je vanija za politiare, koji zbog nepoznavanja ili ignorisanja, ne pridaju potreban znaaj religiji prilikom
donoenja odluka od velike vanosti (Novakovi, 2003: 275).
Sran Vrcan (2001) svoju knjigu Vjera u vrtlozima tranzicije poinje tako to ukazuje da se uloga religije u nedavnim
zbivanjima ne ocenjuje i ne vrednuje uzimajui u obzir samo divne
postupke i plemenite rei nekih religijskih svetaca i religijskih
virtuoza, ili samo retoriku crkvenih slubenikih proklamacija i
deklaracija, nego i rei i dela institucija, vlada, stranaka, pokreta,
organizacija, grupa, istaknutih linosti i drugih koji, identifikujui
se sami kao vernici i kao pripadnici odreene konfesije, svoja dela i
svoje stavove tumae i opravdavaju religijskim terminima.
Dakle, predstavljajui religijska verovanja i religijsku praksu, u ovoj knjizi stavljam u poziciju dijaloga verska uenja u svom
teorijskom i preporuenom, vie idealnom obliku i realno ponaanje vernika. Svakako da ista uenja razliiti vernici razliito tumae,
a i u praksi razliito primenjuju. ini mi se to slinim vaspitnim
postupcima roditelja koji svoje oseanje ljubavi prema svojoj deci
iskazuju na razliite naine pa ak i dijametralno suprotne. Ovde
mislim na to kako neki roditelji umeju da budu neni i paljivi, popustljivi i manje direktivni, dok su drugi skloni da ljubav iskazuju
disciplinom u kojoj je i amar i otar pogled i preka re iskaz roditeljske ljubavi. Takoe se odnos roditelja prema svojoj deci razlikuje
od odnosa prema tuoj. Neki su suvie strogi i kritikuju svoju decu,

32

dok za tuu ne oseaju odgovornost. Drugi tip roditeljstva je onaj u

kome se ne vidi nedostatak kod svoje dece i u kome postoji sklonost
kritikovanja tue dece. esto se oseanje krivice zbog vlastitih neuspeha prenese na nekog drugog pa tako i roditelji ponekad umeju
da se okome na tuu decu ak i kada su njihova deca kriva. Imala
sam priliku da u svojoj praksi porodinog terapeuta uoim muke
roditeljstva. Tako se i vernitvo raslojava u svom odnosu prema
uenjima svoje religije i u ponaanju.
Kada je re o verskoj toleranciji u obavezi sam da napomenem i drugi kraj ove dimenzije, a to je verska netolerancija. Iako nisam sklona da mislim i piem o negativnim stranama ivota, jer
smatram da je to otrov koji obeshrabruje, imam obavezu da kao
empirijski istraiva ukaem i uinim ih vidljivim jer rane koje se
pokrivaju tee zarastaju. O verskoj netoleranciji rei u neto navodei primere iz prakse koji su zabeleeni kao incidenti. Svakako incidenti nisu uobiajena praksa. Dogodilo se nekome vie kao izdaja
vlastite vere, kao prelaenje granice trpeljivosti, kao pretakanje nezadovoljstva koje se u postupku nekog pojedinca prelilo u neverbalnu komunikaciju.
Objavljeni su tekstovi o incidentima u 2001, 2002. i 2003.
godini, u asopisu Religija i tolerancija, u rubrikama: Antisemitizam, Problemi muslimana; Problemi katolike crkve; Problemi malih protestantskih crkava; Problemi drugih malih verskih zajednica.
Ovde navodim jedan incident. Sluaj Tikvicki iz Zrenjanina, koji
je dobio veliku medijsku panju, govori o sveteniku Hrianske
adventistike crkve Josipu Tikvickom (39) koji je pretuen u utorak
15. aprila 2003. godine oko 23.30, ispred molitvenog doma. Kako
su mediji preneli, nakon kamenovanja i razbijanja prozora na crkvi,
nepoznata lica nanela su mu teke telesne povrede glave i grudnog
koa tako da je u bolnici zadran zbog potresa mozga, slomljene
vilice, naprsnua rebara i nekoliko podliva. Incidentu je prethodila
serija napada na zgradu crkve, tokom kojih su razbijana stakla i
uznemiravani vernici. ini se da policija nije bila sklona da titi pripadnike manjih verskih zajednica. Inae, adventistika crkva u Zrenjaninu datira iz XIX veka, kada je adventizam prihvaen zahvaljujui dobroj saradnji sa drugim protestantskim crkvama. Kao paradoks, neposredne aktivnosti adventista u Zrenjaninu bile su u vidu
predavanja, televizijskih emisija i humanitarnog rada ADRE, sve
pod parolom Pobeda ljubavi.

33

Tradicionalne crkve
i verske zajednice
u Srbiji

Na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Pravilnika o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, priznat je pravni subjektivitet tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama (Srpska pravoslavna crkva; Rimokatolika crkva;
Slovaka evangelika crkva a.v.; Reformatska hrianska crkva;
Evangelika hrianska crkva a.v.; Jevrejska zajednica i Islamska
zajednica) u Srbiji.
Znaajno je pomenuti da na sajtu Ministarstva vera sve navedene crkve i verske zajednice imaju svoj prostor za predstavljanje, ili, bolje reeno, postoje linkovi ka zvaninim sajtovima svih
tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Na njima je dato od
pregleda istorijskog razvoja do najnovijih vesti i poziva verskih
voa u vezi sa zajednikim akcijama za pomo i obnovu svetinja.
Tako, na primer, Rijaset Islamske zajednice Srbije na svom sajtu
prenosi vest preuzetu od Ministarstva vera da je 17. juna 2010.
godine u Beogradu ustanovljen Meureligijski savet Ministarstva
vera Republike Srbije, koji ine ministar vera Republike Srbije prof.
dr Bogoljub ijakovi, episkop baki Srpske pravoslavne crkve prof.
dr Irinej (Bulovi), nadbiskup beogradski Rimokatolike crkve u
Srbiji Stanislav Hoevar, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije
Adem Zilki i rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel.
11

12

www.spc.rs; www.kc.org.rs; www.rijaset.rs; www.islamskazajednica.org;

www.savezscg.org; www.lutheran.org.rs; www.feketics.com; www.ecavyu.com
http://www.rijaset.rs

11

12

34

Zajedniko delovanje tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji nesumnjivo je i kad je o pitanjima verske nastave re.
Verska nastava uvedena je 2001. godine, a od 11. novembra 2004.
godine Uredbom Vlade Republike Srbije o obrazovanju Komisije za
versku nastavu u osnovnoj i srednjoj koli, propisano je da svaka od
tradicionalnih crkava i verskih zajednica ima po jednog predstavnika u radu te komisije. Dakle, saradnja tradicionalnih crkava i
verskih zajednica ima svoje desetogodinje iskustvo upravo povodom verske nastave, a Zasedanje Komisije odrano 25. avgusta
2010. godine znaajno je po tome to je iznet zahtev da se za
verouitelje raspie konkurs radi prijema u stalni radni odnos.
Komisija sada radi u sledeem sastavu: episkop baki Irinej
(Bulovi) Srpska pravoslavna crkva; monsinjor Andrija Kopilovi
Rimokatolika crkva; episkop Itvan ete Semei Reformatska
hrianska crkva; superintendent Arpad Dolinski Evangelika
hrianska crkva a.v.; reis-ul-ulema Adem ef. Zilki Islamska
zajednica Srbije; rabin Isak Asiel Jevrejska zajednica u Srbije; mr
elimir Popov, pomonik ministra prosvete; Bogoljub Lazarevi,
pomonik ministra prosvete. Sednici je prisustvovala i Ana Melek,
po ovlaenju lana Komisije episkopa Samuela Vrbovskog
Slovaka evangelika crkva.
Redosled poglavlja koja slede prati redosled upisa crkava i
verskih zajednica u Registar crkava i verskih zajednica, iz kog sam
preuzela zvanine podatke o nazivu verske institucije, adrese na kojoj se nalazi i ime zvaninog predstavnika. Linim posetama svakoj
od njih, zatim preko sajta Ministarstva vera i postojeih linkova,
pristupila sam podacima za svaku versku zajednicu i ukratko ih
prikazala, iz ugla samopredstavljanja, dodavi podatke iz dostupne
literature. Ciljna grupa na koju mislim dok piem, jesu pre svega
moji studenti, a cilj pisanja jeste ponuditi objektivnu, realnu sliku
svake od registrovanih crkava i verskih zajednica. Nain pisanja je
poput egzemplarne nastave, ije znaenje je izvedeno prema latinskoj rei exemplum, to znai ogranienje na bitno, odnosno iz
mnotva izuzeto bitno (Poljak, 1984).
13

14

http://www.mv.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&task=view&id
=280&Itemid=58 (pristupljeno 25. 11. 2010).
Izuzetak sam napravila kod Evangelike hrianske crkve stavivi ih u
kontekst luteranske tradicije i Reformnog pokreta adventista sedmog
dana, stavivi ih u kontekst adventizma.
13

14

35

Srpska
pravoslavna
crkva

Srpska pravoslavna crkva upisana je u Registar 5. oktobra

2006. godine. Prvo je upisano ime Patrijarha Pavla kao zvaninog
predstavnika Crkve. Na osnovu odluke Svetog arhijerejskog sinoda
i sabora, od 25. januara 2010. godine, upisano je ime patrijarha
Irineja, jer se u Registar upisuju sve izmene koje se odnose na zvanine predstavnike Crkve. Mesto ili sedite Crkve koje je u Registru
navedeno jeste Patrijarija srpska, Beograd, Kralja Petra 5. Potom
je upisana Arhiepiskopija Beogradsko-Karlovaka, pa Mitropolija
Zagrebako-Ljubljanska, Ilica 7/II, a poslednja, 47. je Eparhija
Povardarska, Bitola.
to se tie Eparhije Rumunske pravoslavne crkve Dakija
Feliks, sa seditem u Deti (Rumunija) i administrativnim seditem
u Vrcu, u Ministarstvu su mi rekli da se, prema dogovoru, oni vode u okviru Srpske pravoslavne crkve.
Srpski patrijarhat danas, prema Mizu (2001: 89) ima 8
miliona vernika u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji,
Rumuniji, Maarskoj, Zapadnoj Evropi, SAD, Kanadi i Australiji.
U Sociolokom reniku odrednicu o pravoslavlju napisao je
sociolog religije Dragoljub orevi (2007). On, izmeu ostalog,
navodi razlike izmeu pravoslavnih i katolika, to je otpoeto razliitim uenjem o ishoenju Svetoga Duha (Filioque), potom da pravoslavlje odbacuje postojanje istilita i da se u pravoslavlju osporava i papski primat i njegova nepogreivost (orevi, 2007: 436).
orevi dalje navodi petnaest autokefalnih (samostalnih) pomesnih crkava i pie da, u organizacionom pogledu, pravoslavlje, kao i
protestantizam, nema sveopti centar upravljanja. Vaseljenskom,

36

carigradskom patrijarhu iskazuju uvaavanje i daju prvenstvo kao

prvom meu jednakima, ali ne i jurisdikciju nad ostalim crkvama.
One su sve samostalne, episkopalno ureene, s patrijarhom ili
arhiepiskopom na vrhu (orevi, 2007: 437).
Radomir Popovi (1999) u knjizi Pravoslavlje na raskru
vekova prati istoriju svake od crkava, dajui i kratak osvrt na nacionalnu istoriju zemlje i naroda iz kog je navedena crkva ponikla.
Autokefalne crkve su: Vaseljenska patrijarija (Carigrad); Aleksandrijska patrijarija; Antiohijska patrijarija; Jerusalimska patrijarija; Ruska pravoslavna crkva; Srpska pravoslavna crkva; Rumunska pravoslavna crkva; Bugarska pravoslavna crkva; Gruzijanska
pravoslavna crkva. Autonomne crkve su: Kiparska pravoslavna
crkva; Grka pravoslavna crkva; Poljska pravoslavna crkva; ehoslovaka pravoslavna crkva; Finska pravoslavna crkva; Sinajska
arhiepiskopija; Amerika pravoslavna crkva; Japanska pravoslavna
crkva; Albanska pravoslavna crkva. Dohalkidonske crkve su: Koptska pravoslavna crkva; Etiopska pravoslavna crkva; Jermenska
pravoslavna crkva; Sirijska pravoslavna crkva.
Budui da je u ehoslovakoj dolo do podele drave, pitali
smo se ta se dogodilo sa crkvom. to se tie ehoslovake pravoslavne crkve, treba najpre rei da su oni autokefalnost dobili od
Rusa, 1951. godine; to je 1998. godine potvrdio ekumenski patrijarhat iz Istambula (Konstantinopolja). Sedite Crkve je u Pragu, vodi
je mitropolit Hristifor. Zvanini naziv je Pravoslavna crkva ekih
zemalja i Slovake. Po ustavu, oni su ostali ujedinjeni, s tim to
ustav ipak prepoznaje da od 1993. godine postoje u dve zemlje.
Vodea linost u Slovakoj je arhiepiskop Jan Presovski (prema
imenu grada Presova). Nema ih vie od 100.000.
15

O pravoslavlju su pisali

O pravoslavlju je pisano iz ugla spoljanjeg posmatraa kao

i iz pozicije unutranjih poznavalaca. Trudila sam se da predstavim
oba pogleda. Knjiga Duh i ivot istone crkve (Benz, 1991) posveena je, kao znak zahvalnosti, veoma cenjenim ivim i upokojenim
uiteljima Pravoslavnog teolokog instituta u Parizu. Autor je pokuao da svojim delom pomogne da se prevaziu predrasude ljudi na
Zapadu, o kojima kae da ne poseduju dovoljno znanja o ivotu i
uenju pravoslavlja, odnosno da je i to to znaju prekriveno predrasudama i nesuglasicama, to konfesionalne to politike naravi.
15

http://www.orthodox.sk/?page_id=119 (pristupljeno 7. 12. 2010).

37

Za nau epohu, naviknutu na vizualno prihvaanje sveta, preporuuje se jedan drugaiji put, apel za oi, za poimanje svijeta u slikama. Ovaj i ovakav put za razumijevanje Istonopravoslavne crkve
tim je prihvatljiviji to u njoj ikona, kao slikovito prikazivanje
svijeta svetoga, zauzima sredinje mjesto (Benz, 1991: 9).
Moje polazite u prouavanju religije bilo je da je najvanije
kakvu sliku o Bogu ima ovek. Ernst Benz u prouavanju Crkve
bitnim pitanjem smatra kakvu sliku o oveku ima njena teologija.
Znaenje koje ikona ima za pravoslavnu pobonost i njeno teoloko tumaenje otvara pristup najvanijim tokama pravoslavne dogmatike. Ako je, dakle, pojam ikone sredinji dogmatski pojam, on
se ponavlja u svim aspektima teologije. Zato je misao slike ve bitna
za razumijevanje odnosa izmeu Boga i ovjeka. ovjek je stvoren
na sliku boju, on u sebi nosi ikonu Boga. Ova je spoznaja za
pravoslavnu teologiju i antropologiju toliko mjerodavna, svijest da
je ovjeku u stvaranju utisnuta slika Boija toliko je prevladala, da
se misao o prvom grijehu u otrom zapadnjakom poimanju nikada
nije mogla ukorijeniti u pravoslavlju. Grijeh se ovdje pokazuje kao
unakaenje, oteenje, oboljenje, uprljanost Boije slike, ali on ne
moe oduzeti ovjeku onu prvotnu plemenitost koja mu je utisnuta
preko slike Boje (Benz, 1991: 21).
Juraj Kolari (1985: 5) pie knjigu Pravoslavni, koja se
pojavila u izdanju Veritasa iz Zagreba. On svoju knjigu, u predgovoru, poinje reima: Balkan bure baruta!, a potom navodi da
ova saeta izreka istorijskim injenicama oslanjajui se na Balkanske ratove, besmislena ubistva, atentate, opisujui reima: Ovdje
kao da je svaki pucanj odjekivao jae, kao da je svaka eksplozija bila
snanija i kao da je ljudska krv uvijek tekla obilnije nego drugdje.
Razlog za dodatne nevolje kao da proizlazi zbog prelaenja granice
postavljene izmeu Istoka i Zapada. Raskol izmeu Rima i Carigrada 1054. god. ovu je granicu ne samo potvrdio ve je i uvrstio.
Meutim, pie Kolari, prvi pokuaji pravoslavlja da prodre preko
te granice tamo gde su vladari i stanovnitvo bili listom katolici,
datiraju jo iz druge polovine 12. veka, a intenzivirani su dolaskom
Turaka na Balkan.
Kolari pie dalje (1985: 8): paralelno sa pravoslavizacijom
dolo je i do islamizacije dotadanjih katolikih podruja. Katoliko
stanovnivo se, da bi olakalo svoj poloaj pod Turcima, u visokom
procentu islamizovalo. Bilo je i takvih koji su samo izvana vrili
islamske obiaje i vjerske obrede, dok su u dui i u anonimnosti
obiteljskog ognjita ostali i nadalje katolici. Ovo je primer pogleda
religijski drugog u odreenom vremenskom periodu. Knjiga Pra-

38

voslavni nudi svojim itaocima najosnovnije podatke o pravoslavlju, sledei elju Drugog vatikanskog sabora, koji u Dekretu o
ekumenizmu naglaava da valja upoznati duh rastavljene brae...
prouavanje, kojim se valja baviti po istini i s dobrohotnou
(Kolari, 1985: 9).
Jovan Majendorf (1998: 5) napisao je knjigu, a s francuskog ju je preveo jerej dr Radomir Popovi, Pravoslavna crkva jue
i danas. U predgovoru i prvoj reenici pie: Prouavanje jedinstva
predstavlja jedan od najkarakteristinijih, ali isto tako i najpozitivnijih aspekata savremene hrianske istorije, a potom: Poetkom
ovog veka samo kao lina inicijativa nekoliko pionira, ekumenizam
danas praktino zaokuplja sve crkve. Zato u svetlosti ovog velianstvenog razvoja pokreta za jedinstvom, mi nastojimo da u ovoj knjizi izloimo istoriju, uenje i posebnu poruku Pravoslavne crkve.
Roman Miz (2001) ima knjigu Kranski istok: prolost i
sadanjost, u kojoj je slika data iz perspektive grkokatolikog svetenika. Poglavlje o Srpskoj pravoslavnoj crkvi otpoinje ovim reima: Prema Konstantinu Porfirogenetu, Srbi su primali kranstvo
u dva navrata. Prvi puta za vladanja cara Konstanca II i njegovih
nasljednika. U godinama 643737. tu su kranstvo propovijedali
rimski misionari, jer je podruje na koje su Srbi doli u prvoj
polovini VII st. bilo pod jurisdikcijom rimskog biskupa. Tada nije
bilo znaajnijeg uspjeha, jer se Evanelje propovijedalo na latinskom i grkom jeziku. Drugi puta, za vrijeme vladanja cara Vasilija
Makedonca, u Srbiju su doli misionari iz Bizantskog carstva. Ilirik
i Srpska Crkva potpadali su tada pod Carigrad. Da bi zemlje otrgnuo od utjecaja Carigrada, papa Hadrijan II imenovao je sv. Metoda panonskim arhiepiskopom sa sjeditem u Sremskoj Mitrovici.
Njegov nasljednik, papa Ivan VIII (827882) savjetuje upanu Mutimiru (850891) neka se podvrgne jurisdikciji panonskog arhiepiskopa, kako su to uinili njegovi preci. Tako su se Srbi nali u
vrtlogu dugih i upornih borbi izmeu Rima i Carigrada (Miz,
2001: 7879).
U Enciklopediji pravoslavlja (2002), koju najvie i koristim u daljem tekstu, najjasnije su prikazana sva bitna pitanja koja
se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu od njenog razvoja kroz
istoriju do verovanja i religijske prakse. O Crkvi kao verskoj instituciji moe se pisati u istorijskom sagledavanju. Meutim, istorija je
duga i bogata detaljima, i teko je sagledati celinu preenog puta,
zato ovde iznosim samo neke, po mom miljenju kljune take,
kako u istorijskom tako i u dogmatskom pogledu, dovoljne za
pribliavanje pravoslavlju.

39

Istorijski razvoj i organizaciono ustrojstvo

Srbi su hrianstvo primali pod uticajem Rima i Carigrada.

Taj proces ubrzan je radom brae irila i Metodija, i njihovih uenika, oni su u bogosluenje uveli narodni jezik. U vreme crkvenog
raskola (1054) preko srpskih zemalja prelazila je granica koja je
delila sfere uticaja Rima i Carigrada. Tada su gotovo sve srpske
zemlje potpale pod autokefalnu Ohridsku arhiepiskopiju. Godine
1219. osnovana je samostalna Srpska arhiepiskopija, koju su priznali vizantijski car i carigradski patrijarh. Sava, sin velikog upana
Stefana Nemanje, bio je prvi arhiepiskop Crkve; on joj je dao isto
nacionalni karakter. Nova epoha obeleena je vremenom vladanja
cara Duana, kada je srpska autokefalna arhiepiskopija uzdignuta
na rang patrijarije, sa seditem u Pei (1346). Posle dolaska Turaka Srpska pravoslavna crkva nala se u sastavu islamske drave.
Razvojem dogaaja Pravoslavna crkva sve se vie konstituisala kao
jedinstvena politika organizacija srpskog jedinstva i otopora
(Cerani, 1970: 8).
Sociolog Dragan Novakovi (2003) u knjizi Verske zajednice na razmeu vekova daje detaljan prikaz odnosa drave i religija,
a kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva, predstavlja vreme od
meunarodnog priznanja nezavisnosti Srbije, ostvarenog odlukama Berlinskog kongresa 1878. godine, pa sve do 1920. godine kada
su, uz saglasnost Vaseljenske patrijarije, eparhije u Makedoniji
ukljuene u obnovljenu Srpsku patrijariju (Novakovi, 2003: 257).
Iz novije istorije pomenuu samo da je 1920. godine, kada
je, posle beogradskog proglaenja duhovnog, moralnog i administrativnog jedinstva svih srpskih pravoslavnih crkvenih oblasti u
novoj dravi, u Sremskim Karlovcima na vrlo svean nain uspostavljena i proglaena Srpska patrijarija. Smenjivale su se potom
drave, i nazivi drava, i politika ureenja, pa i poloaj religije u
njima. Novo poglavlje za crkvenu istoriju poinje dolaskom komunistikih vlasti. Knjiga sa naslovom Verske zajednice u FNRJ na
678 stranica bavi se naom temom; pisana je 1953. godine, s
pozicija dravne vlasti, bez navoenja autora i izdavaa. U njoj je
prikazana i Pravoslavna crkva i njen odnos prema dravi. Meutim,
16

Drugo izdanje, 1955, ima naslov Verske zajednice u FNRJ: tampano

za potrebe kole za unutranju upravu. U knjizi Protestantizam u Srbiji
Branko Bjelajac (2010) u literaturi na str. 308 navodi da je izdava knjige
iz 1953. bio Institut za dravnu bezbednost.

16

40

moram da primetim: 60% teksta knjige posveeno je katolikoj

crkvi, a samo 10% stranica pravoslavnoj. O odnosu prema katolikoj i pravoslavnoj crkvi kae se: Dok se katolicizam nepokolebljivo
drao ideje o jedinstvenom vostvu, i to iz Rima i sa papom kao
vrhovnim poglavarom, pravoslavna crkva se postepeno cepala na
razne autokefalne, tj. samostalne crkve... Katolika crkva se vremenom razvila do stepena svetske sile, koja je raspolagala sopstvenim
dravnim aparatom i vodila jednoobraznu i centralistiku, nacionalnu i svetsku politiku. Pravoslavne crkve su se iskristalizovale u
verske zajednice sa odreenim nacionalnim karakterom... Odnos
ma koje drave prema katolicima u njenim granicama interesuje
sav katoliki svet, koji je kolosalno organizovan i koji sav kao celina
reagira i brani sve katolike ma gde oni bili, ili se nalazili u tekom ili
ravom odnosu prema dravi iji su podanici. U pravoslavnom svetu nema te organizovane solidarnosti, pa ak ni osnovnog meusobnog poznavanja... Prema tome, problematika pred kojom stoji
naa drava u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu nije toliko
komplikovana i borba protiv njenog reakcionarnog delovanja
mnogo je laka nego protiv katolike crkve (Verske zajednice u
FNRJ, 1953: 405, 413).
Radmila Radi (2002) u knjizi Drava i verske zajednice
daje detaljan prikaz perioda od 1945. do 1970. godine. Od svih verskih zajednica najvie prostora je posveeno Srpskoj pravoslavnoj
crkvi (60%), zatim Katolikoj crkvi (24%), islamskoj zajednici (6%),
malim verskim zajednicama (2%) i najmanje Savezu jevrejskih
optina (1%). Poglavlja su posveena periodu u kome je Crkva
imala probleme, kada su hapeni svetenici kojima je sueno.
Opisuje izbor patrijarha, udruenje svetenika, budet i dravne
dotacije, nacionalizaciju crkvene imovine, socijalno osiguranje i
ivot crkve. Od podataka preneu izvetaj koji kae da je u FNRJ
1953. godine bilo ukupno 11786 svetenih lica od ega 7168
katolikih, 2551 pravoslavnih, 1798 islamskih i 269 ostalih (Radi,
2002: 26).
U periodu od 1949. do 1954. godine u Jugoslaviji je 1933
crkava, manastira i drugih crkvenih objekata proglaeno kulturnoistorijskim spomenicima, a za njihovu restauraciju i odravanje
izdato je iz saveznih i republikih fondova 260 miliona dinara. Crkveni objekti proglaavani su istorijskim spomenicima. Od ukupnog
broja hramova koji su proglaeni istorijskim spomenicima 1346
crkava i manastira bili su katoliki, 453 pravoslavni i 115 muslimanski. Istorijskim spomenicima proglaeno je i devet grkokatolikih hramova, osam reformatorskih i po jedan protestantski i

41

jevrejski hram. Kao i u prethodnoj knjizi i ovde primeujemo da se

o SPC pie u odnsu na druge crkve i verske zajednice.
Prema Ceraniu (1970: 10) Srpska pravoslavna crkva je
episkopalna crkva. Njena glavna administrativna podela je podela
na eparhije kako u crkveno-hijerarhijskom pogledu tako i u
crkveno-samoupravnom pogledu. Na elu svake eparhije stoji
eparhijski arhijerej (episkop).
Arhijerejska namesnitva su teritorijalne jedinice u eparhijama, koje episkopu slue za lake administrativno upravljanje
svetenstvom. Na elu namesnitva nalazi se namesnik, koga postavlja episkop obino protojerej. Parohije obuhvataju jedno ili
vie sela, a u gradu rejon. Paroh obavlja sve predviene parohijske
dunosti; postavlja ga eparhijski arhijerej. Radi lakeg rada paroha,
svaka parohija ima svoj crkveni odbor, sastavljen od nekoliko religioznih graana (612 lica), iji je lan i paroh. Zadatak ovih
odbora je da se staraju o materijalnom stanju crkve u njihovoj
parohiji.
Kada je re o organizacionom ustrojstvu, prema ustavu
Srpske pravoslavne crkve, u Crkvi postoje sledei hijerarhijski i
samoupravni organi: Patrijarh, Sveti arhijerejski sabor, Sveti arhijerejski sinod, Veliki crkveni sud, Patrijarijski savet, Patrijarijski
upravni odbor, Eparhijski arhijerej, Eparhijski crkveni sud, Eparhijski savet, Eparhijski upravni odbor, Arhijerejski namesnik, paroh, Crkvenooptinski upravni odbor, nastojatelj, manastirsko
bratstvo (Cerani, 1970: 9).
Na elu Srpske pravoslavne crkve (SPC), sa dostojanstvom
patrijarije, nalazi se patrijarh srpski kao njen vrhovni poglavar.
Izbor patrijarha vri se na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora
izmeu aktivnih eparhijskih arhijereja SPC koji su eparhijom
upravljali najmanje pet godina.

Verovanja, obredi i praznici

Srpsko pravoslavlje, kao hrianska religija, u svojoj teologiji priznaje osnivaa Crkve Isusa Hrista. Oce Crkve, uitelje, istaknute lanove Crkve, njihov ivot i rad prouava patrologija (nauka o
Svetim ocima). Period Svetih otaca u Crkvi neprekidno traje. Svako
vreme u ivotu Crkve ima one koji se, po svome ivotu i spisima,
mogu nazvati ocima Crkve. Epitet sveti poneli su, na Istoku, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Jovan Zlatousti, Amfilohije Ikonijski,
Atanasije Veliki Aleksandrijski, Jovan Damaskin (VIII v.), i drugi.

42

Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325. godine) Sveti

oci saeto su utvrdili ispovedanje vere Simvol vere. Prvih sedam
lanova doneti su na Prvom, a ostalih pet na Drugom vaseljenskom
saboru, te se zbog mest odravanja sabora Simvol vere naziva i
Nikeo-carigradski. Simvol vere, kao i spisak glavnih verskih knjiga,
dat je na CD ROM-u Religije Balkana iji je urednik bio Zoran Ko, a
tekstove o pravoslavlju pisao prota stavrofor Sreko Radosavljevi.
Simvol vere:
1. Verujem u jednoga Boga Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i
svega vidljivog i nevidljivog;
2. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bojega, Jedinorodnog,
od Oca roenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga
istinitog od Boga istinitog; roenog, a ne stvorenog, jednosutnog
Ocu, kroz koga je sve postalo,
3. Koji je radi nas ljudi i radi naeg spasenja siao s nebesa, i
ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao ovek,
4. I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio
pogreben;
5. I koji je vaskrsao u trei dan, po Pismu;
6. I koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;
7. I koji e opet doi sa slavom, da sudi ivima i mrtvima, njegovom
carstvu nee biti kraja;
8. I u Duha Svetoga, Gospoda ivotvornog, koji od Oca ishodi, koji
se sa Ocem i Sinom zajedno potuje i zajedno slavi, koji je govorio
kroz proroke;
9. U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
10. Ispovedam jedno krtenje za oprotenje grehova,
11. ekam vaskrsenje mrtvih,
12. I ivot budueg veka. Amin!
Glavna verska knjiga u pravoslavlju je Biblija ili Sveto pismo. Crkvene bogoslubene knjige su: Tipik ustav gde je izloen
sistematski poredak i nain vrenja crkvenih slubi; Trebnik je
bogoslubena knjiga u kojoj su izloeni inovi svetih tajni (osim
liturgije, odnosno svete evharistije) i raznih molitvoslovlja za potrebe jednog ili vie vernika; Dopolniteljni trebnik je dopuna velikom
trebniku, a sadri in osveenja hrama; Arhijerejski inovnik je
knjiga sa obredima koje vri samo arhijerej; Sluabnik je knjiga
koja sadri veernje, jutrenje i liturgije: Sv. Jovana Zlatousta, Vasilijevu i Preeosveenih darova; asoslov je knjiga namenjena tecima i pojcima; sadri nepromenljive delove svakodnevnog bogosluenja (polunonica, jutrenje, asovi, izobraziteljna, veernje i pove-

43

erje); Minej meseni, a ima ih 12, knjiga je s pesmama i molitvama

za svaki dan u mesecu, odnosno godini; Minej opti sadri zajednike slube svetima po liku, inu kome pripadaju, kao i opte
posledovanije praznicima: Gospodnjim, Bogorodiinim, asnom
krstu, Jovanu Krstitelju i svetim ocima uesnicima sabora; Praznini minej sadri slube za Gospodnje, Bogorodiine i vee svetiteljske praznike; Triod Posni i Cvetni; Posni triod sadri molitvoslovlja za dane u kojima se pripremamo za post, kao i za sam vaskrnji post; Cvetni triod sadri slube za dane od Vaskrsa do nedelje Svih svetih; Oktoih je knjiga s pesmama za bogosluenje sedminih dana; Irmologija je knjiga u kojoj se nalaze irmosi raznih kanona; Srbljak bogoslubena knjiga Srpske pravoslavne crkve sa
slubama i molitvama Srbima svetiteljima.
ta je sveto u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Kao odgovor moemo navesti, pre svega, da je Sveta evharistija centralni element hrianskog bogosluenja; prieivanjem
vernik postaje sveto mesto Boje. Svete tajne vidljive su svetene
radnje koje vernicima daju nevidljivu blagodat Duha Svetoga
(krtenje, miropomazanje, ispovest, priee, brak, svetenstvo i
jeleosveenje). U Crkvi postoji kult svetitelja i osveivanja materije.
Ustanovljenje kulta svetitelja i kanonizaciju Srpska pravoslavna
crkva neguje od poetka XIII veka do danas. Meu prvima se kao
sveti pominje, 1205, Sv. Simeon (Stefan Nemanja). Sveti arhijerejski sabor doneo je, 1962. godine, odluku da se kao priznati svetitelji
u SPC potuju i slave svetitelji prema Imeniku Srba svetitelja,
ukupno 54 njih; od tada do danas kanonizovano ih je jo nekoliko.
Potovanje svetitelja ispoljava se potovanjem njihovih ikona ili
potovanjem njihovih motiju, ili pisanim prikazima ivota pojedinih svetitelja radi upotrebe u liturgiji i linom ugledanju na njih.
Vernici ikone dre u kuama, kao porodini oltar i simbol svoje
verske pripadnosti.
Prema istraivanjima verske prakse u Rusiji (Bremer, 2009:
280), na uzorku od 1.600 ispitanika, 80% Rusa ima ikonu kod
kue, 53% se moli pred ikonom kod kue. Od drugih indikatora
religioznosti u ovom istraivanju navedeni su post i poseivanje
liturgije. Rezultati pokazuju da 6% ispitanika posti uvek sredom i
petkom, 14% ponekad, 80% nikad, dok samo 7% poseuje liturgiju
nedeljom po pravilu ili esto. Moj zakljuak je da pravoslavni
vernici svoju religioznost najvie iskazuju putem potovanja ikone.
Obredi tokom verskih praznika uvek slede neko verovanje.
esto se, usled vekovne prakse, izgubi poetna nit pa se tradicija

44

ponavlja uz nova tumaenja i znaenja koja im vernici daju.

Teoloki gledano, u pravoslavlju mnoge teme jo nisu pokrenute.
Pitanje koje su mi postavili studenti dok smo gledali snimke obreda
iz pravoslavne crkve bilo je: da li se pravoslavci mole svetitelju kao
posredniku da molitve prenese Bogu? Da li to znai da je svetitelj
iv pred Bogom ve sad? Ako su umrli ionako ve ivi, kako e
vaskrsnuti? Jedan student bio je jako iznenaen videvi kako
vernici jedan za drugim ljube ikone u crkvi. Rekao je da u njegovoj
crkvi nema ikona i pitao da li je to idolopoklonstvo. Kao odgovor
ponuen je tekst Teodora Studita pod naslovom: Pismo Platonu,
svome duhovnom ocu, o potovanju ikona, koji se moe nai na
sajtu www.verujem.org. Jedna od metafora kojom se objanjava da
se ne klanja materiji ikone, ve onome koga predstavlja, jeste lik u
ogledalu. Druga metafora odnosi se na prsten na kome je lik carev,
a brojni otisci u razliitim materijama samo upuuju na lik koji
ostaje u prstenu. Zakljuak je da za pravoslavnog vernika postoji
jedno jedino boansko poklonjenje Svetoj Trojici, i radi Nje su
razliita poklonjenja drugima. Pred ikonom je vernik zapravo, u
svojoj skromnosti, zaklonjen pred veliinom Bojom.
U pravoslavnom hrianstvu, dakle, ikona je prisutna u
skoro svakoj kui, posebno ikona porodinog sveca. Ikona (gr.
slika, obraz) je slika na drvetu, platnu ili kamenu sa likom Isusa
Hrista, Bogorodice, drugih svetitelja, anela ili nekih dogaaja
vezanih za istoriju koja je zapisana u Svetom pismu ili je deo istorije Crkve. Stil slikanja je shematizovan: likovi na ikonama nose
karakteristian izraz lica, ogranienog spektra izraenih oseanja,
a dranje tela i pokret su umereni; osvetljeni su prirodnom svetlou koja ne ostavlja senke. Ikona se osveuje u crkvi, ali i sam
in njenoga slikanja jeste liturgijski in pa se zato ikonopisci
molitvom pripremaju za slikanje, i od njih se oekuje da ive posveenim hrianskim ivotom. Ikona ima prvenstveno bogoslubenu funkciju iako je proizvod umetnosti. Celivanje osveenih
ikona u crkvama i hrianskim domovima ne znai oboavanje
materijalnih simbola; ono je upueno liku koji je na ikoni, kome
se i moli. Pravo da se izrauju ikone, uprkos druge zapovesti iz
Dekaloga, crkva pronalazi u injenici Hristovog roenja u svetu,
ime sam Bog uzima ljudski lik i postaje ovek. Budui da je u
hrianstvu Isus Hristos Bog koji je bio vidljiv svom narodu dok
je bio na zemlji u ljudskoj prirodi zato se i zove Bogoovek
slikanje njegovog lika postaje omogueno. Ikona se ne smatra
idolom ve prozorom u Carstvo Boje, kroz koji i sami svetitelji
bivaju prisutni u domu vernika. Narod je u staro vreme bio uglav-

45

nom nepismen, ikone su mu zamenjivale Sveto pismo. Gledajui

serije od stotina fresaka na zidovima svojih hramova, vernici su
uili o svojoj veri. Po ikoni se prepoznaju pravoslavne porodice
jer svaka ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najosvetljenijoj prostoriji, trepezariji ili dnevnoj sobi, i to uvek na
istonom zidu. Pored ikone krsne slave, poeljno je da u kui stoji
ikona Hrista Spasitelja i ikona Majke Boje, a moe i ikona nekog
drugog svetitelja koji se u tom domu posebno potuje. Na zidu na
kome je ikona ne mogu stajati neke druge slike, gobleni, posteri i
sl. Ispred ikone se obavljaju obredi i molitve u kui. Pred
ikonama se moli, klanja i pali svea. Ispred ikone se prekrsti, a
onda se ikona poljubi. Posedovanje Svetog pisma nije obavezno.
Brak, prema SPC, jedna je od sedam svetih tajni. Stvaranje
porodice kroz brak jeste dogaaj koji utie ne samo na ivot dveju
linosti nego i na crkvu kao zajednicu vernih. U obredu venanja
mladenci se kruniu krunama kao znakom muenika, to znai da
su oni pozvani da prevaziu ljudski egoizam i individualizam ivotom u zajednici. Po svojoj prirodi brak je monogaman. Od branih drugova zahteva se vernost, uzajamno prihvatanje, i raanje
dece. Pravoslavna crkva odobrila je po ikonomiji, tj. po snishoenju boanskom prema ljudskim slabostima, razvod braka zbog
preljube, te i novi brak. Ipak, obred drugog i treeg braka ima pokajniki karakter. Iako Crkva hrabri jedinstvo kroz brak kao boansku zapovest, ona preporuuje i poseban put: monaki ivot i uzdranje od braka. Svetenik tako, zasniva brani odnos, ali se ne moe
oeniti udovicom ili razvedenom, niti se moe oeniti ponovo, dok
se episkop bira meu monasima.
Pravoslavno venanje, kao obred, sve se ee obavlja u
crkvi, da se i na taj nain javno potvrdi ljubav dvoje ljudi. Sam
obred poinje pitanjem da li mladenci slobodnom voljom stupaju
u brak. Kada se dobije potvrdan odgovor, svetenik posebnim ubrusom vee desnu ruku mladi i mladoenji. Od ovog momenta
poinje vrenje svete tajne braka. Deo teksta iz Velikog trebnika
izgleda ovako: Boe sveti, koji si od praha zemnog stvorio oveka, i od rebra njegovog sazdao enu, i dao mu pomonika prema
njemu, jer je tako bilo ugodno tvome velianstvu da ovek ne bude sam na zemlji, Ti sam i sada, Gospodaru, prui ruku svoju iz
svetog obitavalita tvog, i sjedini ovog slugu tvog (ime mladoenje) i ovu slukinju tvoju (ime mlade), jer Ti sjedinjuje enu sa
muem; zdrui ih u jednodunosti, venaj ih u jedno telo, daruj
im porod, uivanje u dobroj deci. Jer je Tvoja mo, i Tvoje carstvo
i sila i slava... Potom svetenik uzima vence, posebno ukraene

46

kao krune, i stavlja ih mladencima na glavu izgovarajui tri puta

da se venava sluga i slukinja Boja, izgovarajui njihova imena.
Formula svete tajne braka glasi: Gospode Boe na, slavom i
au venaj ih! Blagosiljanje zajednike ae iz koje mladenci tri
puta piju vino, obavlja se uz rei: Boe, Ti ovu zajedniku au
koju daje onima to stupaju u branu zajednicu, blagoslovi blagoslovom duhovnim! Uz molitvu Svetoj Trojici da blagoslovi
suprunike i da im podari dug ivot, dobar porod i izobilje svih
dobara, svetenik zavrava svetu tajnu braka.
Prema uenju Srpske pravoslavne crkve, stavovi o braku i
predbranim odnosima sasvim su jasni: oekuje se ednost pre
braka. Abortus i kontracepcija smatraju se namernim liavanjem
ivota druge individue. U praksi, Crkva ne moe da zabrani abortus niti da kazni one koji ga uine. ena slobodu svoga bia najbolje
ostvaruje upravo zatitom detinjeg ivota, a spas moe dobiti raanjem dece. Stav Srpske pravoslavne crkve jeste da je homoseksualnost greh, a o braku izmeu osoba istog pola i usvajanju dece u
istopolnim brakovima nema ni govora. Onaj ko dozvoli da bude rob
svoje strasti, nije slobodan, a sloboda linosti osnovno je opredeljenje koje se u teologiji Srpske pravoslavne crkve prepoznaje. Uloga
ene tradicionalna je: nije joj dozvoljeno da bude svetenik, iako
moe da studira teologiju; nije joj doputeno da ue u oltar niti da
stupi na Svetu Goru.
Svi praznici karakteristini za hrianstvo slave se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, s tim to se datumi ne poklapaju jer se SPC
pridrava starog kalendara. Iako se, prema crkvenom kalendaru,
prvi septembar smatra poetkom crkvene godine, centralno mesto
godinjeg liturgijskog ciklusa pravoslavnog bogosluenja predstavlja praznik Vaskrsenja Hristovog. ak i praznici koji se proslavljaju prema utvrenom datumu u kalendaru, svoj liturgijski oblik i
nadahnue dobijaju od pashalnog praznika. Po Vaskrsu dolazi
pedeset dana pashalnog slavlja, sve do praznika Pedesetnice.
Uz vaskrnji ciklus bogosluenja, sa sedmicama posle Duhova, postoji i propisano bogosluenje Crkve za sve dane u godini,
jer je svaki dan posveen nekom svetitelju ili svetom dogaaju. Za
svaki mesec postoji odreena liturgijska knjiga sa slubom za svaki
dan toga meseca. Vrsta slube usklaena je sa znaajem svetitelja
ili dogaaja. Postoji dvanaest velikih praznika Crkve, koji se svuda
slave; meutim, razliite zajednice akcenat stavljaju na razliite dane, ve prema tome ta je za njih relevantno: svaka pomesna crkva
ima jedan praznik koji je za nju posebno znaajan.

47

Tipino za srpsko pravoslavlje jeste da svaka pravoslavna

porodica ima i slavi krsnu slavu (od pravoslavaca, krsnu slavu
slave i Crnogorci i Makedonci), koja je povezana sa danom odreenog hrianskog svetitelja, jednom godinje. Pored slavske ikone pali se kandilo (posuda koja visi o tri lanca ili privrena na
zid, a u nju se stavljaju eravica i tamjan). U vreme pred slavu
svetenik osveuje vodicu u domovima koji slave. Za sveenje
vodice treba pripremiti: iniju sa vodom, buket bosiljka, manju
sveu. Uz to se moe pripremiti i kadionica sa arom, tamjan i
spisak ukuana za svetenika (od ukuana se oekuje da budu
prisutni), i sve se to postavi na sto gde je slavska ikona. Slavom
rukovodi domain. Redosled kojim se slavska obeleja iznose je
sledei: prvo svea, zatim kola, pa ito, kadionica i na kraju aa
sa vinom koju domain puni i stavlja na sto. Nakon to se iznesu
svi slavski elementi, postavlja se sto, a domain rasporeuje i
smeta goste za sto. Na slavu se ide nepozvan, a i svaki namernik
je na taj dan dobrodoao. Slavska svea pali se neposredno pred
lomljenje slavskog kolaa, i gori itav dan. Pre lomljenja kola se
obrne na nalije i preree u obliku krsta, posle ega se rez u tri
maha preliva crvenim vinom. Potom domain i svetenik, ako je
prisutan, okreu kola sleva nadesno, uz pevanje crkvenih pesama, a zatim ga prelome na dva dela. Krsnu slavu odravaju
direktni muki potomci. Kad se sin odvoji od oca u posebno
domainstvo, duan je da proslavlja krsno ime, dok otac i majka
proslavljaju isti dan i dalje, u starom domu.
esta praksa je i da vernici na dan slave rano ujutro odu u
crkvu sa slavskim kolaom, pa se in osveenja obavi u crkvi, izmeu jutrenja i liturgije. Obiaj i nain slavljenja krsne slave nije
strogo utvren i u razliitim krajevima moe se naii na razliite
obiaje. Svrha svetkovanja krsne slave jeste da se molitvama i pozitivnim mislima i delima toga dana moli svome svecu, pred ikonom. Veruje se da ako u kui tada vlada mir Boji, on e tokom
godine tu i ostati, a ukuani moraju da iskazuju ono milosre koje
od svoga sveca i sami oekuju, te tih dana pomau drugim ljudima, udeljuju prosjacima i sirotinji.
Prema istraivanju Sonje Bandin (2006), slavu slavi 86%
od ukupnog broja ispitanika, dok 9% ispitanika koji imaju krsnu
slavu ne slave. Po rasprostranjenosti, Sveti Nikola (31,4%) je na prvom mestu, Sveti ore (16,2%) na drugom, Sveti Arhanel Mihail
(11,8%) na treem, a zatim Sveti Jovan (10,5%). Potom se navode
slave: Sveti Luka (4,7%), Sveti Stefan (4,6%), Sveti Ilija (3,8%),
Sveta Petka, asne verige, Sveti Vasilije (2,3%). Po 1% ispitanika

48

slavilo je sledee slave: Sveti Andrej Prvozvani, Miholjdan, Joakim

i Ana, Sveti vrai, Sveti Dimitrije, uric, Mala Gospojina, Ivanjdan i Sveti Alimpije.
Zanimljivo je navesti podatak do koga je Sonja Bandin
(2006) dola tokom svoga istraivanja: malo se zna o svecu koji se
slavi. Pitala je ispitanike da li znaju neto o svom svecu, ak 62,79%
ispitanika ne zna nita, dok svega 37,20% ispitanika zna tek poneto, ili ima vrlo malo podataka o svecu kojeg slavi. Na pitanje ta je
najvanije u proslavi krsne slave, 44,2% je kao najvanije u proslavi
krsnog imena navelo oseaj bliskosti, zajednitva i odravanje tradicije, 13% ispitanika smatralo je da treba potovati sveca koji se
slavi, 12,8% ispitanika da je posedovanje slavskih elemenata najvanije za odravanje krsne slave, 7% smatralo je da je najbitnija
atmosfera na krsnoj slavi, kako se gosti oseaju i da oni sa praznovanja krsne slave odu zadovoljni, dok 9,3% od ukupnog broja
ispitanika nije nita odgovorilo na ovo pitanje. Svega 12,8% ispitanika navelo je da je u svetkovanju krsne slave najvanije verovati u
to to se slavi.
Liturgija kao javno delovanje zvanino okupljenih kao zajednice, sutinski je vana u ivotu Crkve, i uvek se slui nedeljom,
dan posle abata, seanja na stvaranje, dok je nedelja seanje na
dan Hristovog vaskrsenja. Sveta liturgija slui se i u odreene
praznine dane. Istog dana moe da se obavi samo jedna liturgija.
Liturgija se sastoji od nepromenjivog i promenjivog dela; ovaj
drugi omoguava da se obelei praznovanje dotinog dana.
Pravoslavni svetenik liturgiju ne slui bez prisustva vernika, jer je
zajednica konstitutivni element pravoslavne liturgije. Vernici u njoj
uestvuju stojei, ruku sputenih prema dole; krste se kada treba,
pokretom desne ruke tvorei znak krsta, vidljivu manifestaciju vere
i znak uestvovanja u bogosluenju. Pokret rukom ide od ela do
stomaka, na desno rame pa na levo rame. Krsti se sa tri prsta koja
su skupljena (palac, kaiprst i srednji prst).
Krtenje, uronjavanjem u vodu tri puta, obred je koji se
obino obavlja u prvoj godini ivota deteta. Venanje kao obred sve
se ee obavlja u crkvi, da se, kako je napred reeno, i na taj nain
javno potvrdi ljubav dvoje ljudi. Meutim, neizbeno najei
obred koji obavljaju svetenici jeste obred opela, kojim se zajednica
oprata od umrlog. Obiaj je da se tada poslui panaija, kuvana
penica, koju svetenik blagosilja i preliva crnim vinom. Penica je
simbol venog ivota, smrti i vaskrsenja. etrdeset dana posle smrti, posle pola godine i pune godine, u crkvi se slui parastos, bogosluenje za umrle. Obiaji oko sahrane znatno se razlikuju od mesta

49

do mesta, a posebno po selima, i predstavljaju deo narodne tradicije; ona se prenosi usmenim putem i nije deo teolokog uticaja ve
nasleenih obiaja, a crkva ih tolerie i prilagoava im se.
Post u pravoslavnoj crkvi predstavlja veoma vaan deo
crkvene discipline, a vezuje se za praznike kada se i prieuje. Po
crkvenom uenju, postoje dani kada se posti i kada se mrsi, to je
strogo odreeno. Kad neko eli da se priesti, preporuuje se da sedam dana pre priea posti na vodi (sva posna hrana sprema se na
vodi, bez masnoa). Uobiajen post je post na vodi, na ulju i razreenje na ribi. Post je uzdravanje od mrsne hrane i prekomernog
jela i pia. Crkva je propisala etiri godinja posta. Po strogosti, prvi
je Vaskrnji, pa Gospojinski, Boini i Petrovski. Ovi postovi su
viednevni ili vienedeljni, a jednodnevni post je svake srede i
petka (ti dani su posveeni Gospodnjem stradanju i asnom krstu).
Tih dana ne jedu se jaja, meso, mast i mleni proizvodi.
Velianstvenou i lepotom graevina, kao i unutranjim
sjajem, sveta mesta vekovima su uticala na duu naroda da se uvrsti u hrianstvu. Crkve i posebno manastiri ukraavani su to se
bolje moglo: uglaanim mramorom u vie boja, olovom, zlatom,
srebrom i dragim kamenjem na ikonama, ikonostasima, krstovima,
svetenikim odedama i drugim predmetima. Zidovi su ukraavani freskama i mozaikom. U pravoslavne hramove ulazi se sa zapada; oltari su okrenuti prema istoku a njih zatvara ikonostas. Ikonostas ima troja vrata, od kojiih se srednja nazivaju carske dveri (naziv potie otud to je, osim svetenika, kroz njih mogao prolaziti samo car, kralj). Po pravilu, dveri su ukraene rezbarijama i slikama
svetih, postavljenih po utvrenom rasporedu; pored samih carskih
dveri stoje ikone Isusa Hrista i Bogorodice.
Kada vernici idu u crkvu, oekuje se da budu pristojno odeveni. Obiaj je danas da mukarci u crkvu ulaze gologlavi, a ene bi
trebalo da budu pokrivene glave i bez minke. Odelo treba da je
sveano i ozbiljno, to znai da je neprikladno biti u farmerkama,
papuama, kratkim suknjama, pantalonama, golih ruku.
Bogoslubene odede svetenstva nainjene su prema starozavetnom modelu. Srpska pravoslavna crkva nije menjala kroj i
oblik odedi starina liturgijskim radnjama daje dostojanstvo i
sveanost. Crkva time pokazuje da uva crkveno ureenje iz duboke starine. Tri svetenika stepena imaju svaki svoje odreene
odede, po kojima se prepoznaje crkvena hijerarhija. Kada su Turci, u XV veku, okupirali ove krajeve, hrianskim episkopima data
je i svetovna vlast. U to vreme episkopi su usvojili vladarska obeleja pa su i poeli da se oblae kao laiki hrianski vladari:

50

poinju da nose sakos, vladarsku odeu, i mitru, vladarsku krunu.

Svetenstvo poinje da nosi i dugu kosu, to je u prethodnim vremenima bio znak zemaljske vlasti. U Crkvi su neka od ovih obeleja
oduhovljena i dato im je biblijsko znaenje tako je mitra postala
znak hrianske pobede, ezlo je postalo simbol Aronovog tapa.
Srpska pravoslavna crkva je nacionalna crkva. U Crkvi ne
postoji program za pridobijanje vernika, niti misionarske aktivnosti, tako da se smanjivanjem broja stanovnika smanjuje i broj pravoslavnih vernika. U Srbiji i Crnoj Gori ve godinama postoji tendencija stagnacije, pa, u procesu globalizacije, postaje sve vei izazov misionarska aktivnost SPC kako bi se izvrio uticaj ne samo na
vlastito vernitvo ve i na one iji su preci nekada bili pravoslavne
vere pa su, zbog raznolikih uticaja, preli u drugu veru, da se vrate
tradiciji i veri svojih predaka. Najvei misionarski poduhvat bio je
vraanje veronauke u kole. Savremeni nain misionarskih delatnosti vezuje se za internet: skoro svi manastiri i crkve imaju svoje
prezentacije na internetu. Ipak, manastiri su vie deo kulturnog
naslea: izolovani su i udaljeni od naselja, u njima se molitvom i
asketskim ivotom monasi i monahinje posveuju Bogu i upravo
zato ine sveta mesta, koja narod rado pohodi u potrazi za Bojim
prisustvom u sopstvenom ivotu.
Tradicionalni odnos Srpske pravoslavne crkve prema siromatvu ogleda se u odnosu prema asketskom ivotu. Asketski ivot
vezuje se za manastire, vekovno srpsko utoite u hrianskoj askezi, posveenosti knjizi i slobodi od greha. U manastirima se odvijao
verski i kulturni ivot, a taj ivot uticao je na celokupnu zajednicu
ak su i sami srpski vladari i velikai najvea ulaganja usmerili u
manastire. Monasi se zavetuju na siromatvo, devstvenost (bezbranost) i posluanje.
Manastiri su imali ureenu haritativnu delatnost. U manastiru Presvete Bogorodice gladni su dobijali hranu, a po manastirskom pravilu bilo je zabranjeno da se onaj ko moli za pomo poalje bez udeljene milostinje. Kao primer bavljenja humanitarnim radom SPC u manastirima naveu manastir Sveta Petka u Izvoru
kod Paraina. U njemu se od 1946. godine prua pomo ljudima
kojima je najtee. Prvo su, tokom rata, tu bile smetene izbeglice, i
to uglavnom enska deca sa traumama. Po okonanju rata monahinje manastira nastavile su brigu o ovoj deci, proirujui je na decu
koja su tee i teko ometena u razvoju. U manastiru borave 92 enske osobe od 6 do 60 godina, od kojih je 70% nepokretnih; o njima
brinu monahinje manastira Sv. Petka i manastira Ravanica. Deca u
manastiru ostaju doivotno. Ovaj dugogodinji rad monahinja

51

uglavnom je nepoznat iroj javnosti (Vrani-Mitri i Jankovi,

2010: 403).
Leenje narkomana u manastirima savremeni je odgovor
potrebama drutva. Meutim, i to bi bilo nepoznato javnosti da
mediji nisu prikazali, istina, vie negativnu sliku, budui da je najvie rei bilo o manastiru Crna Reka. Manastir Crna Reka nalazi se
u selu Ribarie 25 km od Novog Pazara, a sam centar Crna Reka
smeten je blizu manastira i slui kao prijemno odeljenje, kapaciteta 95 tienika, iz koga se oni na nastavak terapije upuuju u odeljenja Dvorska, optina Krupanj (kapacitet: 50 tienika), odeljenje
Cikote, optina Loznica (kapacitet: 40 tienika) i odeljenje Cer,
optina Loznica (kapacitet: 30 tienika).
Zajednica Zemlja ivih radi pod okriljem manastira Kovilj; tu dolaze samo oni koji su period detoksikacije proli uz nadzor
sopstvene porodice (Radi, 2009: 65). Monasima u radu pomau
lekari i strunjaci za leenje narkomanije. Onima koji se prijave za
leenje u ovim komunama nudi se besplatan program, stanovanje i
rad na tri seoska gazdinstva u okolini Novog Sada, mogunost da
naue neki koristan zanat i da se bave svakodnevnim kreativnim
poslom, kao i sportskim i umetnikim aktivnostima, itanjem i dodatnim obrazovanjem iz raznih oblasti, ali pre svega leenjem u
egzistencijalnom smislu: da im se pomogne da osete ljubav i pronau smisao. Naglasak je stavljen na meusobni razgovor, razmenu iskustava i uzajamno pomaganje. Uee u svakodnevnom
liturgijskom ivotu ponueno je kao mogunost onima koji to ele.
Osnovni uslov za stupanje u komunu jeste da potencijalni uesnik
pokae da je spreman i eljan da pristupi menjanju svog ivota i
svojih zavisnikih navika, a provera spremnosti za to traje nekoliko
nedelja. Korisnici tu borave od jedne do tri godine, u kuama,
bavei se radom, sportom i molei se.
Takoe je znaajno navesti dobrotvorni fond SPC ovekoljublje, koji postoji od 1991. godine i osnovan je kao odgovor na
humanitarne potrebe stanovnitva izazvane ratovima na prostoru
bive SFRJ. Osnovni princip u radu je potovanje ljudskog prava na
dostojanstven ivot, odnosno pruanje pomoi svima onima kojima
je potrebna, bez obzira na njihovo rasno, nacionalno ili versko
opredeljenje.
Obrazovanje dece pravoslavnih vernika odvija se u dravnim kolama, koje su po svom karakteru laike, a obrazovanje sve17

18

17
18

http://www.zemljazivih.info/video.html
www.covekoljublje.org

52

tenika odvija se u posebnim srednjokolskim bogoslovijama, koje

su odvojene od drave i u kojima se koluju samo mukarci, pripremajui se za sveteniki poziv, monaki ivot ili teoloke studije i
rad u obrazovanju. Na Bogoslovskom fakultetu, koji je osnovan
1920. godine u Beogradu, a 2004. godine vraen u zajednicu Beogradskog univerziteta, studiraju i mladii i devojke. Devojaka ima
oko 30%, mladia 70%. O teolokom fakultetu SPC pisala sam
detaljno u knjizi Vera i sloboda. Verske zajednice u Srbiji.
Poetak crkvene kulture meu Junim Slovenima povezan
je sa prevodima brae irila i Metodija, koji su sainili staroslovensku azbuku (glagoljicu i irilicu). Najpoznatiji spomenik srpske pismenosti XII veka je Miroslavljevo jevanelje, koje je vekovima uvano u manastiru Hilandar, a danas se nalazi u Narodnom muzeju
u Beogradu. Manastir Hilandar je srpski manastir na Svetoj Gori.
Podignut je 1198. godine kao zadubina Stefana Nemanje i Svetog
Save, da bi ubrzo postao sredite srpskog knjievnog, kulturnog i
prosvetiteljskog rada.
U srpskoj crkvenoj arhitekturi prepoznajemo tri stilska
pravca: srpskovizantijski, raki i moravski. Najznaajniji spomenici
te arhitekture su srpski srednjovekovni manastiri i crkve, meu
kojima je najpoznatiji manastir Studenica. Najvei pravoslavni
hram na Balkanu je Hram Svetog Save na Vraaru, u Beogradu.
Znaajne verske linosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koje
su izvrile znaajan uticaj na kulturni ivot su: Sveti Sava otpoinje razvoj srpske knjievnosti delom itije Svetog Simeona; Despot
Stefan Lazarevi otvara kolu u manastiru Resava; Stefan Stratimirovi otvara bogosloviju u Sremskim Karlovcima; Petar Jovanovi
osniva bogosloviju u Beogradu i tampa Psaltir i Trebnik. U XIX
veku poznati srpski teolozi bili se mitroplit Mihailo, koji pie Istoriju Srpske crkve, episkop Nikodim Mila pie udbenik Crkvenog
prava, a Sergije Trojicki izdaje Krmiju, zakonopravilo Svetoga Save. Stevan Dimitrijevi, prvi dekan beogradskog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, pokree asopis Bogoslovlje. Dvojica svestrano obrazovanih bogoslova bili su Nikolaj (Velimirovi) i Justin
(Popovi). Poznati profesori od osnivanja fakulteta su Emilijan arni, Lazar Milin. Prvi urednik asopisa Teoloki pogledi, koji izlazi
u Beogradu od 1968. godine, bio je Vladan Popovi. Njega je
zamenio vikarni episkop Danilo Krsti, a ovoga Radovan Bigovi.
Linosti znaajne u savremenom pravoslavlju i profesori na
Bogoslovskom fakultetu, dakle najuticajniji teolozi su: mitropolit
Amfilohije Radovi i episkopi Atanasije Jevti, Irinej Bulovi, Ignatije Midi i Artemije Radosavljevi.

53

Teoloki dijalozi zaiveli su na Bogoslovskom fakultetu u

Beogradu. U avgustu 2010. godine susrela se teoloka elita, moemo rei, sveta, budui da su bili prisutni vodei teolozi, od Miroslava Volfa, koji je i imao uvodno izlaganje, do Tomasa Bremera,
Radovana Bigovia i drugih predstavnika savremene teoloke misli.
este su i naune konferencije koje podrava Ministarstvo za nauku Republike Srbije, u okviru projekta Srpska teologija u dvadesetom veku: istraivaki problemi i rezultati (ijakovi, 2007).
Pokrenut je i asopis Theofilos koji ureuje Bogoljub ijakovi,
ministar vera u vladi Republike Srbije. Znaajno je navesti i bogat
doprinos vladike Ignjatija Midia koji je glavni i odgovorni urednik
asopisa Sabornost teoloki godinjak (izdaje ga Eparhija branievska u Poarevcu). Vladika Ignjatije Midi autor je i udbenika za
versku nastavu (Midi, 2001; 2002; 2003), koja posreduje pravoslavnu veru u obrazovnom sistemu Republike Srbije. Ako se udbenici itaju, onda je on time i najuticajnija linost za mlade.

Pravoslavna religioznost u Srbiji u XX veku

(primer Dvoranske parohije)
19

Postoji neto to je univerzalno, to nam pomae da se prepoznamo jedni u drugima, ali, na svu sreu, i ono posebno, to nam
daje lini identitet i mogunost da prepoznamo sebe same da se ne
bismo u drugima izgubili. Ovakva dvojnost ivota izaziva potrebu
da upoznajemo druge i da se u njima ogledamo da bismo upoznali
sebe. Socioloke dihotomije, paradoksalne suprotnosti, otkrivaju
neiscrpno bogatstvo razliitosti u binarnoj kombinatorici. Sagledavanje svakog problema u ivotu, isto kao i u nauci, politici, religiji,
mogue je iz pozicije jedne od dve krajnosti ili pak, to je nauci
prioritetni zadatak, iz pozicije koja omoguava distancu. Da bi se
realnost sagledala, neophodno je napraviti distancu emotivnu,
vremensku, prostornu.
Dvadeset vekova hrianstva, kao u serijskoj reprodukciji,
dovelo je samo sebe do neprepoznavanja, i do potrebe ogledanja u
drugim tradicijama. Za sociologa religije izazov je da se ogleda u
komparativnoj analizi i traganjima za slinostima i razlikama, ali i
O Dvoranskoj parohiji pisala sam za konferenciju: Dve hiljade godina
hrianstva na Balkanu u organizaciji JUNIR-a u Niu (Kuburi, 2001c).
19

54

da analizira lokalnu zajednicu i njeno trajanje u odreenom vremenskom periodu.

U ovom istraivanju posebnu panju posvetiemo sagledavanju religioznosti na primeru sela Dvorane u periodu od 1900. do
2000. godine, prema
koji nam daje podatke za zakljuke,
zatim prema istraivanju koje sam sprovela krajem 1999. godine i
intervjuima koje sam vodila sa svetenicima 2010. godine.
Letopis je zapoet po naredbi Njegovog Preosvetenstva
Episkopa Nikog Gospodina Nikanora pri Dvoranskoj crkvi u Srezu
Rasinskom, Okruga Kruevakog, pri postojeem hramu Sv. Proroka Ilije, severno od planine Jastrebca, a u podnoju prema Beloj
Steni. Prema legendi (Kosti, 1991), Dvorane je bilo omiljeno
letnje izletite kneza Lazara i dvorskih stareina. Obraslo stoletnim
hrastovim stablima i drugim drveem, s nepreglednim poljanama,
izvorima sa hladnom vodom i odlinim pogledom na dvor i Kruevac, bilo je pogodno mesto za podizanje letnjeg dvora. Kasnije se
oko letnjeg dvora poelo podizati naselje.
Po prianju starih ljudi, postoji, dakle, predanje da su u
ovom mestu bili letnji dvorovi cara Lazara, i da je od toga imena
dvorovi docnije i samo mesto dobilo svoje ime Dvorovi ili Dvorani. Mesto na kom je sadanja crkva kae se da je mesto i pridvorne
crkve cara Lazara. Sadanja crkva podignuta je 1875. godine dobrovoljnim prilozima i trudom itelja sela Dvorana, Petine, Poljaka,
Lovaka, Stanaka, Bovana, Modrice, Trmara, Sezeme i Slatine. Cilj
podizanja ove crkve bio je da se, zbog daljine parohijskog manastira Naupare, to skorije odvoje u zasebnu parohiju. Deset godina
kasnije, 1885. godine, sela koja su uestvovala u gradnji crkve u
Dvoranima, dobila su zasebnu parohiju. Svetenik Jevtimije Anelkovi, rodom iz sela Vrnjci, kome je to bila prva parohija za koju je
rukopoloen i odreen 15. avgusta 1884. godine, a uveden u dunost 5. marta 1885. godine jer je od rukopoloenja pa do uvoenja
u dunost, kao lan komisije vrio popis stanovnitva i njihovog
imanja u srezu Trstenikom.
Druga linost koja se spominje jeste seoski uitelj ivko
ivkovi, rodom iz Zajeara, koji je u Dvorane doao da radi u koli
koja je podignuta 1892. godne. Kae se da je uitelj pomagao u
crkvi pri vrenju slube. Zalaganjem mesnog svetenika proseen je
put od crkve, kroz Dvorane, Modricu, pa, sa uprijom preko Rasine, kroz Mudrakovac za Kruevac. Na tom poslu bio je angaovan
inenjer Sava Braljinac iz Kruevca, 1892. godine. Prva parohijska
kua sa tri sobe, predsobljem i kuhinjom sazidana je 1895. godine.
Letopisu

55

Dvoransku parohiju sainjavalo je 11 sela:

Selo
domainstva
mukih
Dvorani
Petina
Poljaci
Lovci
Stanci
Bovan
Krivulje
Modrica
Trmari
Sezema
Slatina
Ukupno

enskih

ukupno

72

255

229

484

35

155

146

301

59

238

210

448

25

101

106

207

36

130

99

229

51

151

175

326

11

30

43

73

70

219

213

439

61

209

214

423

20

63

70

133

11

44

36

80

451

1595

1541

3136

Iz prikazane tabele moemo primetiti da su u proseku domainstva bila sedmolana. Bilo je neto vie mukaraca nego ena.
Godina 1900. poela je lepo, venanjem kralja Srbije i nadom u srenu budunost. U letopisu je zapisano kao znaajan dogaaj da je 23. jula 1900. godine bilo venanje Njegovog velianstva
kralja Srbije Aleksandra i Njenog velianstva kraljice Drage. U
letopisu je 1. januara 1900. godine najpre ubeleena hijerarhija
vanih linosti na upravi Srbije; taj popis izgleda ovako:
Njegovo Velianstvo Kralj Aleksandar I
Visoko preosvetenstvo Mitropolit Inokentije
Visoko Preosvetenstvo Episkop Niki Nikanor
Ovokruni protojerej Aksentije Proti
Dvoranski svetenik Jevtimije Anelkovi
Crkveni tutori bili su Marko Reli i Lazar Savi iz Dvorana.
Pobonost stanovnitva u toku godine procenjivana je i
kvalitativno i kvantitativnvo. Broj priesnika u toku 1900. godine
bio je 2.897 itelja; broj ispoveenih bio je 901; broj roenja tj.
krtenja bio je 173; broj venanja 28 i broj umiranja bio je 127.
Prema proceni, pobonost u toku godine nije bila sasvim
zadovoljavajua. Novih sujeverja u ovoj godini nije bilo, ali starih:
bajanja, vraanja itd. jeste sujeverja jo nisu iskorenjena. Jeresi u
ovoj parohiji nije bilo. to se tie finansijske situacije, voena je
evidencija o prihodima i rashodima. Formiranje parohije zahtevalo
je i redovno odravanje crkve, obnavljanje ikonostasa, nove freske i

56

crkvene knjige. Tako je 31. decembra 1900. godine prihoda bilo

443,05 din. a rashoda 1.089,30 dinara.
Svetenik Jeftimije Anelkovi umro je 1902. godine, od
tuberkuloze, i ostavio udovicu sa tri sina, svi u gimnaziji, i dve
keri, sa prilinim materijalnim stanjem: kua u Dvoranima i kua
u Kruevcu; svetenik u Dvoranskoj parohiji bio je 18 godina.
U Letopisu je zapisano da je 29. maja 1903. godine u jedan
sat po ponoi poginuo kralj Aleksandar i kraljica Draga, u svome
dvoru, od zaverenika srpskih oficira. Narodno predstavnitvo odralo je sednicu u novom kraljevskom dvoru 2. juna te 1903. godine
i jednoglasno za kralja Srbije izabralo Petra Karaorevia, unuka
Velikog voda Karaora. Njegovo velianstvo kralj Petar I doao je
u Srbiju 12. juna 1903. godine i seo na kraljevski presto sa pravom
nasledstva na njegovo potomstvo u prvoj liniji. Odmah zatim pie:
Pobonost u narodu i poseivanje crkve nije najbolje, ali ipak
moe se rei prilino je, ne dao Bog gore.
Kao i danas to se vode crkvene knjige tako je i poetkom
XX veka upisano za svaku godinu broj obreda, prihodi i rashodi.
Broj prieenih osoba skoro je duplo vei od broja ispoveenih.
Prihodi su za 1903. godinu bili vei nego rashodi, a kapital koji je
ostao za narednu godinu vei od prihoda u prethodnoj. tedelo se.
Prieeno je u 1903. godini
dua
Ispoveeno
dua
Prihod u crkvi bio je
din.
Rashod
din.
Kapital za 1904. godinu ostao je
din.
Roenih u parohiji Dvoranskoj u 1903.
Umrlih
Venanih
para
Mrtvoroene dece
Kako se 1904. godine navravalo ravnih sto godina od
prvog ustanka pod Vodom Karaorem, to je kraljeva vlada donela odluku da se te godine proslavi u celoj zemlji Stogodinjica ustanka. Stoga je 1904. godina nazvana jubilarnom. Proslava je poela 1. januara. Sve crkve organizovale su proslavu 14. februara.
Zanimljivo je napomenuti da je u Letopisu zapisano da se
23. marta 1904. godine osetio dosta jak zemljotres, dva puta izmeu 11 i 12 asova pre podne, ali da tete nije bilo. Od 26. marta do
17. maja nije padala kia, usled ega su usevi zaostali te je Arhijerejska vlast naredila molitve za kiu, to je izvreno 16. maja
2.327

1.439

490, 65
295,45
679,25
165
84
24
9

57

prvi dan Duhova, posle ega je 17. maja pala blagodatna kia, koja
je narod oveselila.
Pravoslavna crkva, kako se lepo vidi iz primera koji su izneseni u Letopisu, posredovala je izmeu dravne vlasti i naroda, i
izmeu naroda i Boanske moi. Kao najvanija institucija na lokalnom nivou, prethodila je institucijama iz oblasti obrazovanja, uestvovala u popisu stanovnitva i vodila knjige predstavljala integrativnu mo oko koje se odvijao ivot lokalnog stanovnitva.
Primer kako nastaju svetinje nalazimo takoe u ovome
letopisu. Blizu crkve Dvoranske, negde oko 500 metara udaljeno,
nalazi se crkvite Sv. Petka koje je pronala Lenka, ena Gaje
Miljkovia iz Petine, a na imanju Milana Petkovia iz Petine. Ona je
bila slepa, pa vrlo malo je videla, i kae da je nou terala neka
nevidna sila da ide na to mesto da kadi svakog petka, nedeljom i
praznicima, a naroito petkom, i da pali svee, pa e ozdraviti i
progledati. Ona je to vrila uredno i ako joj je zabranjivano od
strane svetenika, pa ak je optuivana i kanjena bila od strane
optinskih vlasti. Ona je i preko toga bez prestanka ila, i doista je
progledala. uvi okolni svet za to, u masama je dolazio u to crkvite. Gospodar toga imanja gde je crkvina pronaena, Milan Petkovi iz Petine, za godinu dana prikupljao je prihod od te crkvine koji
je bio preko 1.000 dinara, i nikom rauna nije davao, poto svetenik nije smeo tamo ii jer nije bilo odobreno od strane duhovne
vlasti, koje je tek docnije sledovala ali je svetenik opominjao vie
puta Milana da sam pokae raun... Kada je svetenik Todor uvideo
da svet mnogo tamo dolazi i prihod veliki pada, koji Milan pribira a
nikome rauna ne daje poalje akt duhovnom sudu i Gospodinu
Episkopu opisav sve dosadanje, kako je crkvina pronaena, svet
mnogo istu poseuje, a prihod pribira gazda od imanja.
Njegovo preosvetenstvo episkop niki gospodin Nikanor
odredio je komisiju koja se o svemu uverila na licu mesta, i posle
izvetaja dobijen je blagoslov da se svet moe sakupljati petkom i
nedeljom i praznicima, i da svetenik sme itati molitve. Meutim,
problemi su nastali oko novca koji je ve bio u rukama vlasnika
imanja, i spor oko zemljita, koji je stigao do suda. Vlasnik te
zemlje ubijen je u svojoj kui, za sofrom sedei, i to njegovim
revolverom koji je on sam dao, i to na dan slave Sv. Petke. Svet
tumai a i mora se verovati da ga je postigla kazna Boja, jedno za
prikriven crkveni novac, a drugo za huljenje na Boga, zapisano je u
Letopisu Dvoranske parohije. Suparnitvo izmeu svetenika
Todora i sina pokojnog Milana dugo je trajalo.

58

Te, 1904. godine, bilo je prieeno 2.139 itelja, ispoveeno 1.273. Roenih je bilo 169; umrlih 71; venanih 56; mrtvoroene
dece bilo je 8. Poseivanje crkve bilo je dobro o veim praznicima,
inae praznicima i nedeljom slabo.
Godine 1905. u julu mesecu bila je velika sua, te je zastupnik G. Mitropolit abaki Episkop Dimitrije naredio u celoj zemlji
molebstvenije za kiu. Meutim, nije zapisano kada je kia pala, ali
je zapisano da je 14. avgusta iste godine bio biran, a 18. avgusta
izabran ponovnim glasanjem, za Srpskog mitropolita njegovo preosvetenstvo Episkop abaki Gospodin Dimitrije. U parohiji Dvoranskoj za 1905. godinu bilo je roenih 150, umrlih 114, venanih
51 i mrtvo roene dece 11.
Godine 1906. vrio je reviziju crkava u srezu Rasinskom
naroiti poslanik njegovog preosvetenstva episkopa nikog gospodina Nikanora, prota i profesor Aleksinake uiteljske kole g.
Milo Anelkovi. ta je i kako je naao nije nikom pa ni sveteniku
saopteno. Iste godine popravljena je kua kod crkvita Sv. Petke
trudom i zauzimanjem tutora Mihajla Miljkovia iz Petine, koji je
svojim novcem platio ruke, a grau i sav materijal narod je dobrovoljno priloio. U Letopisu pie: Narod poseuje ovu crkvinu deset
puta vie nego slubenu crkvu, tako praznikom i nedeljom svet prolazi pored crkve iako zvona zvone i uje se pojanje iz crkve, koje
vie puta sam svetenik sa uiteljem vri, a kod crkvita puno sveta,
kao u crkvi slubenikoj samo o velikim praznicima to se moe
videti. Pisac se pita otkud je to kod naroda sujeverje i uobraenje
da vie poseuje razvaline i stara crkvita, gde se na mnogo mesta i
ne zna da li je ta razvalina doista i bila crkva, ili moda samo neka
privatna zgrada, ali se svet nikad o tome ne moe da razuveri, i vie
veruje babi vraari nego sto popova da im govore. Pisac konstatuje:
Dakle, u naem svetu jo sujeverje vlada i ne moe od toga nikako
da se odvikne. Prieenih u 1906. godini bilo je 2.382 itelja;
ispoveeno je 1.235, roenih je 206, umrlih 93, venanih 38 i
mrtvoroene dece 10.
Zanimljivo je navesti da je 1907. godine revizijom crkve
ustanovljeno da je graevina sklona padu te da treba da se zida
nova crkva. Meutim, te iste godine po nareenju Arhijereja Nikog zatvorena je crkvena kua u kojoj se krmila kafa i ostalo pie
kao i baka, stvari za najnunije potrebe domae, i time je crkva
oteena oko 500 dinara godinje to je istog prihoda ta kua
davala, koje crkva ni za pet godina ne moe dati i time je uveliko
ometalo pravljenje nove crkve jer nema dovoljno kapitala za istu.

59

Prieenih u ovoj godini bilo je 2.546; ispoveenih 1.197; roenih

208; umrlih 75; venanih 36.
Godine 1908. prekida se pisanje ovog letopisa zanimljivim
dogaajem koji pokazuje da je narod prema crkvi imao zapravo
vie magijski odnos, i da je pruao otpor crkvenoj hijerarhiji na sebi
svojstven nain. U ovoj godini bila je velika sua, a sem toga leto je
tako rano poelo da je u maju ega bila kao u julu. Sva trava je
pogorela i nita skoro nije imalo da se kosi, usled ega se svet strano zabrinuo kako e stoku preko zime izvesti, a ni sad nema pae, u
maju mesecu. I ljive su skoro sve opale od velike ege, a s poetka
prolea gusenica je svu umu pojela. Usled ovakve oskudice nije se
moglo otpoeti s gradnjom crkve. Ljudi koji su obeali dati prilog,
nisu mogli to uiniti jer je stoka usled zatvaranja granice bila skoro
badava, a za drugo ta nije moglo da se uzme novac poto berieta
nemaju ni za svoju kuu, ni za porez.
No, crkvena hijerarhija ima svoje ustrojstvo i svoje rituale.
Na Veliku Gospojinu njegovo preosvetenstvo arhijerej niki gospodin Nikanor posetio je crkvu radi kanonske vizitacije. Doek je
imao predvienu hijerarhijsku strukturu. Prisutni su bili mesni
svetenik Todor, zatim okruni prota kruevaki Ljubodrag i akon
kruevaki Duan. Sa gospodinom episkopom doao je prota Avram, paroh iz Velikog iljegovca, svetenik ribarski i uitelj iz
Velikog iljegovca. Sutradan doao je i svetenik jablaniki Milivoje
Manojlovi. Meutim, kada je sluba otpoela, sveta je vrlo malo
bilo u crkvi na bogosluenju, tako da se gospodin arhijerej naljutio
nije hteo ni vodicu svetiti, niti kropiti, niti pak besedu govoriti.
Bio je toliko ljut na seljane to ga nisu doekali i sutradan doli na
bogosluenje, iako se pri njegovom dolasku pucalo iz prangije, i
zvona su zvonila, da nijednom nije dozvolio da sedne da rua kod
svetnikove kue. Ruali su samo protojereji, svetenici, akoni i
uitelji. Pri ruku nije bilo uobiajene zdravice od gospodina arhijereja, koji se odmah po ruku povukao u sobu.
Dvoranska parohija na poetku XX veka
broj/god.
prieeni
ispoveeni
roeni
umrli
venani
mrtvoroeni
1900.

1903.

1904.

1905.

1906.

1907.

2897

2327

2136

2388

2546

901

1439

1273

1235

1197

173

165

169

150

206

208

127

84

71

114

93

75

28

24

56

51

38

36

11

10

60

Ako brojano stanje s poetka XX veka prikaemo tabelarno, moemo zapaziti da je od ukupnog broja stanovnitva u parohiji, oko 90% itelja uzimalo uea u prieu. U proseku 50% onih
koji su se prieivali ili su i na ispovest. Ako posmatramo broj roenih i broj umrlih, moemo primetiti da se raalo duplo vie nego
to je umiralo. U proseku, svake godine bilo je oko 40 venanja.
Prole su godine Prvog svetskog rata i period izmeu dva
rata bez zapisa o tome ta se sve dogaalo u ovoj parohiji. Pisac
letopisa ali to letopis nije redovno voen, on je tek 1942. godine
od novopostavljenog paroha Stojana Cvetkovia dobio dunost da
pie letopis, i da u njega unese sve vanije dogaaje i prilike koje
vladaju u ovom kraju. A prilike su oajne i strane. Dugogodinja
partijska podvojenost naroda ostavila je dubokog korena u dui narodnoj, i danas usred burnog vremena rata narod je podeljen u vie grupa i poao sa orujem u ruci da brani i iri svoje politiko
ubeenje. U ovom periodu Dvoranska parohija imala je, osim paroha Stojana Cvetkovia, i paroha i dvoranskog jeromonaha Isaiju
Dodoa. On se 22. decembra 1942. godine opio u kafani pa je poeo da govori razne banalne rei i zatim je uzeo karte, pozvao nekoliko kockara i dugo se kockao, zaloivi ak i mantiju. To je izazvalo
kod mnogih podsmeh, a kod drugih ljudi veliko nezadovoljstvo
poto ovde narod nije navikao da gleda svetenika za kockarskim
stolom. Ovaj pomonik paroha, jeromonah Isaija, napustio je parohiju bez znanja i odobrenja pretpostavljenih 3. marta 1943. godine, i vie se na dunost nije vraao.
Na mesto pomonika paroha doao je Obren Vukovi, izbegli paroh bosilegradski. Meutim, on je ubrzo napustio svoju dunost i poao sa partizanima u umu, juna 1944. godine. Tom prilikom je rekao da odlazi onima sa kojima su saveznici Rusi, Englezi i
Amerikanci. Vest o ovom aktu svetnika Obrena narod je sa velikim
uenjem i zaprepaenjem primio. Da nevolja bude vea, u julu
iste godine je paroh Stojan Cvetkovi pozvan od komande Jugoslovenske vojske da se javi komandi kao mobilisani svetenik. Svoj
odlazak je odlagao sve do Svetog Ilije, na dan slave crkve, kada je
odrao sveanu liturgiju i pouio narod da ostane veran Svetoj
Crkvi i idealima svojih dedova i pradedova, pa je sutradan krenuo
da odgovori pozivu.
Ratne godine otpoinjane su molitvama Gospodu da on bude milostivi zatitnik srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve.
Meutim, kroz selo su prolazile razne naoruane grupe ljudi i sile.
esto su se deavali krvavi sukobi i srpski narod je netedimice
ginuo. Godina 1944. otpoela je sa molitvom Gospodu da on pog-

61

leda sveblagim svojim pogledom na ovu istinsku dolinu plaa, to

se zemljom zove i da umiri greni i zakrvavljeni svet. Sa velikom se
nadom ulo u novu 1944. godinu i oekivanjem da Gosopod blagi
d da ona bude godina svetskog mira, za kojim, izgleda, itav svet, a
naroito na mnogostradalni Srpski narod ezne, zapisao je pisac
Letopisa.
Po svome povratku na teren I i II parohije dvoranske, partizani su doveli i za vrioca dunosti paroha postavili jeromonaha
Simeona Besaria, pod uslovom da polovinu prihoda daje sveteniku Obrenu Vukoviu, koji je bio tada u partizanima. U subotu 14.
oktobra, na Bogorodiin pokrov, Rusi su oslobodili Kruevac. Istog
dana razbijena je Jugoslovenska vojska koja je bila na terenu oko
Kruevca, i predata Oslobodilakoj vojsci. Tom prilikom bio je
uhvaen i svetenik Stojan Cvetkovi, pa je 22. oktobra puten sa
objavom da se vrati na svoju parohijsku dunost, u kojoj su ga
srdano doekali parohijani. Do kraja 1944. godine u hramovima je
redovno odravana sluba Boja.
Po zavretku rata stvara se nov drutveni sistem. Odvajanjem crkve od drave, prema ustavu iz 1946. godine, zapoet je
proces sekularizacije drutva. Veronauka vie nije obavezan predmet u nastavnom planu i programu kola. Nova vlast zalagala se za
prosveenje naroda; 1948. godine donosi se odluka da se sazida
dom kulture za Dvorane i okolna sela, na posedu crkve Sveti Ilija.
Protiv takve odluke bili su svetenk Stojan Cvetkovi i crkvena uprava. Iste godine svetenik je ubijen u umama sela Lovci. Nije se
znalo ko je to uradio. Njegov beli konj sam se vratio u Dvorane. Po
prianju ljudi koji su te noi bili pored odra pokojnog svetenika,
nou se pojavila svetlost u koju se nije moglo gledati od tela
pokojnika pa u visinu, kojoj nisu mogli da vide kraj.
Godine 1951. u selo dolazi svetenik Ratomir Kosti, i tu
ostaje do penzije 1983. Sukob izmeu crkvene i dravne vlasti izbio
je ponovo 1966, zbog crkvene parcele od 28 ari, koja je izdavana u
zakup miliciji, zdravstvenoj stanici i zemljoradnikoj zadruzi. Na
toj parceli trebalo je da se izgradi zdravstvena stanica za potrebe
itelja Mesne zajednice Dvorane. Spor je okonan na sudu 1981.
godine, u korist crkve (Nenezi, 2000).
Slobodan Pei opsluivao je prvu dvoransku parohiju od
1977. do 1992. godine, a novembra 1983. godine za svetenika
druge parohije u Dvoranu dolazi Milomir Gligorijevi, dok 1992.
godine na prvu parohiju dolazi svetenik Hristoljub Petronijevi.
Po Ustavu Crkvene uprave Dvorane, postao je sekretar za tu
optinu, to je bio svetenik Milomir Gligorijevi.

62

U Dvoranskoj crkvenoj optini godinje se obavi 118 crkvenih slubi. Svetenici vre i sve druge obrede prema crkvenim
kanonima: krtenja, venanja, opela, sveenje vodice za slave i
Vaskrs, seenje slavskih kolaa, molitve za zdravlje i napredak
ivih, molitve za pokoj due mrtvih. Od 1.036 domainstava, slavu
slavi 1.021 (98,5%). Slava se nasleuje po oevoj liniji, a gde nema
mukih naslednika, slavu zadrava enski naslednik i pridodaje je
slavi svog supruga. U celoj Crkvenoj optini dvoranskoj slavu ne
slavi i ne prima svetenika 15 domainstava (1,5%).
Revitalizacija religije krajem XX veka vidljiva je i po broju
novosagraenih crkava. U deset sela ove parohije sagraena su
etiri hrama i esnaest crkava. Prema reima svetenika Milomira
Gligorijevia, gradi se i crkva u Poljacima, nova crkva u Modrici, a
dve crkve spremne su za osveenje u Trmarima i u Sezemi. U
pripremi je izgradnja kapelice Svete Paraskeve u Lovcima, zaselak
Adii, i Sveti Prokopije u Lovcima, na mestu zvanom iroko polje.
Samo je u Modrici crkva u selu, ove su druge izdvojene izvan naselja, kapelice koje je narod samoinicijativno gradio, od neadekvatnog materijala. Sada se sve radi po blagoslovu nadreenog episkopa.
Ljudi se ovde bave poljoprivredom, na usitnjenim parcelama koje su razbacane uz reku i po okolnim brdima. Da li zbog blizine grada ili nemogunosti da se ivi samo od zemlje, iz svake kue
poneko radi u Kruevcu, ili je na privremenom radu u inostranstvu.
Informacije u ovim selima prenose se lino, to je najsigurnije. Televizijski program i radio, kao prozor u svet, zamenjuju putovanja,
pozorite, bioskop, ponekad i sam ivot. Ipak, uva se prolost u
predanjima i obredima koji se ritualno obavljaju kad god se neto
znaajno dogodi u selu, kao nit prolosti koja ih povezuje s dalekim
precima i daje sigurnost da se nismo izgubili.

demografske karakteristike
sel Dvorane, Petina, Poljaci i Lovci
Socio-

Godine 2000. istraivala sam demografsku strukturu sela;

podatke sam dobila od sekretara mesne zajednice Milomira Pania,
koji ivi u selu Dvorane, vodi evidenciju i dobro poznaje sve metane.
Selo
Broj domainstava
Broj stanovnika
Dvorane
Poljaci
Petina
Lovci
Ukupno
193

735

109

494

99

423

66

264

467

1.916

63

Prema tabeli moemo videti da se ukupan broj stanovnika

ova etiri sela kree oko dve hiljade. Selo blie gradu, kroz koje prolazi asfaltni put i reka, u kome se nalazi osnovna kola i zdravstvena
ustanova, kao i pota i crkve, ujedno je i najvee selo.
Kategorija nosilaca lanova domainstva
Zaposleni
Nezaposleni
Penzioneri
Poljoprivrednici
Nesposobni
U inostranstvu
Privatnici
Prema dobijenim podacima, najvei broj nosilaca domainstva u ovim selima su penzioneri, pa poljoprivrednici i zaposleni.
Ovakvi rezultati ukazuju da ova sela stare, da je najvie starakih
domainstava. Prema reima sekretara Mesne zajednice Milomira
Pania, ove godine ugasilo se 12 domainstava u selu Dvorane, to
predstavlja 6,22% od ukupnog broja. Od sedamdesetih godina
smanjuje se i broj dece u osnovnoj koli: ove godine ugasilo se jo
jedno odeljenje. Pre dvadeset godina bilo je izmeu 350 i 400 dece
u osnovnoj koli u Dvoranima, a sada ih ima 272, to takoe ukazuje na smanjeni natalitet. U selu Dvorane samo u etiri porodice ima
po troje dece, i to u potrazi za sinom.
to se tie nacionalne strukture, svi stanovnici su srpske
nacionalnosti, osim osam romskih domainstava. Re je o Romima
koji su se doselili iz sela Sezeme, a rade u inostranstvu pa su bili u
mogunosti da dobro plate zemlju na kojoj su sazidali svoje kue.
Inae, u 2,15% domainstava, domain se nalazi u inostranstvu,
dok 12,45% domainstava ima one koji rade u inostranstvu jedan
ili dvoje. U ovim selima nije bilo izbeglica do 2000. gdoine.
Starost stanovnitva procenti
28,49%

4,30%

31,18%
29,03%

3,76%
2,15%
1,08%

514

9%

1524

11%

2534

12%

3544

13%

4554

17%

5564

14%

6574

17%

7584

7%

8599

4%

64

U selima Dvorane, Petina, Poljaci i Lovci, 34% stanovnitva

je starije od 60 godina. Najstariji itelj ovog kraja, u vreme intervjuisanja, bila je jedna baka koja je roena 1898. godine, iz sela
Lovci. Intervju sam vodila i sa najstarijom iteljkom sela Dvorani
po imenu Hristosija. I iz ove tabele moe se videti postepeno smanjivanje nataliteta i starenje stanovnitva. Jedna od posledica deagrarizacije jesu demografske posledice. Poljoprivredu vie naputaju
mladi stanovnici. Vremenske kritine take za naputanje poljoprivrde jesu: kraj kolovanja, odsluenje vojnog roka, te udaja (enidba). Starenje poljoprivrednog stanovnitva pojava je koja je prisutna u svim zemljama sveta (Puljiz, 1977).
Broj lanova u domainstvima procenti
1

12%

20%

11%

14%

12%

17%

10%

3%

1%

Najvei broj stanovnika u ovim selima ivi u dvolanim starakim domainstvima, a zatim u estolanim, gde se nalaze tri generacije zajedno. Na treem mestu su etvorolane porodice. Nije
zanemarljiv broj samakih domainstava kree se oko 12%;
obino su to stari i na razliite naine ostavljeni ljudi.
Kada je re o religiji, ovo vreme pogoduje vraanju nekim
oblicima religioznosti: to je vea kriza, ljudi se sve vie vezuju za
religiju. Meutim, prema rezultatima u ovom istraivanju, to nije
samo organizovana crkvena religioznost, ve je vie re o obredima
ali i sujeverju, i magijskim radnjama kojima se pokuava reiti neki
konkretan problem. Prema reima Milomira Pania, i kolska deca
pokazuju vie potovanja prema religiji : kad prou pored crkve,
krste se, odlaze u crkvu; za Svetog Savu ue recitacije i uestvuju u
programu. ak i kad ne idu u crkvu, ljudi se vraaju svojoj slavi.
Potuju se verski obredi i praznici. Dosta ljudi dalo je priloge za
izgradnju crkve Sveta Nedelja u selu Petina.
Prolo je 120 godina od osveenja crkve i osnivanja Crkvene optine dvoranske, i osveenja parohijskog doma. Svetenik
Milomir Gligorijevi eleo je da se za tu sveanost napie neto o
istorijatu Dvorana i osnivanju crkvene optine, pa da se 2. avgusta,

65

za Svetog Iliju, narodu podeli. Tim povodom smo razgovarali i o

Letopisu, koji se nalazi kod vladike u Niu, i o prepisu Letopisa koji
je doneo ivorad Krsti iz Modrice. Inae, svetenik Milomir Gligorijevi je od 1983. godine u Dvoranima. Pre toga bio je u Aleksincu
6,5 godina. Njegov sin Dragan studirao je bogosloviju u Beogradu,
sada je svetenik u Mudrakovcu; i on je uestvovao u razgovoru i
odgovarao na mnoga pitanja. Razgovor sam vodila i sa svetenikom
Hristoljubom Petronijeviem, koji je u Dvoranima od 1992. godine
(radni vek zapoeo je 1971. godine).
Na pitanje o selidbama svetenika odgovoreno mi je da
crkva ima svoj aparat, kao i drava. U parohiju se ide i po kazni i po
nagradi. Obino svetenik alje molbu da ide na bolje mesto. Kvalitet parohija procenjuje se po mnogim parametrima; ovom prilikom
navedeno je da bi to bila aktivnost parohija, tj. procenjuje se i po
svetenstvu i po disciplini i po narodu. U uglednu parohiju ne moe
da doe bilo ko, ve samo svetenici koji su se dokazali svojim
radom. Mesto koje je interesantno i privlano jeste upravo Dvorane. Crkvena optina obuhvata dve parohije i 10 sela. Od svea,
ikona, posete vernika koji ostavljaju novac (neko 10 din., neko 100)
crkva ima svoje prihode. O veim praznicima crkva je prepuna
bude u njoj od 150 do 400 ljudi, naroito kada je crkvena slava.
Nedeljom je prisutno od 5 do 50 vernika.
Na pitanje o sektama danas, zanimljiv odgovor dobila sam
od Dragana Gligorijevia. On je primetio da srpski narod duhovni
spas trai u svemu to mu se ponudi. Za njega su sekte produkt
verske neobrazovanosti. Ja imam obiaj da sve sektae nazivam
deca avolova. Sve to je loije to je tajnije. Kriju se iza mnogih
tajnih organizacija.
Na pitanje ta treba da radi pravoslavna crkva kad je o sektama re, odgovorio je: Potrebno je da pravoslavni Srbi imaju snaan misionarski rad. Mi smo dosta zaostali iza svih tih sekti u pogledu misionarenja. To je poziv na akciju a ne kritika. To su dublji
razlozi u istoriji. Pravoslavnoj crkvi potrebni su i kadrovi i finansijske mogunosti za misionarski rad. Inae, u ovim krajevima nema
pripadnika sekti. U selu Modrica bio je jedan pripadnik Jehovinih
svedoka koji je traio i razrenu molitvu hteo je da se razrei
lanstva u pravoslavnoj crkvi.
Odnos crkve i drave je, prema Draganovom miljenju, veoma vaan jer: Svaka vlast dana je od Boga. Meutim, vlast treba
potovati do onog momenta kada poinje da radi na tetu naroda.
Tada je dunost i crkve da stane na put takvoj vlasti, ali ne revolucijom i bunom, ve da ukae toj vlasti da koriguje svoje postupke.

