SVEUILITE / UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

TRAVNIK
STUDIJ ETVRTOG CIKLUSA, II. GODINA STUDIJA

KATARINA VUKI
EVROPSKI MONETARNI SISTEM
STUDIJ SLUAJA

TRAVNIK, 2016.

SVEUILITE / UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
TRAVNIK
STUDIJ ETVRTOG CIKLUSA, II. GODINA STUDIJA

EVROPSKI MONETARNI SISTEM

STUDIJ SLUAJA

IZJAVA: Ja, Katarina Vuki, studentica Sveuilita /Univerziteta VitezTravnik, Indeks broj
odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost izjavljujem da sam ovaj rad izradila
potpuno samostalno uz koritenje citirane literature.
Potpis studenta : _______________

Predmet :
Profesor :
Asistent :
Student: Katarina Vuki
Broj indexa :

TRAVNIK, 2016.

SADRAJ

1. UVOD....................................................................................................................
2. SAETAK.............................................................................................................
3. PROBLEM U FOKUSU.......................................................................................
4. ALTERNATIVE....................................................................................................
5. ZAKLJUAK......................................................................................................
LITERATURA........................................................................................................12

1. UVOD
Poev od druge polovine dvadesetog vijeka evropski kontinent karakteriu znaajni
procesi integracija, u raznim oblastima. Monetarna integracija zemalja Evorpske unije je cilj

koji nije bilo lako dostii s obzirom na splet istorijskih, geopolitikih i drugih interesa, u
posljednjih vie od pet decenija, ove zemlje su uinile ogroman progers u pribliavanju jedne
drugoj. Poseban doprinos globalizaciji finansijskih trita dali su stabilizacija u kretanju
valutnih kurseva evropskih zemalja i kreiranje Eura kao nacionalne evropske valute. Od 1999.
godine u transakcijama, a od 1. januara 2002. godine i sa gotovim novcem u opticaju, dvanaes
zemalja Evropske Unije prelo je na korienje Eura kao svoje valute. Snovi o Evropskom
monetarnoj integraciji su ostvareni. Euro je postala realna efektivna valuta sa svim atributima
i funkcijama koje ima bilo koja nacionalna valuta. Zajednika valuta je poela da vri funkciju
obraunsko platenog sredstva i mjere vrijednosti u finansijskim transakcijama u okviru
Evropske Unije.
Ekonomska i monetarna unija kao institucija i kao ideja monetarne i fiskalne
integracije zapadno evropskih drava javlja se 1969. godine. Integracija je trebala da ima sve
karakteristike monetarne unije, a to znai formiranje jedinstvene zajednike valute, jedne
centralne banke, punu koordinaciju nacionalnih ekonomskih politika, koja je ukljuila
jedinstvenu monetarnu i fiskalnu politiku. Meutim, umjesto monetarne unije, zbog sukoba
nacionalnih interesa i nedovoljne integrisanosti Evropske ekonomske zajednice, ali i
nespremnosti da se odrknu monetarnog i ekonomskog suvereniteta, ove drave su formirale
Evropski monetarni sistem (EMS) kao instituciju od monetarnog znaaja.
Proces stvaranje Evropske monetarne unije obuhvata tri faze:
U prvoj fazi od 1. jula 1991. do 1. novembra 1993. izvrena je liberalizacija
kretanja kapitala otklanjanjem veine preostalih restrikcija (do kraja 1991).
U drugoj fazi - (1. januar 1994. do kraja 1998.) postavljeni su glavni temelji EMU.
Trea faza (1. januar 1999. do 1. januar 2002) oznaava konano uspostavljanje
monetarne unije, i date su neke od prednosti uvoenja eura.1

2. SAETAK
Sporazum o formiranju Evropskog monetarnog sistema kojeg je usvojio Evropski
savjet u Briselu 1978. godine, zahtijevao je saradnju centralnih banaka i predloio spisak
mjera za onemoguavanje daljih poremeaja u zemljama Zajednice.2 Evropski monetarni

