GIMNAZIJA KURUMLIJA

SEMINARSKI RAD IZ INFORMATIKE

ISTORIJAT RAZVOJA
RAUNARA

UENIK: JANKOVI MILICA

I-4

15.05.2010.

Istorija razvoja raunara

UVOD
Savremeni elektronski raunari obradjuju velikom brzinom velike
koliine informacija na razliite naine. Medjutim, da bi se dolo do dananjih raunara,
morao je da se prodje jedan dug vremenski period tokom kojeg je veliki broj ljudi radio
na razvoju maina koje bi olakale proces raunanja i uinile ga brim i tanijim. Mnogi
naunici su tokom istorije pokuavali da naprave mainu sposobnu da izvodi
jednostavnije ili sloenije raunske operacije, trudili se da uine te maine manjim,
brim, efikasnijim i lakim za korienje. Zahvaljujui takvom njihovom radu dobili smo
raunare koji ne samo da obavljaju svoju osnovnu ulogu u procesu raunanja, nego su
zahvaljujui tehnolokom razvoju i napretku postali univerzalne alatke koje su
primenljive u skoro svim podrujima ljudske delatnosti.

ISTORIJSKI RAZVOJ

U razvoju raunara znaajna su etiri osnovna momenta:

-pamenje rezultata,
-mehanizacija procesa raunanja,
-odvajanje unoenja podataka i automatizacija procesa raunanja i
-optije korienje maine primenom programa.
Ako ne raunamo razliita raunska sredstva, poput raznih vrsta
raunaljki i abakusa, koji su se pojavili jo u starom veku, moemo rei
da je prvu raunsku mainu 1 1642. godine napravio poznati francuski
naunik Blez Paskal, u svojoj devetnaestoj godini. Kako bi pomogao
Slika 1.Blez
svom ocu porezniku, Paskal je konstruisao mehaniku mainu sa
zupanicima, koja je mogla da izvodi operacije sabiranja i oduzimanja i Paskal
koja je po njemu dobila naziv Paskalina.Medjutim, trideset godina
kasnije, nemaki matematiar Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic, izumeo je
mainu koja je osim sabiranja i oduzimanja mogla da izvrava i
operacije mnoenja i deljenja.1812. godine engleski matematiar sa
Kembridz univerziteta, arls Bejbidz, uvideo je da, s obzirom na nain
odvijanja dugih raunanja ponavljanjem unapred poznatih akcija, mora
da postoji mogunost da se proces automatizuje.Tako je 1822. godine
Slika 2.arls
razvio automatsku mehaniku raunsku mainu koju je
Bejbidz
nazvao diferencna maina, a vec 1834. pravi planove za
razvoj analitike maine, koja se moe smatrati prvim
mehanikim programabilnim raunarom.S obzirom da je bila
programabilna, bio je neophodan softver, a samim tim i programer. Bejbidz
je za tu namenu angaovao groficu Adu Bajron, koja se smatra prvim Slika 3. grofica
programerom, a njen plan za izraunavanje Bernulijevih brojeva putem Ada Bajron
analitike maine prvim programom.Kako su sva pomenuta sredstva bila
mehanika, za poetke razvoja elektrinih raunara uzimaju se tridesete i
1

Abakusi ( raunaljke ) su pomagale u procesu raunanja, ali poto pokretni delovi nisu medjusobno
povezani i sve operacije izvodi sam korisnik, ne moemo ih smatrati mainama.

Istorija razvoja raunara

etrdesete godine XX veka.Prvi veliki korak u razvoju ovih maina napravio je Konrad
Cuze, koji je razvio niz automatskih raunskih maina zasnovanih na tehnologiji
elektromagnetnih releja.1937. godine Hauard Ajken je poeo da radi na konstrukciji
raunske maine poznate pod imenom Harvard Mark I. Ona je takodje bila zasnovana na
elektromagnetnim relejima.Imala je ulazni i izlazni uredjaj, memoriju, aritmetiki i
upravljaki organ, a u memorijskoj jedinici moglo je da se uskladiti 60 brojeva.U vreme
kada je Ajken dovrio svoju sledeu mainu Mark II, elektromagnetni releji su bili
prevazidjeni.Poela je era elektronike i elektronskih digitalnih raunara.

ELEKTRONSKI DIGITALNI
RAUNARI

Prvi elektronski digitalni raunar projektovao je 1939. godine Dzon

Atranasov uz pomo svog studenta Kliforda Berija na Ajova Univerzitetu.Maina je
nazvana ABC2, ali nikada nije kompletirana i projekat je naputen 1942. godine.