66

Dvoranska parohija od 2000. do 2010.

Moj ponovni dolazak u selo Dvorane bio je motivisan potrebom sagledavanja promena u poslednjih deset godina. Poetak
XXI veka, kao i poetak XX, koji sam prikazala, omoguuje nam da
uoimo promene na ovom prostoru tokom proteklih sto godina.
Ovoga puta razgovarala sam sa popadijom Radom, suprugom svetenika Hristoljuba, 2. oktobra 2010. godine. Oni u selu Dvorane
ive ve osamnaest godina; imaju dva sina i etvoro unuadi. Pre
Dvorana radili su u jednom selu kod Blaca. Zatekla sam je u ienju parohijskog doma pripremali su se za reviziju koja je najavljena za utorak. Rekla mi je da je to kao u svakoj firmi: pregledaju
se rauni, sve knjige se pregledaju, i to je uobiajeni postupak svake
godine. To narod ne zna, oni misle moe pop da radi ta hoe. U
svakoj crkvi vode se knjige. Za svaki dinar mora da se zna odakle je
i gde je otiao, i od svee i od knjige i od priloga.
O promenama koje su nam se dogodile u ovom periodu ona
kae: ini se da se narod vratio u crkvu. Nije. Ko je iao u crkvu,
on ide i dan-danas. Mediji to malo plasiraju pa ljudi misle da se to
narod vratio veri. Mnogi su ranije zalutali pa kad su videli da nita
nije tano, da su izlagani, oni su se vratili. U razgovoru su se preplitale dve perspektive. Uporeivala je, na linom iskustvu zasnovana saznanja, o periodu pre devedesetih i posle, i o selu kraj Blaca
i ovom pored Kruevca.
Njena pria vratila nas je u period sedamdesetih i u njihovu
prethodnu parohiju. Mi smo bili u Blacu dvadeset godina. Tamo
narod nije donosio kola u crkvu, nije bilo trpeza, bilo je samo krtenja i sahrana, i vodica za slavu. Ima ljudi koji su poli loim putem, nije imao ko da ih usmeri. Mi kad smo otili tamo u Blace, vie
smo krstili velike nego male, nije narod smeo, al opet nisu pustili
da to propadne. Mene to nervira kad kau ko mu je branio. Kako ko
mu je branio. Eto sad ti prosvetari dolaze u crkvu, a ranije ti prosvetari nisu hteli sveteniku da kau dobar dan, to je bilo ponienje.
To se zna. Moja deca kad su trebala da pou u kolu, njihovu uiteljicu je pitala koleginica: Kako e ti, Zoro, da ui popovu decu? Ja
njoj kaem: Zar su moja deca drugojaija od drugih? A ona kae:
Pa ja kaem njoj: nema problema, na je svetenik savremen, on
to radi za pare, nema veze sa verom. Ja to ne razumem. Deca nisu
smela da dou kod nas. Deca ko deca. Bilo je to u selu Dragua
negde 1971. godine. U selu su bila samo dva televizora, jedan je bio

67

na, i deca bi rado dola da gledaju, ali nisu smeli. Ako je neko dete
dolo kod nas da gleda televiziju, odmah su dobilo u koli kritiku.
Osim uporeivanja perioda prolog i sadanjeg, i promenjenog odnosa prema veri, uporedila je i ova dva sela: Ja sam bila
puna sree kad smo ovde doli jer ovde narod dolazi u crkvu. U
itnom Potoku samo je popadija sa decom doekala vladiku, to
ovde narod ne bi dozvolio. Ovde samo procuri vest da e vladika da
doe, i narod se odmah skupi. Ovaj kraj, sve do Kupaca, ima tradiciju okupljanja i uvanja vere. Kad pogledate decu kad idu u kolu,
nema deteta da se ne prekrsti, i deca ostavljaju novac, po dinar, ali
oni znaju da u crkvu treba da se da novac. Oni rastu s tim. Veronauka nije obavezna, ima dece koja ne idu. A zato ne uvedu, kao
to je nekad bilo, kao srpski, pa da svi ue. Veronauku ovde dre
teolozi koji nemaju parohije, nezgodno je da svetenik u selu dri
veronauku jer ima parohiju i puno obaveza.
O ivotu svetenike porodice popadija Rada kae da ima
sluajeva danas da supruga napusti svetenika, i on posle ne moe
da stupi u novi brak, a trudio se da bude svetenik i sad da to neko
upropasti. Navela je primer svetenika koji je rekao svojoj buduoj
supruzi: Razmisli dobro; ko ti je rekao da popadija lepo ivi, taj te
prevario. Obaveze su obaveze. Rada smatra da bi tako trebalo da
bude u svakom braku, pa ta naie naie, mora da se izdri. Svakoga dana oveku neto fali, a ko hoe da sauva brak, mora sve da
izdri, nijedan brak nije bez problema.
Na pitanje kako to ive popadije, ona je odgovorila: Bilo je
to nekad da su popadije lepo ivele. Seam se, moj pokojni svekar
je u Jablanici radio kod crkve i kae da je u ono vreme bilo da su
uiteljica i pop smatrani za neki rang vii od ostalih. Moj svekar
kae da, ujutro, prvo ode da zahvati popadiji vodu i zaloi vatru, pa
onda ona ustane. Mi se sada smejemo na to. Ja sam ivela u porodici gde se to potovalo. Uporeujui svoj ivot sada s onim to je
bilo nekada, ona kae da je njoj dobro i kad joj nije dobro. Ja nikad
nisam ispoljavala svoje probleme, uvek sam ivela u tuem svetu,
baba me nauila: ti si u tu narod, nema nikoga i mora da uti.
To e da proe i nita. utim i gotovo, nikom nije uvek dobro, a
moj pop je mnogo pravedan i ja ne volim da mu kaem jer znam da
on ne moe da otrpi. I ja bolje volim da utim, i to e da proe. Ako
zna da je Bog rekao da danas mora da greje sunce a sutra kia,
onda ti to nije teko.
Specifinosti svetenike porodice ona je sagledala kroz
nekoliko praktinih problema svakodnevnog stila ivota. Naime,
sve to je rekla, ukazivalo je na enu koja je iskreno ivela hri-

68

anstvo, i bila posveena kako porodici tako i crkvi. Ta lakoa ivota

i mudrost da se od njega ne napravi drama, krije se, kako ona
prepoznaje, u porodinom vaspitanju. Meni to nita nije bilo strano zato to su moji bili poboni i otkad znam za sebe ja sam uvek
postila, i to nije bilo da se jede kad je post. Ja sam imala babu pa je
njoj bilo ao to smo postile, a bile smo male. Ali mi nismo smeli da
uzmemo nita, mi smo postili i kao deca. Meni narod kae: Ti si,
Rado, popadija pa mora da posti. to moram, nije da moram
nego ja hou. Kad neko kae: jedva sam ispostio, to nije to. Ako ti
na silu posti, onda to nije post. ovek mora malo da se potrudi. U
manastiru Crna Reka nee da prieste ako nisi postio. ovek treba
da zna neki red, i malo da se namui da bi znao da ceni kad ima, i
da razume kad nema. Ne moe svako da ue u oltar da vri slubu
to je jedino, ali sve ostalo mi smo ljudi kao i drugi ljudi.
Ono to je ini razliitom od drugih ena jeste to to kao
popadija ne moe ni da se obue nekako, i da ide u svako drutvo. A
od poslova u crkvi ona kae: Ja moram da sam tu na svaku liturgiju, i kad hou i kad neu, i nedeljom i kad je praznik, kad su venanja, trpeze, sahrane, ja sve moram da pripremim to treba. Ma,
nije teko nita. Ja sam zadovoljna kad vidim narod da doe pa svi
ostanu da se prieste posle posta. Ovde je to normalno i nije teko.
to se zaposlenja tie, ona kae da popadija moe da radi,
svakako, i u crkvi i izvan crkve. U crkvi je ranije radio neki ovek,
ali on je ostareo i onda su popadije istile crkvu. Ona i to objanjava
na svoj nain: Ja i kui istim a da ne istim svetinju, meni je to
ast. Meni to nije iz ponienja, mene nije stid da radim neki posao,
ali nee niko drugi da isti crkvu, jer ljudi trae penziono. Radili
smo crkvu oko Svete Petke, i crkvenu kuu smo sve spolja uradili, i
sve to ima obaveza, i ja nisam mlada da mogu sve da stignem.
Roena sam 1953. godine, imam tri unuke i jednog unuka. Imam
dva sina jedan je otiao na miraz a drugi je s nama. Najstarija
unuka je drugi razred. Imam obaveze ja sa njima. Snajka radi.
Na moje pitanje da li je kua u kojoj ive crkvena ili njihova, odgovorila je da je crkvena kua, ona ostaje crkvi, a oni e da
idu na svoje, tamo gde su planirali. Meni su ovde obe snajke i blizu
smo, hvala Bogu; kako bude Boja volja, meni je dobro svud. Mene
je mnogo bolelo to meni nije imao ko da pouva decu, i onda sam
jedva ekala da imam unuie i mene kritikuju da ja ispunjavam
njihove hirove. Ja svoju majku nisam zapamtila, pa sam i mojoj
deci i unuiima, mnogo doputala.
Bio je ovo razgovor sa popadijom Radom koju sam upoznala u crkvenom dvoritu dok je spremala crkvenu kuu za reviziju.

69

Bila je to pria jedne mudre ene koja je ivela za svoju porodicu,

svoju decu, svog mua, svoju Crkvu. Umela je da prihvati datosti ivota i da u njima pronae svoje mesto. Ona mi je sponatno ispriala svoj ivot; ulogu ene u pravoslavnoj crkvi oslikala je kao deo
crkvenog ivota vernika sela Dvorane.
Uvid u crkvene knjige imala sam 4. 10. 2010. godine, u
Dvoranima, u parohijskom domu. Knjige se uredno vode, podaci o
broju krtenja, broju venanja i broju sahrana za svaku parohiju.
Do svih podataka je lako doi po godinama. Iz knjige sam prepisala
broj krtenja, broj venanja i broj umrlih od 2000. do 2010. godine. Podaci za 2010. nisu potpuni budui da jo nije bio kraj godine.
Dvoranska parohija, obredi koje su obavili svetenici
Broj venanja

Broj krtenja

Broj umrlih

2000.

43

2000.

16

2000.

43

2001.

32

2001.

11

2001.

39

2002.

40

2002.

11

2002.

40

2003.

40

2003.

15

2003.

40

2004.

50

2004.

14

2004.

50

2005.

40

2005.

13

2005.

40

2006.

37

2006.

13

2006.

38

2007.

36

2007.

2007.

36

2008.

30

2008.

16

2008.

30

2009.

29

2009.

16

2009.

29

2010.

22

2010.

2010.

22

U selu Dvorane ukupan broj krtenja u crkvi bio je od

2000. godine do oktobra 2010 399, to je u proseku 36 obreda
krtenja u toku jedne godine za oba svetenika Dvoranske parohije.
Broj venanja od 2000. godine do oktobra 2010, bio je 137, to je u
proseku 12 venanja godinje. Ukupan broj sahrana je 407 obavila su ih dva svetenika u selu Dvorane, to je u proseku 37 godinje.
U Kruevakom namesnitvu dobila sam podatke za svakog svetenika pojedinano, za sva namesnitva. Dvoranska parohija jedna
je od boljih. Tradicija potovanja vere bila je oduvek izraena.
Bogomoljaki pokret imao je svoje verne sledbenike u selu
Dvorane. U razgovorima s metanima ula sam da su se ljudi u selu
organizovali i redovno prouavali Sveto pismo. Neki od njih proitali su Sveto pismo vie od 40 puta. Voleli su da razgovaraju o
duhovnim temama. Ili su redovno u crkvu i trudili se da ive kako
ih je vera uila, o emu planiram da piem vie u drugoj knjizi.

70

Verski ivot u Kruevcu od 2000. do 2010.

U ovom delu knjige elim da ukratko predstavim verski ivot u Kruevcu u periodu od 2000. do 2010, uporeujui podatke
koji se vode u Kruevakoj optini sa podacima koji se vode u
Crkvi. Podatke koji se vode u Kruevakoj optini dobila sam na
pismeni zahtev koji sam uputila 25. 10. 2010. godine, dok sam
podatke iz crkvenih knjiga dobila istog dana od svetnika, arh.
namesnika Adama Stevanovia. I tu sam bila potpuno oduevljena
ovekom koga sam prvi put u ivotu srela, koji mi je ujutro u 7.30 u
svojoj kancelariji pokazao svu dokumentaciju koju vodi i itao
prelepo napisane izvetaje za svaku godinu. Saznala sam da je
zavio knjievnost i da je svoj telenat utkao u posao koji radi, a kako
sam primetila, hrianstvo je utkao u vlastitu linost.
U Kruevcu ivi preko 97% stanovnika pravoslavne veroispovesti, to saznajemo iz popisa stanovnitva (Optine, 31. 3.
2002; Popis 2002).
Kruevac ima sledee veroispovesti:
Ukupno
Islamska
Judaistika
Katolika
Pravoslavna
Protestantska
Proorijentalnih kultova
Pripada veroispovesti koja nije navedena
Vernik je, ali ne pripada nijednoj veroispovesti
Neizjanjen
Nije vernik
Nepoznato
Moda je za jedan grad i njegovu budunost najvanije pratiti broj roene dece. U Kruevcu se poraaju ene kako iz samog
grada Kruevca i okolnih mesta, tako i iz Aleksandrovca, Brusa,
Varvarina, ievca, Trstenika, kao i lica naseljena sa Kosova i Metohije a koji imaju boravak u Kruevcu. Znaajno je napomenuti i
to da se od 2005. godine pojavljuje veliki broj naknadnih upisa to
su lica roena u bivim republikama SFRJ.
131.368

85

167

12.8063

45

513

556
146

1791

71

Broj roenih u Kruevcu: grad; prigr. naselja; sela

1. 1. 2000 31. 12. 2000.

2182

(592 438)

1. 1. 2001 31. 12. 2001.

2294

(641 438)

1. 1. 2002 31. 12. 2002.

2176

(646 425)

1. 1. 2003 31. 12. 2003.

2135

(649 418)

1. 1. 2004 31. 12. 2004.

2084

(634 446)

1. 1. 2005 31. 12. 2005.

1875

(517 276)

1. 1. 2006 31. 12. 2006.

1759

(415 248)

1. 1. 2007 31. 12. 2007.

1664

(557 354)

1. 1. 2008 31. 12. 2008.

1821

(611 354)

1. 1. 2009 31. 12. 2009.

1816

(606 330)

1. 1. 2010 18. 10. 2010.

1475

(436 224)

Brojke nam jasno ukazuju da se broj raanja postepeno

smanjuje; no nije to razlog to ove podatke navodim, ve to oni
omoguuju komparativni pregled broja krtene dece. Naime, pratei dravne i crkvene knjige moemo na jo jedan nain razumeti
verski ivot stanovnika jednog grada koji ima bogatu istoriju i u
znaajnom procentu verski homogeno stanovnitvo.
Umrli koji su imali prebivalite u Kruevcu
u periodu 1. 1. 2000. do 25. 10. 2010. godine.
Period
grad prigradska mesta
1. 1. 2000 31. 12. 2000.

507

132

1. 1. 2001 31. 12. 2001.

432

139

1. 1. 2002 31. 12. 2002.

459

146

1. 1. 2003 31. 12. 2003.

496

157

1. 1. 2004 31. 12. 2004.

495

151

1. 1. 2005 31. 12. 2005.

460

165

1. 1. 2006 31. 12. 2006.

522

163

1. 1. 2007 31. 12. 2007.

493

175

1. 1. 2008 31. 12. 2008.

566

169

1. 1. 2009 31. 12. 2009.

569

181

1. 1. 2010 18. 10. 2010.

445

129

Broj umrlih u Kruevcu, u bolnici i kod kue, na teritoriji

grada i okolnih prigradskih naselja kao to su Dedina, Lazarica, Pakanica... prikazan je bez sela, zato to se sela vode po mesnim kancelarijama podatke sam dobila u Optini. U proseku u Kruevcu
umre godinje 450 osoba u gradu i 155 u prigradskim mestima.
Prema istraivanju, graani prihvataju sve obrede koji su uobiajeni bez obzira na to da li su verujui.

72

Broj venanih u Kruevakoj optini:

1. 1. 2000 31. 12. 2000.

677

1. 1. 2001 31. 12. 2001.

650

1. 1. 2002 31. 12. 2002.

644

1. 1. 2003 31. 12. 2003.

651

1. 1. 2004 31. 12. 2004.

609

1. 1. 2005 31. 12. 2005.

575

1. 1. 2006 31. 12. 2006.

626

1. 1. 2007 31. 12. 2007.

769

1. 1. 2008 31. 12. 2008.

725

1. 1. 2009 31. 12. 2009.

687

1. 1. 2010 18. 10. 2010.

487

U Optini su mi naglasili da je od 2007. godine povean

broj venanja zato to se mnogo venavaju srpski dravljani albanske nacionalnosti iz Prizrenskog okruga sa Kosova i Metohije.

Pravoslavno arhijerejsko namesnitvo u Kruevcu

Pre nego preemo na socioloke karakteristike verskog ivota, znaajno je rei da je tokom posednjih dvadeset godina podignut veliki broj hramova i crkava u celoj Srbiji. Primer Kruevakog
namesnitva takoe svedoi o povratku religije i o jednoj vrsti
nadoknade za izgubljenih pedeset godina stagnacije.
Spisak sagraenih hramova, zvonara i crkvenih domovakua u Kruevakom namesnitvu u periodu od 1979. do 2009.
godine izgleda ovako: osveen je 31 hram, 30 domova i 12 zvonika.
U dokumentu koji sam dobila navedeno je 17 parohija, koje pokrivaju 58 mesta, u kojima je otpoeta neka gradnja, i praenje da li
je hram osveen ili jo nije.
Imena parohija u Kruevakom namesnitvu su sledea:
MAJDEVSKA: Majdevo, Grkljane, titare.
JABLANIKA: Jablanica, M. Kupci, avrane.
LOMNIKA: V. Lomnica.
DVORANSKA: Dvorane, Trmare, Petina, Poljaci, Stanci, Poljaci,
Modrica.
MUDRAKOVAKA: Mudrakovac, V. Golovode.

73

KRUEVAKA: D. Stepo, Parunovac, Gaglovo, Kapidija, Gari,

Staro kruevako groblje, Novo kruevako groblje, Crkva
Lazarica, Crkva Sv. ora, Bivolje, Kobilje.
ITLUKA: itluk.
VUAKO-PEPELJEVAKA: Vuak, Pepeljevac, Lukavac, Bekii,
Cerova.
MAKOVAKA: Makovac, Globoder.
VRBNIKA: V. Vrbnica, Doljane, Meevo, Laisled, D. Stupanj,
Golubovac.
MAKREANSKA: Makreane, Dedina.
ANAKA: anac, V. Kruevica.
JASIKA: Jasika.
PADEKA: Pade, Krvavica, ailovac, Globare.
KUKLJINSKA: Kukljin
BELOVODSKA: Bela Voda, Brajkovac.
KONJUKA: Konjuh, Komarane, Lazarevac.
U navedenim mestima ima preko 50 crkava koje su sagraene u periodu od 1979. do 2009. godine, osveenih ili jo neosveenih. Budui da je i to karakteristino za SPC, naveu njihova
imena; neka od njih ponavljaju se i vie puta. Imena crkava su sledea: Sv. Agatonik, Sv. Trojica, Sv. Vrai, Pokrov Presvete Bogorodice, Sv. Joakim i Ana, Sv. Prorok Ilija, Sv. Jovan, Sv. Nedelja, Sv.
Oci, Sv. Pantelejmon, Sv. Apostoli Petar i Pavle, Sv. Arhangel Gavrilo, Sv. Petka, Vaskrsenje Gospodnje, Sv. Velikomuenica Marina,
Sv. ore, Sv. Arhangel Mihail, Sv. Apostol Toma, Vaznesenje Gospodnje, Sv. Luka, Sv. Apostol Andrej, Sv. Atanasije Veliki, Sv. Nikolaj, Sv. Car Konstantin i Carica Jelena, Sv. Apostol Marko.
U Kruevakom namesnitvu rade 33 svetenika. Za svaku
godinu vodi se evidencija o broju obreda koje svako od njih posebno obavi. Od ukupnog broja obreda najvie su opela, zatim dolazi
obred krtenja i, najmanje, obred venanja. U 2009. godini bilo je
1.232 krtenja u celom namesnitvu, 309 venanja i 1.265 opela.
Dakle, u toku jedne godine obavi se skoro 2.500 obreda.
Gledano po parohijama, broj obreda po sveteniku se razlikuje. Tako paroh u selu ima znatno manji broj obreda. Podaci za
2008. godinu pokazuju da je u toku te godine bilo ukupno 1.232
krtenja koja su obavila 33 svetenika. U proseku to bi znailo da
svaki svetenik obavi 37 krtenja godinje. Meutim, raspon je
nejednak: najvei broj krtenja, 93, bio je u crkvi Sv. ora u Kruevcu, kod svetenika Miroslava Milenkovia, a najmanji broj tri
krtenja za celu godinu u lomnikoj parohiji. Broj venanja u

74

toku 2008. godine je bio 435, to znai da bi 13 venanja godinje u

proseku dolo po sveteniku. I tu je raspon veliki: u lomnikoj parohiji bilo je samo jedno venanje za godinu dana, dok je u Kruevcu, u crkvi Sv. ora, svetenik Dragi Ili venao 29 puta, a Rade
Milovanovi u crkvi Lazarica 34 puta u toku 2008. godine. Inae,
ove dve crkve u Kruevcu meusobno se takmie koja e vie i bolje
i jeftinije da obavi svoje dunosti i meusobno sarauju. Prilikom
dolaska patrijarha Irineja u Kruevac (3. okotobar 2010) hor crkve
Lazrarica nastupao je u crkvi Sv. ora. Svi svetenici Kruevakog
namesnitva bili su zajedno s narodom bez urbe i nervoze. Imala
sam tada priliku da na nov nain upoznam pravoslavlje.

Verska nastava u Kruevcu

kako je vidi svetenik i verouitelj Dragi Ili
O Kruevcu i njegovoj istoriji moglo bi se mnogo pisati.
Crkva takoe ima bogato naslee iz proteklih vekova. I sadanji
trenutak nudi materijal koji bi mogao ispuniti mnogo knjiga, a ne
samo jedno poglavlje. Od svega toga izobilja, opredeljujem se za jo
jedan ivi razgovor.
Datum je bio znaajan za Crkvu. Na dan ustolienja patrijarha Irineja, 3. oktobra 2010. godine, bila sam u crkvi Svetog
ora u Kruevcu. Crkva je bila puna, okupili su se svi svetenici
Kruevakog namesnitva, od onih koji nisu otili da lino prisustvuju sveanosti u Pekoj patrijariji. Njegov dolazak oekivao se
izmeu 18 i 19 asova. ekanje je trajalo do dvadeset jedan sat.
Kiica je tiho rominjala. U prijatnim meusobnim susretima, vernici su strpljivo ekali. Mladi koji pevaju u horu crkve Lazarica
vebali su za svoj nastup, novinari su snimali razgovore s graanima, interesujui se za to ta oni oekuju od patrijarha.
Moj sagovornik bio je Dragi Ili,20 svetenik i verouitelj.
Bez prethodne najave i zakazivanja razgovora, bez prethodnog poznanstva, u prvom i jedinom razgovoru stiem utisak o verskom
ivotu u gradu Kruevcu.
Prvo pitanje odnosilo se na obeanje patrijarha Irineja o
Kruevakoj eparhiji. Odgovor je bio da je to istorijsko i teoloko i
kulturoloko pitanje, da je patrijarh to pomenuo u vie navrata, a ta
ideja u crkvenim krugovima postoji vie od 15 godina. I poto je
20

Intervju je objavljen u:

Religija i tolerancija, VIII/14: 403410.

75

patrijarh poeo da je iznosi u javnost, od marta-aprila pa do danas,

pretpostavljamo da je dolo vreme da se pree na realizaciju.
E sad, zato Kruevaka eparhija, ima vie razloga. Prvo
istorijski razlozi: Kruevaka eparhija je postojala. Imamo kao potvrdu i imena dvojice kruevakih episkopa. A pre toga Kruevac je
pripadao tzv. Belocrkvanskoj episkopiji. Njeno sredite bilo je u
dananjoj Kurumliji. Jer, kao to znamo iz istorije, Nemanja je pre
nego to je postao veliki upan, dok je bio jo samo upan, drao
Toplicu, i onda je on tu podigao dva manastira, manastir Sv. Nikole
i manastir Presvete Bogorodice. U ovom drugom manastiru se
njegova supruga, Ana-Anastasija, majka Svetoga Save, kada je sv.
Simeon otiao u Hilandar, zamonaila, tu je zavrila, kao kaluerica, svoj ovozemaljski ivot. I Sv. Sava je zato, kada je osnivao
mreu episkopija, u Beloj Crkvi, tj. u Kurumliji ustanovio, 1219,
episkopiju, i Kruevac je toj episkopiji pripadao sve dok nije
formirana Kruevaka episkopija, negde u XV-XVI veku.
Drugi razlog je duhovni. Kruevac je, zahvaljujui istorijskim okolnostima, koje su bile takve kakve jesu, poznat kao sredite
moravske kole u arhitekturi, pa ova ideja ima potporu i u elji da
moravska kola u arhitekturi bude koliko-toliko objedinjena. Crkva
Lazarica bila bi srce ili centar te episkopije, a iz nje bi pulsirali
snani duhovni krvotoci. Vidi se tu i jedan zagrljaj Ljubostinje i
Ravanice, tj. ktitorske zadubine kneza Lazara i njegove supruge,
pa u tom krugu treba traiti i granice nove eparhije.
Konkretno, manastir Ravanica treba da bude u granicama
Kruevake eparhije, mi mislimo da je to opravdano jer tamo
poiva osniva i grada Kruevca i ktitorske zadubine Ravanice; to
je toliko logino i blizu. Dalje, nezamislivo je da njegova supruga
bude izvan tih granica, tj. Ljubostinja i njena zadubina, tu je
zavrila ovozemaljski ivot. A kaem opet: njihovo mesto zajednikog ivljenja i njihova pridvorica je Lazarica. Dakle, u tim granicama treba traiti, tako da se to samo po sebi nametnulo, i sa te, da
kaemo, duhovne strane, i sa stanovita istorije umetnosti pomenuta moravska kola u arhitekturi ovde ima svoje srce. Naravno, tu
bi doao jo i manastir Kaleni. To bi bile granice eparhije. Imali
smo priu vezanu za Kurumliju i Bele Crkve, dananju Toplicu, i
rekao sam granice gore do Ravanice, Kalenia, Ljubostinje, i to je
otprilike ono to se nametnulo samo od sebe.
O samoj realizaciji ove ideje Dragi Ili kae da im patrijarh kae, pretpostavljamo da je to stiglo dotle da e biti realizovan.
Da li e to biti na ovom saboru ili sledeem, to su pitanja koja e
oni u Beogradu da reavaju. Ja tu imam obiaj da kaem poto se

76

ja bavim pisanjem, zavrio sam Teoloki fakultet, predajem u gimnaziji ja tu onda kaem: ja lino ne bavim se crkvenom politikom;
pokuavam da se bavim crkvenom naukom i prosvetom. Drim
veronauku u gimnaziji desetu godinu, ja sam prvi uao u tu kolu,
posle prekida.
Kruevaka gimnazija imala je prekid od 1946. godine.
Tada ste imali u kruevakoj gimnaziji dvojicu verouitelja, prvi je
Pavle Pudlo, otac knjievnika Ivana Pudla, ovek koji je bio u to
vreme jedan od najobavetenijih ljudi u gradu, pa i najpametniji, to
mogu da tvrdim. On je pre Drugog svetskog rata doao u grad.
Inae su oni poreklom iz carske Rusije, ona bela imigracija. I
sticajem okolnosti dobio je Kruevaku gimnaziju da predaje, i tu
se oenio jednom koleginicom, i on je bio u onoj plejadi profesora
Kruevake gimnazije, jedan od najpotovanijih ljudi. Interesantno
je za njega da se za vreme okupacije (zapisano u istoriji gimnazije,
u jednoj od dve knjige), 1943. godine, usprotivio sprovoenju nareenja ministarstva prosvete Nedieve vlade, da u Kruevakoj gimnaziji oni uenici koji su internacionalisti, tj. komunisti budu procesuirani. I on je na sednici nastavnikog vea izneo svoje stavove:
mi to ne moemo raditi, mi nismo ministarstvo unutranjih dela. A
onda je posle rata doekao da od tih istih komunista bude deportovan, godinu i vie. On poiva na kruevakom groblju. Drugi je
ivan Savi, prota, pisac. On je isto predavao u gimnaziji i interesantan je moda za vas jer su 1975. godine u ovom gradu zapalili
kompletan tira njegove knjige Knez Lazar, to je jedinstven
primer moda u istoriji civilizacije da bude spaljena knjiga o osnivau grada iz pera svetenika koji je sluio u Lazarici, pridvornici
kneza Lazara. Dakle, posle tih ljudi, kada su se stekli vreme i uslovi,
ja sam prvi uao u Kruevaku gimnaziju. Prvo je bilo fakultativno,
godinu dana, posle toga je dola kao izborni predmet. Mi sada u
Kruevakoj gimnaziji imamo 60% uenika za versku nastavu, a 40
za graansku, i nas dvojica sada predajemo u Kruevakoj
gimnaziji tako da se polako bar predstava o tome vraa.
Na moje pitanje kakav je odnos profesora prema sveteniku
u koli, Dragi Ili je rekao da nije imao nikakav problem te vrste.
Bilo je tu, naravno, puno nejasnoa, nedoumica. Ali svi su izlazili u
susret, i ak se veoma prijatno osea u toj koli. Iao je sa njima na
matursku ekskurziju, prole godine. Rad u nastavi i predavanja ga
ispunjavaju i voli svoj posao. to se tie uenika, njima ne smeta to
je on u mantiji, to su nove teme. Nema nikakve vrste, na primer,
nekih nestaluka dejih.

77

Broj uenika koji biraju veronauku se u Kruevcu ve 7-8

godina ne menja kree oko 60%, stalno isti procenat. Znai vie
na strani veronauke, 60%. to se tie samog programa, interesovalo me je da saznam da li prati samo program ili je slobodan u kreiranju nastave. Odgovor je bio da svaki predava ima obavezu da
svaku metodsku jedinicu upie i da o njoj govori. Ali, slobodu
metodska jedinica, u nainu, ne ograniava. Nain obrade novog
gradiva jeste predavanje, ali voli da deca postavljaju pitanja, i voli
da neto bude aktuelno.
Budui da je svetenik i verouitelj Dragi Ili i pisac, pitala
sam ga da li moda o svojim knjigama i o onome to pie moe s
uenicima da diskutuje. Odgovor je bio: Pa ne mogu da kaem da
govorim o svojim knjigama. Mnogi od njih ni ne znaju da sam ja
pisac, dok negde ne uju sa strane. Ali linosti koje su prisutne u
mojim knjigama, prisutne su i na mojim predavanjima, a to su
uglavnom linosti iz ovog dela sveta, iz crkvenog ivota, koje su bile
zaboravljene, zapostavljene. Jedna od tih linosti je verouitelj
Pavle Pudlo.
Primetio sam da taj period kada nije bilo verske nastave
to nije samo gubitak asova, nego to je gubitak sadraja koji su bili
na tim asovima. Ili, drugaije reeno, to je sada drugaiji nivo
svesti, ljudi nisu imali informacije, nisu mogli da uju, tako da je taj
njihov neki svet bio popunjen kroz udbenike, kroz neke zvanine
institucije, nekim drugim sadrajima. Znate koji su bili heroji. Zato
se, recimo, o verouitelju Pavlu Pudlu nije moglo nigde uti. Ili o
Ilarionu Vesiu, sahranjenom na starom kruevakom groblju
godine. Bio je bogoslovski pisac, rektor Prizrenske bogoslovije, Beogradske, uitelj svetog vladike Nikolaja ikog, roen u Pepeljevcu. I ima dosta tih linosti, zaboravljenih, koji su bili duhovni
autoriteti, aristokrate duha, to je taj stari Kruevac o kome mi
imamo neku svest da je postojao, ta graanska klasa, komunikacija,
odnosi. Dakle, u sklopu tih predavanja ima mnogo i toga. Ja ak
vidim da u naem sistemu ima dosta nejasnoa ili, bolje reeno,
neobavetenosti. Nae dete e iz geografije znati mnogo toga iz, ne
znam, Latinske Amerike, a tvrdim, i znam to je jedno pitanje koje
postavljam deci kada ih pitate gde izlazi sunce u vaem gradu, oni
ne znaju. Znaju da kau na istoku, ali ne mogu da kau toponim.
Tek na kraju, kad im kaem, oni shvate da je to Mojsinska planina i
da je Kruevac u podnoju te planine. Eto jednog klasinog primera
koliko iz geografije naa deca uopte dobijaju sadraje, a lokalne ne
dobijaju, i nema toga u udbeniku.
1906.

78

Budui da je uoeno, u sociolokoj literaturi, da je u navedenom periodu pravoslavna crkva bila najmanje vezana za svoje
vernike, tj. vernici za crkvu, da su katolici, iako je bio period komunizma, vie drali do vere i da su bili religiozniji, pitala sam kako to
tumai, poto se bavi tim periodom.
Govorimo o drugoj polovini dvadesetog veka, o periodu
komunizma, periodu bez veronauke. Centar katolikog sveta je izvan ove zemlje. To znai, ako bi neki entuzijasta svetenik u naoj
zemlji u to vreme eleo da radi, on je imao podrku tog centra. Imali su iri spektar delovanja. Primera radi, ako jedan svetenik ovde
u Kruevcu bude izveden na Bagdalu i streljan a takvih je bilo ne
jedan nego vie, jedan je i iz nae crkve, Jevrem Jea Novakovi,
brat roeni Krste Novakovia dakle, ako taj ovek bude streljan
na Bagdali, ko e to izvestiti. Nije ovek imao kome da se ali. Ako u
isto vreme katoliki svetenik doivi neki problem, izvestie sve
svetske medijske kue, preko radio Vatikana, izvora. Znai, na jednom prostom primeru vidi se da su oni imali iri krug delovanja.
Pritom ne kaem da su bili povlaeniji.
Ima jo neto to treba da se zna. Jedino je na nivou Saveza
komunista Srbije postojalo interno nareenje, od 1952. godine, da
lan komunistike partije Srbije ne moe biti neko ko krtava decu,
venava, ko aktivno uestvuje u verskom ivotu. Dakle, takva vrsta
ureenja, unutarpartijskog, ili uredbe, nije postojala u politikoj
partiji Hrvatske, Slovenije. To je povlailo za sobom da, recimo,
general Hrvat moe svetkovati Boi u krugu porodice, i ne mora se
izdvajati, a Srbin general, lan komunistike partije, a svi su bili
lanovi partije, nije mogao slaviti jer e se posle o tome raspravljati
na partijskoj eliji, i bie mu ugroen poloaj, karijera, itd. To je jo
jedan od velikih razloga zato smo mi bili vie stenjeni.
Pitala sam da li je ta komunistika partija Srbije bila sastavljena od Srba, da li su oni odluivali o tome da ovde bude rigorozniji odnos prema crkvi. Rekao je da su komunistiku partiju
Srbije inili i ljudi srpskog porekla, ali svi su se izjanjavali kao
internacionalisti. Posle su se poeli izjanjavati kao nacionalisti.
Da, moemo rei: to jesu ljudi srpskog porekla. I oni su doveli takav sistem. To je 1952. godine raspravljano na sednici CK. Znate ta
znai 1952. godine partijska direktiva. Oni su direktive primali, to
se ne moe uporediti danas sa zakonskim aktima. I te direktive su
proraivane na njihovim sastancima, i kada je stigla ta direktiva o
kojoj ja priam, to je onda bilo: nema nita lan partije sa crkvom.
Sledee pitanje ticalo se odnosa crkve i drave danas. Da li
moemo rei da sada imamo dravnu religiju jer imamo versku

79

nastavu u dravnom sistemu, i vie tu nema problema od strane

drave. Odgovor je bio: Ne moemo da kaemo da je re o dravnoj religiji, niti mi pretendujemo da budemo dravna religija. Ali
moemo rei da imamo jedan normalan verski ivot. Znai, ako su
imali hriansku nauku, pa posle veronauku od poetka kolskog
sistema u Srbiji do 1946/47, mi smo sada nadomestili taj prostor i
imamo u svim kolama u naem kraju versku nastavu za uenike
koji se za to opredele. U Gimnaziji je to 60%, a imamo kole gde je
veronauke, pogotovo u osnovnim kolama po selima, mnogo vie
tamo je iznad 70% sigurno. Mi svake godine imamo obavezu da
dostavljamo podatke. Ali, u svakom sluaju, odmakli smo od onog
poetnog stadijuma kad je verska nastava morala na jedvite jade da
se pravda za svoj status. Znate, bilo je i pitanje ko e to da predaje.
Kao da fiziku recimo predaju Albert Ajntajn ili Mileva Mari
niko se u ovoj zemlji ne pita ko predaje fiziku.
Pre uvoenja verske nastave u kole, u crkvi se redovno
odravala verska nastava. Na moje pitanje da li se sada odrava
paralelno i u koli i u crkvi, odgovorio je: Ja sam ovde svetenik od
1995, i imali smo je sve vreme. ak, ova prva knjiga, Posluanja,
donosi izvetaj o radu te kole veronauke. I posle, kada je otila tamo, nije vie u crkvi drana. Posle toga mi smo ipak razmiljali da li
da je zadrimo. Ja sam bio za to da se zadri, ali sam bio u demokratskoj manjini.
Osim o edukaciji dece i mladih, pitala sam i o uticaju crkve
na vernike uopte, na njihovo verovanje i versku praksu. Svetenik
Dragi citirao je Vladetu Jerotia i rekao da je bitno to da svaki
ovek ima svoj paganski, starozavetni i novozavetni sloj. Mi niti
oekujemo neku brzu promenu, niti ona moe biti brza. To je jedan
proces sazrevanja drutvene svesti. Unutar toga procesa bie mesta
i za veronauku, za vernike, na jedan drugi nain. Da, mi to znamo.
Ovo to kaemo paganstvo, to je tzv. prirodna religioznost. Ta prirodna religioznost obuhvata irok spektar delovanja, pa i magijski,
okultne predstave, predrasude, krivoverje, sujeverje, i na narod je
pun toga kroz vekove, pa i danas. Ali da biste doli do nekog vieg
nivoa spoznaje, da to ne bi bila samo prirodna religioznost, onda
morate da uloite neku rtvu, neto da nauite, neto da posetite,
da vidite. Mi imamo u crkvi Lazarici amfiteatar, u novoj kui, u
suterenu. Tu imamo organizovana predavanja, tu je Jeroti dolazio,
tako da ima tih sadraja u Kruevcu za one koji ele da uju i vie
nego u drugim sredinama.

80

Na kraju me je jo interesovalo da li na verskoj nastavi govori o drugim religijama. Kruevac nema mnogo religijski drugih,
ali nezavisno od toga da li je to predvieno programom.
Programom ne, u tom smislu da mi sad radimo istoriju religije kako vi prikazujete, ali aktuelne teme moraju biti propraene,
ako nita drugo tu su uenika pitanja, na primer ko je Zukorli,
itd. uju u medijima pa pitaju o emu se radi. Tako da je prisutno,
islam pogotovo. Na kraju, kako da ne pomenemo islam u Kruevcu
kada je Bagdala i dan-danas tu, a to je turcizam koji znai Alahov
pogled. Najlepi pogled na grad je turcizam. Ali, mi imamo tu liriku
i imamo tu irinu da prihvatimo. Nisu ljudi ovde optereeni tim
problemima da na druge religije gledaju radikalno. I mi nemamo u
crkvenom ivotu, zaista, neke ekstremne grupe kao to se pominje
u Beogradu, Obraz, neke navijake grupe. Mi to nemamo u verskom ivotu. Uz to, ne moete da izbegnete to da ste roeni ovde, a
onda znate ta je Srbija, i moete da ivite gde hoete. Mi smo
tako kodirani, roeni na toj geografskoj irini i duini, i nismo ekstremisti, niti mislimo da to budemo, ali smo to to jesmo, na
identitet je to. Mogu da kaem i za sebe: ponekad se iznenadim
kada bi neko da dirne u taj moj identitet. Ponekad ga ni ja ne prepoznajem dovoljno, da znam da reagujem, i tako me ne udi da
imamo odreeni stav.
Poslednje pitanje odnosilo se na to da li postoji nagovetaj
da se crkva podeli ili ujedini. Dragi Ili je odgovorio: Mogu samo
da kaem svoje miljenje. Posle svega to se dogodilo srpskom narodu, srpska crkva je naravno, iako ona prevazilazi granice nacionalnog, srpska crkva. Jer, kao to znamo, hrianstvo nije nacionalna kategorija, ali je srpska crkva unutar tih granica vekovima. Tako
da u tom smislu srpska crkva, trenutno, u linosti jednog oveka,
patrijarha, objedinjuje sve Srbe gde god ive, duhovno. Toga su
svesni nai prijatelji ali i nai neprijatelji. A poto nai neprijatelji
kroz istoriju vrlo veto koriste svoj poloaj i uticaj, ne bi bilo nita
novo da doe do poremeaja unutarcrkvenih odnosa.

Pravoslavlje i drutvene promene

Pravoslavlje u svojoj sutini uva tradiciju i ostaje isto bez
obzira na promene u svetu oko sebe. Vekovi prolaze, menjaju se
carstva, politika i verska premo, ali sve su to samo prolazne mene
na koje se pravoslavlje ne obazire. U pozadini opstanka takvog kakvo jeste, stoji razumevanje kosmosa i razumevanje oveka. Dogaaj

81

spasenja je kosmiki dogaaj, u to je ukljuen ceo univerzum. Ako

je ovekov pad celi univerzum povukao u pobunu protiv Boga, i oveka predao silama greha i smrti, onda je i spasenje koje je ostvario Hristos kosmiki dogaaj u kome uestvuju sva stvorenja, i
sva ona e zajedno s ovekom biti preobraena.
Gde je mesto Crkvi u tom dogaaju, ima li spasenja izvan
Crkve? Odgovore na ta znaajna pitanja moemo pronai u delima vladike Atanasija Jeftia, koji se u duhovnom pogledu oslanja
na sv. Justina elijskog. U disertaciji Eklisiologija sv. Apostola
Pavla po svetom Jovanu Zlatoustom, koju je odbranio u Atini
1967. godine, pie: Ako bi se Crkva ljudskim jezikom mogla definisati jednom rijeju, onda bi to bila rije: Bogoovjek Linost,
Djelo i Tijelo Hristovo (Jevti, 2006 : 23).
Jevti zakljuuje da su svete tajne svojevrsni boanski, bogoovjeanski prozori kroz koje se onaj svijet i vijek, tj. vjeni svijet
i ivot, uliva u ovaj na svijet i ivot, ime je naglaena i ostvarena
crkvena realnost svetih tajni i njihov eshatoloki karakter (Jevti,
2001: 78). Krtenjem se stupa u Crkvu kao Zajednicu ljudi u Hristu
sa Bogom Ocem blagodau Duha Svetoga. ovek iako ne postoji od
venosti, on je stvoren da ivi veno i u tom smislu u Crkvi sada i
potom, kada e i Crkva postajati Carstvo Boije, nee biti nita drugo do evharistijska Veera Carstva, Vena Liturgija i vena Svetotrojina Zajednica sa svima. Ukus Carstva vernik ima ve sada u
Crkvi, izuzev grijeha, a to je ono to e proi eshatoloki sud. Sud
ne znai u isto vreme i osudu. Bezbrian ivot, koji ovde niko nema,
obean je u Carstvu nebeskom, jer tamo greha nee biti, ni smrti.
Veliina pravoslavlja je u tome to je sauvalo ideju o Bojoj lepoti (Benz, 1991: 189). Ova misao o Bojoj lepoti ne moe se
uskladiti s idejom srditog Boga pravednosti i predestinacije, kako
ga predstavlja zapadna teologija, i to je omoguilo da se u pravoslavlju sauva prvobitni karakter radosti hrianske zajednice.
(Benz, 1991). Ovakvo verovanje pravoslavnima omoguuje oputeniji odnos prema svemu to je versko.
Kako to izgleda u empirijskom sagledavanju govore rezultati Balkan Monitora koje sam objavila u tekstu Slika o Bogu u
stavovima opte populacije na Balkanu (2009). Istraivanje je
raeno na uzorku od 9.464 ispitanika 2006. godine. Neverovatni
su rezultati koji ukazuju da je slika o Bogu pravoslavnih vernika
potpuno izbalansirana u smislu da 50% vernika prednost daje slici
milostivog Boga, a drugih 50% slici pravednog Boga koji kanjava.

82

Jo jedna specifinost pravoslavlja jeste nacionalno diferenciranje, to je omoguilo da pravoslavna crkva sudeluje u duhovnom i politikom razvoju pojedinih naroda, posebno u ouvanju identiteta. Meutim, hrianstvo kao univerzalna religija, namenjena svim narodima, u pravoslavlju prepoznaje konflikt izmeu nacionalne i ekumenske svesti. Odreena samoizolacija pravoslavlja verovatno je bila neminovna usled vekovne vladavine nehrianskih vlasti, a strpljivi ivot pravoslavnog vernitva u proteklih sto godina svedoi sklonosti ka trpljenju.
ta se s pravoslavljem dogaalo u periodu ateizacije drutva? Ako pogledamo istraivanja koja govore o stepenu religioznosti pripadnika razliitih nacija i vera u prethodnoj Jugoslaviji,
moemo primetiti da je, skoro po svim indikatorima, pravoslavna
religioznost u stanovnitvu prisutna znatno manje od drugih veroispovesti u Jugoslaviji. Rezultati istraivanja koje se bavilo jugoslovenskom omladinom, a koje je realizovano 1985, u organizaciji
Instituta za drutvena istraivanja Sveuilita u Zagrebu i CIDID-a,
pokazuju da je u proseku 10% mladih redovno ilo u crkvu, ali po
republikama to je izgledalo ovako: u Sloveniji 24%, u Hrvatskoj
21%, u Srbiji i Crnoj Gori 2%. Kada su uporedili katolike i pravoslavce, katolici su bili znatno lojalniji crkvi kao instituciji nego
pravoslavci (katolici: 63% religioznih i 31% nereligioznih;
pravoslavci obrnuto: 64% nereligioznih i svega 26% religioznih).
Dragoljub orevi (1987) je, istraujui religioznost studenata Nikog univerziteta, utvrdio da uprkos tome to se dve treine studenata konfesionalno deklariu kao pravoslavci, svega 3%
tvrdi da su vernici, 16% je neopredeljenih, 51% nisu vernici i 30%
su bili ateisti. Panti (1988) je istraivao klasnu i svetovnu
religioznost, na uzorku od 1.023 stanovnika Beograda, i zakljuio
da klasina religioznost postoji kod svakog desetog Beograanina
starijeg od petnaest godina (10%), dok je 74% nereligioznih i 16%
meani tip. Ovi globalni rezultati pokazuju da je do poetka devedesetih u Beogradu dominirala nereligioznost.
Promene posle 90-ih registrovane su i u sociolokim istraivanjima. Tako Mirko Blagojevi (1996) pie o religijskim promenama, desekularizaciji i nacionalizmu. injenica je da su pravoslavno homogena podruja bila najateizovanija podruja u bivoj Jugoslaviji. Takva religijska slika, koja deceniju kasni u odnosu na katolike prostore, poela je da se menja. Proces desekularizacije i revitalizacija religije pre se oituje u oblasti religiozne svesti i oseanja,
nego u konsekventnom religijskom ponaanju.

83

Na kraju ovog poglavlja o Srpskoj pravoslavnoj crkvi elim

da kaem da sam u poslednjih dvadeset godina imala obiaj da
odem na Bogoslovski fakultet i sluam predavanja. Tako sam malo
upoznala i teologiju i ljude. Neki opti utisak koji imam ukazuje da
su promene u elitnom delu svetenstva najbitnije, te da se one postepeno usvajaju pre svega putem obrazovanja buduih svetenika
koji potom neposrednim radom na terenu uvaju duh pravoslavlja.
Razlike i podele u crkvi takoe postoje. O tome sam vie saznala u
neposrednom razgovoru sa jednim od svetenika koga sam
intervjuisala 21. novembra 2010. godine, vrlo kratko u crkvi posle
jednog krtenja, ne najavivi bilo kakav razgovor. Predstavila sam
se kao profesor sociologije religije i zamolila ga da mi objasni
najnovija deavanja u Crkvi. Budui da je taj razgovor bio vie u
funkciji mog boljeg razumevanja aktuelnih dogaanja a ne zvanini
intervju, neu navesti ime svetenika. U tom razgovoru uoila sam
tri bitna momenta koja elim da ostanu zabeleena u ovoj knjizi.
Prvo to mi je mladi teolog rekao bile su sledee rei: Oprosti to ti ne persiram. Ja ne volim da persiram i ne dozvoljavam
da meni persiraju zato to se negde, kad se ne persira, stvara jedan
linosni odnos. Persiranje je moda opravdano, ali ja to ne volim
zato to ni Bogu ne persiramo, ve kaemo Boe, Ti mi pomozi. Na
moje pitanje da li je to sada u crkvi opti princip, rekao je: Ne, nije
opti princip, ja sam sm promiljao o tome zato je to tako i kako
bi trebalo da bude. Kad se slui liturgija i kad se mi obraamo episkopu, kaemo vladianstvo tvoje, nikad ne govorimo vae. Persiranje stvara potovanje jedne osobe prema drugoj, a u crkvi gde je
zajednica linosti stvara distancu koje ne bi trebalo da bude.
Razgovarali smo o aktuelnom problemu podele unutar pravoslavlja. Problem vladike Artemija, koji je u medijima tih dana bio
glavna vest, ima svoje teoloke korene. Oni su se pogordili prvo da
su veliki, pa kad su se pogordili smatrajui sebe uvarima pravoslavne vere, zbog te gordosti pali u greh neposlunosti i doli su do
ovoga do ega su doli. Osnovni razlog jeste neposluanje Crkvi.
Oni imaju i dosta zastranjenja. Vladike koje su u vreme komunizma
odlazile u Ukrajinu nisu tamo dobile dobro teoloko obrazovanje.
Teologija koja nam je dolazila preko Ukrajine, a mi smo smatrali da
sve to je iz Rusije da je to sve sveto, donosila je itave principe razmiljanja katolikog; i oni stalno govore protiv pape, a celo njihovo
razmiljanje je papistiko. Mi se godinama oporavljamo od toga
uticaja, a u tome uspevamo zahvaljujui svetenicima koji su studirali u Grkoj, a i onima koji su odlazili na Zapad. To su svetenici
koji su imali dobar temelj pravoslavlja, pa kad su odlazili da se ue

84

na protestantskim fakultetima, znali su da dre svoje pravoslavlje.

Mnogi nai dananji manastiri nauili su da to to oni uvaju da je
to neka starina, ali to nije starina nego novina koja se pojavila pre
tri veka, a ima neto starije od pre tri veka.
Teoloko pitanje koje mi se ini bitnim jeste uenje o dui.
Jedna grupa teologa zastupa uenje da je dua besmrtna, a druga
da je smrtna. To uenje nije jedinstveno. Mladi teolog mi objanjava: Tako vladika Artemije kae dua je besmrtna, a vladika Ignjatije kae dua je smrtna. ta je sad stvarno ? Oni kau dua je
besmrtna, a mi kaemo ako je po prirodi dua besmrtna, ta e joj
Bog? Onda je ona Bog sama po sebi. Ako je ona po prirodi besmrtna, onda ona svoju besmrtnost crpi iz sebe same i njoj Bog nije
potreban. Mi kaemo dua je smrtna, a Bog eli da bude besmrtna i
daje joj bie da bude besmrtna, ali je po svojoj prirodi smrtna i
moe da nestane, da se vrati u nebie. Oni to ne mogu da svhate, pa
mi kau: oe, da li si uo da je dua smrtna? I ja im kaem: jeste,
dua je smrtna. Pa i ti kae da je dua smrtna. Kako da ne kaem.
Vi ne shvatate visoku teologiju. Da li je to razdvajanje due od tela
posle upokojenja, da li je to celo bie.
to se tie promena u pravoslavlju, one su tihe i postepene i
ne oekuju se neke revolucionarne promene. Recimo od devedesetih godina na ovamo velike reforme su uraene u crkvi i bogoslovskom obrazovanju. Po pitanju bogosluenja i vraanju iskonskoj
istini, i u budunosti se biraju takve vladike i nema potrebe za
revolucijom, pravoslavlje je na putu istine, s tim to ima tih nekih
malih oscilacija. Mi moramo preispitati ta se govori u ime pravoslavlja. Na moje pitanje da li je ispravno to se ljudi krste kad
prou pored crkve, on je odgovorio: Kada se narod krsti prolazei
pored crkve, to je jedna od kvazireligijskih pojava, kao i tampanje
plastificiranih ikonica, brojanica sa ikonicama, to od ega ima neke
materijalne koristi.
Identifikovanje sa nekom veroispoveu nastupa vie kao
oseanje tradicionalne i nacionalne pripadnosti a ne toliko i line
religioznosti. Prema istraivanjima, pravoslavna religioznost u XX
veku bila je utemeljena u zajednici vernika s tendencijom ekstremnih pozicija kada je u pitanju drutvena realnost i izbalansiranim u
odnosu na veru. Pri svemu tome ona ostaje u sutini ista: po prirodi
vie konzervativna, nenametljiva, prisutna je kao oslonac dravi i
drutvenoj zajednici a ne kao njen voa.

85

Katolika
crkva
u Srbiji

Rimokatolika crkva u Srbiji, koju predstavlja beogradski

nadbiskup Stanislav Hoevar, organizovana je kao Meunarodna
biskupska konferencija Sv. irila i Metodija, ije sedite se nalazi u
ulici Svetozara Markovia 20, u Beogradu. Grkokatolika crkva u
Srbiji i Apostolski egzarhat za grkokatolike ima sedite u ulici
ora Magaraevia 18, u Novom Sadu.
Ivan Cvitkovi (2007: 226) u Sociolokom reniku pie da
je katolicizam jedna od najrasprostranjenijih konfesija u svetu.
Katolika veroispovest je jedan od najrazvijenijih oblika religije i
po brojnosti svojih vernika i po organizacionoj strukturi, po hijerarhiji i razvijenoj teologiji. Katolika ima oko milijardu, organizovanih
u vie od dve hiljade biskupija. Sedite Crkve je u Vatikanu, na
teritoriji Rima, po emu se njeni pripadnici zovu i rimokatolici a
crkva Rimska.
Na elu rimokatolike crkve je papa. Njegov se izbor vri u
Sikstinskoj kapeli. Sadanji papa, Benedikt XVI, 266. je papa u
istoriji ove crkve. Iza pape po poloaju u hijerarhiji dolaze kardinali, pa biskupi, koji upravljaju pojedinim delovima crkve kao papini
pomonici. Na nivou jedne drave organizovani su u biskupsku
konferenciju, koju ine svi biskupi u toj dravi. Biskupi u glavnim
gradovima zemalja su nadbiskupi (Cvitkovi, 2007: 226).

86

Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, katolika u Srbiji ima 410.976. Od tog broja u Centralnoj Srbiji katolika ima
22.663, dok ih je u Vojvodini 388.313. Gledano po gradovima, u
Beogradu ivi 16.305, a u Zemunu 3.696, u Subotici 93.521, Somboru 26.559, Novom Sadu 24.843.
O katolianstvu sa sociolokog stanovita pisao je akademik
Ivan Cvitkovi. Knjiga Sociologija religije, objavljena 1996. godine,
sadri poglavlje u kome on obrauje katoliko uenje, obrede, praznike i organizaciju katolike crkve. Meutim, u treem izdanju
knjige Sociologija religije (2004) nije dat prikaz nijedne veroispovesti. Godine 1981. objavio je knjigu Religije u Bosni i Hercegovini,
u kojoj, osim opteg pregleda religija, daje podatke koji se odnose
na Bosnu i Hercegovinu. On je autor odrednice o katolicizmu i u
Sociolokom reniku koji je izdao Zavod za udbenike, a priredili su
profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu 2007.

Istorijski razvoj i organizaciono ustrojstvo

Istorijski gledano, hrianstvo se na ovim prostorima proirilo u periodu od I do IV veka. Karakteristino za religijsku kartu i
njen budui razvoj bilo je to to je od Dioklecijana i Teodizija granica izmeu Istonog i Zapadnog carstva prolazila upravo kroz ove
krajeve, linijom BudvaDrinaDunav. Granica izmeu rimskog i
vizantijskog uticaja bila je prostor za seobe naroda, migracije, prevere i ratove. Navedena suparnika carstva bila su nosioci razliitih
verskih tradicija, pri emu su same imale funkciju integracije. Sem
ovoga, dezintegrativni faktor bio je i bogumilski pokret o kome su
miljenja podeljena: sa sigurnou se ne moe rei ni ko su zapravo
bili bogumili. Postoji zatim miljenje da su turska osvajanja tokom
srednjeg veka produbljivala regionalne razlike izmeu hrianskih
crkava, a mogla su da ih ujedine kao istu hriansku religiju.
Nemanja, osniva srpske nacionalne dinastije, i njegov sin,
Sv. Sava, osniva Srpske crkve, krteni su na podruju dananje Crne Gore, po latinskom obredu. Srpski vladari odravali su veze s
Rimom: odatle primaju krune sve do cara Duana Silnog. Zbog injenice da je veliki deo ivlja sa katolikog hrvatskog podruja, i
itavo podruje Srbije i Crne Gore upotrebljavalo isti, slovenski
liturgijski jezik, na njemu se u predtursko doba odravaju ive kul-

87

turne veze; ni razliito pismo, glagoljica odnosno irilica, nije jo

bilo distinktivan znak: i katolici i pravoslavni koristili su oba pisma.
Kada je re o instituciji koja utelovljuje svoju teologiju, Jovan Brija u Reniku pravoslavne teologije pie: Rimokatolika
crkva oformljuje se kao crkveni entitet u periodu 10541204. godine. Sa konfesionalne take gledita, kao posebna teoloka tradicija
u odnosu na protestantizam, rimokatolicizam se definie na Tridentskom saboru (1563).
Dragan Novakovi (2003) kae da razmatranje centralne
teme poloaj Katolike crkve da bi se bolje razumelo, zahteva
sagledavanje istorijata katolike zajednice. Odlukom Dvorskog kameralnog vea u Srbiju su upuena tri jezuitska misionara iz
dalmatinskog provincijala. Uspostavljanjem stalne uprave izdata je
posebna Instrukcija koja u prvoj taki ureuje crkvene odnose.
Ravnopravnost pravoslavne crkve obezbeena je u etniki istim
naseljima, dok je u meovitim primenjeno naelo o privilegovanom
statusu katolika. Vremenom poveavan je broj misionara, s tim da
jezuite postepeno zamenjuju pripadnici drugih katolikih redova.
Zajedniki procenivi da su se stekli uslovi, Be i Vatikan formirali
su 1726. godine katoliku biskupiju u Srbiji i za njeno sedite
odredili Smederevo. Kanonik s Raba Turn-Valsasina, koji je nezavisno od utvenog centra rezidirao u Beogradu, imenovan je za
prvog biskupa. Carska vlada iz Bea plaala je kanonike postavljene
u apcu, Jagodini, Rudniku, Smederevu i Parainu. Radi uvrivanja katolicizma i jaanja infrastrukture, podizane su crkve, osnivane nove upe i formirane kole s jezuitskim nastavnim kadrom.
Beogradskim mirom 1739. godine granice izmeu austrijskog i turskog carstva uspostavljene su na Savi i Dunavu, tako da su zaustavljeni procesi daljeg irenja katolianstva na Istok, a biskup Turn bio
je primoran da napusti teritoriju Srbije (Novakovi, 2003: 4647).
U novijoj istoriji posvetiemo panju tome ta se pisalo o
katolianstvu u periodu komunistike ideologije. U ve pominjanoj
knjizi Verske zajednice u FNRJ iz 1953. godine, velika panja
posveena je katolikoj crkvi. Od 668 stranica, 403 stranice govore
o katolikoj crkvi, a ostalih 265 donose podatke o svim ostalim
verskim zajednicama, ukljuujui i pravoslavnu crkvu, islamsku
21

21

Ovde se Novakovi poziva na: D. M. Pavlovi,

Severnoj Srbiji (17171739), Beograd 1901.

Austrijska vladavina u

88

zajednicu, protestantske crkve, kao i verske sekte. Na samom poetku knjige, tamo gde se govori o broju katolika u svetu, naglaeno
je da od ukupnog broja pripadnika treba razlikovati one koji su lanovi raznih katolikih organizacija i koji se bezuslovno pokoravaju
disciplini i zahtevima Crkve. Takoe ima onih koji samo veruju
tako to izvravaju verske propise, prisustvuju crkvenim obredima i
primaju svete tajne, dok su ostali samo formalno lanovi jer su
registrovani u njenoj organizaciji, dok su u obinom ivotu pasivni,
veinom potpuno nezainteresovani, pa na njih crkva ne moe da
vri neki znaajniji uticaj. Ovakav nain pisanja upuuje na pokuaj
klasifikacije vernika, ali nije tipian samo za katoliku veroispovest.
Radmila Radi (2002) u knjizi Drava i verske zajednice
19451979, pie o tom periodu negativnog odnosa prema religiji.
Ovo razdoblje je zaveno smru Pija XII (1958) i kardinala
Stepinca (1960) i izborom pape Jovana XXIII. Stav jugoslovenskih vlasti prema novom papi bio je u poetku obazriv, ali paljivo
se oslukivao svaki znak promena. Drugi vatikanski koncil, koji je
otvoren u jesen 1962, dokumenti Gaudium et spes, papske enciklike Mater et magistra, Pacem in terris u Ecclesiam suam, uverili su jugoslovenske vlasti da se odigrava neka promena u Katolikoj crkvi i da neki pogledi na meunarodnu politiku i Trei svet,
korespondiraju sa njenim stavovima. Polo se polako ka pribliavanju (Radi, 2002: 412).
U tom periodu i sociolozi religije pisali su kritiki prema
crkvi. Meutim, promene koje su se dogodile uticale su da i oni
vremenom promene svoj stav. Ipak, neka pitanja ostaju neodgovorena. Tako Sran Vrcan (2001) u knjizi Vjera u vrtlozima tranzicije, prikazujui empirijsku realnost katolikog uticaja u Hrvatskoj,
tokom istorije, u poglavlju Konano: javno ispovijedanje grijeha
kae: Papa Wojtyla nedavno22 je zatraio oprost za grijehe mea
culpa koje su katolianstvo i Katolika crkva poinili u prolosti.
Bio je to veoma teak i iznimno hrabar in, koji je ujedno oznaio
temeljit obrat u dosadanjem ponaanju Crkve. Prvi je put, naime,
jedan papa javno priznao da je i katolianstvo kao zajednica vjernika greno, pa je to i Crkva, koja ga utjelovljuje, premda Papa izbjegava to rei izravno (Vrcan, 2001: 385).
12. marta 2000. godine Johannes Paul II (Karol Jzef Wojtyla, 1920
2005).
22

89

Sran Vrcan dalje postavlja brojna pitanja, a jedno od njih

je o istorijski izvrenom nasilju nad mnotvom konkretnih ljudi,
ponajprije ena, ije se patnje sada ne mogu ni ispraviti ni nadoknaditi, a to se nasilje i sada barem delimino opravdava jer se opisuje kao nasilje u slubi istine. Samo se priznanjem moe umiriti
dananja vlastita savest: rtve se priznanjem krivnje ne mogu oivjeti, ali sada neki katolici mogu mirnije spavati (Vrcan, 2001:
387). Na kraju knjige (Vrcan 2001: 388) autor kae da se sada moemo posve razloito prisjetiti tvrdnje ekog mislioca Jana Patoke, koju navodi Derrida, da ono to se jo nije dogodilo kranstvu,
jeste samo kranstvo. Sranu Vrcanu ini se razlonim izrei da
se Vojtilinim potezom mea culpa pokazuje da se sada tim aktom
uistinu kranstvu dogaa kranstvo.
Kler je deo Crkve koji pod rukovodstvom pape i biskupa
potpuno slui njenim interesima. On obuhvata samo ona lica koja
su posveena i ovlatena da vre crkvene obrede, a po crkveno-hijerarhijskoj lestvici to su: papa, koji je istovremeno biskup rimski,
biskupi, svetenici i redovnici-svetenici. Vrlo slini kleru, po poloaju u crkvenoj organizaciji i po svome delovanju, jesu redovnici
(laikog reda) i sve redovnice (tzv. asne sestre). Oni ne vre
nikakvu vlast u Crkvi, ali su joj potpuno odani i izvravaju sve
zadatke koje im postavlja crkveno rukovodstvo (Verske zajednice
u FNRJ, 1953: 19).
U knjizi Verske zajednice u Jugoslaviji Cerani (1970) daje
prikaz kako istorijskog razvoja tako i organizacionog ustrojstva. On
takoe nabraja obrazovne institucije za obrazovanje svetenika, kao
i versku tampu katolike crkve. Iz teksta vidimo da nijedna katolika visoka kola nije bila na teritoriji Srbije. Iz spiska navedenih
kola vidimo da je postojala Franjevaka gimanzija u Somboru, sa 4
odeljenja i 66 uenika, i Srednja kola za spremanje svetenika u
Subotici, sa 197 uenika.
Roman Miz (2004) objavio je tekst Verske zajednice u
Srbiji i Crnoj Gori u kome je ukratko prikazao katolike samostane
na teritoriji Srbije i Crne Gore, redovnike zajednice, zatim katolike pokrete koji deluju na ovoj teritoriji i obrazovne institucije. Ja u
iz teksta preuzeti ono o emu napred nije bilo rei.
Iz teksta saznajemo da je u Totovom Selu osnovana katolika osnovna kola; u Subotici, u samostanu asnih sestara, 2001.
godine otvoren je deji vrti Marija Petkovi-Sunica, a u Beo-

90

gradu ve godinama deluje deji vrti Fantassy u kome se s decom govori francuski, a vodi ga Marijino djelo.
Od publikacija koje katolika crkva u Srbiji izdaje naveemo periodiku. U Beogradu deluje Katoliki media centar, koji izdaje meseni asopis Blagovest, u Subotici izlazi mesenik Zvonik, a u
Novom Sadu, na maarskom, izlazi meseni list Hitlet (Duhovni
ivot). U Totovom Selu Logos izdaje nedeljne novine Hrviv
(Glasnik), a meseno izlazi asopis za decu titrs (Saputnik).
Takoe izlaze godinji katoliki kalendari (Subotika danica).
Katoliki Radio Marija deluje u Novom Sadu od 2003. godine.
Dobrotvorna delatnost katolike crkve u Srbiji odvija se
prvenstveno u okvirima organizacije Caritas. Roman Miz (2004:
88) pie da postoji dobra saradnja s Ekumenskom humanitarnom
organizacijom. U novije vreme uvode se novi oblici dijakonije, sluenja organizuju se posete kuama radi pomoi starijima i bolesnima. Takoe se organizuju dnevni boravci u centrima, formiraju
ekipe majstora strunjaka koji obavljaju potrebne popravke.
Meunarodna biskupska konferencija

Mirko tefkovi23 (2010) u saoptenju za javnost pie o

Meunarodnoj biskupskoj konferenciji (BK) Sv. irila i Metodija, i
njenom istorijskom kretanju kod nas.
Godine 1997. formirana je Biskupska konferencija Jugoslavije, u kojoj je est biskupa: zrenjaninski, subotiki, barski, kotorski, prizrenski apostolski administrator i beogradski, koji je ujedno i predsednik BK. Posle raspada bive Jugoslavije, prestala je da
deluje istoimena BK, a osnovane su nove, to znai da su 1993.
godine osnovane BK u Sloveniji, pa u Hrvatskoj, a naredne godine i
u Bosni i Hercegovini. Za novoformiranu SRJ i Makedoniju krajem
1997. godine osnovana je zasebna BK pod nazivom BK SR Jugoslavije. Biskupska konferencija u dananjem obliku obrazovana je
2001. godine kao Meunarodna biskupska konferencija svetih irila i Metoda, i sainjavaju je biskupije Srbije, Crne Gore i Makedolanovi Meunarodne biskupske konferencije Sv. irila i Metodija
odrali su redovno plenarno zasedanje u Bogosloviji Pastoralnom
centru Augustinianumu, u Subotici, od 5. do 7. oktobra 2010. godine.
23

91

nije. Pratei promene u dravi BK je 2003. promenila naziv u BK

Srbije i Crne Gore, a krajem sledee godine postala je Meunarodna biskupska konferencija Sv. irila i Metodija (MBK).
Nadbiskupija je podeljena na 16 upa: est upa u Beogradu, a zatim upe u Valjevu, apcu, Boru, Zajearu, Niu, Kraljevu,
Kragujevcu, Kruevcu, Smederevu i Ravnoj Reci. U okviru kragujevake upe nalazi se kapelica u Kruevcu, a u okviru Ravne Reke
kapelice u Uicu i Vrnjakoj Banji. Pored dijecezanskih svetenika,
u Beogradskoj nadbiskupiji deluju i redovnici sledeih redovnikih
zajednica: franjevci Provincije Bosne Srebrene, lazaristi Slovenake
provincije, isusovci Hrvatske provincije i salezijanci Slovenake
provincije. Tu su i redovnice: milosrdnice, usmiljenke, Isusove
male sestre i zajednica sestara slubenica Bezgrene Device Marije.
Prema pisanju Mirka tefkovia, biskupi se na plenarnim
zasedanjima MBK bave aktuelnim pitanjima. Jedno od njih je i
poetak priprema Beogradske nadbiskupije za proslavu velikoga
jubileja, 1700. od objavljivanja Milanskog edikta i slobode za hriane. Druga pitanja o kojima se raspravlja su: poloaj katolika u
novonastalim dravama i pokuaj da se potpie ugovor sa Svetom
stolicom. U to pitanje su ujedno ukljuena i pitanja povraaja oduzete imovine, pravni status svetenika i drugih crkvenih slubenika
te njihovo osiguranje, status crkvenih kola, kao i pitanje priznavanja diploma steenih na crkvenim uilitima u inostranstvu. U istom saoptenju itamo o nadbiskupiji, o biskupijama koje su u sastavu ove Biskupske konferencije. Za ovu priliku preneu podatke
samo za one biskupije koje se nalaze na teritoriji Srbije.
Beogradska nadbiskupija
Beogradska nadbiskupija u sadanjem je obliku uspostavljena 20. 10. 1924. godine. Zatitnici nadbiskupije su Sv. iril i
Metodije, a katedralna crkva posveena je Uznesenju BDM. Beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hoevar, SDB, esti je biskup
koji, od njene uspostave, upravlja nadbiskupijom. Papa Jovan Pavle Drugi je 1986. godine uspostavio beogradsku metropoliju, ime
su Subotika i Zrenjaninska biskupija postale sufraganske biskupije, i zajedno s Beogradskom nadbiskupijom ine jednu crkvenu pokrajinu. Na podruju nadbiskupije, tj. na povrini od oko 50.000
km2 ivi oko 5.700.500 stanovnika, a od toga je svega oko 27.500
katolika. U nadbiskupiji deluju 23 svetenika, od ega 10 redov-

92

nikih, a pastoral je organizovan u 16 upa, rasporeenih u 2 dekanata. Na podruju nadbiskupije ivi i radi 10 redovnica. U liturgiji
se koriste hrvatski i engleski jezik.
Na sajtu Beogradske nadbiskupije24 pie da se u Vatikanskom arhivu nalazi podatak da je Beogradska biskupija postojala
ve za vladavine Bugara Beogradom, u X veku. Posle Velikog raskola 1054. godine, naporedo postoje katolika biskupija i pravoslavna
episkopija, koja je bila pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije.
U srednjovekovnoj srpskoj dravi postojale su brojne rimokatolike
upe, u rudarskim i trgovakim mestima u kojima su iveli saski
rudari, dubrovaki, dalmatinski, venecijanski i drugi italijanski
trgovci. S razvitkom ekonomskih veza izmeu Srbije i Austrougarske, i gradnjom eleznikih pruga BeogradNiVranje, osamdesetih godina XIX veka, u Srbiju dolaze strunjaci i radnici katolike
veroispovesti, mahom Nemci, Francuzi i Italijani. Godine 1883.
trosmajer25 je u Srbiju poslao oca Tondinija; on je delovao u Kragujevcu, gde je bilo 600 katolika zaposlenih u kragujevakoj fabrici.
Sledee godine, dakle 1884, Tondini je blagoslovio kapelu u Niu,
gradu u kome je ivelo preko 1.000 katolika, a 1885. je u istom
gradu otvorio i katoliku crkvu. Na ovakvo delovanje svetenika
srpske vlasti gledale su blagonaklono, a dokaz za to su upravo
izvetaji svetenika koji svedoe o predusretljivosti vlasti, kao i
predusretljivosti kralja Milana.
U Kraljevini Srbiji u to vreme postojale su tri upe: Beograd, Ni i Kragujevac. Prva crkva izgraena je u Niu 1887. godine.
U Beogradu je u to vreme ivelo preko 5.000 katolika, a postojala je
samo jedna kapelica, i to u zgradi austrougarskog poslanstva.
Godine 1914. izmeu Kraljevine Srbije i Svete stolice sklopljen je
Konkordat kojim je ustanovljena Beogradska nadbiskupija. Prvi
nadbiskup, Rafael Rodi, doao je na slubu 1924. godine. Nakon
Rafaela Rodia, Beogradsku nadbiskupiju vodili su: Josip Uji
(19361964), Gabrijel Bukatko (19641980), Alojzije Turk (1980
1986), Franc Perko (19862001) i sadanji nadbiskup Stanislav
Hoevar, koji je za beogradskog nadbiskupa imenovan 31. marta
2001. godine.
24
25

http://www.kc.org.rs/nadbiskupija.php?recordID=1 (prist. 30. 11. 2010).

Josip Juraj Strossmayer, biskup akovsko-bosanski i sremski od 1849.

93

Subotika biskupija
Subotika biskupija uspostavljena je 25. 1. 1968. godine.
Biskup mons. dr Ivan Pnzes trei je biskup koji, od njene uspostave, upravlja biskupijom. Na teritoriji biskupije povrine 8.042
km2 ivi oko 1.066.000 stanovnika, a od toga je oko 302.000 katolika. U biskupiji deluje 106 svetenika, od ega 10 redovnikih, 9
stalnih akona, a pastoral je organizovan u 114 upa, rasporeenih
u 12 dekanata. Na teritoriji biskupije ivi i radi 69 redovnica. U
liturgiji se koriste maarski, hrvatski, slovaki i nemaki jezik.
U knjizi Vera i sloboda. Verske zajednice u Jugoslaviji
(1999: 46), pisala sam o teolokim fakultetima u Srbiji. Prema
Informatoru Teoloko-katehetskog instituta Subotike biskupije,
koji je osnovan 1993. godine, poelo se sa osposobljavanjem kadrova za katehete, kao i za druge crkvene slube. Znamo da je verska
nastava u Hrvatskoj uvedena jo 1991. godine, pa se moglo
oekivati da e i u Srbiji biti pokrenut isti proces. Prema podacima
koje sam tada objavila, na Institutu su predavala 34 profesora (32
mukarca i dve ene). Svi profesori su radili po pozivu, honorarno.
Njihova nacionalna struktura bila je meovita: 15 su Maari, 13
Hrvati, 2 Nemci, 2 Ukrajinci, 1 Slovenac i 1 Srbin, a to se tie nivoa
obrazovanja, rekli su mi da jedan profesor ima tri doktorata, jedan
dva doktorata, a 12 profesora je sa po jednim doktoratom; bilo je 5
magistara i 15 predavaa. Vie o programu po kom se radi, broju
diplomiranih studenata i drugim detaljima nalazi se u pomenutoj
knjizi. Za podatke koji se tiu trenutnog stanja moe se videti na
zvaninom sajtu Subotike biskupije.26
Zrenjaninska biskupija
Zrenjaninska biskupija uspostavljena je 16. 12. 1986. godine. Biskup mons. dr Ladislav Nmet, SVD, drugi je biskup koji, od
njene uspostave, upravlja biskupijom. Na teritoriji biskupije povrine 9.387 km2 ivi oko 559.300 stanovnika, a od toga je oko
65.500 katolika. U biskupiji deluje 25 svetenika, od ega 5 redovnikih, i 1 stalni akon. Pastoral je organizovan u 40 upa, rasporeenih u 3 dekanata. Na teritoriji biskupije ivi i radi 10 redovnica.
U liturgiji se koriste maarski, hrvatski, bugarski, eki i nemaki jezik.
26

www.suboticka-biskupija.info

94

Srijemska biskupija
Srijemska biskupija, ponovo je uspostavljena 18. 6. 2008.
godine. Ona pripada akovako-osjekoj crkvenoj pokrajini, odnosno slavonskoj metropoliji. Biskup mons. uro Gaparovi prvi je
biskup obnovljene biskupije. Na teritoriji biskupije povrine 3.766
km2 ivi oko 800.000 stanovnika, a od toga je oko 50.000 katolika.
U biskupiji deluje 20 svetenika, od ega 2 redovnika. Pastoral je
organizovan u 28 upa, mada na teritoriji biskupije ima ak 130
crkava. Na teritoriji biskupije ivi i radi 10 redovnica. U liturgiji se
koristi hrvatski jezik.
Apostolska administratura u Prizrenu
Apostolska administratura u Prizrenu uspostavljena je 24.
5. 2000. godine. Biskup mons. Dod Gjergji biskupijom upravlja
od 2005. godine. Na podruju biskupije povrine oko 10.887 km2
ivi oko 2.200.000 stanovnika, a od toga je oko 65.000 rimokatolika. U biskupiji deluje 57 svetenika, od ega 10 redovnikih.
Pastoral je organizovan u 24 upe. Na teritoriji biskupije ivi i radi
oko 80 redovnica. U liturgiji se koristi albanski i hrvatski jezik
(tefkovi, 2010).
Grkokatolika crkva
Grkokatolika crkva osnovana je posle sabora odranog u
Firenci (1439). Najvei broj pristalica stekla je meu Ukrajincima
crkva kod njih postoji od 1596. godine. Pripadnike ove crkve u narodu zovu i rimokatolici pravoslavne veroispovesti. Zadrali su istoni, pravoslavni obred, pravoslavno uenje o Hristu, nain imenovanja vladika, ali papu priznaju za vrhovnog poglavara. Za svetenike imaju oenjene mukarce, a ako neko neoenjen postane
svetenik, ili mu ena umre, ne sme se eniti (Cvitkovi, 1996:
2007).
Apostolski egzarhat za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori
uspostavljen je 28. 8. 2003. Zatitnik egzarhata je Sv. Nikola biskup, kome je posveena i katedrala u Ruskom Krsturu. Vladika
monsinjor dr ura Dudar egzarhatom upravlja od njegove uspostave. Na teritoriji egzarhata povrine od oko 81.911 km2 ivi oko
7.815.500 stanovnika, a od toga je oko 22.900 katolika istonog
obreda. U egzarhatu deluje 20 svetenika, od ega 2 redovnika, a
pastoral je organizovan u 26 upa. Na teritoriji biskupije ivi i radi

95

54 redovnice. U liturgiji se koristi rusinski, ukrajinski i hrvatski

jezik, a obred je istoni (tefkovi, 2010).
U Novom Sadu od 1968. godine Roman Miz vodi upsku
zajednicu grkokatolika kao veoma aktivan i plodotvoran pisac brojnih knjiga i novinskih tekstova. On je osniva i jedno vreme dopisnik Glasa koncila. Godine 1986. Sveta stolica ga odlikuje titulom
protojereja-stavrofora, sa pravom noenja nabedrenika i naprsnog
krsta, a krajem iste godine imenovan je za lana Instituta za ekumensko bogoslovlje i dijalog Katolikog bogoslovnog fakulteta u
Zagrebu. Od 1994. do 1996. izdavao je verski mesenik Dzvoni, na
rusinskom i ukrajinskom jeziku, a 1978. osniva Centar za bogoslovnu kulturu laika u Novom Sadu, te za potrebe studenata izdaje
brojne knjige, od kojih izdvajam Uvod u teologiju ekumenizma i
Kranski istok. Prema poslednjem popisu, broj onih koji su se
izjasnili kao pripadnici grkokatolike unijatske crkve je 13.941.
Starokatolici
Starokatolici se po svome uenju nalaze izmeu protestantizma i katolicizma. Pokret je nastao kao rezultat opozicije dela nemakih teologa, na Prvom vatikanskom koncilu 1870, kada je uvedena dogma o papinoj nepogreivosti u pitanjima vere i morala.
Godine 1873. papa ih je iskljuio iz crkvene zajednice. U liturgiji su
koristili narodni jezik, napustili celibat, odbacili potovanje ikona, a
organizovali se na nacionalnim principima. Bogosluenje dre ako
su prisutne najmanje tri osobe (Cvitkovi, 1996d; 2007).
Starokatolika crkva u Srbiji i Vojvodini, sa seditem u Beogradu, ima jednu crkvu, jednu bogomolju, tri upe i tri svetenika
(Cerani, 1970: 39). Tomislav Brankovi (2004: 105) pie da je Starokatolika crkva u Srbiji, zahvaljujui biskupu Milanu Dobrovoljcu, koji je ustolien u Beogradu 1955. godine, razvila verski ivot i
uspostavila dobre odnose sa dravnim komisijama za verska pitanja. Prema poslednjem popisu, u Srbiji se, kao pripadnik Starokatolike crkve, izjasnila 31 osoba. Hrvatska starokatolika crkva27
nastala je odvajanjem od Katolike crkve. Utemeljena je 1923. i
pripojena Utrehtskoj biskupiji Starokatolike crkve u Holandiji,
koja je imala vodeu ulogu u starokatolikom pokretu. Pokret je
27

S. Makovi i T. igmanov, u:
, H, IX, Hrvatsko akademsko drutvo, Subotica 2009, 135140.

okaca

Leksikon podunavskih Hrvata Bunjevaca i

96

inae nastao, kako je napred navedeno, na tlu Nemake posle Prvoga vatikanskoga koncila 1870. neprihvatanjem dogme o papinoj nezabludivosti, odbacivanjem svetenikoga celibata, nerazreivosti
braka i tajne ispovedi, te organizovanjem crkve prema nacionalnom naelu. Institucionalno je, meutim, zaiveo u Holandiji. Starokatolika crkva u Hrvatskoj se, radi vlastite afirmacije u javnosti,
koristila injenicom da je na tom koncilu akovako-sremski biskup Josip Juraj trosmajer otro istupao upravo protiv dogme o
papinoj nezabludivosti.
Prihvatajui naelo teritorijalne organizovanosti, nakon
Drugoga svetskoga rata Hrvatski starokatoliki vikarijat u Srbiji
nije bio registrovan, a predratne upe u Beogradu, Petrovaradinu,
Subotici i Malom Iou delovale su od 1954. u sastavu biskupije
Starokatolike crkve Srbije i Vojvodine. Nakon smrti biskupa
Milana Dobrovoljca, 1966, ta se biskupija poela gasiti, a prestala je
delovati kao verska organizacija s dolaskom Ivana Divljakova, biveg daktilografa u Patrijariji Srpske pravoslavne crkve, koji ju je
prvo preimenovao u Starokatoliku zapadnopravoslavnu, a zatim,
1985, u Zapadnopravoslavnu crkvu. Nakon 2000. upa u Petrovaradinu, s biskupskim vikarom u SRJ eljkom Madijem, prila je
Hrvatskoj starokatolikoj crkvi, a tokom 2002. Madi je pokuao da,
kao zastupnik Hrvatske starokatolike crkve, preregistruje Hrvatski
starokatoliki vikarijat u Hrvatsku starokatoliku crkvu sa upama
u Beogradu, Petrovaradinu, Subotici i Malom Iou, no u tome nije
uspeo (Makovi, igmanov, 2009).
Verovanja, obredi i praznici

Vladimir Solovjev (18531900), ruski teolog obraen u

rimokatolicizam, smatra da na duh pravoslavlja utie jovanovska
teologija, katolicizam se stvara pod petrovskim uticajem, a protestantizam nosi pavlovski karakter (Brija, 1999: 361). Tako je hrianstvo utemeljeno ne samo u uenju ve i u linostima, pri emu
je Isus Hristos onaj o kome su apostoli propovedali i koji sve
hriane objedinjuje. U Delima apostolskim, 4: 1013, pie kako su
Petar i Jovan propovedali: Da je na znanje svima vama i svemu
narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazareanina, kojega vi
raspeste, kojega Bog podie iz mrtvijeh, stoji ovaj pred vama zdrav.

97

Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i

nema ni u jednome drugom spasenja; Jer nema drugog imena pod
nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti. A kad videe
slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajui da su ljudi neknjievni i
prosti, divljahu se a znadijahu ih da bijahu s Isusom.
Za izvor svog uenja katolika crkva uzima Bibliju, koju
mogu da tumae samo svetenici, i crkvenu tradiciju (Sveto predanje), u koju spadaju kako odluke koncila, na kojima predstavnici
cele Crkve, pod vostvom pape, raspravljaju i donose odluke, tako i
papine enciklike. Pitanja discipline i unutranjeg ureenja u Crkvi
papa saoptava u apostolskim pismima. Dogma o nepogreivosti
pape kad ex katedra govori o verskim pitanjima i pitanjima morala,
proglaena je na Prvom vatikanskom koncilu 1870. godine (Cvitkovi, 1996: 202).
Katolici veruju u Trojstvo. Teoloke razlike koje su doprinele raskolu odnose se na ishoenje Duha Svetog. Brija (1999: 538)
pie da je dogmat Rimokatolike crkve, koji formulie miljenje da
Duh Sveti ishodi od Oca i od Sina, Filioque, dopuna uenja o
boanskom poreklu Duha Svetoga, koje nije bilo detaljno utanaeno, kao to je bilo uenje o Sinu Bojem, za koga Sabor u Nikeji
(325) tvrdi: Roen a ne stvoren, jednosutan sa Ocem. Filioque
uvodi Avgustinovu doktrinu o dva naela u Trojici, to jest o dva
ishoenja. Papa Benedikt VIII prihvata, 1014. godine, umetak u
Vjeruju za Rimsku crkvu, bez saglasnosti Istonih crkava.
to se tie verovanja u ivot posle smrti, katolici sem u raj i
pakao veruju i u istilite mesto boravka dua koje se, pre smrti,
nisu oslobodile svih grehova. One zato izvesno vreme borave u
istilitu, da bi potom prele u raj (Cvitkovi, 1996: 203).
Mariologija je uenje o Devici Mariji. Dogma o Marijinom
bezgrenom zaeu doneta je 1854. godine, a preuzeo ju je Drugi
vatikanski sabor 1964. godine. Papa Pije IX proglasio je, 1854. godine, dogmu po kojoj je Devica Marija bezgreno zaeta, kao i njen
sin, a papa Pije XII je, 1950. godine, proglasio dogmu o njenom telesnom uznesenju na nebo, posle smrti. Papa Pavle VI Mariju je,
21. 12. 1964. godine, proglasio Majkom Crkve. Od praznika njoj
posveenih, slavi se Velika Gospa (Gospojina) kao spomen uznesenja na nebo Marije, majke Hristove (Cvitkovi, 1996: 203).
U katolikoj veri prisutnije je obeleje krsta (kria) i raspelo (raspee), tj. likovno predstavljanje Isusa Hrista raspetog na

98

krstu. Krst je, inae, sastavljen od dva kraka koji se seku pod
pravim uglom. Postoje etiri osnovne vrste krstova: krst bez vrha
ili T krst; krst sa vrhom i samo jednom prekom predstavlja krst
jevanelja; krst sa vrhom i dve preke predstavlja mesto gde su se
irile Hristove ruke i mesto gde je bio Pilatov natpis: Isus Nazareanin, kralj jevrejski (INRI); i krst sa vrhom i tri preke, koji je
simbol crkvene hijerarhije. Kod latinskog krsta donji kraj je dui
od ostalih. Krst simbolizuje mueniku smrt Isusa Hrista, simbol
je pobede nad smru, simbolizuje ideju patnje, pokornosti, trpljenja. Znamenja krsta stavljaju se na vidno mesto. Bibliju nije
neophodno da svako poseduje.
Uz katolike verske obrede postoji obiaj da se vernici
prekrste. To se ini pokretom desne ruke tvorei znak krsta.
Krsti se celom akom, i, za razliku od pravoslavnog obiaja,
rukom se prvo dodirne levo rame.
Centralni i najsveaniji obred u katolianstvu jeste misa ili
bogosluenje, koje simbolizuje uspomenu i obnavljanje Veere
Gospodnje. Posle Drugog vatikanskog koncila obred mise ne obavlja se vie na latinskom ve na narodnom jeziku. U misi poseban
deo predstavlja euharistija. Katolici veruju da se u momentu posveivanja hleba i vina ono pretvara u telo i krv Hristovu. aa je posebnog oblika i naziva se kale. aa je iznutra uvek pozlaena, a
moe biti i cela od zlata. Svetenik ima posebnu odedu za misu, a
ona zavisi od propisa. Sveteniku kod mise pomae ministrant.
Crkveni zakonik, u katolicizmu, trai da roditelji decu ve
u prvim sedmicama nakon roenja krste. I premda se za krtenje
trai vera, u sluaju male dece vera crkve je ono to ini njihovo
krtenje valjanim. Smatra se da izvan crkve nema spasenja, te je
krtenje male dece prisutno u tradicionalnim hrianskim crkvama. Samome obredu prisustvuju roditelji i kumovi, a podrazumeva se da su oni ve krteni. Prilikom obreda krtenja male dece
ita se deo teksta iz Svetog pisma, moli se, i dete se poliva krsnom
vodom tri puta po glavi, izgovara se ime deteta i da ga krste u ime
Oca i Sina i Svetoga Duha. Obino se dete obue u belo odelce, a
kada je krtenje odraslih, u bele haljine.
Krizma se obavlja u 13. ili 14. godini; obavlja je biskup.
elo krizmanika mae se tada krizmom maslinovim uljem s
dodatkom balzama, koje biskup posveuje na Veliki etvrtak. to se
tie priesti, hlebom i vinom prieuju se samo svetenici, dok se

99

vernici prieuju samo hlebom. Obino se od vernika ne oekuje

da pre priesti poste. Za priest se uzima beskvasni hleb, peen u
obliku okrugle ploice, koja se naziva hostija. Beatifikacija je obred
kojim se proglaava blaenim onaj za koga se veruje da uiva u
raju; on se slavi samo u mesnoj crkvi. Kanonizacija je sveano
proglaenje odluke kojom se blaeni unosi u popis svetaca, i kojom
se odreuje da bude slavljen u celoj Crkvi.
Obred venanja u katolikoj veroispovesti obavlja se u
crkvi; slino kao i kod mise, ita se iz Svetog pisma, moli se i daje
blagoslov. Obred je esto praen muzikom, na orguljama i drugim
prikladnim instrumentima, i pesmom. Obred venanja obavlja se
u okviru liturgije. Prvo pitanje upueno mladencima jeste da li su
slobodno doli na venanje i da li iskreno ele da sklope brak u
duhu crkve. Kada izjave da uzimaju jedno drugo za branog druga, mladenci jedno drugome stavljaju prstenje. Potpis izjave prvo
daju mladenci, zatim svedoci i na kraju svetenik koji je venao.
Kada umre katolik, njegovo telo se kupa, obue i polae u
drveni koveg, koji stoji u pokojnikovom domu ili u kapeli na
groblju da bi se lanovi porodice, rodbina i prijatelji oprostili od
preminulog. Sam obred sahrane ima strukturu slinu bogosluenju: ita se iz Starog i Novog zaveta, dri se propoved i molitva.
Na elu povorke koja ispraa pokojnika nosi se krst, a iza njega
cvee. Obred se zavrava blagoslovom groba i molitvom Oe
na. Oprotajni govor prethodi sputanju u zemlju. Svetenik
simboliki baca zemlju u grob, a to onda ine i ostali. Sam obred
sahrane nije sakrament, zato se za preminuloga obino priredi
misa u kojoj se moli za oprotenje greha i za spasenje.
Posveenost veri i crkvi u katolikoj veroispovesti iskazuje
se i celibatom svetenika i redovnika. Odricanje od braka nije
odricanje od greha, jer je greh neto ega se svi vernici odriu, ve
od ovozemaljskih vrednosti: namesto sebi i svojoj porodici pojedinac se posveuje crkvi i vernicima u ime Hristove ljubavi.
to se tie praznika kod katolika, Boi se slavi 25. decembra, a vreme pripreme za taj praznik, koje traje etiri nedelje, naziva se advent. On poinje u nedelju koja je najblia 30. novembru.
Boini post traje etrdeset dana. Advent se zavrava 24. decembra.
Trea nedelja pred Boi posveena je deci, dve nedelje pred Boi
slavi se Majin dan materice, a poslednja nedelja pred Boi je
dan posveen ocima. Na Badnje vee za veeru se sprema riba. No-

100

u se odlazi u crkvu na ponoku. Tek posle ponoke poinje svetkovanje Boia.