1
http://documents.tips/documents/seminarski-rad-formiranje-evropskogmonetarnog-sistema1.html 9.7.2016.

sistem stupio je na snagu 1979. godine sa ciljem da obezbijedi zonu monetarne stabilnosti
kroz bliu monetarnu kooperaciju i koordinisanu kontrolu deviznih kurseva. ECU je zamiljen
kao obraunska jedinica Zajednice. Deset drava lanica EEZ (zajedno sa Grkom od
1.1.1981. godine) i dalje je uvalo nacionalni valutni monopol kao izraz nacionalnog
monetarnog suvereniteta. Deset konvertibilnih valuta predmet su svakodnevih transakcija na
deviznim tritima. U uslovima nestabilnih meunarodnih monetarnih odnosa i divergentnih
ekonomskih nacionalnih politika svaka valuta je predmet nacionalne manipulacije.
Nacionalna valuta prevashodno slui interesima nacionalne privrede. Monetrana unije
nasuprot tome, trai odreenu monetarnu disciplinu i pravila ponaanja nacionalnih privreda.2
Formiranje EMS-a doprinjelo j estvaranju relativno visokog stepena monetarne
stabilnosti u periodu od 1979 do 1992. godine. Monetarne disciplina od strane EMS-a je dosta
umanjlia mogunost popunjavanje budeta direktno iz primarne emisije. Nekoliko politikih i
ekonomskih razloga 1992 -93. godine doveli su do krize EMS-a. Stupanjem na snagu
Jedinstvenog evropskog akta 1987. godine, utvreni su brojni ciljevi na realizaciji Ekonomske
i monetarne unije koji su predstavljali solidnu osnovu za nalaenje novih institucionalnih
rjeenja. Stvaranje monetarne unije zahtijevalo je zadovoljavanje sljedeih uslova:
uspostavljanje i garantovanje konvertibilnosti evropskih moneta, obezbjeenje potpune
slobode kretanja kapitala i potpune integracije bankarskog i finansijskog trita, potpuno
stabilizovanje moneta.
Osnivanjem EMS-a uinjene su dvije bitne prekretnice. Prva je, da je ustanovljen novi
sistem deviznih kurseva Mehanizam deviznih kurseva. Kursevi valuta lanica tog sistema
bili su meusobno fiksirani, uz mogunost odstupanja najvie i najnie u odreenom procentu
koji se vremenom poveavao. Druga prekretnica bila je da je prvi put stvorena evropska
novana jedinica EKI odnosno ECU European Currency Unit. Neuspjeh monetarne zmije
i veliki valutni potresi u 1977. i 1978. godini, naveli su drave EEZ da pristupe stavranju
odreene zone monetarne stabilnosti koja bi obuhvatila tu evropsku integracionu cjelinu.
Evropski monetarni sistem kao nova monetarna institucija uglavnom zapadno evropskih
drava, a predstavlja novi pokuaj stvaranje monetarne integracije u obliku monetarne unije
vie drava, te je zbog toga nazvan super zmija (pored stvaranje vee ekonomske i
industrijske kohezije i posebnog politikog tijela u obliku Evropskog parlamenta). Evropski
monetarni sistem je dakle, izrastao iz procesa zapadno evropske integracije vie drava. Izvan

2 D. Radovanovi, . Risti Meunarodne monetarne i finansijske institucije,

Beograd, 2011. Str 109.

