Visoka poljoprivredno-prehrambena kola strukovnih studija

Prokuplje

SEMINARSKI RAD
BOLESTI PREIVARA
TEMA: Bolesti organa za varenje

Profesor:
.

Student:

Prokuplje 2014

SADRAJ:
1. Uvod3
2. Teorijski deo4
3. Zapaljenje sluzokoe usta (Stomatitis)4
4. Kataralni

stomatitis

(Stomatitis

catarrhalis,

Stomatitis

simplex).5
5. Flegmonozni stomatitis (Stomatitis phlegmonosa)6
6. Nekrotini stomatitis (Stomatitis necroticans)7
7. Vezikularni stomatitis (Stomatitis vesicularis)9
8. Mikotini stomatitis (Stomatitis mycotica)9
9. Ulcerativni

stomatitis

(Stomatitis

ulcerativa)

.10
10. Proliferativni

stomatitis

(Stomatitis

proliferativa)

11
11. Papularni

stomatitis

(Stomatitis

papulosa

bovum)

..11
12. Zakljuak...12
13. Literatura...13

UVOD:

Varenje hrane u organizmu ivotinja, zavisno od vrste, je razliito, iako je rezultat

priblino isti: razlaganje sloenih jedinjenja na prostija koja se mogu usvojiti. Meu domaim
ivotinjama posebno mesto zauzimaju preivari, zbog specifinog naina obrade hrane unesene u
organizam, to je uslovljeno karakteristinom graom njihovih organa za varenje. Preivarima je
zajedniko to da imaju sloeni eludac koji se sastoji od predeludaca i pravog eluca.
Sistem organa za varenje krave sastoji se od sledeih osnovnih delova: 1. Usta (oris), 2. jezik
(lingua), 3. zubi (dentes) 4. pljuvane lezde (glandulae parotis, mandibularisi sublingualis), 5.
drelo (pharynx), 6. jednjak (oesophagus), 7. eludac (ventriculus), 8. tanko crevo (intestinum
tenue) i 9. debelo crevo (intesitinum crassum).
Deo digestivnog trakta koji zahteva poseban opis je eludac koji je kod preivara veliki i
zauzima 3/4 trbune duplje. On se sastoji od sledeih delova: 1. burag (rumen), 2. mreavac
(reticulum), 3. listavac (omasus), 4. sirite (abomasus).

TEORISKIDEO:
Zapaljenje sluzokoze usta (Stomatitis)
Stomatitis je zapaljenje sluzokoe usta i ukljuuje zapaljenje jezika (glossitis), desni
(gingivitis), nepca (palatitis) i usana (cheilitis). Stomatitis moe biti primami ili sekundami.
Znaci stomatitisa zavise od uzroka i teine oboljenja. Obino postoji delimini ili potpuni
gubitak apetita, pokreti vakanja sa mljackanjem, salivacija ili pena oko usta, i postojanje
propalog epitelnog tkiva u pljuvaci. ivotinja se protivi pregledu usta a kod nekih sluajeva
osea se zadah (foetor ex orae). Regionalni limfni vorovi, submandibularni prostor i/ili lice
mogu biti oteeni. Kod dugotrajnih sluajeva nastaje gubitak telesne mase.
Razlikuju se sledei oblici stomatitisa: 1. obini ili kataralni stomatits usled mehanikih povreda,
stranih tela, hemijskih i termikih nadraaja, 2. flegmonozni stomatitis kao posledica infekcije
rana, 3. nekrotini stomatitis (nekrobaciloza), 4 stomatitis povezan sa aktinobacilozom, 5.
vezikularni stomatitis koji prati egzantematozna oboljenja (slinavka i ap, vezikulami stomatitis i
vezikulami egzantem), 6. erozivni stomatitis povezan sa bovinom vimsnom dijarejom sluzokonom boleu (Mucosal Disease), 7. bovini papulami stomatitis, 8. infektivni bovini
ulcerativni stomatitis, i 9. plavi jezik (blue tongue). Nesigume klasifikacije su mikotini
stomatitis, vimsni (ul- cerativni) stomatitis teladi, alergijski stomatitis i proliferativni stomatitis
kod teladi.
Promene koje prate stomatitis ukljuuju: difuzni otok i hiperemiju bukalne sluzokoe; vezikule,
obino 1-2 cm u preniku, ispunjene bistrom tenou, koje lako prskaju; erozije koje mogu da
nastanu posle prskanja vezikula i zaceljuju brzo ili postaju dublja nekrotina arita;
proliferativne promene obino u vidu papula; kazeozne ili flegmonozne promene.