Kod katolika se praktikuje post, vreme odricanja, koji traje 40 dana. Petkom je nemrs, a vernicima je preputeno da sami
odrede koliko i kako e postiti. Uobiajene su molitvene pobonosti pre ili posle jela.
Boi je praznik slavljenja Hristovog roenja i pre svega
porodini praznik: na taj nain porodica se okuplja. Boi je prepun obiaja. Sve je usmereno ka tome da porodica oseti blagodati
i znaaj praznika koji proslavlja. Obiaj je da deca vezuju majke
odnosno oeve, a oni se otkupljuju poklonima koje unapred
pripreme. Ruak na dan Boia je vrlo bogat. Prvi dan Boia se
slavi kod kue.

101

Tradicionalne
protestantske
crkve

O istoriji religija, svake od njih, formiranju institucije i njenom razvoju, o sukobima unutar hrianstva, o tridesetogodinjem
ratu, zaista bi se moglo pisati u nedogled. Iz tog bogatstva istorijskog sagledavanja, biram detalje koji nas pribliavaju sociolokom
razumevanju sadanjeg trenutka. Tako i sada, ne mislei da reformacija poinje samo s Martinom Luterom, kao to se s njim i ne
zavrava, dajem ukratko njegovu biografiju.
Martin Luter (Luther, 14831546), profesor filozofije i teologije, 31. oktobra 1517. godine je na vrata dvorske crkve u Vitenbergu prikucao svojih 95 teza usmerenih protiv indulgencija. U vreme Devedeset pet teza Luteru su bile skoro trideset etiri godine.
On je odbacio katoliko uenje po kome je spasenje due mogue
samo kroz Crkvu, istiui da je to mogue postii samo verom, molitvom Bogu i potovanjem Deset zapovesti Bojih. Odbacujui posredovanje izemeu Boga i vernika Luter je, 1519. godine, opovrgao i
papin autoritet, autoritet njegovih enciklika i crkvene tradicije. Preveo je Bibliju na nemaki jezik. Za njegovo ime vezan je nastanak
protestantizma i Luteranske crkve (edvik, 1986; Cvitkovi, 2005).
Kako je dolo do Luterovog odvajanja od Rima? Elen Vajt
u knjizi Velika borba opisuje Luterov ivot gde kae da je Lutera
u manastir odvela iskrena tenja da se oslobodi greha i pomiri s
Bogom. U manastiru se od njega trailo da obavlja najnie i najtee poslove i da prosjai od kue do kue... Vie od svega radovao

102

se prouavanju Biblije. Naao je jednu Bibliju, koja je bila lancima vezana za manastirski zid, i esto je k njoj dolazio. to je vie
bivao uznemiren zbog svojih greha, to je vie nastojao da stekne
oprotenje i mir svojim sopstvenim delima. Vodio je najstroi
ivot, nastojei da postom, nespavanjem i bievanjem samoga sebe pobedi zle nagone svoje prirode, od kojih ga nije mogao osloboditi kaluerski ivot. Luter je bio posveen za svetenika i
pozvan iz manastira da zauzme katedru profesora na Vitemberkom univerzitetu. Tu se posvetio prouavanju Svetog pisma
na izvornim jezicima. Luter je jo uvek bio odan sin papske crkve
i nije ni pomiljao da e ikada biti to drugo, ali jedan novi papin
Dekret obeao je oprotenje svima onima koji bi se na kolenima
popeli na vrh Pilatovih stepenica. Luter se jednog dana pobono
penjao uz te stepenice, kada je iznenada uo jedan glas slian
grmljavini, koji mu je rekao: Pravednik e od vere iv biti
(Rimlj.1,17). Skoio je na noge i udaljio se sa toga mesta postien
i preneraen. Te rei nisu nikada izgubile uticaj na njegovu duu.
Od toga asa razumeo je jasnije nego ikada pre kolika je zabluda
ako se ovek uzda u ljudska dela da bi dobio spasenje i uvideo je
potrebu nepokolebljive vere u Hristove zasluge (Vajt, 1962: 103).
Luter je odluio da najenerginije protestuje. Napisao je
listu koja je sadravala devedeset i pet taaka protiv nauke o
oprotenju (oprotajnicama) i stavio na crkvena vrata pred praznik Svih svetih. Izjavio je da je spreman da idueg dana na univerzitetu brani ove teze od svih koji budu smatrali da je njihova
dunost da ih napadnu. Narod je tih dana u velikom mnotvu
poseivao crkvu. Nastalo je veliko uzbuenje na univerzitetu i u
celom gradu. Pitanja koja je postavio rairila su se za nekoliko
dana po celoj Nemakoj, a za nekoliko sedmica odzvanjala su kroz
ceo hrianski svet (Vajt, 1962).
Ve za svog ivota Luter je bio i sam zaprepaen uinkom
svojih teza. Nastale su vee ili manje crkvene zajednice, pojavljivali su se pojedinci, koji su pozivajui se na Bibliju, osnivali najrazliitije verske zajednice. Tako se istorija protestantizma pretvorila u istoriju neprestanih raskola. ak i najnoviji ekumenski
napori ne mogu da zaustave porast novih zajednica koje niu u
raznim delovima sveta otimajui vernike tradicionalnim hrianskim crkvama (Kolari, 1987).

103

U knjizi Verske zajednice u FNRJ, u uvodnim napomenama o protestantskim crkvama pie da su u naoj zemlji postojale
skoro sve protestantske verske zajednice; one nisu naroito brojne,
ali svaka ima vei ili manji broj svetenika-propovednika, i veoma
su aktivne u nastojanju da se to vie proire. Sve su nastale u periodu reformacije ili neto kasnije, kao njen refleks uglavnom kao
opozicija Katolikoj crkvi. Sve su u nae krajeve stigle uglavnom
zahvaljujui nacionalnim manjinama (Nemci, Maari, Slovaci).
One su samostalne i imaju karakter nacionalnih crkava, meutim,
sutinski stvar ne stoji tako, jer su sve one organizaciono povezane
sa svojim centrima u inostranstvu (1953: 565). U poglavlju o vezama crkve sa inostranstvom i o pomoi koja se dobija iz inostranstva, govori se o Svetskoj luteranskoj federaciji sa seditem u enevi za Evropu, i Njujorku za itav svet. Oni objedinjuju sve luteranske, evangelike veroispovesti u svetu. Takoe postoji veza sa
Ekumenskim savetom, koji tei da objedini sve hrianske crkve u
svetu (1953: 581).
Branko Bjelajac (2003: 36) pie da istorijski posmatrano,
luterani su najvea protestantska grupacija koja je ikada postojala
na teritoriji dananje Srbije i da je tako i danas. Prema statistici
Svetske luteranske federacije (Luteran World Federation) iz 1998.
Luterana u Saveznoj republici Jugoslaviji bilo je oko 48.500, ubrajajui tu i takozvanu zajednicu, odnosno lanove domainstava krtenih lanova.
Trinaestog oktobra 1781. godine, car Josif II, sin Marije
Terezije, donosi dekret pod nazivom Patent o verskoj toleranciji
kojim je ukinuo kmetstvo kao oblik seljakog robovanja, zagarantovao slobodu kretanja seljacima i pravo da poseduju zemlju. Kao
rezultat ove politike, Slovaci, Maari, esi i Nemci emigrirali su u
Vojvodinu. U poetku su to bili mahom rimokatolici, ali su se
kasnije pridruili i luterani i reformate (kalvinisti)... Doseljenici u
Vojvodini nailaze na bolje ivotne uslove od onih koje su napustili
u svojim domovinama. Oni koji su stigli iz Slovake, posle zapoinjanja naselja i prvih zemljoradnikih radova, odnosno naseljavanja naputenih sela, poinju s osnivanjem crkava i kola,
verovatno u nameri da nastave da ive istim nainom ivota kao u
staroj domovini. Jedan izvor govori da su prve crkvene optine
nastale uz naseobine u Boji, Bakom Petrovcu, a neto kasnije u
Sremu i Banatu (Bjelajac, 2003: 39). U Staru Pazovu Slovaci su
se masovno doselili 1770. godine, na poziv Elijasa Bona, prelazei iz
Selene, odakle su bili prognani od Rimokatolikog nadbiskupa.

104

Slovaka evangelika crkva a.v. u Srbiji

Slovaka evangelika28 crkva augzburke veroispovesti

a.v., ima svoje sedite u Novom Sadu, ulica Vuka Karadia 2. Lica
ovlaena za zastupanje su: Samuel Vrbovski i Pavel Lomiamski.
Nazivaju ih i Augzburka veroispovest zato to su svoju doktrinu
utvdili na saboru u Augzburgu 1530. godine.
U petak, 31. oktobra 2008. godine, objavljena je vest (RTS29)
da je po prvi put u novijoj srpskoj istoriji uspostavljen nemaki
evangeliki seniorat koji e delovati u okvirima Slovake evangelike crkve Srbije. Za prvog seniora postavljen je svetenik Diter
Tunkel koji je, nekoliko godina ranije, doao u Beograd kao klirik,
kako bi obnovio Nemaku evangeliku zajednicu. Imenovanje su
obavili slovaki evangeliki biskup Samuel Vrbovski i nemaki pomoni biskup iz Hanovera, zaduen za jugoistok Evrope. Ceremoniji imenovanja prisustvovali su izaslanici SPC, Rimokatolike nadbiskupije i predstavnik Ministarstva vera RS.
Poeci Slovake evangelike crkve datiraju iz vremena prodora reformi Luterovog smera u Slovaku. Luteranstvo je religijski
pokret koji je osnovao Martin Luter u Nemakoj, a kasnije se proiri u skandinavskim zemljama, Severnoj Americi i nizu drugih zemalja. Biblija je i ovde vrhovni autoritet i izvor religijskog nauavanja. U Americi su ve 1970. zaredili prvu enu za svetenicu, a
1992. godine izabrali su i prvu enu biskupa.
Branko Bjelajac (2003) u knjizi Protestantizam u Srbiji,
daje detaljan prikaz i skoro pola knjige posveuje luteranima. On
pie da su u Austrougarskoj carevini mnogi luterani razliitih
nacionalnosti pripadali jednoj crkvenoj organizaciji. Meutim, posle Prvog svetskog rata, u novoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca,
Prema Reniku religijskih pojmova, (Cvitkovi, 2005: 134) evangelici,
naziv za pristalice refomacije koju je predloio Martin Luter. Danas naziv
za mnoge protestantske osobito luteranske crkve. Evangelike crkve, naziv za luteranske i reformirane crkve u Nemakoj, vajcarskoj i nekim
skandinavskim zemljama.
29www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/25016/Nema%
C4%8Dki+evangelisti+u+Beogradu.html
28

105

luterani su postali manjina koja je uz to imala i teak zadatak da

objedini grupe razliitog razvoja i kulturne pozadine. Luterani
maarskog porekla u Vojvodini pridruili su se onima nemakog
porekla, a Slovaci su odluili da nastave da s njima sarauju, ali da
ostanu po strani. Punih est godina, sve do donoenja zakona kojim
su luterani i zvanino priznati, njihovim radom upravljala je vlada
(Bjelajac, 2003: 36).
Radmila Radi (2002: 620) pie da su vernike ove crkve inili uglavnom pripadnici slovake nacionalne manjine u Vojvodini i
da se njihov broj kretao od 30.000 do 60.000. Biskup je od 1957.
bio Samuel tarke, a potom Juraj Struharik, koji je 1963. izabran za
biskupa doivotno. Sedite biskupije bilo je neko vreme u Bakom
Petrovcu, a potom u Novom Sadu. Poetkom ezdesetih godina
imali su 25 aktivnih svetenika. Svetenici ove crkve osnovali su
1951. godine svoje Udruenje, iji rad je usmeravao biskup, koji je i
sam prisustvovao sastancima.
Toma Brankovi (2006: 78) pie da je do prekretnice u
delovanju Slovake evangelike crkve SEAVC dolo 1956.
godine izborom za episkopa Juraja Struharika, koji otpoinje dijalog sa predstavnicima drave traei zajedniki jezik u reavanju
otvorenih pitanja. U isto vreme Slovaka evangelika crkva postaje
lan Svetskog luteranskog saveza, sa seditem u enevi, tako da je
uspostavljena dobra saradnja kao i dobijanja inostrane pomoi,
zahvaljujui emu je obnovljeno dosta crkava, sagraene su nove,
pa i sam centar ove crkve u Novom Sadu.
Prema izvetaju koji stoji na sajtu Slovake evangelike a.v.
crkve u Srbiji,30 Slovaci evangelici u Vojvodinu su doli 1745. godine, a tokom XVIII veka doseljavali su se u jo nekoliko talasa.
Odmah po dolasku organizovali su se i crkveno, uglavnom posle
donoenja Patenta o toleranciji 1781. godine.
SEAVC broji oko 50.000 lanova i razdeljena je u tri
seniorata: Baka, Banat i Srem, sa seniorima na elu. Ima 27 crkvenih optina, 14 filijala i veliku dijasporu. Trenutno ima 27 svetenika, od ega pet ena svetenica, i tri senioralna kapelana sa biskupom Mgr. Samuelom Vrbovskym na elu. Svetenici SEAVC stiu
svoje teoloko obrazovanje na Evangelikom teolokom fakultetu
Univerziteta J. A. Komenski u Bratislavi, u Slovakoj. Pojedinci
30

http://www.ecavyu.com (pristupljeno 25. 11. 2010).

106

borave u Nemakoj, najee u Erlangenu, radi usavravanja nemakog jezika i sticanja ireg teolokog znanja. Godine 1919. osnovana je gimnazija u Bakom Petrovcu, a iste godine u rad je putena tamparija u kojoj su bile tampane knjige na slovakom jeziku i
za potrebe crkve. Meu prvim knjigama tampan je Mali katehizmus Martina Lutera.31 Tek ezdesetih godina poinje aktivniji rad
to se tie publicistike. Crkva redovno izdaje meseni list Evanjelick Hlsnik (Evangeliki glasnik) u 2.650 primeraka, izdaje godinjak Roenku, u kome se daju informacije o godinjim aktivnostima u crkvi i tekstovi verske sadrine. Takoe tampaju i zidni
kalendar u 17.000 primeraka.
Najvie upravno i zakonodavno telo SEAVC je Sinod, koji
zaseda jednom godinje. Crkva se izdrava od dobrovoljnih priloga.
Baki seniorat osnovan je u avgustu 1920. godine. Prvi senioralni
sabor odran je u Bakom Petrovcu 29. septembra 1920. Seniorat
ima 11 crkvenih optina i 4 filijale. Senior je Mihal Kolar, svetenik
crkvene optine u Bakoj Palanci. Banatski seniorat osnovan je
takoe u avgustu 1920. Prvi senioralni sabor bio je odran u Kovaici, 27. oktobra 1920. Seniorat ima 8 crkvenih optina i 2 filijale.
Senior je Pavel Sklenar, svetenik crkvene optine u Kovaici.
Sremski seniorat osnovan je marta 1921. godine u Staroj Pazovi.
Seniorat ima 6 crkvenih optina i 6 filijala. Senior je Jan Vinkovi,
svetenik crkvene optine u Boljevcima.
Prema Ivanu Cvitkoviu (1996: 234), evangelici veruju da
je za spasenje due dovoljno initi dobra dela. Potuju Mariju,
majku Isusovu, i svece. Imaju uenje o predestinaciji: Bog je sve
unapred predodredio. Prirunik u kome su sadrane molitve i
obredni obrasci za pastore naziva se agenda.

Kratku istoriju napisao je biskup Samuel Vrbovski za sajt Regionalnog

veb portala Vera znanje mir CiREL-a.
http://veraznanjemir.bos.rs/index.php?page=versko_naslede&lang=srp
&subaction=showfull&id=1248272501&archive=&start_from=&ucat=11
&lang=srp&page=versko_naslede
31

107

Evangelika hrianska crkva a.v. u Srbiji

Evangelika hrianska crkva a.v. u Srbiji ima sedite u

Subotici, Brae Radia 17. Lice ovlaeno za zastupanje je Arpad
Dolinski (Arpad Dolinszky). Pripadnici ove crkve su najveim
delom Maari iz severne Bake. Crkva ima oko 10.000 vernika,
najvie u srezu Subotica (Brankovi, 2006).
U zavrnim odredbama Ustava iz 1955. godine, u lanu 45
kae se: Evangeliko-hrianska crkva augzburkog veroispovedanja u NRS je pravni naslednik Nemake evangeliko-hrianske
crkve augzburkog veroispovedanja u predratnoj Jugoslaviji, a na
teritoriji NR Srbije.
Za period izmeu dva rata bilo je karakteristino ispoljavanje nacionalne svesti, to je moda dovelo do udaljavanja unutar
iste crkve usled pripadanja razliitim nacijama.
Evangelika crkva u Srbiji ukljuena je 1972. godine u Slovaku evangeliku crkvu a.v. kao Maarski seniorat. Za Maarski
seniorat je 1981. godine postavljen Arpad Dolinski. Toma Brankovi daje pregled dogaanja vezanih za ponovno osamostaljivanje
Evangelike hrianske crkve u Srbiji. On pie da je u okviru Maarskog seniorata raslo opredeljenje za izdvajanje iz Slovake evangelike crkve i ponovno uspostavljanje Evangelike hrianske crkve u Srbiji Vojvodini, te da su 17. maja 1998. godine, na sednici
Sinoda, prihvatili Ustav iz 1955. godine. Na taj nain ponovo je uspostavljena Evangelika crkva augzburke veroispovesti u Srbiji. Za
superintendanta izabran je Arpad Dolinski; on je ustolien u Subotici
7. novembra 1998. godine (Brankovi, 2006: 84).
Branko Bjelajac (2003: 36) naglaava da su u Austrougarskoj carevini mnogi luterani razliitih nacionalnosti pripadali jednoj crkvenoj organizaciji. Meutim, posle Prvog svetskog rata, u
novoj dravi, a poreklom iz tradicije nemake dravne crkve, nisu
bili zainteresovani za evangelizaciju. To je za posledicu imalo da se
broj vernika nije poveavao, a razliite jezike grupacije ostale su u
sopstvenom kulturnom miljeu, uvajui tako kulturni i nacionalni
identitet. Posle Drugog svetskog rata prepolovio se broj pripadnika
ove crkve. Bjelajac (2003:44) detaljno prikazuje istorijski razvoj i
doseljavanja luterana u Srbiju, sa dosta zanimljivih detalja koji opisuju meureligijske odnose onoga vremena. Kneevina Srbija je ve

108

1853. godine donela ukaz kojim se reguliu odnosi i verska prava

nepravoslavnih hriana, luterana i kalvinista, tako da se beogradska protestantska zajednica razvijala nezavisno od vojvoanske.
Luterani izmeu dva svetska rata primali su znatnu pomo
iz inostranstva. Tako je 1919. godine nacionalni luteranski savet
Sjedinjenih Amerikih Drava zapoeo sa slanjem pomoi, naroito
u deljenju Svetih pisama, pesmarica i katehizama. Luterani su u
tom periodu bili bez vre organizacije i kontakata s ranijim
vostvom. Bjelajac (2003: 53) prenosi izvetaj o pokuaju da se
stvori unija kojoj bi, osim evangelista a.v. (evangelici augzburke
veroispovesti luterani), pripadali i evangelisti h.v. (evangelici helvetske veroispovesti reformate), kao i metodisti. Ovaj pokuaj je
propao prvo zbog jezikih razlika, a onda i zbog razlika u uenju.
Samo evangelisti a.v. (luterani) koristili su, pri bogosluenju, etiri
jezika (slovaki, nemaki, slovenaki i maarski). Reformati su bili
po narodnosti Maari i Nemci, a metodisti u veini Makedonci.
Godine 1931. Evangelika crkva augzburke veroispovesti u
Jugoslaviji promenila je svoje ime u Nemaka evangelika crkva.
Crkveni ivot posle Drugog svetskog rata odvijao se u izmenjenim
okolnostima. Usmeravajui panju na Evangeliku crkvu u SR Srbiji (Subotica), prema podacima istoriara Radmile Radi (1995),
saznajemo da je ova verska zajednica imala oko 7.000 vernika
uglavnom Maara i neto preostalih Nemaca (najvie do 10.000).
Posle rata ova crkva zvala se Maarsko-nemaki evangeliko-augzburki seniorat. Osnovne centrale nalazile su se u Subotici, Vrbasu,
Novom Sadu, Somboru, Panevu, Vrcu, Zrenjaninu i Kikindi.
Bjelajac (2003: 72) kae da je u 2000. godini bilo problema
na relaciji slovako svetenstvo, s jedne, i vernici maarske i nemake nacionalnosti, s druge strane, pa su u februaru 2001. godine
voeni razgovori u kojima su uestvovali predstavnici vlade Srbije i
Svetskog i Evropskog luteranskog saveza, kao i predstavnici zainteresovanih strana. Tako je ponovo aktivirana Evangelika crkva u
Srbiji, a njen superintendant Arpad Dolinski (Arpad Dolinszky)
pojavljuje se kao potpisnik vie saoptenja o uvoenju veronauke u
osnovne i srednje kole u Srbiji, tj. posle donoenja Zakona on je
lice ovlaeno za zastupanje Evangelike hrianske crkve u Srbiji.

109

Reformatska hrianska crkva u Srbiji

Sedite crkve nalazi se u Feketiu, ulica Bratstva i jedinstva

26. Lice ovlaeno za zastupanje je Itvan ete-Semei. Prema sajtu, ekonomi su Joef Bertok i Joef ete. Toma Brankovi (2006:
85) pie da se sedite ove, druge po veliini, protestantske, kalvinistike crkve menja u zavisnosti od mesta prebivalita episkopa
crkve. Neposredno posle rata episkop je bio Agoton andor, sa
seditem u Feketiu, posle na elo dolazi Itvan ete, koji sedite
crkve premeta u Pair, u Bakoj. Posle njegovog penzionisanja,
sredinom osamdesetih godina, za episkopa je postavljen Imre
Hodoi iz Feketia.
Reformatska hrianska crkva je slubeni naziv za kalvinizam. Kalvinizam je nastao u esnaestom veku, a ime je dobio po
osnivau anu Kalvinu (Jean Calvin). an Kalvin (15091564) uo
je za Luterove ideje preko kritika koje su im upuivali profesori teologije koju je studirao. Napustio je studije u Parizu i 1529. godine
preao u Orlean, da studira pravo, a do promene je dolo zato to se
njegov otac posvaao sa upravom biskupije te je eleo da sina preusmeri prema sudstvu i dravnoj administraciji. Po zavretku studija
vratio se u Pariz i poeo je da se izjanjava kao protestant; sa tih
pozicija pie i predgovor za prevod Biblije na francuski jezik. Iz
Francuske se odselio u Bazel, zbog progona pristalica reformacije.
Napisao je knjigu Nauka hrianske vere 1536. godine, a 1559. godine osnovao visoku versku kolu za obrazovanje graana eneve i
drugih zainteresovanih protestanata.
Branko Bjelajac (2003: 95) izmeu ostalog navodi da ve
poetkom XIX veka imaju svoju crkvenu optinu u Novom Sadu
kojoj su pripadali skoro iskljuivo Maari. U gradu je 1803. ivelo
oko trideset reformatskih porodica, sastajali su se po kuama. Ve
1806. broj reformata je iznosio 80 porodica, a 1840. bilo ih je oko
400. Nova crkvena zgrada sagraena je 1865. godine od dobrovoljnih priloga vernika koju je biskup Pavle Terek osvetio 15. oktobra.
kola reformatske crkve, koja je otvorena 1851. godine, radila je
slobodno, bez dravnog uticaja. Godine 1857. popravljen je postojei nastavni plan i etiri crkvena okruga zajedniki je osnovali organizaciju narodnih kola. Ovo je bitno jer ukazuje da su u duhu protestantizma, kao to je u Evropi Komenski osnivao kole, formira-

110

nje narodnih kola imalo religijski karakter. Detalj iz istorije koji

navodi Bjelajac (2003: 101) odnosi se na oduzimanje 38 reformatskih kola bez ikakve nadoknade od strane drave. I ne samo to. U
prilogu Bjelajac (2003: 112) prenosi pismo tube upueno Kraljevskoj Vladi 30. avgusta 1921. godine:
1. Nae stoletne kole, za koje su nai preci toliko rtava
podneli, a koje smo kao vrt nae crkve briljivo uvali, u toku jedne
godine podravljene su.
2. Stoletno crkveno imanje, od koga su izdavane kole,
svetenici i kantori, oduzeto je i time smo sa kulturnoga gledita
baeni za 400 godina u natrag.
3. U podravljenim kolama veronauka je potpuno
izbaena iz ruku nae crkve, te zato naa crkva ne moe da vri
jednu od svojih dunosti: versko vaspitavanje dece.
4. Na vukovarski milosrdni dom vojska je rasterala, opremu od 80 kreveta, ureenje u etiri kolske dvorane i prihvatni
pokretni imetak naih tamonjih nametenika konfiskovala je, nae
su zgrade upropastili, i dre ih i danas pod sekvestrom, te na taj
nain onemoguavaju rad jedne nae ovekoljubive ustanove...
8. Neke svetenike nae crkve ve tri godine bez prekida
mue i gone. Jednoga su batinom, drugoga zatvorili i pored svega, to
je istragom dokazano da su nevini, gonjenje istih traje jo i sade.
Radmila Radi (2002: 623) pie da su vernici ove crkve uglavnom Maari iz Vojvodine i jednim delom iz NR Hrvatske. Broj
vernika kretao se oko 35.000 od ega u Srbiji oko 20.000. Po svetenikom kadru, vezama sa inostranstvom i materijalnom poloaju
bili su najjaa protestantska crkva u SFRJ. Imali su 86 crkvenih
optina, 53 hrama i oko 30 svetenika. Niz godina na elu crkve
nalazio se andor Agoton koji je umro 1960. Posle njegove smrti
za episkopa je izabran ete Itvan, svetenik iz Paira kod Subotice,
saradnik UDB-e (Radi, 2002: 623).
Prema njihovom zvaninom sajtu,32 dananju Crkvenu zajednicu osnovali su oni reformati koji su se doselili iz Kunheea
(Kunhegyes) 1785, a neki su se doselili i iz Tisabura (Tiszabura).
Doseljenje je dozvoljeno ukazom cara Josifa II od 25. novembra
1784. Ve po dolasku traili su, i dobili, pravo slobodne veroispovesti reformatske vere. Taan datum osnivanja crkve nije poznat,
32

http://www.feketics.com/data-sr/crkva.html (pristupljeno 25. 11. 2010).

111

ali prvi upis u matinu knjigu roenih bio je 29. maja 1785. Iako su
doli kao ve oformljena crkvena zajednica, sa svetenikom, imali
su potekoa pri pokretanju crkvenog ivota. Za javna bogosluenja
privremeno su izgradili jedan dom od erpia. Dananja crkva
sagraena je 1802. Prvu parohiju vernici su sagradili godinu posle
doseljenja. Sadanja parohijalna zgrada za skupove je iz 1877, a
najnovija zgrada za svetenike sagraena je 1981. Do sada je ovde
sluilo etrnaest svetenika, sadanji je petnaesti. Posebnu panju
zasluuje andor Agoton (18821960), metanin, koji je tokom 40
godina slubovanja organizovao i Jugoslovensku reformatsku hriansku crkvu, i do kraja ivota, kao biskup, mudro je vodio. Crkvena zajednica vie puta je bila sedite biskupa i dravni centar
Crkve: od 1933. do 1960, sa manjim prekidima, i od 1982. do 1996.
i 1997. do danas. Broj aktivnih vernika je otprilike 2.300.
Poput protestantskog utemeljenja u luterovom pokretu, od
obreda su zadrali krtenje male dece i priest. Iz crkve su sklonili
oltar, svete slike, svee. Za Kalvina, Biblija je jedini autoritet. Centralna tema i specifinost Kalvinovog uenja jeste uenje o predestinaciji: Bog unapred odreuje tok svetske civilizacije i pojedinanog ivota. Najbolji pokazatelj Boje milosti je uspeh u ivotu
oveka (Cvitkovi, 2005: 210; Brankovi, 2006: 23). Naglaavaju i
strogost u moralnom ivotu.
U delu Protestantska etika i duh kapitalizma Maks Veber
(1989) gradi teoriju da pozitivan stav prema radu, racionalno
korienje vremena i novca, asketski stil ivota, kao i nemogunost
da se utie na vlastito spasenje, ine dobru podlogu za razvoj kapitalistikog sistema. Istraujui povezanost izmeu razliitih vrsta
religije i odreenih drutvenih grupacija, ustanovio je da razliite
drutvene grupe svojim religijskim verovanjima proizvode etiku
koja utie na drutveno ureenje. Verber je panju obratio na uticaje razliitih religijskih stavova na aspekte drutvenog ivota, a posebno na ekonomske aktivnosti. Kalvinistiko uenje o predestinaciji bilo je kljuno u razvijanju njegove teze. Kalvinisti zagovaraju
naelo odvojenosti religijske zajednice od drave.
Bogosluenja se odravaju nedeljom i praznicima u 9.30,
sredom u 8.00. Biblijska predavanja za ene su etvrtkom u 16.00
(zimski period) odnosno 17.00 (letnji period), a za mukarce, utorkom u 18.00 (samo zimski period). Nedeljna kola za decu je u

112

14.00, dok su omladinska biblijska predavanja u 16.00. Veronauka

je od utorka do petka (u zavisnosti od rasporeda asova).
Reti Katalin, roena 1972. godine, u Rumuniji, diplomirala
je na Protestantskom teolokom fakultetu u Kluu 1996. godine, a
od septembra iste godine radi u Reformatskoj hrianskoj crkvi
najpre kao pomona svetenica u Staroj Moravici, a zatim u Subotici, kao zamenica svetenika. Sem svetenikih i duebrinikih poslova, organizuje i ukupan verski ivot u zajednici, ukljuujui i rad
sa enama. Sluala sam je na konferenciji u Novom Sadu (1998)
tema je bila Feministika teologija: od teorije u praksu. U kasnije
objavljenom tekstu (Katalin, 1999: 150) ona pie: Verujem da pred
Bogom, kada se radi o slubi, zaista ne postoje mukarci i ene,
samo pozvani i nepozvani, oni koji su izabrani i koji to nisu. Jer On
ne gleda spoljanjost, ve samo ono to je u srcu... Kada sam bila na
poslednjoj godini na Protestantskom teolokom fakultetu (1996) u
Kluu, postavilo se pitanje ko eli da radi u Vojvodini i napusti
Transilvaniju, jer tamo nedostaju svetenici, od 40-45 mukaraca i
8-10 devojaka ukupno, javila se samo jedna devojka. Tako sam se
pre dve godine i 3 meseca nala u Vojvodini. Dosada nijednom
nisam osetila smetnju zbog toga to sam ena. Naprotiv. Verujem u
to da je Bog svima nama namenio odreene zadatke u porodici, u
crkvi i na ovom svetu, koje niko ne moe da izvri osim nas.

113

Jevrejska
zajednica

Jevrejska zajednica organizaciono je formirana kao Savez

jevrejskih optina u Srbiji. Adresa je na optini Stari grad u Beogradu, ulica Kralja Petra 71a / III. Lice ovlaeno za zastupanje je Aleksandar Neak, predsednik SJOS.
Verski ivot Jevreja organizovan je u okviru Saveza jevrejskih optina u Srbiji. Savez obuhvata deset jevrejskih optina: Beograd, Novi Sad, Suboticu, Panevo, Zemun, Ni, Pritinu, Sombor,
Zrenjanin i Kikindu. Sedite Saveza je u Beogradu, gde ivi jedini
rabin, Isak Asiel, koji u sinagogi organizuje verski ivot. U Srbiji postoji oko 3.300 lanova jevrejskih optina, dok popis iz 2002. godine pokazuje da je broj Jevreja u Srbiji samo 785; od toga broja u
centralnoj Srbiji ivi njih 456, dok je u Vojvodini 329 pripadnika
judaistike veroispovesti tako stoji u izvetaju Republikog zavoda za statistiku Srbije. U Beogradu se 415 osoba izjasnilo da su
pripadnici judaizma, a najvie ih ivi u optini Stari grad (91).
Na sajtu33 Saveza jevrejskih optina Srbije pronalazimo podatke o ustanovama, publikacijama, aktivnostima. Izdaje se meseni asopis Jevrejski pregled, koji uglavnom donosi podatke o kretanju i ivotu Jevreja u svetu i ovde. Dostupan je u celini na sajtu
Saveza. Izdaje se i omladinski asopis Kadima.
Jevrejski kalendar za godinu 5771. od stvaranja sveta koja
odgovara graanskoj godini od etvrtka 9. septembra 2010. do srede 28. septembra 2011. priredio je Isak Asiel, rabin.
33

www.savezscg.org

114

Istorijske slike

Judaizam kao religija Jevreja ima dug istorijski razvoj i

moe se pratiti od biblijskih vremena. Simon Dubnov (1988) u
uvodnom delu knjige Kratka istorija Jevrejskog naroda pie da je
narod kao velika porodica koja se moe uporediti sa drvetom. Kao
to grane rastu iz stabla drveta, tako i porodica raste i postaje skup
mnogih porodica sa decom, unucima i praunucima. A ako to
potraje dugo i obuhvati lanac vie generacija, postepeno se stvara
narod koji se sastoji iz mnogo hiljada pa i miliona porodica. Na taj
nain se formirao i jevrejski narod. Nekada je imao svoju zemlju u
kojoj je ceo narod govorio jednim jezikom. Kasnije se rasuo po
svetu i zbog toga je govorio razliitim jezicima zavisno od toga u
kojoj se zemlji naao, ali su Jevreji svugde oseali da su lanovi iste
porodice, da su braa i sestre.
Maks Veber (1997: 9) pie da je religija Izraela i jevrejstva
predmet literature ije savladavanje zahteva vie od rada koji je
moguno obaviti tokom jednog ljudskog ivota. Pre svega, i zato to
je ona u pogledu kvaliteta na izuzetno visokom nivou. Ako je to tako bilo za genijalnog Vebera, kako je tek dananjem sociologu religije kad stoji pred nasavladivim zadatkom?
Kao prva i najstarija monoteistika religija, u kojoj se utemeljuju novije monoteistike religije, judaizam ima svoju tradiciju i
na prostorima ove drave. Prvi podaci o prisutnosti jevrejskog ivlja
datiraju jo iz perioda Rimske imperije, dok do intenzivnijeg naseljavanja dolazi krajem XVII veka.
Iako postoje znaci da je u Vojvodini bilo idova i u vrijeme antike idovske drave, njihove prve zajednice spominju se
tek u 16. stoljeu, i otad naseljavanje tee, pa se u mnogim mjestima (Novom Sadu, Subotici, Somboru, Senti, Zrenjaninu, Panevu, itd.) osnivaju idovske opine. Krajem prvog svjetskog rata na
teritoriji Vojvodine djeluje odlino organizirana idovska zajednica sa 20.000 lanova. (Dubnov, 1988: 275). Jelena Zlatkovi
Winter nastavlja (1988: 276) da prvi podaci o Jevrejima u Srbiji
potiu iz 10. veka, a s vremenom je sve vie znakova o njihovoj
prisutnosti, pa se spominju u vreme cara Duana i kneza Lazara.
U drugoj polovini 14. veka Jevreji iz Maarske i Nemake doseljavaju se u Beograd, a tokom 16. veka Jevreji dolaze iz panije. Oko

115

dve treine Jevreja u predratnoj Jugoslaviji bili su Akenazi, poreklom iz istonoevropskih i srednjoevropskih zemalja, a oko jedne treine bili su Sefardi, poreklom iz panije, Portugalije, Italije,
Turske. Pridoli Akenazi bre su se prilagoavali novoj okolini
nego Sefardi koji su iveli u potpuno idovskom miljeu i nekoliko
stotina godina odolevali integraciji. Sefardi su i u paniji i na
Balkanu bili pod uticajem islama, dok su Akenazi iveli pored
hriana, prvenstveno katolika. Sefardi su pod Osmanlijama prihvatili orijentalni nain ivota, dok su Akenazi, pod Habzburgovcima, pripadnici zapadnog kulturnog kruga.
Ugovor koji je potpisan na Berlinskom kongresu, 13. jula
1878. godine, koji je obezbedio dravnu nezavisnost Srbije, sadrao
je i odredbe koje su proklamovale i obezbeivale ravnopravnost
Jevreja u Srbiji. Prema prvom potpunije izvrenom popisu stanovnitva u Srbiji, 1834. godine, Jevreja je bilo oko 2.000 (Peri i
Stani, 1992; Barii, 2006: 73).
Radmila Radi (2002: 632) navodi da je centralno telo koje
je okupljalo sve jevrejske optine bio Savez jevrejskih optina Jugoslavije, osnovan jo 1920. godine. Zbog nedostatka rabina, verske
obrede obavljala su svetovna lica, a verske aktivnosti su se uglavnom manifestovale u vreme velikih jevrejskih praznika.
Andrija Gams (1988: 259) pie da je u predratnoj Jugoslaviji bilo oko 70.000 Jevreja. Oni su iveli preteno u veim
gradovima. U Drugom svetskom ratu Hitlerov bes, izazvan martovskim dogaajima 1941. godine, naroito se okomio izmeu ostalog i na jugoslovenske Jevreje. Odmah po okupaciji bile su
preduzete otre mere protiv njih. U Srbjii ih je veina likvidirana
na Sajmitu jo 1941. godine. Jevreji u Vojvodini stradali su 1944.
godine zajedno sa Jevrejima iz Maarske. Preivelo je svega oko
15.000 jugoslovenskih Jevreja, od kojih se oko 8.000 iselilo u
Izrael, tako da je u Jugoslaviji, te 1961. godine, kada je Andrija
Gams pisao pogovor za knjigu Kratka istorija jevrejskog naroda,
bilo 6.500 Jevreja.
Poziciju Jevreja u Srbiji posmatrau kroz dijalog s knjigom
Jevrejska optina Novi Sad, predsednici, 19452008, u kojoj je
ona jezgrovito prikazana. Poeu od prve reenice u predgovoru,
koja glasi: Jevreji su narod knjige. Negovali su pismenost: svaki
otac bio je obavezan da svoje sinove i keri naui pisanju i itanju.

116

itanje Tore je poetak uenosti, a pisanje istorije nastavak tradicije koja od zaborava uva sva dela koja Bog ini u svom narodu.
Pria o predsednicima Optine ujedno je i pria o istorijatu zajednice u Novom Sadu od Drugog svetskog rata do danas.
Period u kome su promene bile este. Bilo je to drugaije vreme:
verske organizacije i verski ivot bili su potisnuti. Svaki novi
predsednik Jevrejske optine nova je ivotna pria, lekcija za
budunost. Biografije i intervjui odslikavaju celokupno drutvo,
promene koje su se dogaale. Znaajno je primetiti da je zajednica posle 1952. godine od verske postala sekularna. Dravne kole su decenijama, itavim svojim programom, brisale religiozna
oseanja. Propise je mnogo lake promeniti nego decenijska oseanja graana. Jevrejska optina u Novom Sadu je, izmeu verske
i sekularne zajednice, i dalje vie nacionalna nego verska.
U posleratnom periodu, izuzev dve prve godine, zajednica
nije imala rabina, ali je bilo predmolitelja, laika. Danas g. Isak
Asiel, vrhovni rabin Srbije i Makedonije, povremeno poseuje
optinu i, renikom modernog oveka, fascinira sluaoce pokuavajui da odgovori na vena pitanja. Njegov je stav da je ateista
onaj ko ima konflikt sa Bogom. A konflikt koji je mnoge uinio
ateistima jeste pitanje stradanja, prevelikog stradanja. Zastraujui je podatak da je 70% populacije novosadskih Jevreja ubijeno
u Drugom svetskom ratu, 3.200 ljudi. Osloboenje Novog Sada
23. oktobra 1944. u gradu su doekale samo dve porodice legalno
izuzete od deportacije, nekoliko lanova zajednice iz meovitih
brakova i 20 logoraa iz Borskog rudnika, sakrivenih u podrumu
novosadske bolnice, kao i nekoliko ilegalaca. Krajem 1945. broj
Jevreja se poveao na 700, povratkom logoraa, interniraca, partizana. Do 1948. u Novom Sadu je bilo oko 1.000 Jevreja. Po osnivanju drave Izrael, svim Jevrejima koji su to eleli, odobren je
odlazak u Izrael. Tada je iz Novog Sada otilo ukupno 654 Jevreja, pa je 1952. godine JO imala svega 300 lanova. Broj lanova
se ponovo poveao. Ima ih sada oko 650, dok se u ranijim godinama taj broj kretao oko 300 mnogi koji su se do devedesetih
godina dvadesetog veka izjanjavali kao Jugosloveni. Nakon raspada Jugoslavije, u traganju za identitetom, okrenuli su se Jevrejskoj optini. Takoe je jedan broj Jevreja iz Sarajeva doao za
vreme rata u Bosni, i prikljuio se zajednici.

117

Verovanje, obredi, praznici

Mira Elijade (1996: 204) u prikazu judaizma kae da iako

se ini da drevni judaizam valja interpretirati uz pomo istorijskog
kljua hananskih kultova vezanih za godinja doba, s druge strane
valja naglasiti da je judaizam jedna od religija koje, sauvavi jezgro, transcendiraju istoriju, s obzirom da se zasnivaju na vanvremenskim strukturama. Suprotstavljanje hananitskoj okolini je jedan od glavnih kljueva interpretacije koja doputa brojnim naunicima da procenjuju originalnost judaizma. Poevi od primedbi
da su Jevreji zadrali najvei deo hananskih praznika ali uz promenu njihovih znaenja, povezujui ih sa dogaajima koje Biblija opisuje kao istorijske, naunici su judaizam definisali kao religiju
istorije (Elijade, 1996: 208).
U saetom prikazu judaizma kao religije Elijade (Elijade,
1996: 204) poinje sa Svetim pismom i kae da zahvaljujui najnovijim arheolokim otkriima ima razloga da se veruje da dobar deo
biblijskih pria ima istorijsku podlogu. Jevrejsko Sveto pismo naziva se Torah nebi'im we ketuvim. Ima tri osnovna dela: Toru, Proroke i druge spise. Najstariji delovi Pentatateuha datiraju iz desetog
veka pre nae ere. Prva zbirka svih biblijskih tekstova u grkoj se
verziji naziva Septuaginta i kompletirana je u drugom veku pre nove ere, i ona sadri neke materijale koji nisu ukljueni u hebrejski
kanon. Najvei deo jevrejske literature sadri Minu i njene naslednike, dva Talmuda (jerusalimski i vavilonski).
Jevrejski praznici koje Elijade (1996: 208) navodi su: Nova
godina (Ro Haana), Dan pomirenja (Jom Kipur), Praznik senica
(Sukot), Posveenje (Hanuka), Purim, Pasha i Pentekost (evuot,
Pedesetnica). Prema kalendaru za 2010/11. godinu navode se 22
praznika: RO AANA 5771; COM GEDALJA (post); JOM AKIPURIM;

SUKOT; OANA RABA; EMINI ACERET; SIMHAT TORA; HANUKA;

ASARA BETEVET (post); HAMIA ASARA BIVAT; COM ESTER (Esterin
post); PURIM; UAN PURIM; PESAH; JOM AOA; JOM AZIKARON;
JOM AACMAUT; LAG BAOMER; JOM JERUALAJIM; AVUOT; IVA
ASAR BETAMUZ; TIA BEAV.

Jevrejski kalendar za svoje uporine take ima sledee godine: 5771. godina od stvaranja sveta; 1941. godina od razruenja
Svetog Hrama (Bet Amikda); 63 godine od ustanovljenja Drave
Izrael i 44 godine od osloboenja Jerusalima. U napomeni stoji

118

da je vreme paljenja subotnjih svea (nerot abat) u kalendaru izraunato za Jerusalim, Beograd, Novi Sad, Suboticu, Zrenjanin i
Ni. Vreme paljenja svea (adlakat nerot) je odreeno na 18 minuta pre zalaska Sunca (za Jerusalim 40 minuta), a izlazak abata
(avdala) na 42 minuta posle zalaska Sunca.
Jevreji imaju sveti dan koji svetkuju, a to je abat subota,
sedmi dan u sedmici, koji se svetkuje kao uspomena na stvaranje.
Judaizam je religija vremena, a ne prostora, a jevrejski obred moe
se okarakterisati kao umetnost oblika u vremenu, hram u vremenu
koji nijedna armija nije mogla da srui kako u knjizi abat navodi
Abraham J. Heela. Od posveene subote u Edemskom vrtu, ovekoveene u Dekalogu, u etvrtoj zapovesti, religijska vera utemeljuje se na iekivanju Velikog dana, Sudnjeg dana, Dana Gospodnjeg. Istorija Bojeg naroda je istorija pobeda, stradanja i nade.
Funkcionisanje porodice u judaizmu odreeno je sedminim ciklusom. Nedelja se rauna kao prvi dan, ponedeljak kao
drugi, i tako redom do sedmog dana, subote, abata. abat izraava ideju da je oveku potrebno slobodno vreme za sopstveno
ispunjenje, u kom nee misliti na svakodnevicu, na borbe, bez
obzira koliko je rad plemenit, i u tom smislu dan odmora doprinosi humanizaciji. Meutim, pored momenta odmaranja i drutvenosti, on sadri poziv na pozitivan trud da se podsea na stvaranje sveta i kosmiki ritam, to je njegov mistiki momenat.
Jevrejski dan traje od zalaska sunca do zalaska sunca, i zato abat
poinje u petak pred sumrak i traje do subote uvee, do poetka
sumraka. On se doivljava kao dan radosti i dostojanstva te se u
jevrejskoj porodici ini sve da on to i bude. Dom je praznino
ukraen, nosi se najbolja odea, koristi se najkvalitetnije posue i
jede se najbolja hrana. abat se u domu doekuje paljenjem
svea, obino dve. Majka ima privilegiju da obavlja sveani in
paljenja svea izgovarajui blagoslov. Otac trai Boji blagoslov za
decu, a u ast svoje supruge izgovara pohvalu vrsnoj eni (Prie
Solomunove 31). Tada obavlja kidu dizanje ae vina, to simbolizuje radosti abata, hvali Boga i peva blagoslov u znak zahvalnosti za svetost abata. Jutarnje bogosluenje za abat odvija
34

Abraham Joshua Heschel (19071972), ameriki rabin. Tekst je objavljen u

asopisu za jevrejsku knjievnost
. S engleskog prevela Karolina
Ajgenmaht, odlomak iz knjige
.
34

Mezuza

The Sabbath

119

se u sinagogi i sadri itanje (pevanje) Tore, Petoknjija i poglavlja iz Knjige Propovednikove. Po povratku kui izgovara se kidu,
a popodne posle obroka slui za odmor porodice, verska izuavanja ili za zajedniku etnju. Popodnevno bogosluenje ini kratko
itanje Tore.
Religijsko znaenje u svakodnevnom porodinom ivotu
vidljivo je i u nekim postupcima: u inu umivanja, nakon ustajanja i pre obroka, praenog blagoslovom u kome se Bog hvali za ivot i podsea na obrede pranja svetenika u doba Hrama. I in
odevanja ima religijsko znaenje: u znak izraavanja potovanja
prema Bogu, mukarci glavu pokrivaju kipom (kapom) pri obedu,
pri izgovaranju molitve, prouavanju svetih tekstova i u sinagogi.
Dalje, za vreme jutarnje molitve i na nekim bogosluenjima ogru
se talititom, belim alom sa crvenim ili plavim prugama, ukraenim resama na etiri ugla. Biblijska zabrana noenja odee od
tkanine zvane aatnez (od dvojakih stvari, Levitska 19: 19), opisane kao meavine vune i pamuka, ima religijsko znaenje i potuje se iako razlog za ovu zabranu nije jasan.
Jom Kipur je najvei praznik kod Jevreja. To je dan pomirenja, pokajanja i pratanja, a obeleava se deseti dan meseca tirija, to znai odmah posle Ro Haane. Jom Kipur je praznik seanja na dan kada se Mojsije vratio s drugim ploama sa Sinaja,
rekavi Jevrejima da mu je Bog oprostio. Post poinje obino dan
uoi Jom Kipura, tokom kojeg se potpuno apstinira od jela, pia,
duvana, kupanja, mazanja uljem i polnih odnosa. Obiaj je da se
pre poetka svetkovanja osoba okupa u Mikvi, posebnom bazenu
ive vode (ne moe sva voda biti iz esme, ve najmanje jedna treina treba da bude iz reke ili mora). U sinagogi se ljudi predano
mole za oprotenje, ali se isto tako pre toga pokuavaju pomiriti i
izgladiti nesuglasice meu sobom. Pokajanje je sredinji elemenat ovog praznika koji vernike udaljava od greha i nepravde. Obiaj je da se na Jom Kipur oblai bela odea kao simbol istoe i
bezgrenosti. Obiaj je da se daje cadaka.
Pasha (Pesah) je najpoznatiji praznik koji Jevreji svetkuju
u prolee, a odnosi se na osloboenje jevrejskog naroda iz egipatskog ropstva. Obeleava se u periodu od 15. do 22. meseca nisana.
Prema kalendaru za 5771 (20102011) Pesah je od utorka 19. aprila
do utorka 26. aprila. Za pashalnu veeru se jede beskvasni hleb
(macot) kao podseanje na vreme izlaska iz Egipta. Prve veeri se

120

jede Seder veera koja se sastoji od macot hleba, jaja, lista celera,
gorke trave i krila peradi ili kolenica jagnjeta, a onda se mogu jo
dodati narezane jabuke, orasi i pije se vino. Prisutni izraavaju
nadu da sledeu Pashu proslave u Jerusalimu. Znaenje beskvasnog hleba je poput sutine ovekovog bia, dok kvasac daje lanu
veliinu. Hleb s kvascem je kao ovek koji se razmee lanim
vrlinama, a mocot je kao ovek koji je istinski ponizan i duhovno
predan Bogu. Pasha treba da podsea oveka da je Bog na strani
potlaenih i da uje njihove vapaje i iskrene molitve.
U sklopu praznika Senica (evuot), seanje na sklapanje
saveza, Jevreji su neko recitovali svih 613 zapovesti i zabrana, a
meu njima i Dekalog (deset rei). U Mini se deset rei naziva
Bojim besedama (asereth hadibbroth). Najstariji poznati jevrejski rukopis Dekaloga pronaen je na Papirusu Nash (iz razdoblja
oko 150. p.n.e) s kojim su se sluili Jevreji iz Egipta.
U judaizmu je menora (hebr. svenjak), sedmokraki svenjak, bila jedan od glavnih objekata u atoru, tokom lutanja Jevreja po pustinji, i kasnije, u Hramu u Jerusalimu. Sa dodatkom
postolja za pomono svetlo, osmokraki svenjak (hanukija) koristi se za praznik Hanuku, koji traje osam dana. Hanuka je praznik osloboenja Jerusalima i jevrejske drave od grkih okupatora u III veku pre nove ere. Prema tradiciji, prve noi praznika pali
se jedno svetlo, da bi se tokom svake od sledeih sedam noi dodavalo jo po jedno. Svenjak se postavlja blizu vrata ili prozora u
domu da bi se irilo saznanje o udu koje je povod za praznik.
Mezuza je svitak zatvoren u kutijicu koja se stavlja na sve dovratke u jevrejskoj kui, po zapovesti iz Biblije (Zakoni ponovljeni, 6:
9; 11: 20). Mezuza se sastoji od malog pareta pergamenta, na kome je hebrejskim pismom ispisano nekoliko stihova, obino u
dvadeset dva reda.
Odravanje svakodnevne svesti o Bogu postie se pre svega molitvom. Jevreji imaju tri dnevna bogosluenja; ako nisu u
sinagogi, oni e se moliti u kui. Sem ova tri obavezna bogosluenja tokom dana, ima i drugih prilika za molitvu, ukljuujui i vreme obroka kome prethodi kratak blagoslov, a posle obroka sledi
dugi blagoslov za hranu.
U judaizmu vreme za obede ima religijsko znaenje i zbog
obilja zakona koji se odnose na dozvoljene i zabranjene vrste hrane. Svi propisi o ishrani zajedniki se nazivaju karut, to je ime-

121

nica izvedena od koer (akenaski izgovor), ije je znaenje prikladan ili spreman za jelo. U Bibliji (Postanje, 1: 29; 9: 3; Lev. 11,
147) jasan je propis o istim i neistim ivotinjama u ishrani; po
njemu se, izmeu ostalog, ne jede svinjsko meso. Istoriari primeuju da su mnoge od zabranjenih vrsta hrane upravo one koje
su koriene u paganskim ritualima tokom biblijskog razdoblja.
Koer ishrana podrazumeva da se u istom obroku ne jede meso i
mleko i mleni proizvodi. to se tie posta, ima ih etiri i povezani
su s istorijskim datumima velikih stradanja. Post obino traje od
zore do sumraka, a odvija se tako to se nita ne jede niti pije.
Judaizam kao religija veliki znaaj pridaje porodici, a religijski ivot ini niz verskih obreda koji imaju svoju simboliku i
znaajnu funkciju. U jevrejskoj porodici velika je radost kada se
rodi dete, posebno sin, i posebno prvenac. Sin prvenac ima zavetno znaenje, kao i obred njegovog obrezanja koji se vri osmi dan
od roenja. Obred obrezanja glavni je simbol kontinuiteta jevrejske zajednice. U judaizmu se on dovodi u vezu sa Savezom, te se i
zove berit mila (znak pripadnosti Savezu). Obrezanje nije dokaz
da je neko Jevrejin, jer je pripadnitvo narodu, osim u sluaju
preobraenika, stvar roenja, ali se ipak tradicionalno smatra
prihvatanjem Saveza. in obrezanja obavlja posebno obuena
osoba. Posle molitve izraava se nada da kako je dete stupilo u
Savez, tako e upoznati i Toru, branu postelju i injenje dobrih
dela. Sledi ispijanje ae vina i porodino slavlje. Dok se deaku
ime daje tokom obrezanja, devojice ga dobijaju u sinagogi, na
dan prvog abata posle roenja. Po drugom, srednjovekovnom
obiaju, ime se daje na proslavi zahvalnosti etiri ili vie sedmica
posle roenja deteta, bilo deaka ili devojice, kada oba roditelja
nose dete u sinagogu.
Premda se sam judaizam nasleuje po majci, jevrejska zajednica je ustrojena kao zajednica mukaraca. Jevrejski deak s
napunjenih trinaest godina, posebnim verskim obredom, bar micvom (sin zakona), stie versko punoletstvo, odnosno poloaj odraslog lana zajednice, sa pravom uestvovanja u obredima, kao i obavezom izvravanja Bojih zapovesti. Versko punoletstvo za devojice, bat micva (ki zakona), sa napunjenih dvanaest godina, tek se
u novije vreme (XIX vek) proslavlja, uglavnom u reformisanim i
konzervativnim zajednicama.

122

Uvoenje deaka i devojica u verski ivot kod Jevreja se

odvija u porodici deca tu ve od tree godine ue hebrejsku abecedu, da bi od pete godine mogli da itaju Toru. Svoj verski identitet formiraju uei istoriju jevrejskog naroda, stvaralatvo, tradiciju. Najbolje vreme za ukljuivanje u zajednicu je subota pre
podne, u sinagogi, posle deakovog trinaestog roendana. Deak
prilikom bar micve nosi kipu (kapu), tefiline (molitveno remenje)
i talit (molitveni al). Deaku se daje da ita odlomak iz Tore, a
itanje se zavrava uz blagoslove. To je sveani trenutak u kome
deak prima poklone i estitanja, a za zvanice se prireuje sveani
ruak. Za devojice se ee nedeljom no subotom organizuje bat
micva, i mogue je da u isto vreme bude vie devojica.
Trei obred o kome emo neto rei vezan je za ispraanje
pokojnika. Kod Jevreja je prirodna smrt od starosti neto to se
ne smatra traginim okonanjem ivota. Judaizam ui o vaskrsenju, ali ga ne naglaava jer se smatra da micvot (dunosti, zabrane i zapovesti) treba izvravati zbog Boje ljubavi, a ne radi nagrade ili zbog straha od kazne. Postupci kada neko umre dosta su
slini u svim monoteistikim religijama, ali ipak ima i malih razlika. Kada kod Jevreja neko umre, rodbina ga poloi na pod, a prisutni pocepaju deo svoje odee govorei: Baruh dajan haemet
(Blagoslovljen pravedni Sudija), to je znak utenog pomirenja s
Bojom odlukom. Svea gori pored pokojnikove glave. Telo se
sahranjuje umotano u belo platno. Koveg je pripremljen u podrumu sinagoge od neobraenog drveta, i isti je za svakoga jer se
smatra da su u smrti svi jednaki. Nije doputeno otvaranje kovega radi poslednjeg vienja pokojnika. Tokom noenja kovega
do groba rabin ili predmolitelj peva obredne napeve. U oprotajnom govoru spominju se pokojnikove zasluge. Bacanje zemlje
simboliki oznaava odvajanje od pokojnika. Znak alosti je samo
cepanje odee na okovratniku, nema drugih oznaka. Sahrane nisu
dozvoljene na abat i tokom prvog dana viednevnih praznika.
Judaizam smatra da brak ima tri meusobno povezane
svrhe. Prva je produenje ljudske vrste, i predstavlja izvrenje
Boje zapovesti: Raajte se i mnoite se (Postanje 1: 28). Druga
svrha jeste druenje, jer nije dobro da je ovek sam (Postanje,
2: 18); brak je, u idealnom sluaju, doivotni odnos, ba kao to je
to Boji Savez sa Jevrejima, s kojim ga proroci esto porede. Trea svrha braka jeste uspostavljanje porodice kao osnovne dru-

123

tvene jedinice, kako bi se jevrejska religija mogla prenositi s generacije na generaciju.

Sklopiti brak i zasnovati porodicu jedna je od Bojih zapovesti. Tora brano sjedinjenje mua i ene vidi kao uzrastanje u
svetosti. Sam naziv za venanje kiduin dolazi od korena kd
ije je osnovno znaenje: biti svet. Tako se ivot u braku kroz svakodnevni ivot uzdie na vii nivo, a odgovornost za svaku izgovorenu re, ponaanje, fiziko i duhovno iskazivanje ljubavi u braku se
preispituje pred sopstvenom saveu, pred zajednicom i Bogom.
U jevrejskoj tradiciji brak je veoma cenjen, smatra se idealnim stanjem odrasle osobe, i proglaen je za obavezu. Celibat se
ne smatra pozitivnim i monatvo ne postoji. eni se i svetenik i
rabin, i svi koji su zdravi i sposobni za brak. U staro vreme brakovi su najee bili ugovarani putem branog posrednika. Moda je
paradoksalno, ali ti brakovi bili su stabilniji nego savremeni, u
kojima svako sam bira svog branog partnera. Svrha braka je, po
Bojoj zapovesti, raanje potomstva, te je i razvod bio dozvoljen u
sluaju da se i posle deset godina braka ne rodi dete. Stvaranje
potomstva je i verska obaveza te je stav prema seksualnosti u
judaizmu pozitivan, ali u okviru braka. Predbrani i vanbranni
seksulani odnosi strogo su zabranjeni. Preljuba je greh koji se
zabranjuje sedmom i delimino desetom zapoveu Dekaloga.
Mukarci su pozvani da vole svoje supruge kao sebe, i da ih
potuju vie nego sebe. Jedan od naina potovanja je i to da joj bude veran i odgovoran za porodicu. Abortus se smatra tekim prekrajem, mada nije izjednaen s ubistvom, a za razliita kontraceptivna sredstva procenjuje se da li su u skladu sa verom. Razvod
kod Jevreja nije lako ostvariti bez jakih razloga. Jedan od njih jeste preljuba, drugi neplodnost, a trei nesposobnost voenja domainstva. Pravo da trai razvod ima mukarac, ali on ima i obavezu da eni unapred isplati izdravanje odreeno obaveznim
branim ugovorom. to se tie zabrane fizikog nasilja nad enama, pravni spisi su nedvosmisleni. Veliki je greh kada mu tue
enu, a ako mu to pree u naviku, sud moe da ga kazni, da ga
izopti iz zajednice, biuje i primeni pritisak sve dok se ne zakune
da je vie nee tui. Ako prekri svoju zakletvu, moe biti prisiljen
da se razvede od svoje ene.
Prilikom planiranja obreda venanja vodi se rauna o jevrejskom religijskom kalendaru. Venanje ne sme da bude na a-

124

bat ili na neke praznike. Obred venanja kod Jevreja moe da se

obavi u sinagogi ili na otvorenom prostoru, u dvoritu sinagoge, a
ponekad i u domu mladinih ili mladoenjinih roditelja, ili u hotelu, ispod baldahina zvanog hupa. Hupa je baldahin koji stoji na
etiri podupiraa, pod kojim se obavlja obred venanja, a simbol
je novonastajueg doma. U drevna vremena, hupa je bio naziv za
kolibu ili sobu u kojoj je venani par proveo svoju prvu branu
no. Rabin koji obavlja venanja ita ketubu, brani ugovor, ija
je prvobitna namera bila da obeshrabri razvod i eni obezbedi
odreenu sigurnost, time to je predvien novani iznos koji mu
mora isplatiti ako bi se razveo. Danas je to brani sporazum koji
znai prihvatanje obaveza, posebno zavet mladoenje da e potovati, pomagati i izdravati svoju suprugu prema obiajima jevrejskih mueva. Inae brani ugovor je potrebno pripremiti ranije. Pravilo od posebnog znaaja jeste prisustvo deset verski punoletnih mukaraca bez ijeg okupljanja brak ne bi bio priznat.
Posle venanja sledi gozba tokom koje se jo jednom izgovara sedam blagoslova i zahvalnost posle obeda. Posle obavljenog obreda
venanja brani par odlazi na medeni mesec.
A u ivotu stalno stoji preporuka: Ljubi Gospoda Boga
svog, svim srcem svojim, svom duom svojom, svom snagom svojom. I neka ove rei koje ti Ja danas zapovedam budu na srcu
tvom. I usadi ih sinovima svojim, i govori o njima kada sedi u
kui svojoj, i kada putem hodi, i kada lee i kada ustaje. I vei
ih sebi na dovratnicima kue svoje i kapija svojih.
Jevrejska tradicija u deset prstiju ljudskih ruku vidi preslikanih deset rei uklesanih na dve ploe. Pet prstiju desne ruke
upuuje na pet zapovesti ispisanih na prvoj ploi. One odreuju
odnos oveka prema Bogu i roditeljima. Pet prstiju leve ruke
upuuju na pet zapovesti ispisanih na drugoj ploi. One odreuju
odnose meu ljudima.

125

Islamska
zajednica

Islamska zajednica je po zakonu upisana u Registar crkava i

verskih zajednica, ali organizacione jedinice Islamske zajednice jo
nisu upisane u Registar zbog aktuelne podeljenosti. Islamska zajednica je danas u Srbiji podeljena izmeu dve organizacije: jedna koja
smatra da svi pripadnici islamske vere, na teritoriji drave Srbije,
bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost, treba da budu orgnizovani u jednu autonomno organizovanu islamsku zajednicu ije bi
sedite trebalo da bude u Beogradu, i druga koja smatra da su istorijski gledano oni deo islamske zajednice u Bosni i Hercegovini kao
verske zajednice Bonjaka i ostalih koji je prihvataju kao svoju, i da
je njen centar u Sarajevu. Na sajtu Ministarstva vera mogu se pronai dva odvojena linka koja vode ka prezentacijama Rijaseta
Islamske zajednice Srbije, koju predstavlja reis-ul-ulema Adem ef.
Zilki, i Islamske zajednice u Srbiji Rijaseta Bosne i Hercegovine,
koju predstavlja glavni muftija Muamer-ef. Zukorli.
O islamu kao religiji danas se pie i raspravlja naroito iroko i intenzivno, a razloga ima mnogo. O tome pie Darko Tanaskovi (2008) u knjizi Islam, dogma i ivot. Istorijski i savremeni
znaaj svega onoga to se obino podrazumeva pod optim nazivom
islam bio je, jeste i bie ogroman, i to ne samo za muslimane ve za
ceo svet. A kad je neto toliko znaajno, o njemu se, prirodno, razmilja, zakljuuje, izjanjava i raspravlja u skladu sa sopstvenom
civilizacijskom pripadnou, kulturnom tradicijom, istorijskom sveu, aktualnim interesima i njihovim razliitim vienjima, ideolokim (pred)ubeenjima i stepenom (ne)obavetenosti (Tanaskovi
2008: 6). Darko Tanaskovi zakljuuje time da je i literatura o

126

islamu izrazito nejednake vrednosti i neretko zbunjujuih protivrenih poruka, te da je teko snai se u tom vrzinom kolu i izvriti
pravi i pouzdan izbor. Dakle, imamo dve vrste izvora: one gde se
muslimani sami predstavljaju i knjige o islamu koje piu oni koji
sami nisu muslimani.
Istorijski razvoj i organizaciono ustrojstvo

Ne ulazei u poziciju pisaca u odnosu na islam, u ovoj knjizi

sam, za predstavljanje same verske zajednice u Srbiji, kao izvore
koristila preteno socioloke izvore, ali i dostupnu versku literaturu, najvie udbenike za versku nastavu; kao dopuna posluili su
mi lini razgovori sa pripadnicima islama. Deo o uenjima i obredima pisala sam ranije (Kuburi i dr., 2001; Kuburi, 2009c; Spahi-iljak i Kuburi, 2009), a koristila sam i tekst koji sam pisala sa
Rifatom Namlidjijem o Islamskoj zajednici u Srbiji (Kuburi, Namlidji, 2007).
U Sociolokom reniku odrednicu o islamu pie Milan Vukomanovi (2007: 203). Islam je monoteistika religija koja vodi
poreklo od otkrivenja proroka Muhameda iz VII veka, ali i zajednica pripadnika te vere i civilizacija koja je iz nje proizala. Muhamed
(570632) je bio osniva nove religije, voa rane islamske zajednice i tuma unutranjeg, duhovnog znaenja te objave. Boansko otkrovenje koje je Muhamed, prema tradiciji, primio od anela
Dibrila (Gavrila) predstavljalo je, zapravo, tekst Kurana u njegovoj usmenoj formi, koji je neto docnije i zapisan.
Muhamed nije imao nameru da osnuje neku drugu religiju,
on je samo eleo da probudi sugraane, da ih ubedi da potuju
jedino Alaha. Muhamed je imao nameru da omogui religijsku
obnovu sveta, jer prethodne religije nisu uspele da ljude privole na
poslunost Bogu. Smatra se da Alah doslovno znai Bog, i da su taj
isti termin upotrebljavali i Jevreji i arapski hriani za oznaavanje
Boga. U Starom zavetu postoji hebrejski Elohim, kao i jedna varijacija Eloah, aramejski Elah, a arapski Alah (Kuburi i dr., 2001).
Muhamed je, objavljujui neumitnost Stranog suda i podseajui da e pred Bojim prestolom ovek biti sam, ukazao na
versku beznaajnost plemenskih odnosa. Meutim, on je ipak ujedinio pojedince u jednu novu, po svojoj prirodi versku zajednicu:
stvorio je arapsku naciju, omoguavajui time muslimansku eks-

127

panziju, tj. da zajednicu vernika proire preko etnikih i rasnih granica. Energija troena na meuplemenske ratove usmerena je na
pohode u ime Alaha za potpunu pobedu monoteizma. Podarivi im
Kuran promovisao je svoje sunarodnike u pripadnike religije Knjige, i oplemenio arapski jezik kao liturgijski i teoloki pre nego to
e postati jezik jedne ekumenske kulture. Prorok je otkrio religiju
koja je jednostavnija od oba prethodna monoteizma. Islam ne
ustanovljuje crkvu niti ima svetenstvo (Elijade, 1991).
Islam je sadran u svetoj knjizi Kuran, to na arapskom
znai nestvorena re Boja. Pisan je na arapskom jeziku, njime se
Muhamed obraa arapskom narodu. Kuran se stoga ne prevodi na
druge jezike, ve se samo interpretira ili parafrazira.
Kuran se sastoji iz 114 poglavlja (sura), koja sadre razliit
broj stihova, ili reenica (ajeta). Poglavlja nisu rasporeena hronoloki niti tematski, ve prema duini, od najduih do najkraih.
Knjiga je napisana u poetskoj, ritmikoj prozi. Dve najvee teme
Kurana su jedinstvenost i mo Boja, i priroda i sudbina ljudi u odnosu sa Bogom. Usled mnotva moralnih poruka Kuran je osnova
islamskog zakona (erijat). Za razliku od Biblije, koja je zbirka knjiga razliitih autora, nastajala tokom dugog vremenskog perioda,
Kuran je delo nastalo preko jednog proroka (Kuburi i dr., 2001).
Islam su u nae krajeve doneli Turci. Posle poraza srpske
vojske na Marici, 1371. godine, Turci su sve prisutniji u Srbiji, da bi
Kosovska bitka (1389) i pad Smedereva (1459) uinili da srpska
drava izgubi i politiku i dravnu samostalnost. Na prostore srpske drave doseljava se islamsko stanovnitvo, a i jedan broj domaeg stanovnitva prelazi u islam. Smatra se da su bogumili u islamu
prepoznali sebi blisku religiju i u periodu od 200 godina preli u
islam, te da su potomci bogumila dananji Bonjaci. Prelazak pravoslavnog stanovnitva u islam odvijao se dobrovoljno, ali i uz pritisak i privilegije.
U toku vladavine Turaka, muslimani su sainjavali jednu
versku zajednicu sa svim ostalim muslimanima Turske. Posle osloboenja od Turaka formiraju se posebne islamske zajednice u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Islamska zajednica u Srbiji u
toku druge polovine XIX veka pa sve do I svetskog rata bila je priznata religija, ali ne i ravnopravna s pravoslavnom: bila je pod nadzorom drave, drava ju je i materijalno pomagala i omoguavala
odravanje veza s islamskim centrima izvan Srbije. (Cerani, 1970:

128

29). Na elu zajednice bio je muftija sa seditem u Niu, koji je posle balkanskih ratova postao vrhovni muftija. U mestima s veom
koncentracijom islamskih vernika (Beograd, abac, Loznica, Mali
Zvornik, Ni, Leskovac, Sijerina, Prokuplje, Vranje) postojali su
imami. Poglavar i imami bili su plaeni iz dravnog budeta, a opti
nadzor nad celokupnim radom i poslovanjem Islamske verske zajednice vrilo je crkveno odeljenje Ministarstva prosvete (Novakovi,
2003: 44).
U zajednikoj dravi, stvorenoj posle I svetskog rata, ureenje Islamske zajednice sprovedeno je na taj nain to su muslimani
Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije imali jednu zajednicu
pod vrhovnom upravom reis-ul-uleme u Sarajevu, a muslimani
Srbije i Crne Gore drugu zajednicu pod upravom vrhovnog muftije
u Beogradu. Jedinstveno ureenje postignuto je dravnim Zakonom o Islamskoj verskoj zajednici donetim 1930. godine, kojim je
sedite reis-ul-uleme premeteno u Beograd. Izmenama i dopunama tog zakona 1936. godine, sedite reisa ponovo je vraeno u
Sarajevo i ukinuta su muftijstva (Cerani, 1979: 29).
Prvi Ustav Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije
donet je 9. jula 1930. godine. Prema ovom zakonu IVZ je priznata i
ravnopravna sa ostalim verskim zajednicama. Ova zajednica se upravljala prema: propisima erijata, zakona i Ustava Islamske verske
zajednice.
Posle II svetskog rata, Vrhovni vakufski sabor je na zasedanju avgusta 1947. godine doneo Ustav IVZ u FNRJ. Ustav je posebno podvukao naelo jedinstva pripadnika IVZ na celoj dravnoj
teritoriji. Vrhovni verski organ bilo je Vrhovno islamsko stareinstvo koje je inio reis ul ulema i po jedan lan sa podruja svakog
vakufskog sabora. Vakufskih sabora je bilo 4 i to za podruja: NR
BiH, Hrvatske i Slovenije jedan, za podruje NR Srbije drugi i po
jedan za podruje NR Makedonije i NR Crne Gore. Prema popisu iz
1953. u FNRJ je bilo 2 083 000 Muslimana, 2200 verskih slubenika i 1950 damija (Radi, 2002: 574). Radmila Radi daje detaljan prikaz odnosa ove verske zajednice s dravom u tom periodu.
Takoe u knjizi Verske zajednice u FNRJ (1953) ovaj period je obraen u detalje, i ne samo taj period ve je prikazan istorijat
islama uopte sve do prikaza tarikata. Prenosim citat iz knjge: Kao
to je ve reeno, muslimani se dele na sunite i iite. iiti dervii,
dele se na dvanaest sekti tarikate. Odnos izmeu njih je ne samo

129

trpeljiv nego se oni smatraju jedinstvenim i nema neprijateljstva

niti makakvih principijelnih razmimoilaenja meu njima. Oni se
uzajamno pomau, prisustvuju molitvama jedni drugima itd. Postojanje dvanaest sekti i bezbroj grana pojedinih sekti smatraju pravilnim i zato nalaze potvrdu u Kur'anu (Sura Ankevut, ajet 69)...
tumae time da ne postoji samo jedan put kojim se dolazi do Alaha,
nego da ih ima vie, a svi vode istome cilju kome treba da tei svaki
Muhamedov sledbenik. Zbog toga nikada ne agituju da pripadnik
neke sekte pree u drugu itd. Ako pak neko to i uini ne smatra se
nikakvim grehom niti grekom. Deava se da jedan dervi primi
ruku od dva ili vie tarikata, ili opet da jedan eh primi dva ili vie
hilafeta ehovskih diploma (Verske zajednice u FNRJ, 473548)
Roman Miz (2004) pie da se, usled ratnih zbivanja koja su
poela 1991. godine, Islamska zajednica reorganizovala te da su osnovane samostalne islamske zajednice za Republiku Bosnu i Hercegovinu, Republiku Makedoniju, Republiku Hrvatsku i Republiku
Sloveniju. Promenom Ustava Islamske zajednice 1993. godine, doneti su posebni ustavi islamskih zajednica sa seditem u Sarajevu,
Podgorici, Pritini i Skoplju. Muftijstvo u Beogradu osamostalilo se
jo 1990. godine; ono ima 4 damije i 4 medida, angaovano je 10
imama. Meihat Islamske zajednice u Sandaku formiran je na Osnivakom zasedanju Sabora Islamske zajednice (IZ) Sandaka, odranom 30. oktobra 1993. godine u Novom Pazaru.
Prema reima Rifata Namlidjija, kojima dopunjava sliku islama u Srbiji, Beograd je u vreme Turaka imao veliki broj damija,
preko trideset. Danas je sauvana samo Bajrakli damija izgraena
oko 1690. godine, sa ijeg mirareta je davan bajrakom znak svim
ostalim damijama u Beogradu za jednovremeni poetak molitve i
drugih verskih obreda. I u Niu je sauvana i u funkciji damija Islam-age Adrevia ponovno izgraena 1870. godine, na istim temeljima prethodno izgraene 1720. Druga damija koja nije u funkciji
i nema minaret nalazi se u strom gradu u Niu. Od novoizgraenih
damija jedna je u Malom Zvorniku, druga u Subotici. Od 2001. godine deluje Beogradska islamska srednja medresa, sa mukim
odeljenjem. U okviru islamske zajednice postoji knjiara i biblioteka, a odskora je osnovano i Izdavako preduzee Monoteist. Izlazi i
list Mimber kao sedmini informator, te list Selam koji izlazi povremeno. Rijaset Islamske zajednice izdaje svoj Bilten.

130

Broj muslimana u Srbiji danas nije lako utvrditi. Popis stanovnitva ne odslikava pravo stanje. Mnogi iz straha nisu bili naviknuti da se javno izjanjavaju u periodu ateizma zbog nepopularnosti religije uopte, a danas zbog manjinskog odnosa. Prema popisu (2002), broj vernika islamske veroispovesti je 239.658 ukupno.
Za centralnu Srbiju postoji podatak da ima 231.585 muslimana, a
za Vojvodinu 8.073. Za grad Beograd pie da ima 20.366 pripadnika islamske veroispovesti. Optina Palilula ima najvie muslimana 4.722. U Novom Sadu, prema popisu, broj muslimana je
2.542, u Subotici 1.024, u Kruevcu je 85. I tako za svaki grad podaci popisa za svaku veroispovest govore kako su se izjanjavali.
Islamska zajednica u Srbiji i savremeni tokovi mogu se pratiti u medijima. Za sagledavanje zvaninih stavova polazim od sajta
Ministarstva vera, gde se upuuje na dva sajta Islamskih zajednica.
Na sajtu na kome se predstavlja rijaset Islamske zajednice, polazi
se od Kuranskih tekstova: Svi se vrsto Allahova ueta drite i nikako se ne razjedinjujte (Ali-Imran, 103. ajet) i ajeta O vernici,
budite strpljivi i izdrljivi, na granicama bdijte i Allaha se bojte, da
biste postigli ono to elite (Ali-Imran, 200. ajet) te hadisa Allahova Poslanika: Ostavio sam vam dve stvari, ukoliko ih se budete
pridravali, neete nikada zalutati: Allahovu Knjigu i moj Sunnet.
35

Islamska zajednica Srbije

Sabor Islamske zajednice Srbije je, na zasedanju odranom
1. safera 1428. h.g., odnosno 19. februara 2007. godine, u Beogradu, usvojio ustav, a na osnovu odluke Sabora IZ Srbije o formiranju
rijaseta Islamske zajednice Srbije (br. 01-01/07 donete na dan 10.
muharrema 1428. h.g., odnosno 29. januara 2007. godine), i u skladu s odredbama lana 9 Zakona o crkvama i verskim zajednicama
(Sl. glasnik R. Srbije, br. 36/06) i u skladu s odredbama lana 63 i
79 Ustava Islamske zajednice Srbije (od 18. marta 2006. godine).
Ustav je dostupan na sajtu.
U Ustavu Islamske zajednice Srbije (lan 3) pie da Islamska zajednica Srbije svoje erijatsko-pravno utemeljenje crpi iz
menure ejh-ul-islama i priznanja islama kao zakonite religije
Kneevine Srbije reenjem Dravnog saveta Kneevine Srbije od
18. maja 1868. godine. Vest postavljena 14. decembra 2010. godine
35

www.mv.gov.rs linkom nas vodi do www.rijaset.rs (pristup 25. 11. 2010).

131

na sajtu36 govori o potpisivanju protokola o saradnji sa Arhivom

Srbije koji obeleava 110 godina rada. U godini jubileja Arhiv Srbije
potpisao je Protokol o saradnji sa Rijasetom Islamske zajednice
Srbije koju zastupa reis-ul-ulema Adem ef. Zilki. Protokol e omoguiti razmenu i uvanje dokumenata meu kojima je i odluka
Dravnog saveta kneevine Srbije iz 1868. godine kojom je Islamska zajednica utemeljena u Srbiji.
Znaajno je osvrnuti se na lan 8 Ustava u kome se navodi
cilj Islamske zajednice Srbije da svi njeni pripadnici ive u skladu s
islamskim normama, koji se ostvaruje promicanjem dobra i odvraanjem od zla. lan 10 kae da se Islamska zajednica Srbije brine o
islamskom vaspitanju i obrazovanju svojih pripadnika, i zalae se
za ouvanje tradicionalnih vrednosti braka i porodinog ivota.
Islamska zajednica Srbije uspostavlja i odrava saradnju s
islamskim zajednicama, ustanovama i organizacijama u svetu (lan
15) i sarauje sa drugim verskim zajednicama i organizacijama u
aktivnostima kojima se doprinosi miru, pravdi i dobru meu ljudima (lan 16). U delu o optim odredbama (lan 21) pie da je sedite Islamske zajednice Srbije u Beogradu, da ona ima svoju zastavu i
znak (lan 22), da je zastava Islamske zajednice Srbije zelene boje
sa belim polumesecom i belom petokrakom zvezdom u sredini otvorenog dela polumeseca, okrenutog suprotno od koplja. Duina
zastave je dva puta vea od njene irine (lan 23). Znak Islamske
zajednice ine polumesec, otvoren na desnu stranu, i mapa Srbije u
sredini polumeseca (lan 24). Organi i ustanove Islamske zajednice
imaju peat okruglog oblika sa znakom Islamske zajednice.
U delu o obavezama i pravima pripadnika navodi se da oni
moraju: da se pridravaju islamskih normi, da tite islamske vrednosti i uvaju islamske obiaje, da poznaju i primenjuju propise
Islamske zajednice Srbije, da daju redovne doprinose i druge priloge za potrebe Islamske zajednice Srbije, da uvaju ugled i jedinstvo
Islamske zajednice Srbije, njenih organa i institucija.
Prava pripadnika Islamske zajednice Srbije su: da slobodno
izraavaju svoju pripadnost islamu i izvravaju islamske dunosti,
da se islamski odgajaju i obrazuju, da koriste ustanove Islamske
zajednice Srbije pri izvravanju islamskih dunosti, da sudeluju u
zajednikim aktivnostima u dematu, da biraju organe Islamske za36

www.rijaset.rs/news.php (pristupljeno 25. 12. 2010).

132

jednice Srbije i da budu birani u organe Islamske zajednice Srbije,

da budu obaveteni o radu organa i ustanova Islamske zajednice
Srbije, da se obraaju organima Islamske zajednice Srbije radi zatite svojih verskih prava, da u okvirima odgovarajuih propisa koriste imovinu Islamske zajednice.
Navela bih jo da se u delu o organizaciji objanjavaju osnovni pojmovi. Demat je osnovna organizaciona jedinica Islamske
zajednice Srbije skup muslimana na uem podruju; u njegovim
se okvirima obavljaju kolektivne verske dunosti i neposredno ostvaruju ostala prava i obaveze odreene ustavom. Odluku o formiranju demata donosi rijaset na predlog nadlenog muftije (lan
35). Medlis je via organizaciona jedinica Islamske zajednice
obuhvata vie demata koji ine povezanu celinu (lan 40).
Demati koji imaju do 200 domainstava za Skuptinu medlisa
biraju tri zastupnika, a demati sa vie od 200 domainstava biraju
pet zastupnika.
U lanu 44 pie da je meihat Islamske zajednice vrhovni
verski i administrativni organ na svome podruju. Podruje meihata i sedite utvruje Vrhovni sabor. Na elu meihata je muftija.
Meihat Islamske zajednice sainjavaju predsednik i odreen broj
lanova utvren statutom meihata. Mandat lanova meihata traje
4 godine. Muftija je glavni verski organ na podruju meihata (lan
50). Muftiju postavlja, premeta i razreava dunosti Vrhovni sabor
Islamske zajednice na predlog reis-ul-uleme (lan 52). Za muftiju
moe biti imenovan alim koji je svojim poznavanjem islamskog
uenja i svojim ponaanjem stekao ugled meu pripadnicima Islamske zajednice, koji poseduje visoko islamsko obrazovanje i najmanje 5 godina rada u Islamskoj zajednici. Muftija predstavlja Islamsku zajednicu u stvarima vere na podruju meihata. I, na kraju
treba navesti da je Sabor Islamske zajednice najvii predstavniki i
zakonodavni organ Islamske zajednice na podruju meihata.
U lanu 58. pie da je rijaset Islamske zajednice Srbije najvii verski i administrativni organ u Islamskoj zajednici Srbije na
ijem elu je reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije. Pored predsednika, rijaset ima jo 14 lanova.
Reis-ul-ulema je vrhovni poglavar Islamske zajednice Srbije (lan 64). Reis-ul-ulema predstavlja Islamsku zajednicu u zemlji
i inostranstvu. lan 65 propisuje da za reis-ul-ulemu i zamenika
reis-ul-uleme mogu biti kandidovani istaknuti alimi koji su obavlja-

133

li dunosti u Islamskoj zajednici najmanje 10 godina i koji su

svojim poznavanjem islamskog uenja i svojim ponaanjem stekli
opti ugled i poverenje pripadnika Islamske zajednice. Kandidati za
reis-ul-ulemu i zamenika reis-ul-uleme ne mogu biti mlai od 40
godina. Dobro je rei i to da reis-ul-ulema, po preuzimanju menure, polae zakletvu u Bajrakli damiji u Beogradu.
Vrhovni sabor Islamske zajednice najvii je predstavniki i
zakonodavni organ Islamske zajednice Srbije (lan 71). Ustavni sud
Islamske zajednice Srbije je najvie telo za kontrolu ustavnosti rada
organa i ustanova Islamske zajednice Srbije (lan 74). Ustavni sud
broji pet lanova koje imenuje Sabor Islamske zajednice Srbije na
predlog rijaseta Islamske zajednice Srbije.
Ramazanska estitka povodom meseca ramazana, koju je
izrekao reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem ef. Zilki,
poinje reima: Brao i sestre! Ramazan je najodabraniji mjesec u
godini. U njemu je oznaen poetak otkrivanja vjene Boje rijei.
Ovog ramazana navrava se 1400 godina od tog poetka, objave
Kurana u kome nam je post oznaen kao najstroija obaveza. Svrha
posta je da lei duu, da pravilno usmjeri njene snage i mogunosti,
da joj razvije jaku volju i odlunost, tako da ovjek ne padne pred
zahtjevima strasti, elja i prohtjeva, ve da bude strpljiv u nematini, jak u suoavanju sa nagonima i daleko od loeg i nevaljalog. Svrha posta je, dakle, da kod postaa suzbije grijeenje, a da podstakne
na injenje dobrih djela, da oovjei ovjeka, te da ga usmjeri na
vea pregnua.37
Meihat Islamske zajednice u Srbiji
Na sajtu Ministarstva vera, na istom mestu gde je i link ka
rijasetu Islamske zajednice, nalazi se link ka Islamskoj zajednici u
Srbiji rijaseta Bosne i Hercegovine, gde u okviru optih odredbi
itamo o statusu Islamske zajednice u Srbiji. Islamska zajednica je
autonomna u svom radu, utvrivanju svojih delatnosti i upravljanju svojom imovinom (lan 3), i neodvojivi je deo islamskog ummeta (lan 4). Ona moe uspostavljati posebne odnose sa drugim
islamskim zajednicama, u skladu sa svojim interesima. Odluku o
uspostavljanju posebnih odnosa donosi Sabor (lan 5).
38

37
38

www.rijaset.rs (10. 8. 2010).

www.islamskazajednica.org

134

Islamska zajednica u Srbiji jedna je i jedinstvena tradicionalna verska zajednica muslimana sa podruja Sandaka, Preevske doline, Centralne Srbije i Vojvodine, muslimana dijaspore i
drugih muslimana koji je prihvataju kao svoju (lan 1). Sedite Islamske zajednice je u Novom Pazaru. Islamska zajednica moe
imati svoje sedite i u Beogradu (lan 6).
Cilj Islamske zajednice ostvaruje se osnivanjem i odravanjem damija i mesdida kao centara verskog ivota, odravanjem
verskog pouavanja, izuavanjem islama. Osnivanjem verskih i
drugih kola, fakulteta, univerziteta i osnivanjem i odravanjem
biblioteka, muzeja, instituta, arhiva, hanikaha cilj se ostvaruje u
vaspitno-obrazovnom radu, dok se socijalna politika ogleda u osnivanju humanitarnih drutava, osnivanju stalekih i drugih udruenja. Bitno je i organizovanje izdavake delatnosti, osnivanje radiodifuznih i drugih informativnih ustanova. Islamska zajednica
uspostavlja i odrava saradnju sa islamskim zajednicama, ustanovama i organizacijama kod nas i u svetu, organima javne vlasti i
odgovarajuim institucijama u zemlji, kao i sa drugim verskim
zajednicama (lan 9).
lanom 11 odreuje se da se Islamska zajednica brine o islamskom odgoju i obrazovanju svojih pripadnika i zalae se za ouvanje vrednosti braka i porodinog ivota. Versko pouavanje mogu obavljati samo lica koja su za to zaduena od strane Islamske
zajednice. Islamska zajednica ima svojstvo pravnog lica (lan 18),
ima barjak i simbol (lan 19). Bajrak je zelene bolje sa simbolom
Islamske zajednice boje zlata na sredini, a duina bajraka je dva puta vea od njegove irine (lan 20). Simbol ine: polumesec otvoren
na desnu stranu i petokraka zvezda ispred otvorenog dela polumeseca, s tim to se dva kraka zvezde naslanjaju na zamiljeni deo
kruga oko polumeseca (lan 21). Obaveze pripadnika Islamske zajednice su da se pridrava islamskih normi, da titi islamske vrednosti i uva islamske obiaje, da poznaje i primenjuje propise Islamske zajednice, da daje redovne doprinose i druge priloge za potrebe Islamske zajednice, da uva ugled i jedinstvo Islamske zajednice. Prava pripadnika Islamske zajednice su: da slobodno izraava svoju pripadnost islamu i izvrava islamske dunosti, da se
islamski odgaja i obrazuje, da koristi ustanove Islamske zajednice u
izvravanju islamskih dunosti, da uestvuje u zajednikim aktivnostima u dematu, da bira organe i da bude biran u organe Islam-

135

ske zajednice, da bude obaveten o radu organa i ustanova, da se

obraa organima Islamske zajednice radi zatite svojih verskih prava
i da u okvirima odgovarajuih propisa koristi imovinu Islamske zajednice (lan 24). Na sajtu se takoe moe itati Pravilnik o slubenicima Islamske zajednice.39
Ramazansku estitku sandakog muftije Muamera ef. Zukorlia itamo na sajtu40 Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini:
Ovaj Ramazan doekujemo u znaku borbe za slobodu, prava i ast
muslimana u Sandaku i Srbiji. Odricati se jela, pia i drugih tjelesnih uitaka od zore do zalaska sunca u toku ovog mubarek mjeseca sa
ciljem postizanja zadovoljstva Allaha Uzvienog, najbolji je nain
odgoja due i tjela u duhu samokontrole i aktivnosti sabura. Osloboditi se drugih tjelesnih i mentalnih okova nuna je pretpostavka za
punu slobodu od drugih tlaitelja. Samo onaj ko uspostavi kontrolu
nad svojim tjelesnim potrebama i poudama ima osjeaj za potrebe
drugih i snage za solidarnost sa ugroenima. Polazei od te energije,
u toku ovog mubarek mjeseca u veini sandakih gradova Meihat
Islamske zajednice planira otvaranje vakufskih kuhinja za graane
slabijeg imovnog stanja. Zato ovaj Ramazan proglaavam mjesecom
slobode i solidarnosti za sve pripadnike Islamske zajednice. U tom
svjetlu, Ramazan erif mubarek olsun.
Meihat Islamske zajednice u Srbiji u svom sastavu ima
Medresu Gazi Isa-beg u Novom Pazaru (od 1993), muku i ensku
etvorogodinju srednju versku kolu internatskog tipa, za imame,
hatibe i mualime, sa mukim i enskim odeljenjem, Islamsku akademiju visoku kolu za obrazovanje verouitelja u dravnim kolama
i kadrove za islamsku zajednicu, od 2006. godine Fakultet islamskih
studija, izdavaku delatnost El-Kelimeh, biblitoteku Glas Isa-beg,
Humanitarnu organizaciju IHO, Deiji mekteb Reuda i Wildan za
predkolski i kolski uzrast, te preduzee za proizvodnju, trgovinu i
usluge Refref. Izraena je i izdavaka delatnost u knjigama i asopisima sa verskim sadrajem, Glas islama meseni magazin za
verska, kulturna i drutveno-politika pitanja, Softa, te godinjak
Islamska misao i drugi.
Meihat Islamske zajednice pokriva preko 120 damija u
vie optina. Najpoznatija je Altun-alem damija, koju je polovi39
40

www.islamskazajednica.org (16. jun 2007).

www.rijaset.ba (11. 8. 2010).

136

nom XVI veka izgradio Muslihudin Abdul Gani. Tada se po prvi put
spominje u pisanim dokumentima putopisca Evlije elebije kao
damija na Istanbulskoj dadi sa zlatnom jabukom na vrhu minareta. Zbog svoje istorijsko-arhitektonske vrednosti, zajedno sa Lejlek damijom je stavljena na spisak objekata pod zatitom drave.
O Altun-alem damiji itamo vie na sajtu grada Novog Pazara www.novipazar.com41, gde se navodi Andrejevi, istoriar umetnosti iz Beograda, koji je dobro prouio ovu damiju. Altun-alem
damija (sa zlatnim alemom dragim kamenom) nalazi se na sredinjem delu ulice koja se zvala Stambolski (Carigradski) drum ili kako
je zapisao Evlija elebija, damija nalazi na Carigradskom drumu.
Uobiajeno je bilo da se oko lepih, osobito sakralnih objekata, ispredaju legende, pa tako i o Altun-alem damiji postoji legenda koju je
vredno zapisati: Altuna, Hadira i Halima, tri paine erke, lepotice
kao denetske hurije, roene su i rasle u Novom Pazaru. Zbog lepote,
bogatstva i ugleda to su posedovale ove tri sestre, niko se nije usudio
da ih zaprosi, jer one su bile roene samo za Stambol, za carske saraje, a ne za Novi Pazar. Dani su tekli, vreme prolazilo i inilo svoje, a
tri paine erke, tri lepotice, ostae neudate. U godinama pred smrt
dogovorile su se da svoje silno bogatstvo ostave u dobrotvorne svrhe.
Altuna je dala sredstva da se izgradi damija i da nosi njeno ime, pa
otuda Altun-alem damija. Hadira je dala zemlju za gradsko groblje
u jugozapadnom delu grada pa se taj deo tada nazvao, a i danas se zove Hadet. Najmlaa od sestara, Halima, dala je sredstva za izgradnju esme u gradu i ta esma se i danas zove, po Halimi, Halimaa.
Lejlek damija u Novom Pazaru, prema legendi koju pronalazimo na sajtu42 www.novipazar.com, ime je dobila po lejlek ptici
(roda) koja se kod muslimana smatra uvaenom, mogue svetom.
Ona je, po legendi, sletela na crkvu, i tu klanjala obavila svoju molitvu, to je bio znak da tu crkvu treba pretvoriti u damiju, pa je tako i
uinjeno. To je ipak samo legenda jer su istraivaki radovi pokazali
da na mestu gde je sada Lejlek damija nije bilo ranijeg objekta, niti
bi dananja arhitektura ove damije mogla da bude ita drugo nego
samo damijska, pie dalje na sajtu grada Novog Pazara. Pravo ime
damije, koje je sauvano samo u dokumentima, jeste Ahmed-beg
damija, to znai da je tu damiju gradio Ahmed beg, silhadar
41
42

www.novipazar.com/turizam/altun-alem-dzamija/
www.novipazar.com/turizam/lejlek-dzamija/

137

(slubenik vezira ili pae zaduen za uvanje ili odravanje oruja).

