ŠTAMPARSTVO I IZDAVAŠTVO 19.

VEKA

Sa naučnom i industrijskom revolucijom počinje

epohalno doba za štampu. Nekoliko velikih pronalazaka
ubrzaće procese štampanja i objavljivanja i postaviti na
nove osnove ceo odnos prema knjizi i pisanoj reči. U
periodu od 1800. do 1803.godine umesto Gutembergove
ručne štampane prese napravljena je gvozdena sa kojom
su se povećale površine sa kojih se otiskuje. Novom
presom se radi brže i kvalitetnije. Mogu se štampati
veliki formati kao što su novine. Prva gvozdena presa
mogla je odštampati 200-250 listova na sat. Već
1812.godine nemački pronalazač Fridrih Kent doći će na
ideju da gornju ploču prese zameni valjkom, a da za
pogonsku snagu koristi vodenu paru. Ova dva izuma
(valjak i vodena para) su najrevolucionarniji pronalasci
od Gutenberga. Stalnim usavršavanjem došlo se da je
1848.godine moglo da se štampa 8000 primeraka na sat
londonskog dnevnika. Ovaj Times je jedan od najstarijih
živih listova u Evropi. Osnovan je 1785.godine u
Londonu, a od 1788.godine izlazi kao The Times. Poznat
je i po tome što se u štamparstvu koristio avangardnim
presama,gvozdena presa je prvi put ovde primenjena, a
1814.godine Kentovu presu sa vodenom parom i
valjkom. Godine 1820. list se štampao u 20 000
primeraka, a 1814.je imao tiraž od 145000 primeraka.
Poslednjih godina izlazi 300 000 primeraka dnevno.
Fridrih Kent je u periodu 1820-1830 postao suvlasnik
prve velike fabrike za proizvodnju štampanih
postrojenja, blizu Ausburga u Nemačkoj, a ova fabrika je
skoro 50 godina snabdevala štamparskim mašinama
Evropu držeći monopol, pri čemu je proizvela preko
2000 kvalitetnih mašina i postala pojam štampanja
savremenom tehnologijom. A ceo 19.vek je protekao u
njenom znaku. Rotacionom presom će se smeniti ovakav
način rada.

SAD – 1846.godine napravljena je rotaciona štampana

mašina i prvi rezultati pokazali su da je ovakva mašina u
mogućnosti da odštampa preko 10 000 novina sa 8
stranica, na koliko su se tada novine štampale, na sat.
Obrzanje proizvodnje ogromno. Ovakav potencijal u
štampanju doveo je do novih izdanja. Godine 1800.u
SAD je izlazilo 16 naslova, a 1900.godine 16 000
naslova dnevnih novina.

Ovakve izume poput rotacione mašine morali su pratiti

slovoslagački ......

1886.napravljen je prvi linotip – mogao da složi 10 000

slovnih znakova na sat, a usavršena je i litografija –
postupak za izdavanje fotografija. Sve to je u
18.i19.veku.

Sve do druge polovine 18.veka papir se pravio od lanenih

i pamučnih krpa, izuzetnog kvaliteta ali bio je skup i u
ograničenim količinama. Godine 1789.patentirana je
mašina za proizvodnju papira ne više u listovima, nego u
beskrajnoj traci – rolni. Međutim, nova tehnologija je
tražila celulozni papir, manje kvalitetan i manje trajan a
samim tim i jeftiniji, pa je taj pad cene papira doprineo
da štampanje ne poskupljuje.

Proizvodnja papira postala je unosan biznis. Godine

1803.jedan Francuz , Fransoa Lui Rober napravio je prvu
mašinu za proizvodnju papira u beskrajnoj traci i
patentirao je u Engleskoj koja je tehnologiju štampe
mogla da usavršava. Engleska je imala u 19.veku najveću
štamparsku produkciju. Tokom prve polovine 19.veka
niču fabrike za proizvodnju papira u Engleskoj koja drži
monopol. Početkom 20.veka u Engleskoj radilo je 536
fabrika za proizvodnju papira koje su godišnje davale
preko 750 000 tona celuloznog papira.

Broj i opseg štampanih naslova raste i to uvećava

fondove biblioteka 19.veka i tera ih da se osavremene,
uvođenjem novih službi, katalogizacijom itd.

Tematika publikacija – sem ogromnog broja novina

pojavljuje se kao vid lakše zabavne literature ’knjiga za
narod’. Postaju realnost u Evropi sredinom 19.veka. put
će im utreti nemački izdavač Kristijan Taušnic
1841.godine u Lajpcigu gde je pokrenuo svoju ediciju
knjiga ’’Kolekcija britanskih i američkih autora’’. Želja
mu je bila da zafovolji dve ciljne grupe:
1.turisti, Englezi, koji su se pojavili sa razvojem turizma,
a bili su zainteresovani za egzotične zemlje. Kreću na
prva turistička putovanja. Taušnic je smatrao da ih treba
opremiti literaturom za čitanje.