Kataralni stomatitis (Stomatitis catarrhalis, Stomatitis simplex)

Akutno kataralno zapaljenje sluzokoe usta, koje se karakterie obilnim luenjem pljuvake,
hiperemijom i otokom.

Etiologija. Uzroci mogu biti fiziki, hemijski, termiki nadraaji, infekcija i primami
poremeeji varenja.
Fizike povrede sluzokoe mogu da nastanu uzimanjem grube, drvenaste i otre kabasle hrane,
od otrog osja i trnja na biljkama, od otvaraa za usta, prilikom grubog sondiranja, stavljanja
klipa u usta kod naduna buraga. Sluzokoa moe biti povreena kod grubog izvlaenja jezika, od
otrog i otcenog zubala.
Hemijskenadraaje mogu da izazovu kaustina sredstva, kao to su kiscline, alkalije
i neki lekovi kada se daju u veoj koncentraciji (hloral-hidrat, kreolin, formalin). Dua
upotreba ive, arsena i joda moe da dovede do stomatitisa, kao i unoenje otrovnih supstanci.
Termike nadraaje mogu da izazovu kako prevrua, tako i prehladna hrana i voda.
Stomatitis moe da prati indigestiju i gastroenteritis. ili da nastane irenjem zapaljenja iz drela
nosnih puteva lli grkljana.

Klinika slika. Prvi znak je oprezno uzimanje ili odbijanje hrane zbog osetljivosti
obolele sluzokoe. vakanje i preivanje su takoe poremeeni zbog oseaja bola u ustima.

Nastaje obilno luenje pljuvake. Mljackanje usnama prouzrokuje nakupljanje pene na uglovima
usta. Ponekad se iz usta osea neprijatan zadah.
Sluzokoa usta je lokalno ili difuzno hiperemina i edematozna. Ozlede dovode do stvaranja
sivkastoutih promena okuenih crvenom edematoznom okolinom. Ove promene se najee
nalaze sa unutranje strane usana, ili na bonim stranama jezika. Pored lezija od povreda mogu
se nai i vezikule, erozije i ulkusi.
Tok i prognoza. Oboljenje obino proe za 7-14 dana i prognoza je povoljna.
Diferencijalna dijagnoza. Kataralni stomatitis treba razlikovati od specifinih i
sekundamih stomatitisa, koji se javljaju kao propratna pojava razliitih infektivnih bolesti
(maligna kataralna groznica, sluzokona bolest, slinavka i ap, govea kuga), kao i od trovanja.

Terapija. Ispiranje usne duplje vie puta u toku dana se blagim dezinficijensima: 1-2%
Kalium permanganicum, 3% Acidum boricum, 3% Hydrogenium peroxydatum, 0,1% Tripaflavin
i dr. Promene izazvane osjem sminiju-se posle njihovog odstranjenja i tuiranja sluzokoe sa 2%
Argentum nitricum. Bolcsnim ivotinjama treba davati meku hranu, dobro nakvaeno seno,
zelenujravu, napoje.

Flegmonozni stomatitis (Stomatitis phlegmonosa)

Flegmonozni stomatitis se odlikuje dubokim purulentnim promenama na sluzokoi usne
duplje. Moe da prati penetrantne povrede kod kojih nastanu infekcije. Duboke traumatske rane
izazvane stranim telom esto postaju flegmonozne. Duboke nekroze uzrokovane kaustinim
supstancama, obino dovode do flcgmonoznog zapaljenja. Flegmonozni stomatitis javlja se uz
malignu kataralnu groznicu, goveu kugu, kod nekih oblika antraksa, i ponekad uz virusno
oboljenje sluzokoa.
Pojava zapaljenja je obino brza. Obolela ivotinja ili odbije da jede, ili pokazuje znake bola
kada pokuava da uzima hranu. Pregled usne duplje pokazuje sjajnu plaviastu sluzokou, koja
pokriva uvean jezik i ostala zapaljena mesta. Osea se smrdljiv zadah iz usta. Flegmonozni
stomatitis, esto je praen submandibulamim edemom i flegmonom. Kod svih zapaljenja
submandibulamog regiona kod goveda, potreban je paljiv pregled usne duplje. Flegmona
prouzrokovana povrinskim povredama obino se povlai za nekoliko dana. Duboka zapaljenja