On je oigledno, bio dobro plaen za posao koji je obavljao pa je bio u
poloaju da izgradi damiju. Od te prvoizgraene damije mogla je
biti starija samo Gazi Isa-begova damija, koje vie nema, a koja je
graena pre ezdesetih godina XV veka i koja se smatra prvom graevinom Novog Pazara. Iz tih godina je najverovatnije i Lejlek damija. Postoji ak i predanje po kome je sultan Mehmed Fatih, u svom
pohodu na Bosnu, klanjao namaz 1459. godine u Lejlek damiji u
Novom Pazaru. Lejlek damija, kao i skoro sve druge novopazarske
damije, vie puta je ruena i paljena. Njena druga gradnja potie iz
prve polovine XVIII veka. Natpis koji stoji na esmi koja je u dvoritu
ove damije glasi: Onima koji budu pili vodu sa ove esme neka je na
zdravlje. A dobrotvoru neka Alah, kako je i obeao, dadne obilnu
nagradu i neka mu oprosti njegove brojne grehe! Dobrotvor je
Hadi Halil-begov sin Salih-beg. Pisano poetkom meseca zilhide
1308. godine (1891).
Rifat Namlidji predloio je da navedem i Islamsku zajednicu Kosova iako ona ne deluje u organizacionom smislu u sastavu
Islamske zajednice u Srbiji. Na sajtu Meihata Islamske zajednice u
Srbiji43 pronala sam vest o poseti Islamskoj zajednici Kosova i fotografije tog susreta. Na sajtu44 www.prizren-web.com itamo da je
u damiji Sultan Murat u Pritini, 25. oktobra 2008. godine, sveano uruena Menura ponovno izabranom muftiji Islamske zajednice Kosova mr. Naim ef. Trnavi. Tekst Menure proitan je prvo na
arapskom, potom na albanskom jeziku: Polazei od fakta da nas je
na Stvoritelj uinio razliitim od drugih stvorenja i uinio nas
Ummetom najboljim i najodabranijim za oveanstvo, mi Vam...
izraavamo poverenje... i obavezujemo Vas da se brinete za pitanja muslimana nezavisne i suverene Republike Kosova... U Pritini deluje jo od otomanskog doba Al-AUDIN medresa sa mukim i
enskim odeljenjima, a samo za mukarce i u Prizrenu od 1992. godine, kao i FIN Fakultet islamskih nauka. Izdavatvo je razvijeno,
izlaze listovi Munaf, Edukat islame, te asopis Dituria islame, i
druga izdanja.
www.islamskazajednica.org/index.php?option=931&id=804 (etvrtak 13.
decembar 2007).
44www.prizren-web.com/magazin/index.phd?otion=com-content&view (utorak,
4. novembar 2008).
43

138

Verovanje, obredi, praznici

Poput Biblije, i Kuran govori o stvaranju sveta za est dana

(Simi, 2007). Mnoge linosti koje se spominju u Bibliji, Starom i
Novom zavetu, prisutne su i u Kuranu, kao to su, npr., Ibrahim
(Abraham; Avram), otac vere (Jevreja, hriana i muslimana), i
ene mu Sara i posebno Agara (Hagar), koja je za muslimane velika
ena, pramajka itavog plemena, jer je Ibrahimu rodila Ismaja
(Ismaila) budui da njegova ena Sara nije mogla da dobije dete,
a ija je sudbina poznata (Jusufspahi, 1999: 178).
Islam na arapskom jeziku znai pokoravanje, a musliman
onaj koji se pokorava volji Boga Alaha. Stubovi islama su potvrivanje vere (ehada). Da bi neko postao musliman, treba da izjavi:
Verujem da je samo Alah Bog, i verujem da je Muhamed Alahov
sluga i poslanik. Kada ovek izgovori te rei, postaje musliman,
lan islamske zajednice, u kojoj uiva sva prava koja uiva i svaki
drugi musliman, i prihvata da izvrava sve obaveze kojima ga islam
zaduuje, a to su, najpre, pet Stubova vere.
Prva od obaveza jeste klanjanje; ono se sprovodi pet puta u
toku dana, traje otprilike pola sata, a prethodi mu ritualno pranje.
Druga obaveza jeste post od svitanja do sunevog zalaska tokom
meseca ramazana, tj. uzdravanje, tokom dana, od hrane, pia i prilaenja enama. Trea obaveza je zakonska milostinja obavezan
porez, koji se plaa iz solidarnosti. etvrta obaveza je had, optemuslimanski kongres koji se odrava svake godine u odreenom
mestu; svaki musliman ima obavezu da mu jednom u ivotu prisustvuje (Kuburi i dr., 2001: 168).
Muslimani obrezuju muku decu; na bogosluenju su odvojeni mukarci i ene, a i ishrana je slina: ne jede se krv, svinjsko
meso, meso uginulih ivotinja. Askeza i monatvo nisu deo stila
ivota muslimana. Dunosti muslimana su da se trude u borbi za
Boju stvar, protiv line nepobonosti, kao i protiv neprijatelja
islama. Muslimani razlikuju veliki dihad, koji je neprestana borba
vernika protiv sopstvenih sklonosti ka zlu, i mali dihad, koji je
oruani sukob za odbranu vere ili njeno irenje (Denny, 1992). Oni
koji padnu borei se za Boju stvar postaju muenici koji odmah
spoznaju sreu spasenja (Sura 2: 154; 3: 169, 195). Dihad moe da
znai i sveti rat, ali u borbi za pravovaljanost ivota i irenje vere
radije se pribegava miroljubivim sredstvima, kakva su ubeivanje i

139

primer. Kuran upozorava da U veri nema prisiljavanja. Pravi put

se raspoznaje od stranputice (Sura 2: 256). Ovaj ajet je propis
kojim se izrie puna sloboda vere.
Sedada (arp. seddede klanjati se, padati licem na
tlo) je mali prostira na kojem islamski vernici obavljaju molitvu.
Iako je najvanije da mesto za klanjanje bude isto, vremenom je
razvijena prava umetnost ukraavanja sedada. Napravljene su
od vune, svile ili pamuka, a motivi su obino slika Kabe, ili slika
mihraba iz damije, ili neki ornamenti. Vreme za obavljanje molitve u islamu je tano odreeno, i to je ono to sve muslimane
povezuje; naime, budui da je vreme u razliitim krajevima sveta
razliito, tj. pomera se vreme izlaska i zalaska sunca. Za sve muslimane sveta lunarni kalendar odreuje precizne take vremena
kada treba obavljati pojedine verske dunosti, prema islamskim
propisima. Budui da se polumesec i njegova pojava povezuju sa
pojedinim verskim dunostima i propisima, tokom vremena on je
usvojen kao sopstveni simbol raspoznavanja i razlikovanja u
odnosu na simbole do tada postojeih religija.
Davanje imena detetu (akika) obino se obavlja sedmog
dana po roenju deteta kada se kolje kurban (obino ovca). U
praksi neke porodice za deaka rtvuju dva kurbana, a za devojice jedan. Roditelji su duni da odaberu lepo islamsko ime. Ukoliko ne mogu da se dogovore oko imena, otac ima prednost da
odabere ime. Sam obred obavlja se tako to otac deteta ili imam
proui ezan na desno i ehadet na levo uvo detetu. Dete se potom
tri puta zovne imenom koje su mu roditelji odabrali i onda se obred zavrava dovom (molitvom). Na kraju se detetu obrije glava,
ili se oia i na kraju se podeli sadaka (dobrovoljni prilog) namenjen za zdravlje deteta (Spahi-iljak i Abrazovi, 2009: 108).
Obrezivanje deaka (suneenje) obavlja se sedmog dana
po roenju ili kasnije, za ta nema specifinih ogranienja. Obred
se obavlja u znak seanja na Ibrahima (Avrama). Porodica poziva
rodbinu i prijatelje da proslave taj trenutak s njima, a dete daruju
poklonima i novcem. Ranije su taj obred obavljali ueni muslimani, a zanat se obino prenosio s kolena na koleno, u porodinom
krugu. Danas ovaj obred, uglavnom, obavljaju lekari. Punoletnost
se u islamu povezuje sa sekundarnim polnim karakteristikama,
tako da deak postaje punoletan prvom polucijom, a devojica
prvom menstruacijom. Roditelji su duni da deci prue dobro

140

vaspitanje i obrazovanje, i da ih uvaju od svega to moe da im

nakodi kao to su alkohol, droga, duvan i blud.
Budui da se u porodici raa, vaspitava i odrasta, u njoj se
dogaa i umiranje, i obredi sahrane. Umrla osoba se kupa, moe
se namirisati, a potom se zavija u posebne bele arave koji se nazivaju kefini, i na drvenom tabutu nosi do groblja. Obiaj je da
denazu klanjaju samo mukarci i da ene ne prate denazu. One
ostaju kod kue i mole za umrlog u obredu tevhid koji obino
predvode ene poznate kao bule. Zakopava se bez sanduka, klanja
se denaza namaz, posebno predvien za tu priliku. Na grob se
stave drveni ili jednostavni kameni niani. Nakon denaze 40 dana se moli za umrlog, a sedmog i etrdesetog dana se u damiji ili
porodinoj kui priprema poseban obred (tevhid). Islam ui da je
smrt samo preseljenje s jednog na drugi svet, zato se zabranjuje
preterano ispoljavanje aljenja za umrlima vritanje, upanje
kose i cepanje odee. Period aljenja nije odreen. Prema reima
Mune Jusufspahi, tano je da u sferi javnog ivota postoji razlika
izmeu mukarca i ene u islamu. Na primer: ene ne idu na sahranu. One mole, ali ne idu na sahranu, gde se ne sme plakati jer je
teko dui pokojnika kada se plae (Savi, 1999: 179).
Islam smatra da je krajnja svrha brane zajednice, pored
meusobnog usreenja njezinih lanova, potomstvo, na koje se ne
gleda samo u individualnim okvirima ve se ono vidi i kao nain
odravanja civilizacije. Kuran i Hadis decu ubrajaju u najlepe
ukrase i vrednosti ovog sveta, a poloaj roditelja uzdie se na stepen neprikosnovenosti. Otuda islamska praksa i obiaji poklanjaju veliku panju branom ivotu, posebno vaspitanju dece.
Brak u islamu ima veliki znaaj zato to uva moralnost
budui da je seksualni nagon prirodna datost, koja se u zajednici
braka upranjava i blagosilja. Seksualnost je po sebi svetost i
blagoslov, a brak je ugovor sklopljen prema erijatu, kako bi
seksualni odnosi bili legalni, a partneri zatieni unutar braka.
Islam strogo zabranjuje i predbrani i vanbrani odnos. Cilj braka
jeste da se postigne kako fiziko jedinstvo mukarca i ene, tako i
emocionalna bliskost i duhovno prijateljstvo.
Sklapanje braka odvija se javno, proverom da budui suprunici nisu u kakvom srodstvu, itanjem delova Kurana i upuivanjem saveta o zajednikom ivotu. Tom prilikom se pred svedocima odreuje mehr, venani poklon koji, pri sklapanju braka,

141

mu mora dati supruzi, a koji se ugovara pre venanja da bi ena bila osigurana ako doe do razvoda. to se tie razvoda, on nije
poeljan i, kako pie u Kuranu: Rastava braka je stvar koju Alah
najvie mrzi meu doputenim stvarima. Razlikuje se razvod koji trai mu, koji se naziva talak, razvod koji trai supruga, i razvod na osnovu presude sudije. to se tie stavova prema kontroverznim pitanjima, zabranjen je abortus i homoseksualni brakovi.
Budui da su otomanska osvajanja islam donela i u nae
krajeve, zanimljivo je predstaviti i neke zanimljivosti vezane za
venanja u Turskoj. Obiaj je u Turskoj da trokove oko svadbe ne
dele mladini i mladoenjini roditelji, ve sve plaaju mladoenja i
njegova porodica. Tu se podrazumeva sala, hrana i pie, cvetovi,
odea, jo i mladina frizura i frizura svake devojke. Mlada treba
da donese samo posteljinu i pekir za spavau sobu. Ceremonija
venanja odrava se u kui, gde imam ita iz Kurana. Svadba u
Turskoj obino traje tri dana, slavi se, jede i piju samo bezalkoholna pia, a uvee sledi igranka ili ples. Budui da je nevinost i
dalje na ceni, mukarci koji potuju obiaje ene se nevinom devojkom, i prva brana no ima veliki znaaj. Te prve brane noi
obiaj je da se drugovi mladoenje nau u blizini. Ostalo je to iz
starih vremena, kada su roditelji birali branog druga, a prve ljubavi deavale se na drugoj strani. Zato je bivalo da momak poe
da oslobodi svoju dragu zagrljaja drugog mukarca, pa su se dogaala i ubistva. Danas toga nema, ali ostao je obiaj da se momci
nau u blizini, ako neto zatreba.
Muslimanke treba da se oblae na pristojan nain: ne smeju da nose kratke suknje, velike izreze i prozirnu odeu. One, takoe ne treba da oponaaju mukarce ni u dranju ni u frizuri.
to se tie haljina, one treba da doseu najmanje do polovine listova noge. U stvari, islam preporuuje da ena bude pristojno
obuena, tj. da pre svega pokrije ono to moe biti njen najprivlaniji detalj oblije, kosa. Ova se preporuka primenjuje u zavisnosti od drutvene okoline. Spoljanja odea (hidab) pokriva
osobu od glave do stopala, a svrha joj je da se onemogui neprikladna privlanost meu osobama suprotnog pola. Brojne ene
muslimanke postigle su najvii stepen obrazovanja i delatnosti,
pokazuju visok stepen dovitljivosti, uinka na radu, u, npr., oblasti obrazovanja, medicine, administracije, itd., a da im takvo
odevanje nije smetalo da obavljaju taj posao (Hamid, 2004). Mu-

142

na Jusufspahi, u intervjuu (Savi, 1999: 179), komentarie to to

se enama u islamu zamera noenje zara, pa objanjava: ene
izvan islama razumeju ovaj postupak kao uniavanje ene. Treba
znati da je moral ene najvea njena vrednost i otuda zar titi njenu
ast i ugled.
Svi muslimani sveta praznuju iste praznike. Dva najvea
praznika su Ramazanski bajram i Kurban bajram. Ramazanski bajram predstavlja tridesetodnevno ienje: u toku dana ne jede se i
ne pije, a kada padne mrak, priredi se veera. Leti se ustaje pre svitanja i obavlja suhur, doruak. U islamu su svi dani jednaki i nijedan nije osloboen od rada. Kurban bajram, hadijski bajram, traje
etiri dana; tada se obilaze groblja predaka i tamo se moli. Kurban
rtva (ovca, govee, deva) deli se na tri dela: jedan ide siromasima,
drugi komijama i prijateljima, trei onima koji nisu islamske vere.
Mesdid je mesto gde se obavlja zajednika molitva: to je
prazna prostorija koja je zastrvena samo tepisima. Mesdid je i damija, samo to je odreena za to i prepoznatljiva spolja. Muslimani
su obavezni da se pet puta u toku dana mole Bogu. Na molitvu
pozivaju mujezini, sa damije.
Jedan od doprinosa orijentalno-islamskih shvatanja u oblasti urbanizma i kulture stanovanja jeste spontano nastojanje da se
postigne puno jedinstvo naselja s prirodnom okolinom, i njihovo
uzajamno proimanje. Bila je uoljiva tendencija naputanja povienih brdskih poloaja, davanje preimustva naseljavanju u niim
predelima i renim dolinama, zbog tekue vode, neophodne za
obavljanje verskih obreda. Posebna panja poklanjana je izgradnji
vodovoda, esama. Oblaenje vernika u namazu (molitvi) mora biti
u skladu s islamom, to znai da se mora biti pristojno odeven,
pokriven i ist. Imami (hode) imaju na sebi kapu i mantil.
Budui da je u islamu zabranjeno slikanje likova, razvijena
je posebna forma umetnosti poznata kao kaligrafija (stilsko pisanje
i ukraavanje arapskog pisma). U poetku se kaligrafska umetnost
mogla videti u damijama i palatama, a kasnije se u razliitim formama prenosi i u porodine kue. Na ploama, vaznama i drugim
predmetima ispisuju se rei iz Kurana i izreke (hadis) Muhammeda
a.s. kojima se ukraavaju kue, ali nisu povezane sa obredima u smislu da se mole pred njima, ve slue kao podsetnik na Boje rei koje
treba da budu u srcima ljudi (Spahi-iljak, Abrazovi, 2009: 112).

143

Konfesionalne
zajednice

Slika koju neka verska zajednica daje o sebi ponekad se ne

poklapa sa slikom kako je drugi vide. Zato je potrebno uporediti
obe, jer ta dva ugla posmatranja saznanje ine objektivnijim. Osim
toga, svaka verska zajednica moe da se posmatra u odnosu na uenje koje zastupa, u teorijskom, teolokom sloju. Svakako da verovanje utie na organizovanje institucije ona se u svom istorijskom
pojavljivanju predstavlja na jo jedan nain u obliku konkretne
verske zajednice. Konano, uvek se pitamo kako vernici pojedinci
ive svoju religiju, i kako se ona useljava u njihovo bie. Ovo su, u
stvari, tri oblika postojanja religije uopte. uro unji (1992) to
kae ovako: Treba razlikovati idealni vrednosni sistem, njegovo
drutveno istorijsko ostvarivanje i lino iskustvo vernika.
U Registar crkava i verskih zajednica, u odeljku za konfesionalne zajednice upisuje se na prvom mestu naziv verske organizacije, zatim glavno sedite verske organizacije (drava, grad, adresa), sedite verske oragnizacije u Srbiji (mesto, ulica, broj), kada i
gde je osnovana verska organizacija i od kada verska organizacija
deluje u Srbiji. Na osnovu linog uvida u Registar, na osnovu koriene literature koja se bavi ovim verskim zajednicama, razgovora
sa brojnim predstavnicima verskih zajednica i prisustvovanja bogosluenjima, dajem kratak pregled registrovanih konfesionalnih
zajednica, navodei, prema Registru, osnovne podatke, a potom
kratak istorijski razvoj, verovanje i, na kraju, neke specifinosti koje
tvore identitet svake od njih. Verovanja veine registrovanih hrianskih zajednica vrlo su slina, ponekad gotovo identina. Neke od

144

njih imaju veoma pedantno i jasno izgraen identitet, kojim se rado

predstavljaju javnosti, jer je to deo njihove misionarske delatnosti.
U Registar crkava i verskih zajednica, na osnovu donetih
reenja, upisano je 16 konfesionalnih zajednica. Prva meu njima,
upisana je 29. 1. 2007, je Hrianska adventistika crkva. Potom su,
iste godine, upisane: Evangelika metodistika crkva; Crkva Isusa
Hrista svetaca poslednjih dana; Evaneoska crkva u Srbiji; Crkva
Hristove ljubavi; Hristova duhovna crkva; Savez hrianskih baptistikih crkava u Srbiji; Hrianska nazarenska verska zajednica i
Crkva Boja u Srbiji. U 2008. godini registrovane su jo: Protestantska hrianska zajednica u Srbiji i Hristova crkva brae u Republici Srbiji. Prole godine (2009) registrovana je Slobodna crkva Beograd. Na kraju, ove godine, registrovani su Jehovini svedoci hrianska verska zajednica; Zavetna crkva Sion; Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana i Protestantska evaneoska crkva
Duhovni centar.
Prema redosledu upisa u Registar i osnovnim podacima
koji su upisani, navodim sve konfesionalne zajednice registrovane
do kraja 2010. godine. Prilikom proveravanja njihovih adresa koristila sam pretraiva preko interneta.45 Savremenom tehnologijom
omogueno nam je da za kratko vreme i bez putovanja (a preko
adrese verske zajednice) vidimo i izgled ulice u kojoj se nalazi, sam
ulaz, ta je preko puta ulice, okruenje celokupni kontekst. Odnedavno koristim internet i za praenje bogosluenja i propovedi u
onim verskim zajednicama koje su spremne da savremene tehnologije stave u slubu misije i svoje otvorenosti za javnost.
Ako bih pokuala da klasifikujem konfesionalne zajednice
po nekom teolokom kriterijumu, prvo bih izabrala pitanje razumevanja Boga, i u tom kontekstu bih izdvojila one koji veruju u Trojstvo, Otac, Sin i Sveti Duh, i one koji ne veruju u trojinost Boga,
odnosno izdvaja ih odnos prema Isusu Hristu. Ako bi kriterijum
bio sedmini dan svetkovanja, onda se one dele na one koje svetkuju subotu i one koje svetkuju nedelju. Ako bi kriterijum bio stepen
otovrenosti bogosluenja za javnost, onda imamo otvorene i one
koje su delimino otvorene i tajne organizacije. Pitanje verovanja
u besmrtnost due takoe ih deli na one koje veruju da je
besmrtna i druge, da ivot postoji samo u ivom celovitom biu.
45

Google Maps na sajtu www.google.com.

145

Hrianska adventistika crkva

Hrianska adventistika crkva upisana je u Registar crkava i verskih zajednica sa glavnim seditem verske organizacije u
Sjedinjenim Amerikim Dravama, 12501 Old Columbia Pike, Silver Spring, Maryland.46 U Beogradu se sedite verske zajednice nalazi u ulici Radoslava Grujia 4. Verska organizacija osnovana je
1863. godine u SAD, a 1903. u Srbiji. Upis u Registar kod Ministarstva vera Republike Srbije bio je 29. 1. 2007. godine, a ovlaeno
lice bio je Miodrag ivanovi, tadanji predsednik Jugoistone evropske unije Hrianske adventistike crkve.
Sadanji predsednik Jugoistone evropske unije je ore
Trajkovski. Unija47 obuhvata tri oblasti i jednu misiju. Sedite Severne oblasti je u Novom Sadu, Petra Drapina 13; Juna oblast je u
Niu, 7. jula 19, a Zapadna oblast je u Sarajevu u Tepebainoj 7.
Uniji pripada i Makedonska misija i Kosovo kao misijsko polje.
Broj krtenih vernika u svetu, prema podacima za 2010.
godinu, iznosi 16.641.357, koji se okupljaju u 69.052 crkve. U Srbiji
ima oko 7.000 aktivnih vernika i 175 crkava, od toga je u AP Vojvodini 3.618 krtenih vernika i 91 crkva.
Adventisti (lat. adventus = dolazak) su lanovi hrianske
zajednice koja veruje u skori drugi Hristov dolazak i svetkuju subotu kao etvrtu zapovest Dekaloga, to su utkali i u samo ime verske zajednice: Adventisti sedmog dana (Seventh-day Adventist).
Verska organizacija osnovana je, kako smo napred rekli, u SAD,
1863. godine, na zasedanju prve Generalne konferencije. Nastala je
iz tzv. adventnog pokreta prve polovine devetnaestog veka koji je
predvodio Vilijam Miler. Miler je pokrenuo versko probuenje u
protestantskom svetu propovedajui da e Hristov dolazak biti
1844. godine. Te godine, Hristos se, naravno, nije vratio. Iskustvo
suoavanja sa ovom injenicom, koje su ti vernici proli, obino se
naziva velikim razoarenjem. Posle tog iskustva, adventni pokret
Zvanini sajt glavnog sedita je www.adventist.org.
Sajt Jugoistone evropske unije Hrianske adventistike crkve je
www.jieu-adventisti.org. Skraenica koju kasnije koristim je JIE unija.
46
47

146

se prelio u tri manje zajednice. Zajednica vernika u kojoj je bila

Elen Vajt kasnije prerasta u crkvu Adventista sedmog dana.
Vilijam Miler (William Miller, 17821849) tumaei stih
do 2.300 dana i noi; onda e se svetinja oistiti (Danilo 8: 14),
izraunao da je datum Hristovog dolaska 22. oktobar 1844. godine.
Posle velikog razoarenja mnogi su napustili Milera. Ipak, grupa
vernika, u kojoj je bila Elen Harmon (Ellen Harmon, 18271915),
udata kasnije za propovednika Vajta (White), ostala je uverena da
je datum taan, ali tumaila je da je 1844. godine Hristos uao u
nebesko svetilite da sudi mrtvima i ivima. Najznaajnija linost
koja se vezuje za razvoj adventistike crkve po njenom osnivanju
jeste upravo Elen Vajt (Ellen G. White); vernici su verovali da ona
ima proroki dar, i zahvaljujui njemu usmeravala je razvoj crkve
punih 70 godina. Posle njene smrti prevoena su njena brojna dela
na sve jezike zemalja u kojima se adventizam irio.
Prvi adventisti na teritoriji dananje Srbije, sa misionarskim radom poeli su u Vojvodini, 1890. godine. Jozef Salaj (Joszef
Szalay), reformatorski svetenik u Velikom Bekereku (danas Zrenjaninu), bio je otvoren za saradnju s adventistikim vernicima,
navodei da je njegova crkva prijatelj sa svakim ko je prihvatio
Isusa Hrista kao svoj ivotni princip. Tako su oni 1893. godine
osnovali Drutvo za prevoenje, tampanje i irenje adventistike
literature, na maarskom i srpskom jeziku. Godine 1899. misionari
su doli iz Nemake, doneli objavljene traktate, kao i knjigu Elen
Vajt Put Hristu. Smatra se da je prvi adventista koji je propovedao
na srpskom jeziku bio Petar Todor, 1901. godine. On je grupu vernika okupio u Kumanu (Banat). Pretpostavlja se da su prva
krtenja obavljena u Vojvodini 1899. godine. Prve lokalne crkve
nastajale su sledeim redosledom: 1905. u Kumanu; 1906. u Titelu,
Novom Miloevu i Mokrinu; 1907. u Kikindi; 1909. u Beogradu i
Novom Kneevcu; 1910. u Zemunu, itd.
Broj vernika i crkava se iz godine u godinu poveavao. Ve
1911. godine oformljena je Severna oblast, sa seditem u Novom Sadu, Zapadna oblast iste godine, sa seditem u Zagrebu; 1931. godine osnovana je Juna oblast ije sedite je bilo u Niu, a 1956. nastala je Jugozapadna oblast sa seditem u Sarajevu. Od tih oblasti
formirana je Jugoistona evropska unija, s tim to je posle graanskog rata 90-ih Zapadna oblast osnovana kao nova unija pod
imenom Jadranska unija.

147

Crkva je za obavljanje svoje delatnosti osnovala jo neke ustanove kao to su: Adventistika knjiara Preporod, koja priprema i
tampa knjige, asopise (Glasnik, ivot i zdravlje), i Dopisna biblijska kola, koja deluje od 1969. godine. Glavni odbor JIE unije
osniva je ADRE adventistikog dobrotvornog rada, audio i video
produkcije Glas nade, zatim Adventistikog teolokog fakulteta u
Beogradu, Doma za smetaj starih lica u Ovi i privatne gimnazije
ivorad Jankovi s domom uenika u Novom Sadu.
Dopisna biblijska kola namenjena je ljudima koji ele da
saznaju neto o Bibliji, pre svega onima koji nisu adventisti. U
SFRJ je bilo preko 3.000 polaznika na srpskom jeziku (irilino
pismo), oko 1.000 na hrvatskom (latinica), a na maarskom, slovenakom i makedonskom izmeu 500 i 1.000 polaznika godinje;
diplomu je primila jedna treina polaznika prvog teaja. Prema izvetaju za 2008. godinu, rad Dopisne biblijske kole u Beogradu jo
uvek je znaajan. Na srpskom jeziku u 2008. godini bilo je upisano:
za I teaj 702; II teaj 131; III teaj 112. Diplomiralo ih je: I teaj 146; II teaj 74; III teaj 72. Na internetu je upisanih: 203,
diplomiralo: 49. Na maarskom jeziku: 4 teaja (DB1, DB2,
Zdravstveni, Teaj za tinejdere /osnovne istine/) upisani u 2008
125; broj podeljenih diploma u ovom periodu 36.
Na Teolokom fakultetu u Beogradu48 u 2008. godini diplomiralo je est studenata. Stanje upisanih na fakultetskom programu iz teologije bilo je sledee: 1. godina 6 studenata; 2. godina
13 studenata; 3. godina 6 studenata; 4. godina 7 studenata, a
bio je i jedan apsolvent.
to se tie ADRE adventistikog dobrotvornog rada, detaljno je o tome pisao Dragan Novakovi (1997: 71) i naveo sve podatke o njenom radu, kao i izvetaj za 1994. godinu. Ono to ADRU
odvaja od ostalih humanitarnih oranizacija jeste pomo Sarajevu.
Vojnim angaovanjem i dobrim vezama sa svim zaraenim stranama, ADRA je uspela da ue u Sarajevo. Vest da adventisti mogu da
u taj grad odnesu hranu i druge namirnice i bez propagande u sredstvima informisanja dola je do svakoga ko je imao nekoga od bliskih u tom gradu. Ta vremena e biti upamena po beskrajnim redovima ljudi sa paketima koji su eleli da poalju pomo roacima i
O teolokim fakultetima u Srbiji videti vie u: Kuburi, Z. (2002), Vera i
sloboda. Verske zajednice u Jugoslaviji, Novi Sad: CEIR.
48

148

prijateljima u Sarajevo... Konvoji ADRE su uz ogromne opasnosti

uspevali da stignu do odredita. Paketi prispeli u tim konvojima
esto su za pojedince predstavljali jedini nain da preive... Prilikom raspodele pomoi i prijema poiljki za transport, nije voeno
rauna o verskoj i nacionalnoj pripadnosti (Novakovi, 1997: 71).
Za adventiste je veoma karakteristian sistem verovanja
koji se sastoji od 28 taaka verovanja koje svaki vernik pre krtenja
treba da proui sa propovednikom, u individualnom ili grupnom
radu, pre nego to uini zavet sa Bogom, tj. krsti se i postane lan
crkve. Verovanja su izneta u knjizi Adventistiki hriani veruju
(Seventh-day Adventists Believe, 1988) koju je napisala grupa autora (Damsteegt, Gulley i jo 194 osobe). U Beogradu je tampana
knjiga Osnovne istine Svetoga pisma, koju je napisao domai autor
Mirko Golubi (1963).
Emilio Knehtl (Knechtle, 1980) komentarie da su adventisti odluili da ne formuliu nikakav kredo, nikakvo veruju, ve
da na celo Sveto pismo gledaju kao na temelj svoje vere. Ipak, uinjena je selekcija iz potrebe da se odgovori na pitanje: Ko su adventisti sedmog dana i ta oni veruju? Ukratko, prvo dajem kratku klasifikaciju uenja, a potom u, skraujui i parafrazirajui, preneti
ta adventisti veruju.
Emilio Knehtl (1980: 129) klasifikuje uenja adventista u
tri grupe:49 prva grupa, osnovna uenja, zajednika je sa svim evangelikim protestantima, i tu se procentualno nalazi 53% zajednikih
istina. Druga grupa obuhvata dodatnih 33% taaka verovanja, koje
konzervativne hrianske crkve dre razliito. Dakle, adventisti veruju da ovek sam bira da li hoe ili ne da prihvati Hrista, to znai
da ne veruju u predestinaciju; veruju da je Dekalog nepromenljivo
merilo ivota i putokaz za sve ljude svih naroda, jer Deset zapovesti
nisu ni promenjene ni ukinute; da se obred krtenja obavlja jednokratnim uranjanjem pod vodu, ne priznaju ni kropljenje ni tri puta
potapanje; da je posle stvaranja ovek bio kandidat za sticanje
uslovne besmrtnost i da je bio stavljen na probu; da e bezbonici,
zbog svojih dela, konano biti uniteni u jezeru od vatre, tj. adventisti ne veruju u veno gorei pakao, ve u potpuno nestajanje greha; veruju da je sedmi dan sedmice subota namenjena svim ljuKlasifikaciju osnovnih uenja Knehtl je preuzeo od dr Liroja Fruma (Leroy
Froom), profesora istorijske teologije na (Andrews) univerzitetu, SAD.
49

149

dima; daju desetak; veruju da je svet stvoren za doslovno est dana,

ne evolucijom; zastupaju odvojenost crkve i drave; praktikuju obred pranja nogu; uzdravaju se od alkoholnih pia, duvana, narkotika i biblijski neiste hrane. Trea grupa uenja, kojih ima oko
14%, tipina je samo za adventiste i odnose se na eshatoloka pitanja. Oni veruju da imaju znaajan udeo u propovedanju tih istina
koje su proreene za poslednje vreme (Knehtle i Sohlman, 1981).
Adventisti veruju da je Sveto pismo, Starog i Novog zaveta,
pisana Boja Re, data boanskim nadahnuem preko svetih Bojih
ljudi. U ovoj Rei Bog je oveku poverio znanje potrebno za spasenje. Sveto pismo jeste nepogreivo otkrivenje Njegove volje. Ono je
merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tuma doktrina i
pouzdana zabeleka o Bojim delima u istoriji (Bakioki i dr. 1994).
Adventisti veruju da postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti
Duh, zajednica tri Lica, koji su jedno u svojoj boanskoj prirodi,
jedno u cilju i nameri, u ljubavi i delovanju, u misli i karakteru,
ali je svaki od njih posebna linost (Golubi, 1963). Bog veni Sin
ovaploen je u Isusu Hristu. Kroz njega je sve stvoreno, Boji karakter je otkriven, izvreno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za
svu venost ivi Bog postao je i ovek Isus Hristos. Zaet je Svetim Duhom i rodila ga je devojka Marija. On je otkrio boansku
silu i umro na krstu za grehe oveka, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo, da u nebeskoj svetinji vri slubu za spasenje oveka. Doi e opet u slavi, da konano oslobodi svoj narod. Bog
veni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On
je ispunjavao Hristov ivot silom. On privlai i ubeuje ljudska
bia, a one koji se odazovu obnavlja i preobraava u Boji lik.
Uenje o oveku zasniva se na takama verovanja: da je
Bog tvorac svega, da je za est dana stvorio nebo i zemlju, sva bia
na Zemlji i poinuo u sedmi dan. Na taj nain on je uspostavio
subotu kao venu uspomenu na svoje zavrno stvaralako delo.
On je naroito blagoslovio ovaj dan, i posvetio ga, i stavio u
sredite moralnog zakona kao veni znak i simbol Stvaranja. Adventisti veoma naglaavaju znaaj Bojeg zakona, a skreu naroitu panju na etvrtu zapovest jer veruju da se u hrianstvu ona
masovno prenebregava ili ne potuje u potpunosti. Vano je napomenuti da svetkovanje subote poinje u petak uvee, a zavrava
se zalaskom sunca u subotu uvee.

150

Boji plan spasavanja grenog oveka smatra se delom ire

slike koja se opisuje sintagmom velika borba. Ona se odnosi na
sukob izmeu Hrista i sotone, a koji se tie Bojeg karaktera, Njegovog Zakona i Njegove vladavine nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu, a duh pobune preneo se i na ovaj svet i naveo na
greh Adama i Evu. Posmatran od svih stvorenih bia, ovaj svet postao je poprite sveoptih sukoba, iz kojih e Bog ljubavi na kraju
izai opravdan, tj. od svih prepoznat i priznat za jedinog dostojnog
potpunog poverenja, pokoravanja i oboavanja celokupnog stvorenja. Hristovom ivotu savrene poslunosti Bojoj volji, u Njegovoj
patnji, smrti i vaskrsenju, Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za
ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu
imati veni ivot.
Adventisti veruju da je crkva zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja, ime se nastavlja tradicija
sa Bojim narodom iz starozavetnog doba, kao onih koji su pozvani
iz sveta. Sebe smatraju prorokim pokretom koji je najavljen u
Otkrivenju, 14: 6-8, kojeg Bog podie na samom kraju istorije grene Zemlje da bi poslednje generacije pripremio za Hristov drugi
dolazak. Veruju da deluju paralelno sa iroko rasprostanjenim otpadom u to isto vreme, te da su pozvani da dre sve Boje zapovesti
i veru Isusovu (Otkrivenje 14: 12); da objavljuju dolazak sudnjeg
asa i spasenje u Hristu.
lan crkve postaje se krtenjem. Krtenje se vri zagnjurivanjem u vodu, i mogue je na osnovu priznanja vere u Isusa
Hrista i dokaza o kajanju zbog greha. etiri puta godinje, obino
poslednje subote u tromeseju, odrava se obred Veere Gospodnje, kome prethodi obred pranja nogu. Veera Gospodnja je uestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi. Priprema za Veeru Gospodnju ukljuuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje: Uitelj je
uspostavio obred pranja nogu da oznai ponovno oienje, da se
izrazi voljnost za slubu jedan drugom u Hristovoj poniznosti, i
sjedini u ljubavi.
Duhovni darovi su neto to vernike osposobljava za slubu
u zajednici i obavljanje dunosti. Dar prorotva bio je, u periodu
utemeljenja ove zajednice, najvaniji, budui da je ona svoj identitet izgradila verujui u proroki dar Elen Vajt. Kasnije se biblijski
stih iz Otkrivenja Jovanovog, 12: 17, tumaio tako to se identitet
adventista povezivao sa Crkvom ostatka: I razgnjevi se zmija na

151

enu i otide da se pobije s ostalijem sjemenom njezinijem, koje dri

zapovijesti Boije i ima svedoanstvo Isusa Hrista da je svedoanstvo zapravo prorotvo koje je imala Elen Vajt.
Adventisti veruju da sve to imaju pripada Bogu, te da se
vraanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Jevanelja
ispunjava pristavska sluba a to je prednost koju je Bog dao za
negovanje ljubavi i za pobedu nad sebinou i pohlepom.
Ponaanje vernika, nain ivota adventista znaajna je taka verovanja, kojom se uspostavljaju standardi za sve vernike. Veruju da je pojedinac hram u kome ivi Sveti Duh, i zato u ivotu neguju dobre zdravstvene navike kako bi sauvali komandni centar
svoga tela, um u kome je prebivalite Hristovog Duha. Zbog toga su
adventisti sedmoga dana u toku proteklih sto godina naglaavali
vanost pravilnih zdravstvenih navika. Ovakvo naglaavanje oigledno donosi i ovozemaljske koristi najnovija istraivanja otkrivaju da se adventisti manje od ostale populacije razboljevaju od gotovo svih glavnih bolesti (Walton at all. 1981; Nieman and Stanton
1988). Zbog stila ivota dospeli su i na naslovnu stranicu asopisa
Nacionalna geografija,50 kao primer dugovenosti. Zbog uticaja
koji nain ivota vri na duhovno iskustvo i svedoenje, kao crkvena organizacija postavili su merila za nain ivota kao minimalni
zahtev da neko postane vernik. Ova merila ukljuuju uzdravanje
od duvana, alkoholnih pia, hemikalija koje menjaju duevno stanje, i neiste hrane, i dokaz su rastueg hrianskog iskustva u pitanju odevanja i korienja slobodnog vremena.
to se tie braka, veruju da je Bog brak ustanovio u Edemu,
a Isus ga je ponovo potvrdio, u svom uenju, kao doivotnu zajednicu izmeu mukarca i ene. Ranije je bilo obavezno, a sada samo
poeljno, da se brak sklopi izmeu partnera koji su iste vere. Smatra se grehom svaka seksualna veza izvan braka. to se tie rastave,
nije dozvoljena, osim za preljubu. Homoseksualnost smatraju izrazito negativnim, gadnim i izvitoperenim ponaanjem. Rodoskvrnue je zabranjeno.
Nauka o poslednjim dogaajima, kako adventisti nazivaju
svoja verovanja o buduim dogaajima, poinje godinom 1844,
koja je kraj prorokog vremenskog razdoblja od 2.300 dana. Veruju
The Secrets of Longevity, National Geograpic, November 2005. Dostupno
na http://ngm.nationalgeographic.com/ngm/0511/feature1/learn.html

50

152

da je predadventni sud sluba koju Hristos vri u Svetinji nad svetinjama. Zavretak ove Hristove slube obeleie kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska. Drugi Hristov dolazak predstavlja blaenu nadu Crkve. Spasiteljev dolazak, veruje se, bie vidljiv na celom svetu, kome e prethoditi veliki znaci poslednjeg vremena, i da e biti povezan s vaskrsenjem mrtvih pravednika, koji e
zajedno sa ivim pravednicima biti proslavljeni i uzeti na Nebo.
Nepravednici koji su ivi doekali Hrista umree i pridruiti se
mrtvim nepravednicima u ekanju Drugog vaskrsenja, koje e se
dogoditi hiljadu godina kasnije.
Milenijum je hiljadugodinje carovanje Hrista na Nebu, sa
spasenima, izmeu prvog i drugog vaskrsenja, u toku kojega e se,
veruju, suditi nepokajanima. Oni veruju da e Zemlja biti potpuno
opustoena, bez stanovnika, i na nju takvu e se, na kraju ovog perioda, Hristos i Njegovi aneli i Sveti grad spustiti sa Neba. Nepravedni mrtvi tada e vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anelima
opkolie grad; ali vatra od Boga unitie ih i oistiti Zemlju. Svemir
e tako zauvek biti osloboen greha i grenika. Nova Zemlja je novi
dom za spasene i savrena ivotna sredina za veni ivot, ljubav,
radost i pouavanje u Njegovoj prisutnosti. Velika borba bie okonana i greha vie nee biti. Sve to je ivo i neivo objavljivae da je
Bog ljubav; i On e vladati veno (Bakioki i dr. 1994).
I na zvaninom sajtu51 prikazana su osnovna verovanja. Adventisti sedmog dana prihvatili su Bibliju kao jedini izvor fundamentalnih uenja. Ova uenja, kako su sada prikazana, izraavaju
trenutno razumevanja i prikazivanje uenja Biblije. Revizija ovih
stavova moe se oekivati od Generalne konferencije kada, na svojim zasedanjima, voena Duhom Svetim, doe do dubljih razumevanja Biblijskih istina ili pronae bolji jezik kojim bi izrazili uenje
Boje Rei, pie u okviru take verovanja broj 28.

www.adventist.org/beliefs/fundamental/index.html (pristupljeno 27.

12. 2010)

51

153

HAC u XX veku primer Zemunskog okruga52

Dve take posmatranja jedne iste pojave odreuju i terminologiju i odnos prema njoj samoj. Gledano iz ugla verskih zajednica koje imaju misiju propovedanja jevanelja svim narodima, ini se opravdanim proces pokrtavanja. Meutim, budui da preobraenje podrazumeva ostavljanje starog sistema i okretanje ka novim ciljevima, zajednica koja gubi ne moe ravnoduno da prati
svoje osipanje. Samo hrianstvo, istorijski, izrasta iz odnosa slobode izbora Hristove ideje i otpora koji u isto vreme gui tu slobodu, u
funkciji ouvanja vlastite vere. U pokuaju naunog sagledavanja
rasta crkve, u ovom radu panju emo usmeriti na empirijsko istraivanje preobraenja u Srbiji u periodu od sto godina prisustva i
misionarskog rada protestantskih zajednica. Rezultati ukazuju da
je misija crkve u isto vreme njen ovozemaljski opstanak, a ne samo
onostrano spasenje.
Proces preobraenja privlai panju kako politikih i verskih struktura, tako i naunika. U svojoj sutini, preobraenje predstavlja unutranji preokret, promenu puta, ugledanje na Boga. To
okretanje, usmeravanje vlastitog miljenja i ponaanja obino otpoinje susretom onoga koji trai Boga s onim koji Boga poznaje.
Iz tog interaktivnog procesa svedoenja nastaju duhovne zajednice.
Vie o ovom preocesu pisala sam u tekstu: Obraenje u religiju
koja ti progovori (Kuburi, 2010).
Misija hrianske crkve zadata je na samom poetku Hristovim reima koje otkrivaju mo i zadatak: Dade mi se svaka vlast
na nebu i na zemlji. Idite dakle i nauite sve narode krstei ih va
ime oca i sina i svetoga Duha, uei ih da sve dre to sam vam
zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka.
(Matej 28: 19. 20) Ova zajednica Neba i Zemlje, zajednica Boga i
svakog pojedinanog oveka, trebalo bi da bude smisao religije. To
povezivanje, koje je otpoelo Bogoovekom Isusom Hristom, koji je
u sebi samome nosio dve prirode, u procesu oboenja ovek otpoinje preobraenjem. Meutim, uvari starih puteva, ak ni vraaDeo ovog poglavlja objavljen je u tekstu: Kuburi, Zorica (2004b). Is
Conversion Result of Chruch Missionary work or proselytism? Todorovi,
Dragan (ed.) Evangelization conversion, Proselytism. Ni: JUNIR.

52

154

nje na pravi put ne odobravaju. Tako je ovaj proces praen tenzijama, nepoverenjem, proganjanjem, muenjem, preispitivanjem.
Vekovima tako, od kolektivnog do individualnog pokrtavanja, ide se iz nevere u veru, iz vere u veru, iz vere u neveru, iz nevere u novu veru. Koja god od njih bila na delu, tek ovek je bio
razapet izmeu neba i zemlje. Carstvo nebesko i carstvo zemaljsko
davali su mogunost da se obraa jednome od njih za pomo.
Budui da se kontekst naih razgovora odvija u Srbiji, elim
da ukaem na tri znaajna perioda u razvoju srpskog nacionalnog
identiteta. Srbi pre Svetoga Save u svom paganskom verovanju
centralno mesto davali su kultu predaka. Balkan, kao kolevka evropskog hrianstva, pre dolaska srpskog naroda negovao je hriansku kulturu na latinskom i grkom jeziku. Srpska plemena opirala su se promenama (Popadi, 2002), pre svega zbog lojalnosti
precima i njihovim obiajima. Otpor prema hrianstvu pruala je
najvie svetenika klasa, koja je hrianstvom bila ugroena. U
ovom periodu postojala su pojedinana preobraenja u hrianstvo.
Tek dolaskom brae irila i Metodija, stvaranjem slovenskog pisma
i prevoenjem Svetoga pisma i bogoslubenih knjiga na slovenski
jezik, omogueno je formiranje crkve meu Slovenima. Misionarski
rad nastavili su uenici Kliment i Naum, koji su radili i na izgradnji
nacionalanog svetenstva. Preko 3.500 uenika pouavao je Kliment uei ih Svetome pismu.
Popadi (2002: 95) pie da je put od Rastka do Save slian
putu od Simona do Petra, od Savla do Pavla, od izgubljenog sina do
povratnika ocu, od oveka bez ili protiv Boga, do Bojeg oveka. On
navodi da je to put metanije i put metanoje, pokajnike i korenite
promene uma i srca; put svesrdnog okretanja od sebinosti, greha i
sveta prema Bogu. Obraenje Bogu Njemu samome i radi Njega
samoga jeste prvi i osnovni korak autentinog obraenja. Meutim, to podrazumeva i ljubav prema onome to Bogu pripada, a to
je Crkva i svet, svi oni za koje je Hristos umro.
Tako smo opet na putu preobraenja i utemeljenja u hrianskoj veri jo jednog misionara u vlastitom narodu, Svetoga
Save, koji je imao mo da predloi i otpone uvoenje novog kvaliteta jednog naroda. Ovaj drugi period srpskog naroda otpoinje
utvrivanjem nacionalno-verskog identiteta Srba. Popadi smatra
da je klju za razumevanje opstanka hrianske vere pod petovekovnim turskim jarmom, golgotom srpskih ratova i demagogi-

155

jom ateistike Jugoslavije, upravo u krsnoj slavi. Kao to su Jevreji

uvali subotu, a subota sauvala Jevreje, tako su i Srbi slavei slavu
odbranili verski i nacionalni identitet. Meutim, toj sprezi verskog i
nacionalnog, u treoj fazi razvoja srpskog nacionalnog identiteta, u
nekim novim procesima preobraenja, kao da je doao kraj.
Protestantizam je stigao iz Evrope, neposredno po pojavljivanju.
Meutim, i protestantizam je u Srbiji nosio nacionalna obeleja
sve do pojave nazarena, koji su prvi poeli da Srbe preobraaju u
novu veru, pa se tako i odomaio naziv novoverci.
Sto godina misionarskog rada Hrianske adventistike
crkve na prostoru Srbije dovelo je ovu versku zajednicu do najbrojnije protestantske zajednice koja nije zasnovana na nacionalnoj
osnovi. Naime, prema popisu stanovnitva 2002. godine, skoro
20.000 stanovnika izjasnilo se da pripada nekoj od razliitih varijanti adventizma. Glavna struja adventizma, koja datira jo od
1884. godine, u kojoj je bila prisutna Elen Vajt, do dananjih
nezavisnih crkava koje se u odnosu na veliku crkvu takmie u
vernosti i striktnosti pridravanja biblijskih principa, ima karakter
verskog pokreta koji se zasniva na misionarskim delatnostima.
O tome zato pravoslavci prelaze u adventiste pisao je Dragoljub orevi (1990) pokuavajui da odredi na kome je nivou
adventizam, da li je to crkva, denominacija ili sekta. U ovom radu
obratiemo panju samo na rast crkve, tj. na misionarske delatnosti
i krtenja vernika, koji su time postajali lanovi crkve.
O poecima adventizma u Beogradu pisao je Branko Bjelajac (2003: 190) navodei istorijske podatke da je Maks Ludvig
1909. godine doao u Beograd kao jedan od diplomaca misijske
kole u Fridensau (Nemaka), kako bi se u Kraljevini Srbiji irila
adventna vest. Zvanino, prva adventistika grupa u Beogradu osnovana je 15. decembra 1909. godine. Meutim, dnevni list Politika
u broju od 12. septembra 1923. godine, u okviru lanka o adventistima kao prvi datum poetka njihovog rada u Kraljevini Srbiji navodi 1905. godinu. Bjelajac kae da je beogradski pravoslavni paroh,
protojerej Ljubomir Mitrovi prisustvovao nizu adventistikih sastanaka tokom 1911. godine, svoje utiske zapisivao i kasnije objavio
knjiicu pod naslovom Verske lutalice. Nalog za to je Mitrovi dobio od beogradskog prote, a ovaj od arhijerejske vlasti. Tako su navedena imena ljudi koji su bili na putu preobraenja i onih koji su
bili odgovoreni. Adventisti su bili priznata verska zajednica: po od-

156

luci ministra vera od 30. septembra 1922. godine dozvoljeno im je

da slobodno ispovedaju veru, ali je sledei ministar, 1925. godine,
opozvao ovu dozvolu prethodnika (Bjelajac, 2003: 193).
Bjelajac (2010: 123) pie da je rast adventistike crkve bio
veoma zapaen. Godine 1923. Jugoslovenska unija govori o 26 crkava i oko 500 vernika. Meutim, nova vlada je ve 1924. godine
ponovo pokrenula progone, tanije novi ministar vera je 5. maja
1924. godine zabranio rad nazarena i adventista. Razloge za ovakav
stav vlasti i trediconalnih crkava verovatno je u statistici, pie Bjelajac. Naime u tom periodu 1926. godine bilo je 1.093 vernika, a u
1928. godini ve 1.728 vernika. Godine 1929. u Jugoslaviji je bilo
vie od 1.600 adventista okupljenih u 84 lokalne crkave.
Dravna vlast je izdala naredbu da se ispita delovanje adventista 1927. godine. Vojska i policija su, po nareenjima iz ministarstva, sa terena izvetavali o brojnom stanju adventista i nazarena. Komanda Pete armijske oblasti u Niu je 15. jula 1929. godine
izvestila ministra vojske i mornarice da na njenoj teritoriji nije bilo
nijednog sluaja da i adventisti nisu hteli da poloe vojniku zakletvu i prime oruje. Dva dana kasnije to javlja i Komanda etvrte oblasti (Zagreb). Isto je javila i Komanda Kosovske divizijske oblasti,
kao i Komande iz Makedonije. Vojska je izvetavala da adventisti
ne predstavlaju opasnost po dravu. Beogradski andarmerijski
puk je izvestio sledee: Svi muki adventisti (subotari) odazvali su
se vojnim dunostima, poloili su zakletvu i primili oruje. Isti su
vrlo lojalni i dobri graani53. Sve ovo dovelo je do odobravanja
delovanja adventista poev od 1930. godine (Bjelajac, 2010: 125).
Branko Bjelajac u svojoj knjizi iznosi brojne podatke o adventistima. Ovde elim samo da prenesem njegov stav da je jedan
od glavnih instrumenata rada na terenu bilo delovanje kolportera.
Hunengart o ranom kolporterskom radu u Beogradu govori u svom
izvetaju jo iz 1913. godine: Uzbuenje oko rata izgleda da nije
nakodilo na rad; naprotiv, naa braa uivaju najveu moguu
slobodu, a nai kolporteri su veoma zauzeti irei nau literaturu.54
Bjelajac se ovde poziva na Arhiv SCG, f. 63, fascikla 144, S. Br. 272, od
15. 7. 1929. godine.
54 Bjelajac se poziva na izvor: J. F. Huenergardf, Kanube Union, South
European Quarterly Review, First Qarter 1913, strana 14.
53

157

Branko Bjelajac (2010: 135) svoj izvetaj o adventistima zavrava ovim reima: Krajem devedesetih godina XX veka brojala
je oko 6.600 krtenih vernika od kojih je 3.081 bilo u Vojvodini i
daljih 3.077 u Junoj oblasti. Takva administrativna podela postoji
i danas, mada se veruje da adventista ima vie od 10.000 lanova.
Ako bi se raunali i lanovi porodica krtenih adventista, brojka bi
verovatno bila etiri puta vea.
Dakle, tipian primer irenja nove vere meu Srbima moemo posmatrati pratei razvoj adventizma u Srbiji u poslednjih sto
godina: samo u mesnoj crkvi Beograd krteno je preko 3.500 vernika. Crkvene knjige, ne tako aurno voene, to zbog privatnosti i
potrebe da se zatite vernici koji su svoj zavet s Bogom inili esto
nasuprot stavovima svojih porodica, kao i rodbine i prijatelja, to
zbog zatite samih vernika od dravnih organa, drei religioznost
za privatnu stvar svakog pojedinca.
Ako broj godina podelimo sa brojem vernika koji su se
prikljuili crkvi krtenjem, glasanjem ili pak ispisnicom, to podrazumeva preseljenje vernika ili dolazak na studije, moemo rei da
je beogradska crkva u proseku godinje dobijala preko 35 vernika.
Kao saborna crkva uvek je imala zavidan broj vernika i davala ton
ostalim crkvama. Radi lake obrade podataka svoju panju usmeriemo na razvoj adventista u Zemunu koji je znatno manji okrug i
lake je pratiti promene u tako dugom vremenskom periodu.
Mesna crkva Zemun
Hrianska adventistika crkva i njene misionarske aktivnosti u Zemunu datiraju od 1933. godine. Zemunska crkva menjala
je lokacije i ulice. Najdue se nalazi na sadanjem mestu, u Orakoj
ulici, od 1966. godine. Pre toga bila je u Toinom bunaru, Davidoviima, Novogradskoj i u ulici Janka Lisjaka (svega 3 godine). U
Crkvenoj knjizi postoje zapisi za ukupno 66 godina, tj. o 621 verniku, od ega je 68% ena i 32% mukaraca. Za to vreme propovednici su se smenjivali, u skladu s obiajem HAC da propovednike
seli posle nekoliko godina. U Zemunu je od osnivanja do 2004.
godine (u perodu od 70 godina) radilo 18 propovednika i 3
pripravnika, koji su se u proseku smenjivali svake etvrte godine.
Naime, izgleda da je promena propovednika u jednom mestu najvie povezana s promenama na nivou Oblasti, koje se deavaju svake
tree godine, dok se Unijski odbor bira svake pete godine. Juna
oblast, kojoj pripada Zemunski okrug, imala je do sada 14 predsed-

158

nika. ivot i rad propovednika u jednom mestu zavisio je najvie od

vodeih struktura, ali i od linosti propovednika i njegove umenosti da odgovori zahtevima svoga poziva, zahtevu dobre saradnje
sa upravom iz Oblasti, i Unije, zatim sa vernicima u crkvi, posebno
s odborom i vodeim linostima, kao i sa drutvenom sredinom u
kojoj deluje misionarskim aktivnostima.
Formiranje lokalne crkve i njene organizacije prethodilo je
organizovanju misija, a zatim sve sloenijoj organizaciji na nivou
Oblasti. Lokalnom crkvom rukovodi crkveni odbor, na ijem se elu
nalazi stareina crkve. Organizacija crkve radi se svake godine i
daje mogunost da se ljudi smenjuju, ili ponovo izaberu. Prema
uvidu u ivot i rad nekoliko lokalnih crkava moemo zakljuiti da je
najnestabilnija struktura na nivou mesnih crkava ona se svake
godine ponovo reorganizuje od vernika koji redovno dolaze u crkvu, i u koje se ukljuuju novokrteni vernici. Profesionalni radnici u
crkvi imaju tri vrste radnih mesta; posao pastora ili svetenika u
okrugu direktno je povezan sa radom na terenu, i vernicima. Administrativne dunosti su izborne, nemaju obavezu obavljanja crkvenih obreda, stabilnije su i ree se menjaju. Najdue se na istom
radnom mestu zadravaju slubenici unije ija reorganizacija dolazi
tek svake pete godine.
irenje adventizma na ovim prostorima odvija se sistematski. Svake godine organizuju se javne kampanje propovedanja, koje
se zovu evangelizacije. Cilj im je informisanje javnosti o skorom
Hristovom dolasku na ovaj svet, o nainima pripremanja sebe za
spasenje od greha i zla na ovom svetu. Posle evangelizacija dre se
predavanja i radionice na kojima se, razliitim seminarima nastoji
odgovoriti na potrebe zainteresovanih o proroanstvima koja su
zapisana u Bibliji. Oni koji ostanu na tim predavanjima predstavljaju jezgro grupe koja se oduevljeno prikljuuje crkvi, i koja u
procesu obraenja ima oseaj da je pronala ono za im je celog
ivota traila. Ranije su se novi vernici pridruivali starima, koji su
ih uvodili u crkveni ivot dajui im dunosti, volontersko uestvovanje u bogosluenjima i razliitim akonskim slubama. Drugi
nain, koji sve vie postaje praksa, jeste da se posle predavanja u
javnim dvoranama grupa koja je najdue ostala, i koja i dalje ima
interesovanje za versku problematiku i usvajanje stila ivota koji se
zahteva u sistemu verovanja, postaje nova crkva, kojoj se najaktivniji i paljivo odabrani stari lanovi prikljuuju i zajedniki je for-

159

miraju. Prikazau obe varijante crkvenog ivota, koje se odvijaju na

istom prostoru, u Zemunu.
Otkriveni vidici, bistri horizonti, svest o vlastitoj ulozi i
mestu na ovom svetu u procesu spasavanja sveta, u ovo poslednje
vreme veoma motivie vernike da se i sami angauju na poslovima
spasavanja blinjih, koje oduevljeno zovu samo da dou i uju
istinu. Istina je mona i dovoljno je da joj se ovek prepusti i da s
poverenjem ue u zajednicu, koja se kasnije demistifikuje stalnim
kontaktima s vernicima koji sami po sebi nisu sveci iako tee ka
tome. Prema istraivanjima koja su raena (Dadly, 1995), u proseku svaki drugi vernik napusti zajednicu najvie mladih u potrazi
za slobodom izbora branog druga ili zanimanja koje se ne uklapa u
verniki ivot, ili pak usled neuspeha da se odgovori standardima u
ponaanju i razoaranjima, to u sebe to u druge vernike. Tako se
dogodi da jedna polovina onih koji su se oduevili napusti zajednicu vernika; ipak, i oni su obogaeni novim iskustvom, koje ih
obino, posle ivota bez Boga, ponovo vraa u crkvu kad se penzioniu, posle razvoda i razliitih gubitaka. Kada proe prkos prema Bogu, dolazi kajanje koje vraa potpunoj smernosti i predanosti
Bogu, to niko vie ne moe ugasiti (kao ponovo pronaenu prvu
ljubav koja je naputena, to zbog radoznalosti, to zbog nespremnosti za potpuno predanje).
Dve vrste vernika u hrianskim crkvama opisane su u
reima Isusa Hrista o izgubljenom sinu. Jedan je veran od roenja,
i nezadovoljan to ga tretiraju isto kao drugog, koji je hteo da sreu
okua izvan oevog doma. Ovi povratnici esto su privilegovani jer
je oeva ljubav spremna da prata. Kao to se to dogaa u porodici
moe da postoji ljubomora i zavist izmeu dece tako su ljubomora i zavist prisutne i izmeu vernika u crkvi, i stvaraju oteane
meuljudske odnose i nerazumevanje. Vernici koji su prva generacija obraenika, oni koji su doli iz sveta, i vernici koji su roeni u
adventistikoj porodici i imaju ve tradiciju adventizma iza sebe,
stoje izmeu ljubavi i ljubomore, odnosa saradnje i komplementarnosti. Obraenici su najvee blago koje duhovno osveava svaku
crkvu i ini je porodicom koja raste. Oni nalaze svoje mesto u
svakoj crkvi, i ine dinamiku verskog ivota bogatijom.
Uvidom u crkvene, omogueno dobrotom lokalnog propovednika, knjige i uputstvo za voenje matine knjige, saznajemo da
se lanovi crkve u ovu knjigu belee onim redom kako se koji prima

160

krtenjem, glasanjem ili ispisnicom. U knjigu se unosi datum krtenja, dan, mesec i godina roenja i primanja. Kada neki lan bude
iskljuen, umre ili se preseli, njegovo ime ne sme biti brisano, samo
se precrtava njegov broj u prvoj rubrici; svi ostali podaci moraju
biti itljivi. Tako smo na osnovu evidencije koju su vodili
propovednici u mesnim crkvama, doli do sledeih podataka.
U Zemunu je od 1933. do 1999. godine ukupno krten 621
vernik. Od tog broja iskljuena su 73 vernika, to predstavlja 12%
od ukupnog broja krtenih. U poetku je broj iskljuenja bio mnogo
vei, dok se u poslednjih 10 godina retko iskljuuju vernici, ak i
oni koji ne dolaze. Razlog zbog koga su ovi vernici bili iskljueni,
prema zapisu u crkvenoj knjizi, najee je prekraj neke od
zapovesti, ili stoji uopteno: nehrianski ivot.
34% nehrianski ivot.
27% prekraj 4. zapovesti subota.
11% prestup zakona (nije precizirano koja zapovest).
10% prestup hrianskih naela.
7% vernika iskljueno je zbog 7. zapovesti: to nevenano ivi ili to
je napustio branog druga.
5% vernika je otilo u neku drugu versku zajednicu (Jehovini
svedoci, baptisti).
3% su sami traili, na lini zahtev, da budu iskljueni.
2% radi pijanstva.
1% zbog prekraja 6. zapovesti.
Prema evidenciji za 1999. godinu, ukupan broj vernika
zemunske crkve je 164; od toga broja 7 vernika je otilo u Australiju, 2 u Ameriku, 2 u Englesku, 1 u Nemaku.
U poslednjih 50 godina (od 1950. do 1999) krteno je 370
vernika, dok je 71 vernik doao s ispisnicom iz neke druge adventistike crkve, to znai da je ukupno za 50 godina doao 441 vernik
u proseku, 9 novih vernika godinje je dolazilo u zemunsku
crkvu. U isto to vreme iz crkve je otilo u neki drugi grad ili dravu
218 vernika (50% vernika se preselilo), od njih je poznato da je 41
vernik otiao u inostranstvo (moemo zaokruiti da oko 20% onih
koji se sele, odlaze u inostranstvo). Zemlja u koju se najvie adventista iz Zemunske crkve odselilo je Australija 15, Nemaka 13,
Sjedinjene Amerike Drave 6, Francuska 3, Engleska 2, Bugarska 1. Moemo zakljuiti da oko 10% od ukupnog broja
vernika odlazi u inostranstvo. Trebalo bi uporediti koji je procenat

161

stanovnitva u optoj populaciji otiao u inostranstvo u poslednjih

50 godina, i videti da li je tip zapadnog hrianstva pogodan za put
na zapad. Prema saoptenju Saveznog zavoda za statistiku,
procenat lica na privremenom radu u inostranstvu u centralnoj
Srbiji kree se oko 6%; najvei je u Branievskom okrugu, i to 23%,
zatim u Borskom 16% i Pomoravskom 14%, a u 22 optine udeo
ovih lica kree se izmeu 10 i 40%.
Na osnovu ovih podataka moemo zakljuiti da je crkveni
ivot veoma dinamian i da je fluktuacija vernitva velika. Svake
godine priliv novih vernika vei je od broja onih koji odlaze. U
crkvu se dolazi pre svega krtenjem, ali neko ko nije u stanju da se
krsti moe i samo glasanjem vernika, ili putem ispisnice, ako je
krten u nekoj drugoj adventistikoj crkvi. Lokalna crkva moe se
napustiti na razliite naine, ali se evidencija o verniku uvek vodi,
sve dok je lojalan Bojim i crkvenim zakonima i pravilima, i dok
dolazi u crkvu. Preporuka za propovednike bila je vie ranije nego
danas, da u sluaju ako vernik prestane da dolazi, iz bilo kog razloga, osim opravdane bolesti i starosti, ili prekri neku od znaajnih
zapovesti ili standarda koje je usvojila crkva, bude iskljuen iz
crkve. Prema naem istraivanju, u Zemunskoj crkvi svake godine
je krtavano oko 9 vernika u proseku. Najmanji broj krtenja bio je
1958. i 1969, kada je krten samo po 1 vernik; najvie je krteno
1994. godine 35 vernika. Plodne godine bile su u Zemunskoj crkvi i 1951, kada je kreno 20 novih vernika, a i 1963 16 i 1964 11.
Ako gledamo po dekadama, najplodonosniji period bio je
od 1990. do 1999, period jugoslovenske krize, kada se u Zemunskoj
crkvi krstilo preko 120 vernika. U proseku, za svakih deset godina
crkva se uvea za nova 74 vernika. Ovo je jedan od naina misionarskih aktivnosti u kojima se starim vernicima pridruuju novi, i u
aktivnom ukljuivanju u crkveni ivot pridruuju zajednici vernika.
Rast crkve prati se iz godine u godinu na svetskom nivou i svi
podaci koji se alju iz lokalnih crkava mogu se pronai na sajtu.
Zemunski okrug ima jo nekoliko seoskih crkava, od kojih
funkcionie jo ona u Dobanovcima. U toj seoskoj crkvi uvedeno je
137 vernika od 1934. do 1999. godine. Od tog broja 40 vernika je
iskljueno, i to najee zbog krenja 4. zapovesti, nehrianskog
ivota, svae, otpada, alkohola, udaje za svetskog. Ovi podaci ukazuju da je 30% vernika u ovoj crkvi bilo iskljueno i da ih je vie

162

napustilo crkvu nego to je u njoj ostalo da trajno bude lan. U

knjizi stoji da je aktivno 19 vernika.
Crkva u Bemenu ima upisanih 80 vernika, krtenih od
1933. do 1988, kada je grupa u Bemenu prestala da funkcionie, a
vernici koji su ostali nastavili su da odlaze u crkvu u Dobanovcima.
U druga mesta preselilo se 40 vernika, a 28% vernika koji su se
preselili otili su u inostranstvo, i to u Kanadu, Nemaku, Australiju i Austriju.
Mesna crkva u Surinu poinje s radom 1968. godine, a zatvara se 1989. godine. Ukupno su upisana 24 vernika, a 4 vernika je
iskljueno, zbog prestupa etvrte zapovesti, prestupa zdravstvenih
naela. Polovina vernika preselila se u druge crkve, a u crkvenoj
knjizi sva imena su precrtana.
Savremeni nain primanja novih vernika jeste putem osnivanja novih crkava. Javnim predavanjima i odravanjem razliitih
seminara u prostorijama koje se iznajme, sluaocima se postepeno
otkriva doktrina crkve, a putem grupnog rada formira se nova crkva, kojoj se prikljuuje nukleus, misionarski aktivni vernici iz crkve matice. Tako je na Novom Beogradu 1991. godine formirana crkva Kozara, koja je ime dobila po sali bioskopa Kozara, u kome
su organizovana najpre predavanja, a i kasnija bogosluenja. Od
1991. godine u knjigu je upisano ukupno 77 vernika. Od toga, 34
vernika krtena su u Beogradu posle javne evangelizacije u Politehnikoj akademiji, dok je jo 30 vernika krteno do 1999. godine.
Oni su zapravo ti novi vernici, dok su ostali vernici doli uglavnom
iz mesne crkve Beograd. Ukupno su iskljuena samo 4 vernika, a 9
se odselilo u neko drugo mesto ili u inostranstvo.
Interesantno je pogledati kakva je obrazovna struktura vernika ove novoformirane crkve u vreme najvee jugoslovenske krize.
Ko su ljudi koji se pitaju o smislu ivota i koji su spremni da menjaju svoj identitet i neto u svom ivotu. Prema saznanjima iz intervjua sa vernicima koji su bili prisutni na bogosluenjima koja sam
posetila, najvei broj vernika su mladi ljudi, pre svega studenti, koji
su, budui sami iz razliitih krajeva Srbije i Crne Gore, doli na
studije i u crkvi pronali drugu porodicu, zajednitvo i duhovnu
orijentaciju. Bogosluenja su se odvijala u zgradi Zemunske crkve,
koja je svoja bogosluenja odravala od 9 sati ujutro, a crkva Novi
Beograd posle 11 sati. Neke od ivotnih pria obraenika objavila
sam ranije (Kuburi, 20o7; 2009b).

163

Na kraju moemo zakljuiti. Ukupan broj vernika u zemunskom okrugu, koji je upisan u crkvene knjige, iznosi 939. Nosilac
verskog ivota je okruna crkva u Zemunu, koja je najbrojnija i
najstarija. Oko 70% vernika su ene, 30% je mukaraca. U strukturi
upravljanja crkvom odnos je obrnut: na svim rukovodeim
mestima nalaze se mukarci, a njih, naravno, biraju i ene. U
jednom okrugu propovednik ima priliku da provede obino 4
godine i da doprinese tako to e krstiti ili primiti u crkvu oko 14
novih vernika godinje, na nivou celog okruga, a 9 u najveoj crkvi.
to je crkva vea, to je i broj novih vernika vei.
Osim krtenja, od crkvenih obreda rukopoloeni propovednik vri obrede venanja, kao lepi deo svog propovednikog posla,
posveenja malih beba, na zahtev roditelja, za primanje blagoslova.
Stalni obred, koji je nezavisan od broja vernika, jeste obred Veere
Gospodnje, koji se obavlja 4 puta godinje, na kraju svakog tromeseja. Vernici se prieuju beskvasnim hlebom i bezalkoholnim
vinom, simbolima Hristovog tela i krvi. Kvasac i alkohol su simbol
greha, od koga se vernici ovim obredom iste.
Ako bismo postavili pitanje o uticaju adventistike crkve na
mlade u svojoj sredini, moemo zapaziti da je njen uticaj u pravcu
podsticanja na najvie obrazovanje. Meutim, postoji izvestan broj
mladih koji u religiji pronalaze drugi smisao, koji ih sve vie odvlai
od studiranja a i formiranja porodice. Za odustajanje od preuzimanja odgovornosti za porodicu i ovozemaljska sticanja materijalnih
vrednosti, pravdaju se skorim Hristovim dolaskom, i usled toga neizostavne potrebe propovedanja Jevanelja ljudima koji gube spasenje za venost. Naime, znaci poslednjeg vremena, koji su nagoveteni u Svetom pismu, svakoj generaciji iznova bude nadu i strah,
i dorauje sistem vrednosti koji ih usmerava u ovozemaljskom ivotu. Duh protestantske etike, o emu je pisao Maks Veber, podie
obrazovni nivo vernika koji ga prihvataju, i standard vernika. Duh
protestantizma prisutan je i u migracijama koje vernike usmeravaju u pravcu razvijenih zemalja, u kojima oni svoju ovozemaljsku
misiju ispunjavaju vredno radei, zaraujui za svoj ivot, ali i za
crkvu koju podravaju svojim sredstvima, posebno crkvu zemlje
porekla, kojoj rado daju donacije.

164

Elen Vajt i savremeni adventizam

Hrianska adventistika crkva utemeljena je radom jedne
ene: Elen Vajt je punih 70 godina usmeravala aktivnosti crkve savetima koji su proizlazili iz dobijenih vizija. ak i danas se, preko
njenih knjiga oblikuje religijska svest adventista. Od 1844, kada je
primila prvu viziju, imala je vie od 2.000 vizija koje se smatraju
prorokim. Ova ena napisala je i vie od 80 knjiga, 200 traktata i
pamfleta i 4.600 lanaka u asopisima. Propovedi, dnevnici, naroito svedoanstva i pisma jo oko 60.000 stranica rukopisnog materijala. Elen Vajt delovala je ne samo perom ve i reju. O njoj kao
darovitom govorniku pie svetovna amerika izdavaka kua u
American Biographical History of Eminent and Self-made Men,
1878: Ona je bila jedna od najuspenijih ena-govornika u poslednjih dvadeset godina.
Meutim, Elen Vajt nikada nije bila na nekom zvaninom
poloaju, nije bila rukopoloeni propovednik, i nikada nije primila
nikakvu platu od Crkve, sve do smrti svoga mua Demsa Vajta
(18211881), koji je bio propovednik; uza sve to, bila je i majka etvoro dece. Zanimljiv je i podatak da je prisustvovala zasedanju Generalne konferencije, kada joj je ponueno da, zajedno sa svojim sinom, poseti Evropu. Oni su to prihvatili i period 18851887. godine proveli u Evropi, drei predavanja i u javnim dvoranama. Posetili su Englesku, vajcarsku, Dansku, Norveku, vedsku, Francusku i Nemaku i Italiju, gde je posebno interesovanje pokazala za
Valdenanske doline (Kuburi, 2006b).
Da njen uticaj nije smanjen pokazuje i propoved55 predsednika Generalne konferencije Teda Vilsona (Ted N. C. Wilson),
odrana na bogosluju 3. jula 2010. godine, tokom 59. zasedanja
Generalne konferencije, na kome je on izabran za predsednika.
Zanimljivo je da je on sin jednog od bivih predsednika Generalne konferencije, to znai da je propovedniko dete, s iskustvom
brojnih selidbi i ivota u globalnom svetu i u misiji. Prva njegova
poruka ticala se odnosa prema svetu u smislu da je svet haotian i
Propoved se moe nai na vie sajtova kao tekst, audio i video zapis:
http://www.spectrummagazine.org/blog/2010/07/03/text_ted_wilsons
_wrmon_go_forward
www.youtube.com/watch?v=SO_ARAUNbVg
55

165

destruktivan, a pretnju vidi u aktivnostima ekumenizma, s jedne

strane, ali i u dramatinom porastu uticaja spiritizma i nepotovanja Bibilije. Druga njegova poruka bila je: adventistiki identitet i poslanje iskazuju se verovanjem u pripadnost Bojem narodu ostatka, a znak prepoznavanja je pre svega u daru prorotva,
koji je unutar crkve imala Elen Vajt, i suboti, koja je povezana s
verovanjem u stvaranje sveta za doslovno est dana. Ted Vilson
naglaava da potovanje subote nije samo znak Bojeg stvaranja,
nego e biti i znak Bojeg naroda poslednjih dana, nasuprot onima koji su primili ig zveri i pokuavaju potovati dan koji Bog
nije odvojio i oznaio svetim.
Ted Vilson izjednaava proroki dar Elen Vajt s biblijskim
prorocima: Isti duh koji je pokretao svete ljude starih vremena
ponovno je, u ovim poslednjim danima, podigao Gospodnjeg vesnika. Moja brao i sestre adventisti, Gospod nam je u spisima Duha prorotva dao jedan od najveih darova. Kao to Biblija nije
zastarela ili nevana, tako nije ni svedoanstvo Bojeg vesnika za
poslednje vreme. Bog je Elen Vajt upotrebio kao poniznog slugu
koji nam je pruio nadahnute uvide u Pismo, proroanstva,
zdravlje, obrazovanje, misiju, porodicu, i jo mnoge druge teme.
itajmo Duh prorotva, sledimo Duh prorotva i propovedajmo
Duh prorotva. Ima toliko mnogo prekrasnih knjiga koje moemo
iskoristiti za propovedanje, ukljuujui onu za koju je Elen Vajt
elela da se iri vie od svake druge Veliku borbu. Hvala Gospodu za versku slobodu u ovoj i drugim zemljama koje nam doputaju da propovedamo istinu. Duh prorotva jedan je od znakova
raspoznavanja Bojeg naroda poslednjih dana. Adventisti sebe
vide kao crkvu koja je u svojoj raznolikosti ujedinjena u Hristu,
kao meunarodna porodica iji lanovi dolaze iz svakog kutka
sveta kako bi najavili Boju milost i krenuli napred ujedinjeni
Duhom Svetim i temeljnim biblijskim verovanjima.
Malkom Bula i Kit Lokarta (Malcolm Bull and Keith Lockhart, 1989) naglaavaju: Adventizam sedmog dana je najvea hrianska denominacija koju je osnovala jedna ena. Kao takav, on
nudi jedinstvene prilike istraivaima zainteresovanim za ensko
religiozno iskustvo i enske uloge u drutvenim pokretima. Ta pitanja ne spadaju u cilj ove knjige, ali analiza odnosa crkve prema
Americi prua izvesnu indikaciju naina na koji adventizam predstavlja ensku reakciju na patrijarhalni drutveni poredak... Adven-

166

tizam, kao tradicionalna enskost, ne zahteva samo izbegavanje

eksplicitne seksualnosti i nasilja, ve takoe nastoji da razorua
svoje protivnike promocijom umerenosti, zdravstvene reforme i samokontrole. Adventistika interesovanja, kao to su zdravlje i obrazovanje, stvari su koje su dugo bile prerogativi ena. Poput ena,
adventisti su skloni da se bave staranjem, isceljivanjem i negovanjem. Suprotno mormonima, ali poput mnogih ena, adventisti ne
trae pravo na svoj prostor, ve definiu sebe kroz vreme ne kroz
meseni menstrualni ciklus, ve kroz sedmino svetkovanje subote
(Bul, Lokart, 2009: 171).
Uprkos povrnim slinostima, adventizam nije otueni izdanak metodizma niti devijantna baptistika grupa. Adventizam ne
definie sebe u opoziciji prema pojedinim denominacijama glavnog
toka, ve protiv glavnog toka kao jedinstveng korpusa tradicije. U
osnovi rascepa jeste adventistiko odbijanje da ameriko drutvo
smatra sredstvom opteg iskupljenja. Mogunost nacije da ostvari
zemaljski milenijum dovoena je u vezu sa njenom lojalnou prema nedeljnom abatu. Adventisti su poeli da veruju da nee biti
zemaljskog milenijuma, a da e Amerika postati pokretaka sila
Antihrista. Oni koji preive krajnju kataklizmu bie svetkovatelji
sedmog dana subote; oni koji slede ameriku nedelju bie pogubljeni. Po ovom scenariju, razdvajanje spasenih od osuenih zavisie
od toga koji se dan u sedminom ciklusu smatra vanijim. Milerizam je negirao optimistiki san napretka. Svet nije na rubu savrenstva, ve na rubu poslednje katastrofe. Amerikanci su uesnici u
mranoj drami istorije. Ali za adventiste, svet je samo privremena
pozornica. Nepodrvrgnuti vremenu, adventisti pleu na drugu muziku u harmoniji sa nebom ali u disonanci sa svetom ritam
njihovih ivota delimino je u neskladu sa amerikom svakodnevicom (Bul, Lokart, 2010: 439, 441). Subota je klju za razumevanje adventistikog odnosa prema Americi... Adventisti sedmog dana su porekli ameriki san, prisvojili iskupljujuu ulogu nacije i odredili subotu kao test kolektivne namere. Sedmi dan subota je samo
poslednja u seriji alternativa u odnosu na ideologiju amerike graanske religije. Adventizam nudi ne zemaljski, nego nebeski milenijum; on predstavlja sebe kao sredstvo drutvenog spasenja. Adventizam nije stvorio novu religioznu sintezu, ve alternativni oblik
amerike graanske religije koji nudi divergentni put spasenja
(Bul, Lokart, 2010: 441, 442).

167

Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana

Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana glavno

sedite svoje verske organizacije ima u Americi: Seventh day Adventist Reform Movement General Conference,56 P.O. Box 7240,
Roanoke, Virginia 24019-0240, USA. Verska organizacija osnovana
je 1925. godine, a u Srbiji deluje od 1918. godine. Organizaciona jedinica postoji na Vraaru, Moravska 8.57 Ovlaeno lice za zastupanje je ore Bosanac.
Crtice iz istorije
Razdvajanje meu adventistima nastalo je po pitanju odnosa prema ratu i oruju. Od samog poetka, za vreme Graanskog
rata u Americi, ve 1864. SDA se svojim uenjem postavila suprotno ratnikom duhu i voenju rata uopte, smatrajui da su Deset
Bojih zapovesti iznad zahteva za izvravanjem vojne dunosti jer u
tim okolnostima nisu u mogunosti da potuju ni etvrtu zapovest,
o suboti, niti estu: Ne ubij. Iz istorijskog sagledavanja saznajemo
da je u vreme Prvog svetskog rata odlueno da e biti lojalni dravnim vlastima po pitanju rata; meutim, s tim se nije sloila grupa
koja je traila da ostanu verni Bojem zakonu u smislu da se pridravaju poetnog stava. Ovi su tada bili iskljueni iz crkve u Evropi.
Tokom mobilizacije u Nemakoj SDA je bila suoena s neophodnou da se odmah donesu odluke o dunosti prema Bogu i zemlji.
Poto je odrano savetovanje voa crkve, predsednik Istone nemake unije poslao je, 4. avgusta 1914. godine, pismenu odluku da
e regrut adventistike crkve nositi oruje kao borac i da e uiniti
ustupak vezan za svetkovanje subote, zarad odbrane svoje zemlje.
To nije bila jednoglasna odluka trojica voa smatrala su da je to
suprotno dotadanjim istorijskim i oficijelnom stavu zajednice,
naznaenom jo u vreme amerikog graanskog rata. Lideri crkve
su (1918. godine) postupak konzervativne struje okarakterisali kao
razbijanje jedinstva i fanatizam.
Ne samo u Nemakoj, i u drugim zemljama Evrope dogaalo se slino, ali oni koji su zbog svog konzervativnog stava iskljuZvanini sajt Seventh day Adventist Reform Movement: www.sdarm.org
Zvanini sajt Reformnog pokreta Adventista sedmog dana u Srbiji:
www.reformnipokretasd.com

56
57

168

eni iz crkve, nisu imali nameru da osnuju novu crkvu. Bilo ih je

oko 4.000. Pokuaji pomirenja sa glavnim telom doli su odmah
nakon rata, 1920. i 1922, ali bez rezultata. Kako se broj njihovih
istomiljenika poveavao, Reformni pokret adventista sedmog dana organizovan je kao posebna crkva. Kada su se predstavnici razliitih zemalja sastali u mestu Gotha, u Nemakoj, od 14. do 20. jula
1925. godine, cilj reformnog pokreta postavljen je ovako: nastaviti s
originalnim uenjima adventistike crkve.
Generalna konferencija Reformnog pokreta SDA prvo je zasedala u Isernhagenu, u Nemakoj, pa u Bazelu, u vajcarskoj. Posle Drugog svetskog rata sedite je prebaeno u Ameriku i 1949. registrovano u Sakramentu u Kaliforniji. Zato to je bilo povoljnije da
budu stacionirani na istonoj strani Amerike, radi bolje saradnje i
rada irom sveta, preselili su se u Blekvud, Nju Dersi, pre nego to
su preli na stalnu lokaciju u Virdiniji.
Verovanje
Naela vere Unije reformnog pokreta adventista sedmog
dana daju se kao nizanje taaka vere, uz navoenje mesta u Bibliji
koja potvruju i objanjavaju same take verovanja.
Navodimo neke od kljunih elemenata verovanja Reformnog pokreta ASD: Bog je stvorio nebo i zemlju; Bog je duhovno
bie, vean, bez poetka i svretka, svuda prisutan, ali mu se moe
doi samo verom. Veruju u Isusa Hrista kao Bojeg sina, kroz koga
je u poetku stvoreno sve, koji je jedini posrednik izmeu Boga i
ljudi. Spasenje je mogue zahvaljujui Njegovoj smrti i vaskrsenju.
Veruju da je Sveti Duh Hristov zastupnik te da je jedno sa Ocem i
Sinom. Veruju da je Sveto pismo napisano nadahnuem Svetoga
Duha, da sadri potpunu nauku o Planu spasenja te da nisu potrebna ljudska predanja.
Znaajan prostor posveen je objanjavanju znaenja Zakona u njihovom verovanju. Veruju da Hristos nije doao da pokvari Zakon koji je Bog napisao Deset zapovesti su potpune i nije ih
mogue ispravljati. Priznanjem i dranjem Deset Bojih zapovesti
dokazuju da ljube Boga i Njegovog Sina. Smatraju da se ovek pred
Bogom ne moe opravdati ako prestupi Zakon iz bilo kojih razloga.
U tekstu se dalje navode Deset Bojih zapovesti. U lanu 6 izdvaja
se posebno etvrta zapovest o suboti. Oni veruju da je ova zapovest nepromenjiva kao i sve druge. Za razliku od ostalih dana u sed-

169

mici, sedmi dan je nazvan dan Gospodnji. Naglaavano je da svetkovanje subote treba da bude praznovanje radosnog praznika, koji
predstavlja vezu izmeu nebeskog Oca i ljudskog roda. Po primeru
Isusovom, dunost oveka je da subotom ini dobro. Subotom mogu da se obavljaju duhovni sastanci za odavanje hvale i slave Bogu,
posete bolesnicima, kao i odmaranje u prirodi. to se tie jevrejskog ceremonijalnog zakona, veruju da je novozavetna crkva osloboena obaveze da ga se pridrava jer je on sadravao i sistem
prinoenja rtava i levitske slube, koji su predstavljali Hristovo delo iskupljenja. Vaenje toga zakona prestalo je onoga dana kad je
Hristos rtvovan na krstu. Takoe smatraju da se ceremonijalne
subote, praznici i mladine, ne mogu uporediti sa sedminom subotom, koja je posveena ve prilikom stvaranja.
to se tie spasenja, veruju da gresi mogu biti oproteni
samo milou Hristovom, a ovek moe imati udela u milosti samo
ako se kloni greha pomou Hristovom, koju mora udruiti sa svojom voljom. Pokajanje za uinjene grehe i osloboenje dolaze putem prouavanja naela carstva Htristovog jer se tako razvija sposobnost razlikovanja istinitih od lanih propovedi. Poslunou
Bojoj rei grenici e se probuditi iz duhovne smrti. Re Boja
dovodi oveka do saznanja o teini njegovih greha, budi u njemu
alost to ih je inio, i vodi ga pokajanju. Poslunost je plod obraenja. Pokajanje je plod vere. Vera je plod Boje rei, pie u lanu 10
naela vere. Sebe smatraju obaveznim da propovedaju Jevanelje
po celom svetu, po Hristovoj naredbi iz Mat. 28, 1920.
to se tie krtenja, veruju da treba da se krtavaju samo
one osobe koje veruju u Isusa Hrista kao Spasitelja, u Njegovu nauku, u nauku apostola i proroka Starog i Novog zaveta, i odvraaju se
od svega to osuuje Boja re. Mala deca se ne mogu krtavati jer
ne mogu verovati niti praviti razliku izmeu dobra i zla. Krtenje se
obavlja zaranjanjem u vodu, kad se izgovaraju rei: Po veri tvojoj, i
po obeanju tvome, krtavam te u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin. Krtenje predstavlja smrt i vaskrsenje Hristovo, i u istom
smislu smrt starog oveka i vaskrsenje u novi ivot u Hristu.
Krtenje, ako je mogue, treba obaviti u tekuoj vodi. Pre primanja
krtenja trae da vernik koji prilazi Zajednici istupi iz verske zajednice kojoj je ranije pripadao.
Veruju da nijedan lan ne moe odvojeno i nezavisno od
Zajednice napredovati u Bojoj milosti. U zajednicu se moe primi-

170

ti samo osoba koja se potpuno upoznala s naelima verovanja i

prihvatila da ivi po njima, pod uslovom da lanovi Zajednice glasanjem odobre njeno primanje. Kandidat mora pred celim skupom
dati izjavu da eli da bude primljen za lana Zajednice, a kada je
primljen, ima i svoje dunosti i prava. On, tako, moe da uestvuje
u obredima Zajednice kao to su pranje nogu i sveta veera, dok
bogosluenja i subotnju kolu mogu poseivati i prijatelji crkve.
Prema lanu 27, Zajednica je duna da iskljui svakog lana koji otvoreno prestupa naela Zajednice i Boje zapovesti. Isljuenje mora
biti potvreno od svih lanova mesne crkve, kao to se ini i prilikom primanja.
Prihodi zajednice potiu od dobrovoljnih priloga koji se daju blagajniku mesne crkve. Princip po kome se organizuje davanje
jeste u vidu davanja desetka.
Veruju da se prilikom svete veere, upotrebom hleba bez
kvasca i vina bez alkohola, obznanjuje Hristova smrt. Ovim obredom ne postie se oprotenje greha, ve se podsea na muke i smrt
Hristovu. On slui za jaanje Zajednice, ako se prima u ljubavi,
poniznosti i jedinstvu. Priee se obavlja jednom u tri meseca.
Obred pranja nogu smatraju obaveznim za sve hriane, jer je to
Hristova nova zapovest, a udela u obredu mogu imati takoe samo
lanovi Zajednice.
Od verovanja navodi se znaaj proroanstva proroka Danila
8, 14, koje se zavrava u godini 1844, kao i da je ienje svetinje
vreme istranog suda na nebu. Ovo je originalno uenje adventista:
oni proroko razdoblje od 457. godine pre Hrista do 1844. godine
posle Hrista povezuju s Hristovim ulaskom kao prvosvetenika u
svetinju nad svetinjama, na nebu. Najznaajniji tekst za adventiste
je Otkrivenje 14, 612, kojim se Trostruka aneoska vest primenjuje na poetak propovedanja i u odreeno vreme (1844). Poziv je
upuen svim ljudima: treba se drati Bojih zapovesti, a naroito
etvrte. Svrha ove poslednje vesti jeste da Boji narod pripremi za
Hristov drugi dolazak.
Karakteristino verovanje za ovu zajednicu nalazi se u
lanu 21, gde se navodi zapeaenje 144.000 vernika. Spoljni znak
ili peat pravih Bojh slugu jeste verno dranje subote. Smatraju da
zapeaenje poinje poetkom objavljivanja Tree aneoske vesti i
traje sve do kraja vremena milosti.

171

Veruju da e Hristov dolazak biti stvaran i vidljiv, da e

uskrsnuti svi pravednici, a ivi pravednici bie preobraeni. Veruju
da je ovekova dua smrtna, da nema zagrobnog ivota i da mrtvi
ne znaju nita. Veruju da je hiljadugodinje carstvo zapravo period
izmeu prvog i drugog vaskrsenja.
Veruju, dalje, da je brak uspostavio Bog, jo u raju, i da e
na njemu ostati posveenje i blagoslov do kraja sveta; da brak ne
treba da slui pohoti nego umnoavanju ljudskog roda. Smatraju da
je Boja volja da ovek ima jednu enu i ena jednog mua. lanovi
Zajednice mogu da stupaju u brak samo sa drugim lanovima
njihove Zajednice. Razvod braka nije dozvoljen, osim zbog brakolomstva, ali lanovima nije dozvoljeno stupati u drugi brak sve do
smrti razvedenog suprunika.
Zdravstvena reforma je neto to je tipino za ovu versku
zajednicu. Veoma dre do zdravlja verujui da je Boja volja da svaki ovek bude telesno i duevno zdrav. Ko neumerenou kvari svoje telo i prestupa prirodne zakone nanosei tetu organizmu, grei
protiv Bojeg zakona i mora snositi posledice. Oni u ishrani ne koriste nikakvo meso ni mast ivotinjskog porekla, teke zaine, stari
sir, teko probavljivo pecivo, alkoholna i razdraujua pia, kokain,
kafu, aj, duvan, opijum, morfijum i dr. Zdravstvenoj reformi pripada i reforma u odevanju.
to se tie odnosa prema vlastima, pripadnici Reformnog
pokreta ASD veruju da je vlast postavljena od Boga i da njeni predstavnici, kao Boje sluge, tite narod i slue mu na dobro. Dunosti
prema vlastima, smatraju, ispunjavaju se ne iz straha nego dobrovoljno. Od vlasti se oekuje da svakom graaninu dozvoli slobodu
vere po njegovoj linoj savesti, a u pitanjima savesti oni priznaju
jedino Boji autoritet. Veruju da vera sa politikom nema nikakve
veze i zato se ne meaju ni u kakva politika pitanja.
Reformni pokret ASD objavljuje duhovnu i zdravstvenu
literaturu, posebno stavljajui akcenat na opus Elen Vajt. Smatraju
je prorokom naeg vremena, a njene knjige objavljene za vreme
njenog ivota, smatraju nadahnutima.
Prema podacima sa poslednje organizacione konferencije,
Unija reformnog pokreta ima u svom sastavu oko 300 lanova u
Srbiji, dok pripadnika Reformnog pokreta adventista sedmog dana
u svetu ima oko 35.000.