ovog sistema ostala je, za sada, samo Velika Britanija. To je direktna posljedica viegodinjih
napora za sve veom koordinacijom ekonomske i monetarne politike i pokuaj stvaranje
ekonomske unije ovih drava i ostalog svijeta. Osnovni cilj EMS-a je stabilizacija
intervalutnih odnosa u okviru EEZ, kao i izmedju te grupacije i ostalog svijeta. Evropski
monetarni sistem ima vanu ulogu u stvaranju jedinstvenog trita u okviru EEZ.
Takva unija imala bi sljedee opte karakteristike:
1. Fiksni uzajamni paritet valuta drava lanica i njihova slobodna konvertibilnost,
odnosno stvaranje jedne zajednike valute u sklopu zone monetarne stabilnosti. To u sebi
implicira prelazak sa polufiksnih na fiksne devizne kurseve;
2. Jedinstvena monetarno kreditna politika i zajednika politika prema ostalom
svijetu, to znai postenei prelaz sa do sada autonomno voenih monetarno nacionalnih
politika na regionalnu monetarnu politiku;
3. Unificirana politika na tritu kapitala;
4. Usaglaavanje svih mijera i koordinacija u voenju budetske politike drava
lanica;
5. Centralizacija voenja cjelokupne ekonomske politike i sve vea njihova
koordinacija.
Bazu ovog sistema inili su relativno vrsti uzajamni kursevi valuta i nova valutna
jedinica ECU. Mehanizam Evropskog monetarnog sistema sainjavaju:
1. Evropska valutna jedinica (ECU);
2. Mehanizam intervencija na deviznom tritu;
3. Kreditni aranmani.3

3. PROBLEM U FOKUSU
Uporedo sa uspostavljanjem jedinstvenog trita, 1. jula 1987. godine, je dolo i do
pojave svesti o znaaju uvoenja zajednike valute za nesmetano funkcionisanje Zajednikog
trita. Naime, smatralo se da e zajednika valuta obezbediti preglednost (transparentnost)

3
http://documents.tips/documents/seminarski-rad-formiranje-evropskogmonetarnog-sistema1.html 9.7.2016.

cijena, smanjiti transakcione trokove4 i ukloniti kursne razlike izmeu uesnica Zajednikog
trita. Korienje potencijala jedinstvenog evropskog trita, produbljenje procesa politike i
ekonomske integracije, odupiranje konkurenciji stranih valuta (sa posebnim akcentom na
ameriki dolar) i stvaranje jedinstvenog valutnog prostora spadaju u najznaajnije faktore
uspostavljanja Evropske ekonomske i monetarne unije.
Evropski savjet je u junu 1988. godine inicirao predlaganje koraka za uvoenje zajednike
valute (evra), ali i za dalju realizaciju Evropskog monetarnog sporazuma. Pomenuti zahtjev je
rezultirao usvajanjem Delorsovog plana ( Jacques Delors) na konferenciji Evropskog savjeta u
Madridu 1989. godine. Delorsovim planom su bile predviene tri faze u procesu stvaranja
Ekonomske i monetarne unije.
I faza - je imala za cilj privoenje kraju stvaranja unutranjeg trita, smanjenje razlika
izmeu ekonomskih politika lanica, uklanjanje preostalih prepreka za potpunu finansijsku
integraciju (liberalizacija tokova kapitala) i intenziviranje monetarne saradnje.
II faza - je bila osmiljena kao prelazno reenje - tj. period unutar kojeg bi se
uspostavili osnovni organi i organizaciona struktura Evropske monetarne unije (European
Monetary Union-EMU) sa ciljem ekonomske konvergencije (pribliavanja) izmeu lanica.
III faza - je predviala neopozivo fiksiranje valutnih kurseva, uvoenje jedinstvene
zajednike valute, kao i delegiranje pune monetarne i ekonomske odgovornosti mnogim
institucijama i telima EU.
Fazni proces uspostavljanja Ekonomske i monetarne unije je mogue predstaviti
sljedeom tabelom:

Tabela 1. Razvoj Evropskog monetarnog sistema u fazama

I faza
II faza
Podfaza A

III faza
Podfaza B
Podfaza C

4 Dodatne trokove obavljanja ekonomskih aktivnosti koji se najee javljaju u

obliku novanih trokova ili izgubljenog vremena.

Liberalizacija
kapitalnih
tokova;
Koordinacija
ekonomskih,
fiskalnih
i
monetarnih
politika
1.7.1990.

Evropski
monetarni
institut;
Autonomija
nacionalnih
centralnih
banaka

1.1.1994.

Tranzicioni
scenario;
Odreivanje
imena valute:
evro

decembar
1995.

Evropska
centralna
banka
Evropski
sistem
centralnih
banaka

maj 1998.