jezika i submandibulamog regiona mogu biti teka u zavisnosti od tipa zapaljenja. Obino
ivotinja ugine.
Indikovanaje uobiajena lokalna terapija za stomatitis. Kod tekih infekcija potrebno je
davanje antibiotika i sulfonamida.

Nekrotini stomatitis (Stomatitis necroticans)

Nekrotini stomatitis zajedno sa nekrotinim laringitisom (difteroid teladi) spada u grupu
nekrobaciloza. Javlja se u vidu akutnog ili subakutnog zapaljenja sluzokoe, praeno sa
kazeoznom nekrozom, stvaranjem ulkusa i toksemijom. Najee se javlja kod teladi sisanadi, a
mogu da obole i starija grla. Kod odraslih goveda oboljenje se manifestuje u vidu suve nekroze
jezika. ee se javlja u zimskim mesecima, pri stajskom dranju ivotinja u velikim
aglomeracijama i u loim higijenskim uslovima.

Etiologija.

Prouzrokovai

oboljenja

su

Fusiformis

necrophorus

(Spherophorus

necrophorus) i Bacteroides melaninogenicus, delujui sinergino. To su gram-negativne, strogo

anaerobne, tapiaste ili pleomorfne bakterije, koje su iroko rasprostranjene u prirodi. esto se
nalaze u zemlji i ubretu, gde ive ivotinje. Za nastanak infekcije neophodno je da prethodno
doe do oteenja sluzokoe i stvaranja anaerobnih uslova za razmnoavanje uzronika.
Oteenja sluzokoe mogu da nastanu uzimanjem grube hrane, stranim telima, nicanjem zubi ili
virusnom infekcijom. Deficit vitamina A deluje kao predisponirajui faktor. Interdigitalne
nekroze na papcima krava, koje se javljaju kod zaraznog pododermatitisa (trule papaka) i
uzrokovane su istim prouzrokovaima pogoduju nastajanju nekrobaciloze usta.
Klinika slika. Inkubacija traje 3-5 dana. Oboljenje poinje febrom, sa povienom
telesnom temperaturom do 40-41C, tahikardijom, polipnojom, inapetencom i depresijom. Iz
usta se osea neprijatan zadah (foetor ex orae). Pojaana salivacija je sa primesama nekrotinog
tkiva i krvi. U usnoj duplji se nalaze sivobeliaste, ukaste ili smee naslage nekrotinog tkiva,
lokalizovane na sluzokoi desni, obraza i jezika. Naslage se vrsto dre u tkivu, a okolna
sluzokoa je crvena, oteena i bolna. Nekrotini proces prodire u submukozu, miino tkivo do