172

Evangelika metodistika crkva

Druga registrovana verska zajednica u Ministarstvu vera je

Evangelika metodistika crkva, ije je glavno sedite u vajcarskoj,
u Cirihu (Zurich), Badenerstrasse 69. Sekretarijat episkopa u Srbiji
ima sedite u Novom Sadu, u ulici Lukijana Muickog 7. Inae,
osnovana je u SAD, u Baltimoru, 1784. godine. U Srbiji deluje od
1898. godine. Ovlaeno lice je Ana Palik-Kunak.
Paula Mojze pie o poecima metodistikog pokreta u Engleskoj pa kae da nita nije toliko zanimljivo i pouno kao jedan
pokret posmatrati u njegovim poecima. Istorija svih velikih duhovnih pokreta u svetu uvek je povezana i sa istorijom jednog oveka od ije linosti, darova i iskustava se ire valovi pokreta
(Mojze, 1962: 1).
Kako smo videli kod adventista, duhovni voa bila je Elen
Vajt (Ellen White), ija je porodica pripadala metodistikoj crkvi
ali, zbog toga to su se prikljuili Milerovom pokretu, bili su iskljueni iz crkve. Tako adventizam svoje korene ima i u metodizmu.
Metodizam je pokrenuo Don Vesli (John Wesley). Ovaj
pokret, koji je veoma brzo zahvatio skoro ceo svet, u poetku nije
bio nita drugo do pokret evangelizacije. Vesli nije nastupao kao
propovednik jedne nove nauke, ve je stalno naglaavao da je njegova propoved saglasna sa crkvenom naukom. On nije imao plan
da osniva novu crkvu, jer je do kraja svoga ivota, zajedno sa svojim
bratom, ostao je svetenik Anglikanske crkve (Mojze, 1962: 1).
Dakle, bio je to jedan pokret unutar Anglikanske crkve, i to
pokret evangelizacije i zajednice. Kako kae Paula Mojze, on je
postao sasvim protiv volje svog osnivaa samostalne crkve, sa vrstom crkvenom organizacijom i disciplinom. Postao je jedna od najveih evangelikih crkava, koja u celom svetu okuplja vie od 40
miliona lanova.
Naravno, kao ni druge verske zajednice, tako ni metodistika nije bila poteena rascepa. Piui o nesporazumima i rascepima Paula Mojze (1962: 45) kae: Ako pogledamo na jedan rascep,
onda posle vie godina vidimo da bi bilo bolje da se naao jedan
kompromis, umesto da je dolo do razdvajanja. Kako se mnogo
puta deavalo: jedna dobra snaga u crkvi izgubljena je zato to se
na jednoj strani zauzme preotar stav, a na drugoj je premalo strpljenja. Prvi rascep desio se ve 8 godina posle osnivanja crkve. Bu-

173

dui da je Generalna konferencija telo koje donosi odluke, na njoj

se i raspravljalo o prigovoru i zahtevu jednog propovednika u vezi
sa preseljenjem: da mu se d pravo da prigovori ako mu se ne
dopadne mesto u koje ga sele. Meutim, kako su preseljenja meusobno povezana, to bi suvie komplikovalo samu organizaciju pa je
taj zahtev odbijen, a propovednik Dems OKeli (James OKelly)
zato osniva Republikansku metodistiku crkvu. Drugi rascep doao
je 1830, kada je osnovana Protestantska metodistika crkva; razlog
pokuaj nekih propovednika da se episkopova mo ogranii.
Kasnije su te reforme uinjene u crkvi, i ponovo su se spojili.
elim da se jo zadrimo na pitanju prakse preseljenja propovednika, budui da je to za ovu crkvu karakteristino. Na Generalnoj konferenciji godine 1804. zakljueno je da propovednik koji
je do tada bio samo 6 meseci na jednom mestu, ostane tamo dve
godine; 1864. predloeno je da to traje 3 godine, a 1888 5 godina,
dok je 1900. opet promenjeno: episkop po svom nahoenju i potrebi svake godine moe dati premetaj ako to donosi dobrobit.
to se tie ravnopravnosti ena u crkvi, i pitanja da li mogu
da budu delegati, to je reavano jo 1890/91, kada se glasalo u svim
crkvama, da bi se posle, na Generalnoj konferenciji, predlog izmenio u korist ena. Godine 1904. ene su prvi put sedele kao delegati,
a punu ravnopravnost dobile su na Generalnoj konferenciji 1956.
godine. Organizovana delatnost ena zapoela je u Bostonu 1868.
godine kao ensko udruenje za domau misiju, kasnije pod imenom Metodistika enska sluba. U svim zajednicama postoje i ova
udruenja. Sve lanice obavezale su se da svake nedelje daju dva
centa, i trudile su se da poveaju prihode. Kao ogranak misijskog
rada novac su ulagale u kolovanje siromanih studenata, za osobe
sa invaliditetom, za misiju u Evropi.
Kada se pie o misiji, panja se uvek obraa njenim poecima jer, kako kae Paula Mojze (1962: 54) carstvo nebesko je slino goruiinom semenu, koje je malo i neznatno, ali poraste kao
drvo na ijem granju stanuju ptice nebeske.
To grananje metodizma uinilo je da ono dospe i u nae
krajeve. Zanimljiv je podatak koji iznosi Paula Mojze (1962: 57) u
svojoj kratkoj istoriji Metodistike crkve, da je propovednik iz Bea,
Miler, bio prvi koji je doao u Baku. U knjizi Verske zajednice u
FNRJ (1953: 603) pie da je Robert Moler 1898. godine bio pozvan
od grupe pobonih ljudi koji su njegovu adresu pronali u metodis-

174

tikom asopisu. Branko Bjelajac (2010: 115) navodi da je metodistiki propovednik iz Bea Robert Meler (Robert Mller) prihvatio,
kako pie Bjelajac, poziv trezvenjakog drutva Modri kri.58 On
se odazvao pozivu i drao je propovedi u Srbobranu, Vrbasu, Sivcu,
Lovencu i drugim mestima. Kad je on otiao, doao je mladi dr
Miler (Miller), koji je propovedao ali i osnovao prve metodistike
zajednice u Bakoj.
Bjelajac (2003) daje precizne podatke o emu se tu radilo.
Naime, u Novom Vrbasu traili su, i dobili, odobrenje da koriste
lokalnu reformatsku crkvu. Meler je tada propovedao i u Feketiu,
Sekiu i Kucuri. Prilikom svojih narednih poseta Meler je propovedao s metodistikog stanovita, to se nije dopalo rukovodstvu
Modrog kria u Budimpeti jer je njihova osnovna elja bila da
ostanu denominacijski neopredeljeni. Modri kri je bilo drutvo
za pomo alkoholiarima, na isti nain na koji je Drutvo Crvenog
krsta pomagalo ranjenim vojnicima (Bjelajac, 2003: 114).
Cerani (1970: 3940) pie da je godine 1922. u Vrbasu
izvreno pripajanje Crkve u severnim krajevima s junim krajevima
Makedonijom, s podelom na severni i juni distrikt. Severni sainjavaju okruzi: baki, sremski, banatski i maarski, a juni obuhvata okruge: skopski, strumiki, murtino-monospitovski, koleki, prilepski i kosovsko-mitrovaki. Od publikacija navode se meseni
asopisi Put ivota i Glas Jevanelja.
Zanimljiv mi je podatak koji se navodi u knjizi Verske zajednice u FNRJ (1953: 605): svaki lan dobija specijalnu kartu udruenja, koja se mora obnoviti svaka tri meseca; na osnovu toga autor knjige, ije ime nije dato, zakljuuje da je organizacija vrlo jaka,
a tromeseno proveravanje svedoi o tome da se o svakom lanu
strogo vodi rauna. to se tie dozvola za propovedanje, njih svake
godine potpisuje superintendant. Svetenike plaaju mesne crkve,
dok mesne propovednike ne plaa niko. U Jugoslaviji je tada bilo
3.000 odraslih vernika Metodistike crkve, i dece oko 6.000. Imali
Branko Bjelajac navodi da je godine 1877. u enevi, u vajcarskoj, pastor
Luj-Lisjen Roat (Louis-Lucien Rochat) osnovao Trezvenjako drutvo Plavi
krst (La Croix-bleue, odnosno Modri kri), koje je pod tim imenom poznato
od 1881. godine. Bjelajac citira prema doktorskoj disertaciji Paula B. Mojzesa,
58

A history of the Congregational and Methodist Churches in Bulgaria and

Yugoslavia, Boston University, 1965, 268.

175

su 6 svetenika sa teolokim obrazovanjem i 20 do 25 mesnih propovednika iz redova laika, sa zavrenim kursevima koji su odravani svake godine, tokom zime, i trajali 8 do 10 dana, posle ega je
dobijana dozvola za mesnog propovednika.
to se tie uenja, Paula Mojze (1962 : 13) pie: Uglavnom su se metodisti nali na istom dogmatikom temelju kao Anglikanska crkva. Jer kada je Vesli zamoljen da pie pravilo vere za
ameriki metodizam, onda je on 39 taaka Anglikanske visoke
crkve, u skraenom obliku, poslao u Ameriku. Ovih 39 taaka su
istovetne sa glavnim uenjem nemake i vajcarske Crkve Reformacije.
Branko Bjelajac (2010: 136) prenosi izvod iz knjige Ko su
zapravo metodisti?, koja je izdata od Evangeliko-metodistike
crkve u Novom Sadu, 1992. godine. Tu pie da oni praktikuju
krtenje dece, ali od svakog krtenog deteta oekuju da vremenom
pred celom zajednicom prizna svoju veru, i da svesno postane
odgovoran lan crkve. Uenja Dona Veslija, koja je on formulisao
kao Opta pravila, crkva posmatra kao poruku osnivaa. Od svakog
vernika se oekuje da ne ini zlo, ve da izbegava zlo svake vrste; da
ini dobro svakom oveku, koliko je to u njegovoj moi; da se pridrava sredstava milosti (posveivanje, bogoslube, Veere Gospodnje, molitve, istraivanja Biblije, itd.).
Evangeliki metodistiki hriani tradicionalno se suprotstavljaju zlu, krijumarenju, neljudskim zatvorskim uslovima, ropstvu, alkoholizmu, eksploataciji dece poto oseaju da se Boji
gnev usmerava protiv ljudske nepravde i rasipnitva. Svoju borbu
za ljudsko dostojanstvo i socijalnu reformu vide kao odgovor na
Boji poziv ka ljubavi, milosru i pravdi. Metodisti smatraju da
crkva koja je brza u kanjavanju nije otvorena ka Bojoj milosti, a
crkva kojoj nedostaje hrabrosti da odluno deluje na linom i
socijalnom polju gubi pravo da se smatra moralnim autoritetom.

176

Crkva Isusa Hrista

svetaca poslednjih dana u Srbiji

Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana u Srbiji glavno

sedite ima u USA, 50 East North Temple Street, Utah 84150, Salt
Lake City.59 Sedite u Srbiji nalazi se u Beogradu, u ulici Miloa
Pocerca 26. Osnovana je 6. aprila 1830. godine u Fayette, New
York, USA. U Srbiji deluje od 31. januara 1992. godine. Upis u
Registar izvrio je Radomir Vuenovi iz Mavanske Mitrovice.
Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana u Srbiji distribuira humanitarnu pomo i sprovodi edukativne aktivnosti: vode,
pre svega, teajeve engleskog jezika. Od 1992. godine, od kada deluju, oko 200 mladih vernika iz inostranstva (starih izmeu 19 i 23
godine) proveli su dve godine u Srbiji kao neplaeni volonteri-misionari. Oni ue srpski jezik, ive i poduavaju o svojoj veri. Posle
dve godine vraaju se u gradove iz kojih su doli, ali na osnovu
svoje slube u Srbiji svaki od njih postaje doivotno povezan sa
zemljom u kojoj je bio misionar kao ambasador dobre volje,
kako pie u dokumentu na osnovu koga su se predstavili.
Jednog jutra (2005) ispred fakulteta u Novom Sadu ekala
su me dva mladia u belim kouljama, visoka i vrlo slina po izgledu, koja su me zamolila da im dozvolim da prisustvuju predavanju
i svoju versku zajednicu predstave studentima na predmetu Sociologija religije. Ja sam ih pozvala u uionicu i snimila intervju koji
sam s njima vodila. Ove godine (2010), druga dvojica momaka bila
su kod mene na fakultetu; od njih sam dobila Mormonovu knjigu,
jo jedno svedoanstvo o Isusu Hristu, koja je izala 2007, a
tampana je u Nemakoj na tankom biblijskom papiru. Knjiga ima
541 stranicu i tvrdi povez teget boje. Dobila sam i slikama ilustrovanu brouru Svedoanstvo proroka Dozefa Smita. I o mormonima
imam znatno vie materijala nego to ovde iznosim, posebno vezanog za pitanja koja ne idu u prvi plan predstavljanja.
59 Google maps nudi opciju Street View
http://maps.google.com/maps?q=Utah+84150+Salt+Lake+City+50+E+Nor
th+Temple+Street&um=1&ie=UTF8&hq=&hnear=50+E+North+Temple+St,+Salt+Lake+City,+UT+84150&ei=
To_zTPe4HsLpOaeL_YMK&sa=X&oi=geocode_result&ct=title&resnum=1
&ved=0CBIQ8gEwAA

177

Detalji iz istorije
Prema izvetaju tampanom u brouri Svedoanstvo proroka Dozefa Smita saznajemo o poecima utemeljivanja Crkve
Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (1997: 1). Kada je Dozef Smit
(Joseph Smith, 18051844) imao 14 godina, eleo je da zna kojoj
crkvi da se prikljui, te je, u iskrenoj molitvi, zapitao Boga. Kao
odgovor na tu molitvu, Bog Otac i Njegov Sin, Isus Hristos, javili su
se Dozefu i rekli mu da se istinita Crkva Isusa Hrista ne nalazi vie
na zemlji, ali i da su oni ba Dozefa odabrali da je obnovi. Od tog
prvog vienja, koje se dogodilo u jednom umarku u prolee 1820.
godine, dok je bio u molitvi i duevnoj borbi, dogodila su mu se
brojna progonstva, od razliitih grupa ljudi, posebno iz religijskih
krugova. Novo iskustvo susreta dolo je kao odgovor na molitvu u
kojoj je eleo da sazna u kakvom se stanju nalazi pred Gospodom.
Dogodilo mu se to 21. septembra 1823. godine, dok je bio u
molitvi; video je svetlo u sobi, ono je poelo da se pojaava, a onda
je ugledao osobu u beloj odori koja je stajala u vazduhu, tj. stopalima nije doticala pod. Pozva me po imenu i ree da je glasnik Boji
i da mu je ime Moroni, da mi Bog ima poveriti posao i da e mi ime
biti znano i po dobru i po zlu meu svim narodima, plemenima i jezicima, to jest da e se o meni govoriti i dobro, a i zlo u svim narodima (str. 5). Dalje pie da mu je reeno da je sklonjena jedna knjiga, da je zapisana na zlatnim ploama, da sadri zapise o bivim
stanovnicima ovog kontinenta, i o prostorima na kojima su bili
nastanjeni.
Dozef se 1825. godine zaposlio u oblasti eneo u Njujorku.
Tamo je upoznao Emu Hejl, kojom se oenio 18. januara 1827.
godine. Aprila 1829. godine Dozef Smit je, zajedno sa Oliverom
Kauderijem, uiteljem iz mesta njegovih roditelja, koji mu je bio
kao pisar, poeo da prevodi Mormonovu knjigu. Mormonova
knjiga prvi put je tampana 1830. godine; do sada je izdata na vie
od 80 jezika (str. 11).
Verovanje
Mormoni veruju u Boga, Venog Oca, u Njegovog Sina Isusa Hrista i u Svetog Duha. No, prema reima Petra Petrovia
(2005), koji je diplomirao 2002. godine istraujui da li je ozef
Smit prorok, iako na prvi pogled deluje da veruju u tradicionalno
uenje o Sv. Trojici, postoji drugaije shvatanje samoga Boga. Nai-

178

me, ono to pripadnike ove verske grupacije izdvaja od svih ostalih

verskih zajednica u Srbiji, pa i u svetu, jeste uenje o prirodi Boga.
U knjizi The Kingdom of the Cults (Walter, 1997: 222) pie
da je teologija mormona politeistika. Prouavajui izvore na
kojima zasnivaju svoje uenje, saznajemo da mormoni nisu nikada
prihvatili hriansku doktrinu o Trojstvu, oni je zapravo izvru.
Prema uenju ove verske zajednice, Bog je nekada bio ovek koji je iveo na drugoj planeti.60 Prema uenju osnivaa i
prvog proroka ove verske grupe, Dozefa Smita, Bog ima telo od
mesa i kostiju.61 On odbacuje ideju da je Bog od venosti Bog.62
Isus je duhovni prvoroeni sin Boji u prepostojanju. On je takoe jedini roeni fiziki izdanak Boga putem stvaranja na zemlji.
Isus je jedina osoba na zemlji roena od smrtne majke i od besmrtnog oca, i zato se naziva Jedinorodni Sin.63. Mormoni ue da
svako ko postane njihov lan, dobar mormon, ima potencijal u
sebi da postane i bog.64 Ue da postoji mnotvo bogova,65 ali i da
postoji majka boginja jer je Bog oenjen i ima duhovnu decu.66
Dakle, iako u prvom lanku svog veroispovedanja tvrde da veruju
u Boga Oca, Sina i Svetoga Duha, mormonsko poimanje Sv. Trojice razlikuje se od uenja tradicionalnog hrianstva. Za mormone, Sv. Trojica su tri zasebna Boga: Otac, Sin i Sveti Duh. To su
tri odvojene individue, fiziki razliite jedna od druge.67
Mormoni veruju da e ljudi biti kanjeni samo za svoje sopstvene grehe, a ne za Adamov prestup, ali da e sav ljudski rod biti
spasen zahvaljujui Hristovom pomirenju, kao i pokoravanju zako60 Razgovor s Petrom Petroviem vodila sam 30. 10. 2010. godine u
Beogradu. U sledeim fusnotama date su reference na koje se on poziva:
Mormon Doctrine, p. 321; Joseph Smith, Times and Seasons, vol. 5, p.
613614; Orson Pratt, Journal of Discourses, vol. 2, p. 345; Brigham
Young, Journal of Discourses, vol. 7, p. 333). Dostupno na sajtu:
www.journalofdiscourses.org
61 Nauk i savezi, 130, 22.
62 Teachings of the Prophet Joseph Smith, p. 345.
63 Gospel Principles, 64.
64 Teachings of the Prophet Joseph Smith, p. 345347, 354. Stoga e oni
biti bogovi, jer kraja nee imati; stoga e oni biti od venosti do venosti,
jer nikada nee prestati da postoje Nauk i savezi, 132, 20.
65 Mormon Doctrine, p. 163, Abraham 4, 3.
66 Articles of Faith, by James Talmage, p. 443; Mormon Doctrine, p. 516.
67 Articles of Faith, by James Talmage, p. 35.

179

nima i obredima Jevanelja. Osnovni principi Jevanelja su, prvo,

vera u Gospoda Isusa Hrista; drugo, pokajanje; tree, krtenje uranjanjem za oprost greha; etvrto, polaganje ruku za dar Svetoga
Duha. ovek mora biti pozvan od Boga putem prorotva, kao i polaganjem ruku onih koji imaju vlast propovedanja i prisluivanja
jevaneoskih obreda. Veruju u isti poredak koji je postojao u izvornoj crkvi u apostole, proroke, pastire, uitelje, jevaneliste,
itd., kao i u darove jezika, prorotva, otkrivenja, vienja, isceljenja,
tumaenja jezika, itd. Biblija je re Boja u meri u kojoj je tano
prevedena, ali isto tako veruju da je i Mormonova knjiga re Boja;
veruju i u sve to je Bog otkrio, to otkriva, kao i u to da e tek otkriti mnoge vane stvari koje se odnose na Boje kraljevstvo.
Petar Petrovi upuuje na detalje i kae da mormoni priznaju etiri standardna dela kao izvorna. Ova ukljuuju i Bibliju, ako
je pravilno prevedena.68 Takoe ukljuuju i Mormonovu knjigu,
koju je Dozef Smit proglasio tanijom od bilo koje knjige na
zemlji, i okosnicom religije, kao i da bi se ovek vie pribliio
Bogu potujui njena pravila nego pravila bilo koje druge knjige.69 Crkva i delo Uenja i savezi takoe tretira kao Pismo. To je
zbornik novih otkrivenja... koja se odnose na Crkvu Isusa Hrista
kakva je obnovljena ovih poslednjih dana.70 Dragoceni biser je
etvrta knjiga za koju se veruje da je nadahnuta: Ona objanjava
doktrine i uenja koja su bila izgubljena iz Biblije, i prua dodatne
informacije koje se tiu stvaranja zemlje.71 Predsednik crkve se
smatra vidovnjakom, objaviteljem, prevodiocem i prorokom.72
Mormoni istiu neosporno pravo na sluenje Svemoguem
Bogu prema tome kako im ve savest nalae, i svim ljudima priznaju pravo da potuju kako, gde i koga god ele. Prihvataju podanitvo kraljevima, predsednicima, vladarima i sudijama, i pokoravanje
zakonima, njihovo potovanje i podravanje.
Slubu obavljaju nedeljom. Veera Gospodnja se svetkuje
svake nedelje hlebom i vodom, a ne vinom. Bogosluenje se sastoji
iz tri dela. U prvom delu, nakon priea sledi kratka poruka koja
slui da se vernici ohrabre, ojaaju i ujedno upoznaju sa uenjem
68
69
70
71
72

lanci vere 1, 8.
Teachings of the Prophet Joseph Smith, 194.
Gospel Principles, 54.
Gospel Principles, 54.
Uenja i Savezi 107, 9192.

180

crkve. Zatim sledi tzv. nedeljna kola u kojoj se polaznici detaljnije

upoznaju sa doktrinom crkve. Na ovom sastanku prouavaju se
odreeni prirunici koji daju opti uvod u mormonsku teologiju,
tumaenje Mormonove knjige i ostalih svetih pisama. Na treem
sastanku ene se odvajaju od mukog lanstva. ene imaju svoju
organizaciju i svoje prirunike ue se mormonskom vienju ene,
dok mukarci raspravljaju o svojim svetenikim obavezama i dunostima. Oni se lino mole i posveuju izuavanju svetih pisama.
Znaaj pridaju i posetama drugim vernicima.
Izvori finansiranja su donacije od vernika koji se pridravaju zakona desetine (ustupanje jedne desetine prihoda). Sem bogoslubenog prostora, kapela, u kojima se obavljaju nedeljna bogosluenja i ostale crkvene aktivnosti, kao to su razni seminari, mormoni poseduju i hramove.
Hramska sluba73 je posebna i nije dostupna javnosti. U
mormonski hram mogu ui samo oni lanovi koji su pokazali i dokazali svoju vernost: redovno dolazili na bogosluenja, podravali
crkvu materijalno redovno uplaujui desetinu svojih prihoda, kao
i posne prihode. Svi lanovi koji prema pravilima crkve ispune uslove dobijaju posebnu hramsku propusnicu, bez koje ne mogu ui u
hram. U hramu se obavljaju uvodni obredi, obredi darivanja,
hramsko venanje ili peaenje za svu venost. Uvodni obredi su
pranje, pomazanje, oblaenje garmenata svetog svetenstva, darivanje novog imena, pa hramsko venanje, zatim krtenje za pokojnike, potvrda krtenja za pokojnike; zareenje za pokojnike i sve
obrede, kao i za ive. Kako je hramska sluba posebna i sveta za
mormone, zabranjeno je govoriti o njoj van hrama, te se pripadnici
mormonske crkve maksimalno uzdravaju, naglaava Petar Petrovi. Na sajtu74 pie da ima mnogo aktivnosti koje se odvijaju unutar
hrama, ali da vernicima nije dozvoljeno da o detaljima diskutuju
ak ni meusobno. Meutim, veina mormona (negde oko 70%) ne
ide redovno u svoj hram iako se to od njih oekuje.
http://www.mormondoctrine.net/temple/ceremony_main.htm
Na sajtu su pokrenuta brojna pitanja, ponuena je literatura i tekstovi
bivih lanova kojima se detaljno opisuje ceremonija koja se obavlja u
hramu. Postoje i video zapisi i audio zapisi koji su pristupani.
www.mormondoctrine.net/temple/ceremony_main.htm (20. 12. 2010).
73
74

181

O mormonima sam prvo itala u knjizi The Kingdom of the

Cults (Walter, 1997: 222) u kojoj se od 179. do 243. stranice opisuje
Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (the Mormons). Na sceni teolokih rasprava u Americi govori se o tanosti uenja, o proveravanju podataka i naunim ispitivanjima, arheolokim dokazima.
Sve se ve dogaalo pre nego to su mormoni stigli kod nas.
Na hrvatski jezik Mormonovu knjigu preveo je Neven Iskra
u organizaciji biveg koarkaa Kreimira osia, pie Ivan Cvitkovi (1996: 252) u knjizi Sociologija religije. Cvitkovi naglaava da
u uenju mormona ima primesa hrianstva, islama, budizma, starogrkih i starorimskih religija. Kada je re o stilu ivota, sociolog
prepoznaje da su mormoni aktivni kako u verskom tako i u svetovnom ivotu. Veruju da trom i lenj ovek ne moe biti hrianin niti
sposoban graanin. Poste svake prve nedelje u mesecu. Zabranjuju
uzimanje alkohola, duvana, aja, kafe i bilo kojih sredstava za razdraivanje ivaca. Zabranjuju predbrane seksualne odnose, homoseksualnost, prekomernosti i krajnosti u seksualnom ponaanju.
Trae od svojih sledbenika poslunost. Crkva im propisuje nain
oblaenja, kakve frizure mogu nositi i koje obrede vriti.
U poetku su propovedali mnogoenstvo, ali su ga se odrekli 1896. godine. Veruju da e se brana zajednica nastaviti i u drugom ivotu. Zato se u hramu venavaju i za zagrobni ivot, a i razvod braka izbegavaju. Jednom sedmino odravaju porodinu veeru koju provode u pesmi, molitvi i razgovorima o odnosima u porodici. enama je zabranjen sveteniki poziv. Zagovarali su rasistiki odnos prema crncima; crnci nisu mogli biti svetenici niti su
smeli da ulaze u odreene prostorije hramova. Tek od 1978. godine
crnac moe biti mormonski religijski voa. Svaki lan moe neko
vreme biti svetenik. Mormona najvie ima u SAD, gde im je
sedite u dravi Juta, zatim u Kanadi, Engleskoj, skandinavskim
zemljama, Italiji, vajcarskoj, Nemakoj itd. U svetu ih ima oko devet i po miliona, predvodi ih oko pedeset hiljada misionara, a Mormonova knjiga prevedena je na preko devedeset jezika (Cvitkovi,
1996: 253; Cvitkovi, 2005: 296).

182

Evaneoska crkva u Srbiji

Za Evaneosku crkvu u Srbiji u Registru nije navedeno

sedite osnivaa u inostranstvu. Datum osnivanja je 26. 8. 2006.
godine, a osnovana je u Novom Sadu, u ulici Kolo srpskih sestara
25. U Registar su upisani sa ulicom Duana Danilovia 32, Novi
Sad. Upisao je Lazar Stojii, pastir, predsednik Crkvenog odbora iz
Beograda. Ideja je bila da se vie organizacionih jedinica evaneoskog hrianstva registruje pod jednim imenom.
Osnove veroispovedanja (2006) iste su kao i za druge
evaneoske crkve, zasnivaju se na naelima ranohrianske crkve,
koja su obnovljena u vreme reformacije u XVI veku Sveto pismo
je vrhovni autoritet pri odluivanju o pitanjima verovanja i ivljenja. Veruju u jednoga Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, jednako
blagodatnog, monog Stvoritelja i delotvornog danas kao u vreme
apostolsko i kroz istoriju hrianske crkve. Polazei od znaaja jedinstva u osnovnim pitanjima hrianske vere, te vanosti uzajamnog razumevanja i tolerancije u razlikama, otvoreni su za saradnju
sa drugim hrianskim crkvama.
Dane Vidovi (2005: 305), propovednik Prve baptistike
crkve u Beogradu, u zborniku Vera, znanje, mir, objanjava sam
naziv evaneoski hriani i kae da se ne odnosi na jednu versku
zajednicu, ve je zbirni naziv za ceo niz protestantskih verskih
zajednica koje danas predstavljaju najvitalnije krilo hrianstva.
Radi se o vie protestantskih crkava koje po svojoj istoriji i tradiciji
vuku korene iz anabaptistikog krila evropske reformacije i nonkonformistikog pokreta britanske reformacije. Tu spadaju Baptistika crkva, Crkva Boija, Crkva Golgota, Crkva Hrista Spasitelja,
Evaneoska crkva, Evaneoska crkva vere, Hristova pentekostna
crkva, Hristova crkva, Hristova crkva brae, Hrianska zajednica,
Hrianska nazarenska zajednica, Metodistika crkva, Protestantska evaneoska crkva (u svetu poznatija kao Pentekostalna
crkva), Skuptine Boje, Slobodna pentekostna crkva. Sve navedene verske zajednice prisutne su u Srbiji, a u svetu ih ima mnogo
vie i meu njima su i evaneoski pokreti unutar tzv. tradicionalnih
protestantskih konfesija, kao to su luterani (evangelici), kalvinisti
(reformovani) i anglikanci.

183

Dane Vidovi, predstavljajui zajedniko verovanje evaneoskih hriana, poziva se na Dona Stota75 koji kae da evaneoska vera nije neki novi izum niti neka nova vrsta hrianstva koju
tee da stvore, ve originalno, apostolsko, novozavetno hrianstvo.
Ono nije odstupanje od hrianskog pravoverja i nije sinonim za
verski fundamentalizam, za ta se ponekad optuuje. Evaneoski
hriani naglaavaju znaaj Boije rei (Biblije), kao Boije line
objave oveku, Hristovog krsta i Svetog Duha. Iz ova tri osnovna
teoloka polazita potiu sve ostale verske odlike, a u prvom redu,
duboka privrenost Svetom pismu koje svakodnevno itaju i
prouavaju, doivljaj Hrista kao linog Spasitelja, i insistiranje na
stvarnom iskustvu Svetog Duha u dogaaju duhovnog preporoda i
svetom ivotu posle toga (Vidovi, 2005: 302).
to se tie broja evaneoskih hriana, u svetu ih ima oko
765 miliona vernika, a rast crkve je 4,5% ili 34 miliona godinje.
Kada pie o pojavi i delovanju evaneoskih hriana u Srbiji, Dane
Vidovi navodi prvo nazarene (1865), a desetak godina potom i
baptiste, dok su ostali doli znatno kasnije, u 20. veku. Procvat
evaneoskog hrianstva je bio naroito nakon formiranja Kraljevine SHS i Jugoslavije. U toku ratnih devedesetih godina, veina
evaneoskih hriana bila je nesebino angaovana u svim vidovima humanitarnog rada u okviru svojih humanitarnih organizacija,
Hleb ivota, Tavita i Ljubi svog blinjeg, kojima pribraja i adventistiku humanitarnu organizaciju (Adra) koja je esto uspevala da
prodre sa pomoi tamo gde nijedna druga oraganizacija nije mogla.
Blagodeti te pomoi osetili su svi, od prvih izbeglica iz Hrvatske i
Bosne, do izbeglica sa Kosova kasnije; od siromanog lokalnog stanovnitva, bolnica, vrtia, starakih domova, profesora Beogradskog univerziteta... sve do pravoslavnih manastira na Kosovu (Vidovi, 2005: 307309). Meutim, sve te verske zajednice odvojeno
su registrovane i teko je govoriti o nekom jedinstvu. Nisu sasvim
jasne granice pripadanja evaneoskom hrianstvu. Ako se tu raunaju nazareni, onda oni ne pripadaju tom vitalnom delu budui da
crkva ne raste, a i pitanje adventista koji se tome pribrajaju, ini
utisak da su svi hriani ujedno i evaneoski jer je u znaenje
pojma utkana grka re euangelion radosna vest, na kome se
temelji celokupno hrianstvo.
75

JRW Stott, Evangelical Truth, Leicester, IVP 1999, 1617.

184

Crkva Hristove ljubavi u Srbiji

Crkva Hristove ljubavi u Srbiji Krisztus Szeretete Egyhz

Szerbiban, glavno sedite ima u Republici Maarskoj, u Budimpeti, u ulici Leiningen 14. Sedite verske organizacije u Srbiji je u
Senti, Zoltana uke 3. Osnovana je u Maarskoj i prvi put registrovana 4. novembra 1998. godine u Budimpeti,76 dok u Srbiji
deluje od 13. oktobra 2006. godine.
Verovanje kojim se predstavlja ova verska zajednica iskazano je u molitvi kako za svakodnevni ivot tako i za vlasti koje imaju
mone pozicije. Stihovima iz Biblije kombinuju se reenice tako da
je iz tog materijala teko izvui samo verovanje. Tako na str. 7, pod
naslovom Pobeda nad strahovima Bog je sa mnom stoji molitva: Oe, u ime Isusa priznajem i verujem da nijedno oruje nainjeno protiv mene nee biti sreno i svaki jezik koji mi se suprotstavi bie osuen, jer je to nasledstvo Bojih slugu i pravda njihova
od Tebe Gospode (Isaija 54, 17). Verujem da mudrost Bojih Rei
u meni stanuje, i zato bez straha ivim svoj ivot. Ja kaem Gospodu: Ti si utoite moje i branioc moj, u Tebe se uzdam. Na svakom
mom putu upoznajem Njega i Njegove Rei, tako On ispravlja moje
puteve. Znaenje hodanja u pobedi ljubavi iskazuje se u sledeoj
molitvi, koja je parafraza odnosno citiranje biblijskih tekstova:
Moj Nebeski Oe, u ime Isusa zahvaljujem Ti se to je Boja ljubav
izlivena u moje srce preko Duha Svetog, Koji mi je dat. Zadravam i
uvam Tvoje Rei u mom srcu... Nebeski Oe, ja sam Tvoje dete,
obavezujem se da hodam u Bojoj ljubavi. Strpljiv sam i dobar sa
svakim. Nikad ne zavidim, nisam ljubomoran, ne hvalim se i nisam
uobraen i ne veliam sebe. Ne smatram sebe veim no to jesam iz
Jim Sanders je osniva. Jim Sanders studied the Word of God at 'Christ for
the Nations' in Dallas, Texas. In 1978. he began his missionary service in
Israel. After leaving Israel, he went to Australia, where he worked as a pastor
for nine years. Today his ministry is reaching Eastern Europe, with Hungary
being the center and main area of its operation. In Hungary Jim Sanders is
serving as the head pastor of the Krisztus Szeretete Egyhz (KSzE, Love of
Christ Church). He often goes to the country, where nearly five hundred KSzE
local churches are active working to reach the unsaved of Hungary. The KSzE
also has local churches in Slovakia, Ukraine, Romania (mostly Transylvania),
and Serbia. http://www.krisztusszeretete-egyhaz.hu/index.php?content=111
(pristupljeno 29. 11. 2010).
76

185

Tvoje milosti... Ne radim nezgrapno. Ne traim svoju korist, ne privezujem se za svoja prava, niti za svoje puteve, jer nisam sebian.
Nisam nagao, osetljiv, niti uvredljiv. Nisam ljutit. Ne uzimam u
obzir prema meni nainjene opake delatnosti i pretrpljene uvrede.
Opratam svakome ko je protiv mene neto uradio i zaboravljam to.
Ne radujem se pretvaranju i nepravdi, radujem se pobedi istine.
Sve trpim i u svakoj situaciji sam izdrljiv. Uvek sam gotov o drugima najbolje pretpostaviti i verovati. Nada mi nikad nee izbledeti
u bilo kakvoj sam situaciji (1. Kor. 13, 48)... Oe, hvala ti to su
ljudi blagoslovljeni preko mog ivota i sluenja, kako ja u Tvojoj
ljubavi i mudrosti hodam... U mom srcu se duboko ukorenila ljubav, i u sigurnosti sam, poto si Ti sa mnom, i nita me ne moe
izdvojiti od ljubavi Boje, koja je u Hristu Isusu Gospodu naem.
Prema molitvama kojima se predstavljaju i koje koriste za
razliite ljudske potrebe, moemo zakljuiti da je re o vrsti harizmatskog pokreta u kome se primeuju elementi autosugestije, kojom se takoe deluje i na fiziko zdravlje vernika.

186

Hristova duhovna crkva

Hristova duhovna crkva u Srbiji77 nije priloila podatak o

glavnom seditu u inostranstvu. Sedite verske zajednice je u Padini, u ulici Andreja Sladkovia 51, meutim sama crkva se nalazi u
ulici Horna Dolina br 11. Verska organizacija osnovana je 1919. godine, a deluje u Srbiji od 25. 8. 1950. godine. U Registar je upisano
ime glavnog stareine andora Paija i sekretara glavnog stareinstva Pavela Valenta. Re je o pentekostalnoj zajednici koja je ranije
svoje sedite imala u Bakom Petrovcu, potom u Vrdniku, Gloanu
i sada u Padini. Prema popisu (2002) pripadnika Hristove duhovne
crkve ima 542. Prema reima Pavela Valente78, u Padini ima 230
vernika, a pored crkve u Padini imaju jo 30 mesnih crkava.
Hristova duhovna crkva na svom sajtu daje spisak lokalnih
verskih zajednica koje se nalaze u sledeim mestima: Aradac, Baki
Petrovac, Belo Blato, Gogovac, Gloan, Hrtkovci, Janoik, Kisa,
Kovaica, Kulpin, Lali, Novi Sad, Padina, Pivnice, Selena, Silba,
id. Crkva se nalazi u ulici Jovana Cvijia 44, u Novom Sadu, a na
sajtu je dato i ime pastora i telefon. Osim razliitih redovnih crkvenih aktivnosti, panja je posveena kampovima. Hristova duhovna
crkva ima bogato iskustvo u organizovanju dejih i omladinskih
kampova na kojima se prouava Biblija. Svake godine organizuju se
kampovi u razliitim mestima u Srbiji ili inostranstvu. Deci se na
nain, u formi aktivnog uestvovanja u izradi runih radova, igrama i molitvama, pesmama kojima se slavi Bog, pribliava vest spasenja i utie da deca i mladi slede Gospoda i slue u lokalnim zajednicama. Godine 2008. kupili su lokaciju na Frukoj gori, u naselju
Glavica; tu se planira gradnja objekta za decu i omladinu, za kampove i ostale aktivnosti, a ve od 2009. koristili su renoviran objekat za smetaj, s kapacitetom od 20 uesnika. Muzika slavljenja,
koja je prikazana i na sajtu, sadri instrumentalnu pratnju benda.
Naela verovanja i nauavanja Hristove duhovne crkve u
Srbiji data su u Odluci koja je doneta 17. septembra 2005. godine.
Tekst je u vidu propovedi, sa mnotvom biblijskih stihova. Preuze77

www.hdc.rs

Pavel Valenta objvaio je tekst o Hristovoj duhovnoj crkvi u zborniku

koji je objavljen 2010. godine povodom proslave 200
godina od dolaska Slovaka u Padinu gde danas ine 98% stanovnitva.

78

dina: 1806.2006.

Pa-

187

u samo delove koji odslikavaju ovu versku zajednicu. U uvodnom

delu pie da se pokazala potreba za prirunikom kojim bi bile obuhvaene osnovne istine nauavanja Hristove Duhovne Crkve, i koji
bi ujedno bio podstrek revnijem prouavanju Svetoga pisma, i doprineo da u shvatanju i tumaenju budu jedinstveni. Namera njihovog predstavljanja jeste i ta da prue uvid svima koji su do sada bili
pogreno obaveteni. Navedeno je 18 taaka verovanja. Prvo se
naglaava da je Biblija data od Boga, da je jedino i nepogreivo pravilo ivota i vere, a usmena predanja i tradicije su suvine i tetne.
to se tie odnosa prema zakonu, smatraju da je Zakon dat preko
Mojsija, a blagodat i istina data je od Isusa Hrista. Zakonom, odnosno njegovim deliminim izvravanjem niko nee biti opravdan
pred Bogom. Zakon i njegov jaram nisu mogli nositi niti ispuniti ni
apostoli niti iko od ljudi, nego je jedini Isus Hristos ispunio zakon
sav, On je svretak zakona. Spasenje oveanstva dolazi samo kroz
Isusa Hrista! samo verom u Njega, bez dela Zakona!
Drugo to je bitno jeste da veruju da postoji Jedan Bog.
Verujemo u jednog, venog Boga koji ivi oduvek, neogranienog
u sili, svetog po prirodi, osobinama i ciljevima, i koji poseduje apsolutno, nedeljivo Boanstvo. Ovaj jedini istiniti Bog je otkrio sebe
kao otac, kroz njegovog sina, u otkupljenju; i kao duh sveti u ishoenju. U linom razgovoru su mi objasnili da ne veruju da je Bog
trojstvo, te da se razlikuju od recimo pentekostalne zajednice u
Beogradu koja se nalazi u Siminoj ulici i ima ime Sveta Trojca.
Veruju da je Bog na poetku stvorio nebo i zemlju, da je
ovek padom u greh izgubio besmrtnost i nasledio smrtnost, i postao sklon daljem padanju, izgubio i pravo na boravak u mestu blaenosti, u zajednici s Bogom. Spasenje je Boji dar, koji se dobija
kroz veru u Isusa Hrista. Vera se oituje u pokajanju, u krtenju,
udelu u zajednici i novom ivotu po Duhu Bojem. Plod spasavajue vere u Hristu prepoznaje se u privrenosti Hristovoj nauci i
ivotu po Duhu. Pokajanje znai ne samo alost nad svojim poinjenim gresima, ve priznanje i ostavljanje greha, promenu misli,
volje i naravi u odnosu na Boga, blinje i sebe. Nanovoroenje je
uslov da bi neko mogao biti u mogunosti da vidi Boje carstvo i da
ue u njega.
Jo jedna razlika je to prilikom krtenja izgovaraju samo u
ime Isusa Hrista, navodei stih iz Dela 2: 38. Krtenje u vodi obavlja se jednokratnim zaronjenjem pod vodu, tako da se i krstitelj i

188

krtenik nalaze u vodi. Krtenjem se svedoi vera u smrt Isusa

Hrista na krstu, koju je On dragovoljno podneo za grehe sveta. Njegova prolivena krv jedino je sredstvo otkupljenja iz greha i smrti.
Krtenje Svetim Duhom i ognjem znak je govora novih jezika na
slavu Boju. Sveti Duh Bojoj deci daje svedoanstvo i pomae im u
molitvama i slubi Gospodu Bogu. Posveenje se sastoji u odricanju
svojih telesnih elja i pobeda nad njima, u napredovanju vere i
spoznaje Boga i Hrista Isusa u predanju i ispunjenju Sv. Duhom, te
u iskrenoj i nesebinoj slubi Bogu i blinjima. Crkvu Hristovo
telo sainjavaju svi oni koji su verom u Hrista krteni i u kojima ivi
Duh Hristov. Poglavar Crkve je sam Isus Hristos, stoga ona ne moe imati drugoga poglavara na zemlji niti na nebu. Veera Gospodnja sa nogopranjem obavlja se po tekstu iz 1. Kor. 11: 2329.
Veruju da je brak je ustanovljen od Boga sa svrhom raanja
dece, nerazreiv je, prestaje samo smru jednog od suprunika;
drugi brak nije dozvoljen. Crkveni blagoslov moe se obavljati samo
nakon izvrene registracije pred dravnim vlastima. Prema udovicama i udovcima u zajednici se podrazumeva briga o njima. Odnos
prema vlastima podrazumeva potovanje i pokoravanje ne samo iz
straha ve i po savesti. U nametnutim sporovima smatraju da imaju slobodu zatraiti pravnu zatitu od strane dravnih vlasti.
Veruiju da je Isus Hrist obeao da e ponovo doi u velikoj
slavi i sili. Prilikom Njegovog dolaska uskrsnut e mrtvi u Hristu,
dok e svi ivi vernici u tren oka biti preobraeni u besmrtno telo...
To je prvo uskrsnue sa kojim nastupa hiljadugodinja vladavina
Isusa Hrista i Njegovih svedoka na zemlji. Hristovo carstvo e biti
carstvo mira, poto e za sve to vreme sotona biti vezan. Nakon hiljadu godina sotona e biti odvezan i puten iz tamnice svoje i nastae sveopte uskrsnue. I sotona e opet poeti da pravi bunu i nemir, varajui i zavodei narode i nagovarae ih da ujedinjeni navale
na Tabor svetih, ali e na kraju biti poraeni: pae silni oganj od
Boga s neba i sve e ih progutati.
Veruju u veno nasledstvo: Zaslugama Isusa Hrista i naom verom u Njega darovan nam je veni ivot i veno nasledstvo,
koje ekaju svi oni koji su u veri dobili Isusovo svedoanstvo i u toj
veri pomrli ili u ivotu doekali slavni Hristov dolazak.

189
Hrianska baptistika crkava

U Registar crkava i verskih zajednica upisan je Savez hrianskih baptistikih crkava u Srbiji i oni su naveli glavno sedite
u SAD, u 405 N Washington St., Falls church, Virginia 22046,
USA. Sedite u Srbiji nalazi se u Vrnjakoj Banji, u Zelenom bulevaru 30. U Srbiji deluje od 1993. godine. Lice ovlaeno za zastupanje prilikom upisa u Registar je edo Ralevi.
Inae, baptistike crkve su samostalne i dobrovoljno se
udruuju. Od udrenja navodim Svetsku baptistiku alijansu, koju sam posetila prilikom boravka u Vaingtonu, BWA (Baptist
World Alliance)80. Osnovana je 1905. godine. U organizacionoj
strukturi sastoji od est regionalnih udruenja (Asia Pacific Baptist Federation, All Africa Baptist Fellowship, Caribbean Baptist
Fellowship, European Baptist Federation, North American Baptist Fellowship, and Union of Baptists in Latin America). Evropska baptistika federacija (EBF)81 na svom sajtu prikazuje, sa kongresa odranog 2005. godine u Engleskoj, prihvaene take verovanja koje opisuju identitet baptista u 17 taaka verovanja.
Na sajtu EBF navedene su lanice gde se nalaze i podaci
za Srbiju i Crnu Goru. U okviru Saveza baptistikih crkava u Srbiji
naveden je broj crkava 69 i broj vernika 1.983. Adresa u Beogradu je Danke Savi 33. Presednik je Ondrej Franka a generalni sekretar Dane Vidovi. U drugoj grupi baptista (Union of Evangelical Crhistians-Baptists of Serbia and Montenegro) predsednik je
edo Ralevi a generalni sekretar Dragia Armus. Adresa je u
Vrnjakoj Banji, Zeleni Bulevar 30. Broj crkava je 14, a broj vernika 700.82 Prema popisu stanovnitva (2002), u Srbiji pripadnika Hrianske baptistike crkve ima 1.572 i pripadnika nezavisne baptistike crkve ima 109.
Prema reima Daneta Vidovia, Savez baptistikih crkava
u Srbiji odbio je da se registruje po novom Zakonu o crkvama i
79

79http://maps.google.com/maps?q=N+Washington+Falls+church+VA+220
46&um=1&ie=UTF-8&sa=N&hl=en&tab=wl

www.bwanet.org
www.ebf.org
82 www.ebf.org/member-unions/member-info.php?country=38
80
81

190

verskim zajednicama iz 2006. godine, jer smatra: 1) da taj Zakon

kri Ustav i meunarodno zakonodavstvo u oblasti verskih prava i
sloboda; 2) da drastino smanjuje ostvareni i dostignuti nivo
ljudskih sloboda iz prethodnog zakonodavstva (to se po Ustavu
Srbije izriito zabranjuje); 3) da uvodi diskriminaciju na verskoj
osnovi time to uvodi vie kategorija verskih zajednica i svakoj
kategoriji dodeljuje razliit nivo prava; 4) da je zakomplikovao
proceduru registracije za crkve i verske zajednice kojima je dodeljen nii pravni status; 5) da registracija verske zajednice iz nie
pravne kategorije ne garantuje njenu ravnopravnost sa privilegovanim verskim zajednicama, ve je stavlja u podreen poloaj po
pitanju poreza, PDV-a, pristupa medijima, verskog obrazovanja,
bankarskog poslovanja, itd.
Dane Vidovi, propovednik Hrianske baptistike crkve u
Beogradu, u elji da dopuni moj tekst o baptistima, u elektronskoj
poti poslao mi je podatke o istorijskom razvoju, podelama i naelima verovanja. Prema njegovim reima, baptista danas u svetu
ima preko 60 miliona odraslih, krtenih lanova crkve. Ako se tome dodaju i deca (jer baptisti krste samo odrasle), ovaj broj se
udvostruuje, pa se moe govoriti o broju od preko 120 miliona
baptista u svetu.
Korene baptizma treba traiti u itavom nizu verskih dogaanja u Engleskoj krajem 16. a naroito poetkom 17. veka, i
delimino u menonitskom pokretu u Holandiji. Pokret je nastao
izdvajanjem iz okrilja engleskog puritanizma. U poetku on se
svodio na usmeni kriticizam crkve, ali kako je dobijao sve vie
pristalica, dolo je do jasnog distanciranja, i na kraju do separatizma. Separatisti nisu bili motivisani samo suprotstavljanjem
nacionalnoj crkvi, ve ih je sve vie privlaila ideja o dobrovoljnoj,
tzv. okupljenoj crkvi po ugledu na prvobitnu hriansku zajednicu koju su osnovali Hristos i apostoli. Separatisti nisu sebe smatrali ruiteljima i protivnicima crkve, i nisu prihvatali naziv separatisti. Nastojali su da se rasterete stega klerikalizma tadanje
anglikanske crkve i terora svetovnih vladara. Mnogi anglikanski
svetenici pristupili su separatistima. Tako su poeli da se formiraju novi verski pokreti.
Posle Antiseparatistikog dekreta (1593) velike grupe separatista otile su u Lajden, Amsterdam i druga mesta. Bivi anglikanski svetenik, Don Smajt (John Smyth, 1570-1612), nakon

191

viegodinjeg kolebanja, priklanja se separatistima i prikljuuje

njihovoj okupljenoj crkvi. Nakon progonstva Smajtova grupa se
nala u Amsterdamu. Pod njegovim vostvom poela je da zalae
za spontano bogosluenje, bez molitvenika i hijerarhijskog klera.
U ovoj grupi nalazio se i Tomas Helvis (Thomas Helwys), koji je
kasnije bio njihov predvodnik povratka u Englesku i veliki borac
za verska prava i slobode.
Za vreme boravka u Holandiji, ova grupa je dola u doticaj s holandskim menonitima koji su negovali praksu krtavanja
vernika (odraslih koji lino i javno ispovede svoju veru). To je
dodatno uticalo da oni preispitaju svoj stav o krtenju i zaponu s
praksom krtavanja vernika. Izvorna grka re za krtenje glasi
baptizo, pa odatle i re baptisti.
Tako je u Holandiji ova grupa engleskih izbeglica, pod
vostvom Smajta i Helvisa, dola do baptistikih uverenja i osnovala prvu baptistiku crkvu u izbeglitvu, 1609. god. Dve godine
kasnije deo te grupe, pod vostvom Helvisa, vratio se u Englesku,
to se smatra poetkom baptistikog pokreta u Engleskoj. Tu su
se snano zalagali za verska prava i slobode i zbog toga iskusili
okrutna progonstva.
Ova grupa baptista, koja je nastala pod vostvom Smajta i
Helvisa, nazvana je generalni baptisti, zbog njihovog uenja o
otkupljenju, po kome je ono zagarantovano svakome ko verom
prihvati otkupljujue delo Isusa Hrista. Godine 1616. u Londonu
je osnovana jo jedna baptistika crkva koja nije bila u vezi sa
Smajtom i Helvisom, ve je nastala u krilu manje radikalnih, koji
su se mnogo vre drali kalvinistikih uverenja o posebnom
(engl. particular) otkupljenju samo izabranih. Na taj nain nastali su tzv. partikularni baptisti. Obe grupe, generalni i partikularni
baptisti, slagale su se oko pitanja crkve kao okupljene zajednice,
krtavanja samo vernika i to podronjenjem i zalaganja za verske
slobode.
Roder Vilijams (16031683) bio je puritanski lider; poto
je diplomirao na Kembridu, otiao je 1631. u Masausets gde je
privukao panju dokazujui da, izmeu ostalog, Kolonija treba da
plati Indijancima za zemlju koju im je uzela i da omogui potpunu
versku slobodu svim stanovnicima. Njegov rad je kasnije doprineo
stvaranju velike amerike Povelje o pravima. Smatra se da je on

192

1639. osnovao prvu baptistiku crkvu u Novom svetu u mestu

Providens, u Roud Ajlendu (Miller, 1992).
Za sledei korak u razvoju baptistike teologije zasluan je
Vilijam Keri koji je 1792. godine osnovao Posebno baptistiko misionarsko drutvo. Takoe je znaajno ubrzalo razvoj baptizma organizovanje koncepta Nedeljnih kola. Izmeu 1780. i 1810. godine
deca su svake nedelje na organizovan i strukturisan nain imala
pouavanja Svetog pisma. Kasnije je ovaj metod preovladao i meu
odraslim stanovnitvom, i predstavljao je jedan od osnovnih obrazovnih metoda u naredna dva veka. Koncept Nedeljne kole je danas opteprihvaeni metod biblijskog pouavanja u svim evaneoskim crkvama (Bjelajac, 2010: 90).
Iako je baptistiki pokret zapoeo u Holandiji, on se dobrih 200 godina razvijao samo na britanskom ostrvu (u Engleskoj),
dok se u sredite Evrope ponovo vratio tek u prvoj polovini 19.
veka, i to u Nemaku, preko Johana Gerharda Onkena (Johann
Gerhard Oncken), koji je nakon svog obraenja u Engleskoj, s
velikim entuzijazmom poeo da propoveda u Hamburgu, gde je
1834. godine osnovana prva baptistika crkva u Nemakoj. Kasnije je dolo do velike ekspanzije baptizma u Austrougarskoj monarhiji, to je dovelo i do pojave baptista i na teritoriji dananje
Srbije.
Prvi baptisti u dananjoj Srbiji verovatno su bili jedan
brani par Maara iz Novog Sada, Franc Tabori (Tabory) i supruga
Marija, koji su se krstili u Bukuretu 1862. godine. Prva crkva u
Novm Sadu nastala je kao misijska stanica budimpetanske crkve,
a poela je sa okupljanjem nekoliko bivih nazarena, te su 1875.
godine pozvali Mejera da doe iz Budimpete i krsti grupu od petet osoba, a kasnije je krteno jo 20 osoba.
Prvi baptista srpske nacionalnosti bio je Svetozar Barbulovi iz Negotina, koga su Francis Harford Makenzi i edomilj
Mijatovi, ugledni srpski ministar i diplomata, poslali u Be na leenje, ali i spojili sa baptistikom crkvom u Beu. Barbulovi je
tamo prihvatio baptistiko verovanje i bio krten 1882. godine. Po
zavretku bogoslovskih studija u vajcarskoj, na poziv Makenzija,
Barbulovi je doao u Beograd gde je propovedao i krtavao. Prvi
vernik koga je Barbulovi krstio u Beogradu bila je Julka Simonovi. Toj grupi, izmeu ostalih, pripadale su i Sofija Sinkovi i

193

Marija tajner, koje je nemaki propovednik iz Pete, Henrik

Majer, krstio 1889. god. u Novom Sadu.
Posle Barbulovia crkvu je predvodio propovednik eke
nacionalnosti Petar Lehotski, sve do Prvog svetskog rata. Do tog
vremena, a i posle rata, u Kraljevini SHS osnovano je vie baptistikih crkava, u redovima slovake, nemake, srpske, rumunske i
maarske nacionalnosti, pa je 1922. godine formiran Savez baptistikih crkava u Kraljevini SHS. Godine 1939. u Beogradu je
osnovana prva Baptistika teoloka kola koja je, posle rata, nastavila sa radom u Novom Sadu, a uspostavljeno je i crkveno
izdavatvo.
Naela verovanja
Baptisti vrsto stoje na osnovnim naelima verovanja protestantske Reformacije iz 16. veka: samo vera, samo milost i samo
Sv. pismo (sola fide, sola gratia, sola scriptura). Iz njih proistiu sva ostala njihova verska naela. Baptisti potuju simvole
vere, ali im ne pridaju dogmatski znaaj, ve ih smatraju dobrim
primerima sporazuma crkve oko vanih pitanja vere; oni se ne
smatraju obaveznim temeljima vere i prakse. Ono emu baptisti
pripisuju najveu vanost jeste lini doivljaj Boga u iskustvu
duhovnog preporoda; veruju da se ovek ne raa kao hrianin,
ve postaje hrianin u jednom trenutku svog ivota, kad se na
ozbiljan i promiljen nain suoi s Bogom i zatrai da se svojim
Duhom useli u njegovo ili njeno srce. To mora biti svestan, zreo,
iskren i odgovoran in. Taj in predstavlja ovekov odgovor na
Boiji poziv upuen svim ljudima u Svetom pismu. Iz tog uvodnog dela Dane Vidovi prelazi na prikazivanje naela verovanja:
1. Baptisti veruju da se Bog najpotpunije objavio u linosti
Isusa Hrista i putem Svetoga pisma. Stoga, postoji samo jedan
put do Boga, to je Isus Hristos, koga svako mora da prihvati kao
linog Spasitelja. Bez te odluke niko ne moe da bude spasen, pa
tako ni da bude pravi hrianin. Odluku da prihvati Isusa Hrista
svako mora da donese sam, dobrovoljno, i niko drugi ne moe to
da uini umesto njega. Istine o Hristu i spasenju Bog je objavio u
Svetom pismu, tako da ono predstavlja jedini autoritet za verovanje i ponaanje hrianina. Sveto pismo su napisali Duhom Boijim nadahnuti ljudi, stoga ono predstavlja Boiju Re. Baptisti
smatraju da istine u Svetom pismu predstavljaju duhovnu hranu,

194

pa ga, stoga, treba itati svakodnevno, sa razumevanjem i u molitvenom duhu, kako bi ono postalo temelj morala i karaktera i
oblikovalo poglede na svet.
2. Baptisti veruju da je Bog Stvoritelj, Odritelj i Vladar
svega vidljivog i nevidljivoga. On se ljudima objavio u tri lica, kao
Bog Otac, Sin i Sveti Duh, objavio se kao Sveta Trojica. Bog je
stvorio svet i oveka po svom obliju.
3. Isus Hristos je jedinoroeni Boiji Sin, potpuno Bog i
potpuno ovek (Bogoovek) zaet Svetim Duhom i roen od device Marije. iveo je bezgrenim ivotom i umro muenikom smru, raspinjanjem na krst, kao rtva za grehe i time od ljudi otklonio Boiji gnev i otvorio vrata otkupljenju od greha i pomirenju s
Bogom. Trei dan je vaskrsao, a potom se i vazneo na nebo, gde je
zauzeo poloaj s desne strane Bogu. On e ponovo doi da sudi
ivima i mrtvima.
4. Sveti Duh je trea boanska osoba, jednaka u sili, svetosti i mudrosti Bogu Ocu i Sinu. Bog Otac ga je poslao na svet na
molbu Boga Sina da bude Branitelj i Pomonik onima koji veruju
u Isusa Hrista kao svog Spasitelja; a da nevernike uveri u greh,
nepravdu i sud.
5. Baptisti veruju da je ovek stvoren kao svet, ali se pobunio protiv Boga i raskinuo zajednicu s njim. Tim prestupom
prvog oveka, svi ljudi postali su grenici i skloni grehu. Kao
takvi, ne mogu da spasu sami sebe i osueni su na venu smrt.
Meutim, Bog im je svojom milou obezbedio izbavljenje od greha i vene smrti, time to je poslao svog Sina, Isusa Hrista, kao
posrednika izmeu sebe i ljudi. Hristos je svojom rtvom ostvario
delo spasenja za svakog oveka koji verom i u pokajanju to delo
prihvati.
6. Da bi ovek bio spasen, on mora da doivi duhovni preporod ili novo roenje, ime poinje da ivi novim ivotom. Duhovni preporod je rezultat delovanja Boijega Duha i Boije Rei
u ljudskom srcu. Tim delovanjem oveku se otvaraju duhovne
oi, on postaje svestan svog greha i otuenosti od Boga. U njemu
se raa spasonosna vera, on poinje da se kaje od greha i obraa
Bogu, a Bog mu daruje oprotaj, opravdanje i pomirenje. Preporod je jedinstveni duhovni dogaaj koji se deava jednom u ivotu
i utie da ceo ivot zadobije novi tok. Baptisti veruju da se ovek
ne spasava dobrim delima, ve verom za dobra dela. Vera nas

195

spasava, a dela su dokaz i test vere. Zato su i ona veoma vana i

ne smeju se zanemarivati. Tako preporoena osoba je spremna za
krtenje. Krtenje je javna i simbolina potvrda duhovnog preporoda koji se odigrao u ljudskom srcu. Baptisti veruju da bez preporoda krtenje nema nikakav duhovni znaaj. Svoju duhovnu
pripadnost Hristovom telu vernik iskazuje i na simbolian nain,
ueem u Veeri Gospodnjoj koja predstavlja zahvalnost za delo
spasenja i obnovu zaveta s Bogom i sa zajednicom koja je nova
duhovna porodica vernika.
7. Krtenje predstavlja ulaznicu u zajednicu vernika, koja,
prema biblijskom uenju, predstavlja (duhovno) Hristovo telo.
Zajednica se shvata kao koinonia, meusobno deljenje duhovnih i
drugih dobara. Zajednitvo se iskazuje na bogosluenjima nedeljom i drugim danima kada se crkva okuplja, ali i putem mnogih
drugih aktivnosti, druenja, humanih i humanitarnih aktivnosti,
itd. Baptistiko bogosluenje se sastoji od itanja i tumaenja tekstova iz Svetog pisma, molitava, pesama koje proslavljaju Boga i
drugih duhovnih sadraja. U svakodnevnom ivotu baptisti su
pozvani da redovno proslavljaju Boga, sami i u zajednici s drugima, da itaju Sveto pismo, mole se, vode radostan i osmiljen ivot u poniznosti i spremnosti na pomo drugima.
8. Baptisti smatraju da je verska sloboda i sloboda savesti
ljudsko pravo koje nam je dodelio sam Bog stvarajui nas na svoju sliku. Oni se ne povlae iz drutvenih tokova, ve se u njih ukljuuju, verujui da predstavljaju duhovno svetlo i sol, ime ljudima ukazuju na Hrista i u drutvo unose pozitivne promene.
9. Baptisti veruju da su svi ljudi greni i izgubljeni pred
Bogom, i da im je potrebno spasenje. Zato smatraju da svaki vernik treba o svojoj veri da svedoi i drugima, pre svega svojim preporoenim ivotom, ali i reima i tumaenjima Svetog pisma.
Baptisti se protive agresivnosti i nametanju svojih verskih stavova, jer to smatraju ugroavanjem neije slobode izbora. Zato se
njihovo usmeno svedoanstvo svodi na razgovor koji treba da
ukae na prednosti vere iz uverenja nad svakim oblikom nevere,
ali i nad formalnom verom koja ne stvara nikakvu promenu u
ovekovom ivotu. Baptisti sebe shvataju delom velike hrianske
porodice i ne smatraju da imaju monopol na istinu i da se spasenje moe ostvariti samo u okviru njihove verske zajednice.

196
Hrianska nazarenska verska zajednica u Srbiji

Hrianska nazarenska verska zajednica u Srbiji ima sedite u Novom Sadu u ulici Valentina Vodnika 12. U Srbiji deluje od
1865. godine. Ovlaeno lice za zastupanje je Hrubrik K. Karlo.
Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, 1426 osoba
izjasnilo se da su pripadnici Hrianske nazarenske zajednice. U
Novom Sadu ima oko 450 vernika i 16 propovednika.
Branko Bjelajac (2010: 26) smatra da su nazareni, posle
skoro 140 godina postojanja meu Srbima, zreli za ozbiljno prouavanje sa crkveno-istorijskog, teolokog, kao i sociolokog stanovita. U knjizi o protestantizmu u Srbiji on kae da su luterani i reformate bili prve protestantske grupacije koje su se pojavile na teritoriji dananje Srbije, i da su oni etniki pripadali uglavnom nemakoj, ekoj, slovakoj i maarskoj nacionalnoj grupi, dok su nazareni prva protestantska grupa koja je stekla zavidan broj sledbenika meu srpskom populacijom, kao i maarskom i rumunskom.
U knjizi o nazarenima istoriar Bojan Aleksov (2010) upuuje nas
na istorijski period od 1850. do 1914, kada su nazareni poeli da se
ire meu Srbima. Istraivanje neoprotestantskih zajednica u okviru projekta Etnika i socijalna stratifikacija Balkana (BI SANU)
zapoeto je 2008. godine u rumunskim naseljima u centralnom i
junom Banatu. Istraivanjem Hrianske nazarenske zajednice
bavi se Aleksandra uri-Milovanovi (2010). Ona kae da su Rumuni nazareni manjina manjine u Srbiji, a da su najbrojnije nazarenske zajednice u Srbiji rumunske. Cilj istraivanja bio je da se
utvrdi na koji nain verske manjine vrlo esto same biraju autogetoizaciju i iskljuuju se iz drutva (uri-Milovanovi, 2010: 367).
Cerani (1970: 43) kae da su uenja nazarena preneta iz
Maarske oko 1871. godine, i to u Vojvodinu. Za vreme AustroUgarske nazareni su najvie proganjani, vlasti su primenjivale
najstroe kazne protiv propovednika, a za vreme Prvog svetskog
rata bili su prisiljavani da nose oruje. Za vreme stare Jugoslavije
dolo je do opadanja vernika zbog razmimoilaenja oko odnosa
prema noenju oruja i uestvovanja na izborima.
83

O nazarenima je pisao Bojan Aleksov: Nazareni meu Srbima, verska

trvenja u junoj Ugarskoj i Srbiji od 1850. do 1914, prevod s engleskog Nenad
Milanovi, Zavod za udbenike, Beograd 2010.
83

197

Kod nazarena ne postoji jedinstvena crkvena organizacija,

ve je svaka zajednica autonomna u svom radu. Organizaciono je
podeljena na stareinstva prema nacionalnosti vernika. Propovedaju laici bez verskih kola, a izdaju jedino pesmarice.
O poecima nazarena i osnivau Samuelu Frelihu (Samuel
H. Froehlich, 18031857), koji je roen u vajcarskoj i bio svetenik dravne vajcarske evangelike protestantske crkve, pie Bjelajac (2010: 28). Kada se Samuel Frelih suprotstavio praksi krtavanja dece, zato to je smatrao da osoba prvo mora da poveruje da
bi mogla da se krsti, naloeno mu je da napusti svoj poloaj i zabranjeno mu je da se bavi svetenikim pozivom (1830. godine). Frelih
je saraivao sa baptistima iz Britanije. Prema izvetaju iz 1836,
osnovao je 14 crkava i krstio 427 lanova, koji su ostajali u svojim
starim zajednicama, ali su dobijali prefiks novo. Frelih je objavio
knjigu pod naslovom O odnosu vernika i dravne crkve. Objavio je
1837. godine i prvo izdanje Harfe Siona, nazarenske pesmarice,
koju je pripravio birajui pesme koje su koristili baptisti, reformate
i luterani.
irenje nazarena u Vojvodini poelo je prvim krtenicima.
Bjelajac (2010: 36) navodi da je to bilo u Subotici 1860-ih godina.
Prema predanju meu samim nazarenima, zajednica je otpoeta u
Novom Sadu, izmeu 18801890. godine. Bjelajac kae (2010: 39)
da su se nazareni toliko proirili po Vojvodini, meu svim ivljem i
svim etnikim zajednicama, da su tradicionalne crkve u ovom periodu pozivale za zajedniko delovanje protiv nazarena.
Nazareni veruju, prema dokumentu iz 1991. godine pod nazivom Osnovna naela Hrianske nazarenske zajednice u SFRJ,
koji prenosi Bjelajac (2010: 86), da je Biblija Bogom nadahnuta, da
je potpuna i nepogreiva Re Boja; da ima jedan Bog kome nema
poetka niti Mu ima kraja; da je Bog trojstvo Otac, Sin i Sveti
Duh; da je Isus Hristos otelotvoreni Bog. Rodila ga je devica. iveo
je ivot bez greha. Umro je na krstu meu grenicima i Njegova
prolivena krv je otkup za grehe. Veruju u uskrsnue Hristovo u
telu, da se uzneo sa desne strane Oca i da e se lino vratiti na zem84

Usvojen na Velikoj bratskoj skuptini 18. maja 1991. godine u Novom

Sadu, to je poslednji veliki odrani skup. Tim dokumentom ukinuta su
prethodno vaea dokumenta i odluke iz 1958. kao i 1966. godine
(Bjelajac, 2010: 78 i 89).
84

198

lju u sili i slavi. Veruju da svi greni i izgubljeni oekuju sud Boji,
ali Bog ne eli da bilo ko bude izgubljen; da grenici mogu nai spasenje ako se pokaju pred Bogom i veruju u Isusa Hrista. Veruju da
e vera koja spasava doneti plod u obnovljenju Duhom Svetim i
Reju Bojom, bez ega nema spasenja. Veruju u krtenje Duhom
Svetim koji daje snagu za poboni ivot, te da e spaseni i izgubljeni
uskrsnuti, spaseni u veni ivot, a izgubljeni u venu propast.
Nazareni krtavaju samo odrasle lanove i to potapanjem u
vodu onih koji su poverovali u Hrista i koji su od Njega preobraeni, koji su zaista umrli grehu i iskusili duhovno novo roenje. Oni
praktikuju crkvenu disciplinu da bi se odgovorilo na prisustvo
greha u ivotima lanova crkve. Veruju da je velika naredba Gospoda Isusa Hrista jedan poziv svima da prihvate bezrezervnu slubu
da se pronese objava jevanelja kroz ceo svet i svakom stvorenju
na osnovu stihova iz Biblije Matej 28: 1920.
Ono to je posebno navedeno u lanu 18 specifino je za
nazarensku zajednicu. Verujemo da sestre u Gospodu nose maramu ili pokrivalo za glavu tokom molitve ili bogosluenja kao simbol
njihove pokornosti prema Bojoj uredbi prilikom Stvaranja 1.
Kor. 10: 16; 11: 17, 32 (Bjelajac, 2010: 89).
Bogosluenja se obavljaju nedeljom, negde i etvrtkom, u
lokalnim zajednicama koje se nazivaju skuptine ili domovi molitve. Trajanje bogosluenja zavisi od samog propovednika i razlikuje
se od skuptine do skuptine; sastoji se iz itanja odlomaka iz
Biblije, molitava i duhovnih pesama. U bogosluenju ne uestvuju
ene. Za vreme bogosluenja, desna strana molitvenog doma
rezervisana je za ene, dok je leva rezervisana za mukarce.
Da bi postala lan nazarenske verske zajednice, potrebno je
da se osoba krsti. Krtavaju se samo odrasli, uranjanjem u vodu.
Nekada je bio rasprostranjen obiaj krtavanja na otvorenom prostoru, u reci ili jezeru, zavisno od mogunosti. Vernici su meusobno veoma povezani i zato jedni drugima slue kao korektiv ponaanja, a takoe postoji i naglaena meuzavisnost i solidarnost vernika. Praktikuju druenje po kuama, ali uglavnom u verskom krugu.
Ne odlaze u pozorite, bioskope, na koncerte i urke. Veina nazarena u svojoj kui ne poseduje televizor, a onaj deo koji gleda televiziju, gleda samo obrazovne i informativne emisije. Alkohol i duvan su isto veoma nepoeljni poroci kod nazarenskih vernika. Priznaju monogamne brakove koji su zasnovani u cilju proirenja

199

zajednice, i insistira se na raanju dece. U brak se stupa iskljuivo

sa pripadnikom nazarenske hrianske zajednice. Ukoliko doe do
smrti jednog od suprunika, dozvoljava se novi brak. Zabranjeno je
da se stupa u novi brak u sluaju razvoda.
Nazareni objavljuju redovno jedino pesmaricu, Harfu Siona, ali nita od verske literature, ni knjige ni asopise. Ne postoje
ak ni publikacije o samom ivotu zajednice. Sva uenja se zasnivaju na Svetom pismu, za ije su ispravno tumaenje zaduene stareine. Interesantno je da pored odbacivanja svake druge verske literature osim Biblije, nazareni odbacuju i svetovnu literaturu.
U odnosu prema vlastima, njihovo je verovanje da su vlasti
od Boga postavljene i zato je dunost zajednice potovati i pokoravati se vlastima, te moliti se za njih, i to u svemu to nije u suprotnosti sa Hristovom naukom. to se tie noenja oruja, prema
Izvodu iz Osnovnih naela Hrianske nazarenske zajednice u
SFRJ, usvojenih 1991. godine, pie: lanovi Hrianske nazarenske zajednice ne primaju oruje, ali su spremni sluiti u Armiji i na
po ivot najteim i najopasnijim mestima. Vernost, iskrenost i potovanje jeste sveta dunost svakog lana zajednice. Ne upotrebljavaju re zakletva na osnovu izriitih zapovesti Hristovih: Dakle
neka bude vaa rije: da, da; ne, ne; a to je vie od ovoga, oda zla
je (Mat. 5: 37).
Prilikom posete mestu Padina videla sam, ini mi se, najlepu nazarensku zajednicu u Srbiji. Re je o Slovacima koji su pripadnici nazarenske zajednice i koji u ovom mestu imaju dugu tradiciju. Metani su mi rekli da su kod njih nazareni najjai kao verska zajednica, a osim nazarena ima i adventista, i baptista i pentekostalaca i luterana.
Prvi put bila sam u Padini. Stajala sam ispred prelepe Slovake Evangelike crkve, koja ima i ugraene orgulje, i sluala sam
kako zvono na zvoniku crkve dugo zvoni. Gledala sam narod kako
prolazi uglavnom vraajui se iz svojih crkava sa nedeljne slube.
Zaustavila sam jednog gospodina i zamolila ga da mi kae gde mogu pronai ostale verske zajednice u Padini. Ljubazno mi je kazao
da su skoro sve tu blizu jedna drugoj i uputio gde treba da idem.
Prokomentarisala sam kako u Padini ima puno razliitih verskih
zajednica i pitala sam ga iz koje se on vraa. Rekao mi je da je on
nazaren i dodao: Ima nas puno, a trebalo bi svi jedno da budemo.

200
Crkva Boja u Srbiji

Crkva Boja u Srbiji, s glavnim seditem u SAD, 2490 Keith

Street, Cleveland TN 37311, poznata je kao Chruch of God. Osnovana je 1886. godine u Monroe Country, Tennessee, USA. U Srbiji deluje od 16. 3. 1968. godine. Sedite verske organizacije je u Karanovcima. Ovlaeno lice prilikom upisa bio je Mijajlo Andreji,
stareina. Crkva Boja od marta 2009. godine ima sedite u Sremskoj Mitrovici, u ulici Miloa Obilia 93. Lice ovlaeno za zastupanje je Miroslav Radovanovi, stareina. Prema seditu izabranog
pastira menja se i sedite verske zajednice. Broj pentekostalaca u
svetu, kojima pripada i Crkva Boja, iznosi oko 650 miliona.
Branko Bjelajac (2010: 172) navodi da je 1968. godine Pokrajinska organizacija za Srem i Slavoniju KDC (Hristova duhovna
crkva) nogopranih, donela odluku da se preorganizuju u Crkvu
Boiju u SFRJ. Donet je i novi statut i izabran novi predsednik
Milosav Radovanovi i sekretar Veljko Bogdanovi. Crkva Boja u
SFRJ je postala meunarodna lanica Crkve Boje (Church of God)
iz Klivelenda u SAD. Danas u Srbiji ima zajednice u sledeim mestima: Karanovci, Jagodina, Beograd, Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Vrdnik, Tovarievo, Kaarevo, id, Vajska, Bare.
Prema Statutu Crkve Boje u Srbiji, koji je donet 21. 8.
2006. godine u Beogradu, a potpisao ga je glavni stareina Crkve
Boje u Srbiji Mijajlo Andreji, saznajemo da je re o duhovnoj
evaneoskoj protestantskoj crkvi koja svoje nauavanje temelji
iskljuivo na Svetom pismu. Sainjavaju je sve lokalne Crkve Boje
na teritoriji Srbije. Nezavisna je i samostalna crkva, ali tei bratskoj
saradnji i toleranciji sa drugim crkvama u zemlji i inostranstvu.
U Statutu je navedeno 14 taaka verovanja:
1. U doslovno i celokupno nadahnue Svetog pisma.
2. U jednog Boga koji veno postoji u tri boanske osobe,
Oca, Sina i Duha svetoga.
3. Da je Isus Hristos jedinoroeni Sin Oca, zaet po Duhu
Svetome, roen od Marije Device, da je bio razapet, sahranjen i da
je vaskrsnuo iz mrtvih. Da se vazneo na Nebo i da je danas sa desne
strane Oeve, kao posrednik.
85

Naselje u optini Varvarin u Rasinskom okrugu. Karanovci imaju 300 do

400 stanovnika.
85

201

4. Da su svi sagreili i izgubili slavu Boju i da je pokajanje

zapoveeno od Boga za svakoga kao uslov za opratanje greha.
5. Da opravdanje, obnovljenje i nanovoroenje dolazi kroz
veru u Hristovu rtvu.
6. U posveenje, kao posledicu nanovoroenja, po veri u
Hristovu rtvu Njegovu prolivenu krv, kroz Re i po Duhu Svetom.
7. Da je svetost Boje merilo ivota Njegovog naroda.
8. U krtenje Duhom Svetim, koje dolazi posle oienja srca.
9. U govor drugim jezicima, kao to to Duh daje, i da je to
poetni znak i dokaz krtenja Duhom Svetim.
10. U krtenje vodom podronjenjem, i da svi koji se kaju
treba da budu krteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
11. Da je boansko isceljenje pripravljeno za svakog u
otkupljenju.
12. U Sveto priee i pranje nogu Svetih.
13. U premilenijumski drugi dolazak Isusa Hrista. Prvo, da
vaskrsne pravednike i da sebi u visinu podigne Svete koji budu ivi.
Drugo, da vlada na zemlji hiljadu godina.
14. U vaskrsnue tela i ivot veni pravednih i venu propast zlih. Veruju da je dua vena i da nema smrti do vaskrsenja, da
telo i duh ne daju duu ve dua postoji kao poseban entitet, te kad
telo umre, dua nastavlja da ivi, a pri vaskrsenju dolazi do
spajanja sa telom, koje je novo telo.
Osim ovih optih odredbi, iz kojih se ne vidi specifinost
ove zajednice, naveu znaaj govorenja jezika. Naime, ono to je
najkarakteristinije jesu duhovni darovi, meu kojima je govorenje
jezicima samo jedan od njih, zapravo pre svega znak duhovnog
krtenja. Duhovno krtenje bitnije je od vodenog, i vernici smatraju
da bez njega nema spasenja.
Bogosluenja i obredi u Crkvi Bojoj organizuju se za decu,
omladinu i odrasle lanove, a sastoje se od: molitve; pevanja pobonih pesama; propovedanja rei Boje; svedoanstva o linim doivljajima i iskustvima sa Bogom; Sveto priee sa slubom nogopranja; molitve za bolesne lanove Crkve sa pomazanjem uljem; slubi
darova Svetog Duha, kao u vreme prve Crkve; rukopolaganja propovednika i stareina za slubu; krtenja odraslih osoba u vodi;
venanja; posveenja dece; duebrinikog poseivanja vernika;
sahranjivanja; posveivanja hramova i drugih crkvenih prostora.

202

Materijalna sredstva za potrebe Crkve Boje pribavljaju se

iz: dobrovoljnih priloga i desetka lanova Crkve; raznih poklona ili
zavetanja putem testamenta; eventualnog dohotka crkvene imovine, dravne pomoi; pomoi drugih crkava iz zemlje i inostranstva,
i drugih pravnih ili fizikih lica, prijatelja Crkve Boje.
Sve slube Crkva vernicima obavlja dobrovoljno. Crkva moe imati plaene slubenike sa kojima zasniva radni odnos. Prema
dravnoj vlasti imaju pozitivan stav u smislu da veruju da je vlast
od Boga data te da je treba potovati i moliti se Bogu za nju.
Stanko Jambrek86. u tekstu Pentekostni pokret, razvoj i
teoloke karakteristike, pie o poetku ovog pokreta. Na biblijskoj
koli Bethel u gradu Topeka, u dravi Kanzas, studenti su pod
vostvom voditelja kole (Charlesa Foxa Parhama), molili za krtenje Duhom Svetim s govorenjem u jezicima kao poetnim znakom. Uvee 31. decembra 1900. godine tridesetogodinja studentkinja Agnes Ozman progovorila je u jezicima. Parham i studenti
zakljuili su da je dar jezika svetopisamski znak krtenja Duhom
Svetim. Patham se 1905. godine odselio u Hjuston (Teksas), gde je
otvorio biblijsku kolu u kojoj je upoznao uenje crnaki propovednik (William J. Seymour) koji je zatim pentekostno uenje poeo da
propoveda u jednoj metodistikoj crkvi u Los Anelesu. Ljudi su
dolazili sa svih strana kako bi primili krtenje u Duhu Svetome, a
onda su pentekostnu poruku raznosili u svoje tradicionalne crkve.
Meutim, njihov entuzijazam nije bio rado prihvaen u mnogim
crkvama, pa su se poeli samostalno okupljati. U periodu 1895
1925. nastale su 38 razliitih pentekostnih denominacja u SAD, kao
izdanak Pokreta svetosti. Neke denominacije Pokreta svetosti prihvatile su iskustvo krtenja Duhom Svetim te tako postale prve pentekostne denominacije. Meu njima su: Pentecostal Holiness
Church, Teh Church of God in Christ i Church of God (Cleveland,
Tennessee).

Dr Stanko Jambrek, Pentekostni pokret, razvoj i teoloke

karakteristike. Dostupno na sajtu: www.epc.hr/povijset/pentekostnipokret.pdf (pristupljeno 27. 12. 2010).
86

203
Protestantska hrianska zajednica u Srbiji

Protestantska hrianska zajednica u Srbiji ima sedite,

prijavljeno pri registraciji, u Novom Sadu, u ulici Novaka Radonjia
21. Osnovana je 25. 6. 1991. godine, i od tada deluje u Srbiji.
Ovlaeno lice za zastupanje je Zlatan Vegel iz Sombora. Adresa
organizacione jedinice je Milana Toplice 27a, u Somboru.
Osnove verovanja podeljene su u nekoliko poglavlja:
Biblija, Bog, stvaranje, ovek, greh, spasenje, poziv od Gospoda,
ljudski odgovor, opravdanje verom, roenje od Boga, usvojenje,
dobra dela, crkva, bogosluenja, lanstvo crkve, crkva kao telo
Hristovo, odnosi sa drugim crkvama; krtenje, Veera Gospodnja,
brak, porodica, dravna vlast; hrianska sloboda i sloboda savesti.
Budui da je tekst obiman, preneu samo delove koje smatram
relevantnim za prepoznavanje identiteta ove verske zajednice.
Biblija ili Sveto pismo jedino je, pisano, Boje otkrivenje
dato ljudima. Bog je autor Svetog pisma, i nema drugog izvora naela verovanja. Smatraju da autoritet Svetog pisma ne zavisi od svedoenja bilo kog oveka ili crkve, nego od Boga, koji je sam Istina.
Sveto pismo je i uputstvo za svakodnevni ivot vernika. Bog govori
kroz njegovu re posredstvom Duha Svetog, prosvetljenjem omoguuje ljudima da razumeju Sveto pismo. Boje otkrivenje, koje se
sastoji od ezdeset i est knjiga Staroga i Novoga zaveta, prvi je
optevaei kanon Svetog pisma. Druge knjige, apokrifi, u njega ne
ulaze.
Za sva verovanja navode da su na temelju Svetog pisma.
Veruju da je Bog sebe otkrio u tri lica (osobe): Otac, Sin i Sveti Duh.
Svakom od ova tri lica pripada jednaka ast, slava i potovanje kao
istinitom Bogu. Sva tri lica Svete Trojice imaju jedno Boanstvo.
Ova se lica meusobno razlikuju po svojstvima. Osobito lino svojstvo Oca je neroenost, Sina roenost, Duha Svetog ishoenost. Veruju da je trojedini Bog Otac, Sin i Sveti Duh, u poetku, za
est dana, po svojoj suverenoj volji stvorio sve tvorevine, ukljuujui sav biljni i ivotinjski svet po svojim vrstama. Sve to je stvoreno
bilo je savreno, a ovek je vrhunac Bojeg stvaranja. oveku je bila
ostavljena sloboda izbora kao put njegovog sazrevanja. ovek je
svojim linim neposluanjem otkrivenoj volji Bojoj postao greno
stvorenje i zaetnik grenih potomaka. Zbog toga su ljudi odvojeni

204

od Boga i nalaze se pod pravednim Bojim sudom. Oni u sebi nemaju nikakve sposobnosti za obnovu i spasenje mimo Boje milosti. Ipak, svaki ovek dostojan je i vredan hrianskog potovanja i
ljubavi, zato to je Boje stvorenje i zato to je Hristos umro za njega.
to se tie greha, smatraju da je svaki ovek kriv za svoje
grehe, a ne zbog greha prvog oveka, Adama. Svi gresi su pred
Bogom isti, u smislu da za svaki greh sledi kazna. Mesto te kazne
jeste pakao, i svi oni koji ne prihvate Boje reenje zavrie u paklu.
Pakao nije slika nego istinsko mesto. Veruju da spasenje ukljuuje
otkupljenje celog oveka duh, duu i telo. ovek se spasava
blagodau, verom u dovreno delo Gospoda Isusa Hrista. Spasenje
se ne moe zasluiti niti sauvati, ni delimino niti u celini, nikakvom vrlinom ni delatnou ovejom, nego se prima linom verom
u Gospoda Isusa Hrista. U svom najirem smislu spasenje ukljuuje: poziv od Gospoda, ljudski odgovor kroz pokajanje i prihvatanje
Bojeg reenja, opravdanje verom, roenje od Boga, usvojenje,
posveenje i proslavljanje. Uloga dobrih dela nije u funkciji spasenja
u bilo kom smislu, ona su samo dokaz spasenosti, i rodovi spasenja.
Crkvi pripadaju svi vernici roeni od Boga, bez obzira na
naciju, boju, rasu, stale i denominaciju. Crkva je samostalna u
svom duhovnom i privrednom ivotu i direktno je povezana sa
Hristom, bez posredovanja bilo kakve narodne, dravne ili univerzalne (optesvetske) crkve, ili odgovarajuih stareinstava. Dunost vernika je da odravaju, izdravaju i pomau mesnu crkvu, i
da se meusobno ispomau. Na bogosluenjima mnogo koriste
muziku i pesme. Veruju da Boja re menja ljudska srca i da je
namenjena svim ljudima, tako da se propoveda na narodnom jeziku. lanstvo je doborovoljno, i pojedinac ima pravo da slobodno
istupi iz zajednice. Posle Boga jedina duhovna vlast jeste osnovna
crkvena zajednica. Ona odluuje koga e primiti za svoga lana i
ona iskljuuje osobe koje ne odgovaraju zahtevima evanelja, pie
u pravilniku vere.
U odnosima sa drugim crkvama naglaavaju da je spasenje
ponueno svima. Poto nijedna crkva nije prisutna svuda na svetu,
nego samo razliiti predstavnici Hristove crkve, veruju da je misija
87

88

Formulacija o grenosti ovekovog bia identina je formulaciji istog

verovanja kod Saveza hrianskih baptistikih crkava.
88 Formulacija o samostalnosti crkve ista je kao kod baptista.
87

205

spasenja poverena svim hrianima, bez obzira na denominaciju

kojoj pripadaju.
Krtenje se obavlja uranjanjem krtenika u vodu, na
osnovu njegovog svedoenja. Krstitelj pritom izjavljuje: Na osnovu
svedoenja tvoje vere budi krten u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
Veera Gospodnja nije in spasenja nego priseanje vernika
na to iskustvo. Veera Gospodnja poziva vernike da ispituju sebe,
da priznaju i osude greh i propuste u odnosu na sve dunosti prema
Gospodu. Tek potom moe se ostvariti zajednitvo sa Hristom i
meu vernima.
Brak moe biti sklopljen samo izmeu jedne ene i jednog
mukarca. Nedopustivi su polni odnosi izvan braka. Brak je slika
Hristove ljubavi prema crkvi, zato je brak svet, odgovoran, dopustiv
jedino meu osobama koje su u Gospodu. Nisu dozvoljeni razvodi i
ponovo stupanje u brak, oni nisu po Svetom pismu. Veruju da su
deca blagoslov Boji i da je dunost oba roditelja da deca budu
vaspitavana u Gospodu, to znai da budu vernici.
U odnosu prema vlastima smatraju da su dravne vlasti od
Boga postavljene radi mira i ispravnog poretka, te su duni da joj se
pokoravaju. Meutim, veruju da je religija od drave odvojena i ne
vezuju se ni za nacije, ni za politike organizacije i njihove ideologije. Ipak, svaki vernik ima slobodu da po svojoj savesti i razumevanju Boje volje odredi svoje stavove prema politici, naciji i drutvu.
Smatraju da je nametanje veroispovedanja i traenje slepe poslunosti nerazumno, i izjednaava se sa ugroavanjem slobode savesti.
Protestantska Hrianska zajednica u Srbiji ukazala je gostoprimstvo Teolokom fakultetu u Novom Sadu i omoguila njegov
dalji rad pod novim imenom. Protestantski teoloki fakultet je osnovan poetkom 2000-te godine. U periodu 20002008. delovao
je pod imenom Teoloki fakultet Novi Sad i u okvirima Saveza
baptistikih crkava u Srbiji, a od 2008. deluje u okviru Protestantske hrianske zajednice u Srbiji i pod imenom Protestantski
teoloki fakultet (PTF). Osnivai fakulteta su prof. dr Dimitrije i
mr Cveta Popadi.
Od poetka do danas, na Fakultetu su diplomirala 92
studenta u 146 programa, a trenutno je na Fakultet upisano 268
89

Naglaavanje znaaja slobode savesti formulisano je istovetno kao kod

baptista.
89

206

studenata iz 27 hrianskih denominacija, iz est drava (veinom

iz zemalja bive Jugoslavije) i iz 15 etnikih grupa. Vredno je
spomenuti da je danas najvei broj diplomaca PTF-a u odreenoj
vrsti crkvene slube ili je aktivno unutar paracrkvenih organizacija. Dakle, na Fakultetu se koluju potencijalni kljuni bogoslubeni kadrovi iz najireg spektra hrianskih crkava, to ga ini
jedinstvenim na Balkanu.
PTF godinje izdaje svoj Teoloki asopis, svojevrsni bilten kole u kojem objavljuje radove svojih profesora i studenata.
Teoloki asopis nema samo teoloko-nauni karakter, ve i socioloki, jer svojom verskom i etnikom arolikou na pravi nain oslikava i nae drutveno okruenje i samim tim pridonosi izgradnji tolerantnijeg drutva uopte. On ima ulogu da kultivie
teoloku misao uzimajui u obzir sve tri hrianske provenijencije, razvijajui pritom konstruktivni dijalog izmeu istih. Na taj
nain dolazi do izraaja i njegova ekumenska dimenzija.
Fakultet objavljuje i druga izdanja, prvenstveno magistarske i doktorske radove svojih studenata, a organizuje i promocije,
seminare, tribine i dijaloge o prikladnim biblijsko-teolokim, drutveno aktuelnim temama.

207
Hristova crkva brae u Republici Srbiji

Hristova crkva brae u Republici Srbiji glavno sedite ima u

Bakom Petrovcu, u ulici Narodne revolucije 23. Na istoj adresi
nalazi se i organizaciona jedinica. Osnovana je 17. aprila 1949.
godine u Novom Sadu. U Srbiji deluje od 1922. godine. Ovlaeno
lice za zastupanje pri upisu u registar bio je Vladimir Majerski iz
Bakog Petrovca.
Branko Bjelajac (2010: 139) daje kratak prikaz ove zajednice koja je svoje delovanje poela u Engleskoj i Irskoj 1820-ih pod
imenom Plimutska braa. Najvanija odlika bratskog pokreta jeste samosvojnost svake pojedinane lokalne zajednice, posveenost
misijskom radu i primat Svetog pisma. Zajednicama rukovode akoni i stareine, a princip svetenstva primenjuje se na sve vernike,
pa se uglavnom odbacuje punovremeni rad, mada povremeno zapoljavaju propovednike i biblijske uitelje. Uglavnom slue samo
mukarci.
Bratske zajednice, ije je zvanino ime danas Hristova crkva brae, su do 1941. godine bili poznati kao Slobodna braa.
Branko Bjelajac90 pie o prvoj crkvi koja je u Vojvodini formirana
radom u slovakoj etnikoj zajednici poetkom XX veka. Prema podacima iz 1999. bilo je 450 vernika u oko 13 zajednica. A prema
dostupnim podacima iz 2003. godine Bratske crkve postoje u sledeim mestima u Srbiji: Baki Petrovac, Subotica, Novi Sad, Kisa,
Kulpin, Stara Pazova, Beograd, Ilok, Jabuka, Kovaica, Padina i
Sremska Mitrovica.
U dokumentu o veroispovedanju (2007) navodi se skraenica HCB i tekst koji je slian veroispovedanju koje ima Slobodna
crkva Beograd. Polazi se od naela ranohrianske crkve, obnovljene u vreme reformacije u XVI veku, da je Sveto pismo vrhovni
autoritet kod odluivanja o pitanjima verovanja i ivljenja. Naglaavaju da sa tradicionalnim hrianskim crkvama dele veru u jednoga
Boga, koji je moan i delotvoran danas kao i u vreme apostola i u
toku istorije hrianske crkve. Polazei od znaaja jedinstva u osBranko Bjelajac se poziva na Radovana Samardia koji je u svojoj knjizi
Religious Communities in Yugoslavia (Beograd, Jugoslovenska stvarnost,
1981, str. 43) nazvao The Church of Bretheren in Christ, odnosno Crkva
brae u Hristu.
90

208

novnim pitanjima hrianske vere, te vanosti uzajamnog razumevanja i tolerancije u razlikama, naglaavaju da su otvoreni za saradnju sa drugim hrianskim crkvama.
Simbol vere, koji su naveli u prvom licu jednine, glasi: Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i
svega to se vidi i ne vidi; i u jedinoga Gospoda Isusa Hrista, Sina
Bojeg, Jedinorodnog, od Oca roenog pre svih vekova; Svetlost od
Svetlosti, od Boga istinitog, roenog, ne stvorenog, jednodunog sa
Ocem, kroz koga je i za koga je sve stvoreno, koji je radi nas ljudi i
radi naeg spasenja siao s nebesa, i uzeo telo, zaet od Duha
Svetoga i roen od device Marije, i postao ovek, i koji je raspet za
nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i umro na krstu i bio pogreben,
i koji je vaskrsnuo trei dan po Pismu; i koji se uzneo na nebesa i
sedi s desne strane Oca, i koji e opet doi sa slavom da sudi ivima
i mrtvima ijem carstvu nee biti kraja; i u Duha Svetoga, koji od
Oca izlazi, i koji deluje, ukorava i govori narodu Bojem i koji je govorio kroz proroke; i u jednu svetu, vaseljensku i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krtenje kao obredni in javnog svedoanstva
vere u Isusa Hrista, i pristupanju njegovoj crkvi, te ispunjenju i
posveenju kroz delo Duha Svetoga kojim smo zapeaeni za dan
izbavljenja, i ekam vaskrsenje mrtvih i ivot veni kao dar Boiji.
Sudei po rezultatima internet pretrage, Hristova crkva
brae povezana je sa nemakim govornim podrujem (Nemakom i
Austrijom). Na nekoliko sajtova itamo izvetaje o njihovom radu.
Kao vest od jula 2005, na sajtu OASE, stoji da se u Novom Sadu
grade bungalovi za decu s Kosova (Freizeitgelnde Bethel bei
Novi Sad). Na drugom mestu saznajemo, godinu dana kasnije,
da je kampus u Frukoj gori izgraen. Hrianska crkva brae ima
dopisnu biblijsku kolu (Fernbibelschule Emaus). Pretragom
91

92

93

94

OASE je dobrotvorna organizacija drutva koje se sastoji od deset razliitih

evangelistikih crkava. Prve kamione pomoi poslali su 1990. godine u
Rumuniju, a u poslednjih 15 godina slali su je u Rumuniju, Maarsku, Rusiju,
Ukrajinu, Hrvatsku, Bosnu, Srbiju, Kosovo i Nemaku.
92 Vie o fondaciji Betel (Bodelschwinghsche Stiftungen Bethel) itati na
http://de.wikipedia.org/wiki/Von_Bodelschwinghsche_Stiftungen_Bethel.
93 http://www.oase-online.net/aktuell/2005/2005-06.htm
94 Iz izvetaja dobrovoljaca koji su radili na izgradnji, nalazimo i slike kua:
http://www.bszleo.de/index.php?id=387&tx_ttnews[tt_news]=51&tx_ttnew
s[backPid]=389&cHash=51c934c83f
91

209

imena Vladimira Majerskog saznajemo jo za altpietistiko udruenje. Godine 1857. skupilo se vie hriana iz razliitih verskih krugova u Virtembergu (Wrttemberg), na jednu konferenciju, i dogovorili su se da se ujedine, ime je osnovano Altpietistiko udruenje
(der Altpietistische Gemeinschaftsverband). Vladimir Majerski je
29. maja 2003, na praznik Hristovog uznesenja, na izvesnom misionskom bogosluju imao izlaganje iz misionskog podruja Srbije.95
Zanimljiva crtica iz istorije koju prenosi Branko Bjelajac
(2010: 144) govori o Demsu Vajlsu (James W. Wiles), lanu britanske slobodne Brae, koji je napustio mesto predavaa u srednjoj
koli u Birmingemu (King Edward Grammar School), i zajedno sa
suprugom Luizom, doselio 1913. godine u Jugoslaviju gde je prihvatio poloaj predavaa engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu. Budui da je bio rat, poeo je da radi kao kapelan pri Crvenom krstu u Srbiji gde je redovno delio Sveta pisma koja mu je
obezbeivalo Britansko i inostrano biblijsko drutvo. Godine 1920.
napustio je poloaj na Univerzitetu u Beogradu i postao sekretar
Britanskog i inostranog biblijskog drutva za Balkansko poluostrvo
gde je radio sve do 1939. godine kada mu je supruga preminula, a
on se vratio u Englesku.
U to ratno vreme bilo je veoma mnogo ranjenih, a Biblijsko
drutvo je slalo na hiljade Novih zaveta i Evanelja koja su deljena
po vojnim bolnicama od strane britanskih lekara i medicinskog
osoblja i predstavnika Serbian Relief Fund-a, pomone organizacije
iz Engleske koja je prikupljala i delila pomo. Dolazilo je do izuzetnih obraenja, ukljuujui tu i jednog srpskog episkopa, koji je
to posvedoio pred publikom od oko 3.000 osoba u Sali univerziteta u Beogradu.96 Izvetaj o radu Biblijskog drutva za 1928. godinu iznosi podatak da je distribuirano 250.000 delova Svetog pisma,
ukljuujui i 29.000 Svetih pisama na Balkanu, na osnovu ega
Bjelajac zakljuuje da su agenti Biblijskog drutva bili znaajno
ukljueni u stvaranje posebne duhovne klime na Balkanu pa i u
Srbiji, pogodne za ubrzan razvoj evaneoskih crkava (Bjelajac,
2010: 145).
Na http://www.die-apis.de/uploads/media/Gemeinschaft_2003-05.pdf
Prema (Bjelajac, 2010: 144). For the Healing of the nations: A Popular
Report of the British and Foreign Bible Societz for the Year 1915-16, The
Bible House, Queen Victoria Street, London, 1916, 51. i 251.
95

96

210

Slobodna crkva Beograd

Slobodna crkva Beograd svoje glavno sedite i organizacionu jedinicu ima u Beogradu u ulici Dimitrija Tucovia 55, na Zvezdari. Osnovana je 22. 1. 1978. godine u Beogradu; od tog datuma
deluje na teritoriji Srbije. Lice ovlaeno za zastupanje je Duan
Petrovi.
Tomislav Brankovi, u svojoj knjizi Protestantske zajednice
u Jugoslaviji, pie da je u Jugoslaviji delovao vei broj manjih protestantskih zajednica koje su bile lokalnog karaktera, koje nisu imale organizaciju na nivou Federacije, a esto ni u okviru pojedine Republike. Radilo se o manjim skupovima vernika, najvie duhovnjako-pentekostalnog ili evaneoskog usmerenja. Neke od tih verskih zajednica su: Slobdna crkva, Beograd; Hristova crkva, Beograd (Brankovi, 2006: 105) i brojne druge.
Prema reima Jovana Petrovia, Slobodna Crkva Beograd
je registrovana 1978. godine kao prva slobodna (nezavisna) Duhovna crkva u Jugoslaviji. Njen osniva je jo 60-ih godina uestvovao u duhovnom pokretu u kome se zalagao da svaka zajednica bude potpuno nezavisna i samostalna, to nije bilo prihvaeno u irem krugu ljudi koji su bili saosnivai tog pokreta. Takav
stav je doveo do toga da se osnuje Slobodna crkva Beograd. Osnovna ideja se zasniva na tome da svaka verska zajednica treba da
bude potpuno samostalna i da deluje lokalno, a da sarauje sa
svim ostalim lokalnim ili globalnim zajednicama. Iskustvo ljudi
koji deluju u okviru Slobodne Crkve je da je Bog poeo da obnavlja svoju crkvu sa istim znacima i udima kao i u Jerusalimskoj
Crkvi, kada je Bog prvi put izlio svoj Sveti Duh na 120 ljudi sa
obeanim znakom u govoru drugim jezicima kao to im Duh Sveti
daje da govore. Verovanje Slobodne crkve je da SVI koji su krteni Duhom GOVORE u drugim jezicima.
U osnovi veroispovedanja navodi se naziv Crkva Hristovog
evanelja skraeno: CHE. U zasnivanju verovanja polaze od ranohrianske crkve, obnovljene u vreme reformacije u XVI veku, i verovanja da je Sveto pismo vrhovni autoritet pri odluivanju o pitanjima verovanja i ivljenja. Ime ove crkve zasniva se na stihu iz
Svetog pisma: A gornji Jerusalim slobodna je, koji je mati svima
nama (Galatima 4: 26).