Fiksirane
stope;
i Poetak
realizacije
monetarne
politike;
Knjini evro

1.1.1999.

Konvertovanje
papirnih
novanica
i
kovanog novca
u evro

1.1.2002.

Izvor: Faulend, Michael i Vedran oi, (2010), "Europska monetarna unija", Europska unija, MATE, Zagreb,
str. 333.

4. ALTERNATIVE
Realizacija Delorsovog plana je zapoela 1. jula 1990. godine potpunom
liberalizacijom tokova kapitala i jaanjem koordinacije ekonomskih, fiskalnih i monetarnih
politika lanica Evropske ekonomske zajednice (EEZ-a). Meutim, realizacija druge i tree
faze je zahtevala izvesne promene u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice. Iz tih razloga
je 4. februara 1992. godine potpisan Ugovor iz Mastrihta koji je, izmeu ostalog, obuhvatio i

nova poglavlja o ekonomskoj i monetarnoj politici. Ugovorom iz Mastrihta su definisane

osnove uspostavljanja Ekonomske i monetarne unije, kao i koraci i rokovi za njenu konanu
realizaciju u svim lanicama EU. Ugovorom i Mastrihta su takoe definisani i kriterijumi
(preduslovi) za uvoenje jedinstvene valute - evra. Dakle, drave lanice Unije, koje su
imale nameru da uvedu jedinstvenu valutu, bile su dune da ispune kriterijume konvergencije
u vidu preduslova za uvoenje evra. Ovi monetarni i fiskalni kriterijumi su poznati i pod
nazivom Kriterijumi iz Mastrihta i oni obuhvataju sljedee rigorozne zahtjeve:
1. Deficit dravnog budeta ne sme da bude vii od 3% bruto domaeg proizvoda (BDP-a)
finansijski poloaj javnog sektora;
2. Javni dug mora da bude manji od 60% BDP-a;
3. Stopa inflacije ne sme da bude via od 1.5% u odnosu na prosenu stopu inflacije tri zemlje
EU sa najniom inflacijom;
4. Nominalne dugorone kamatne stope ne smeju da budu vie od 2% u odnosu na prosenu
kamatnu stopu triju zemalja sa najniim kamatnim stopama konvergencija prosjenih
domaih kamata u odnosu na prosek tri lanice sa najmanjim kamatnim stopama i
5. Obaveza uea u Mehanizmu deviznih kurseva u najkraem periodu od dve godine.
Dodatni kriterijumi konvergencije obuhvataju:
1. Stabilnost cijena;
2. Visoku stabilnost domae valute;
3. Potovanje pravnih propisa o finansijskim institucijama koji garantuju nezavisnost
nacionalnih centralnih banka, kao i prilagoenost njihovog prikljuivanja Sistemu evrpskih
centralnih banaka i
4. Realna konvergencija (rast) nacionalne privrede.
Osnivanjem Evropskog monetarnog instituta (European Monetary Institute-EMI) 1.
januara 1994. godine, inae pretee Evropske centralne banke (European Central Bank-ECB),
zapoela je druga faza razvoja Evropske monetarne unije. Evropski monetarni institut je

onovan sa ciljem pripreme i utvrivanja detalja za efikasnu realizaciju ciljeva, zadataka,