kosti. Otpadanjem ili odstranjenjem nekrotinih masa zaostaju ulkusi, prenika 0,5-2 cm, sa
uzdignutim rubovima i nekrotinim i edematoznim dnom. Pri postojanju ulkusa na bukalnoj
sluzokoi bolni otoci se mogu spolja palpirati. Infekcija iz usne duplje moe per continuitatem
da se iri na sluzokou okolnih organa. Tako nastaje nekrotini laringitis (difteroid), koji se
ispoljava u vidu visoke telesne temperature, otoka laringsa, jake inspiratorne dispnoje,
laringealnih stridora, afonije i bolnog kalja. Daljim irenjem patolokog procesa du
respiratomog trakta mogu da nastanu traheobronhit i bronhopneumonija. Od nekrotinog
faringita irenjem procesa mogu da nastanu komplikacije u vidu zapaljenja ezofagusa,
sluzokoa predeludaca, abomazusa i creva, to je praeno prolivom, dehidracijom,
enterotoksemijom i sepsom. Infekcija metastatskim putem moe da se prenese na jetru, slezinu,
srce, mozak i druge organe. Smrt moe da nastane u toku prvih 2-7 dana ili neto kasnije, usled
jake toksemije, sepse, opte iscrpljenosti i komplikacija.
Patoloko-anatomske promene. Duboke nekroze, difteroidne naslage i ulkusi se nalaze
na sluzokoi desni, jezika, obraza, faringsa, laringsa i drugih zahvaenih organa.
Dijagnoza. Postavlja se na osnovu klinikih simptoma, koji ukljuuju karakteristine
lokalne promene i teak poremeaj opteg stanja.
Diferencijalna dijagnoza. Stomatitis ulcerativa. Javlja se kod teladi starih do nekoliko
meseci. Oboljenje je izgleda izazvano vinisom i veinom je blage prirode.
Prognoza. Oboljenje je teko i prognoza je nepovoljna, naroito kod irenja
nekrobaciloze u organizmu.
Terapija. Leenje se mora poeti to je mogue pre. U lakim sluajevima vri se
struganje nekrotinih naslaga i ispiranje usne duplje nekoliko puta dnevno sa oksidacionim
dezinficijensima (3% Hydrogenim peroxydatum, l% Kalium permanganicum). Obolela mesta
mogu se tuirati sa 6% hidrogenom, ili sa solutio iodi spirituosa.
Profilaksa. Izdvajanje i izolovanje bolesnih ivotinja. ienje i dezinfekcija staje.
Redovna zdravstvena kontrola ivotinja radi blagovremenog otkrivanja obolelih, njihovo
izdvajanje i leenje.

Vezikularni stomatitis (Stomatitis vesicularis)

Infektivno virusno oboljenje, koje se karakterie febrom i pojavom mehuriastog
osipa na sluzokoi usta i nosnom ogledalu. Katkad se javi sekundami osip na koi sisa i
oko papaka. Prskanjem vezikula nastaju erozije, koje obino zaceljuju za 1-2 nedelje.
Ako se erozije inficiraju mogu da nastanu komplikacije u vidu gnojnog i nekrotinog
stomatitisa. Oboljenje treba razlikovati od slinavke i apa, papulamog stomatitisa i
virusnog oboljenja sluzokoe.
Mikotini stomatitis (Stomatitis mycotica)
Ovaj stomatitis odlikuju ukaste, nekrotine, takaste promene na bukalnoj sluzokoi,
koje brzo erodiraju. Erozije se obino stapaju i stvaraju velika podruja, a prekriva ih ukasta,
fibrinozna i nekrotina membrana. Promene mogu da se jave na koronarnom rubu papaka, na
vimenu, sisama i na drugim delovima koe.
Etiologija. Uzrok nije u svemu razjanjen. Bolest se javlja sporadino, ali u nekim
godinama moe da se javi i u formi epidemija. Najee se via u kasno leto i jesen posle kia
koje dovode do bujanja panjaka. Oboljenje izazivaju gljivice, u najveem broju sluajeva iz
roda Monilija. Oboljenje obino nestaje posle prvih mrazeva. Promena pae u nekim
sluajevima izgleda da je spreila oboljenje.
Pojavljivanje. Gljivini stomatitis obino zahvata 1-5% stada, nekih godina i 10-20%
ivotinja u staji. Mortalitet je nizak, 1% ili manje.
Klinika slika. Kod blaih oblika povrinske erozije se javljaju na usnama, oko leita
zuba, na ivici ili vrhu jezika. Postoji obilna salivacija i tekoe pri vakanju i gutanju. esto se
javljaju ukruen hod i hromost, zbog promena na koronamom rubu papaka. Kod tekih
sluajeva, promene su prisutne i na nosnom ogledalu i one su ukaste, sluzave i nekrotine.
Postoji zadah iz usta. Promene mogu da se nau na koi, a erozije se javljaju na vimenu i
sisama. Moe se pojaviti proliv.
Terapija. Stado treba premestiti sa sumnjivog panjaka, a sluzokou usta i druge obolele
delove treba leiti lokalno.