211

Jehovini svedoci Hrianska verska zajednica

Jehovini svedoci Hrianska verska zajednica ima glavno

sedite u USA, 25 Columbia Heights, New York, Brooklyn. Osnovani su u Pitsburgu (Pittsburgh) 1870. u dravi Pensilvaniji (Pennsylvania). U poetku su se zvali Istraivai Biblije, ali su 1931. godine usvojili ime Jehovini svedoci. U Srbiji deluju od 9. 09. 1930.
godine. Organizaciona jedinica je u Zemunu, Toin Bunar 58-60.
Ovlaeno lice je Damir Porobi i Daniel Domonji.
Prema popisu stanovnitva u Srbiji (2002) broj Jehovinih
svedoka koji su se izjasnili je bio 2191. Prema poslednjim statistikim podacima za 2009. godinu koji su navedeni u Godinjaku
Jehovinih svedoka (2010: 8) ukupan broj u 236 zemalja koje su izvetavale je, pod rubrikom najvei broj objavitelja, 7 313 173. Podaci za Srbiju koji su objavljeni 2010, a odnose se na 2009. navode da
je broj stanovnika 8.118.146, a najvei broj objavitelja je 3.871.
Istorijske slike
Jehovini svedoci pojavili su se zahvaljui delovanju arlsa
Tejza Rasela (Charles Tase Russell, 18521916), po zanimanju
trgovca, koji se tokom 1870. godine u Alegeniju, Pensilvanija, prikljuio grupi za prouavanje Biblije. Uticaj grupe brzo se irio.
Pokrenuli su, 1879, asopis Sionska kula straara, danas poznat
kao Kula straara. Godine 1884. osnovano je Drutvo Sionske kule
straare, kao neprofitabilna korporacija u Pensilvaniji. Predvieno
je da se predsednik korporacije bira jednom godinje; a za prvog
predsednika izabran je arls Tejz Rasel. Drutvo Kule straare
poprimilo je meunarodni karakter i 1909. bilo premeteno u
Bruklin, u Njujorku, gde se i danas nalazi (Milovanovi, 2007: 135).
Rasel je izraunao da e Boje kraljevstvo biti osnovano
1914. godine, stupanjem Isusa Hrista na nebeski presto (Brankovi,
2006: 47). On je umro 1916. godine, a predsednik je postao Dozef
Frenklin Raterford, koji je posle rata preuzeo obavezu tampanja
literature koristei dobrovoljne radnike, ime je osigurana konstantna proizvodnja literature. Istraivai Biblije su 1931. godine
usvojili ime Jehovini svedoci, a naziv su uzeli iz Biblije: Vi ste moji
svedoci, veli Gospod (Isaija 43: 1012). Raterford je umro 1942.
godine, a predsednik udruenja Kule straare postao je Nejtan
Knor. Sledee godine osnovana je biblijska kola za obuavanje

212

misionara u stranim zemljama. Udruenje je 1950. godine izdalo

prevod Biblije New World Translation of the Holy Scriptures
(Milovanovi, 2007).
O poecima na naim prostorima, u knjiici Godinjak
Jehovinih svedoka za 2009. godinu, na 143. stranici pie da je prvi
pristalica bio Franc Brand, mladi berberin roen u Vojvodini. U
potrazi za poslom otputovao je u Austriju, gde je upoznao uenje
Jehovinih svedoka te je to, po povratku, 1925. godine, nastavio da
prenosi drugima.
Prema knjizi Verske zajednice u Jugoslaviji (1970: 42) saznajemo da su se godine 1930. osnovali pod imenom Svetionik,
udruenje istraivaa Svetog pisma za Kraljevinu Jugoslaviju, sa
seditem u Mariboru, a 1936. sedite su preselili u Beograd; tu je
ve sledee godine udruenje zabranjeno. U Zagrebu je, onda, 1953.
odrana osnivaka skuptina Kranske vjerske zajednice Jehovinih svjedoka u SFRJ, na kojoj je prihvaen ustav. Sedite je bilo u
Beogradu, predsednik je bio Milo Kneevi, a sedite sekretarijata
bilo je u Zagrebu. Toma Brankovi (2006) kae da su se oni definisali kao deo meunarodnog drutva hriana poznatog kao Jehovini svedoci, i da su sastavljeni od pripadnika svih nacija, jezika, grupa i rasa. Jehovini svedoci izvravaju svoju versku aktivnost pod
vostvom i nadgledanjem vodeeg tela Jehovinih svedoka, koje
kontrolie aktivnosti ove verske organizacije irom sveta (Brankovi, 2006: 106).
Verovanja
Jehovini svedoci, kad govore o svojim verovanjima, polaze,
kao i mnogi drugi, od stihova iz Biblije, kojima ih potvruju. Ovde
navodim taksativno samo verovanja, bez podrke stihova, onako
kako su oni sami naveli: Biblija je Boja re i istinita je; Bog se
zove Jehova; Hrist je Boji Sin i podreen je Bogu; Hrist je bio prvo
Boje stvorenje; Hrist je umro na stubu, a ne na krstu; Hrist je dao
svoj ljudski ivot kao otkupninu za poslune ljude; Hrist je uskrsnuo iz mrtvih kao besmrtna duhovna osoba; Hristova prisutnost je
u duhu; ivimo u vremenu kraja; Kraljevstvo pod Hristom vladae
nad Zemljom pravedno i u miru; Zemlja nikada nee biti unitena
niti nenastanjena; Bog e ukloniti sadanji sistem stvari u bici
nazvanoj Harmagedon. Ljudi koje Bog priznaje dobie veni ivot;
Postoji samo jedan put u ivot; ovek umire zbog Adamovog greha;

213

Prilikom smrti ljudska dua prestaje da postoji; pakao je opti grob

oveanstva; Nada za mrtve je uskrsenje; Samo 144.000 osoba ide
na nebo da bi vladali s Hristom; Molitve treba upuivati samo
Jehovi preko Hrista; U oboavanju se ne smeju koristiti likovi;
Treba se kloniti spiritizma; Satana je nevidljivi vladar sveta; Hrianin mora biti odeljen od sveta; Treba sluati sve ljudske zakone
koji se ne sukobe s Bojim zakonima; Moramo sluati Boje zakone
o moralu; ovek nije evoluirao ve je stvoren; Hrist prua primer u
sluenju Bogu, koji treba slediti; Krtenje potpunim podranjanjem
u vodu simbolie predanje; Hriani rado javno svedoe o biblijskim istinama.
Prema reima veine onih s kojima sam razgovarala, oni ne
uzimaju Veeru Gospodnju, dakle ne prieuju se. Meutim, jednom godinje, 14. nisana navee, odrava se obred u kome uestvuju samo oni koji imaju svedoanstvo duha da su pomazani. Veliko
mnotvo koje e iveti na Zemlji i nee ii na Nebo ne uestvuje u
Veeri Gospodnjoj, oni su samo posmatrai, a uzimaju je oni koji
idu na nebo. U nekim gradovima nema niko ko uzima priee. Na
pitanje ko odreuje te osobe, kae se: to su one koje je Bog odabrao
i koje imaju taj oseaj da e da vladaju sa Hristom, i pripadaju tom
broju od 144.000. Od toga broja, oko 8.000 na celoj planeti su jo
na zemlji, od njih. Uglavnom su to stari ljudi koji su reili mnogo
problema i imaju mnogo ivotnih iskustava, verni su, prokuani i
postojani ljudi. Jednom godinje, u prolee, beskvasni hleb i vino
neprovrelo se nude za priee tako mi je ispriao vernik koji ivi
u selu Petina.
Prema reima biveg vernika Jehovinih svedoka, i zvanino
se sve ovo moe nai u knjizi Memorijal Hristove smrti. Veera
Gospodnja obeleava se, kako je napred reeno, jednom godinje,
14. nisana, posle zalaska sunca. Rauna se tako to se uzme prvi
pun mesec posle prolene ravnodnevice, to se nekad poklopi sa
jevrejskom pashom. Koristi se beskvasni hleb i obino isto crveno
vino, alkoholno. Hleb i vino uzimaju, simbolino, samo krteni, tj.
koji navodno imaju svedoanstvo duha da su pomazani i da pripadaju malom stadu od 144.000 koji uskrsavaju na nebu. Svi ostali su
posmatrai koji oekuju zemaljsko uskrsenje kao veliko mnotvo.
Jehovini svedoci veruju u Svemonog Boga Jehovu, Stvoritelja neba i zemlje; da e Zemlja ostati zauvek i da svi ljudi, ivi i
mrtvi, koji se uklope u Jehovinu nameru, mogu zauvek iveti na

214

njoj. To nazivaju dobrom veu o kraljevstvu, i kau da danas tu

dobru vest propovedaju na jedan poseban nain. On podrazumeva
javno propovedanje od kue do kue. Uglavnom idu u paru, dvoje
po dvoje, s namerom da biblijskim istinama pouavaju ljude koji su
spremni da sluaju. Njihova misionarska delatnost u velikim
gradovima moe se prepoznati i po, kako ih Toma Brankovi
(2006) naziva, stajaima: stoje na prometnom mestu drei u ruci
visoko podignutu Kulu straaru, asopis koji izlazi na velikom
broju jezika i u ogromnom tirau.
Od svih verskih zajednica koje su registrovane i deluju, izgleda da Jehovini svedoci izazivaju najvie otpora i osude javnosti, i
to, ini se, upravo zbog ovakvog naina misionarskih delatnosti
koje su prepoznatljive i po uestalosti i po nainu rada, ali i zbog
odbijanja transfuzije krvi.
Jehovini svedoci ne prihvataju transfuzije krvi zbog posebnog tumaenja onoga to Sveto pismo govori o krvi. Od 1961. godine primanje transfuzija krvi razlog je za iskljuivanje iz organizacije. Tvrde, pri tome, da oni time nikako ne svedoe da ele da umru,
ve jednostavno trae najbolje leenje. Neprihvatanje transfuzije
objanjavaju religijskim ali i zdravstvenim razlozima. Zagovaraju
beskrvnu hirurgiju i druge vrste leenja bez krvi, koje su nairoko
dostupne, ukljuujui i nau zemlju.
Za sebe tvrde da nisu sekta, da se nisu odvojili od hrianstva, ve da imaju ista verovanja kao prvi hriani, a da su se u
tradicionalno hrianstvo vremenom uvukla pogrena verovanja.
Smatraju da njihov voa nije nikakav ovek, ve Isus Hristos. Ne
smatraju ni da su kult jer njihovo veroispovedanje je njihov nain
ivota, a ne ritualna predanost.
Prema Brierley (1996), Jehovini svedoci ne veruju u Sveto
Trojstvo, pa se moe postaviti pitanje da li zaista jesu hriani.
Mira Elijade (1987) kae da mnogi protestanti odbijaju da pokrete
kao to su Jehovini svedoci i mormoni svrstaju u isti rang sa njima,
iako su se oni tokom XIX veka proirili na protestantske zemlje i u
sebi zadrali neto od protestantskog duha u crkvenom ivotu.
U knjizi The Kingdom of the Cults, na stranicama 79178,
data je detaljna slika Jehovinih svedoka u kojoj je posebna panja
usmerena na uenje koje se menjalo, pa se tim povodom daje komparativni pregled uenja tokom 1960. i savremenih, 1997. Takoe

215

je razmatran i problem Trojstva, prevod Biblije, nain misioniranja

(Martin, 1997).
Isidora Milovanovi (2007: 138) pie da su, irom sveta,
skuptine Jehovinih svedoka organizovane tako da svoje lokalno
podruje sistematski pokrivaju propovedanjem. Svedoci kontakte s
ljudima obino ostvaruju radei od vrata do vrata. Na svojim skuptinskim sastancima osposobljavaju se za takav rad za kratku
prezentaciju poruke o Bojem Kraljevstvu, uz korienje Biblije. Sa
sobom nose literaturu, da bi je ostavili ukuanima, vraaju se da bi
pruili dodatne biblijske informacije, vraaju se i kad ih odbiju, u
nadi da e se interesovanje ukuana ipak pojaviti. Na ulici prolaznicima nude asopise, i tako stvaraju prilike za uspostavljanje veza
sa velikim brojem osoba.
Budui da je nain misionarenja Jehovinih svedoka karakteristian, razgovarala sam o tome sa jednom vernicom koja skoro
sedam godina slui kao opti pionir. Prema njenim reima, osobe
koje se stavljaju dobrovoljno na raspolaganje, kako bi punovremeno sluile u meunarodnom delu propovedanja, provode 70
sati meseno na terenu zovu se opti pioniri. Oni proseno tri
do etiri sata dnevno provedu u slubi propovedanja (u zavisnosti
od njihovog linog rasporeda). Oni taj posao obavljaju dobrovoljno, iz ljubavi prema Bogu i blinjima. Budui da nemaju novanu
nadoknadu za taj volonterski posao, veina njih ima pored toga i
neki svetovni posao, kako bi sami sebe izdravali i kako ne bi bili
na teretu svojoj porodici i drutvu. Oni zajedno sa drugim
objaviteljima dobre vesti (budui da svi Jehovini svedoci uestvuju vie ili manje u ovoj volonterskoj aktivnosti, u zavisnosti od linih mogunosti i okolnosti) vode besplatan kurs Biblije sa zainteresovanim osobama, bez obzira na njihovo versko, nacionalno poreklo i socijalni status. Mnogi su, prouavajui Bibliju putem
ovog programa uspeli, primenom biblijskih naela, da vode sreniji i uspeniji porodini ivot, mnogi su uspeli da se oslobode
tetnih navika u vidu poroka i da postanu bolje osobe, a samim
tim i korisniji lanovi drutva.
ta sve ukljuuje ta volonterska aktivnost? Osim onoga to
sam malopre pomenula, takoe kroz taj besplatan kurs Biblije
mnoge odrasle osobe su nauile da itaju i piu, to znai da mi
Jehovini svedoci moemo da se stavimo na raspolaganje da pomognemo osobi koja eli da sazna vie iz Biblije, ali je nepismena,

216

moemo da je nauimo da ita i pie, ako je to njena volja. Takoe,

kroz ovaj program besplatnog prouavanja Biblije molimo se zajedno sa osobom za njen duhovni napredak naravno, opet ako osoba
to eli. Jo bih neto veoma vano napomenula u vezi s ovom meunarodnom delatnosti Jehovinih svedoka, a to je da smo mi svesni da mnogi s neodobravanjem gledaju na ovu nau propovedniku
delatnost, ali mi to pre svega inimo zato to je Isus Hrist dao tu
zapovest svim svojim sledbenicima. On sam je objavljivao dobru
vest o kraljevstvu, to su radili i njegovi apostoli, to elimo i mi da
nastavimo da radimo, bez obzira na odaziv (Matej 28: 19, 20; 24:
14; Luka 8: 1; Dela apostolska 20: 20).

217

Zavetna crkva Sion

Zavetna crkva Sion97 glavno sedite u Srbiji ima u mestu

Padina, u ulici Horna dolina 10, kako je prijavljeno prilikom upisa u Registar crkava i verskih zajednica. Zavetna crkva Sion osnovana je u Padini 10. 1. 2010. godine, a u Srbiji deluje, kao samostalna frakcija, u sklopu Hristove Duhovne crkve u Beogradu od
1995, a zvanino i administrativno od 2. 3. 2003. godine. Ovlaeno lice pri registraciji je, stareina crkve, Rev. Martin irka iz
Padine. Ova verska zajednica, dakle, jedna je od frakcija Hristove
duhovne crkve. Prilikom posete rekli su mi da su se odvojili radi
potrebe mlaih lanova da Boga slave uz slobodnije muziko izraavanje.
Re je o pentekostalnoj zajednici koja svoju doktrinu temelji na uenju Isusa Hrista sa praktinim uenjem i ivljenjem,
po ugledu na prve hriane, koji su kao hriani priznati od dana
izlivanja Svetoga Duha, na dan pentekosta u Jerusalimu i to sa
vidnim znakom, primanja svetoga Duha u govorenju u Novim jezicima, ije prisustvo u osobi, manifestuje promenu, misli, rei i
ivota, odnosno Nov ivot. Naela verovanja Zavetme crkve Sion
su da je Biblija, Sveto pismo, jedini temelj uenja i verovanja svakog lana njene zajednice; da postoji samo jedan, veni Bog, koji
se javio u telu jedinorodnoga sina, Isusa Hrista, a u crkvi deluje
kroz Duha Svetoga; da su svi ljudi jednaki pred Bogom i svi su u
prirodnom fizikom stavu, greni, udaljeni od Boga; da se spasenje postie kroz veru, koja se vidi kroz dela u izvravanju zapovesti Isusa Hrista i Njegovih svetih apostola, jer je to Boji dar svakome verujuem u Sina Boijega. U objanjenju ta znai vera navodi se da vera ima dokaz u novoroenju iz vode i duha, koje obuhvata pokajanje, promenu misli, rei i dela, krtenje sa potpunim
poniranjem u vodu, to je znak javnog prihvatanja ivota po veri i
in sahranjivanja starog ivota sa ciljem oprotenja grehova u
Ime Isusa Hrista i krtenje Duhom Svetim, odnosno primanje
Novog, Isusovog Hristovog ivota u obraeniku, koji svoje prisustvo manifestuje sa poetnim znakom govorenja Novim jezicima. Posveenje znai svesno odricanje od svega to je suprotno
97

www.sionpadina.org

218

volji Bojoj, a to unitava jedinstvo duha, mir meu ljudima i

telo Hristovo, koje je Crkva. Veera Gospodnja, priest, pomen je
na smrt Spasitelja i zavet Njegove krvi, koju je dobrovoljno prolio
za grehe, kao cenu spasenja svih koji Ga prime verujui, uz potpuno praktkovanje ina Nogopranja kao znaka poniznosti i jednakosti svih lanova u crkvi (ene peru enama noge, a mukarci
mukarcima). Veeru Gospodnju, priest, obavljaju svake prve
nedelje u mesecu i tada imaju zajedno i slubu nogopranja prema
rei zapisanoj u Jevanelju po Jovanu, 13. glava. Odnos prema
vlastima je pozitivan, u smislu da veruju da je svaka vlast od Boga
dana, ali uz naznaku da se treba pokoravati u svemu to nalae i
odobrava Re Boja. Brak predstavlja prvu Boju instituciju koja
je i slika Hrista i Crkve. Brak je neraskidiv. Branu zajednicu priznaju samo onu koja je sastavljena od dve osobe razliitog pola
(muko i ensko), a koji su stupili u brak kao slobodni, devojka ili
udovica (ne rasputenica) i momak ili udovac (ne razveden). Po
uenju Isusa Hrista svaki drugi oblik brane zajednice smatraju
preljubom.
U crkvi ene sede odvojeno od mukaraca. ene glavu pokrivaju maramom i ne nose pantalone. Matrin irka u elektronskoj poti napisao mi je objanjenje:
Kod nas ene sede posebno zbog mesta Padine i to je samo nastavak tradicije iz matine crkve koja je takoe svoju praksu preuzela iz Tradicionalne evangeliko-luteranske crkve, gde se
ta praksa vodi od samoga poetka. I ako sede ene posebno, ni u
Hristovoj duhovnoj crkvi nije obaveza da ene sede s desne ili sa
leve strane, ili da sede po familijarnim, prijateljskim ili nekim njima najpogodnijim izobrima, odnosno gde im najvie odgovara;
no, po nekim zajednicama iz praktinih razloga sede odvojeno
mukarci od ena i to u nekim mestima sa leve a u nekim sa desne strane, pa je to prihvaeno i u zajednici Hristove duhovne crkve, kao funkcionalno dobro reenje, ali ni tamo nije doktrinarno
uenje obuhvatilo nain ili mesto sedenja u crkvi.
Marame na glavi jesu deo posveenja u nekim zajednicama, ali u Zavetnoj crkvi Sion to ne spada u naelo verovanja, ve
oblik znaka poslunosti i to pod uslovom da je neka ena pre
obraenja iala kosu na muku frizuru, odnosno ima oianu,
kratku kosu. Ako ena ima dugaku kosu, ensku frizuru, po uenju svetih apostola Dugaka kosa eni je data umesto pokrivala,

219

ena treba da uvija ili uredno odrava svoju kosu, kao znak poslunosti ili vernosti prema svome muu.
Oblaenje i ena i mukaraca treba da bude na stidljiv
nain, na nain kako ne bi isticali sebe ili svoje telo u prvi plan
posveenja, tako da je za vreme slube u crkvi preporuljivo da se
oblaenje praktikuje u skladu sa sredinom u kojoj ivimo i radimo, odnosno uglednim i prihvatljivim nainom oblaenja. Svaki
hrianin bi trebalo da se oblai pristojno, kao znak potovanja
tela sa ciljem potovanja razliitosti u pogledu polova, a poto se
pantalone u veini stanovnitva Padine smatraju mukim odelom,
stoga se preporuuje enama i devojkama noenje suknji kao znaka enskog pola, ali se ova tradicija ne smatra naelom verovanja
ukoliko ena svoje oblaenje pa i noenje pantalona prilagodi sredini u kojoj radi, ide u kolu ili studira, odnosno ivi, a ija sredina ne polae znaaj ovom delu posveenja. Odea treba da pokae
potovanje razliitosti polova i strah Boji prema uenju Isusa
Hrista u kojem je opomenuo one koji navode na greh nekoga,
rekavi: A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruje mene,
bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenini o vratu njegovu i
da potone u dubinu morsku... Teko svetu od sablazni! Jer je
potrebno da dou sablazni; ali teko onom oveku korz kojega
dolazi sablazan. Zato Zavetna crkva Sion u sklopu posveenja eli
obavestiti sledbenike o ovoj opasnosti. Smatramo da svako oblaenje i ponaanje koje ima za cilj zavesti nekoga ili sablazniti da
poeli greh u srcu je nesaglediva opasnost pa se stoga svako neprimereno ponaanje, zategnuta odea, a samim tim i enske
pantalone ili uska suknja ili neki dekolte i izrezi smatraju provokativnom odeom, te se takvo oblaenje smatra vrlo opasnim.
Bogosluenja su nedeljom u 10.00 i 18.00 ali i sredom i
subotom u 20.00 (19.00 zimi). Sluba u crkvi odrava se na slovakom jeziku. Prilikom moje posete bogosluenju, da bih razumela, propovedali su na srpskom jeziku. Na sajtu98 imaju prezentaciju na engleskom jeziku u kojoj se vidi nain slavljenja i propovedanja. Linkovi na sajtu vode do asopisa Manna, Hrianskog
centra Shalom, Hristove duhovne crkve99 i upuuju na sajt globalne misije Zavetne crkve (Covenant Church).
98
99

www. www.sionpadina.org; www.manna.org.rs; www.hcshalom.com;

www.hdc.rs; www.covenantchurch.org

220

Protestantska evaneoska crkva Duhovni centar

Protestantska evaneoska crkva Duhovni centar iz Leskovca upisana je u Registar crkava i verskih zajednica u Srbiji, koji
vodi Ministarstvo vera, 2010. godine. Sedite Protestantske evaneoske crkve u Leskovcu je u ulici Maksima Gorkog 21. Lice ovlaeno za zastupanje je ovlaeni predstavnik Stanko Stankovi. U
zahtevu za registraciju predali su znatno vie potpisa od 100.
Branko Bjelajac (2010: 173) pie da su HPC velikokrteni
nastali u Bekoj kao odvojena zajednica od malokrtenih. Kupili
su zgradu i ve 1931. krteno je 12 odraslih osoba u Dunavu. Novo
uenje je zagovarao misionar nemakog porekla Adam Krizman
koji je doao u Beku iz SAD. Meu HPC velikokrtenim 1963.
godine poinje da se formira posebna pentekostna zajednica u Leskovcu, kao misijska stanica Beograda. Miodrag Stankovi je poslat
na rad u Ni i okolne gradove, Kruevac, Lebane i Leskovac. U
Leskovcu je 1976. godine postavljen za pastora Zajednice Svetlo.
Godine 1979. otpoinje sa radom i meu romskim stanovnitvom.
U asopisu Religija i tolerancija, stareinstvo Protestantske
evaneoske crkve (2007) objavilo je tekst o Romima na jugu Srbije
i zasnivanju crkve u Leskovcu. Formiranje novog identiteta Roma
poelo je pre tridesetak godina, kada je jedna romska porodica
poela da uiva gostoprimstvo propovednika irila Mitkovia, to
se nastavilo i dolaskom drugog pastora Miodraga i Else Stankovi
1975. godine. Romi su bili prihvaeni, dobili su odgovore na mnoge
molitve, ukljuujui isceljenja od raznih bolesti, pevali su zajedno
slavei Boga u duhu protestantizma, prouavali su Bibliju, i njihov
broj je unutar zajednice Duhovni centar Svetlo, koji je i formirao
Zajednicu Roma jednako rastao. Tako se na osveenje objekta
crkve u Maksima Gorkog, i otvaranje prve Zajednice Roma, koja je
sastavni deo Protestantske evaneoske crkve Duhovni centar, u
Leskovcu 21. septembra 1986. godine okupilo preko 200 vernika i
predstavnika crkvenog ivota iz zemlje i inostranstva. Iako pripadaju protestantskom pentekostalnom pokretu, formirali su i registrovali posebnu romsku zajednicu, koja se brzo iri na jugu Srbije i
koja je postala predmet i sociolokih istraivanja Dragan Todorovi, sociolog iz Nia, pie doktorsku disertaciju uzimajui ovu zajednicu kao uzorak za istraivanje teme: Protestantizacija Roma
jugoistone Srbije.

221

Stareinstvo Protestantske evaneoske crkve (2007: 174)

verovanja ove zajednice prikazuje tako to iznosi take verovanja
zajednike s drugim crkvama: od vere u Svetu Trojicu do Nikejskog
simvola vere i deset Bojih zapovesti. Osnova joj je Gospodnja molitva, praznuju se Boi, Vaskrs i Duhovi (po julijanskom kalendaru), glavna bogosluenja odravaju se nedeljom. Bogosluenja se
obavljaju na romskom jeziku i na romski nain, to se posebno odnosi na muziku koja je ne samo na romskom jeziku pevana ve i u
tonu romskog melosa. Crkveni hor je veoma aktivan: snimili su
etiri muzika albuma i jedan dokumentarni video. Verski ivot
organizovan je i po starosnim grupama i po sekcijama, a karakteristini su i kampovi za mlade i seminari za romske verouitelje i voe
zajednice, kojih sada ima u razliitim krajevima Srbije.
U statutu Protestantske evaneoske crkve Duhovni centar navedene su odredbe o nazivu i seditu, o podruju delovanja,
o osnovama ispovedanja vere, o unutranjoj organizaciji i imovinskim odnosima, te o pravima i obavezama pripadnika Protestantske evaneoske crkve Duhovni centar.
U lanu 7 navedene su osnove veroispovedanja. U zasnivanju svog verskog uenja PEC Duhovni centar polazi od naela
ranohrianske crkve obnovljenog u vreme reformacije u XVI
veku da je Sveto pismo vrhovni autoritet kod odluivanja o pitanjima verovanja i ivljenja.
U lanu 8 pie da sa tradicionalnim hrianskim crkvama
deli veru u trojedinog Boga, jednako blagodatnog, monog i delotvornog danas kao i u vreme apostolsko i kroz istoriju hrianske
crkve. Posebnost se sastoji u naglaavanju potrebe za stalnim usklaivanjem uenja crkve sa uenjima Svetog pisma, te za stalnim
proveravanjem usklaenosti verske prakse i uenja Svetog pisma.
U lanu 9 pie da, polazei od znaaja jedinstva u osnovnim
pitanjima hrianske vere, te vanosti uzajamnog razumevanja i
tolerancije u razlikama, PEC Duhovni centar otvoren je za
saradnju sa drugim hrianskim zajednicama.
Od obreda navodi se da postoji obiaj blagosiljanja male
dece sa eljom da se lepo razvijaju, lepo hrane i idu redovno u
kolu. Obred prilikom sahrane sastoji se od prigodnog govora i
itanja delova iz Biblije, pri emu svetenika prati crkveni hor.
O uticaju crkvenog ivota na romsku populaciju govorili su
na lokalnom nivou pohvalno i vie puta gradski oci, ljudi iz kolstva

222

i policije. Evidentno je smanjen kriminal, povean je stepen tolerancije u meusobnim kontaktima, promene se primeuju i u nainu oblaenja i u ponaanju.
Miodrag Stankovi (2007: 171), propovednik Protestantsko-evaneoske crkve u Leskovcu, verske zajednice koja je poslednja upisana u Registar crkava i verskih zajednica, 2010. godine,
pie kako je sve poelo. Tom njegovom priom i zavravam ovo
poglavlje o crkvama i verskim zajednicama u Srbiji.
Seam se, davno je bilo kada sam molio: Gospode, daj mi
narode u nasledstvo. Bila je tada stara Jugoslavija, sa mnogo
naroda i narodnosti. Za sve narode se tada molilo. A za Rome? Kao
da nisu bili prisutni. Pamtim dan kada mi je Bog ukazao na Rome,
da i oni za Njega postoje. Toga je dana na slubu u crkvu neko doveo mladu Romkinju koja nije imala vie od dvadeset godina. Nije
bila iz grada ve iz okolnog sela. Posle slube su njeni roaci traili
da se molim za nju. Pitao sam za njenu potrebu, ne znajui da je
bolesna. Rekli su mi da je gluvonema. Zastao sam. Do tada se
nisam susretao sa takvim osobama. Setio sam se da je Isus leio
gluvoneme. Molio sam se prvo za sebe: Boe, ta da radim?
Odgovor mi je brzo doao: Od pastora zavisi da li e moliti, a od
Boga zavisi da li e izleiti! Bio sam ohrabren! Molio sam se i
udo se dogodilo: ona je po prvi put poela da izgovara rei: Bog,
Isus, mama, tata. Devojka je proula i sricala prve rei, ponavljala
je ono to je od nas ula! Njeni roditelji i roaci su bili presreni,
tvrdili su da je isceljenje istinito, da je po prvi put progovorila!
Ubrzo nakon toga je dola i prva Romkinja iz Podvorca, Sevda, sa
njom je dola devojica po imenu Naza; Naza je dovela svoju drugaricu aklinu, a za njima je dolo jo mnogo mladia i devojaka
Roma iz leskovakih mahala. Dolazili su u sve veem broju. Traili
su da se molimo za bolesne. Stareine crkve su zajedno sa mnom
molile, a Bog je davao odgovore. Ubrzo se proulo da naa crkva
lei bolesne! Zvao me je ef dravne bezbednosti i traio da mu
kaem kako uspevam da dovedem ovoliko Roma u crkvu! Rekao
sam mu da dolaze na molitvu za isceljenje tela i due, za izmirenje
sa Bogom! Nije mu bilo jasno kako moe Bog da lei. Mnogima to
nije jasno, ali su Romi verovali i odgovor dobijali! Romi su narod
vere, ljudi koji vole Boga i koji iskreno ele da ive za Njega!
(Stankovi 2007: 171).

223

Slika
religijski
drugog

Razmiljanje o verskim zajednicama u Srbiji, i o meusobnom distanciranju jednih od drugih, kao i o distanciranju okruenja prema verskim manjinama, moemo otpoeti podseanjem
na iri kontekst religijskih manjina u Evropi uopte. Grace Davie, u
knjizi Religija u suvremenoj Europi (2005: 29), navodi, u poglavlju
Verske manjine u Europi, kao prvu od njih Jevreje koji su vekovima prisutni i kojih samo u Zapadnoj Evropi ima oko milion. Od
ostalih manjinskih vera navodi se islam, po brojnosti najvea
populacija druge vere u Evropi: ima ih oko est miliona, to ini
oko 3% zapadnoevropskog stanovnitva. Postojanje novih religijskih pokreta u svim evropskim drutvima jeste jo jedna grupacija
manjina koje su postale barometar promena i ekstremne pozicije
razliitosti. Pitanje tolerancije i uvaavanja razliitosti u stalnom je
preispitivanju u odnosu na istorijski hod vremena.
Religija i u Srbiji ima sve vei znaaj. Posle pedesetogodinjeg nastojanja da ateizam postane zvanini pogled na svet, situacija se danas promenila, okrenula. Ipak, religioznost je najjaa kada
je zabranjena, manjinska i progonjena, stoga su manjinske verske
zajednice u periodu komunistike ideologije bile prepoznatljive po
spremnosti i na odricanja i proganjanja radi ouvanja svoje vere.
Danas verske manjine imaju priliku da se integriu u homogene
zajednice, ali i priliku da se distanciraju od pripadnika drugih religija, i na tome formiraju vlastiti identitet. U manjinskim verskim
zajednicama oigledno je prisutan strah da ih ne proglase za sektu,

224

i time igou pojmom koji je na svim nivoima doveden u vezu sa

najveim zlom, koje treba iskoreniti. Time su ugroene manjine
bilo da su nastale kao proizvod nasilja i teritorijalnih odvajanja, kada je veinska crkva i verska zajednica, na globalnom planu, dovedena u poloaj manjine na lokalnom planu, bilo da su, dobrovoljnim izborom, umesto veinskog identiteta prihvatile sudbinu manjinskih grupa, putem konverzije. Posebno je prisutna nesigurnost
mladih koji potiu iz verski meovitih brakova jer stoje pred konfliktom lojalnosti (Kuburi,
).
Bogatstvo religijskog ivota i stalne promene karakteristika
su ovih prostora. Spremnost graana da otvoreno izraavaju svoje
stavove i prepoznaju nijanse u vlastitoj religioznosti i odnosu prema drugima, znaajan je pomak u odnosu na period skrivene religioznosti i potisnutih negativnih oseanja prema drugima i drugaijima u verskom pogledu. Socijalna distanca prema pripadnicima
manjinskih verskih grupa ukazuje zapravo da u drutvu postoje
razliite verske zajednice koje, poput zabranjenih knjiga, imaju
svoje itaoce. Biti odbaen od sveta u hrianskoj terminologiji
znai biti identifikovan s Isusom Hristom. Tako je verska distanca
zapravo u funkciji formiranja jakog verskog identiteta, i snaan
podsticaj rasta marginalizovane grupe naravno, ako je verska tolerancija dovoljno prisutna u datom drutvu (to se posebno moe
pratiti na primeru irenja zajednice Jehovinih svedoka, koji su, i
prema naem istraivanju, na dnu skale prihvaenosti).
Dakle, na razliitim podrujima iste drave, iste veroispovesti nalaze se u veinskom odnosno manjinskom poloaju, to ove
prostore ini posebno osetljivim, posebno kada imamo na umu povezanost verskog i nacionalnog identiteta, teritorije i dominacije.
Osim toga, ne moemo pouzdano tvrditi koliko tano ima pripadnika bilo koje veroispovesti: konfesionalno izjanjavanje jo uvek ne
znai i religioznost. O tome govore i rezultati istraivanja: oni ukazuju na slojevitost ove pojave, naroito to da nije nezavisna od politikih promena i poeljne ideologije. Period ateizacije drutva zamenjen je religijskim pripadanjem koje na pravoslavnim prostorima ima ukus religijskog pripadanja bez verovanja.
Veoma uzbudljiv deo istraivanja, koji mi je i omoguio pisanje ove knjige, odnosi se na moje odlaske u razliite verske zajednice i prisustvovanje bogosluenjima. Verske zajednice s ijim
1996; 1999; 2001a; 2001b

225

predstavnicima sam razgovarala100 bile su: Srpska pravoslavna

crkva, Rimokatolika crkva, Islamska zajednica, Jevrejska zajednica, Hrianska adventistika crkva, Hrianska baptistika crkva,
Pentekostna crkva, Jehovini svedoci. Pitanja101 za voenje razgovora s verskim voama bila su unapred pripremljena, ali u isto vreme
i prilagoena sagovorniku i trenutku razgovora, tako da u ovom radu neemo samo uporeivati odgovore na ista pitanja, ve sagledati
specifinosti iz dobijenog materijala, koje se odnose na sliku o religijski drugom.
Predstavnici pojedinih crkava i verskih zajednica u Srbiji,
oni koji su govorili u ime svoje crkve i oni koji su govorili samo u
Istraivanja su zapoeta 1998. godine, kada sam pripremala knjigu
, a kraj mojih poseta i
razgovora bio je u Kruevcu 3. oktobra 2010.
101 Pitanja za intervju sastojala su se od etiri grupe pitanja:
100

Vera i sloboda. Verske zajednice u Jugoslaviji

Podaci o predstavniku verske zajednice

1. Koliko dugo radi kao svetenik

2. Da li je profesionalac ili laik
3. Obrazovni profil gde je stekao teoloko obrazovanje
Podaci o radu crkve

4. Misionarske aktivnosti (vrste i uestalost)

5. Rast crkve, broj krtenja
6. Stopa naputanja crkve
7. Koja su najposeenija bogosluenja (sedmino, godinje)
8. Broj vernika na nivou mesne crkve
9. Obrazovni profil vernika
10. Na koje sve naine pomau ljudima koji imaju problema
Poloaj vernika u drutvu
11. Poloaj vernika (crkve) u drutvu
12. Kako su prihvaeni od nevernika
13. Da li imaju problema (u koli, na poslu) zbog religije
14. Da li su u porodici svi vernici
Slika o sebi i slika o drugim verskim zajednicama
15. Stav prema sektama
16. Stav prema dominantnoj crkvi
17. Kako sebe procenjuju
18. Stav prema ekumenizmu
19. Stavovi prema sklapanju braka
20. Stavovi crkve prema rukopoloenju ena
21. ta eli da porui javnosti (poruka za knjigu)

226

lino ime, pokazatelj su duhovne klime u Srbiji. Smatram da su

njihova miljenja relevantna upravo po intenzitetu i uticajnosti na
optu populaciju, jer se broj vernika u Srbiji naglo poveao. Izabrala sam nekoliko osoba ija u miljenja izneti jer daju jednu iru
perspektivu varijacija prema religijski drugom, iz perspektive zvaninih i nezvaninih predstavnika crkve.

Slika religijski drugog iz perspektive pravoslavlja

Budui da sam u ovoj knjizi pokuala da predstavim pravoslavlje u XX veku, u kome sam i sama pola veka proivela, a iz pria
svojih roditelja i njihovih roditelja, neposredno upoznala, i ovo
poglavlje poinjem priom starijom od jednog veka.
Slika religijski drugog prikazana je u knjizi, koju je nagradila Matica srpska, Nazarenstvo, njegova istorija i sutina, autora Vladimira Dimitrijevia (1894). Autor u prvoj reenici kae: Uz
tolike nae bede i nevolje jo se i nazarenstvo, kao kakva opaka
guba, iri po telu nam narodnom. Ono se uvlai u na tor kao pravi
lupe. O nainu borbe protiv irenja nazarena, autor navodi nekoliko mogunosti. Pre svega istie potrebu da se nazareni, ta nemila
pojava nauno prouavaju te da se otkrije njihova sutina, kakav
im je karakter, kakve su ustanove i obiaji. No, kae on, to jedva da
je u nas kome i na um palo. tavie, ima ih mnogo i takovih, koji
tvrde da sve to nije ba ni nuno, ve da je najbolje sredstvo protiv
nazarena ignorisati ih, prezreti ih sasvim, ne voditi o njima nikakva rauna. Autor se, meutim, suprotstavlja takvom stavu to
bi bilo isto kao da gledate razbojnika kako uzima neto vae, a vi se
pravite da ne vidite, zato on poziva da se nazarenstvo sprei u njihovu osvajanju. Upravo zato se i sam, u elji da poslui svojoj Pravoslavnoj crkvi, dao na posao rasvetljavanja istine o nazarenima.
Na kraju knjige Dimitrijevi poziva svetenstvo da se ujedini jer se
samo udruenim silama, na svim krajevima i pozicijama, moe
boriti protiv zla koje je okruilo celo telo, te da usamljeno delovanje
nita ne vredi. Dakle, i svetenici i kalueri i bogoslovi pozvani su
da, koji reju koji perom, krenu na vojnu protiv te novoverske
najezde (Dimitrijevi, 1894: 165). Postojao je strah da protestantizam svojim propovedanjem ne izazove raskole u Pravoslavnoj crkvi
jer je meu narodom postojalo veliko interesovanje za ovu veru.

227

Nikolaj Velimirovi je omiljeni autor; njegova dela su se

krajem osamdesetih i poetkom devedesetih tampala u velikim
tiraima, te se njihov uticaj u Srbiji znatno proirio. Brojna su dela
koja je Velimirovi napisao na srpskom, engleskom i nemakom
jeziku. Prva njegova knjiga, objavljena 1911. godine, kada mu je bilo
samo 29 godina, bila je Religija Njegoeva; doivela je veliki broj
izdanja. Re izdavaa iz 1987. godine zavrava se porukom: Neka
ova knjiga poslui kao putokaz i svetionik na uzburkanoj puini
naeg savremenog ivota, kompas i orijentacija na putu za svetliju i
sreniju budunost naeg naroda koji je vazda spreman da na
pravom putu sledi svoju inteligenciju.
Mnoge su duhovne poruke koje se mogu komentarisati u
delima Nikolaja Velimirovia, no nas interesuje razumevanje religijski drugog. Govorei o Njegou i dajui svoje razumevanje
vitetva, pie: Njegoev je ivot ispunjen borbom protiv nepravde i
propoveu pravde... Crnogorci i Turci u glavnome su personifikacija pravde i nepravde; ima, istina, nepravde i meu Crnogorcima, kao to ima pravde i meu Turcima, no u glavnome, velimo mi,
za Njegoa su Crnogorci i Turci pravda i krivda (Velimirovi,
1921: 164). Stie se utisak da je ovo granino podruje zadralo taj
gard, kao rana trauma koja postane sastavni deo ivota i vrlo se teko moe prenebregnuti. Nikolaj Velimirovi pie: Od kad postoji
Crna Gora kao slovenska zemlja, vazda se u njoj znalo samo za
teoriju protivljenja zlu. Ova teorija propovedana je po crkvama s
krstom i jevaneljem, propovedana na saborima pesmom i guslama, propovedali su je stari i mladi, sveti i umni, ene i ljudi. I ova je
propoved do takve mere uzdizala duh maloga crnogorskoga plemena, da je ono bilo u stanju da stoleima daje otpora najveem zlu,
koje je arisku evropsku rasu u istoriji zadesilo osmanskoj
svepobednoj moi (Velimirovi, 1921: 165).
Kada je re o stavu prema religijski drugom, stavove Nikolaja Velimirovia analizira autor srpsko-engleskog porekla Jovan
Byford (2004). On pie da je Nikolaj Velimirovi (18821956)
jedan od najpoznatijih i visokocenjenih srpskih verskih linosti u
prvoj polovini dvadesetog veka. U ranoj fazi svoje karijere Velimirovi je bio progresivan teolog, irokih pogleda, vien kao liberalna
snaga unutar Crkve, i osoba koja je mogla da bude sposobna da
Srpsku pravoslavnu crkvu vodi putevima modernog drutva. Verovalo se da je anglofil, sa pozitivnim stavovima prema protestan-

228

tizmu, koje je stekao tokom studiranja u Bernu, enevi i Oksfordu.

Ali, Vladika Nikolaj bio je protiv modernih ideja.
Lazar Milin, dugogodinji profesor na Bogoslovskom fakultetu, pisao je: Rimokatolicizam takoe poseduje kao i pravoslavlje one opte osobine hrianskog monoteizma. No pokraj toga,
on ima svojih specifinosti kojima se razlikuje od pravoslavlja i protestantizma. Pre svega, za razliku od protestantizma, i on ostaje na
terenu tradicije, svetog predanja, ali nije u kanonima, pa ni u dogmi, onako strogo konzervativan kao pravoslavlje (Milin, 1977: 73).
Lazar Milin, na kraju svoje knjige Nauno opravdanje religije,
Apologetika, knjiga 5, pokuava da pomiri ekskluzivizam i ekumenizam: Ova apologetika ne odie mrnjom ni prema kome. Nikoga
ona ne anatemie, nikoga ne kleveta, nikoga ne naziva uvredljivim
izrazima. Njen pisac je svestan da je ljubav vrhovni zakon Evanelja i smatra da se o taj zakon u ovoj apologetici niim nije ogreio.
No, moe neki kritiar zapitati: kakva je to ljubav kad se u ovoj knjizi iznose onako crne slike i porazne kritike islama, rimokatolicizma
i protestantizma, pa i svih drugih religija osim pravoslavlja? Ovaj
prigovor oigledno poiva na pogrenom shvatanju ljubavi. Ljubav
se ne sme shvatiti kao neko maenje, umiljavanje, ulagivanje i zatvaranje oiju pred onim to se protivi evanelskoj istini. Ljubav i
istina ne mogu i ne smeju biti u dva suprotna tabora... Nije to
odsustvo ljubavi ako apologetika, izmeu dva suprotna miljenja,
kae otvoreno koje je od ta dva miljenja tano. Pa u tome se i
sastoji prava ljubav: ukazati blinjemu na pogreke (Milin, 1993:
409). Ekumenizam kao pokret iji je cilj da se razjedinjeni hriani
najpre meusobno upoznaju, zatim zblie i, najzad, kao krajnji cilj,
ujedine, Lazar Milin podrava i smatra da se na kongresima, konferencijama i teolokim dijalozima razmenjuju miljenja koja, ako
su proeta hrianskom ljubavlju, doprinose meusobnom upoznavanju i razumevanju.
Nezadovoljstvo tekstovima Lazara Milina iskazao je Dane
Vidovi (2005) koji kae da e hajka protiv evaneoskih hriana i
crkava druge polovine 20. veka ostati zapamena po orkestriranoj
kampanji koja je obuhvatala sve sektore drutva, crkvu, policiju,
vojsku, medije. Hajka je dobila krila knjigom pravoslavnog apologetiara Lazara Milina, Crkva i sekte (1986. god.), a ubrzo se
profilisala na tri struje: crkvenu, vojnu i policijsku. Podstaknuti
efektom pomenute knjige, kao i potrebom da se reaguje na pojavu

229

sve veeg broja okultnih i satanistikih grupa, vie pravoslavnih

pisaca i izdavakih kua preduzelo je pisanje i objavljivanje vrlo
paualnih i malicioznih tekstova o evaneoskim crkvama, ne pravei jasnu razliku ak ni izmeu njih i satanistikih grupa (Vidovi, 2005: 310).
Slika religijski drugog ima svoje varijacije od naglaene distance do principijelne prihvaenosti iz dunosti vere. Brojni autori,
profesori teologije ali i bezimeni monasi, pisali su s oprezom, ponekad i s osudom. Naravno, uvek je relevantno saznati ta zvanini
predstavnici misle i govore o drugim religijama jer je njihov uticaj
nesumnjivo najvei. Bitno je saznati ta dominantna verska zajednica misli o drugima i kakvu sliku formira u svesti svojih vernika.
Meutim, nije samo zvanini stav ono to odslikava realnost unutar
jedne zajednice, i nije samo veinska religija odgovorna za meureligijske odnose. U ovom istraivanju elimo da sagledamo razliite odgovore na ista pitanja odnosa prema drugim religijama i
verskim zajednicama, i da prepoznamo optu klimu meureligijskog dijaloga u Srbiji.
Razgovore sa prof. dr Radovanom Bigoviem vodila sam u
nekoliko navrata, sluala sam ga na brojnim konferencijama i tribinama, na predavanjima studentima i na televiziji. Iz obilja toga
materijala iznosim samo ono to se odnosi na nau temu i ukratko
predstavlja jedan stav koji u SPC ima znaajno, mada ne dominantno mesto. Bigovi razgovor poinje zapaanjem da svi od pravoslavlja trae zvanini stav, a zvaninog stava nema, ve ima razliitih stavova koji su utemeljeni u pravoslavnom predanju. Od tih
razliitih stavova prisutnih unutar pravoslavne veroispovesti, Radovan Bigovi opredelio se za otvorenost i dijalog. Bilo da je re o
odnosu prema drugim verskim zajednicama ili odnosu prema unutranjim razlikama, on svojim osmehom i blagim pogledom zastupa stavove Jevanelja. Prilikom naeg razgovora 13. 10. 2010. u
Zemunu, u manastiru Arhangela Gavrila ili, poznatije, u crkvi kod
oca Radovana, na moje zapaanje da sve ee nailazim na kritike
ekstremno konzervativne stavove unutar crkve, odgovorio je da on
102

Intervju sa Radovanom Bigoviem, 7. 10. 2006, profesorom na Bogoslovskom fakultetu SPC, bivim dekanom tog fakulteta, koji vodi crkvu u Zemunu, kao i Hrianski kulturni centar, nevladinu organizaciju koja, izmeu ostalog, organizuje konferencije posveene pribliavanju i upoznavanju drugih.
102

230

ima obiaj, kad ode u takvu sredinu, da kae: Doao sam, brao,
kod vas da se malo opravoslavim. Inae, manastir u kom sam imala intervju je, odlukom patrijarha, pretvoren u manastir, u smislu
da nije parohijska crkva, iako nema ni monaha ni monahinja u njemu. U manastir je premeten Hrianski kulturni centar, u ijem
izdanju je objavljena knjiga Sve religije sveta (2006), kojom, na jo
jedan nain, potvruje svoju orijentaciju otvorenosti pravoslavlja
prema drugima, sa pozitivnom slikom o tom religijski drugom i
spremnou na meusobno upoznavanje. Dokaz za to je i promocija knjige Radovana Bigovia Crkva i drutvo u Osijeku, za dane
reformacije 2006. godine, na kojoj sam i sama govorila.
Religijski drugi i percepcija religijski drugog bitan je faktor
odnosa prema njemu. Radovan Bigovi se pita kako je mogue da u
jedinstvenom slobodnom i ujedinjenom svetu koegzistiraju oni
koji drugog vide kao brata, ikonu Boju, najveu svetinju, kao
nuan uslov punoe egzistencije i personalnog identiteta s onima
koji drugog vide kao pretnju vlastitoj egzistenciji, kao neprijatelja,
protivnika, nuno zlo koje se mora trpeti ili tolerisati, ili kao sredstvo za upotrebu i zadovoljavanje sopstvenih potreba i interesa.
Bigovi smatra da je za ostvarivanje duhovnog jedinstva sveta i
Evrope potreban novi etos, zajedniki za sve. On smatra da Pravoslavna crkva moe da svedoi i slui putem teolokih dijaloga na
institucionalizovanom nivou, i u okviru ekumenskog dijaloga. Svaki
drugi put bi Pravoslavnu crkvu vodio u izolaciju i u geto, uinio bi
je sektom nesposobnom za sluenje i doprinos duhovnom preporodu. Meutim, on smatra da je jo vaniji neinstitucionalizovani
dijalog s ateizmom, bezbonim humanizmom, tehnokratijom, radikalnim individualizmom, hedonizmom, drogom, alkoholizmom,
prostitucijom, konzumistikom i trinom religijom savremenog
slobodnog sveta. Snagu pravoslavlja Bigovi vidi u njegovom
etosu. Zato pravoslavlje deluje kao liturgijska zajednica, tj. kao
Crkva u tome je njegova najvea mo. Radovan Bigovi se, kada
je u pitanju religijski drugi, pita zato je islam tako popularna i
privlana religija. Samo pitanje bilo mi je dovoljno da razumem da
je islam religijski drugi s kojim se pravoslavlje vekovima osealo
gubitnikom.
Aleksandar akovac, izvrni direktor Hrianskog kulturnog centra, saradnik Radovana Bigovia i koordinator za versku
nastavu, dodaje da izmeu hriana i muslimana postoji temeljno

231

neslaganje oko pitanja odnosa drave i religije, jer je islam dravotvorna religija, a hrianstvo se temlji na odvojenosti crkve i drave.
akovac kae: Nama vera ne nalae da stvorimo versku dravu.
Ono to je kod nas teologija, u islamu je zakonodavstvo. Tamo gde
su muslimani veinsko stanovnitvo oni ele da imaju versku dravu. Problem je u tome to muslimani ne prihvataju dravu u kojoj
ive kao svoju, i od jednog dela muslimana se poima nemuslimanska drava kao nepijateljska.
Razgovor s Bogoljubom ijakoviem, sadanjim ministrom
vera u vladi Republike Srbije, vodila sam 24. oktobra 2006. godine
u zgradi Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, na kome predaje filozofiju. Pre dolaska na fakultet ijakovi je kratko bio i ministar vera
u saveznoj vladi (Ministarstvo vera), a doao je sa Filozofskog fakulteta u Nikiu. On je ujedno i pokreta i urednik asopisa Philotheos, koji izlazi od 2001. godine i sadri tekstove na razliitim
jezicima iz pera predstavnika razliitih verskih zajednica.
Na poetku naeg razgovora Bogoljub ijakovi mi je, povodom pitanja o religijski drugom, preporuio knjigu Jozefa Racingera, odnosno sada pape Benedikta XVI, Vjera, istina, tolerancija,
koja je nedavno (2004) prevedena i objavljena u Zagrebu, u kojoj,
kae on, ima vrlo interesantnih i teoloki fundiranih razmiljanja o
ovim pitanjima. Razlog nalazi u tome to se on kao ovek koji ivi
na Zapadu mnogo ranije nego mi susreo sa problemima verskog
pluralizma u svetu karakterisanom individualistikom ideologijom
ljudskih prava. Kako mi, kao hriani, na to da odgovorimo? ijakovi i sam razmilja u tome pravcu: prihvatanje individualistike
ideologije ljudskih prava ne bi trebalo da bude u suprotnosti s
naim fundamentalnim hrianskim uverenjima, tim pre to je
pojam linosti, kao nosioca ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, i
istorijski i sutinski gledano hriansko postignue.
Pristati na apsolutno vaenje individualistiki shvaenih
ljudskih prava moglo bi da vodi odbacivanju nekih naih fundamentalnih hrianskih uverenja, a to znai odustajanje od hrianske kulture u kojoj ivimo. Ako se apsolutizuje pravo na razliku,
formalna sloboda izbora ako se u tom smislu prihvati npr. brak
istopolnih osoba onda se neke vrednosti odbacuju. Hrianska
kultura podrazumeva prihvatanje odreenih vrednosti koje su konstituisale evropski (i ne samo evropski) kulturni ambijent. Dakle,
ako se prihvatanje nekog stava opravdava formalnim naelom tole-

232

rancije i ljudskim pravima kao apsolutnom vrednou, onda je

pitanje da li se neko drugi time prinuuje da odbaci sopstveni stav i
prihvati ono to je sa stanovita tradicionalnih vrednosti u kojima
ima uporite upravo neprihvatljivo, a da je istovremeno njegov stav
unapred izgubio pravo da bude prihvaen. Ne vidim razlog da
odustanem od svojih hrianskih uverenja da bih zadovoljio onog
ko smatra da ima pravo na ono to je u suprotnosti s tim uverenjima, i ko dakle hoe da me na neki nain prinudi da od svojih
uverenja odustanem.
Na moje pitanje: Da li to znai da se Srpska pravoslavna
crkva i Rimokatolika crkva u tom dijalogu pribliavaju istim stavovima? ijakovi je odgovorio da po prirodi stvari to i jeste nekako
najblie. A kad je u pitanju eventualna papina poseta Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ijakovi smatra da je to kod nas u nedavnoj prolosti previe politizovano i dramatizovano. Poglavari dveju crkava
su episkopi: papa je episkop Rima, a na patrijarh episkop Beograda, i njihov susret je takoe susret dva episkopa koji imaju o emu
da razgovaraju.
Na pitanje ta su za njega sekte, ijakovi daje odgovor koji
sam i ranije ula u Ministarstvu vera. Naime, on smatra da se u
najveem broju sluajeva tu ne radi o nekom verskom, religioznom,
teolokom pitanju, nego je u frapantno velikom broju sluajeva re
o finansijskom pitanju. U velikom broju sluajeva to su organizacije
kroz koje cirkulie novac u odreene svrhe. Kao primer navodi
Francusku u kojoj, uprkos tome to su crkva i drava strogo odvojene, postoji interministarski savet koji prati delovanje sekti (u kome
iz svakog ministarstva postoji po jedan predstavnik). ijakovi je u
razgovoru pomenuo da je u Le monde diplomatique itao optube
na raun Amerike da su sekte trojanski konj Amerike u Evropi.
To tako kvalifikuju liberalni Francuzi. A Nemaka ne dozvoljava registraciju recimo Jehovinim svedocima, Munovoj sekti,
sajentolozima. Sa sajentolozima vode veliki spor, jer ovi kao jedna uticajna finansijska organizacija hoe da budu priznati kao
verska organizacija da bi bili izuzeti iz finansijske kontrole i poreskog sistema (to je oito u vezi s velikim koliinama novca).
to se Jehovnih svedoka tie, ijakovi naglaava da je
problem u tome to oni od svojih sledbenika zahtevaju da usvoje
naela koja su direktno destruktivna i opasna po ivot tih sledbenika. Recimo, zabranjuje se transfuzija krvi. On se pita da li ovek

233

ima pravo da o tome odlui i za sebe, i smatra da ne postoji pravo

na autodestrukciju. A kada je re o deci, smatra da niko nema
pravo, pa ni roditelj, da zabrani transfuziju krvi detetu, jer ni
roditelj ne vlada ivotom deteta.
Budui da se u Srbiji vrlo esto u medijima govori o religijski drugom koristei se pojmom sekta u znaenju najveeg zla,
koji skoro da nema priliku da govori o sebi, pitala sam sagovornika
da li prilikom govora o verskim zajednicama treba pozvati nekog iz
te verske zajednice da sam sebe predstavi, ili ga moe jednako
legitimno predstaviti struna osoba.
Mogunost da sebe predstavi treba da u razumnim okvirima ima svako, a to svako i ini ve samim izborom onoga to ga
reprezentuje. Ali, ima ono naelo da nije Petar samo ono to Petar
kae da je Petar, nego i ono to kau Pavle, Jovan, Marko za Petra.
Znai: niko nije samo ono to sam za sebe kae da jeste, nego i ono
to drugi za njega kau da jeste. Prihvatiti da tzv. drugi ima apsolutno pravo na samoodreenje odvodi u izvesni paradoks: ako se
prizna apsolutnost drugog u odnosu na koga je on onda drugi?
Biti drugi uvek podrazumeva neku relaciju, jedan odnos koji karakteriu istovremeno identitet i diferencija. A apsolutizovanje drugog
(to je postmodernistiki manir) odvodi u prekid komunikacije: ako
je neko apsolutno drugi, na koji nain mi uopte moemo ui u neki
komunikacijski odnos. Naime, sam diskurs se kao polje smisla
raspada ako se drugi apsolutizuje. Neto sasvim drugo je biti drugi
kao neki drugi Ja, u tradicionalnom kontekstu, koji je u stvari
izvorno hrianski.
Iz potrebe za konkretizacijom razumevanja religijski drugog razgovor smo usmerili na odnos pravoslavlja prema drugim
monoteistikim religijama, i na pitanje religijske distance nas u
odnosu na njih, budui da nam je kua na raskru, na tromei, u
religijskom smislu. U odgovoru na pitanje odnosa prema islamu,
ijakovi naglaava da je na odnos prema islamu uslovljen i
istorijski naime, tu ne moe biti re samo o dogmatskim pitanjima. Istorijski uslovljen, odnos pravoslavlja i islama na Balkanu
optereen je mnogim faktorima, naim internim i raznim eksternim. Bilo bi razumno i odgovorno da se istorijskih optereenja
oslobaamo bez posredovanja drugih. to se tie antisemitizma,
ijakovi smatra da ga u srpskom narodu nema on je i sam, kroz
istoriju, takoe pogoen progonima, pogromima i stigmatizacija-

234

ma, i da treba biti veoma obazriv ak i kad se povodom nekog nemotivisanog grafita govori i o samo nekom elementu antisemitizma. Tu podsea na sve ono to su o nama (Srbima) pisali po svetu,
pa pita: Zar emo mi na osnovu toga sve te narode okarakterisati
kao rasiste ili naciste?
U kontekstu kritike balkanistikog diskursa, ijakovi
(2002) napominje da nain predstavljanja drugog odreuje onaj ko
ima mo. Tada je diskurs o drugom u stvari znanje o drugom, kao
produena mo nad drugim. Zato on smatra da je dunost intelektualaca da i u ovoj prilici potkopa mo znanja koje je produena
politika mo, da dovede u pitanje takvo znanje i da, po mogunosti, dovede u pitanje samu politiku mo koja odluujue odreuje nain predstavljanja drugog bez njegovog uea u tome. Intelektualac treba da se odupre diskursu koji sa stanovita moi hoe
da konstruie upravo takav identitet drugog koji bi onoga ko ima
mo da ga tako odreuje, oslobodio svake odgovornosti za postupke koje preduzima nad tim drugim. Intelektualac je esto posredovan medijima, koji su velika prednost ali esto i prepreka istinskoj
komunikaciji, i u stanju su da proizvode stav javnosti. Mo medija
da utiu na stavove opte populacije je danas nesumnjiva, kao i na
proizvoenje odreene, istinite ili konstruisane, slike o drugima. O
tome smo imali i posebnu konferenciju posle koje je objavljen
zbornik .
Zanimljiv je komentar koji ijakovi daje povodom socijalne distance o pitanju sklapanja braka: Kada vam neko postavi anketno pitanje: Da li biste voleli da se vaa kerka uda za pripadnika ove ili one etnike ili verske grupe? onda Vas je on na neki
nain ve postavio u jednu shemu unutar koje moete ako se koristite slobodom izbora biti optueni za politiku nekorektnost.
Samo pitanje je nekorektno bar utoliko ukoliko namerno previa
da u brak stupaju konkretne linosti a ne pripadnici odreenih nacionalnih i verskih entiteta. Moj odgovor bio bi da je pri tom kljuno pitanje kako se shvata brana zajednica, da li kao ugovorna interesna zajednica dveju (pravno) apstraktnih individua ili kao zajednica dvoje ljudi koji dele zajednike kulturne, verske, idejne vrednosti, zajedniki pogled na svet. Ako ljudi u braku dele ista uvere103

Kuburi, Zorica, Sran Sremac i Sergej Beuk (2010). Religijska

imaginacija i savremeni mediji, Novi Sad: CEIR.

103

235

nja, onda je manje vano kojim etnikim grupama pripadaju; ali upravo zajednika uverenja su jedan od vanih razloga zbog kojih oni
koji stupaju u brak preferiraju osobu iste verske pripadnosti.
Na kraju razgovora ijakovi daje rezime svoga vienja odnosa pravoslavlja i drugih na ovim prostorima, u istorijski uslovljenom kontekstu. On smatra da je srpskom narodu mnogo puta kroz
istoriju bilo uskraeno da sam odluuje o sebi, da je to narod koji je
mnogo puta pobijen i popaljen, narod koji nije birao ni Otomansko
carstvo, u kom takoe nije bilo slobodnog izbora vera, narod koji
nije birao svetske ratove, u kojima je bio bioloki pregaen uprkos
tome to je birao pravu stranu. I kao paradoks: kako je onda mogue da neko jednako proizvodi teze da postoji epohalna opasnost od
toga naroda, a on jedva da ima snage da preivi. Treba razlikovati
propagandu i stvarnost, naglaava ijakovi, i ukazuje da je to
zapravo tehnologija opravdavanja onoga ta se ini nad tim narodom, a tome pribegava onaj ko ima mo da potire drugog, simboliki i stvarno.
ijakovi u daljem razgovoru ukazuje na problem onih verskih zajednica koje u jednoj hrianskoj kulturi slobode i dostojanstva linosti nastoje da proizvode zavisne linosti, koje slepo zastupaju uenje koje vodi potiranju linosti, slepom sledbenitvu nametnutih normi ponaanja. Na taj nain ovek koji je slepi vernik
odustaje od sopstvene linosti i njene slobode, ime sebe izuzima iz
jedne izvorno hrianske kulture. Dakle, pitanje verskih sloboda i
promena verskog ubeenja postaje u kulturolokom smislu neprihvatljivo kada ono potire linost, to se dogaa kod verskih zajednica u kojima ljudi gube i kidaju porodine veze, i sebe distanciraju
od blinjih. On smatra da se takva ideologija individualistiki shvaenih i apsolutizovanih ljudskih prava moe posmatrati kao epohalna mo koja svoju ideologiju namee s ciljem razaranja tradicionalnih zajednica (koje on ne shvata u smislu nekog tradicionalizma,
nego u smislu institucija koje uvaju stabilne vrednosti). Ako doemo na stanovite da su vrednosti potpuno relativne, nastavlja on, i
da svako ima pravo da ih interesno uspostavlja, onda sama kategorija vrednosti vie ne postoji, jer vrednosti ne postoje ako su potpuno relativizovane. Tako smo zavrili razgovor koji smatram dragocenim za razumevanje religijski drugog iz perspektive pravoslavlja
ali i zvanine dravne politike, budui da je Bogoljub ijakovi
ujedno i ministar vera u vladi Republike Srbije i profesor filozofije

236

kako na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu tako i na dravnom

fakultetu u Nikiu.
Na kraju elim da navedem knjigu Crkva i drutvo Radovana Bigovia (2000) u kojoj pie da je drugi za nas neophodnost,
nae drugo ja, uslov nae personalnosti i postojanja jer bez drugog
nema punoe egzistencije i linog identiteta. Bigovi naglaava da
je sutina svakog ljudskog greha upravo u prekidu odnosa sa drugim, jer tragedija greha nije u krenju moralnih normi ili obiaja
ve upravo u prekidu odnosa sa drugim. On smatra da pokajanje
ukljuuje i poverenje u drugog, ma ko on bio i ma kakav bio, jer ni
u jednom oveku nije u potpunosti uniten potencijal za dobro.
Kontekst iz kog ovo govori podrazumeva odnos izmeu naroda na
prostoru bive Jugoslavije, koje je istorija postavila na granice razliitih civilizacija i suprotstavljenih svetova. Sticajem brojnih okolnosti ovde se dogodilo nacionalno samoljublje i gordost, te svako
smatra da e svoj nacionalni identitet ostvariti i sauvati samo ako
se odvoji od druga dva, i ako ih se oslobodi.
Suprotno ovom odnosu poverenja prema religijski drugom,
najekstremniju poziciju imaju srpski ziloti. Nedavno (2003) je izala
knjiga pod naslovom Judin poljubac, apostasija, Srpske pravoslavne crkve. U njoj autori (uvodni deo potpisao Jovan Bugarin)
strogo osuuju svoju crkvu za sve ono to je povezuje s komunizmom, ekumenizmom, molitvom sa jereticima i otpadnicima od
pravoslavne vere. Otra kritika upuena je svima onima koji na bilo
koji nain doprinose izdaji pravoslavlja; prikazane su brojne fotografije crkvenih velikodostojnika koji su u susretima s religijski
drugim upali u crkvu lukavih. Naime, oni smatraju da je time to
su se ujedinile sve jeresi, sve nehrianske religije, obnovljena
Vavilonska kula, te da je svaka pojedinana jeres ili lana religija
neuporedivo manje opasna u odnosu na tu Jednu, optu religiju
svih jeresi i religija. Srpski ziloti su, dakle, malobrojna grupa koja
se distancira kako od svoje otpale brae tako i od drugih religija, u
elji da se ouva ista pravoslavna vera.
Posmatrajui pravoslavno vienje religijski drugog uoavamo ukorenjenost u tradicionalnim vrednostima, koje su vrste i povezane sa slobodom linosti. To je jo jedan paradoks s kojim se
ovde ivi, i koji ini optu klimu elitizma u kojoj se povezuju vera i
nacija. Time se vrsto uvaju granice nas u odnosu na njih, ko god
oni bili: bilo da su istorijski otomanski Turci ili novi religijski

237

pokreti, neraskidivost vere i nacije, u smislu da Srbin znai pravoslavac, u funkciji je jaanja identiteta koji je vie ugroen od religijski drugog s kojima se na ovim prostorima zajedniki ivi. Stoga je
religijski drugi stalni izazov i pretnja vlastitom identitetu koji u toj
napetosti ostaje budan i izuzetno vrst, upravo zbog bliskosti religijski drugog pored koga se vekovima opstajalo.

Slika religijski drugog iz perspektive katolicizma

Za razliku od SPC, koja predstavlja dominantnu, nacionalnu, istorijsku i domau crkvu u Srbiji, sve ostale crkve i verske zajednice imaju svoje sedite u nekoj drugoj dravi, i znatno manji
broj vernika na lokalnom nivou. Razgovore sa predstavnicima Rimokatolike crkve obavila sam u Beogradu, sa nadbiskupom Stanislavom Hoevarom; sestrom Ines; svetenikom crkve na Banovom
brdu; u Novom Sadu sa Tomislavom igmanovim i u Subotici sa dr
Andrijom Kopiloviem.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hoevar104 naglasio je kako
je u nae vreme vano da svi koji trae istinu u ljubavi i ljubav u
istini, a to su pripadnici svih religija, vode razgovore ili stupaju u
dublji dijalog, kako bi mogli svet osloboditi opasnog redukcionizma
ovekovog dostojanstva, koji sa sobom donosi praktini i teorijski
ateizam. Gde se redukuje ovek, tamo se stvaraju rupe za rat.
Jasno je, dakle, da bi u tom pogledu od velike koristi bilo omoguiti
i ovde susret sa rimskim biskupom, papom Benediktom XVI, jer on
predstavlja srce hrianstva i svih religija.
U razgovoru sa zvaninim predstavnicima Rimokatolike
crkve bilo je uoljivo oduevljenje prema svom verskom voi, prema papi i njegovim nastojanjima da se ostvari dijalog sa pripadnicima drugih vera. Na tom putu dijaloga nalazi se i dr Andrija Kopilovi105, autor udbenika za katoliki veronauk, lan Komisije za
versku nastavu i profesor na Katehetskom institutu Subotike biskupije. Na pitanje da li se osea kao veina ili kao manjina, njegov
odgovor bio je da se oni oseaju kao veina, jer na lokalnom nivou
Subotike biskupije ima vie rimokatolika nego drugih, a i na svetskom planu. Taj oseaj vidljiv je i u nastojanjima da se pomogne
104
105

Intervju voen 2006. godine, tokom vie susreta u Beogradu.

Intervju voen 2006. godine, tokom vie susreta u Subotici.

238

pravoslavnoj crkvi oko pitanja verske nastave, koja, iako u veinskom odnosu, nije tako dobro bila organizovana. Andrija Kopilovi se
zalae da se odre dobri odnosi s tradicionalnim crkvama i verskim
zajednicama i rado je bio vien na svim skupovima i konferencijama.
U razgovoru sa Tomislavom igmanovim, profesorom pastirske psihologije na Katehetskom institutu Subotike biskupije,
dobila sam predlog da, kada je re o veini i manjini u Srbiji, proitam njegov tekst u kome on zakljuno implicira stav da je hrianski nauk eksplicitan po pitanju imperativa za pozitivnim prihvatanjem drugog, to vredi i za svakovrsne svetovno uspostavljene
postojee manjine. Ukoliko je, pak, drukije, utoliko taj diskurs
nema znaajke hranskog: Ove, po mnogo emu, paradoksalne
postavke o ljubavi i solidarnosti u svemu i glede svega s drugima,
osobito iz konteksta razumijevanja disperzivnih i iskljuujuih
partikularnih svjetovnih obrazaca, postaje posve loginom i nadaje
se ovjeku kao suvisla ukoliko se prihvati sama bit kranskog
nauka, to mora biti znaajka onih koji vjeruju. Naime, tada e se
zorno vidjeti kako je odnos ljubavi najbitniji odnos koji se uspostavlja glede drugoga u kranstvu i koji se kao zadaa ima izgraditi
prema drugome u individualnoj ravni odnoenja. A kao to je ope
poznato, svoj najuveniji oblik imperativ kranske ljubavi ima u
Matejevom evanelju: Ljubi Gospodina Boga svoga svim srcem
svojim, svom duom svojom i svom pameti svojom! To je najvea i
prva zapovijed. Druga je toj jednaka: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe! (Mt 22, 3739). Drugim rijeima, kranska ljubav kao
nalaui i jedino ispravni oblik odnoenja prema drugom u vizuri
kranske etike paradigme saima se u uvenom zlatnom pravilu
kranskog morala, koji glasi: Sve to elite da ljudi ine vama,
inite i vi njima. U tome je sav Zakon i Proroci (Mt 7, 12). To onda
znai radikalni prihvat drugoga takav djelatni odnos prema drugome kakav se izgrauje prema samome sebi (igmanov, 2001).
U razgovoru sa sestrom Ines (Beogradska nadbiskupija,
Druba klanateljice krvi Kristove), koju sam mnogo puta susrela na
brojnim konferencijama kojima se nastojalo pribliiti Srpskoj
pravoslavnoj crkvi i drugim verskim zajednicama u Srbiji, saznala
106

Razgovore sa sestrom Ines imala sam vie puta tokom 2006. godine.
Poslednji put sam je videla blizu crkve, imala je osmeh na licu i uurbanost u
pozdravljanju, kad je ula u kombi i krenula na put u Sloveniju.
106

239

sam detalje koji nam pomau da razumemo ulogu katolike crkve u

Srbiji. Pitanje koje sam postavila sestri Ines odnosilo se na moju
linu dilemu kako da u nastavi o svetskim religijama predstavim
druge verske zajednice. Sestra Ines mi je rekla da je najbolje da
svaka religija predstavi sebe. Meutim, kada je bilo rei koje verske
zajednice mogu same sebe da predstave, ona je to povezala s
pitanjem Zakona o verskim zajednicama i problemom registracije
verskih zajednica, koje je u Srbiji aktuelno. Postoje brojne verske
zajednice koje su podnele zahtev za registraciju, ali je jasno da su
sve tradicionalne crkve priznate, i ako ele da se predstave, sestra
Ines smatra da je to u redu.
Ono to se katkada drugima zamera, od strane katolike
vere, jeste prozelitizam. Sestra Ines kae: To je da neko uz svu
mogunost da se predstavi uvjetuje drugog da prihvati tu religiju,
tj. da kad mu uini neko dobro delo trai od njega da prihvati i njegovu versku zajednicu. Takav stav ne ini dobro nikome. Razlika
izmeu misije i prozelitizma je u tome to misija jeste da se svaka
zajednica predstavi, da svako ini dobro i to joj niko ne brani. Ali,
ako se netko predstavlja s velikim obeanjima, ili poniavanjem
drugih zajednica, ili isticanjem kako nisu neto dobro uinili, ili
stavom da se jedino kod njih moe nai spasenje, to onda budi
nepovjerenje. Mi obino ljude upuujemo da porastu u svojoj
vlastitoj veri, da se razvijaju iz svojih vlastitih korena... U sluaju
meovitih obitelji svaki lan moe ostati u svojoj veri i svojom najboljom tradicijom i praksom obogatiti druge. Ako neko eli iz dubljih osobnih razloga da promijeni svoju dotadanju versku praksu
ili bude primljen u puno zajednitvo (ako je sluaj o pripadniku
neke druge kranske zajednice), onda ima prvo razdoblje prouavanja i odluivanja, te ako su njegovi razlozi opravdani, onda biva
prihvaen. to se tie djece, u praksi je najee da jedan od
roditelja, koji je dublji u vjeri uspije djeci vie dati, ali ih potstiemo
da upoznaju vjeru i drugog roditelja. Ako se dvoje mladih ele venati u katolikoj crkvi, onda se i oekuje da druga strana nee braniti da djeca prihvate veru tog roditelja. Ne traimo da druga strana
postane katolika, nego da djeci zajedno osiguraju upoznavanje
hrianskih vrednosti i katolike tradicije.
Da li u molitvama mogu uestvovati vernici drugih crkava i
verskih zajednica? Sestra Ines odgovara da u molitvi mogu biti svi
prisutni, nema zabrana, ali se sakramentu euharistije moe pripus-

240

titi osoba koja je krtena u Katolikoj crkvi, a izuzetno, ili u pojedinim sluajevima, i ona koja je krtena u drugoj hrianskoj crkvi,
kao i da je to uobiajena praksa i drugih hrianskih crkava. Uzajamno potovanje meu crkvama ukljuuje i potovanje discipline te
crkve i s obzirom na svete tajne, koje ona slavi na svoj nain. Stoga
je vano pribliavanje i razumjevanje, sudjelovanje u molitvi, ali i
ekanje dok jedna i druga crkva ne dou do tog stupnja pribliavanja da mogu zajedno i euharistiju primiti. Sestra Ines je kao primer navela konferenciju u Novom Sadu i zavrni susret u Feketiu,
gde su bili predstavnici razliitih crkava. Budui da sam uestvovala u radu te konferencije, podsetila sam se da su bili predstavnici
razliitih verskih zajednica, bila su zajednika predavanja, zajednike molitve, svi su sudelovali, nisu bili pasivni, svaki biskup dao je
blagoslov po svome obiaju. Sestra Ines konstatuje: Crkve reformacije imaju svoj susret u Osijeku, u kojem sudjeluju i druge kranske zajednice. U svim crkvama neto se mie, dogaa se dublje
uzajamno upoznavanje, uz duno potovanje granica. I dok se ide
korak po korak dalje, granice se polako udaljuju i postepeno briu.
Na pitanje do koje granice e ii to pribliavanje, sestra Ines
smatra da to su vernici blii Hristu, to se vie pribliavaju i jedni
drugima. Bilo gde da je neka verska zajednica, ona ima svoju strukturu, to neminovno dovodi i do uspostavljanja granica. S druge
strane, uvek ostaje mogunost zajednike molitve i dobrih dela,
ostvarenja jedinstva u razliitosti i komplementarnosti. Nije nuno
da svi mole i deluju na isti nain. Kao to se vernici iste verske
zajednice mole na razliitim jezicima, te imaju neto drugaije verske obiaje u drugim kulturama, a opet oseaju da ih povezuje jedna verska zajednica, tako i svi hriani mogu imati mnogo razliitosti, ali opet oseati da ih neto bitno povezuje u jedno, tj. osoba
Isusa Hrista.
Kada je re o islamu, ona smatra da nije problem drugaija
verska praksa: pravi vernici muslimani priznaju i potuju druge
vernike. Musliman je osoba koja se podvrgava Bogu, te na tom
verskom podruju ne bi trebalo biti problema. Verskih razlika imamo, ali to nam ne smeta. Ono to moe postati potekoa jeste to
esto puta u islamskoj veini nisu prihvaeni drugi. Mi elimo da
muslimanima omoguimo da svoju vjeru ive i svjedoe u naoj
sredini, te oekujemo da i krani mogu u islamskim i drugim
zemljama da imaju ista prava. Crkva trai potivanje vjernika

241

posvuda, ali se jednako zalae i za prava drugih. Na kraju naeg

razgovora sestra Ines ukazala je na potrebu da postoje tolerancija i
potovanje drugog, bez prozelitizma. Kada je re o Jehovinim svedocima, ona kae da su ljudi ponekad imali loa iskustva s njima,
ali to se, naravno, ne odnosi na sve Jehovine svedoke.
Meutim, nezavisno od svih razlika koje postoje izmeu
verskih zajednica, sestra Ines smatra da je vano organizovanje
susreta, i ukazivanje na ono to se moe initi kako bi svaka zajednica doprinela onim to ima najbolje. Potrebno je potovanje raznolikosti. Na planu opteljudskog i na duhovnom planu, potrebna
je vea saradnja svih verskih zajednica. Zajedno bi bila uspenija
borba protiv siromatva, vidljivija solidarnost sa svima potrebnima,
i zalaganje za dobre meuljudske odnose, kao i pomo za humaniju
organizaciju u drutvu. Spomenula je neke konkretne pokuaje zajednikog delovanja, kao npr. pomo deci bez roditelja, posete
domovima za hendikepiranu decu, domovima za stare, delovanje
bilo preko postojeih institucija, bilo preko malih humanitarnih
poduhvata. Mi na lokalnom planu moemo izgraivati dobre
meureligijske odnose i to je vano jer ima odjeka i na irem
podruju, iako smo svjesni da na svjetskom planu ne moemo reiti
sve probleme.
Na lokalnom nivou saznajemo o konkretnim problemima s
kojima se susreu katolici u Beogradu. upnik107 crkve na Banovom
brdu u Beogradu, gde se nalazi i enski samostan, teoloki fakultet
zavrio je u Ljubljani i radi 28 godina. Iz razgovora izdvajam samo
one delove koji se odnose na sliku o drugim verskim zajednicama.
Zanimljivo je navesti da za glavni razlog to vernici retko dolaze na
bogosluenja on navodi odsutnost navike odlaenja u crkvu a to
se zbiva radi stapanja sa kulturom na ovim prostorima: ni kod
pravoslavnog stanovnitva ne postiji ta navika. Zanimljivo je da
sam u razgovoru sa Andrijom Kopiloviem u Subotici dobila komentar da pravoslavni vernici u Subotici znatno vie i ee idu u
crkvu jer se ugledaju na katolike vernike, koji su veinsko stanovnitvo, izgleda da se katoliki vernici u Beogradu ugledaju na pravoslavne vernike i da je veinski uticaj znaajniji.
to se tie verske javnosti i verske pripadnosti, upnik kae
da, za razliku od drugih zemalja, u kojima je dominantna rimokato107

Razgovor je voen 1998. godine.

242

lika crkva, gde je moda i normalno da se bude katolik, to ovde

nije sluaj pa je zato vernicima bolje da ute i da ne kau nikome,
ako ne moraju, da su katolici. Zato bi ovek na sebe navlaio neugodnosti. Svakako, naglaava upnik, neugodnosti nisu od strane
drave, ve od pojedinaca u narodu, kojima ne odgovara da neko
bude neto drugo osim pravoslavac. Posebnih neugodnosti i problema to se tie veroispovesti vernici nemaju, osim izrugivanja i
ismevanja od drugova, dece u koli, ili kolega na radnom mestu. Na
osnovu ovakvog iskustva jasno je da su problemi prisutni kod onih
koji u drutvu ne pripadaju dominantnoj religiji, i oni se oituju ve
kod katolika; pitamo se kako je tek onima koji ne pripadaju svetskoj veini, niti su na lokalnom nivou priznati za tradicionalne
crkve i verske zajednice, ve su okarakterisani kao sekta.
Kada je re o sektama, upnik je zauzeo stav da je postojanje sekti odnosno drugih verskih zajednica i crkava prihvatljivo, ali
samo dotle dok one ne ponu da ugroavaju fiziku i psihiku egzistenciju graana. Sve dok sekte deluju tako da ni na koji nain ne
vre prisilu ni na koga, i dok se slue opteprihvaenim metodama,
njihovo je prisustvo u drutvu opravdano. Svakako ne odobrava
postojanje satanistikih sekti, ali sekte koje ljude vode ka Hristu
mogu postojati jer nije toliko bitno na koji e nain ljudi da potuju
Boga vano je da veruju u Njega. Konano, Bog ima razliite naine da svoju decu pozove k sebi.
to se tie ekumenizma, on smatra da je poeljan, ak je to i
krajnji cilj hrianstva. Potrebno je da postoji tolerantan dijalog i
pribliavanje u stavovima u kojima nema veih razlika. On ukazuje
na potrebu postojanja ljubavi i zajednitva meu hrianima jer je
Hristos ljubav, pa kako se moe propovedati Jevanelje ljubavi meu ljudima, a s druge strane u praksi ispoljavati neku versku
netrpeljivost i konkurenciju. Meutim, to ujedinjenje u Hristu i
ljubavi Bojoj ima i svoj spoljanji oblik. upnik ukazuje da treba
da postoji neka institucija koja e ipak sve to da vodi. Isus je to
poverio Petru, a njegov naslednik je papa, koji treba da ima svoju
svetu stolicu. Svakako, papa nije tu da vlada, ve da slui.
Grkokatolici u Beogradu i Novom Sadu nemaju nekih veih
problema zbog svoje religije ni na poslu ni u koli. Razlog lei u
tome to se oni u veini sluajeva izjanjavaju kao pravoslavci, to u
sutini i jesu, mada obino preute da je re o zapadnom pravoslavlju. Oni ne odobravaju postojanje nasilnih i mistinih sekti sa isto-

243

ka, kao to osuuju i svaku sektu koja ima veze sa satanizmom i

crnom magijom, ili bilo kakvim parapsiholokim pojavama. Dominantnoj crkvi zameraju nedostatak tolerancije i civilizovanog dijaloga sa ostalim verskim zajednicama. Takoe smatraju da se znaaj
verskih zajednica ne sme marginalizovati samo zbog broja vernika.
Kritika je upuena i zbog stalnog potenciranja i izjednaavanja
nacije i veroispovesti.
Roman Miz navodi dokument Svete stolice Sekte ili novi
vjerski pokreti, u kome kao crvena nit provlai se pitanje i istovremeno zakljuak da su sekte opasnost, ali i izazov (Miz, 1999: 58).
Ovaj dokument posebnu panju poklanja potrebi evangelizacije,
katehizacije i edukacije vernika u biblijskim teolokim i ekumenskim pitanjima. Za zakonske zabrane i ogranienja zarad spreavanja irenja sekti ini se da je ve kasno, a moda to ni inae ne bi
imalo uspeha. Odmah iza poglavlja Izazov ili opasnost, Roman
Miz pie o Svedocima Jehove, na 20 stranica, to je najobimnije
poglavlje u knjizi i jedino koje je u celosti posveeno jednoj verskoj
zajednici. Sve vie preovladava miljenje i stav da se Svedoke Jehove ne moe smatrati kranskom zajednicom, jer njoj nedostaju
dva vodea i osnovna elementa: za njih Isus nije Bog, niti je to Duh
Sveti, ne potuju ni kri, bez obzira da li je oblik kria na kojem je
Isus razapet bio upravo onakav kakav se danas tradicionalno prikazuje. Zbog toga ne postoje ni osnove za ekumenski dijalog s njima
(Miz, 1999: 8081). Ipak, konstatuje da oni mogu biti primer revnosti u svedoenju svoje vere. Da su pripadnici drugih zajednica
bolje upoznati s Biblijom, Svjedoci Jehove ne bi imali takvih
uspjeha. Oni brinu o bolesnicima i pomau im. Spremni su pruiti
svaku pomo, ali i to je metoda pridobijanja za svoje uenje, jedan
oblik prozelitizma (Miz, 1999: 81).
Predgovor knjizi Romana Miza Od Boga do sotone napisao
je Andrija Kopilovi koji smatra da na Zapadu nastaju novi religijski pokreti kao alternativa tradicionalim religijama, dok na evropskom Istoku, gde je godinama vladao tzv. nauni materijalizam, oni
nastaju kao protest komunistikoj ideologiji. Svojevrsna ponuda
religijskog trita je zavodljiva i gladnog ovjeka Istoka lako dovodi
u bilo kakvo religiozno opredjeljenje samo da nije vie u svijetu
ateizma. Poto ne poznaje religijski fenomen dovoljno sistematski,
on se lako opredjeljuje za prvu ponudu te tako i na Istoku nastaje
multikonfesionalno drutvo... (Miz, 1999: 6).

244

Slika religijski drugog iz perspektive protestantizma

U okviru projekta koji sam organizovala i realizovala 1998.
godine, sa studentima sociologije, teologije i sa lanovima udruenja za verske slobode, posetili smo verske zajednice irom Srbije i
razgovarali s njihovim predstavnicima. U ovom delu prikazau samo delove koji se odnose na protestantske verske zajednice koje
smo posetili u Beogradu, Niu, Vrnjakoj Banji, Kragujevcu, Zrenjaninu, Staroj Pazovi, Somboru i Kikindi. Ovim redosledom
bie prikazani delovi razgovora. Videemo kakvu sliku o sebi i kakvu sliku o religijski drugom imaju oni koji pripadaju krugu takozvanih malih verskih zajednica, koje su kod nas nazivane i novovercima, i kojih ima izmeu 1-2% stanovnitva. Protestantske zajednice su prisutne skoro u svim gradovima u Srbiji.
U Beogradu razgovore s profesorom klasine filologije
Aleksandrom Birviem, koji govori 18 svetskih jezika, ovekom koji
je zavrio pravoslavnu bogosloviju, radio kao prevodilac u Politici i
bio propovednik u Baptistikoj crkvi, vodila sam nebrojano puta i
neki delovi su objavljeni (Kuburi, 2009b). Predavao je na Adventistikom teolokom fakultetu, a zatim bio dekan na Evaneoskom
teolokom fakultetu u Osijeku. Ovde navodim samo pitanja znaajna za sliku o drugim verskim zajednicama koje baptisti imaju u
Srbiji. Na pitanje ta misli o sektama, dominantnoj crkvi i baptistima, odgovorio je da je naelo da ne govore ni protiv koga, ve za
Hrista. Jednog propovednika su otpustili zato to je napadao druge
verske zajednice, malo-malo pa protiv pravoslavaca, pa protiv adventista. Stav prema dominantnoj crkvi je pozitivan i ne rade protiv
nje. Kada je re o miljenju o svojoj crkvi, Birvi kae: Nismo elitisti, ali smatramo da treba da budemo u svetu ali ne deo sveta. Za
baptiste je karakteristino da je svaka mesna crkva samostalna.
Veoma se zalau za verske slobode i za krtavanje odraslih. to se
tie ekumenizma, baptisti nisu nigde lanovi ekumenske organizacije, ali sarauju svugde gde je interes Jevanelja. to se tie sklapanja braka sa pripadnikom druge vere, on kae da je idealno da
108

Saradnici u ovom delu istraivanja bili su: Goran Dekovski, Marija

Lazanovska, Dejan Gari, Bela ulai, Dejan Mireta, Jovica Stojkovi, Marko
Luki, David Rani, Zorica Tasi, Duanka Trojanovi, Ivana uri, Milan
Gugleta, Violeta Sivev, Dragana Boi i Igor Mitrovi.