strategija i instrumenata Zajednike monetarne politike EU (Common European Monetary
Policy). Znaaj druge faze razvoja EMU se ogledao u stvaranju svih neophodnih preduslova
za jednostavno prihvatanje monetarne unije, uz jaanje nezavisnosti nacionalnih centralnih
banaka. Njihova nezavisnost se, pre svega, ogledala u zabrani finansiranja budetskog deficita
iz primarne emisije, kao i u usklaivanju ciljeva nacionalnih centralnih banaka sa ciljevima
budue Evropske centralne banke. Na samitu Evropskog saveta decembra 1995. godine,
definisani konkretni koraci na putu ka realizaciji monetarne unije. Ujedno je utvreno da e
trea faza EMU poeti 1. januara 1999. godine, kao to je odreen i naziv zajednike valute evra.
Tokom druge polovine 1998. godine je izvrena analiza stepena ispunjenosti
(zadovoljenosti) Kriterijuma iz Mastrihta po pojedinano posmatranim zemljama. Nakon toga
je formirana Evropska centralna banka (kao pravni naslednik Evropskog monetarnog
instituta), a usvojena je i odluka o ueu 11 zemalja lanica (koje su zadovoljile pomenute
kriterijume) u treoj fazi stvaranja EMU. 1. januara 1999. godine je uveden evro u obliku
knjigovodstvenog novca. Vrednost evra u odnosu na evropsku valutnu jedinicu (ECU) se
kretao u razmeri 1:1. Evro je, u obliku knjigovodstvenog novca, sluio za bezgotovinska
plaanja. Njime su se obavljale transakcije platnog prometa, a sluio je i za iskazivanje
vrednosti svih finansijskih instrumenata.5

5. ZAKLJUAK
Euro je ime nove evropske valute. On omoguava lake uporeivanje cijena, stvara
stabilno okruenje za poslovanje, stimulie rast i konkurentnost. 1. januara 1999. godine
utvrena je stopa konverzije izmeu eura i nacionalnih valuta. Euro u vidu papirnog i
kovanog novca je uao u promet 1. januara 2002. godine. Poslije ovog datuma mogue je
vrtit plaanja sa eurom u bilo kojoj zemlji Eurozone.
Evropska monetarna unije (EMU) oznaava jedinstvenu monetarnu politiku unutar
jedinstvenog monetarnog prostora i prema tome predstavlja loginu dopunu do jedinstvenog
trita. Jedini subjekat kreiranja i kontrolor novane mase je Evropska centralna banka (ECB).
Prednosti jedinstvene valute su velike. Jedna valuta na teritoriji drava lanica znai da

5 Lidija Madar, Skripta Poslovanje sa Evropskom Unijom

putnici vie nemaju potrebu da vre konverziju prilikom ulaska u svaku zemlju posebno, niti
da pri tome plaaju stopu konverzije. Za preduzea i potroae to znai da vie ne postoji
neizvjesnost po kojoj cijeni e se roba kupiti odnosno prodati. Ukoliko su cijene robe i usluga
izraene u istoj valuti, sama valuta e jaati i ujedno doprinosei prosperitetu cijele Evropske
Unije.
Kao nastavak integracionih procesa zemalja Zapadne Evrope imamo i Evropski
monetarni sistem (EMS). Osnovan je 1978. godine u Briselu, a poeo je da funkcionie 1979.
godine. Osnovni cilj EMS-a je bio da obezbijedi monetarnu stabilnost i saradnju u okviru ovih
zemalja, ali i da stabilizuje njihove intervalutarne odnose. EMS se zasniva na mehaniznu
deviznih kurseva, a odstupanje koje je dozvoljeno od centralnih kurseva je +/- 2,5%, osim za
italijansku liru +/- 6%. Centralne banke zemalja lanica se obavezuju da interveniu u sluaju
prekoraenja ili pada deviznih kurseva iznad dozvoljenih odstupanja.
Uvoenjem eura dovren je proces izgradnje Evropske monetarne unije (EMU). Taj
postupak je imao tri faze: izvrena je liberalizacija kretanja kapitala otklanjanjem veine
preostalih restrikcija (prva faza); postavljeni su glavni temelji EMU (druga faza); stvoren je
Kohezioni fond za koji su se sredstva obezbjeivala iz ve postojeih fondova: regionalnog,
agrarnog i socijalnog (trea faza).

LITERATURA
-

Knjige:

1. D. Radovanovi, . Risti Meunarodne monetarne i finansijske institucije,

Beograd, 2011.
-

lanci:

2. Lidija Madar, Skripta Poslovanje sa Evropskom Unijom

Internet izvori:

3. http://documents.tips/documents/seminarski-rad-formiranje-evropskog-monetarnogsistema1.html 9.7.2016.
4.

http://documents.tips/documents/evropski-monetarni-sistem.html 9.7.2016.