Slika 4. ABC

Slika 5.
ENIGMA
Slika 6.
ENIAC

svetski
2

Motiv za ubrzani rad na elektronskim raunarima bio je II

rat.Naime, nemake podmornice su nanosile veliku tetu

Atanasoff Berry Computer

Istorija razvoja raunara

britanskim brodovima, a sve komande i podaci o kretanju su slani iz Berlina putem radioveze.Britanci su mogli da prislukuju te poruke, ali je problem bio to su one bile
ifrovane pomou uredjaja koji se zvao ENIGMA.Na poetku rata, britanska obavetajna
sluba je uspela na nabavi jedan primerak maine ENIGMA, ali zbog velikog broja
izraunavanja koja je trebalo brzo obaviti, Britanci prave elektronski raunar nazvan
COLOSSUS.3Osim u Britaniji, rat je uticao i na razvoj raunarstva u SAD.Amerikoj
vojsci je radi zauzimanja elemenata u tekoj artiljeriji bilo potrebno izraunavanje
razliitih tabela. Ubrzo je zakljueno da uz pomo analognih raunara i kalkulatora taj
posao ne moe da se zavri ni brzo, ni tano, pa je 1942. godine angaovan tim sa
univerziteta Pensilvanija da napravi raunar za automatsko izraunavanje balistikih
podataka. Projekat je nazvan ENIAC ( Electronic Numerical Integrator And
Copmuter ).Kod ovog, inae prvog uspenog, elektronskog raunara opte namene,
program nije bio uskladiten u centralnoj memoriji, ali je mogao da izvodi operacije
elektronskom brzinom.Maina je izvravala operacije ukljuivanjem i iskljuivanjem
kablova i prekidaa, a prema potrebi i prelemljivanjem ica, sto je trajalo i po nekoliko
dana.Za ulaz i izlaz podataka su se koristile buene kartice.ENIAC je zauzimao prostor
od 10x20 m2 4 , teio je oko 30 tona, a sastojao se od 17.000 elektronskih cevi, 70.000
otpornika, 10.000 kondenzatora i 6.000 prekidaa.Proseno vreme izmedju dva kvara
iznosilo je 7 minuta.Raunar je zavren 1945. godine, a u upotrebi je bio oko desetak
godina.Za vreme razvoja ENIAC-a, grupa na univerzitetu Pensilvanija koja je poinjala
rad na drugom raunaru EDVAC
( Electronic Discrete Variable Automatic
Computer ), pridruuje se i Dzon fon Nojman.EDVAC je trebalo da poseduje samo
desetinu komponenata od kojih je bio sastavljen ENIAC, a da ima sto puta veu
memoriju.Kljuni koncept kod ove maine je bio uskladitenje programa po kome
maina radi u memoriju, sto je omoguavalo da se program menja sa istom lakoom i
brzinom kao i podaci.Takav princip programiranja je zadran sve do dananjih dana, a
kada je zavren 1949. godine, EDVAC je bio prva maina koja je imala magnetne
diskove.Ovi raunari su kasnije posluili za razvoj vie slinih projekata.1948. na
univerzitetu u Kembridzu, pod rukovodstvom Morisa I Vilksa, razvijen je
EDSAC
( Electronic Delay Storage Automatic Calculator ), 1948. IBM 5 pravi SSECL ( Selective
Sequence Electronic Calculator ) raunar sa 12.000 cevi, a naredne godine Dzej Forster
u raunaru Whirlwind kao glavnu memoriju koristi magnetnu memoriju.

POETAK KOMERCIJALNE
PROIZVODNJE
Prvi elektronski digitalni raunari razvijani su za vojne potrebe.Medjutim,
1946.godine, Mokli I Ekert6 naputaju univerzitet i osnivaju sopstvenu kompaniju sa
ciljem da proizvode raunare za poslovne primene. Prvi takav raunar je bio UNIVAC
I
( Universal Automatic Computer ), koji je korien za obradu rezultata
popisa stanovnitva.Ovaj raunar je bio prvi raunar koji je koristio magnetne trake, a bio
je u upotrebi do 1963.godine.
3

Britanska vlada je drala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je kao na vojnu tajnu stavljen
tridesetogodinji embargo, tako da COLOSSUS nije uticao na razvoj drugih elektronskih raunara.
4
Priblino veliini odbojkakog terena.
5
IBM International Business Machines
6
Naucnici koji su, izmedju ostalog, radili na projektu ENIAC.

Istorija razvoja raunara

Poboljanja u raunarskoj tehnologiji su nastavljena poetkom pedesetih
godina, a svi raunari proizvedeni nakon ovog perioda svrstani su u etiri generacije.

Slika 7. UNIVAC

PRVA GENERACIJA

Kljuna karakteristika prve generacije bilo je korienje vakuumskih cevi

kao aktivnih elemenata.Ovi elementi su bili veliki, esto veliine kunih sijalica.Troili
su mnogo elektrine energije i proizvodili veliku koliinu
toplote.Druga karakteristika ove generacije bila je memorija za
skladitenje programa i podataka. Razvijene su razne vrste
memorija, poput magnetnih traka i doboa, a sve u cilju razvoja
bre i jeftinije memorije.Poetkom pedesetih godina dva otkria
promenila su sliku o elektronskim raunarima, od brzih ali
Slika 8.
nepouzdanih u relativno pouzdane i jo veih mogunosti.To su
Elektronske cevi
otkrie magnetne memorije i tranzistora.Zahvaljujui tim
komponentama kapacitet memorije komercijalnih raunara do poetka
ezdesetih godina porastao je sa 8.000 do 64.000 rei.Nije bilo viih programskih jezika,
ve se programiralo u mainskom jeziku sto je zahtevalo vrlo detaljne instrukcije.Ove
maine su bile vrlo skupe za kupovinu i iznajmljivanje, ali i za korienje zbog trokova
odravanja i programiranja.Ovi raunari su se uglavnom nalazili u velikim raunskim
centrima, dravnim ustanovama i laboratorijama, i o njima je brinuo veliki broj
ljudi.Zbog toga su mnogi korisnici zajedniki koristili kapacitete ovih maina.