108

245

budu oboje iz zajednice, ali to se ne moe uvek ostvariti budui da

ena ima vie.
Iz razgovora sa dekanom Adventistikog teolokog fakulteta u Beogradu Laslom Galusom saznajemo da je Hrianska
adventistika crkva u svom odnosu prema drugima imala dva perioda. Prvi, koji je trajao do ezdesetih godina dvadesetog veka, moemo oznaiti kao ekskluzivistiki: isticalo se da su adventisti
posebno izabrani narod sa zadatkom da svetu odnese trostruku
aneosku vest iz Otkrivenja 14, 612. Teologija ostatka posebno je
znaajna za ovu versku zajednicu; njome se ukazuje da su oni sedma crkva, crkva poslednjeg vremena, koja se temelji na Dekalogu i
prorokom daru. Odnos prema drugima proizlazio je iz odnosa
prema sebi. U tome kontekstu drugi su, na svom razvojnom putu
a re je o tradicionalnim hrianskim crkvama otpali od istinite
vere ranog hrianstva i biblijskog uenja, dok su protestantske
verske zajednice, s kojima oni inae dele zajednike korene, u procesu reformacije ostale na putu, ne dovevi do kraja povratak na
potpunu istinu.
Druga faza110 u adventistikom odnosu prema drugima, objanjava adventistiki teolog Igor Mitrovi,111 podudara se sa krajem
dvadesetog veka. Taj period karakterie svest o potrebi da
adventisti svoje razumevanje sebe kao prorokog pokreta iz Otkrivenja 14. poglavlja uravnotee sa poniznim priznanjem da su duni
da se i dalje postavljaju kao uenici Biblije, a ne kao nadmeni uitelji svima i svakom, uitelji koji imaju svu istinu. Ova svest nije
nita novo za adventizam, ali je u misionarskom naletu u prvoj polovini dvadesetog veka nekako izbledela. Zanimljivo je da je upravo Elen Vajt, pisac koji je zasigurno vie od bilo koga drugog zasluna za oblikovanje adventistikog identiteta, uporno ukazivala
na dunost adventista da se preispituju i neprestano iznova poravnavaju sa biblijskim uenjem. Ta otvorenost za produbljivanje
109

Razgovorali smo 11. 12. 2009. godine, u vreme dok je bio dekan
Teolokog fakulteta u Beogradu.
110 Za dalju diskusiju videti izvor: A search for identity: the development
of Seventh-day Adventist beliefs / George R. Knight. Knight, George R.
Hagerstown, MD : Review and Herald Pub. Association, c2000.
111 Igor Mitrovi, profesor na Adventistikom teolokom fakultetu u
Beogradu, napisao u elektronskoj poti 27. 12. 2010.
109

246

razumevanja biblijske istine, za pravljenje neophodnih zaokreta u

uenju i praksi predstavlja i najzanimljiviju tekovinu adventizma,
ali zasigurno i jednu od onih sa kojim se sam adventizam neretko
najtee nosi. Naime, adventizam je nastao kao reformski pokret
upravo zahvaljujui tome to su njegove voe Biblijom preispitivale i svoja najuvreenija verovanja, ostavljajui mogunost da
nisu bili u pravu. Takva izrazita samokritinost je rodila adventni
pokret koji je restaurirao neke odavno potisnute biblijske istine,
ali koji je pored samouverenosti odlikovala i poniznost.
Igor Mitrovi kae da Adventistika crkva sebe vidi kao
pokret koji treba da poslui ostatku hrianskog sveta i svetu u
celini objavljujui poslednji boanski poziv na predanje Njemu i
odricanje od vavilonskih puteva. Adventisti e rei da je jasno
da oni imaju mandat proreen i opisan u Knjizi Otkrivenja. S druge strane, smatra Mitrovi, ta otvorenost prema usvajanju svega
to bi donelo dublje i potpunije poravnavanje sa biblijskim uenjem i praksom, znai da se potencijalno, i od drugih hrianskih tradicija moe nauiti neto to bi bilo u skladu sa biblijskim
uenjem, a adventistikoj tradiciji nedostaje, a potrebno joj je da
bi je ojaalo i dalo joj neke nove, potrebne dimenzije. Kada bi se
to neto usvojilo, upravo ta specifina adventistika proroka
misija i sluba svetu obavljala bi se potpunije i kompetentnije.
Prema tome, rei e adventistiki teolog, adventizam dvadeset prvog veka ne namerava da prestane da drugim hrianima
proroki uporno objavljuje boanski poziv na potpunu biblijsku
reformu uenja i prakse kako bi se ljudi pripremili za Hristov
drugi dolazak. Meutim, meu adventistima sazreva svest da poruka koju upuuju drugima dolazi i na njihovu adresu. Saglasno
sa tim, raste broj adventista koji uviaju da dok neka uenja i
prakse u hrianskom svetu jesu jasno nebiblijski, postoji i mnogo toga to su te tradicije negovale, a biblijski je opravdano, a adventizam ga nema. Samim tim, adventizam bi valjalo da se dobro
zamisli ne poziva li ga sam Bog da naui neto i od drugih. Mitrovi zakljuuje: U meri u kojoj adventisti budu umeli da hodaju
tim najteim treim putem proroke samouverenosti ali i uenike poniznosti i spremnosti da se ui od drugih, u toj meri e
ostati verni svom obeanju i zadatku: da izbegnu Scile utapanja u
nebiblijska, vavilonska uenja i prakse drugih hriana, i Haribde arogantnog (takoe vavilonskog) odbijanja bilo kakvog su-

247

tinskog samopreispitivanja i uenja od bilo koga drugog preko

koga ivi Bog odlui da adventizmu neto porui.
Iz razgovora sa pastorom Pentekostne crkve u Beogradu
saznajemo da je njihovo oseanje prihvaenosti od strane drutva
praeno stavom da drugi mogu toliko objektivno da procenjuju
druge koliko poznaju svoju religiju. Budui da je drutvo u optem
religijskom neznanju, ono i ne moe da ima objektivan stav. Jedan
od opteuvreenih stavova jeste da se na ovim prostorima ne moe
biti nita drugo osim onoga to ui srpstvo, a to je pravoslavac. To
je opte vienje, mada i tamo postoje intelektualci i mladi ljudi koji
misle svojom glavom. Pastor se pita da li je to dovoljno to ih sada
niko ne dira, ta bi bilo kada bi neko hteo da postigne neto, da li bi
to mogao uiniti u punom miru i demokratiji. Za sekte smatraju
one grupe koje ne ue ispravno nauku Svetog pisma. Stav prema
dominantnoj crkvi je pozitivan u tom smislu da se mole za pravoslavno svetentsvo da bi dolo do probuenja jer, smatraju oni,
svetenstvo ima ogroman uticaj na ovim prostorima, koji je vrlo
malo iskorien.
Prema miljenju predstavnika Slobodne crkve Beograd,
duhovniari nisu dobro prihvaeni u Srbiji. Istie da je protiv njih
voena hajka u doba Miloevia, da su im bacili eksplozivnu napravu koja im je nanela veliku materijalnu tetu i da vlast do danas
nije otkrila poinioca. Ne voli mnogo da razgovara sa novinarima
jer su ga uvek prevarili i nisu dobro pisali o njima. U propovedi
koju sam sluala prilikom posete Slobodnoj crkvi Beograd, ula
sam ovu reenicu: Ja nisam protiv drugih, ja vas samo uim kako
je pravo. On smatra da Crkve ne bi trebalo da smetaju i da brane
jedna drugoj u propovedanju Bojeg jevanelja. U jednom delu
propovedi sam zapazila sledeu reenicu: Mrzi li neko Jevreje ili
ne, ali od njih je vera dola. Slinu sam misao ula od jednog
pentekostalca koji je rekao da niko ko je obraen hrianin ne moe
da mrzi Jevreje jer zasigurno zna da je preko njih spasenje dolo.
Hrianska nazarenska zajednica u Zemunu bila je predmet
naeg istraivanja u nekoliko navrata. Prilikom ulaska u zgradu
primetili smo blindirana vrata, reetke na prozorima. Problemi su,
dakle, i fiziki bili vidljivi. Nazareni nemaju neki javni masovni
misionarski rad na propovedanju svoje vere. Razlog tome je verovanje u predestinaciju, prema kome u crkvu dolazi onaj koga Bog
pozove i odredi. Kada govore o sebi, naglaavaju da su na pravom

248

putu. Ipak, pomalo sa aljenjem konstatuju da je uenje o predestinaciji ipak uinilo da se broj vernika smanji. Takoe se naglaava i
to da su vie okrenuti sebi nego drutvu. Ljudi oko njih esto ih vide kao verske fanatike, optuuju ih da su protiv drave zato to ne
nose oruje ili da su ljudi ispranog mozga. Problemi postoje sa dominantnom crkvom, i oni su toga svesni. SPC im pravi probleme
svojim tendencioznim izjavama da sekte unitavaju srpski narod, a
nazareni se mole Bogu da budu ostavljeni na miru.
U Niu je bogat verski ivot i broj razliitih protestantskih
zajednica je sve vei. Vernici ovih protestantskih zajedica, i njihovi
pastori, kau da su dobro prihvaeni od onih nevernika koji ih dobro poznaju; meutim, oni koji ih ne poznaju, i ne prihvataju ih. Goran Maksimovi (1995), pentekostalac i pastor Evaneoske crkve, u
svojoj knjizi Hrista razapinju, zar ne? istie da diskriminaciju malih verskih zajednica ispoljava celokupno drutvo ali i Pravoslavna
crkva. Dosta negativno utiu i sredstva javnog informisanja jer ih
javnosti predstavljaju negativno, optuuju da su sekta, a sekte iznutra razaraju srpski narod. Nije im doputeno da sami sebe predstave u medijima. Na pitanje ta su za njih sekte, odgovaraju da su
to zajednice koje ne veruju u spasenje kroz Isusa Hrista; za njih su
Jehovini svedoci, mormoni i razne satanistike sekte zapravo
sekte. Od SPC oekuju da pone da narod ui o Hristu. Ne svia im
se njihovo meanje u politiku, kao i meanje tradicija, paganskog,
mistinog, magijskog. Oni smatraju da je SPC klasina nacionalna
crkva koja je netolerantna, daleko od hrianskog ponaanja generalno gledano to se, naravno, ne odnosi na sve vernike.
Pastor Baptistike crkve u Vrnjakoj Banji kae da je poloaj vernika u drutvu relativno povoljan, a postoji i izvestan stepen
tolerancije u komunikaciji sa dominantnom crkvom. Naravno, kae
on, ovo se odnosi samo na slubenu komunikaciju, dok je svakodnevni ivot otean pritiscima zbog predrasuda. Baptisti nemaju neka verovanja koja bi ih odvajala od drugih, te je time pritisak umanjen, pa su i problemi na koje vernici nailaze manji. Nain ishrane,
dan koji se svetkuje ne razlikuje se od verovanja i prakse dominantne crkve i okruenja, te stoga vernici ne nailaze na te probleme, ali ostaje prisutan sindrom novoverci.
Pastor Pentekostne crkve u Kragujevcu smatra da je odnos
sa dominantnom Pravoslavnom crkvom veoma dobar, ak postoje i
zajednike akcije na suzbijanju sekti. Na brojnim tribinama koje je

249

organizovala Pravoslavna crkva na temu Crkva i sekte, zanimljivo

je to to su adventiste i Jehovine svedoke stavljali u negativan
kontekst u nabrajanju zajedno sa satanistima, dok pentekostalce
nisu spominjali. to se tie odnosa pentekostalci adventisti, on se
moe okarakterisati kao miroljubiva koegzistencija.
Predstavnik Evaneoske crkve u Zrenjaninu smatra da oni
nisu sekta, da je dominantna crkva duhovni Vavilon, da esto imaju
probleme sa okolinom jer je esto neprihvatanje kako od lanova
porodice, rodbine, tako i kolega, prijatelja. Predstavnik Baptistike
crkve u Zrenjaninu takoe smatra da je dominantna crkva duhovni
Vavilon. Oni izjavljuju da imaju probleme kao i druge protestantske zajednice u Srbiji.
Jehovini svedoci u Zrenjaninu sebe smatraju jedinom pravom crkvom. Razgovarala sam i sa Jehovinim svedocima u Zemunu. Njima je poznat stav tradicionalnih crkava da ih ne priznaju, no
oni sebe i ne ele da stave u drutvo protestantskih zajednica, i
neguju elitistiki stav o sebi.
Metodisti u Staroj Pazovi sebe ne smatraju sektom, protiv
su obiaja pobonosti kakvo je u tradicionalnoj crkvi, prema njihovom miljenju, veoma zastupljeno.
Pentekostalci u Somboru su, to se tie odnosa prema drugim verskim zajednicama, moe se rei dosta zatvoreni. Stav prema
dominantnoj crkvi je da je ona u neznanju, a odnos prema manjim
verskim zajednicama je protkan netrpeljivou.
Baptisti u Kikindi, prema reima pastora Oria, nisu neto
posebno ukljueni u politiki ivot i zbivanja tako da ne utiu na
razvoj politikih pa i drutvenih dogaaja. Ali, naglaava on, vrlo je
izraen problem neprihvatanja vernika od strane nevernika, mada
je to najee na individualnom planu. Mladi vernici esto zapadaju
u neeljene situacije i moraju da podnose uvrede i ponienja od
svojih blinjih, drugova ili lanova porodice. Hrianska baptistika
crkva naziva se sektom, kao i veliki broj drugih protestantskih zajednica. Baptisti, meutim, pod sektom podrazumevaju ljude koji
su zastranili od Boga, one koji u svom propovedanju nemaju biblijsku osnovu. U svom stavu prema dominantnoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i Rimokatolikoj crkvi, baptisti istiu prijateljstvo i bratski stav. Spremni su na meusobno uvaavanje sve dok
se stav druge strane ne kosi sa biblijskim stavom. Ipak, neprestano
isticanje izraza sekta od dominantnih crkava, kada govore o ma-

250

njim verskim zajednicama ini svaku saradnju izuzetno tekom.

Miljenja su da tradicionalne crkve ne poznaju nanovoroenje u
biblijskom smislu, te je otuda vrlo teko razgovarati s neobraenim
osobama. Primarni zadatak koji baptisti imaju jeste da govore o
biblijskom Bogu. Oni zato svaku priliku koriste da, u kontaktu s
ljudima koji ne poznaju Boga, izraze svoju veru i prenesu evaneoski duh. Biblija, kao jedino pravilo vere, zauzima istaknuto mesto u svedoenju ljudima. Kada je re o ekumenizmu, smatraju da je
duhovno zajednitvo mogue samo tamo gde su obraeni ljudi.
Pripadnici Hristove pentekostne crkve u Kikindi sebe ne
smatraju sektom i odgovaraju da ako su oni sekta, onda su to zasigurno bili i vernici Crkve u vreme apostola. Ako je ono to ue i
praktikuju penekostalci fanatino i sektako, onda je i uenje apostola takvo. Oni samo Jehovine svedoke smatraju sektom i to zato
to idu od kue do kue, a ostale verske zajednice ne. Inae, vernici
nemaju problema u komunikaciji s nevernicima; moda tek ponekad ruganje. Uporeujui sadanje vreme i period komunistiko-ateistikog reima, kau da je sada bolje. Nije se nikad dogodilo
da neko izgubi posao ili bude izbaen iz kole zbog pripadnosti
pentekostnoj crkvi.
Na kraju prenosim rei pastora Pentekostne hrianske zajednice iz Novog Sada, koga su neki studenti sociologije pozvali da
doe na na as. Tom prilikom na pitanje u vezi sa odnosom sa
drugim crkvama on je odgovorio da je njihov prvenstveni vid saradnje s drugim crkvama preko alfa kursa koji ima 15 lekcija osnova hrianstva. U Sofiji je organizovana konferencija u pravoslavnoj
crkvi, ali u Srbiji, zato to ih tretiraju kao sektu, nema nikakvog
interesovanja.
Oni veruju da je Bog stvorio oveka po svojoj slici. Svaka je
osoba jedninstvena i svi odraavaju sliku Boju. Tako smatra da
jedna crkva sama ne moe sliku Boju u potpunosti da odrazi, ali
sve zajedno da, odraavaju. Veruju da u nekim stvarima prakse
gree, ali se trude da odstupanja od Svetog pisma ne bude. Ne
osuuju druge ako ispovedaju svoju veru na svoj nain. to se tie
ekumenizma oni, budui da nemaju episkopalno ureenje crkve
niti crkvenu hijerarhiju, smatraju da ne treba da prihvataju jednog
vou. Ne veruju u hijerarhiju gde se namee jedna linost, koja
namee sve i vodi sve, ali u ekumenizam zajednike akcije veruju.

251

Religijski drugi iz perspektive judaizma

to se tie Jevrejske zajednice u Beogradu i Novom Sadu,
imala sam vie puta prilike da s njima razgovaram o pitanjima njihovog oseanja prihvaenosti odnosno odbaenosti od sredine u
kojoj ive. ula sam komentare koji ukazuju da se nerado deklariu
o verskoj pripadnosti, da to nikada nije bilo popularno. ula sam i
brojna seanja na prolost i stradanja, i nije potrebno previe o
tome govoriti. Beogradski rabin veoma je otvoren za saradnju i
odaziva se na pozive drugih verskih zajednica da dri predavanja i
govori o verovanju Jevreja. Njegova predavanja, ona kojima sam
prisustvovala, i njegovi iskazi uvek su bili dobro prihvaeni i ukazivali na korene monoteizma, koji su zajedniki.
Konferencija koju smo imali u Beogradu 2. jula 2009. godine u organizaciji Centra za empirijska istraivanja religije imala
je naslov: Teorijski, metodoloki i praktini pristupi religijskoj
konverziji. Tom prilikom govorio je Isak Asiel. Nadahnuto, znalaki, iz ugla dobrog poznavanja vlastite religije i njene istorije,
kao i znanja antropologije i sociologije, na temu Konverzija i smisao jevrejskog identiteta, otpoeo je izlaganje podseanjem na
sluaj oca Danijela. Dve godine nakon osnivanja drave Izrael,
1950. godine, donet je Zakon o povratku prema kojem svaki Jevrejin ima pravo da se useli u Izrael. Na osnovu tog zakona, 1958.
godine u luci u Haifi iskrcao se karmelianski monah, otac Danijel, koji je roen kao Osvald Rufajzen u jevrejskoj porodici koja je
ivela u Poljskoj. Meutim, izraelske vlasti su mu uskratile pravo
useljenja po Zakonu o povratku tvrdei da se ne moe biti Jevrejin i katoliki svetenik. Otac Danijel je pokrenuo sudski postupak
koji je izgubio. Zakon o povratku je dopunjen 1970. godine klauzulom da je Jevrejin osoba ija je majka Jevrejka, ili osoba koja je
prela na judaizam, i koja ne ispoveda drugu veru. Otac Danijel je
dobio izraelsko dravljanstvo naturalizacijom. Prema Zakonu o
povratku, pravo useljenja imaju i osobe kojima je otac Jevrejin i
osobe kojima su deda ili baba Jevreji (Asiel, 2009: 171). Otac
Danijel, Osvald Rufajzen, roen je 1922. godine u junoj Poljskoj.
Kada su nacisti okupirali Poljsku, sticajem okolnosti i zahvaljujui svom gotovo arijevskom izgledu i odinom znanju nemakog
jezika, predstavio se kao folksdojer i postao je prevodilac i oficir
Gestapoa u mestu Mir. Zahvaljujui poloaju, znao je kada e biti

252

likvidacija geta i uspeo je da organizuje bekstvo nekoliko stotina

Jevreja. Bio je priveden, ali je uspeo da pobegne i sakrije se u jedan katoliki samostan preruen u opaticu. Nakon Drugog svetskog rata preao je na katolicizam. Krajem pedesetih godina prolog veka uselio se u Izrael, gde je u Haifi bio stareina karmelianskog manastira. Umro je 1998. godine u Haifi. O njegovom ivotu
napisana je i knjiga (Asiel, 2009).
Preobraenja nejevreja u judaizam i njihovo uklapanje u
jevrejsku zajednicu jeste pojava koja je pratila jevrejski narod tokom njegove duge istorije. Pisani dokumenti o konverziji, iako ih
ima od biblijskih vremena do danas, ne pruaju potpuni uvid u
ovaj fenomen. U prirodi istorijskih zapisa je da se oni bave ili znaajnim osobama ili grupama i dogaajima, zanemarujui ivot i
dela obinih ljudi... U svakoj epohi bilo je mnogo vie preobraenika u judaizam, nego to je to sluaj sa onim preobraenicima ija su imena doprla do nas. Koliko tano, teko je pretpostaviti.
Postoji opta saglasnost meu naunicima da veliki broj Jevreja u
prvom veku u Rimskom carstvu nije bio posledica prirodnog prirataja, nego posledica preobraenja u judaizam. Sociolozi i istoriari smatraju da je u vreme Titovog razaranja Judeje (70. g.)
broj Jevreja bio oko 4,5 miliona, to je sainjavalo osam do deset
procenata celokupnog stanovnitva Rimskog carstva... Broj od 4,5
miliona dosegnut je ponovo 1840. godine, da bi pre poetka
nacistikog genocida 1940. godine dosegao 16,5 miliona (Asiel,
2009: 189).
Ovo izlaganje, i kasnije objavljen tekst u zborniku, u kome
je analitiki i sistematino obraeno pitanje konverzije i identiteta, Isak Asiel zakljuuje da su hrianstvo i islam konfesionalne
zajednice koje poivaju na posveenosti odreenim verovanjima i
religijskoj praksi. Stoga prikljuivanje ovim zajednicama podrazumeva na prvom mestu lino posveenje koje proizlazi iz psihiko-duhovnog preobraaja. Jevrejstvo je prema modelu koji se
nudi u traktatu Jevamot, gde je gijur shvaen kao roenje u jevrejstvu kao srodnikoj grupi; neija verovanja ili praksa ne odreuju da li je ta osoba Jevrejin ili nije. Prema tome, prikljuivanje
jevrejskoj zajednici podrazumeva na prvom mestu preobraaj
srodnike matrice kroz simboliko telesno ponovno roenje.
Kada se govori o religijski drugom iz perspektive judaizma,
ne moe a da se ne govori o holokaustu. JO Novi Sad organizovala

253

je seminar o holokaustu u novosadskom hotelu Sajam. Iako se

slini seminari odravaju u Jad Vaemu u Izraelu, i irom sveta,
ovo je prvi ovakav dogaaj u ovom delu Evrope. Lino sam prisustvovala seminaru na koji su bili pozvani profesori sociologije i istorije, ukupno nas oko 300. O holokaustu je reeno mnogo sa take
gledita filozofa, istoriara, bibliotekara, linog iskustva, knjievnosti, umetnosti. Seminar se zavrio odlaskom na Kej, gde je odrana ve tradicionalna komemoracija. Bogosluenje je odrao rabin
Isak Asiel i episkop baki Irinej. Uestvovali su i hor Jevrejske
optine Haira i hor Srpske pravoslavne crkve Sveti Georgije.
Kao i svake godine, najdirljiviji trenutak bio je polaganje venaca na
spomenik Porodici (Lepua, 2008).

Slika religijski drugog iz perspektive islama

Predstavnici Islamske zajednice s kojima sam razgovarala
bili su beogradski muftija gospodin Hamdija Jusufspahi i njegov
sin Muhamed. Bila je to moja prva poseta damiji u Beogradu. Petak, podne; stavila sam maramu, izula se; mukarci su sasvim napred klanjali dumu. Posle sam primljena u kancelariju i u prijatnoj
atmosferi razgovarala o tada aktuelnim pitanjima. Bilo je to 1998.
godine. U razgovoru su se preplitali diskursi lokalnog i univerzalnog. I ovde je prisutna, kao kod katolika, dvojna slika oseanja islama: kao svetske religije i veinskog mentaliteta, ali i problem oseanja odbaenosti u sredini u kojoj ive od veinske religije. Pravoslavnima se zamera to su meusobno nejedinstveni i to jedni
drugima prave ini (vraanja), te pravoslavni vernici vrlo esto
odlaze kod imama da im pomognu to mi je liilo na privatnu
praksu isceljenja u kojoj se poverenje iskazuje prema islamu kao
religiji. Naime, muslimani veruju da Boja re ima isceliteljsku
mo, te da zapis koji se daje moe pomoi. Na pitanje o sektama i
ovde sam dobila odgovor da im najvie smetaju Jehovini svedoci
svojim nainom misionarskih aktivnosti. Razgovarali smo zatim o
tome kako se postaje musliman, a posebno sam elela da saznam
da li postoji neka mogunost da se prestane biti musliman, da li
ima naputanja vere, kao to se dogaa u hrianstvu. Na to pitanje

254

dobila sam kratak i sasvim odreen odgovor: svako mora dobro da

razmisli kada postaje musliman jer naputanja vere nema.
Na sajtu Islamske zajednice postavljen je intervju Borislava
Solea, 12. decembra 2008. godine, sa tadanjim muftijom Hamdijom Jusufspahiem. Iz biografije saznajemo da je muftija roen
u Bugojnu, u Bosni, 1937. godine, a u Beograd je doao 1967. godine, od kada je muftija beogradski i imam Bajrakli damije.
Studirao je teologiju u Kairu, na Univerzitetu Al Azhar (Cvee).
itava porodica Jusufspahia kolovala se na tom univerzitetu:
njegova ena je prvi islamski teolog u bivoj Jugoslaviji, oba sina
zavrila su fakultet na istom univerzitetu, na njemu i erka
priprema magistraturu.
U tome intervjuu nalazi se ono to je muftija i meni u razgovoru kazao, pa stoga citiram dva odgovora na pitanje meureligijskih odnosa u Beogradu i kako se postaje musliman. Pitanje
koje se odnosi na vehabije ja nisam postavila, ali mi se ini korisnim da citiram odgovor jer ukazuje na odnos prema vlastitim
frakcijama.
Mi smo ovde ponosni to smo na ovim prostorima sauvali da se ne prolijeva krv za vrijeme srpskog napada na Bosnu i
Hercegovinu, ovdje nije prolijevana ni kap krvi, nije ubijen nijedan musliman, nijedan pravoslavni, na nacionalnoj, vjerskoj osnovi. Nijedan dan moja damija nije bila zatvorena. Moram da
vam kaem zato se nije prolijevala krv ovde: jer smo se ja i patrijarh Pavle dogovorili da se ovdje ne ubija. I dobri smo prijatelji
bili sa katolicima i pravoslavnima i sa Jevrejima, evo ovdje je na
oko sto metara sedite Jevrejske zajednice, nikada nijedan incident nije bio.
Na pitanje kako se postaje musliman odgovor je bio: Doao mi je jue ovjek i pita kako moe biti musliman. Pitam: Da li
vjeruje da je Bog jedan, je li vjeruje da je Muhamed Boji poslanik, koga je Bog darivao? On kae: Da. Je l vjeruje da je Bog
roen? On kae: Ne. Je l vjeruje da je ubijen? Kae: Ne. Ja
kaem da je on ve musliman, to ja ne moram da mu kaem.
Rekao sam mu da je to njegovo uvjerenje sadanje, a da sutra
napravi molbu da ga primim u Islamsku zajednicu. On je otiao
zadovoljan odavde. Ne pravim ja ljude ni muslimanima niti ih
patrijarh pravi pravoslavnima, niti ih papa pravi katolicima. Mi
vjerujemo da je Bog jedan i da je Bog sve nas stvorio na jedan isti

255

nain. To je ista, moda i jedina prava monoteistika vjera, vjerujemo da je Bog sve stvorio, vjerujemo da su ljudi svi postali od
Adama i Eve, odnosno Adema i Have, vjerujemo da je jedan Bog
sve stvorio, vjerujemo u sudnji dan, uglavnom u sve ono u to vjeruju bogoobjavljene vjere, kao i u Boga, anele, Boje knjige, Boje poslanike... I zabranjeno je to je grijeno, naroito je zabranjen terorizam po vjeri, i to strogo. Lae Bu da je islam teroristika vjera, lae ko god to kae. Po islamu je strogo zabranjeno samoubistvo, a oni ipak idu u smrt s bombama, kao kamikaze. Jer,
kae se u Kuranu: Alah ne voli agresora. Da je tako, ne bi za pet
stotina godina pod Turcima opstali hriani. A ostali su i manastiri i crkve i sve; da je suprotno, ne bi imalo nijednog spomenika
kulture u Srbiji, Grkoj, Bugarskoj, Rumuniji, u Bosni, ne bi bilo
pravoslavlja nikako jer bi svi bili uniteni... Evropa je nauila toleranciju od nas. Jevreji nisu nigdje mogli da ive nego meu muslimanima, sada se samo napada muslimane. Ne valja to. Jedina
prava miroljubiva vjera je islam. Nismo mi izmislili ni krstake ratove, ni inkviziciju, ni Prvi svjetski rat, ni Drugi svjetski rat, ni kolonijalne ratove. Zna se ko je to izmislio i ko je to radio. To nisu muslimani radili, to su hriani radili. A znamo da je Bog rekao: Ne
ubij. A oni ne potuju svoje svete knjige i svoje zapise i zapovjedi.
Puno se pominju kod nas vehabije. O kakvom se pokretu
radi? postavio je pitanje B. Sole. Ja tu priu ne znam, ovdje ga
ne vidim. To je pokret koji se pojavio za vrijeme vladavine Turaka, oni su bili produena ruka engleskog Intelidens servisa, ali
ne na ovim prostorima, ve u Saudijskoj Arabiji, gdje su naa sveta mjesta. O tome ja uopte ne elim da govorim, ali mi tvrdimo
da na ovom prostoru nema vehabija, nema ni iija, nema ni ahmedija, nema ni gulamija, tih frakcija nema. Ovdje su svi muslimani jedne kole, sve suniti.
112

http://www.islamskazajednica.rs/index.php?topic=3027.0 (pristupljeno
16. 12. 2010).

112

256

Religijski drugi u kontekstu drutvenih promena

U Srbiji je verska scena prilino bogata, odnosi su komplikovani. Nije sasvim lako sagledati u celini sve aktere i predstave koje oni imaju jedni o drugima. Slika o religijski drugom formira se
vekovima i prenosi s generacije na generaciju, uvek sa svoja dva aspekta: s obzirom na aktuelna dogaanja na prostoru na kome ive
pojedini pripadnici razliitih verskih zajednica i s obzirom na istorijski koncept koji se uvek deifruje u kontekstu odreenog vremena i prostora. Previranja na prostoru Balkana imaju ukus stalnih
sukoba, seoba, deoba i meusobnog distanciranja i nepoverenja.
Osim toga, zapaa se neka vrsta dvojnog odnosa, teorijskog i praktinog, koji se pojavljuje kao manje ili vie otvoren ili prikriven,
zavisno od tradicije naroda. Sukobi domaeg stanovnitva i dolazeih monih zavojevaa uvek su imali i simboliko prepoznavanje u
religijskoj pripadnosti, pa se govor o religijski drugom ne moe potpuno odvojiti od etnikih i nacionalnih obeleja. Prisutan je otpor
ali i nepotovanje principa reciprociteta. Stojkovi (1996), tako, izmeu ostalog primeuje da pojedine drave ne pokazuju spremnost
da manjinama omogue korienje manjinskih prava koja oni trae
za svoju manjinu u susednim zemljama. Isti problem javlja se i u
odnosima razliitih religija postavlja se zahtev za reciprocitetom,
ali, budui da su verske zajednice utemeljene u razliitim vrednosnim sistemima i razliito zahvaene procesom modernizacije, to
neminovno, to usled nacionalnih i politikih razlika, to iz vrednosnih opredeljenja, utie na dinamiku odnosa u procesu prihvatanja odnosno odbacivanja.
Poznavanje drugih religija i ispravna interpretacija njihovog uenja i njihovih namera postalo je imperativ vremena. U prolosti ljudi nisu bili skloni da veruju da postoji neto dobro u drugim
religijama. Bilo je uobiajeno da se ono drugo pogreno interpretira
i da se, po principu deje igre gluvih telefona (kada jedna osoba
drugoj prenosi istu priu, a ona treoj, i tako pria na kraju ne lii
na poetnu verziju, a svi akteri su ubeeni da su preneli samo
istinu) ili, to je gore, namernih uitavanja netanih injenica, o
drugome govori loe, da se podvrgava otroj kritici i da se izaziva
strah i dri na distanci. Istorija je puna svedoanstava o meureligijskim konfliktima. Mnogi fragmenti iz prolosti i danas se, u

257

svesti mnogih, odravaju kao pretnja drugog, i nepoverenje prema

drugaijem.
Ipak, danas, u sferi meureligijskih odnosa i slike koju jedni o drugima imaju pre svega predstavnici verskih zajednica a onda
i sami vernici tih verskih zajednica, nailazimo na prisustvo ideje
dijaloga i saradnje, pri emu se meusobna pribliavanja ostvaruju
na slinostima i dobroj volji za neposrednim upoznavanjem drugoga. Rezultat susreta predstavnika razliitih religija omoguava formiranje realnije slike o drugome, ali i smanjenje tenzije neprijateljstva, koja esto proizlazi iz straha od drugoga.
Govorei iz konteksta drave koja je menjala svoje ime, teritoriju, stanovnitvo i njegovu strukturu po pitanju nacionalnog i
verskog pripadanja, usled nemilih sukoba i ratova, mogu primetiti
da je verski identitet postao veoma bitan oslonac. Istorijsko pamenje o sukobima pripadnika razliitih verskih tradicija, sliku o drugome odrava u formi negativnog i zastraujueg. Taj religijski drugi u Srbiji je s jedne strane islam, kao konkurentska religija koju
neki pravoslavni vernici smatraju za bi Boji, za kaznu za vlastita
odstupanja od vere. S druge strane nalaze se takoe inostrane vere
koje dolaze sa Zapada, ranije nazivane novoverci, a danas sekte. U
nastojanju da se ouva vlastita vera, iz straha da njihovi vernici ne
budu prevareni i odvueni na pogrean put, verski predstavnici
koriste razliite metode, meu kojima je formiranje negativne slike
o drugome i izazivanje straha dominantan nain rada.
Verske voe kao posrednici znanja kako o vlastitoj religiji
tako i o religijama drugih, znaajan su faktor formiranja stavova
prema drugim crkvama i verskim zajednicama; u odbrani vlastite
istine, vlastitih vernika i vlastitih vrednosti, svako sebi daje pravo
da formira granice izmeu nas i njih. Meutim, savremeni nain
ivota omoguio je komunikaciju nesagledivih razmera, i mogunost svakog pojedinca da formira linu sliku o drugome, neposredno. Tako su prenoenja pogrenih i tendencioznih svedoanstava o
drugome postala opasna i po onoga ko ih prenosi. Danas je upravo
tako: razliiti ljudi se susreu kako u realnom svetu tako i u virtuelnom. Drutva sa verski homogenim stanovnitvom su sve rea, a
iskorak iz njih opet je mogu i putem savremene tehnologije.
Susreti s religijski drugim odvijaju se i putem upoznavanja
svetih spisa svake od religija, posebno monoteistikih: judaizma,
hrianstva i islama, kao najrasprostranjenijih svetskih religija ko-

258

jima se uitava mogunost sukoba, ali i mogunost saradnje. Naravno da je svakom oveku stalo do mira i ivota, to je imperativ i
u svakoj religiji, stoga je i saradnja, kao bolja varijanta komunikacije, mogua pre svega ako ona otpone u svesti svakog vernika formiranjem pozitivne i realne slike o sebi i drugome. Znaaj verskih
voa otkriva se upravo u tom edukativnom stavu koji se taloi
tiho i prenosi neposredno. Meutim, neophodno je da, izmeu svake religije koja je u komunikaciji, bude potovan princip reciprociteta, kao uslov ostvarivanja dobrih odnosa u meureligijskom prostoru. Toga su sve vie svesni predstavnici verskih zajednica i na
tome insistiraju kada govore o religijski drugom.

259

Verska
distanca
u Vojvodini

Socijalna distanca predstavlja gradaciju poeljnog odstojanja u drutvenim kontaktima. Na individualnom i grupnom planu,
svako ima svoje mesto znaaja, koje mu daje drugi, kao to i on sam
u odnosu na druge formira kontinuum poeljne bliskosti ili odstojanja. Od znaajnih drugih, koji su uobiajeno lanovi porodice, do
potpuno udaljenih i nepoeljnih oko pojedinaca i zajednica kojima oni pripadaju formiraju se koncentrini krugovi na kojima,
simbolino, u orbiti, svako ima svoje mesto; pod uticajem iskustva,
linog, porodinog, sadanjeg i prolog, pod uticajem medija ili ko
zna kojim sve putevima uspostavlja se hijerarhija i distanca (Kuburi, 2005b).
Socijalna distanca (Krsti, 1996; Trebjeanin, 2004) u psiholokom smislu predstavlja stepen mogueg povezivanja i saradnje pojedinaca iz razliitih grupa, kao i meru psiholoke bliskosti ili
udaljenosti pojedinca u odnosu na neku tipinu socijalnu ili etniku
grupaciju. Taj stepen bliskosti u odnosima, do kojeg je osoba iz jedne drutvene grupe spremna da stupi sa pripadnikom druge, obino manjinske i margninalne, ukazuje i na stepen udaljenosti; on
varira od nepristajanja na ivljenje u istoj dravi, preko spremnosti
na zajedniko obavljanje posla, pa sve do braka s pripadnikom
druge socijalne grupe.
Pojam socijalne distance razliito je definisan i mnogo puta
proveravan na razliitim uzorcima. Bogardus (1925) je socijalnu

260

distancu definisao kao postojanje razliitih stupnjeva razumevanja

izmeu grupa. Prema Supeku (1961), re je o kontinuumu koji ide
od intimnih i toplih odnosa preko ravnodunih do neprijateljskih.
U tom smislu, putem ispitivanja socijalne distance stie se uvid u
stepen raslojenosti drutva.
Istraivanja etnike distance kod nas imaju dugu tradiciju,
posebno u periodu nekadanje SFRJ. Cilj tih istraivanja bio je da
se utvrdi stepen prihvatanja i odbacivanja, odnosno stepen bliskosti i distanciranja pojedinih etnikih grupa i njihovih pripadnika.
Naveu neka od ovih istraivanja kako bismo lake sagledali rezultate koji se odnose na versku distancu.
Dragomir Panti (1967) istraivao je etniku distancu stanovnika Jugoslavije starijih od 18 godina na uzorku od 2.600 ispitanika. Rezultati su pokazali da 59% ispitanika uopte ne pokazuje
distancu prema pripadnicima drugih nacionalnosti. U pitanjima je
ponueno osam etnikih grupa (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci,
Crnogorci, Albanci, Maari, Muslimani). Odnosi koji su ispitivani
bili su: brak, prijateljstvo, kolega na poslu, pretpostavljeni na poslu,
sugraanin u republici, republiki rukovodilac. Najvie distance iskazano je po pitanju braka. Procenat odbacivanja samo je u nekoliko sluajeva bio blizu 50, a najee se kretao izmeu 20 i 30, ponekad i ispod 20. Etnika distanca bila je najmanje izraena u Vojvodini, to se objanjava etnikom heterogenou. Neto vee distanciranje uoeno je u Sloveniji, Makedoniji i na Kosovu, to je pripisano jezikim razlikama. Kada je u pitanju verska pripadnost i
etnika distanca, tada su se najmanje distancirali ateisti, pa graani
islamske veroispovesti, neto vie katolici i graani pravoslavne veroispovesti.
Rot i Havelka (1973) ispitivali su socijalnu distancu uenika
srednjih kola prema: Slovencima, Hrvatima, Makedoncima, Englezima, Bugarima, Austrijancima, Rusima, Nemcima, Amerikancima i crncima. Prihvatanje svih odnosa kvantitativno je oznaeno
brojem sedam, dok je nula oznaavala odbacivanje svih odnosa i
najvei stepen distance. Autori su izmeu ostalog utvrdili da sklonost etnikom distanciranju pozitivno korelira s etnocentrizmom,
autoritarnou, religioznou, a negativno sa altruistikom vrednosnom orijentacijom.
ore uri (1980) ispitivao je socijalnu distancu kod uenika zavrnih razreda osnovne kole srpske i maarske nacional-

261

nosti, prema pripadnicima narodnosti koje ive u Vojvodini. Doao

je do rezultata koji pokazuju da mladi iz etniki heterogenih brakova ispoljavaju manju distancu prema nacionalnim grupama kojima
pripadaju njihovi roditelji, dok se u pogledu odnosa prema drugima ne razlikuju od mladih koji pripadaju etniki homogenim
porodicama.
U istraivanju Dragomira Pantia (1987), na uzorku od
1.000 mladih od 15 do 27 godina sa podruja Srbije bez pokrajina,
pokazalo se da se najmanja distanca ispoljava prema pripadnicima
sopstvene nacionalnosti, to je oekivano: od 20 naroda u odnosu
na koje su se izjanjavali, najprihvaeniji su Srbi (77%), Jugosloveni (76%); od naroda koji su iveli u SFRJ najmanje su bili prihvaeni Albanci (15%) i Romi (18%). Zakljuak je bio sledei: manju distancu pokazuju, bez obzira na koga se odnosi, oni koji se deklariu
kao Jugosloveni, pripadnici mukog pola, obrazovaniji, mladi koji
potiu iz meovitih brakova, nereligiozni, oni koji imaju intenzivnija poznanstva sa pripadnicima drugih naroda, bolje informisani.
Ljiljana Baevi (2002) daje pregled empirijskih istraivanja u drutvenim naukama postavivi kao granicu 1989. godinu,
tj. poredei istraivanja pre ove godine i posle nje; ona opisuje konkretna istraivanja, institucije, kao i dostupnost i nain objavljivanja rezultata.
Kriza koja je krenula ve 80-ih uinila je da, zbog nedostatka finansija, profesionalni istraivai drutvenih problema ne daju
pun doprinos razumevanju drutvenih problema njihov rad bio
je sveden na nivo dovoljnog opstanka. To je razlog to istraivanja
koja navodim nisu meusobno uporediva (imala su razliite metodologije), ali je, ipak, svako za sebe dragoceno.
U istraivanju sprovedenom 1989. godine na uzorku od
5.000 mladih od 15 do 27 godina na teritoriji SFRJ (Baevi, 1990),
etnika distanca takoe je merena preko spremnosti za stupanje u
brani odnos. Od ukupnog broja ispitanika, 53% nije ispoljilo distancu, to znai da nije odbacilo pripadnike bilo koje navedene
nacije, s tim to su ovim procentom obuhvaeni i neodluni. Distanciranje je pojaano kod pripadnika pojedinih etnikih grupa, a
veu uzajamnu bliskost pokazivali su pripadnici nacija slovenskog
113

113

www.cee-socialscience.net (26. 4. 2002).

262

porekla. Takoe je bilo uoljivo delovanje situacionih inilaca u

uzajamnom distanciranju onih nacija koje su bile u sukobu.
Dragoljub Panti (1991) je 1990. godine uradio istraivanje
na uzorku od preko 4.000 graana SFRJ starijih od 18 godina; ponovo je distanca merena preko odgovora na pitanja o spremnosti
stupanja u brak sa pripadnikom Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca, Crnogoraca, Albanaca, Maara, Muslimana i onih koji se
deklariu kao Jugosloveni. Potpuno odsustvo distance prema bilo
kome od navedenih ispoljilo je 28% ispitanika. U odnosu na istraivanje iz 1967. godine, procenat se, dakle, smanjio za duplo (sa 59%
na 28%).
Bora Kuzmanovi (1994) pie o socijalnoj distanci prema
pojedinim nacijama na uzorku graana Srbije i Crne Gore; rezultati
pokazuju postojanje velike distance prema Albancima, a poveane
prema Hrvatima i Slovencima to se moe tumaiti delovanjem
faktora vezanih za aktuelnu drutvenu situaciju.
Istraivanje determinanti nacionalnih sukoba u Jugoslaviji,
i njihove veze sa promenama durtvenog karaktera, sprovedeno je
1993. godine na uzorku od 1.500 ispitanika (Golubovi, Kuzmanovi i Vasovi, 1995). Od ispitanika je traeno da sa liste od dvadeset
grupa oznae one grupe ije pripadnike ne bi eleli za sugraane u
svojoj domovini. Od svih navedenih grupa, faisti se odbacuju najvie (86%), zatim HIV-pozitivni, narkomani, homoseksualci i alkoholiari (70% i 60%). Etnika distanca prema Albancima bila je
58%, a prema Muslimanima 53%, to ukazuje na svu sloenost
drutvenih odnosa i njihovu promenljivost u odnosu na aktuelna
deavanja. I u ovom istraivanju obrazovaniji su bili i tolerantniji.
Lela Miloevi ispitivala je drutvenu udaljenost Srba od
pripadnika drugih naroda, nacionalnih manjina i etnikih grupa u
jugoistonoj Srbiji u okviru projekta Kulturni i etniki odnosi na
Balkanu mogunosti regionalne i evropske integracije (2002
2004). Postavljena su tri osnovna zadatka: utvrditi kolika je spremnost veinskog stanovnitva za odreene vrste odnosa sa pripadnicima drugih naroda, nacionalnih manjina i etnikih grupa; utvrditi kako veinski, srpski narod vidi pripadnike drugih naroda, koliko je ta slika pozitivna odnosno negativna, i utvrditi kakva je veza
114

114

www.komunikacija.org.rs (pristupljeno 18. 12. 2010).

263

izmeu pripisanih osobina i prihvaenosti odnosa sa njihovim

pripadnicima.
Dragan Todorovi (2007) u knjizi Drutvena udaljenost od
Roma. Etniko-religijski okvir, koja je njegova preraena i dopunjena magistarska teza, polazi od ireg konteksta razumevanja ovog
problema ukazujui da su religijski, konfesionalno i kulturno meovite sredine realnost savremenog sveta ali i njegova budunost.
Pojedinano gledano, etniki sastav zemalja u naem okruenju
razliit je, i to ne samo s obzirom na grupe koje ine preteni deo
stanovnitva ve s obzirom na njihov broj i srazmeru udela, tako da
se mogu razlikovati dva osnovna tipa etnike strukture: homogena i
heterogena. Homogenu etniku strukturu, sa dominantnim ueem jedne etnike grupe imaju Grka (98% Grka), Albanija (95%
Albanaca), Rumunija (89,5% Rumuna). Sa izraenom heterogenom etnikom strukturom odlikuju se BiH, Makedonija, Hrvatska,
Srbija i Crna Gora. U Srbiji oko 14% graana pripada nacionalnim
manjinama, po emu se Srbija svrstava u red zajednica sa najviim
procentom manjinskog stanovnitva u regionu. A Romi su par
exellance primer naroda prebogatog manjinskim iskustvom, i to
iskustvom viestrukog manjinstva.
Dragan Kokovi i olt Lazar u tekstu Nacionalni identitet,
etnika distanca i vrednosni sistemi graana Vojvodine (2006)
prikazuju rezultate empirijskog istraivanja multikulturalnosti koje
je sprovedeno u periodu od 2002. 2005. Izmeu ostalog oni piu:
Opte je mesto da su religija i nacija glavni elementi u oblikovanju
kulture i linosti. Na religju, kao snabdevaa identiteta, razliito se
gledalo, zavisno od tradicije i konteksta u kome se ona razvijala.
Meutim, nema sumnje da je tokom dugog vremenskog perioda
religijski identitet bio ili kljuni elemenat u odreivanju etnikog
identiteta, ili je sam prerastao u primarni identitet, potiskujui
ostale elemente enticiteta u drugi plan (Kokovi i olt, 2005: 118).
Na kraju ovog teksta itamo: Utvrdili smo da je nacionalna pripadnost znaajna samo u sluaju distribucije univerzalnih vrednosti i u
tom smislu opredeljivanja ispitanika mogu se smatrati i odrazom
kulturnih obrazaca karakteristinih za odreene nacionalne, odnosno etnike zajednice. Meutim, u izjanjavanju za sve tri grupe
vrednosti konfesionalna opredeljenost se javlja kao statistiki znaajna, to je podatak od posebnog znaaja, jer pokazuje da religija
uz pol, starost, obrazovanje i radni status postaje konstantan

264

inilac u porocesu usvajanja vrednosti (Kokovi i olt, 2005:

149). Autori zakljuuju da je religija, posle pada komunistike ideologije, preuzela prazan prostor u sistemu vrednosti, ali u sklopu
jednog ireg procesa povratka tradiciji i tradicionalnim agensima
socijalizacije.
Uvid u istraivanja socijalne distance pokazuje da je najvea panja posveena etnikoj distanci, dok odnos prema pripadnicima pojedinih veroispovesti i verska distanca nisu bili predmet
istraivanja. Budui da je interesovanje za religiju, konfesionalna
pripadnost, pa i sama religioznost, postala jedan od znaajnih
vidova grupne identifikacije, uraeno je nekoliko istraivanja u tom
smeru. Centar za empirijska istraivanja religije sproveo je istraivanje na uzorku uenika srednjih kola u Srbiji (Joksimovi i
Kuburi, 2002). Socijalna distanca prema pripadnicima pojedinih
verskih zajednica ispitivana je po ugledu na Bogardusovu skalu
socijalne distance gde je od ispitanika traeno da navedu veroispovest sa ijim pripadnikom ne bi eleli da imaju odreene kontakte
ili odnose.
Podaci o odnosu mladih prema pripadnicima pojedinih
verskih zajednica pokazuju da je najmanja distanca prema pravoslavnima. Naime, 98% uopte ne pokazuje distancu, dok samo 2%
ispoljava neki vid distanciranja prema pravoslavnim vernicima.
Inae, u uzorku preovlauju ispitanici pravoslavne veroispovesti
(85%), ali ovo govori i to da pripadnike pravoslavne veroispovesti
prihvataju i mladi drugaije konfesionalne pripadnosti. Najvei je
stepen distanciranja prema pripadnicima islama i ateistima, koje
58% (ateiste 57%) ispitanika ne prihvata bar po jednom kriterijumu, dok 42% (43%) ne ispoljava distancu. (I druga istraivanja
pokazuju sline tendencije Baevi, 1990; Popovi, 2001.) Jevreje
u svim odnosima prihvata 62% mladih, protestante 65% mladih,
pripadnike istonjakih religija prihvata 68%, dok 71% ispitanika
katolike prihvata u svim ulogama. Nespremnost za stupanje u brak
sa pripadnicima razliitih veroispovesti ispoljava se na sledei nain: sa muslimanima brak ne bi sklopilo 22% ispitanika, s ateistima
17%, sa Jevrejima 13%, sa protestantima 12%, sa katolicima 11% i sa
pripadnicima istonjakih religija 10% ispitanika.
Dobijeni podaci, prema navedenom istraivanju (Joksimovi i Kuburi, 2002), takoe pokazuju da je veina ispitanih srednjokolaca u prilinoj meri otvorena i tolerantna, mada ima i onih

265

koji pokazuju nepoverenje prema pripadnicima drugih konfesija, i

koji streme verskoj homogenosti. Podatak da 90% ispitanika prihvata tvrdnju da svako ima pravo da bira kojoj e verskoj zajednici
da se prikljui i u ta e da veruje, kao i da 84% mladih smatra da
ljudi treba da imaju jednaka prava bez obzira na versku pripadnost,
upuuje na zakljuak da se veina ispitanih srednjokolaca zalae
za verska prava i slobode. Meutim, kada je re o kontaktu sa pripadnicima drugih vera, izvestan broj mladih pokazuje nepoverenje
i nespremnost za ivot u verski heterogenoj sredini. Svaki etvrti
ispitanik (26%) smatra da se ovek moe oseati sigurno samo ako
ivi u sredini u kojoj veinu ine pripadnici njegove nacije, 21% se
sa ovim delimino slae, blago neslaganje pokazuje 17% mladih, a
36% se uopte ne slae s ovakvim stavom. Korelacije izmeu prihvatanja ove tvrdnje i pojedinih obeleja ispitanika pokazuju da
verski homogenoj sredini vie tee mladii, uvereni vernici (koji
prihvataju sve to njihova religija ui), mladi koji su odrasli na selu.
Bojazan od verski heterogene sredine manje je izraena kod mladih
iz verski i nacionalno meovitih porodica i kod onih koji imaju
prijatelje druge vere (Kuburi, 2003), to se moe pripisati njihovom pozitivnom linom iskustvu iz kontakta sa pripadnicima druge
veroispovesti.
Nau dalju panju usmeriemo na istraivanja o socijalnoj
distanci i odnosu prema pripadnicima razliitih verskih zajednica
usredsreena na dva specifina regiona, Vojvodinu i jugozapadnu
Srbiju. Istraivanja Odseka za sociologiju Filozofskog fakutleta u
Novom Sadu, na kojima se zasniva ovaj deo knjige, raena su
krajem 2002. godine i ponovljena 2005. i 2009. godine, sa, kada je
re o verskoj distanci, istim pitanjima. Prikazau i rezultate istraivanja etnikih odnosa u jugozapadnoj Srbiji gde je etnika struktura stanovniva znatno drugaija. Istraivanje je raeno 2008. i
2009. godine. Osim meusobnih stavova Srba i Bonjaka, ispitivani su i njihovi stavovi prema drugim etnikim grupama. Dakle, bila
sam deo i jednog i drugog istraivakog tima, a statistiku obradu
radila sam u SPSS programu. Budui da sam u oblasti sociologije
religije i socijalne psihologije svoja prethodna istraivanja bazirala
na teorijskim osnovama Ronerove (Kuburi, 1989) teorije socijalizacije, istraujui odnos izmeu prihvaenosti i odbaenosti dece u
porodici, ovo je bio prirodni nastavak mojih naunih interesovanja
da dimenziju prihvaenost-odbaenost primenim na oblast religije.

266

Kakvo mesto religijski drugom daju graani Vojvodine

Istraivanje Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u
Novom Sadu obuhvatilo je punoletne graane Vojvodine. Prvi uzorak brojao je 1.253 ispitanika; istraivanje je ponovljeno 2005.
godine na uzorku od 350 ispitanika, a tree istraivanje raeno je
2009. godine i obuhvatilo je 610 ispitanika.
Za nau temu o verskim zajednicama i distanci u Srbiji znaajno je istraiti stepen prihvaenosti i odbaenosti. Zato smo ispitanicima ponudili mogunost da na skali Likertovog tipa odrede
stepen poeljnosti odnosa u razliitim ulogama pripadnika devet
verskih zajednica. Gledano u celini, moe se uspostaviti odreena
hijerarhija poeljnosti pojedinih veroispovesti u odreenim ulogama koja je povezana i s brojem pripadnika tih veroispovesti, pa se
rezultati moraju posmatrati kontekstualno.
Istraivanje socijalne distance na optoj populaciji stanovnika u Vojvodini, gde je tradicionalno prisutno dobro funkcionisanje razliitih i brojnih verskih zajednica, ukazuje da u svesti stanovnitva postoji sasvim mapirana slika drugih verskih zajednica, i njihovo mesto u drutvenoj strukturi. Ta slika drugoga koja odreuje poeljnost tog drugog za razliite drutvene uloge odslikava
vrlo esto i samu realnost.
Uobiajeno je da se testiranje etnike distance ispoljava
najvie na pitanju izbora branog druga, kada se bliski emotivni odnos, koji podrazumeva ljubav kao najviu vrednost, ukrsti s etnikom pripadnou druge osobe. Meutim, kada je u pitanju istraivanje verske distance, smatram da je potrebno razlikovati distancu
prema pripadnicima druge vere po pitanju braka od drugih uloga.
Budui da verske zajednice ne preporuuju brak s osobom druge
veroispovesti, ovo pitanje postaje predmet razliitih tumaenja.
Zato smatram da je poeljnost drugog u ulozi komije neutralnije
polje testiranja distance.
115

116

Ispitanici su se opredeljivali za stepen poeljnosti-nepoeljnosti ponuenog odnosa s pripadnicima razliitih verskih zajednica (5 da, vrlo rado; 4
da, nemam nita protiv; 3 svejedno mi je; 2 radije ne; 1 ne, nikako).
Odnos prema: pravoslavnima, katolicima, protestantima, muslimanima,
Jevrejima, adventistima, nazarenima, Jehovinim svedocima i ateistima.
115

116

267

Rezultati istraivanja

Reprezentativnim uzorkom obuhvaeno je 73% pravoslavnih ispitanika, 16% katolika, 6% ateista, 1% neverujuih, 1% luterana, i manje od po 1% evangelika, grkokatolika, adventista, baptista,
nazarena, pentekostalaca, Jehovinih svedoka, muslimana i pripadnika judaizma. U sledeoj tabeli prikazane su aritmetike sredine i
standardne devijacije prema hijerarhiji najvanijih uloga.
Uloga veroispovest

Predsednik drave pravoslavni

Brani drug pravoslavni
Nastavnik pravoslavni
Komija pravoslavni
ef pravoslavni
Poslovni partner pravoslavni
Komija katolik
Poslovni partner katolik
Poslovni partner musliman
Nastavnik katolik
Komija ateista
ef musliman
ef katolik
Nastavnik ateista
Poslovni partner adventista
Komija protestant
Komija musliman
Nastavnik protestant
ef adventista
Komija judaista
Predsednik drave Jehovin svedok
Brani drug Jehovin svedok

SD

4.28

.91

4.16

.95

3.81

.88

3.80

.86

3.79

.90

3.78

.86

3.35

.87

3.31

.89

3.31

1.00

3.25

.93

3.19

.90

3.19

1.04

3.17

.94

3.13

.99

3.07

1.07

3.05

.92

3.01

.98

2.93

.97

2.91

1.09

2.89

1.01

1.74

.99

1.61

.89

Raunajui aritmetike sredine (M) i standardne devijacije

(SD) na reprezentativnom uzorku od 1.253 ispitanika, dolazimo do
saznanja o tome koje su uloge za graane Vojvodine najznaajnije, i
u kojoj su meri pojedine veroispovesti poeljne da se nau u datim
ulogama. (Za sve odgovore je: minimum 1; maksimum 5.) Deskrip-

268

tivnom statistikom od est ponuenih uloga i devet veroispovesti

mogue je dobiti 54 aritmetike sredine (M i SD). Prikazaemo,
ilustracije radi, samo one uloge koje imaju najveu aritmetiku sredinu, i veroispovesti koje su poeljne u toj ulozi, i najmanju. Na taj
nain stiemo sliku o znaajnosti pojedinih uloga i poeljnosti pojedinih veroispovesti. Prema rezultatima istraivanja, od est ponuenih uloga, najznaajnija za graane Vojvodine jeste uloga predsednika drave, zatim branog druga, nastavnika, efa, komije i na
kraju poslovnog partnera. Kada je u pitanju verska pripadnost osobe koja je obavlja, najvie prihvaeni vernici u tim ulogama su po
pravilu pravoslavci, potom katolici, pa muslimani, a najvie odbaeni, od ponuenih osam verskih zajednica, jesu Jehovini svedoci.
Poeljnost pripadnika navedenih verskih zajednica u ulozi
branog druga prikazano je na sledeem grafikonu. Prema aritmetikim sredinama, najpoeljniji je brani drug pravoslavne veroispovesti, potom katolike, pa ateista i protestant, a najmanje su poeljni Jehovini svedoci.
Poeljnost za branog druga pripadnika sledeih veroispovesti
4,5

4,0

3,5

3,0

2,5

2,0

na
e
M

1,5

1,0

ate
pra ka
jud
jeh
na
pro ad
mu
to
y
v
i
a
o
s
vo
t
sla lika- lima esta entis aren vino istu- stu-k
a-k
nta
kin
gs
tuna
inj
vc
kin
u
a-k
-ku
j
u
-kn kin
ved ju
u u
ju
jiu
ok
a

O mestu znaajnog religijski drugog moemo detaljnije saznati ako pogledamo procente onih kojima je verska pripadnost u
datoj ulozi vie ili manje vana od potpunog odbacivanja do potpunog prihvatanja. Sada slede tabele na kojima su prikazani procenti za sve uloge i sve ispitivane veroispovesti. Prema Tabeli 1.

269

vidimo da je najvanija uloga predsednik drave i najvea elja da

bude pravoslavne veroispovesti. Ako gledamo ekstremne stavove,
vidimo da je 54% ispitanika vrlo rado spremno da predsednik bude
pravoslavne vere, dok je 12% za ateistu i 6% bi elelo da na tom
mestu bude katolik. Gledano s druge strane, apsolutno ne bi elelo
da vidi Jehovinog svedoka reklo je 56% ispitanika. Ni nazareni nisu
u boljoj poziciji jer ih 51% ne bi prihvatilo u toj ulozi. Samo 1%
ispitanika bi prihvatilo i Jehovinog svedoka i nazarena za predsednika drave. S druge strane, samo 1% ne bi prihvatilo pravoslavnog.
Tabela 1. Da li biste eleli za predsednika drave
go
nv
als
ov
ar
p

apsolutno ne

1%

ak
lio
ta
k
31%

ut
si
et
a
26%

at
na
ts
et
rop
40%

an
a
m
lis
u
m
44%

jae
rv
eJ

ut
sit
ne
vd
a

an
er
az
an

go
ni
vo
he
J

ak
od
ev
s

44%

50%

51%

56%

1%

18%

14%

19%

22%

20%

22%

22%

21%

indiferentan

21%

27%

30%

27%

23%

25%

21%

20%

17%

da nita protiv

23%

18%

18%

12%

9%

9%

6%

6%

5%

da, vrlo rado

54%

6%

12%

2%

2%

2%

2%

1%

1%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

radije ne

Prema tabeli 1, ako spojimo po dve kategorije (ne, nikako i

radije ne; nemam nita protiv i da, vrlo rado), za predsednika drave samo 2% odbija pravoslavnog, 40% ateistu, 50% odbija katolika,
skoro 60% ne eli protestante, 64% ne eli Jevreje, 68% muslimane, 72% adventiste, 73% nazarene i 76 % Jehovine svedoke za
predsednika drave. Samo 6% ispitanika nema nita protiv da Jehovin svedok bude predsednik drave. Znaajno je primetiti da su
ateisti danas najvie odbaeni po pitanju uloge predsednika drave.
Ta istroena ideologija prethodnog reima ima vie protivnika nego
pristalica. Najmanje indiferentnih ima po pitanju predsednika i
najmanje ih ima kada je u pitanju pripadnik Jehovinih svedoka. Tu
su stavovi jasniji. Kako je uloga udaljenija od vanosti tako je i broj
onih koji su indiferentni vei. Intenzitet stava, dakle, jai je to je
uloga vanija i to je stepen prihvatanja odnosno odbacivanja vei.

270

Tabela 2. Da li biste eleli za branog druga

go
nv
als
ov
ar
p

apsolutno ne

1%

ak
il
ot
ak
11%

ut
si
et
a
15%

at
na
ts
et
or
p
17%

an
a
m
ils
u
m
22%

jae
rv
eJ

tusi
tn
ev
da

an
er
az
an

go
ni
vo
he
J

ak
od
ev
s

20%

28%

30%

38%

2%

15%

11%

17%

24%

25%

33%

32%

35%

indiferentan

23%

30%

37%

40%

33%

39%

27%

27%

20%

da nita protiv

26%

32%

26%

21%

17%

13%

9%

9%

5%

da, vrlo rado

48%

13%

10%

5%

5%

2%

3%

2%

2%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

radije ne

Tabela 2 prikazuje stavove ispitanika po pitanju uloge

branog druga i verske pripadnosti. Jasno je da je to hijerarhijski
bitna uloga za lini ivot pojedinca. U naem sluaju brani drug
izaziva manje ekstremne stavove nego predsednik drave. U ulozi
branog druga skoro polovina populacije vidi vrlo rado pripadnika
pravoslavne vere. Budui da je 73% ispitanika pravoslavne vere, a
74% odgovorilo da bi vrlo rado i rado za branog druga prihvatili
pravoslavnog, sasvim je jasno da bi pravoslavne prihvatili i pripadnici drugih veroispovesti. O tome ko koliko prihvata koju veroispovest u razliitim ulogama videemo ukrtanjem varijabli.
Redosled religijski drugog na kontinuumu udaljenosti od
centra kad je o branoj vezi re, tolerantniji je nego za predsednika
drave. Postoji, dakle, vie spremnosti da se religijski drugi prihvati
u intimni krug odnosa nego da bude predsednik drave. Brak sa
pravoslavnim vernikom ne bi elelo samo 3% ispitanika, 26% ne bi
elelo ateistu, 26% ne eli katolika, 34% ne eli protestanta, 45%
Jevreje, 46% muslimane, 61% adventiste, 62% nazarene i 73%
Jehovine svedoke. Samo 7% ispitanika elelo bi da sklopi brak s
pripadnikom verske zajednice Jehovini svedoci.
Blisko porodinoj funkciji socijalizacije nalazi se i uloga
nastavnika. Jasno je da je po pitanju veronauke svako u Srbiji izabrao da mu decu pouava nastavnik iste vere, no ovde nije re o nastavniku verske nastve, ve o bilo kom drugom predmetu. Vanost
verske pripadnosti nastavnika zanimljivo je posmatrati i sa aspekta
biveg reima u kome je ateistiki pogled na svet bio nauni pogled

271

na svet koji je potirao bilo koju veru. Danas je paradigma odnosa

na strani verujuih. Samo 8% ispitanika u ulozi nastavnika vrlo
rado bi video ateistu, 24% nema nita protiv, a 16% ne i apslolutno
ne eli ateistu u ulozi nastavnika. No, skoro polovina ispitanika
kae da im je svejedno koje je vere koji nastavnik. Druga polovina
ispitanika raspodelila se na dva bloka, u kome je jai onaj koji
odbacuje druge nego to ih prihvata. U Novom Sadu diplomirala je
jedna studentkinja koja je Jehovin svedok. Gde god je konkurisala
za radno mesto profesora, bila je odbijena. Pretpostavljam da je
razlog tome to ivi u malom mestu, i budui da ide od kue do
kue svedoei svoju veru svojim sugraanima, dobro je poznata.
Tabela 3. Da li biste eleli za nastavnika

apsolutno ne

go
nv
als
ov
ar
p

ak
lio
ta
k

ut
si
et
a

1%

6%

9%

at
na
ts
et
rop
12%

an
a
m
lis
u
m
15%

jae
rv
eJ

ut
sit
ne
vd
a

an
er
az
an

go
ni
vo
he
J

ak
od
ev
s

19%

23%

24%

33%

1%

6%

7%

10%

12%

13%

15%

16%

16%

indiferentan

43%

52%

52%

54%

50%

48%

44%

44%

38%

da nita protiv

27%

27%

24%

20%

19%

16%

14%

13%

11%

da, vrlo rado

29%

9%

8%

4%

4%

4%

4%

3%

2%

radije ne

100% 100%

100% 100%

100% 100% 100% 100% 100%

Seanja na period socijalistikog ureenja drave i reim u

kome vernici nisu mogli da budu prosvetni radnici ukazuju da je do
promene dolo ali ne sasvim, drutva u tranziciji utvrdila su svoje
pozicije na pola puta. Zajedno s veronaukom, posle Drugog svetskog rata iz kole su izali svi oni koji su religiju stavljali ispred
naunog pogleda na svet. Danas, s uvoenjem konfesionalne verske nastave, religija je u funkciji duhovnog vostva ali i verske distance. Odnos prema drugim verskim zajednicama formira se i u
obrazovnom sistemu, u direktnom odnosu verouitelja i uenika.
Za posao nastavnika pravoslavci su nepoeljni samo za 2% ispitanika, katolici za 12%, ateisti za 16%, protestanti za 22%, muslimani za
27%, pripadnici judaizma za 32%, adventisti za 38%, nazareni za
40% i Jehovini svedoci skoro za 50% ispitanika.

272

Tabela 4. Da li biste eleli za efa

apsolutno ne

go
nv
als
ov
ar
p

ak
lio
ta
k

1%

8%

ut
si
et
a
11%

at
na
ts
et
or
p
13%

an
a
m
lis
u
m
16%

jae
rv
eJ

tusi
tn
ev
da

an
er
az
an

go
ni
vo
he
J

ak
od
ev
s

20%

23%

24%

32%

1%

6%

5%

9%

12%

10%

12%

13%

13%

indiferentan

43%

53%

55%

55%

50%

51%

47%

46%

41%

da nita protiv

27%

25%

22%

19%

18%

16%

14%

13%

11%

da, vrlo rado

28%

8%

7%

4%

4%

3%

3%

3%

2%

radije ne

100% 100%

100% 100%

100% 100% 100% 100% 100%

Tolerantniji i oputeniji odnos prema religijski drugom je u

ulozi efa, gde Jehovine svedoke odbacuje 45%, a prihvata 13% ispitanika, u ulozi komije odbacuje ih skoro 40%, a prihvata 15%.
Ako pogledamo koliki je stepen prihvaenosti i odbaenosti Jehovinih svedoka od opte populacije, vidimo da ih 6% prihvata ak i u
ulozi predsednika drave, to je najvei stepen distanciranja, a najvie su prihvaeni kao komije od 16% ispitanika i kao poslovni
partneri od 17% ispitanika.
Uloga komije je uloga koju sam izabrala za testiranje verske tolerancije. Ona je i vana i dovoljno bliska, istina ne kao predsednik drave i brani drug, ali dovoljno znaajna da se o njoj ozbiljno razmilja. U tabeli 5 vidimo, pravoslavne niko ne odbacuje.
Tabela 5. Da li biste eleli za komiju

apsolutno ne

go
nv
als
ov
ar
p

ak
il
ot
ak

tusi
et
a

tan
at
se
to
rp

0%

7%

7%

9%

an
a
m
ils
u
m
11%

aj
er
ve
J

tusi
tn
ev
da

an
er
az
an

go
ni
vo
he
J

ak
od
ev
s

14%

17%

18%

27%

1%

3%

5%

7%

8%

9%

11%

11%

12%

indiferentan

46%

55%

58%

58%

54%

54%

52%

51%

45%

da nita protiv

26%

28%

23%

21%

21%

18%

16%

16%

13%

27%

10%

7%

5%

6%

6%

4%

4%

3%

radije ne

da, vrlo rado

100% 100%

100% 100%

100% 100% 100% 100% 100%

273

Tabela 6. Da li biste eleli za poslovnog partnera

apsolutno ne

go
nv
als
ov
ar
p

ak
lio
ta
k

ut
si
et
a

at
na
ts
et
or
p

1%

5%

8%

9%

an
a
m
lis
u
m

jae
rv
eJ

12%

tusi
tn
ev
da

an
er
az
an

go
ni
vo
he
J

ak
od
ev
s

16%

19%

20%

27%

1%

4%

5%

7%

8%

9%

10%

10%

11%

indiferentan

45%

54%

55%

56%

53%

53%

49%

50%

45%

da nita protiv

27%

28%

25%

2%

22%

18%

18%

16%

14%

da, vrlo rado

26%

9%

7%

5%

6%

4%

4%

3%

3%

radije ne

100% 100%

100% 100%

100% 100% 100% 100% 100%

Poslovni partner je uloga u kojoj je svako dobrodoao, posebno ako je potena i vredna osoba. No, ako pitamo i o verskoj pripadnosti, onda pretpostavljamo da ona utie i na poslovnu etiku, pa
je verovatno i zato za ovu ulogu najmanja distanca.
Iz celog uzorka sada izdvajamo samo pitanje odnosa prema
katolicima i nazarenima i u ulozi branog druga. Uporediemo stav
prema katolicima i nazarenima zato to su oni paradigma religijski
drugog u Vojvodini, onog rivalskog drugog i marginalnog drugog.
Da li biste eleli katolika/kinju za branog druga?
da, vrlo rado
da, nemam nista prot

Missing
ne, nikako

radije ne

svejedno mi je

274

Da li biste eleli nazarena/ku za branoga druga?

da, vrlo rado
da, nemam nista prot

Missing

svejedno mi je

ne, nikako

radije ne

Posebno je vano, kada je u pitanju izbor branog druga,

naglasiti da svaka verska zajednica preporuuje sklapanje brakova
unutar iste vere, te ovaj rezultat moe indirektno oznaavati samo
broj vernika koji pripadaju pojedinoj veri i koji ele da unutar svoje
zajednice pronau verskog druga, ali i stepen tolerancije prema
razliitosti u verskom pripadanju, i davanje mogunosti da ljubav
prevlada verske zabrane, koje u sekularizovanom drutvu i nisu
predstavljale posebno znaajan momenat.
Meutim, od najueg meuljudskog odnosa koji je intimna
zajednica dvoje ljudi koji ele itav ivot, a ponekad i itavu venost
da provedu zajedno, pa sve do zajednike drave i mogunosti da se
u njoj nau razliito verujui ljudi, uoava se kontinuum bliskosti
udaljenosti. Od centra moi i prihvaenosti, postepeno se udaljavaju i rasplinjuju relativno male verske zajednice koje ne pripadaju
sasvim drutvu u kome ive, i u njega ne mogu da se potpuno
ravnopravno integriu to zbog vlastite elje da sebi naprave oazu
drugaijeg ivota, to zbog odbacivanja drugih.
Iz mnotva podataka koje je ovo istraivanje pruilo,
izdvajam jo jednu mogunost sagledavanja religijski drugog; re je
o ulozi komije. Aritmetike sredine i standardne devijacije, prikazane u tabeli, ukazuju na redosled veroispovesti poeljnog komije
za uzorak ispitanika graana Vojvodine. Distanca i nije tako velika,
ali ona se poveava u nijansama koje moemo predstaviti na kon-

275

tinuumu prihvaenostodbaenost religijski drugog. Dominantno

pravoslavno stanovnitvo, kome se pridruuju druge veroispovesti
u manje ili vie istom stavu prema religijski drugom, nalazi se na
poziciji moi da kreira atmosferu prihvatanja ili odbacivanja. Religijski drugi poeljni u ulozi komije su: katolici, ateisti, protestanti;
manje poeljni su: muslimani, Jevreji, adventisti, nazareni i najmanje Jehovini svedoci.
Tabela 7. Poeljnost religijski drugog u ulozi komije (N=broj
ispitanika; M = aritmetika sredina; SD = standardna devijacija)
N
M
SD
St. gr.
Da li biste eleli za komiju:
pravoslavca/ku
katolika/kinju
muslimana/ku
protestanta/kinju
adventistu/kinju
nazarena/ku
Jehovinog svedoka
judaistu/kinju
ateistu/kinju
1251

3.7954

.8577

2.425E-02

1249

3.3523

.8693

2.460E-02

1249

3.0136

.9776

2.766E-02

1248

3.0529

.9239

2.615E-02

1247

2.7963

1.0402

2.946E-02

1246

2.7657

1.0511

2.978E-02

1247

2.5517

1.1184

3.167E-02

1248

2.8966

1.0067

2.850E-02

1249

3.1922

.9013

2.550E-02

Prema rezultatima prikazanim u tabeli 7 jasno je da je religijski drugi od dominanto prisutnog pravoslavlja, najprihvaeniji
katolik, pa protestant, a onda musliman i Jevreji. Aritmetike sredine su iznad proseka i za adventiste i za nazarene.

Kakvo mesto sebi a kakvo religijski drugom daju vernici

Posmatrajui rezultate istraivanja prema optoj populaciji
graana Vojvodine, dobijamo podatke o celini drutva. Reprezentativni uzorak je tako i formiran da predstavlja graane Vojvodine. Meutim, unutar verskih zajednica i pripadnika razliitih veroispovesti postoje razlike u stavovima prema sebi i prema drugima.
Kada spojimo po dve kategorije slaganja i odbijanja, dobijamo mogunost uporeivanja intenziteta prihvatanja i odbacivanja kako
sebe i pripadnika svoje vere, tako i drugih. Tu takoe uoavamo da
varira i broj ravnodunih. Koliko pravoslavnih prihvata i odbacuje
pravoslavne, koliko katolika prihvata i odbacuje katolike, koliko
ateista prihvata i odbacuje ateiste?

276

Dakle, od onih koji su se deklarisali da su pravoslavne veroispovesti (N=896), manje od 1% (0,7%) ne bi elelo da sklopi brak s
pripadnikom svoje vere, 14% je ravnoduno po pitanju verske pripadnosti, a 85% eli da sklopi brak s pripadnikom svoje, pravoslavne vere. Katolici (N=192) na pitanje da li bi eleli da sklope
brak s pripadnikom katolike vere, odgovorili su tako da je 3% njih
reklo ne, radije ne; 30% je ravnoduno po pitanju verske pripadnosti, a 67% katolika eli da sklopi brak s pripadnikom katolike
veroispovesti. Zanimljivo je pogledati ta kau ateisti jer je njih po
broju ispitanika u uzorku bilo 74 koji su odgovorili na ovo pitanje.
Procenat ateista koji ne ele da sklope brak s ateistom je 4%,
ravnodunih ima 31% i najvie je onih ateista koji ele brak s
ateistom njih je 65%.
Neverujui u naem uzorku najbrojniji su u stavu da im je
svejedno koje je ko vere ak i kada je u pitanju sklapanje braka;
tako misli njih 63%. Bilo koja veroispovest da je bila u kombinaciji,
broj onih kojima je to svejedno bio je isti. Ipak, niko od neverujuih
nije kazao da nikako ne eli da sklopi brak s pravoslavnim, ali je i
meu njima bilo onih (31%) koji ne bi eleli brak s pripadnikom
islama, adventista, nazarena, dok je 50% njih odbacilo Jehovine
svedoke.
Sledee to bi bilo zanimljivo kao odnos prema drugome
jeste koliko bi pravoslavnih stupilo u brak s pripadnikom katolike
veroispovesti, a koliko bi katolika stupilo u brak s pripadnikom pravoslavne veroispovesti. Odgovor je da je 30% pravoslavnih i 49%
katolikih vernika spremno, makar deklarativno, da stupi u brak s
pripadnikom one druge vere. Pretpostavljam da to to je meu katolicima vei broj onih koji su spremni na verski meoviti brak nego
meu pravoslavnima, ukazuje vie na poloaj veinskog i dominantnog stanovnitva nego na veu versku iskljuivost pravoslavnih.
Ako bismo uporedili pripadnike tradicionalnih crkava u odnosu prema Jehovinim svedocima, primetili bismo da je u proseku
samo 4% njih spremno na brak s pripadnikom verske zajednice Jehovini svedoci. Ako izdvojimo protestante (luteransko-reformatorska i slovaka evangelistika), 10% njih je otvoreno prema Jehovinim svedocima. Znaajna razlika prisutna je i kod neverujuih: 12%
njih je spremno da prihvati brak s Jehovinim svedokom. Ateisti u
istom procentu kao i pravoslavni vernici (4%) prihvataju Jehovine
svedoke u ulozi branog druga.

277

Jo jedna zanimljivost u odnosima jeste razlika izmeu

pravoslavnih i katolika prema ateistima. U odnosu na pitanje o braku, 31% pravoslavnih spremno je da stupi u brak s ateistom, a katolika 26%. To da je ateizam bio blii pravoslavnim vernicima poznato je i iz istorije, ali ovde se potvruje da je to i deo privatnog ivota
a ne samo politikih kretanja. Odnos prema ateizmu pravoslavaca i
katolika moemo prepoznati i u pitanju koje veroispovesti treba da
bude predsednik drave. Odgovor ukazuje da 27% pravoslavnih
vernika ne eli ateistu za predsednika drave, dok 44% katolika ne
eli ateistu za predsednika drave. Jo jednom je, dakle, potvrena
vea distanca katolika prema ateizmu nego pravoslavnih vernika.
Nazareni u Vojvodini su paradigma protestantizma koji se
nije nacionalno koncentrisao (Kuburi, 1999; Bjelajac, 2003). Odnos prema nazarenima ima svoju tradiciju vie od sto godina, zato
elim da prikaem distancu prema njima pravoslavnih, katolika,
protestanata i ateista, i to samo kroz odgovor na pitanje: Da li biste
nazarena eleli za komiju?
Tabela 8. Da li biste nazarena eleli za komiju
pravoslavni katolici
ateisti protestanti
apsolutno ne
radije ne
indiferentan
da nita protiv
da, vrlo rado
20%

7%

20%

0%

13%

7%

7%

13%

49%

61%

54%

48%

14%

22%

16%

29%

4%

3%

3%

10%

100%

100%

100%

100%

Prema tabeli 8 jasno je da su nazareni najvie prihvaeni

od protestanata (kalvinisti i luterani), jer skoro 40% njih eli da
nazarena ima za komiju, i niko od njih nije ih potpuno odbacio.
Katolici u Vojvodini imaju manju distancu prema nazarenima nego
pravoslavni i ateisti.
Ako na osnovu uzorka istraivanja zakljuujemo o populaciji, rei emo da je polovina stanovnitva u Vojvodini indiferentna
kad je o verskoj pripadnosti njihovih komija re, tj. nebitno je da li
su oni nazareni ili neto drugo. Radije ne i svakako ne nazareni kao
komije, reklo je 30% graana Vojvodine. I, na kraju, 20% njih
spremno je vrlo rado i, konano, nemaju nita protiv da im komija
bude nazaren.

278

Ako se zapitamo i o nacionalnoj pripadnosti onih koji su

spremni da prihvate komije koji su nazareni, budui da je nacionalni i verski identitet prilino blizak u Srbiji, vidimo da je spremno
da prihvati nazarene za komiju: od Maara 26%; od Crnogoraca
22%; od Hrvata 21%; Jugoslovena 20% i od Srba 18%. S druge
strane gledano, oni koji ih unutar nacionalnih grupa odbacuju su:
12% Maari; 22% Jugosloveni; 32% Hrvati; 33% Srbi i 37%
Crnogorci koji ive u Vojvodini.
Mnoga se pitanja nameu i otvaraju kao nove mogunosti
analiziranja i razumevanja odnosa prihvaenosti i odbaenosti zahvaljujui ovom istraivanju. Po principu uzimanja uzorka, a zbog
nemogunosti da se istraivanje uradi na celoj populaciji, naveu
jo odnos prema muslimanima i nacionalnoj pripadnosti onih koji
su iskazali svoj stav prema njima kao komijama. Nijanse su prisutne u ovom smislu: muslimani su u Vojvodini prihvaeni u ulozi
komije od 38% Hrvata; 30% Maara; 25% Srba; 25% Crnogoraca;
25% Jugoslovena. S druge strane, odbacuje ih 34% Crnogoraca;
23% Srba; 11% Jugoslovena; 9% Hrvata i 6% Maara. Ostali su indiferenti o ovom pitanju. to se tie drugih nacionalnosti u Vojvodini, zbog malog broja ispitanika u uzorku, nisu mogli biti predmet
posebne obrade.

Konfesionalno izjanjavanje i religioznost

Pitanje koje ostaje nerazreeno, nakon ovog istraivanja,
jeste da li je odnos veinske verske zajednice i manjinskih zapravo
ono to ini distancu meu njima ili je re o tipu religioznosti, koji
ima manje ili vie ekskluzivistiki odnos i u kome su njeni pripadnici, nezavisno od konteksta, uvek distancirani od drugih. Odgovor
na ovo pitanje mogao bi se dobiti komparativnom studijom. Poruka
dominantne religije jeste poruka monopola u prostoru u kome eli
da se osea kao kod kue. Ako ovo prihvatimo, odmah se namee i
drugo pitanje: Na koji nain verske voe, svetenici i profesori na
teolokim fakultetima uvaju svoje vernike od verskog zavoenja,
od prozelitizma i prevera? Ako se pitamo o stepenu religioznosti
graana Vojvodine koji su iskazali svoj stav prema religijski
drugom, dolazimo do sledeih odgovora koje su dali na pitanje:

279

Kakav je va lini odnos prema religiji?

vernik sam, jer prihvatam sve to moja vera ui 15,1%
vernik sam, jer se pridravam svih obiaja moje vere 17,2%
vernik sam, ali ne prihvatam sve to moja vera ui 21,9%
ne pripadam nijednoj veri (crkvi), ali verujem u Boga 6,6%
nisam siguran da li sam religiozan ili ne 6,0%
nisam vernik, ali se pridravam verskih obiaja 18,7%
nisam vernik, ali uvaavam religijska ubeenja drugog 10,8%
nisam vernik i religija me ne zanima 2,6%
protivnik sam svake religije 1,0%

Kada ove procente prikaemo grafikonom, dobijamo sasvim jasnu sliku podeljenosti stavova prema religiji koji se grupiu u
dve distribucije odgovora, na verujue i one koji ne veruju.
Religioznost graana Vojvodine 2002.
300

200

100

tn
uo
C

pro
nis
ve
nis
ve
nis
nis
ve
ne
r
r
rni
ks niks niks pripa ams amv amv amv tivnik
e
e
e
igu
am
am
am
d
ra rnik rnik rnik sam
, a am
je
jer
sv
pri r se li ne ni jed nda , ali s , ali u i reli
ak
g
hv
v
e
pr
li
p
no
e

Kakav je vas licni odnos prema religiji:

U prvoj grupi religioznost se iskazuje na razliite naine, od

kojih dominira, moemo slobodno rei u pravoslavnoj veroispovesti, kritiki odnos prema svojoj crkvi, kao i to da vernici ne prihvataju sve to njihova vera ui (22%). Drugi po brojnosti su obredni
vernici, koji svoju religioznost vie iskazuju obredom, vie u ponaanju nego u teoriji. Naravno, tu su i vernici skloni dogmatskom
miljenju i prihvatanju svega onog to vera propisuje, to ne iskljuuje deklarativni karakter ovog stava. Na kraju, izvestan broj verni-

280

ka (7%) veruje u Boga iako ne pripada, ili ne eli da se vezuje za neku odreenu versku zajednicu. Verovanje bez pripadanja u Zapadnoj Evropi je, pak, sve vie pravilo nego izuzetak jer je mnogo
Evropljana prestalo pripadati svojim religijskim institucijama u bilo kakvom smislu, ali za sada nisu napustili mnoge od svojih duboko usaenih religijskih opredeljenja i stavova (Davie, 2005: 24).
U grupi neverujuih nalazi se 18% onih koji nisu vernici ali
se pridravaju verskih obiaja svoga naroda. Spoljanja forma ponekad zavara pa se uini da je i ovde re o vernicima; meutim, u
religijskoj samoidentifikaciji oni za sebe kau da nisu vernici. Ima
neverujuih koji uvaavaju versku pripadnost drugih (11%), onih
koje religija ne zanima (3%) i onih koji su protivnici svake religije
(1%). Zanimljivo je uoiti da je 13,5% mukaraca u odnosu na 2%
ena u kategoriji onih koji nisu vernici i religija ih ne zanima.
Takoe, meu protivnicima svake religije ima znatno vie mukaraca (1,9%) nego ena (0,2%) (Kuburi i Stojkovi, 2004).
Ako spojimo kategorije religioznosti onih koji prihvataju
sve to njihova vera ui, onih koji se pridravaju obiaja svoje vere i
selektivnih vernika, zakljuujemo da je 60,8% ispitanika u Vojvodini religiozno. I druga istraivanja (Radisavljevi-iparizovi, 2002)
ukazuju da je procenat religioznih u Srbiji oko 60%. (Poto je re o
preteno pravoslavnim vernicima, navodim, poreenja radi, istraivanje javnog mnjenja koje je raeno u Grkoj, u oblasti Atine,
Pireja i okoline, u oktobru 1979. godine, i ponovljeno u maju 1980.
godine: utvreno je da je otprilike 60% stanovnika religiozno i da
ide u crkvu, esto ili retko Mandzaridis, 2004.)
U istraivanju ponovljenom 2009, na uzorku od 610 ispitanika, na pitanje linog odnosa prema religiji dobili smo veoma sline odgovore, ali s tendencijom iskazivanja otvorenijih stavova i manjom sklonou ka neutralnoj poziciji.
Kakav je va lini odnos prema religiji?
1. vernik sam, jer prihvatam sve to moja vera (crkva) ui 17%
2. vernik sam, jer se pridravam svih obiaja moje vere 22%
3. vernik sam, ali ne prihvatam sve to moja vera ui 24%
4. ne pripadam nijednoj veri (crkvi), ali verujem u Boga 7%
5. nisam siguran da li sam religiozan ili ne 5%
6. nisam vernik, ali se pridravam verskih obiaja 13%
7. nisam vernik, ali uvaavam religijska ubeenja drugog 7%
8. nisam vernik i religija me ne zanima 4%
9. protivnik sam svake religije 2%

281

Odnos prema religiji poreenje podataka iz 2002. i 2009.

Stav prema religiji
Verujui
Obredni
Kritiki
Individualni
Nesigurni
Dvolini
Tolerantni neverujui
Nezainteresovani
Protivniki
2002

2009

15%

17%

17%

22%

22%

24%

7%

7%

6%

5%

19%

13%

11%

7%

3%

4%

1%

2%

Promene od 2002. do 2009. u odnosu prema religiji ukazuju da su stavovi graana postali jasniji, da se poveao broj vernika, i to u svim tipovima religioznosti, da je broj individualnih vernika ostao isti, kao i onih koji veruju u Boga, ali ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici. Smanjio se broj neverujuih koji se ponaaju
kao vernici, koje smo nazvali kobajagi-vernici. Broj tolerantnih protivnika religije smanjio se a poveao broj onih koji su nezainteresovani i protivnici svake religije. Dakle, na dimenziji odnosa prema
religiji, na jednom se kraju nalaze oni koji veruju i pripadaju nekoj
verskoj zajednici; u sredini su oni koji veruju ali ne pripadaju, kao
prelazni oblik distanciranja od institucije, a zadravanja odnosa poverenja prema Bogu (u tom neutralnom odnosu nalaze se oni koji
su nesigurni i koji nisu ni za ni protiv religije). Drugi kraj dimenzije
odnosa prema religiji obuhvata tolerantan odnos prema religiji iako
sami nisu verujui, preko nezainteresovanih do agresivnih protivnika svake religije. Iz ovoga sledi da se odnos prema religiji najbolje
moe pratiti putem, recimo, skale koja nije crno-bela, ve se rasprostire u nijansama sloenih odnosa, koji imaju i svoju unutranju
dinamiku.
Dakle, ako bismo pokuali da na osnovu empirijske grae
napravimo diferencijaciju religioznosti, rekli bismo da se ona iskazuje u formi obrednog, dogmatskog i kritikog stava; ovi stavovi se
manje ili vie raslojavaju postavljeni u odnos prema crkvi ili prema
Bogu. Osobe koje nisu sigurne da li su religiozne ili ne, usled agnostikog stava ili iz psiholoke ambivalentnosti, ponekad se nazivaju
pokolebanim vernicima. Meutim, danas je vie prisutan pokoleban ateistiki stav jer se nauni pogled na svet sve vie zamenjuje

282

teistikim ali i panteistikim. Preovladavanje religioznosti u godinama tranzicije drutva znaajan je faktor njegove integracije i homogenizacije. U ovome se kontekstu onda postavlja i pitanje odnosa prema drugim religijama i prema vernicima koji su pripadnici
drugih verskih zajednica, koji nisu mi.
Uporeujui razlike izmeu pravoslavaca i katolika u Vojvodini u odnosu na sve ispitivane varijable, o emu sada ne elim
da piem opirno ve samo informativno da poslui kao uvod u
metodologiju obrade podataka za prikaz istraivanja prostora jugozapadne Srbije odnosno etnikih odnosa. Podaci novog istraivanja
o distanci, raenog 2009. godine u Vojvodini, na uzorku od 610
ispitanika, daju nam generalnu sliku sadanjeg trenutka meuverskih odnosa u Vojvodini. Prema diskriminantnoj analizi, u uzorku
je bilo 398 ispitanika pravoslavne veroispovesti i 111 katolike,
moemo zakljuiti da u Vojvodini katolici zauzimaju neto ekstremniju poziciju distanciranja od pravoslavnih, to pokazuju centroidi ispitivanih grupa. Razlike izmeu pravoslavnih i katolikih
vernika su najvie ispoljene u poeljnosti da brani drug, kao i
predsednik drave, budu njihove veroispovesti. Za predsednika
drave takoe ne bi eleli pripadnika protestantske vere ni islamske
veroispovesti.

283

Socijalna
distanca
u jugozapadnoj
Srbiji
Knjiga koja je objavljena posle prve faze istraivanja, Istraivanje etnikih odnosa u jugozapadnoj Srbiji. Prijepolje, Priboj,
Sjenica i Novi Pazar, koju su priredili Slobodan Martinovi i Sanela Rovanin (2009) 7, daje uvid u nain istraivanja od uputstava
anketarima, preko varijabli, istraivakih postupaka i instrumenata
kojima se istraivalo. Istraivanje je raeno od oktobra 2008. do
marta 2009. godine, u optinama Novi Pazar, Prijepolje, Priboj i
Sjenica. Broj ispitanika je 600, od ega je 352 pripadnika bonjake
i 233 pripadnika srpske nacionalnosti.
Rezultati koji su objavljeni mogu se svesti na zakljuak da u
optinama Prijepolje, Priboj, Sjenica i Novi Pazar postoji evidentna
etnika distanca izmeu dve najbrojnije etnike grupe: Srba i Bonjaka. Drutveni odnos prema kome je najvie iskazana distanca
jeste brak. Pripadnici srpskog naroda vie prihvataju da stupe u
brak sa pripadnikom bonjakog naroda, nego Bonjaci sa pripadnicima srpskog naroda. (Martinovi i Rovanin, 2009: 138) Bilo je
ponueno devet odnosa:
11

Istraivanje etnikih odnosa u jugozapadnoj Srbiji (Prijepolje, Priboj,

Sjenica i Novi Pazar) jedna je od aktivnosti sprovedenih u okviru projekta
117

Poboljanje dobre vladavine i razvoj civilnog drutva u Jugozapadnoj Srbiji,

podranog od MATRA programa Ministarstva inostranih poslova vlade
Holandije, a uradila ga je nevladina organizacija Argument iz Prijepolja, u
saradnji s nevladinim organizacijama enska inicijativa iz Priboja, Forum
ena iz Prijepolja, Flores iz Sjenice i Urban In i Sandaki odbor za ljudska
prava iz Novog Pazara.