2.studenti, koji počinju da se kreću po Evropi, a kojima

je trebalo obezbediti jeftinu a dobru literaturu u obliku
edicije koje su jeftine, džepnog formata i mogu se nositi
na put.

Zato on objavljuje sve engleske i britanske pisce. Ta

kolekcija je izlazila sve do II Svetskog rata. Pojavilo se
preko 55 000 naslova u ovoj ediciji u preko 4,5 miliona
primeraka koji su distribuirani širom Evrope. Taušnic
sesmatra začetnikom te ideje ’knjiga za narod’.

Drugi nemački izdavač, Anton Filip Reklam, 1867.će

pokrenuti svoju Univerzal Bibliotek, bez ograničenja na
britanske i američke autore,na nemačkom jeziku oja će u
narednih 100-ak godina objaviti preko 7600 naslova u
preko 275 miliona primeraka.

Od 1835.godine u SAD su bile pokrenute te edicije za

narod i bile su jako popularne zbog toga što se nisu
plaćala autorska prava koja su pravila probleme u
Evropi. Izdavači su sticali naviku da rukopise od autora
uzimaju uz odgovarajuću naknadu, da štampanje
ograniče na jedno ili dva izdanja; da bi krajem 19.veka
Bernskom kolekcijom bio propisan zakon o autorskom
pravu. U SAD to nije bio slučaj sve do početka 20.veka.
izdavač nije imao obavezu da bilo kome isplaćuje novac.
Danas su autorska prava definisana u SAD. Ovo vreme -
popularne lepe književnosti (beletristike).

Pored beletristike će se javljati autori koji će pisati dela

bez značajne književne vrednosti, a to je bilo podsticano
romantizmom. Knjige sa bajkolikom sadržinom, sa
romantičnom ljubavnom pričom (seljančica i kraljević,
misteriozni događaji u napuštenim građevinama, krimi,
putopisi). Biće utrt put savremenoj književnosti.
Ogroman broj tih knjiga nije sačuvan iako su bile jako
popularne. Ljudi koji su umeli lepo da formulišuv svoje
ideje, zarađivali su novac. Iz ove lake literature,
vremenom se ipak razvilo i ostalo ponešto što je nadraslo
duh svog vremena - klasika: Donald Skot Ajvaho, Tri
musketara, Grof Montekristo, Sandokan, Tajne Pariza,...

Izdavačka produkcija 19.veka

Novine, onakve kakve su, u potrazi za svežom

informacijom, za senzacionalizmom i većom učestalošću
izlaženja donele su nov problem. Čitalac je sada nametao
da se takve informacije sakupljaju. Od 1811.godine će se
formirati prve novinske agencije. One se utrkuju da svoje
čitaoce snabdeju senzacionalnim vestima.
1846. – Associated Press, njujork – razvila se iz službe za
sakupljanje informacija Poni expres.

1851. – Reuters – osnovan u Londonu. Prve svoje vesti je

prikupljala tako što su golubovi pismonoše leteli na
relaciji London-Dover.

Ove agencije će prikupljati vesti, a telefon će sve ubrzati.

U njih će se slivati informacije odakle će ih uzimati
pojedine novine.

Naučni časopisi će takođe, doživeti ogroman razvoj.

Godine 1849.se pojavio prvi priručnik tipa Ko je ko,
Britanika, Amerikana, Larusova (koja će obeležiti
19.vek). Cvetaće u 19.veku knjižarske mreže (prodaja).
Primat u distribuciji knjiga (knjižarstvu) u prvoj polovini
19.veka imaće Francuska u kojoj je to bila najrazvijenija
trgovinska grana. Godine 1847.francuski kolporteri
rasprodali su 9 miliona knjiga, od kojih je 8 miliona bilo
cenzurisano.

Francuska nacionalna biblioteka (dvorska) –

1537.godine doneta uredba o 2 obavezna primerka. Time
je biblioteka francuskih kraljeva postala najstarija sa
obaveznim primerkom,ali je postala i najveća kolekcija
knjiga. U nju se slio ogroman broj knjiga koje su tokom
revolucije konfiskovane. Biblioteka ministra Kolbera
pripojena je biblioteci francuskih kraljeva. Javila se
potreba za uređenjem i smeštajem. Godine
1627.francuski humanista Gabrijel Node, napisaće prvi
evropski moderni priručnik o uređenju biblioteka
Uputstva za vođenje biblioteka, a kao sistem koji je on
propagirao kao najbolji pokazaće se sistem smeštaja u
Dvorskoj biblioteci (koja je do tada bila smeštena
predmetno) prema predmetu publikacija.

Nemački filozof, Lajbnic, prihvatio se ovog predloga u

biblioteci Hercoga Avgusta (16.vek). Ova velika (i danas
postoji) biblioteka će u 18.veku biti prva zgrada
biblioteke u Evropi koja će dobiti centralnu staklenu
kupolu sa čitaonicom oko koje se na policama nalaze
knjige. Ta će zgrada postati prototip za nekoliko zgrada u
narednom periodu, kao što je britanska biblioteka u
Londonu u vreme Panicija i Kongresna 1815.godine).
Lajbnic je bio i nemački bibliotekar, tada je to bilo na
visokom nivou.