DRUGA GENERACIJA

Slika 9. Razne
vrste tranzistora

Druga generacija obuhvata raunare proizvedene

krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina, a zasniva se na
tranzistorima.Iako je tranzistor otkriven jo 1948.godine, do 1959.
nije bilo tehnologije za njihovo korienje u raunarima.Raunari
druge generacije sadrali su oko 10.000 pojedinanih tranzistora
koji su runo privrivani na ploe i povezivani ianim
elementima.Tranzistori su imali nekoliko prednosti nad elektronskim
5

Istorija razvoja raunara

cevima.Bili su jeftiniji, bri, manji, troili su manje elektrine energije i emitovali su
manje toplote.Pored tih unapredjenja, pojavljuju se i prvi programski jezici, odnosno
Flow-Matic iz kojeg su se kasnije razvili COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP.

TRECA GENERACIJA
Glavno tehnoloko unapredjenje raunara tree generacije bila
je primena integrisanih kola.Prvi planarni tranzistor sastavljen
od jednog elementa napravljen je 1959.godine, a 1961.
napravljeno je integralno kolo od etiri tranzistora u jednom
Slika 10.
ipu, dok je sedam godina kasnije proizveden logiki ip sa 180 Integrisano kolo
tranzistora.Uvodjenje integralnih kola i LSI kola sa visokim
stepenom integracije7omoguilo je proizvodnju ipova sa hiljadama
tranzistora.Broj komponenata u raunaru je narastao sa 10.000 na vie od pola
miliona.Niska cena, pouzdanost, male dimenzije i brzina izvodjenja operacija ovih
ipova znaajno su unapredili razvoj mini raunara.Pored toga, u ovoj generaciji raunara
magnetne trake su zamenjene magnetnim diskovima.

ETVRTA GENERACIJA
Oko definisanja prve tri generacije postignuta je opta saglasnost, dok se
oko raunara etvrte generacije esto diskutuje. Neki smatraju da su dananji raunari
peta, ili ak esta generacija, dok mnogi pak misle da je ovaj period samo poboljanje
postojeih tehnologija i da se stvarno radi samo o etvrtoj generaciji,jer je posle tree
generacije raunara bilo mnogo poboljsanja, ali ne tako fundamentalnih kao to su
razlike izmedju elektronskih cevi, tranzistora i integrisanih kola.Jedini znaajni napredak
je vrlo velika integracija - VLSI8, koja je omoguila stvaranje mikroprocesora, odnosno
specijalnog tipa integrisanih kola, koja predstavljaju osnovu danasnjih raunara.

SUPERRAUNARI
Pod nazivom superraunari obino se smatraju raunari velikih
mogunosti i brzine obrade.Namenjeni su za nauno-tehnike proraune sa ogromnim
brojem raunskih operacija, koje se najee koriste u meteorologiji, seizmologiji,
hidrologiji i za vojne potrebe, a poeli su da se proizvode krajem sedamdesetih i
poetkom osamdesetih godina.Ovi raunari se proizvode u malom broju primeraka, jer je
podruje njihove primene ogranieno, a i zahtevaju specijalne uslove korienja i
odravanja, kao to su hladjenje vodom ili tenim azotom.
7
8

LSI Large Scale Integration

VLSI Very Large Scale Integration

Istorija razvoja raunara

PERSONALNI RAUNARI
Kako bi se smanjio broj komponenti za elektronske kalkulatore koji su se
pojavili krajem ezdesetih godina, zaposleni u kompaniji Intel dolaze na ideju da naprave
ip koji bi imao sve osobine centralnog procesora tadanjih raunara.Takav ip
proizveden je 1971. godine i nazvan je mikroprocesor.Ovi ipovi male
veliine bili su i prilino jeftini, a mogli su da rade sve to su mogli i veliki raunari.Da
bi se koristili, bilo je potrebno dodati memoriju, tastaturu, monitor ili tampa.Na taj
nain je poelo ugradjivanje ovih procesora u mikroraunare i masovna primena
raunara.Prvi personalni raunar pojavio se 1975.godine, od kada poinje ubrzan razvoj i
pojavljivanje novih modela.1993.godine poinje isporuka raunara baziranih na
procesoru Pentium.

Slika 11. Mikroprocesor

SADRAJ:

Uvod2
Istorijski razvoj... 2
Elektronski digitalni raunari. 3
Poetak komercijalne proizvodnje. 4
Prva generacija4
Druga generacija.4
Treca generacija..5
etvrta generacija....5
Superraunari...5
Personalni raunari..6

Istorija razvoja raunara