284

1. Da poseuje moju zemlju kao turista,

2. Da stalno ivi u mojoj zemlji (RS)
3. Da stanuje u mom susedstvu, u istoj zgradi ili ulici
4. Da bude nastavnik u koli u mom mestu
5. Da mi bude ef na poslu
6. Da ima rukovodei poloaj u mojoj zemlji
7. Da se druim sa njim (njom) kao sa prijateljem
8. Da moja sestra (brat) stupi u brak sa njim (njom)
9. Da stupim u brak sa njim (njom)
U istraivanju su bila postavljena pitanja odnosa prema 18
etnikih grupa: Albanci, Amerikanci, Bugari, Crnogorci, Hrvati,
Holanani, Kinezi, Maari, Makedonci, Bonjaci, Nemci, Romi,
Rumuni, Rusi, Slovaci, Slovenci, Srbi, Vlasi.
Najvie se prihvataju Bonjaci, Crnogorci i Srbi. Poto su
ispitanici bili Srbi i Bonjaci, u procentu koji odgovara zadnjem
popisu stanovnitva, moe se zakljuiti da je svako glasao za pripadnike svog naroda. Prihvatanje Crnogoraca se moe objasniti tako to vei deo srpskog naroda doivljava Crnogorce kao pripadnike svog naroda, a Bonjaci iskazuju vei stepen prisnosti prema
Crnogorcima nego prema Srbima.
Prema rezultatima od ponuenih odnosa koji se najvie
prihvataju su: da poseuje moju zemlju kao turista, da stalno ivi u
mojoj zemlji. Odnosi koji se najvie odbacuju su: da moja sestrabrat stupi u brak sa njim-njom i da stupim u brak sa njim-njom.
Analizom dobijenih podataka moe se zakljuiti da je stepen etnike distance najnii u Sjenici, zatim u Priboju, Prijepolju, a najvii u
Novom Pazaru (Martinovi i Rovanin, 2009: 138).
Rezultati istraivanja koji se odnose na razlike izmeu pripadnika bonjake i srpske nacionalnosti, s osvrtom na meureligijski dijalog u regionu, ovde se sada prvi put objavljuju.
U ovom istraivanju, najvanija uloga kojoj ispitanici daju
vanost u razumevanju meusobne bliskosti jeste, dakle, brak, pri
emu se vea vanost za stupanje u brak s pripadnikom druge nacije i vere pridaje sestri ili bratu nego sebi samome. Dakle, razlikama
je najvie doprinelo pitanje: Da li ste spremni da vaa sestra ili brat
stupe u brak sa pripadnikom druge nacije? Svakako, ovde je vano
naglasiti da je nedostatak u upitniku to to nije razgraniio razlike
izmeu brata i sestre, jer se i tu pojavljuju razliiti stavovi. Potom
ide pitanje vlastitog braka i poeljnosti druge vere i nacije za taj

285

odnos. I u drugim istraivanjima brak je bio najzatieniji odnos,

ali ovde je novina u tome to se pokazalo da je brak najvanija uloga, a sestra najzatienija osoba ona se posebno uva od stupanja
u brak s pripadnikom druge vere, i to u islamu. Od ostalih uloga
vanost se najvie pridaje susedima, komijama, zatim nastavniku,
pa efu na poslu, pa prijateljima; na kraju su turisti, za iju se
nacionalnu i versku pripadnost mnogo ne pita.
U pokuaju da saznam o kojim se pitanjima najvie razlikuju stavovi Srba i Bonjaka, uradila sam diskriminantnu analizu,
ime smo dobili hijerarhiju etnikih grupa do ije bliskosti, odnosno odstojanja je ispitanicima stalo. Naime, na poetku stoje oni koji
doprinose razlikama to je u skladu s poznatim principom: prijatelj mog prijatelja je i moj prijatelj, ili: prijatelj mog neprijatelja i
moj je neprijatelj. Za ovaj region, hijerarhija doprinosa razlikama
izgleda ovako: Bonjak; Srbin; Rus; Vlah; Crnogorac; Albanac;
Rumun; Bugarin; Kinez; Maar; Slovak; Nemac; Makedonac;
Amerikanac; Holananin; Rom; Hrvat; Slovenac.
Prema rezultatima dobijenim putem diskriminantne analize, razlikama izmeu Srba i Bonjaka najvie doprinose razlike prema razliitim nacijama i njihovoj verskoj pripadnosti. Drugim reima, Srbi se oseaju bliskim s Rusima i Crnogorcima, dok je odnos
Bonjaka blii s Albancima. Razlike prema ostalim nacijama postepeno se smanjuju kada su u pitanju narodi kao sto su: Slovaci,
Nemci, Makedonci, Amerikanci, Holanani, Romi i Hrvati; najmanje se razlikuju u odnosu prema Slovencima.
Meusobna bliskost i distanca Srba i Bonjaka skoro je
simetrina: koliko su u kojoj ulozi prihvaeni Srbi od Bonjaka, toliko su i Bonjaci prihvaeni od Srba. Naime, 15% Srba i 15% Bonjaka nema nita protiv da njihova sestra ili brat stupe u brani odnos s pripadnikom Srba odnosno Bonjaka. Za vlastiti verski meoviti brak spremno je 17% ispitanika. Na rukovodeem poloaju
polovina ispitanika radije vidi pripadnika svoje nacije, dok su sve
ostale uloge prihvatljive za 70 do 90 posto ispitanika. Dakle, kada je
re o meusobnim odnosima Srba i Bonjaka, ostalo je 10% onih
koji ih ne ele niti u ulozi turiste.
Kada je re o drugim nacijama, koje uglavnom ne ive na
ovim prostorima, moemo ih grupisati u nekoliko kategorija, kao
to su: zemlje bive SFRJ, evropske drave i nacije, velike sile, susedne drave, itd. Generalno gledano, ima ljudi koji su naklonjeni

286

zemljama bive SFRJ, i onih koji imaju gard prema njima; zatim,
onih otvorenih ka Evropi (Holananima, Nemcima), onih sa posebnim odnosom prema velikim silama poput SAD, Rusije i Kine,
kao i onih naklonjenih komijskim zemljama (Bugarskoj, Rumunji,
Maarskoj).
Pitanje koje se odnosi na Albance kontroverzno je: moe se
odnositi na to kako je uzimaju kao susednu zemlju ili kroz to kako
vide problem s Kosovom, ali i religijski mada je poznato da ima i
Albanaca pravoslavaca i Albanaca katolika, ali to upitnikom nismo
bili u stanju da razlikujemo. Najvie ljudi brak uzima za najblii
odnos (ili pak smatra tu osobu druge nacije izuzetkom, za koji treba
da zahvali svom dobrom izboru i umeu procene). Primetila sam da
se meu ispitanicima mogu primetiti pojedinci koji uvek hoe da
budu prijatelji i oni koji nee nikakve kontakte druge vrste.
Srbi znatno vie nego Bonjaci prihvataju navedene nacije,
koje su sada poreane po tome koliko su u ulogama koje su navedene prihvaene. U svim ulogama od Srba su prihvaeni prvo Rusi,
pa Crnogorci (osim u ulozi efa), Makedonci, Bugari, Slovaci, Rumuni, Maari, Kinezi, potom Holanani, a onda Amerikanci s rasponom od 25% do 89%. Raspon prihvaenosti Amerikanaca ide od
uloge za brak (gde je kod Bonjaka 24%) do turiste (93%). Naravno, uvek je brak kategorija u kojoj su Srbi spremniji za verski i
nacionalno meoviti brak. Srbi vie prihvataju Rome iako su odgovori o pitanju braka identini i za Srbe i za Bonjake. Samo 6%
ispitanika spremno je da stupi u brak s Romom/Romkinjom, a 81%
ih prihvata za turistu.
Vea bliskost Bonjaka s Albancima pokazuje se u tome to
su oni u svim kategorijama vie prihvaeni, a raspon ide od 25%
onih koji bi stupili u brak s Albancem / Albankom, pa do 89% onih
koji bi ih prihvatili kao turiste, to je u ovom istraivanju najprihvaenija uloga. Posle Albanaca su Amerikanci, pa onda Hrvati oni
koje Bonjaci prihvataju vie nego Srbi.
to se tie Crnogoraca, oni su srpski miljenici, ali ih i Bonjaci rado prihvataju. Najvei broj Bonjaka (93%) bi se iskljuivo
oenilo / udalo za pripadnika iste nacije i vere, dok u sluaju stupanja u brak s pripadnikom / pripadnicom druge nacije, Crnogorci
stoje na prvom mestu poeljnosti (36%). Nemci su takoe vie
prihvaeni od Bonjaka, i to u svih devet uloga. Ipak, procenat onih
koji bi stupili u brak s Nemcem skoro je isti i kod Srba.

287

Kao zakljuak istraivanja moe se rei da je poeljno da

brak i vlast ostanu u rukama vlastite nacije. Kada je re o razlikama
izmeu Srba i Bonjaka, ekstremniju poziciju zauzimaju Bonjaci
jer je 9% Bonjaka zaokruilo samo svoju naciju u svim ulogama,
dok je kod Srba to uinilo 6%. Meu Srbima je 6% zaokruilo sve
nacije za sve uloge, dok je meu Bonjacima to uinio samo 1%.
Meutim, znaajno je napomenuti da je bilo znatno vie nacija koje
pripadaju hrianskoj religiji, te su Srbi imali i vie mogunosti da
budu pozitivni prema njima, kao i da je u upitniku nedostajalo
pitanje odnosa prema Turcima i arapskom svetu.

Meureligijski dijalog i tolerancija

Rezultati istraivanja etnikih odnosa u jugozapadnoj Srbiji
prikazani su na okruglom stolu u Prijepolju, koji je odran u sredu,
31. marta 2010. godine. Okruglom stolu prisustvovalo je preko 80
uesnika, meu kojima su bili predstavnici triju religijskih zajednica, zatim predstavnici lokalnih uprava i nevladinih organizacija iz
svih 6 optina iz jugozapadne Srbije, kao i predstavnici obrazovnih
institucija i medija. Posebno je znaajno to to je meu uesnicima
bila i grupa od dvadesetak srednjokolaca, predstavnika Omladinskog parlamenta, to je dalo poseban kvalitet okruglom stolu: mladi
su svojim dolaskom i aktivnim ueem pokazali da je meureligijski dijalog i za njih itekako interesantna tema. Mladi su bili u prilici
ne samo da uju kako razmiljaju i kako svoj doprinos meureligijskom dijalogu daju njihove starije kolege nego su i sami aktivno doprineli vrlo ivoj i konstruktivnoj diskusiji.
Okrugli sto otvorio je Slobodan Martinovi; on je pozdravio
goste, pre svega predstavnike verskih zajednica, i naglasio da se
prvi put na ovakvim skupovima nalazi predstavnik katolike crkve.
Okrugli sto je potom pozdravio eljko Danilovi, predstvnik IKV
Pax Christi Holandija, koji je rekao da se divno osea to vidi tako
veliki broj ljudi. On je iskazao nadu da e spoj mladosti i iskustva
uroditi plodom u zajednikom nastojanju da se radi na unapreenju meureligijskog i meuetnikog dijaloga. Nada se, dalje, da e
se zajedniki otii jo jedan korak dalje u tome pogledu (to se i
ostvarilo). Bert Van der Linde, savetnik na projektu, pozdravio je
skup i pozvao na diskusiju nakon prikazivanja rezultata.

288

Slika o religijski drugom faktor je koji utie na saradnju ili

formiranje distance prema tom drugom. Razliite grupe i njihovo
meusobno razumevanje, kao i hijerarhija moi to je bio predmet
istraivanja. Odnosi mogu poi od intimnih i toplih i doi do ravnodunih i neprijateljskih. Dakle, postoje dve dimenzije: jedno su
naa oseanja: koliko volimo ili ne volimo, a drugo je mo; koliko
smo spremni da onaj religijski drugi bude neko ko ima mo bilo
na lokalnom nivou ili generalno. Disciplina i kontrola kao
dimenzija preko koje se ispitivalo meusobno razumevanje razliitih religija i nacija, svakako ima uticaja i na emotivnu dimenziju
oseanja prihvaenosti i odbaenosti. I u toj dimenziji pojavljuju se
dve paralelne sfere: ona koja otkriva vlastito oseanje prihvaenosti
i odbaenosti od nekog drugog, ali i kao vlastita spremnost da se
prihvati neko ko je religijski drugi.
Prema rezultatima istraivanja, koji su predstavljeni samo
ukratko, i vie kao poziv na dijalog, etnika distanca na ovim je
prostorima uslovljena religijskim razlikama. U Vojvodini je verski
pluralizam znatno naglaeniji usled brojnosti razliitih verskih zajednica, ali svuda postoji centar u kome najvie anse za drutvene
uloge i bliske odnose imaju najbrojnije verske zajednice, a postepeno se udaljavaju od moi i ljubavi manjinske grupe, od kojih se neki
nalaze na samoj margini drutva.
Istraivanje bliskosti i udaljenosti znai utvrivanje ta je to
to u stavovima razdvaja pravoslavne od muslimana: ko su iji prijatelji i na koje drave se gleda s naklonou; kome se vie veruje,
kojim se nacijama radije pribliavaju, a od kojih se distanciraju.
Priu o drugim nacijama i njihovom prihvatanju ili odbacivanju
vano je uporediti i s pitanjem koliko su ispitanicima navedene i
istraivane nacije poznate: da li se zna iz linog iskustva, tj. poznaje
li se neko od drugih, ili vei broj drugih, ili je sve samo simboliki
govor o neemu drugom.
Posle prikazivanja rezultata istraivanja re su imali predstavnici verskih zajednica. Prvo je govorio predstavnik katolike,
potom, pravoslavne pa islamske zajednice, a onda su saradnici na
projektu prikazali svoje male aktivnosti.
Predstavnik Rimokatolike crkve govorio je o karakteru
svoje crkve, koja je univerzalna i nadnacionalna, te je i sam upuen
na internacionalnost. Ukazao je na specifinosti podruja bive Jugoslavije, na kanjenje formi razvoja pa i na kanjenje u raanju

289

nacionalnih drava. Osim toga, ovde su este promene dravnih reima, pa i imena drava, to je uticalo na to da religija postane ono
to odrava identitet ljudi. Pozvao je na negovanje bitnih zajednikih potreba, na oseanja ljudskosti i solidarnosti, to se bazira
na oseaju stvorenosti. Osim toga, hriani su pozvani da vole oveka, on je kapital sam po sebi. Pozvao je na potovanje ljudskih prava, ukazao na proces globalizacije koji je stvorio veze koje su neizbeive. Moral je postavio u prvi plan, zaloio se za potovanje granica, i za ljubav kao najvie naelo.
Predstavnik Srpske pravoslavne crkve izrazio je zadovoljstvo to moe da uje predstavnike katolike crkve i islamske zajednice. Izlaganje je otpoeo Hristovim zapovestima o ljubavi prema
Bogu, a zatim sebi i blinjima, koje su vertikala i horizontala one
ine hrianina, a to se ogleda u simbolu krsta. Ljubav tek kroz obe
dimenzije ini krst. Takoe je citirao stihove iz Svetog pisma koji
svedoe o jednakosti svih ljudi. Ljudska iskuenja su, dodao je,
izazov za sve religije izazov da se pomogne oveku. Doprinos
ovom drutvu moe se dati isticanjem slinosti meu nama, a ne
naglaavanjem razlika.
Predstavnik islamske zajednice je stihovima iz Kurana,
poslednje sure, pozdravio prisutne u ime Islamske zajednice.
Uputio je molitvu za mir, ljubav meu ljudima i spasenje oveanstva od propasti koja mu preti. Toleranciju je definisao kao kljuno
pitanje, koje stoji na poetku, jo od Kaina i Avelja, kao i problem
pretenzija na neogranienu mo. Pravila tolerantnog ponaanja i
ivota na jasan nain su izreena u svim svetim spisima, a upuena
su svim ljudima na zemlji. Bog je hteo da budemo razliiti i da se
meusobno upoznajemo. Razlog je to za povezivanje a ne svae i
sukobe. Meutim, u linom iskustvu imam ima iskustvo izdaje od
pripadnika vlastite vere, to je podelio s prisutnima na skupu, ime
je izazvao predstavnike islamske zajednice druge grupe, i pokrenuo
diskusiju u kojoj su se meusobno osuivali. Dakle, primerom je
pokazao kako izgleda unutarreligijska i unutaretnika netolerancija. Propise objavljene u svetim knjigama kre i oni koji ih tumae,
predstavnici samih vera; na kraju je zatraio pomo od organizacija
koje se bave zatitom ljudskih prava. (Konkretno, re je o njegovoj
magistarskoj diplomi koju je stekao na Univerzitetu u Novom
Pazaru, a koju mu tamo nisu hteli izdati; diploma mu je potrebna
radi nastavka doktorskih studija.) Inae, zanimljivo je bilo i to to je

290

kazao da njegov rad s horom, koji je bio sastavljen od verski i nacionalno meovite grupe pevaa, nije bio s odobravanjem prihvaen u verskoj zajednici vie se insistiralo na odravanju homogene strukture. (Na sline primere naila sam i u razgovorima sa
drugim pevakim grupama mnoge su bile odbaene od svoje verske zajednice zato to su za lanove primali i pripadnike drugih verskih zajednica.)
U daljem radu okruglog stola partneri na projektu predstavili su svoje aktivnosti. Iz Novog Pazara, o radu je govorila koleginica; ona je prisutnima predoila da su u okviru projekta posetili
verske objekte u Novom Pazaru, posle ega su organizovali debatu
u kojoj su uestvovali predstavnici verskih zajednica. Debatu je
pratila televizija i brojni mediji, to ukazuje na vanost teme za ovo
podruje. Mladi su govorili o iskustvima ivota u multietnikoj sredini, o tome ta je to to ini ivot bogatijim, i ta je to to nas spaja.
Mladi, reeno je tamo a pokazano i na ovom skupu, ne znaju dovoljno o religijama drugih, te su sada imali priliku da uju, to
omoguuje i meuverski dijalog, i deluje na prevladavanje predrasuda, koje esto nastaju usled nepoznavanja drugih.
Sjenica je optina u kojoj ima najvie tolerancije, ali postoje
i opasnosti; one vrebaju najee iz medija i neodgovornog politikog marketinga. Pomenut je u tom smislu knjievni susret s Muhamedom Abdagiem, knjievnikom koji je ne svojom krivicom bio
disident, sam morao da tampa svoje rukopise. Ideja multikulturalnosti, saglasili su se svi, najznaajnija je tema. Ukazano je na
znaaj intelektualne elite. Na kraju prikaza prvog dana skupa treba
pomenuti jo jednu bitnu injenicu: bilo je i uesnika iz okolnih
drava. Drugog dana na okruglom stolu govorilo se o knjievnosti,
o tome da ona moe biti i sredstvo i blokada za interreligijski
dijalog.
enska inicijativa iz Priboja, bavila se, dodatno, temom
Uinimo ivot bogatijim. Inspiracija za ovu aktivnost proizila je iz
istraivanja u kome se pokazalo da je brak mesto najveeg distanciranja. Oni su zato organizovali seminar, debatu, i televizijsku
emisiju koja je to snimila. U debati su uestvovale dve ekipe uenika srednjokolskog uzrasta, koje su navodile argumente za i protiv verski meovitih brakova. Debati je prethodio jednodnevni
seminar, u kome su uenici pripremljeni za temu, sama debata trajala je 18 minuta, i prikazana je na Televiziji Priboj. Kampanja koja

291

je usledila imala je za cilj da se podstakne dijalog izmeu predstavnika verskih zajednica o zajednikim problemima kao to su narkomanija, nasilje, problemi mladih.
Forum ena (TV Forum) iz Prijepolja je svoju malu aktivnost realizovao pod nazivom Meureligijski dijalog i mladi. Produkcija TV Forum 2010. je emisija koja je trajala 25 minuta. U emisiji se polo od stava da postoji potreba za dijalogom i tolerancijom
svih naroda. Poelo se od antikog perioda, predstavljeni su tekstovi iz Biblije i Kurana, stiglo se do savremenih termina koji se odnose na toleranciju i identitet; prikazano je, zatim, kako se u svim verskim tradicijama i uenjima moe pronai dobra poruka za meusobno potovanje i dijalog. Emisija ima i edukativni karakter: prikazani su dokumenti kao to je Univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima, proglaena 1981. godine, kojom se zalae za ukidanje svih
oblika diskriminacije i netolerancije na osnovu veroispovesti i verskog uverenja. U emisiji je uestvovalo etvoro mladih ljudi, srednjokolaca, jedna teolokinja i jedan profesor islamske pedagogije.
Bio je organizovan i okrugli sto na kome su uesnici takoe bili
mladi iz Kancelarije za mlade Prijepolje.
U diskusiji koja je usledila posle svih predstavljanja, pokrenuta su brojna pitanja: kakav je odnos religije i nacije; koliko moemo biti zadovoljni verskom nastavom u koli uo se predlog da se
ui i o drugim religijama, jer su ljudi ovde vie upueni jedni na
druge, a ne znaju ak ni kako se treba ponaati u kojoj situaciji.
Mogue da distanciranje jednih od drugih proizlazi i iz neznanja
kako da se ponaaju u pojedinim situacijama. Ovaj predlog znaajan je zato to se od veronauke dolo do potrebe posedovanja religijske kulture.
Podele unutar verskih zajednica takoe su bile predmet
razgovora, a brojna pitanja uvek su upuivana predstavnicima tih
zajednica. Zakljueno je da su optereenja iz prolosti neto to
stoji kao barijera meusobnoj saradnji. Manjinski narodi se plae.
Ukazano je na znaaj principa reciprociteta i potrebe za ravnopravnou. Nekoliko uesnika u diskusiji naglasilo je da su potrebni
zajedniki napori radi poboljanja kvaliteta ivota i unapreenja
moralnog ponaanja. Takoe se ukazalo na ekoloke probleme, i na
potrebu zajednikog delovanja da se oveanstvo sauva od propasti. A to se moe postii ako se izgrauje poverenje, a ne da se
svaa i sukobljava.

292

Na kraju su predstavnici verskih zajednica odgovarali na

pitanja postavljena u toku diskusije. Predstavnik SPC ukazao je da
se u zajednikom ivotu najbolje ui ako ue jedni od drugih. Svoju
uznemirenost iskazao je reima koje se odnose na rtve: rekao je da
s potovanjem treba govoriti o svim rtvama, a ne samo o svojim. O
formiranju Hrvatske pravoslavne crkve govorio je povezujui to sa
NDH. Predstavnik katolike crkve naglasio je razliku izmeu
religije i vere. Religija je javna stvar, i dravu zanima na kojoj se
osnovi ljudi udruuju. Vera je pitanje savesti, i to je privatna stvar.
Svi su bili zadovoljni organizacijom, i to su javno iskazali.
Naglasak je bio na meusobnoj toleranciji i meusobnom uvaavanju. Svi predstavnici verskih zajednica ukazali su na univerzalni karakter svojih religija. O odnosu crkve i drave predloili su
partnerski odnos. Uesnici su naglasili da postoji velika potreba
za organizacijom ovakvih i slinih aktivnosti, jer se samo kroz
konstruktivan i permanentan dijalog mogu kreirati preduslovi za
skladno i kvalitetno zajedniko ivljenje.

Izgradnja meusobnog poverenja

ta je to to omoguava svakodnevni ivot ljudi na jednom
prostoru? Da li je potrebno da imaju kolu, crkvu, zdravstvenu
ustanovu? Koji su to neophodni elementi opstanka? Da li je ekonomska sfera i bogatstvo presudno, ili je to moda nauna sfera,
obrazovna, ili pak verska? Ne ulazei u vrednovanje pojedinih ustanova, elim da naglasim da iznad svega toga, i u bilo kojim uslovima, stoji neto to se zove meusobno poverenje to je u temelju
svih drugih odnosa. Kada se sklapa brak, i taj odnos je bez poverenja nezamisliv. Osim ove dijade emocionalnosti, iz koje i nastaje
porodica i na kojoj se temelji drutvena repodukcija, i svaka druga
grupa kao svoj integrativni faktor ima odnos poverenja. Poverenje
je presudno i u religiji; ono je usmereno pre svega prema Bogu: bez
vere nema ni verske zajednice.
Poverenje podrazumeva instinktivno, bespogovorno verovanje u neto. Pouzdanje podrazumeva svesno poverenje za koje postoje dobri razlozi, definitivni dokazi ili prolo iskustvo. Pouzdanje je vie stvar mozga, vie je sraunato i zasniva se pre na

293

oekivanju nego na poverenju. S druge strane, poverenje moe da

bude, a neretko i jeste, instinktivno, ono nema strategiju i slobodno se prua, ono je neto poput ljubavi. Prisustvo ili odsustvo
poverenja moe da naini snane razlike u naem ivotu (Gibb,
1978: 14).
Erik Erikson (1963; 1976) naglaava da emotivni razvoj
traje tokom celog ivota. Ljudski razvitak ini niz progresivnih reavanja sukoba izmeu potreba i drutvenih zahteva. U svakoj fazi osoba razreava specifinu krizu, tek potom moe da uznapreduje do sledeeg skupa problema. Poverenje se na individualnom
planu formira u prvoj godini ivota i to je ujedno prva faza emotivnog razvoja prema Eriksonu. Oseanje poverenja obuhvata pozitivan stav jedinke prema sebi i prema drugim ljudima, a u ovoj razvojnoj fazi prepoznaje se u dobrom snu i odsustvu uznemirenosti i
kad majka nije u vidokrugu deteta. Jeroti (1991; 1994) u uspeno
prepoznatom poverenju opaa i zametke vere. Druga faza je faza
sticanja autonomije, potom ide faza sticanja inicijative, faza usvajanja odgovornosti, faza formiranja identiteta, pa faza intimnosti,
reprodukcije i integriteta.
Ovih osam faza zapoinje fazom poverenja, naspram nepoverenja, jo u vreme ranog detinjstva. Da bi se pojavio ego
identitet, dete mora da razvije oseaj poverenja u sebe i u svet.
Takvo poverenje zasniva se na oseaju da postoje ljudi u detetovom svetu na koje ono moe raunati za utehu i brigu Ako se ne
obraa panja na detetove potrebe, dete nee razvijati oseaj poverenja i oseanje da je svet sigurno mesto za ivot (Zigler,
Stevenson, 1993: 50).
Pitanje poverenja, po teoriji Abrahama Maslova (1982: 148)
jeste primarno jer je, u hijerarhiji motiva, potreba za sigurnou jaa od potrebe za ljubavlju. Oseanje poverenja u druge, kao i samopouzdanje, najbitniji su preduslovi mentalnog zdravlja. Poverenje
moemo smatrati temeljnim i za drutvene odnose i drutveni razvoj. Ako je mogue paralelno posmatrati razvoj pojedinca i razvoj
drutva, poverenje je ono bez ega se ne moe graditi nijedna zajednica, od brane do dravne.
Poverenje je neto to se ui. Osnovno poverenje, koje se
stie u prvoj godini ivota, temelj je razvoja linosti i njenog odnosa prema irim drutvenim zbivanjima. U toj fazi iskustvo je jedini metod uenja, tanije iskustvo sa roditeljima i njihovom

294

sposobnou da odgovore na potrebe deteta. Poverenje razvija itav niz karakteristika linosti, koje se uobliavaju iskustvom i
postaju mentalno uvreene. One uobliuju linost kao i spoznaju
iskustva, njeno promiljanje i prenos s emotivnog u racionalni,
katkada i verbalni izraz (Kuburi, 2009).
Uzajamno poverenje neophodan je uslov za slobodu govora. Atmosfera u kojoj moemo da uspostavimo ravnoteu i vodimo slobodne razgovore predstavlja atmosferu poverenja. tavie,
empirijsko istraivanje ukazuje na preciznu prirodu takve atmosfere. Poverenje u Boga ini sutinu svake religije, a to poverenje
moe se izgraditi jedino putem meusobnih odnosa, ili je ono to
koje uobliava odnose meu ljudima. Poverenje se izgrauje postepeno; lako moe da nestane i teko ga je ponovo stei.
Balkan je odvajkada poprite brojnih drutvenih sukobljavanja, i to je neto to traje ve vekovima. Posledice tih nereda
su pobede i porazi, seanja i osvete. Kako da opiemo poetak
novog veka na Balkanu kad je o meusobnom poverenju meu
narodima re? Da li je uopte mogue ponuditi jedinstvenu sliku
ili postoje varijacije? Ko je u sreditu, i gde je uopte sredite
dogaaja na Balkanu? Prema relevantnim istraivanjima, posle
90-ih godina prolog veka jasno je da je religija ponovo zadobila
elnu poziciju stepen religioznosti veoma se poveao, pre svega
u smislu konfesionalne pripadnosti, a kad je o stepenu poverenja
u institucije dravnih sistema re, na prvom mestu nale su se
verske zajednice (Kuburi, Z. i A. Kuburi, 2010).
Predstave o religijski drugom na Zapadnom Balkanu, prema rezultatima istraivanja iz 2006. godine, jasno ukazuju i na
poloaj religije u pluralistikim drutvima (Christian Moe, 2008:
9). Drugi se veinom odnosi na ljude koji pripadaju religiji koja
u datom drutvu nije dominantna religija, to znai religija sa kojom se manje-vie identifikuje narod koji u toj sredini preovlauje. Religija je, tako, znaajan inilac etnikog identiteta katolikih
Hrvata, pravoslavnih Srba i muslimanskih Bonjaka, koji su svi
Juni Sloveni i svi govore gotovo istim jezikom. Albanski etnos, s
druge strane, definisan je potpuno razliitim, tj. albanskim jezikom. U sluaju Albanaca, dakle, religija ne predstavlja niti faktor
jedinstva niti razliitosti re je o multireligijskom narodu. Ova
studija o religijski drugom (Moe, 2008) nastajala je istovremeno s poetkom istraivanja Balkan Monitor-a, tako da moemo

295

da uporedimo rezultate vezane za problem distance i poverenja.

Da li postoji ikakva veza izmeu predstava o drukijim religijama
i poverenja u druge? (Kuburi, Kuburi, 2010).
Slika o religijski drugom formirala se vekovima i prenosila s generacije na generaciju, bazirana na linom iskustvu i prenetom pamenju, istorijskim podacima, ali i interpretirana u svetlu
savremenih dogaanja. Balkan je prostor na kome su evidentni
konflikti, migracije, podele, meusobno distanciranje i nepoverenje isto kao i srdanost, otvorenost i spremnost za saradnju
(Kuburi, 2008: 194).
Socijalni kapital je povezan sa dimenzijom poverenja. Za
drutva u kojima preovlauju odnosi poverenja kaemo da imaju
socijalni kapital, tj. da su bogata drutva. Bitno je primetiti da nije
isto ljudski kapital i socijalni kapital. Ljudski kapital utemeljuje se
u obrazovanju, to je akumulacija znanja koje imaju strunjaci. Meutim, socijalni kapital odnosi se upravo na stepen poverenja meu
ljudima, i ne nalazi se u kognitivnoj ve u emotivnoj i akcionoj
komponenti. U svim grupama imamo aktivne i pasivne lanove, a
socijalnom kapitalu doprinose samo aktivni lanovi.
Pojam socijalni kapital prvi put je upotrebljen 1916. godine, u izvetaju o seoskim kolama amerike savezne drave Zapadna Virdinija, u znaenju onoga to omoguava svakodnevni ivot
ljudi, njihovo meusobno povezivanje upravo ono dovodi do akumulacije socijalnog kapitala. Ono to ini socijalni kapital jesu:
mree, norme i poverenje, tj. poverenje moemo nazvati indikatorom socijalnog kapitala. Drugim reima, socijalni kapital zavisi od
faktora kao to su nivo poverenja i potovanje normi u ponaanju;
one stoje u meusobnoj korelaciji. Socijalni kapital nije statina
kategorija, on se menja u zavisnosti od konteksta vremena i mesta.
Ono to se u literaturi moe pronai jeste ideja da se
socijalni kapital odrava preko sistema reciprociteta. Na primer,
potrebno je u socijalnim odnosima odravati meusobne posete,
uzvraati usluge i odravati prijateljstva preko sistema recipronosti. Ako se zajednica odrava na raun jednih, dolazi do disbalansa, to takvu zajednicu uruava. Kao digresiju navodim primer
disbalansa u jugoslovenskom drutvu: ono jeste predstavljalo bogatstvo u razliitosti, ali je tu bilo oigledno stalno ulaganje razvijenih u nerazvijene delove, i neravnopravnost. Prema Burdijeu, jedina razlika izmeu socijalnog, s jedne strane, i ekonomskog i kultur-

296

nog kapitala, sa druge, odnosi se na recipronost u potovanju

normi koja je kod socijalnog kapitala neto rizinija nego u
sluaju druge dve vrste kapitala (Bourdieu, 1985: 254).
U literaturi koja se bavi socijalnim kapitalom istie se ideja
o znaaju udruivanja ljudi na razliitim nivoima, te da se na porodino udruivanje nadovezuju mogunosti koje pruaju: obrazovni
sistem, verske zajednice, nevladina udruenja i dr., kako bi se pojedinac oslobodio ogranienja socijalne grupe u kojoj je roen.
Znaajno je navesti i stanovite Fukujame, koji ima knjigu
upravo o poverenju Trust (1995). Fukujama razlikuje etiri tipa
socijabilnosti (drutvenost ili udruivanje). Prvi tip socijabilnosti,
porodina socijabilnost, otelovljuje se kroz porodine odnose; drugi tip nastaje na osnovu dobrovoljnog udruivanja spontana socijabilnost, dok je trei tip dravna socijabilnost, neka vrsta kvaziforme jer podrazumeva dravnu intervenciju. Anomina drutvenost je stanje bez ikakvog socijalnog kapitala. Socijalni kapital obuhvata sve modalitete drutvenosti osim etvrte, anomine situacije.
Dakle, Fukujama ukazuje na kljune aktere: porodicu, zajednicu i
dravu. Iz porodinog okvira poinje izgradnja uzajamnog poverenja tako to kod lanova utemeljuje verovanje da e svi ostali pripadnici zajednice potovati norme. Fukujama ukazuje da se gomilanje socijalnog kapitala odvija u obliku koncentrinih krugova
od porodice, preko zajednice, do drave.
Proces izgradnje socijalnog kapitala ili, bolje reeno, odnosa poverenja, takoe je vrlo znaajan. Fukujama smatra da u tome
kljunu ulogu imaju kulturni mehanizmi kakvi su religija, tradicija,
obiaji. Proces izgradnje poverenja nije voljan i nije racionalne prirode, on nastaje u toku ranog socijalizacijskog perioda navikavanjem na norme zajednice (Fukujama, 1997: 3637).
Fukujama smatra da su, u istoriji razvoja SAD, kljunu
ulogu kod religijskih grupa imale kohezija grupe i solidarnost u
poslovnim aktivnostima. Ovo dalje znai da je u protestantskoj
Americi kapitalizam izgraen na socijalnom kapitalu, a ne samo na
tedljivosti, tj. na protestantskoj etici, kako je ukazivao i Veber.

297

Zakljuak
Ako imam pravo da na kraju ove knjige kaem neto i o
sebi, rei u najpre da sam ovu knjigu pisala dugo, akumulirajui
vlastitu prolost, ivei u svemu onome o emu sam pisala. Izbor
teme verske zajednice i njihovi meusobni odnosi nije plod sluaja, ve razmiljanja o ivotu i onome to sam videla i ula. To to
sam izabrala da posebno prikaem Kruevac i Dvoransku parohiju,
takoe nije stvar sluaja. Ja sam roena u Kruevcu, tamo sam
odrasla i zapoela svoje obrazovanje, u Kruevakoj gimnaziji. Moj
duhovni ivot, tj. versko pripadanje upisano je u knjigu krtenih u
Dvoranskoj parohiji, budui da je tamo roen moj otac.
ivo se seam i sela svoje majke, sela Jablanica, takoe
blizu Kruevca, s druge strane reke Rasine, na kojoj sam provodila
skoro sve letnje raspuste. Seam se svih sabora na koje smo ili, i
crkava oko kojih su sabori organizovani, i manastira Naupare. U to
vreme to je bilo vie u funkciji susretanja simpatija i prvih ljubavi, i
nije imalo nikakve veze s religijom. Uivala sam da gledam kako
ljudi igraju u kolu u ijem centru svira iva muzika, virtuozni harmonikai sa dugmetarama, koje je pratio ritam kontrabasa.
Posebno pamtim roenje svog brata od ujaka, 1964. godine,
koje sam gledala svojim oima, sluajno se naavi na pragu stare
kue u kojoj je ujna bila sama i, u pokuaju da ustane iz kreveta,
porodila se. Uinilo mi se to tako lako i prirodno. Moja ujna jo
uvek moe da posvedoi kako je to bilo, kako je rodila sinove u staroj kui pored bunara, na zemljanom podu. Imala sam obiaj da
sedim na pragu te kue, ispred koje je bila stara kajsija. U njenoj
hladovini esto su se igrali crni pas sa belim apama, koga sam jako
volela jer me je redovno pratio na putu do Kruevca, i crno-bela
maka, koja je imala obiaj da nou ue kroz prozor i legne u moj
krevet kraj mojih nogu. Oni su bili moje omiljeno drutvo jer su
umeli tako lepo da se igraju u dvoritu. Znala sam da su pas i
maka paradigma sukoba. Meutim, ovi moji ljubimci kao da su to
pretvorili u meusobnu svakodnevnu zabavu, opstajui u istom
domainstvu itav svoj ivot.

298

Slike detinjstva iz rodnog sela mog oca, Dvorane, nisu brojne jer je majka mog oca umrla kada je on imao samo 5 godina, a
deda se nije ponovo enio, i mene kao dete nije imao tamo ko da
uva. Tamo su me samo krstili, bez mog znanja i seanja, neposredno posle roenja. U Dvorane sam odlazila uglavnom kada se neto
dogaalo: na porodinu slavu za Aranelovdan i kada bi neko umro. Seam se dedine smrti. I to je bilo nekako prirodno, bez mnogo
emocija. Deda je bio star (roen 1902) i pred smrt je pozvao svoju
decu da se pozdrave i da im neto kae. Moj otac, a i mi s njim, doli smo iz grada kolima, ali neto smo kasnili, zbog oevog posla.
Deda je pitao: Gde si dosad, samo tebe ekam da se oprostimo.
Moj otac ga je pitao: Pa je l ba mora da se oprostimo? Pozdravili
su se kao da on ide na neki put. Deda je rekao svima ta je imao,
posebno oko organizacije sahrane, okrenuo se prema zidu i umro.
Strina je upalila sveu. Bilo je to 1976. godine. Seam se da smo
nosili krst, ili u koloni i meusobno priali, ak smo se i smejali
nekim trenutnim dogodovtinama. Deda je inae bio vernik, itao
je Sveto pismo intenzivno i redovno. Meni je dao poruku da biti
vernik nije lak put, da to ne moe svako, ali da se na kraju isplati.
O tom putu, i putevima drugih koji vode ka Bogu, pisala
sam i u ovoj knjizi. Prethodne knjige imale su vie analitiki karakter. Ovde sam se trudila da sintetiki i komparativno prikaem verski ivot u Srbiji, ne zaboravljajui drutveni kontekst i istorijska
kretanja. Osim uvida u dokumentaciju i analize rezultata razliitih
istraivanja, a ponajvie vlastitih, posetila sam skoro sve verske zajednice, prisustvovala nebrojano puta bogosluenjima, snimala obrede, i razgovarala sa vernicima i njihovim voama. Osim verske
elite, koja uvek daje ton verskoj klimi, pitali smo za miljenje i obine ljude, graane, mlade, tj. predstavnike svih uzrasnih i obrazovnih nivoa, jer se esto zaboravlja na glas obinog oveka, a on
zapravo i predstavlja sutinu ivota, realnost bez posmatraa.
Zakljuak koji proizlazi iz ovog istraivanja jeste da je u
Srbiji dolo do znaajnih promena ne samo u politikom pogledu
ve i u meureligijskim odnosima. Religija je postala znaajan inilac stabilizacije i oslonca i individualnog i grupnog identiteta. Od
2006. godine, kada je donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, kao i Pravilnik o registrovanju, u Registar crkava i verskih zajednica, koji vodi Ministarstvo vera Republike Srbije, zvanino su
upisane 24 verske zajednice. Prema poslednjem popisu zabeleeno

299

je 68 razliitih kategorija veroispovesti, kada se pogleda kako su se

graani izjanjavali o svom verskom opredeljenju; meutim, za 40
veroispovesti broj pripadnika bio je ispod 100 vernika, pa je to
moda jedan od razloga to neke jo nisu registrovane.
Pitamo se kako regulisati status onih malih verskih grupa
koje nisu dostigle lanstvo od 100 vernika, ali i pitanje privatnosti
verskog opredeljenja tih 100 potpisnika u svakoj registrovanoj konfesionalnoj zajednici. Istina, 23. oktobra 2008. godine donet je Zakon o zatiti podataka o linosti. U njegovim osnovnim odredbama
pie da je cilj ovog zakona da, u vezi s obradom podataka o linosti,
svakom fizikom licu obezbedi ostvarivanje i zatitu prava na privatnost, uz ostala prava i slobode. Zakon se ne primenjuje na obradu podataka koji su dostupni svakome, i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama, ili pristupani u arhivama, muzejima i drugim slinim organizacijama, kao ni na podatke koje lice, sposobno
da se samo stara o svojim interesima, objavi o sebi (Slubeni glasnik RS, br. 97/2008, 104/2009).
Kada je re o moguim izmenama zakona, moda bi mudrije bilo upisivati samo imena zvaninih predstavnika, a vernike, posebno u zajednicama koje primaju samo odrasle lanove, po priznanju vere, zatititi od moguih zloupotreba. Rei Isusa Hrista u
Jevanelju po Mateju 18: 20 glase: Jo vam kaem zaista: ako se
dva od vas sloe na zemlji u emu mu drago, za to se uzmole, dae
im otac moj koji je na nebesima. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime
moje onde sam ja meu njima.
Od registrovanih verskih zajednica odvojeno su prikazane
tradicionalne crkve i verske zajednice od konfesionalnih verskih
zajednica. U okviru prikazivanja verskih zajednica dala sam kratke
fragmente iz istorije, kratak pregled verovanja, obreda i praznika,
kao i sociolokih istraivanja tih verskih zajednica, i radove autora
koji su u naoj sredini o njima pisali. Najvie panje posvetila sam
Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Analizu verskog ivota u Dvoranskoj
parohiji prikazala sam u kratkom prikazu podataka za XX vek, kao i
za prvu dekadu XXI veka. Obratila sam panju na socio-demografske karakteristike ovog regiona. Posebno mi se dopadaju intervjui
koje sam vodila neposredno pred zavretak rada na ovoj knjizi, sa
popadijom Radom iz sela Dvorana i svetenikom Dragiem iz Kruevca. Oboje su bili otkrie za mene, paradigma verskog ivota pravoslavnih u Srbiji: lepota iskrenosti i jednostavnosti u onome to se

300

ne vidi, u tihom i istrajnom radu, u ponosu i patnji, u dilemama

pred izazovom vremena i potrebi da se nita ne menja.
Hrianske tradicionalne crkve, Rimokatolika i protestantske, sa bogatom istorijom reformacije, nacionalnim razlikama i razliitim vremenima nastajanja, veliki su izazov za istraivaa, gotovo nesavladiv teren za mali ljudski pogled. Ipak, ponudila sam koliko se moglo, ini mi se dovoljno da pre svega moji studenti steknu
orijentaciju za budua istraivanja.
Od esnaest konfesionalnih zajednica koje sam prikazala u
skladu sa stepenom svojih saznanja i dostupnosti materijala, najvie panje posvetila sam pre svega prvoregistrovanoj konfesionalnoj zajednici, Hrianskoj adventistikoj crkvi. Kriterijum bi mogao
biti i: ona je najrasprostranjenija, najbrojnija u naoj sredini danas;
u proteklom periodu tranzicije u Srbiji ona je najvie privukla panje incidentima, i kao verska zajednica kondenzovala je u sistem
verovanja i stila ivota brojne zajednike elemente ostalih religija,
prihvatajui mnogota iz tradicije judaizma, hrianstva, protestantizma, i dodajui vlastitu specifinost eshatolokih uenja. Hrianska adventistika crkva, koja u Srbiji postoji celih sto godina, samo
je deo svetskog pokreta za buenje sveta u iekivanju njegovog
kraja. Sve ovo silno podsea na priu o proroku Joni koji je propovedao da e grad Ninevija biti uniten, a zapravo je pozivao na
pokajanje i spasenje. Prorok Jona je uspeo, adventisti veruju da e i
njima to poi za rukom.
Na istom putu propovedanja Jevanelja svetu stoje i druge
hrianske zajednice, baptisti i pentekostalci, sa brojnim drugaijim nazivima svojih lokalnih zajednica; u svakoj od njih mogu se
uoiti zajednika verovanja, dok su neznatne razlike, koje su se u
odreenim istorijskim okolnostima pojavile, uticale da se one rasloje i put nastave pod drugim imenom. Brojni reformatori unutar
hrianstva imali su najbolju nameru eleli moralni preporod
svoje crkve a dogodilo se nerazumevanje i sukob sa institucijom.
Na kraju dela knjige o verskim zajednicama nalazi se pria
o zaetku crkve u Leskovcu, iji su vernici Romi. Dirljiva pria o
isceljenju devojke za ije zdravlje se molio pastor, snaan je uticaj
imala na Rome koji su, postajui pentekostalci, menjali svoj stil
ivota, svoje ponaanje i svoj status u lokalnoj zajednici; proces
njihovog obraenja ve je predmet jedne doktorske disertacije.

301

Romi su narod prema kojima skoro podjednaku distancu

imaju svi drugi. Prema istraivanju etnike distance, Romi su na
margini drutvenih odnosa. Kada smo ispitivali verske zajednice,
od ponuenih devet veroispovesti, na margini su se nali Jehovini
svedoci. Tako se krug iz centra, u kome se uvek nalazi veinski narod i veinska verska zajednica, iri na one manje u centru, do onih
na ivicama, skrajnutih i nepriznatih.
Socijalnu distancu, tj. udaljenost od drugih, prikazala sam
oslanjajui se na podatke empirijskih istraivanja u Vojvodini i
jugozapadnoj Srbiji. Nije mogue uporeivati te rezultate jer svako
podruje ima svoje specifinosti. Upravo zato sam izabrala da u
knjizi predstavim jednu nacionalno i verski homogenu sredinu iz
Rasinskog okruga, prikazujui verski ivot i odnose u Kruevcu i
selima koja su oko njega. Druga sredina koju sam prikazala putem
istraivanja jeste Vojvodina, posve drugaija od ostalih, primer
multikonfesionalnosti. Potpuno je dugaija atmosfera u Prijepolju,
Sjenici, Priboju i Novom Pazaru. Tamo su dva naroda i dve vere u
prilici da dele isti prostor i grade svoje, drugaije odnose sa okolnim narodima i dravama.
Od pojedinanih sluajeva odbacivanja pripadnika pojedinih verskih zajednica, opredelila sam se za svoje najranije seanje,
koje zapravo i jeste pokrenulo kako oseanje empatije tako i naunu radoznalost. Dogodilo se to poetkom mog kolovanja (1962):
u prvi razred bila je upisana devojica koja je brzo postala zapaena
subotom nije dolazila u kolu i nije jela kolsku uinu zbog svinjske masti; zbog toga to su njeni roditelji adventisti, nije bila dobrodola meu drugom decom. Njena verska pripadnost uinila je
da joj ivot postane nona mora, jer je subotom, tj. ve od petka
uvee, bila u crkvi sa svojim roditeljima; nedeljom trala od vrata
do vrata svojih kolskih drugova traei da sazna ta ima za domai
zadatak, a svakog ponedeljka doivljavala ponienje od nastavnika i
poraz pred uenicima. Niko od dece nije joj davao informacije o
tome ta ima za domai zadatak, da li po dogovoru s nastavnicom
ili samoinicijativnim odbacivanjem, tek ona je na nastavu dolazila nespremna. Zbog nemogunosti njenih roditelja da na radnom
mestu dobiju slobodnu subotu, i tekog ivota, posle nekoliko godina iselili su se prvo u Francusku, a zatim u Sjedinjene Amerike
Drave. Pri kraju mog osnovnog obrazovanja ponovo sam se susrela s adventistima, s porodicom koja je dola sa Kosova. Imali su

302

troje dece i svi su bili uenici u osnovnoj koli Nada Popovi u

Kruevcu, u koju sam ila. Ubrzo smo ih svi prepoznavali; i oni su
zbog istih problema otili u Ameriku. Iz ove perspektive izgleda mi
da sam ve tada poela da radim svoju doktorsku disertaciju, ni sama ne znajui za to. Pitanja koja sam sebi postavljala bila su, otprilike: Koliko su ta deca bila srena? Kako je mogue da neko bude
srean, a u isto vreme odbaen od svoje okoline? Zato nisu imali
pravo da budu drugaiji? Zato su morali da odu, i da li je bolje
otii, ili ostati i iveti uporno po svome, ili pak odustati i biti kao
drugi, ako je ikako mogue?
Da bih saznala kako je biti pripadnik manjinske vere, uradila sam komparativnu studiju porodinog ivota pravoslavnog stanovnitva u poreenju sa protestantskim (Kuburi, 1995). Srbi koji
su prihvatili protestantizam bili su najbrojniji meu adventistima,
stoga je uzorkom bilo obuhvaeno preko 500 adventista u Srbiji i
Crnoj Gori, meu kojima je bilo predstavnika prve generacije adventista, preobraenika, ali i njihovih potomaka. Svi oni govorili su
o tome kako je biti pripadnik manjinske vere. Ono to pokazuju rezultati jeste da religioznost razliitog stila ivota, u odnosu na okruenje, daje snanu integrativnu mo. Budui tako povezani meu
sobom, smatraju da su u svet poslani da misionarskim delatnostima ire trostruku aneosku vest, da propovedaju o blizini Hristovog dolaska, s naglaavanjem subote i trezvenog naina ivota.
Meutim, u psiholokom biu mladih prisutna je patnja zbog raskoraka izmeu visokih standarda i oseanja grenosti ljudske prirode. Tome se pridruuje i socioloki problem meuljudskih odnosa
na nivou verskih institucija, odnosa crkve i sekte, odnosa pravovernog i jeretikog, izdajnikog i slinog etiketiranja. Uz to, i oni sami
unutar sebe dele se na one koji su roeni u crkvi i one koji su
doli iz sveta, u smislu nasleenog verskog identiteta i prihvaenog na osnovu preobraenja, naputanja religije svojih roditelja.
Moja intelektualna radoznalost bila je usmerena na istraivanje uticaja porodice na mentalno zdravlje adolescenata, na proces socijalizacije i religijsku transmisiju. Tokom empirijskih istraivanja upoznala sam veliki broj verskih zajednica i nailazila na one
koji su mislili po principu ko nije protiv vas, s vama je, ali i na one
koji su mislili da oni koji nisu s njima jesu protiv njih.
Religijske manjine prepoznatljive su po jasnom identitetu, i
po tome se odvajaju od drugih. Ipak, nijedna od njih nije bila toliko

303

prepoznatljiva i toliko manjinska kao to su adventisti. Budui

slini judaizmu, kao odraz u ogledalu, zbog negovanja prorokog
dara u svojoj sredini, subote, koja im je u samom imenu kao primarno obeleje i ekanja Mesije, adventisti sedmog dana nigde
nisu bili naroito dobrodoli, kao to nisu bili ni oni na koje su se
ugledali. Birali su zanimanja koja su im omoguavala veu nezavisnost, da bi mogli da svetkuju subotu; birali su i drutvo zbog
specifinog stila ivota vezanog za nain ishrane, oblaenja, verovanja. Tako su nastajale oaze socijalnih grupa koje su se ukorenjivale
vie u vremenu nego na teritoriji, u zajednitvu koje je imalo utoliko jau integrativnu mo ukoliko je okruenje bilo neprijateljskije
raspoloeno.
Moemo se pitati zato su adventisti bili najnapadanija verska zajednica u Srbiji. Mogue je da su napadi na adventiste poruka
otpora protiv globalizacije, koja se u ovoj zajednici prepoznaje po
nacionalno meovitom sastavu vernika, ili zbog isticanja misionarskih aktivnosti kojima pridobijaju vernike iz drugih verskih zajednica, ili zbog velikog broja vernika koji su pre nacionalnog stavili
verski identitet, ili pak to sami adventisti u svojim oekivanjima
progonstva i skorog Hristovog dolaska, u samim napadima zapravo samo prepoznaju znake poslednjeg vremena, te time jaa integrativna mo njihove religije.
Moda je odbacivanje adventista povezano s njihovim pozitivnim stavom prema Jevrejima, i sve eim oekivanjima da e se
svet podeliti na one koji svetkuju nedelju i one koji svetkuju subotu. Ta povezanost s judaizmom prepoznaje se i po tome to su brojni Jevreji, ranije, u Srbiji bili njeni vernici i zato to su, ak i u Beogradu, neki adventisti, danas, bili spremniji da se izjanjavaju kao
Jevreji jer im je tako bilo jednostavnije da objasne zato trae slobodnu subotu. Ova zainteresovanost adventista za Jevreje datira
jo iz 1848. godine, kada je jedna adventistkinja iz Filadelfije otila
u Palestinu, u Tel Aviv, da propoveda Hrista i dri subotu. Richard
Elofer, direktor Centra za jevrejsko-adventistiko prijateljstvo
(Worldwide Jewish Frendship Center) i predsednik Izraelske misije iz Izraela, posetio je Beograd u sedmici jevrejsko-adventistikog
prijateljstva i, zajedno s rabinom Isakom Asielom iz Beograda, 27.
septembra 2005. drao predavanja adventistikim vernicima.
Dakle, adventizam je oduvek manjina koja je povezivana ili
sa jevrejstvom, ili sa komunizmom (npr. u periodu kada su politi-

304

ka previranja uvodila ateistiki pogled na svet pravoslavnim vernicima su adventisti liili na komuniste jer nisu ljubili ikone, nisu
umeli da se prekrste). Kada je vladavina propisanog i poeljnog ateizma izgubila mo marginalizovanja religioznih, na scenu je stupilo
rivalstvo verujuih. Tradicionalne crkve, u svojstvu domaina, stavile su manjinske verske zajednice u podstanarski poloaj.
Meutim, neto je poelo da se menja. Promene su uoljive
pre svega kod mladih. Pre etrdeset godina deca su pristajala da
bojkotuju uenike, i deavalo se, npr. u Zrenjaninu, da 400 dece ne
govori s uenikom iji su roditelji bili adventisti. Danas ipak moemo govoriti o novoj paradigmi odnosa, o emu svedoi primer
uenice srednje tehnike kole za dizajn iz Beograda. U koli nisu
znali da je adventista iako su primetili da je neto drugaija od drugih uenika. Jedna druga uenica elela je, iz ljubomore, da je ponizi, da se niko ne bi druio s njom, i pred svima je govorila da je ona
u sekti. Meutim, uenici su je uzeli u zatitu i jo vie se zbliili s
njom govorei da je njima vano kakva je ona, a posebno su voleli
njenu veselost, i jo radije odlazili u njenu kuu. Na kraju je i devojka koja ju je etiketirala kao pripadnika sekte molila da joj oprosti i
traila od nje pomo kad ju je otac alkoholiar isterao iz kue.
Adventisti su, dakle, s jedne strane odbaeni ali, s druge, cenjeni i
prihvaeni kao poteni i vedri; adventistkinje su esto traene da
rade u kui zbog poverenja koje se ima u njihovu moralnost.
Na sline primere i iskustva nailazila sam i u drugim verskim zajednicama. Meutim, u ovoj knjizi radila sam po principima
egzemplarnog uvoenja u empirijsku grau i najvie panje posvetila dominantnoj crkvi i verskoj zajednici s komparativnim prikazivanjem, u manjem obimu, svih registrovanih crkava i verskih zajednica. Na sajtu izdavaa bie prikazani radovi studenata koji e
nastaviti s poseivanjem lokalnih crkava i verskih zajednica.
Pitanje meusobnog poverenja istih i razliitih kljuno je za
razumevanje odnosa. Budui da je re o emotivnom utoitu, lako
je i manipulisati tim oseanjima, i lako je putem glasina, manipulacija, medija, i ko zna kojim sve putevima razoriti tu integrativnu snagu meuljudskih odnosa, pocepati je po avovima ivenim
univerzalnim vrednostima, rastoiti na lokalne, parcijalne, prolazne, trenutne, a sve iz straha za vlastiti opstanak. Tako se tkalo i rasturalo, ivelo i umiralo na ovim prostorima. Uprkos svemu, najvie
je lepog i pozitivnog; da nije tako, ni ivota vie ne bi bilo.

305

Literatura

Aleksov, Bojan (2010). Nazareni meu Srbima, verska trvenja u junoj

Ugarskoj i Srbiji od 1850. do 1914, prevod s engleskog Nenad
Milanovi, Beograd: Zavod za udbenike.
Anonimni autori (2004). Judin poljubac, apostasija Srpske pravoslavne
crkve, Svetogorska pravoslavna misija i Svetovaznesenjski manastir ESFIGMEN.
Asiel, Isak (2009). Konverzija i smisao jevrejskog identiteta. u: Kuburi,
Zorica i Sremac, S. prir. Konverzija i kontekst, teorijski, metodoloki i praktini pristupi religijskoj konverziji. Novi Sad: CEIR.
Balta, Pol i dr. (2006). Sve religije sveta, za sve ljude u svim vremenima,
Beograd: Hrianski kulturni centar i Kompanija Novosti.
Bahtijarevi, tefica (1969). Rasprostranjenost religioznosti na podruju
zagrebake regije, Zagreb.
Bahtijarevi, tefica (1975). Religijsko pripadanje u uvjetima sekularizacije drutva, Zagreb: Narodno sveuilite grada Zagreba.
Bahtijarevi tefica (1988). Psihika struktura i razvoj religioznosti, Religija i drutvo, Zbornik radova, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 98107.
Barii, Sran (2005). Meureligijski dijalog u lokalnoj sredini: primer
Beograda. Sociologija, Vol. XLVII, no 3: 257280.
Barii, Sran (2007). Prilog upoznavanju protestantskih verskih zajednica, Religija i tolerancija, br. 7, 121134.
Benc, Ernst (1991). Duh i ivot istone crkve, Sarajevo: Svjetlost.
Bernard, Luis i dr. (prir.) (1979). Svijet islama, vjera, narodi, kultura,
Beograd: Jugoslovenska revija i Vuk Karadi.
Bei, Milo i ukanovi Borislav, (2000). Bogovi i ljudi. Religioznost u
Crnoj Gori. Podgorica: CID i SOCEN.
Beznjuk, Dimitrij K. ( 2004). Uvod u sociologiju religije, Beograd: Institut
za politike studije.
Bigovi, Radovan (2009). The Orthodox Church in 21st Century, Beograd:
Fondacija Konrad Adenauer.
Bigovi, Radovan (prir.) (1995). Pravoslavna teologija, zbornik studija i
lanaka, Beograd: Bogoslovski fakultet.

306

Bigovi, Radovan (2000). Crkva i drutvo, Beograd: Hilandarski fond pri

Bogoslovskom fakultetu SPC.
Bjelajac, Branko (2001). Protestants and Evangelicals in Serbia until 1945,
Beograd: B. Bjelajac.
Bjelajac, Branko (2002). Manjinske verske zajednice: incidenti u 2001.
godini, u: Kuburi, Zorica (prir.). Religija, veronauka, tolerancija,
Novi Sad: CEIR.
Bjelajac, Branko (2003). Protestantizam u Srbiji: prilozi za istoriju
reformacijskog naslea u Srbiji, I deo, Beograd: Alfa i Omega.
Bjelajac, Branko (2005). Napadi na manjinske verske zajednice tokom
2002. i 2003. godine u Srbiji, Religija i tolerancija, 3: 170179.
Bjelajac, Branko (2010). Protestantizam u Srbiji: prilozi za istoriju
reformacijskog naslea u Srbiji, II deo, Beograd: Soteria.
Blagojevi, Mirko (1996). Religijske promene, desekularizacija i nacionalizam, u: Religija, crkva, nacija, Ni: JUNIR, 218221.
Blagojevi, Mirko (2005). Religija i crkva u transformacijama drutva:
socioloko-istorijska analiza religijske situacije u srpsko-crnogorskom i ruskom (post)komunistikom drutvu, Beograd: Institut za
filozofiju i drutvenu teoriju i Filip Vinji.
Blagojevi, Mirko (2006). Savremene religijske promene u Srbiji i proces
integracije u Evropu, Filozofija i drutvo, 1: 95113.
Bogardus, E. (1925). Measuring Social Distance, Sociology and Social
Research, No 9 (March), pp. 299308.
Brankovi, Tomislav (2004). Starokatolika crkva u Jugosalviji, Religija i
tolerancija, 2: 97108.
Brankovi, Tomislav (2006). Protestantske zajednice u Jugoslaviji 19451991. Ni: JUNIR i Beograd: Signature.
Bremer, Tomas (2010). Religioznost u dananjoj Rusiji, povodom jednog
novijeg sociolokog istraivanja, u: orevi, D. i Jovanovi, M.
(ur.) Mogunosti i dometi socijalnog uenja pravoslavlja i
pravoslavne crkve, Beograd: Konrad Adenauer Stiftung i Ni:
JUNIR.
Brija, Jovan (1999). Renik pravoslavne teologije, Beograd: Bogoslovski
fakultet SPC.
Bruce, McConkie (1966). Mormon Doctrine, Salt Lake City: Deseret Book
Company.
Bulovi, Irinej (2004). Srpska pravoslavna crkva, mediji i demokratija, u:
orevi, Dragoljub (prir.): Crkve, verske zajednice, mediji i
demokratija, Novi Sad: Novosadska novinarska kola.
Byford, J. (2004): From Traitor to Saint, Bishop Nikolaj Velimirovi
in Sebian Public Memory, The Hebrew University of Jerusalem,
The Vidal Sassoon international Center for the Study of Antisemitism SICSA.
edvik, Oven (1986). Istorija reformacije, Novi Sad: Dobra vest.
oveanstvo u potrazi za Bogom (1999). Beograd: Jehovini svedoci
Hrianska verska zajednica.

307

Cerani, Ivan (1970). Konfesionaolne zajednice u SFR Jugoslaviji, u:

Verske zajednice u Jugoslaviji, Zagreb: NIP Binoza, 744.
Cvitkovi, Ivan (1996). Sociologija religije, Sarajevo: Univerzitetska knjiga.
Cvitkovi, Ivan (2005). Rjenik religijskih pojmova (drugo, dopunjeno i
proireno izdanje), Sarajevo: DES.
Cvitkovi, Ivan (2007). Katolicizam, u: Socioloki renik, priredili Aljoa
Mimica, Marija Bodanovi, Beograd: Zavod za udbenike, 226
227.
Davie, Grace (2005). Religija u suvremenoj Europi: mutacija sjeanja,
Zagreb: Golden marketing i Tehnika knjiga.
Denny, F. M. (1992). Dihad, u: Enciklopedija ivih religija, Beograd:
Nolit.
Dimitrijevi, Vladimir (1894). Nazarenstvo, njegova istorija i sutina, Novi
Sad: Srpska manastirska tamparija.
Dimitrijevi, Vladimir (prir.) (2002). Pravoslavna crkva i rimokatolicizam, od dogmatike do asketike, Gornji Milanovac: Lio.
Doctrines of Salvation, by President Joseph Fielding Smith, compiled by
Bruce R McConkie: Volume 1, 1954; Volume 2, 1955; Volume 3,
Deseret Book Company, Salt Lake City, 1956.
Dragojlovi, Dragoljub (1982). Bogomilstvo na Balkanu i u Maloj Aziji II.
Bogomilstvo na pravoslavnom istoku, Beograd: Srpska akademija
nauka i umetnosti, Balkanoloki institut.
Dubnov, Simon (1988). Kratka istorija jevrejskog naroda. Beograd: Savez
jevrejskih optina Jugoslavije.
orevi D., Todorovi D. i Mitorovi Lj. (prir.) (2007). Islam na balkanskoj vetrometini, Ni: JUNIR.
orevi, D., Todorovi, D. i Mitrovi, Lj. (2007). Islam at the Balkans in
the Past, Today and in the Future, Ni: JUNIR.
orevi, Dragoljub (1990). O religiji i ateizmu, Prilozi sociologiji religije,
Ni: Gradina i Struna knjiga.
orevi, Dragoljub (2007). Pravoslavlje, u: Socioloki renik, priredili
Aljoa Mimica, Marija Bodanovi, Beograd: Zavod za udbenike,
436437.
orevi, Dragoljub (prir.) (2010). Mogunosti i dometi socijalnog uenja
pravoslavlja i pravoslavne crkve, Beograd: Konrad Adenauer
Stiftung.
orevi, Dragoljub B. (prir.) (1994). Povratak svetog? Ni: Gradina.
orevi, Dragoljub B. (1987). Studenti i religija: erozija konvencionalne
vezanosti studenata za religijsko i crkveno, Ni: Zbivanja.
orevi, Dragoljub B. (1990). O religiji i ateizmu: prilozi sociologiji
religije, Ni: Gradina, Beograd: Struna knjiga.
orevi, Dragoljub B. (2005). Religije i veroispovesti nacionalnih manjina
u Srbiji, Sociologija, 3: 193212.
orevi, Dragoljub B. (prir.) (2003). Roma Religious Culture, Ni:
YSSSR, YURoma Center, Punta.

308

orevi, Dragoljub B. (ur.) (2007). Muke sa svetim: izazovi sociologije

religije, Ni: NKC.
uri, . i Franceko, M. (1994). Socijalno-psiholoki aspekti kulturnog i
etnikog identiteta mladih, u: uri, ore (prir.). Linost u
viekulturnom drutvu, Novi Sad: Odsek za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
uri, ore (1994). Linost u viekulturnom drutvu, Novi Sad: Odsek za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
uri-Milovanovi, Aleksandra (2010). Multikulturalizam i religijski pluralizam: Rumuni nazareni kao manjina manjine u Vojvodini, Religija i tolerancija, 14: 357374.
Eliade, Mircea (ed.) (1987). The Encyclopedia of Religion, New York:
MacMillan, London: Collier MacMillan.
Elijade, Mira (1991). Istorija verovanja i religijskih ideja, Beograd: Prosveta.
Elijade, Mira i Kuliano, Joan P. (1996). Vodi kroz svetske religije, Beograd: Narodna knjiga i Alfa.
Elznar, Alan (1997). Boija zemlja: Hrianstvo u Americi, Beograd: Naa
borba.
Enciklopedija pravoslavlja (2002). Beograd: Savremena administracija.
Falk, N. O. (1992). ene, status i uloga u svetskim religijama, u:
Enciklopedija ivih religija, Beograd: Nolit.
Flere, Sergej (1977). Konfesionalna i religiozna identifikacija Vojvoana,
Zbornik za drutvene nauke Matice srpske. 62: 85100.
Gaji, Zoran (2002). Crkva i sekta, u: Simonovi-Kuburi, Zorica (prir.).
Dijalog i dogma, odnos kritikog i dogmatskog miljenja, Novi
Sad: CEIR.
Gams, Andrija (1988). Pogovor. u. Dubnov, Kratka istorija jevrejskog
naroda. Beograd: Savez jevrejskih optina Jugoslavije.
Gasparini, Evel (2002). Slavic Religion, u: Britannica. Deluxe
Encyclopedia.
Gluac, Vaso (1992). Istina o bogomilima: istorijska rasprava, Beograd:
Knjievne novine.
Godinjak Jehovinih svedoka (2008). Beograd: Jehovini svedoci
Hrianska verska zajednica.
Golubovi, Z., B. Kuzmanovi i M. Vasovi (1995). Drutveni karakter i
drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd:
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Filip Vinji.
Gospel Principles (2009). Salt Lake City: The Church of Jesus Christ of
Latter-day Saints.
Hamilton, Malcolm (2001). The sociology of religion: theoretical and
comparative perspectives, 2nd. ed., London and New York:
Routledge Taylor & Francis Group.
Hamilton, Malcolm (2003). Sociologija religije, Beograd: Clio.
Holm, Nils G. (ed.) (1997). The Familiar and the Unfamiliar in the World
Religions, bo Akademi University Press, bo.
Hopko, Tomas (1997). Pravoslavna vera, Kragujevac: Kaleni.

309

Howarth, R.B. (ed.) (2002). Religious Education, Europe and Young

People, EAWRE..
Hunter, Milton (1950). First Council of the Seventy, Gospel through the
Ages, Deseret Book Company, Salt Lake City.
Ili, V. (2002). Prevladavanje prolosti u Vojvodini, Zrenjanin: Gradska
narodna biblioteka arko Zrenjanin.
Ili, V. i S. Cveji (1997). Nacionalizam u Vojvodini, Zrenjanin: Gradska
narodna biblioteka arko Zrenjanin.
Jacobs, D. R. (1992). Preobraenje, u: Enciklopedija ivih religija, Beograd:
Nolit.
James, W. (1990). Raznolikosti religioznog iskustva, Zagreb: Naprijed.
Jaspers, Karl (2000). Filozofska vera, Beograd: Plato.
Jevti, Atanasije (1996). Zagrljaj svetova, Srbinje : Simvol.
Jevti, Atanasije (2001). Duhovnost Pravoslavlja, Beograd : Hrast.
Jevti, Atanasije (2006). Eklisiologija sv. Apostola Pavla, prevod sa
grkog: Maksim Vasiljevi, Vrnjci Trebinje : Manastir Tvrdo,
Bratstvo Sv. Simeona Mirotoivog.
Jehovas Witnesses Raith in Action (2010). Part 1: Out of Darkness-On
DVD, Brookllyn: Watchtower Bible and Tract Society of New
York, USA
Jehovini svedoci ko su oni?: u ta veruju? (2010). Beograd: Jehovini
svedoci hrianska verska zajednica.
Jovanovi, Slobodan (1991). Primeri politike sociologije, Engleska,
Francuska, Nemaka, 18151914, Beograd: BIGZ,
Jugoslavijapublik, Srpska knjievna zadruga.
Joksimovi, Sneana (prir.) (2003). Verska nastava i graansko
vaspitanje u kolama u Srbiji, Beograd: Institut za pedagoka
istraivanja.
Joksimovi, Sneana i Kuburi, Zorica (2002). Verska tolerancija i
distanca, u: Kuburi, Zorica (prir.). Religija, veronauka,
tolerancija, Novi Sad: CEIR.
Joksimovi, Sneana i Kuburi, Zorica (2004). Mladi i verska tolerancija,
Religija i tolerancija, 1:1730.
Jusufspahi, Muna (1999). ena u islamu, u: Savi, Svenka (prir.).
Feministika teologija, zbornik referata sa meunarodne
konferencije Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi
Sad, 67. 11. 1998, 177179.
Kalezi, Dimitrije (1992). Krsne slave u Srba, Beograd: IP Neven i
Agencija JRJ.
Katalin, Reti (1999). Uloga ena u Reformatskoj crkvi, u: Savi, Svenka
(prir.). Feministika teologija, Novi Sad: Futura publikacije, 148
150.
Knechtle, Emilio (1980). Hristos na ivot, trideset propovedi za
evangelizaciju 1980/81, Beograd: HAC.
Knechtle, Emilio i Sohlman, Charles (1981). Spremni za Hristov slavni
dolazak, Beograd: HAC.

310

Kokovi, Dragan i olt, Lazar (2006). Nacionalni identitet, etnika distanca

i vrednosni sistemi graana Vojvodine. u: Tripkovi, Milan (prir.)
Multikulturna Vojvodina u evropskim integracijama. Novi Sad:
Filozofski fakultet.
Kolari, Juraj (1985). Pravoslavni, Zagreb: Veritas.
Kosti, Zdravko (1991). Legende Rasine, Ribarske reke i zapadnog
pomoravlja, Kruevac: Narodna biblioteka.
Krsti, Dragan (1996). Psiholoki reinik, tree dopunjeno izdanje,
Beograd: Savremena administracija.
Kuburi, Zorica (1989). Odnos izmeu prihvaenosti djece u obitelji i
psihijatrijskih smetnji u adolescentnoj dobi. Magistarska teza.
Zagreb: Medicinski fakultet.
Kuburi, Zorica (1995). Slika o sebi adolescenata u protestantskoj
porodici, doktorska disertacija, Beograd: Filozofski fakultet.
Kuburi, Zorica (1996). Dve predstave boga u religijskom iskustvu,
Gledita, 34: 127162.
Kuburi, Zorica (1996). Teenagers Family and his Religion, Facta
universitatis, I/3: 295300.
Kuburi, Zorica (1997). Rasprostranjenost i poloaj protestantizma na
Balkanu, u: urovi, Bogdan. Etno-religijski odnosi na Balkanu,
Ni: JUNIR.
Kuburi, Zorica (1998a). Image of God in Religious Experience, Facta
Universitatis. Philosophy and Sociology, Vol. 1, no. 5: 471484.
Kuburi, Zorica (1998b). Sociopsiholoke karakteristike i sistem vrednosti
mladih na selu, Socioloki pregled, 2: 185203.
Kuburi, Zorica (1998c). Teoloki fakulteti u Jugoslaviji, u: Od Liceja do
savremenog univerziteta i univerziteta budunosti, Univerzitet u
Kragujevcu, Kragujevac, 17. i 18. decembar 1998.
Kuburi, Zorica (1999a). Vera i sloboda. Verske zajednice u Jugoslaviji,
Ni: JUNIR.
Kuburi, Zorica (1999b). Hrianstvo i psihiko zdravlje vernika, u:
Kuburi, Z. i Vukomanovi, M. Hrianstvo, drutvo, politika,
Ni: JUNIR.
Kuburi, Zorica (2000a). Pravoslavna religioznost u XX veku, primer
Dvoranske parohije, u: Dve hiljade godina hrianstva na
Balkanu, Ni: JUNIR, 94102.
Kuburi, Zorica (2000b). Verske zajednice u Jugoslaviji i njihovi
meusobni odnosi, Sociologija, 1: 2542.
Kuburi, Zorica (2001a). Razvoj adventizma na Balkanu i regionalna
saradnja, u: Vukomanovi M. (prir.). Religije Balkana, susreti i
proimanja. Beograd: BO.
Kuburi, Zorica (2001b). Veinamanjina i versko polje, u: Vere manjina i
manjinske vere, Ni: JUNIR.
Kuburi, Zorica (2001c) Pravoslavna religioznost u Srbiji u 20. veku (primer
Dvoranske parohije). u: orevi, Dragoljub i Todorovi, Dragan
(prir.) Dve hiljade godina hrianstva na Balkanu. Ni: Zograf.

311

Kuburi, Zorica (2002). Veronauka kao deo reforme obrazovanja, u:

Kuburi, Z. (prir.). Religija, veronauka, tolerancija, Novi Sad:
CEIR.
Kuburi, Zorica (2003). ivot u verski homogenoj ili heterogenoj sredini, u:
afer, J., Maksi S. i Joksimovi, S. (prir.). Uvaavanje razliitosti
i obrazovanje, Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
Kuburi, Zorica (2005a). Religious and National Identity in Proces of
Globalization of Serbia, u: Religion and Globalization, Ni:
JUNIR.
Kuburi, Zorica (2005b). Verska tolerancija i socijalna distanca u
Vojvodini, u: Religija u multikulturnom drutvu, Novi Sad:
Filozofski fakultet i Beograd: Socioloko drutvo Srbije.
Kuburi, Zorica (2006a). Crkve i verske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori, u:
Suboti, Ljiljana (prir.). Susret kultura, zbornik radova, IV
meunarodni interdisciplinarni simpozijum, Novi Sad: Filozofski
fakultet.
Kuburi, Zorica (2006b). Uloga ene u verskom pokretu, Godinjak
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Vol. XXXI, 623640.
Kuburi, Zorica (2006c). Integrativna funkcija religije i granice
konfesionalnog razdvajanja, u: Tripkovi, Milan (prir.). Socijalni
kapital i drutvena integracija, Novi Sad: Filozofski fakultet u
Novom Sadu, Odsek za sociologiju, 233242.
Kuburi, Zorica (2006d). Nauno prouavanje religije i verska tolerancija,
Religija i tolerancija, 6: 3340.
Kuburi, Zorica (2006e). Religion in Serbia and Montenegro, u:
Worldmark Encyclopedia of Religious Practices. Vol. 3, SAD: The
Gale Group. 307312.
Kuburi, Zorica (2006f). Verske zajednice u Srbiji i verska distanca,
Religija i tolerancija, 5: 5370.
Kuburi, Zorica (2007). Religija, porodica i mladi (drugo izdanje), Novi
Sad: CEIR i Beograd: igoja tampa.
Kuburi, Zorica (2008). The Role of Religion in Identity Formation and
Social Distancing in the Balkans, u: igmanov, T. (ed.). Divided
God and Intercultural Dialog, Ljubljana: Dijaki dom Ivana
Cankarja (DIC) i KUD Pozitiv.
Kuburi, Zorica (2009a). Slika o Bogu u stavovima opte populacije na
Balkanu, Religija i tolerancija, 11: 2544.
Kuburi, Zorica (2009b). Obraenje u religiju koja ti progovori. u:
Kuburi, Zorica i Sremac, S. prir. Konverzija i kontekst,
teorijski, metodoloki i praktini pristupi religijskoj konverziji.
Novi Sad: CEIR.
Kubrui, Zorica (2009c). Brak i porodica u judaizmu, islamu i
hrianstvu, Porodini razgovori, 1: 16-20.
Kuburi, Z. Sremac, S. i S. Beuk (2010). Religijska imaginacija i
savremeni mediji, Novi Sad: CEIR.

312

Kuburi, Zorica i saradnici (2001). Sociologija, udbenik za srednje kole,

Zemun: Nijansa.
Kuburi, Zorica i saradnici (2002). Dijalog i dogma, odnos izmeu
kritikog i dogmatskog miljenja, Novi Sad: CEIR.
Kuburi, Zorica i Dai, Sneana (2004). Metodika verske nastave, Novi
Sad: CEIR. Beograd: igoja tampa.
Kuburi, Zorica (2004a). Is Conversion Result of Chruch Missionary work
or proselytism? Todorovi, Dragan (ed.) Evangelization
conversion, Proselytism. Ni: JUNIR.
Kuburi, Zorica i Stojkovi, Nenad (2004b). Religijski self u transformaciji,
drutvene promene i religioznost graana Vojvodine, Socioloki
pregled, 12: 321342.
Kuburi, Zorica i Kuburi, Ana (2004). Slika o sebi izmeu svetovnog i
duhovnog identiteta, Religija i tolerancija, 2: 1736.
Kuburi, Zorica i Moe, Kristian (2006). Religion and Pluralism in
Education, Novi Sad: CEIR.
Kuburi, Zorica i Kuburi-Borovi, Marija (2010). Messages from
Pilgrims of Taiz, u: Pilgrimages, Cult Places and Religious
Tourism, ed. by D. Radisavljevi-iparizovi, Ni: JUNIR
Kuburi, Zorica i Zukovi, Slaana (2010). Verska nastava u koli, Novi Sad:
CEIR i Savez pedagokih drutava Vojvodine.
Kurti, Tane (2008). Protestantska Evaneoska crkva Zajednica Roma
u Leskovcu, Leskovaki zbornik, XLVIII:35158.
Kuzmanovi, Bora i saradnici (1993). Studentski protest 92, Beograd:
Institut za psihologiju.
Kwiran, M. (eds.) (1996). Dialog der Religionen im Unterricht, Comenius
Institut, Mnster.
Lepua, Ljiljana (2009). Seminar o holokaustu, Religija i tolerancija, 11:
187188.
Lorenc, Borislav (1937; 1940). Psihologija i filozofija religije, Beograd:
Geca Kon.
Makovi, S. i igmanov, Tomislav (2009). Hrvatska starokatolika crkva,
u: Leksikon podunavskih Hrvata Bunjevaca i okaca, H, IX,
Subotica: Hrvatsko akademsko drutvo, 135140.
Majendorf, Jovan (1998). Pravoslavna crkva jue i danas, Beograd: Bogoslovski fakultet SPC.
Maksimovi, Goran (1995). Hrista razapinju, zar ne? Ni:
Malcolm, Bull and Keith, Lockhart (1989). Seeking a Sanctuary: Seventhday Adventism and the American Dream, San Francisco: Harper
& Row.
Malony, H. N. (1992). Religijsko iskustvo, u: Enciklopedija ivih religija,
Beograd: Nolit.
Mandzaridis, Georgije I. (2004). Sociologija hrianstva, Beograd: Hrianski kulturni centar.
Martinovi, Slobodan i Rovanin, Anela (2009). Istraivanje etnikih
odnosa u jugozapadnoj Srbiji (Prijepolje, Priboj, Sjenica i Novi

313

Pazar): u okviru projekta Poboljanje dobre vladavine, razvoj

civilnog drutva u jugozapadnoj Srbiji, Prijepolje: Centar za
istraivanje u politici Argument; Holandija: IKV Pax Christi.
Midi, Ignjatije (2001). Crkveni slovar (pravoslavni katihizis za prvi razred
osnovne kole), Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Midi, Ignjatije (2003). Pravoslavni katihizis (prirunik za nastavnike
osnovnih i srednjih kola), Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Milin, Lazar (1986). Nauno opravdanje religije, Apologetika, knjiga 6,
Crkva i sekte, Beograd: Eparhija ika.
Milin, Lazar (1993). Nauno opravdanje religije, Apologetika, knjiga 5.
Natprirodno otkrivena religija, id: Grafosrem.
Miller, G. (1002). Baptistika crkva. u: Enciklopedija ivih religija. Beograd: Nolit.
Milovanovi, Isiodora (1999). Jehovini svedoci meunarodna verska
zajednica, Religija i tolerancija 7: 135143.
Mirkovi, Lazar (prir.) (1965). Pravoslavna liturgika, Beograd: Sveti
arhijerejski sinod SPC.
Miz, Roman (1999). Od Boga do Sotone. Slobodne crkve, sljedbe i kultovi,
Subotica: Katoliki institut za kulturu, povijest i duhovnost Ivan
Antunovi.
Miz, Roman (2001). Kranski istok: prolost i sadanjost, Veternik: LDIJ
i Novi Sad: Grkokatolika parohija sv. Ap. Petra i Pavla.
Miz, Roman (2001). Uvod u teologiju ekumenizma, Veternik: LDIJ i Novi
Sad: Grkokatolika parohija sv. Ap. Petra i Pavla.
Miz, Roman (2002). Religijska slika Evrope, Novi Sad: MBM-plas.
Mojze, Paula (1962). Metodizam: kratka istorija Metodistike crkve, Novi
Sad: Metodistika crkva u FNRJ.
Nauk i savezi, Dragoceni biser (2001). Germany: Crkva Isusa Hrista
svetaca poslednjih dana.
Nedeljkovi, Mile (1991). Slava u Srba, Beograd: Vuk Karadi.
Nelson, J. R. (1992). Crkva, u: Enciklopedija ivih religija, Beograd, Nolit.
Nenezi Ljubica. (2000). Hram Sveti Ilija u Dvoranu 18802000,
Dvorane: Odbor za obeleavanje jubileja.
Nenezi, Ljubica. (1997). Hram Sveta nedelja u Petini, Petina: Odbor za
izgradnju hrama.
Novakovi, Dragan (1997). Humanitarni rad verskih zajednica u kontekstu
reavanja jugoslovenske krize, u: urovi, B. (prir.). Etnoreligijski odnosi na Balkanu, Ni: JUNIR, 5774.
Novakovi, Dragan (2003). Verske zajednice na razmeu vekova. Poloaj
verskih zajednica na jugoslovenskim prostorima od Berlinskog
kongresa do Prvog svetskog rata, Beograd: Institut za politike
studije.
Obolensky, Dmitri (1948). The Bogomils: A Study in Balkan NeoManichaesm, Cambridge University Press: Cambridge.

314

Palik-Kunak, Ana (1999). ena u Evangeliko-metodistikoj crkvi, u:

Savi, Svenka (prir.). Feministika teologija, zbornik referata sa
meunarodne konferencije Feministika teologija: od teorije u
praksu, Novi Sad, 67. 11. 1998, 134135.
Panti, Dragomir J. (1967). Etnika distanca u SFRJ (izvetaji i studije,
sveska 2), Beograd: Institut drutvenih nauka.
Panti, Dragomir J. (1977). Obim i intenzitet religioznosti u Vojvodini,
Zbornik za drutvene nauke Matice srpske, 62: 101122.
Panti, Dragomir J. (1981). Stuktura interesovanja, Psihologija, 12: 29
44, Beograd: Savez drutava psihologa SR Srbije.
Panti, Dragomir J. (1981). Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji,
Beograd: Izdavaki centar SSO Srbije.
Panti, Dragomir J. (1982). Drutvena udaljenost, u: Socioloki leksikon,
Beograd: Savremena administracija.
Panti, Dragomir J. (1986). Odnos mladih prema (inter)nacionalnom:
zatvorenostotvorenost prema svetu, u: S. Mihailovi i drugi.
Omladina 1986 sondaa javnog mnjenja, Beograd:
Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije i Centar za politikoloka
istraivanja i javno mnjenje IDN.
Panti, Dragomir J. (1987). Nacionalna svest mladih u Srbiji bez SAP,
Beograd.
Panti, Dragomir J. (1988). Klasina i svetovna religioznost, Beograd:
Institut drutvenih nauka i Centar za politikoloka istraivanja i
javno mnjenje.
Panti, Dragomir J. (1990). Promene vrednosnih orijentacija mladih u
Srbiji, Beograd: Institut drutvenih nauka.
Panti, Dragomir J. (1991). Nacionalna distanca graana Jugoslavije, u: Lj.
Baevi i drugi. Jugoslavija na kriznoj prekretnici, Beograd:
Institut drutvenih nauka.
Panti, Dragomir, (1993). Promene religioznosti graana Srbije, Socioloki
pregled, 14: 177204.
Pavievi, Vuko (1970). Sociologija religije: sa elementima filozofije religije, Beograd: Zavod za izdavanje udbenika Socijalistike Republike
Srbije.
Pavievi, Vuko (1988). Sociologija religije, Beograd: BIGZ.
Petrovi, Petar (2005). Mormonska zagonetka, Ni: Punta.
Poljak, Vladimir (1984). Didaktika, Zagreb: kolska knjiga.
Popis stanovnitva: Stanovnitvo, Veroispovest (1993). Beograd: Savezni
zavod za statistiku.
Popovi, Novak (2001). Da li smo tolerantni. Anketno istraivanje o pitanjima i problemima tolerancije u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd:
Jugoslovensko udruenje za verske slobode.
Probudi se! Beograd (Milorada Mitrovia 4): Hrianska verska zajednica
Jehovinih svedoka (novembar 2007 januar 2010).

315

Puljiz, Vlado (1977). Eksodus poljoprivrednika, Zagreb: Centar za sociologiju sela, grada i prostora Instituta za drutvena istraivanja sveuilita u Zagrebu.
Radi, Radmila (2002). Drava i verske zajednice 19451970. Drugi deo:
19541970, Beograd: INIS.
Radisavljevi-iparizovi, Dragana (2002). Religija i svakodnevni ivot:
vezanost ljudi za religiju i crkvu u Srbiji krajem devedesetih, u:
Boli, Silvano i Mili Anelka (prir.). Srbija krajem milenijuma:
razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, Beograd:
Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u
Beogradu, 215248.
Radulovi, Milan (2006). Crkva i drava u svetlu zakona o crkvama i
verskim zajednicama, Beograd: Slubeni glasnik.
Katalin, Reti (1999). Uloga ene u reformatskoj crkvi, u: Savi, Svenka
(prir.). Feministika teologija, zbornik referata sa meunarodne
konferencije Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi
Sad, 67. 11. 1998, 148150.
Rot, Nikola i Nenad Havelka (1973). Nacionalna vezanost i vrednosti kod
srednjokolske omladine, Beograd: Institut za psihologiju i
Institut drutvenih nauka.
Sadakov, Slobodan (2006). Novozavetni moral, Novi Sad: Katedra za
filozofiju Filozofskog fakulteta.
Saoptenje Saveznog zavoda za statistiku, Beograd, 4. 3. 2003.
Savi, Svenka (1999). Zajednivo u Kisau, u: Savi, Svenka (prir.). Feministika teologija, zbornik referata sa meunarodne konferencije
Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi Sad, 67. 11.
1998, 142143.
Schultze, H. (ed.) (2003). Religious Diversity at Home in Various
Countries The Response: Dialogue, EAWRE.
SDA Encyclopedia (1976). Washington: Review and Herald Publishing
Association.
Sinha, Rajesh (1998). After 115 yrs, a village celebrates wedding of a girl it
did not kill, The Indian Express, May 10.
Slijepevi, oko (1991). Istorija Srpske pravoslavne crkve, III, Beograd:
BIZG.
Slubeni glasnik RS, br. 97/2008, 104/2009.
Smith, Joseph History of the Church, preuzeto sa zvaninog sajta
mormona http://lds.org/scriptures/pgp/js-h/
Spahi-iljak, Zilka i Kuburi, Zorica (2009). Porodica i religija. u: Spahiiljak, Zilka i Abrazovi, Dino (prir.) Monoteistiko troglasje
uvod u judaizam, krianstvo i islam. Sarajevo: Rabic.
Spahi-iljak, Zilka i Abrazovi, Dino (prir.) (2009). Monoteistiko troglasje uvod u judaizam, krianstvo i islam. Sarajevo: Rabic.
Statistiki godinjak Jugoslavije (1996). Beograd.
Stepanov, Radivoj i Valentina Sokolovska (2005). Verska tolerancija Dona
Loka i naa bliska iskustva, u: Tripkovi, Milan (prir.). Religija u

316

multikulturnom drutvu, Novi Sad: Filozofski fakultet i Beograd:

Socioloko drutvo Srbije.
Stankovi, Miodrag (2007). Romi nasledstvo od Gospoda, Religija i
tolerancija, 7: 171172.
Stareinstvo Protestantske evaneoske crkve (2007). Dvadeset godina
Zajednice Roma u Leskovcu, Religija i tolerancija, 7 : 171172.
Stojkovi, Momir (1996). Istorijski razvoj zatite manjina i savremena meunarodna aktuelnost manjinskog pitanja u balkanskim odnosima, u:
Macura, M. i Stanovih V. (ur.). Poloaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naunog skupa odranog 11, 12. i
13. januara 1995, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Straarska kula: glasnik Jehovinog Kraljevstva (2010). Zemun (Toin
bunar 58): Jehovini svedoci, 1.januar 2010; 1. februar 2010.
Summary of Findings (2008). Insights and Perceptions: Voices of the
Balkans. Gallup Balkan Monitor in partnership with the European
Fund for the Balkans. www.balkan-monitor.eu
Supek, Rudi (1961). Ispitivanje javnog mnenja, Zagreb: Naprijed.
Svedoanstvo proroka Dozefa Smita (1997). Crkve Isusa Hrista svetaca
poslednjih dana.
Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta (1966). Beograd: Britansko i
inostrano biblijsko drutvo.
alom, Davor (2003). Diskusija, u: Bai, Goran i Silvio Devetak (prir.).
Demokratija i religija, izbor tekstova i diskusija sa okruglog stola
Doprinos verskih zajednica u SR Jugoslaviji pomirenju, potovanju
razliitosti, demokratiji, ljudskim pravima, zatiti manjina, saradnji i
stabilnosti u Jugoistonoj Evropi, Beograd: Centar za istraivanje
etniciteta, ISCOMET i ECERS.
ijakovi, Bogoljub (2002). Pred licem drugog: fuga u ogledima, Beograd:
Slubeni list SRJ; Niki: Jasen.
ijakovi, Bogoljub (prir.) (2007). Srpska teologija u dvadesetom veku
istraivaki problemi i rezultati, zbornik radova naunog skupa,
Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet.
meman, Aleksandar (1994). Za ivot sveta: svetotajinska filosofija ivota
(drugo izdanje), Beograd: Logos: Ortodos i Niki: Jasen.
ulji, Milan (2004). Biete mi svedoci: prilozi za istoriju Hrianske
adventistike crkve na podruju Jugoistone Evrope, Beograd:
Preporod.
unji, uro (1995). Znati i verovati, Beograd: igoja tampa.
unji, uro (1998). Religija I. Pojam, struktura, funkcije, Beograd: igoja
tampa.
unji, uro (1998). Religija II. Znaenja, teorije, preplitanja, susreti,
Beograd: igoja tampa.
unji, uro (1999). Metodologija, kritika nauke, Beograd: igoja tampa.
unji, uro (2005). etva znaenja, Beograd: igoja tampa.
ta Biblija zaista nauava? (2006). Beograd: Jehovini svedoci
hrianska verska zajednica.

317

titkovac, Ejub (2004). Duhovna strana Amerike, Ni: JUNIR i Beograd:

Medijska knjiara Krug.
tefkovi, Mirko. ANTERFILE1. Priopenje za javnost s XXV. plenarnog
zasjedanja MBK sv. irila i Metoda.
Talmage, James (1984 ). Articles of Faith, Salt Lake City: Deseret Book
Company,
Tanaskovi, Darko (2008). Islam, dogma i ivot, Beograd: Srpska knjievna zadruga.
Teachings of Presidents of the Church: Teachings of the Prophet Joseph
Smith, Salt Lake City, The Church of Jesus Christ of Latter-day
Saints, 2007.
The Secrets of Longevity, National Geograpic, November 2005.
Todorovi, Dragan (2010). Romi i protestantizam u jugoistonoj Srbiji,
Romoloke studije 910: 4759.
Trebjeanin, . (2004). Renik psihologije, tree pregledano izdanje,
Beograd: Stubovi kulture.
Tripkovi, Milan (prir.) (2005). Religija u multikulturnom drutvu, Novi
Sad: Filozofski fakultet i Beograd: Socioloko drutvo Srbije.
Turinovi, Josip (1973). Katolika crkva u junoslavenskim zemljama,
Zagreb: Kranska sadanjost.
Veber, Maks (1989). Protestantska etika i duh kapitalizma (drugo izdanje),
Sarajevo: Veselin Maslea i Svjetlost.
Veber, Maks (1997) Sabrani spisi o sociologiji religije, tom 3. Sremski
Karlovci; Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Sojanovia.
Verske zajednice u FNRJ (1953). Beograd: Institut za dravnu bezbednost.
Verske zajednice u Republici Srbiji (1997). Beograd: Ministrarstvo vera
Republike Srbije.
Vidovi, Dane (2001). Zakon s predumiljajem, u: Bjelajac, Branko i Dane
Vidovi, Udar na verske slobode, zbornik tekstova o poloaju
protestantskih vienacionalnih verskih manjina u Srbiji, Beograd:
Alfa i Omega, 4256.
Vidovi, Dane (2005). Drutvo i evaneosko hrianstvo u Srbiji. u:
Sitarski, Milan i Vuini, Marinko (prir.) Vera znanje mir.
Beograd: Beogradska otvorena kola.
Vlahovi, Petar (1972). Obiaji, verovanja i praznoverice naroda
Jugoslavije, Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
Vrani-Mitri, Maja i Dragomir Jankovi (2010). Srpska pravoslavna crkva
i dobrotvorni rad, u: orevi, Dragoljub (prir.). Mogunosti i
dometi socijalnog uenja pravoslavlja i pravoslavne crkve,
Beograd: Konrad Adenauer Stiftung.
Vrcan, Sran (2001). Vjera u vrtlozima tranzicije, Split: Glas Dalmacije
revija Dalmatinske akcije.
Vukomanovi, M. i Vuini, M. (prir.) (2001). Religije Balkana: susreti i
proimanja, Beograd: BO.
Vukomanovi, M. i Vuini, M. (prir.) (2003). Religijski dijalog: drama
razumevanja, Beograd: BO.

318

Vukomanovi, M. i Vuini, M. (prir.) (2001). Interreligijski dijalog kao vid

pomirenja u Jugoistonoj Evropi, Beograd: BO.
Vukomanovi, Milan (2004). Religija, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Vukomanovi, Milan (2007). Islam, u: Mimica, Bogdanovi (prir.).
Socioloki renik, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, 203204.
Vukomanovi, Milan (2007). Judaizam, u: Mimica, Bogdanovi (prir.).
Socioloki renik, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, 220.
Zakon o crkvama i verskim zajednicama (2006). Beograd: Slubeni
glasnik.
arkovi, Slobodan (1945). Uvod u Sociologiju religije, Beograd: tamparija Privredni pregled.
igmanov, Tomislav (2001). Fenomenologijska struktura kranskog govora o manjinama (radnja prezentirana na VIII godinjoj meunarodnoj konferenciji Jugoslavenskog udruenja za nauno
istraivanje religije JUNIR, pod nazivom Vere manjina i manjinske vere, koja je odrana u Niu 2930. lipnja 2001, a objavljena u
istoimenom Zborniku JUNIR-a, Ni, 2130.
igmanov, Tomislav (2004). O Ekumenskoj povelji ovdje i sada, Religija i
tolerancija, 1: 3146.
igmanov, Tomislav (2004). utnje i slutnje Onostranog, Religija i
tolerancija, 2: 155159.
Zlatkovi-Winter, Jelena (1988). idovi na podruju Jugoslavenskih
zemalja. u. Dubnov, Kratka istorija jevrejskog naroda. Beograd:
Savez jevrejskih optina Jugoslavije.