U razvoju biblioteka u 19.veku će se boriti Britanska i

Nemačka. Benediktinski sveštenik i bibliotekar, Martin
Šretinger, će 1808.godine prvi put upotrebiti reč na
nemačkom bibliotekrstvo (biblioteka+nauka) i prvi je
govorio u svom udžbeniku o bibliotekarstvu kao naučnoj
disciplini.

Prva evropska katedra za visoko bibliotekarsko

obrazovanje bila je na Univerzitetu u Getingenu gde Karl
Dijacko osniva najstariju evropsku katedru za
bibliotekarstvo, a iste godine objavljuje pravila za izradu
autorskog kataloga koji će već 1889.godine prerasti u
publikaciju Pruske instrukcije. One će decenijama
kasnije biti osnova za autorsku obradu građe u
bibliotekama.

Sredinom 19.veka, razvoju teorije bibliotekarstva dao je

Antonije Panici, italijanski doseljenik 50-ih godina
19.veka, koji je radio na razvoju Britanske nacionalne
biblioteke. Godine 1841.objavio je svoje 91 pravilo za
katalošku obradu publikacija u fondu Britanske
biblioteke, a narednih godina se izborio za zgradu
Britanske biblioteke sakupolom. Engleska, koja je u to
vreme bila jaka kolonijalna sila, držala je teritorije u
Indiji, Aziji,Africi. U nju su se slile knjige iz svih delova
sveta – 6 miliona knjiga u to vreme. Bila je najbogatija i
najbolje organizovana evropska biblioteka.

Bibliotekarstvo 19.veka

U Evrpi, svest evropskih bibliotekara o potrebi

međusobne saradnje jačala i uticala na prva
bibliotekarska glasila. Prvi takav časopis Serapeum bio je
nemački časopis. Počeo je da izlazi 1840.godine. Još
jedan značajan nemački časopis bile su centralne novine
za bibliotečku nauku od 1884.godine, koje i danas izlaze.
Katastrofalne posledice za bibliotekarstvo prouzrokovalo
je razdvajanje Nemačke. Zapadna Nemačka) je bila pod
uticajem Amerike, a istočna pod Rusijom.

-Bibliotekarska revija 1881.godine u Francuskoj, a

1889.godine u Londonu izlaazi Library Association
Information Records, 1900.god u Švajcarskoj.

Do toga momenta u Evropi je formirano jedno značajno

bibliotekarsko udruženje 1886/1887.godine. osnovana je
bibliotekarska asocijacija – Britanija, Nemačka,
Francuska da bi 1927.godine bila formirana
međunarodna federacija bibliotekarskih društava IFLA.
Ona će u prvim godinama svoga rada imati tek 20-ak
članica i zadatak da promoviše saradnju među
bibliotekarima o praksi i bibliografiji. Ali naročito
značajan priod IFLE su 70-e godine 20.veka kada ona
pokreće izradu međunarodnih standarda za opis
bibliotečke građe. Pokušava da za različite vrste građe
(novine, knjige, ploče, kasete, retke knjige, rukopisi) da
načini standardne načine za opisivanje.

Cela sedma i osma decenija proćiće u stvaranju ovih

standarda – da proizvedu efekat da svaka biblioteka
članica IFLE istu publikaciju opiše na isti način.
Propisane su mere za svaki pojedinačni tip građe. To je
bilo važno zbog automatizacije biblioteka koja se bližila.
Računari su polako ulazili u biblioteke 70-ih godina.
Evropske biblioteke su radile sa kataloškim listićima
pomoću obične mašine, a 80-ih je sistem automatizovan
– polako se zatvarali lisni katalozi. Prvo je išla
automatska obrada publikacija, a onda elektronska.
IFLA tokom svog postojanja sprovela je niz projekata
koji imaju za cilj da unaprede bibliotečku praksu za
zemlje u razvoju. Neki od programa IFLE, univerzalna
bibliografska kontrola UBK, nadograđivanje UNIMARK
formata tj evropske verzije mašinski čitljivih
bibliografskih podataka; na formiranje svetskog, naučno-
informativnog sistema, na projekte opšte dostupnosti
publikacije.

U 19.i20.veku doći će do izrade prvih udžbenika i glasila

za bibliotekare i formiranje škola i doći će do formiranja
različitih tipova biblioteka – školskih, visokoškolskih,
javnih, nacionalnih.

Tokom 19.veka dobijamo tipološku raznovrsnost

biblioteka koje se formiraju u odnosu na način na koji
pojedinac i grupe uče.

Biblioteke prate sve saznajne procese u društvu: u

školama, na univerzitetu, na poslu-specijalna, javne.
Nacionalne u osnovi proizvode nacionalnu zbirku koja se
jednim delom čuva kao muzejski fond. Ovi tipovi
biblioteka bili su dosta izraženi tokom 19.veka. A 20.vek
doneće sve fleksibilnije odnose.