Ulcerativni stomatitis (Stomatitis ulcerativa)

Ulcerativni stomatitis se javlja ko teladi, starih do nekoliko meseci, obino kao benigno,
ali ponekad i tee oboljenje. Ulceracije i crvenilo, koje se proinije, nalaze se na usnoj sluzokoi
naizgled zdravih teladi.
Ulcerativni stomatitis kod teladi je izgleda izazvan virusom. Davanjem krvi, ili
skarificiranjem usne sluznice kod inokulisanih ivotinja razvio se umereni oblik bolesti, postale
su febrilne i razvile leukopeniju. Eksperimentalne ivotinje imale su proliv, ali kod epidemija
ulcerativnog stomatitisa teladi dijareja nije est znak.
Zarazni ulcerativni stomatitis opisan je kao epidemija koja je zahvatila 50 junadi oko 10
meseci starosti. Morbiditet u stadu je bio 100%, ali nije bilo smrtnih sluajeva. Kod obolelih
ivotinja, usna sluzokoa bila je erodirana i ulcerirana; oblik promena podseao je na one
povezane sa ulcerativnim stomatitisom teladi, ali je klinika slika bila razliita.
Klinika slika ukljuuje ulceracije u usnoj duplji, anoreksiju i gubitak telesne mase. U
poetku se nalaze male, nepravilne okruglaste, crvenkaste erozije veliine graka. One postepeno
postaju vee i dublje, dok ne stvore ulcere 2 ili vie centimetara u preniku i oko centimetar
dubine. One se nalaze na dorzalnoj i ventralnoj strani jezika, na usnama, sluzokoi obraza,
nepca, nosnom ogledalu, nozdrvama i na koi oko usta. Oboljenje traje 2-3 nedelje kod pojedinih
ivotinja i 6 nedelja.
Infektivni ulcerativni stomatitis kod starije teladi moe se izazvati eksperimentalno.
Suspenzija preienog infektivnog materijala pregledana pod elektronskim mikroskopom
sadrala je vimse.

Proliferativni stomatitis (Stomatitis proliferativa)

Oboljenje je prouzrokovano filtrabilnim agensom. Oslabljene ivotinje su naroito
prijemive. Rctko nastaje kao primamo oboljenje. U jednoj epidemiji medu teladima u stadu
istokrvne Hereford rase, kod veine zaraenih ivotinja razvio se teak ulcerativni i
proliferativni stomatitis. Veina obolelih teladi bila je stara od 2 do 8 nedelja, a nekoliko kravamajki je imalo proliferativne promene na vimenu. Proliferativni stomatitis moe se
eksperimentalno izazvati inokulacijom infektivnog materijala.
Klinika slika. U poetku postoje male, otekle, prokrvavljene promene na oralnoj
sluzokoi. Tokom 2-5 dana ove promene ulceriu. Promene se zalee za 1-2 nedelje, ali esto i
proliferiu. Proliferativne promene mogu ostati jo nekoliko nedelja.
Sline promene uobiajene su i kod teladi otrovanih hloriranimnaftalenom. Takoe nastaju
i kod nedostatka vitamina A.
Terapija. Kod primamih infekcija, oporavak je obino spontan. Obolcle ivotinje treba
izolovati, dati im dobm negu i lokalno leiti kao kod drugih stomatitisa. Antibiotici pospeuju
oporavak i spreavaju sckundame infekcije.
Papularni stomatitis (Stomatitis papulosa bovum)
Bovini papulami stomatitis opisan je u Sevemoj Americi, Belgiji, Nemakoj i Poljskoj.
Verovatno je rairen i u dmgim zemljama.

Zakljuak:
Zapaljenje sluzokoe goveda nastaje najee kao posledica delovanja virusa, bakterija ili
gljivica uz sadejstvo predisponirajuih faktora. Najei predisponirajui faktori su greke u
ishrani i pri neadekvatnim uslovima dranja ivotionja. esto inioci nastanka stomatitisa su
nepravilno yubalo mehanike lezije, nestruno sondiranje, termiki faktori (suvie hladna ili
topla voda), itd. Zato bi preveniranje stomatitisa bilo dobra ishrana I dobri uslovi dranja.

Literatura:
1. http://www.victoriagroup.rs/sites/default/files/katalozi/proizvodi_za_prezivare.pdf
2. H. amanc