UNIVERZITET

FAKULTET

RAD
ZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE

Mentor

Kandidat

Prof. Dr

2015

UNIVERZITET
FAKULTET

ZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE

DIPLOMSKI RAD
Student:
Ime prezime:
Status studenta
Matini broj:
Smjer-Departament:
Stepen studija:

Mentor:
Prof. Dr

2015

SADRAJ
UVOD..................................................................................................................... 4
1.

2.

3.

4.

OPERATIVNI SISTEMI........................................................................................ 6
1.1.

Opte karakteristike operativnih sistema..................................................6

1.2.

Vrste operativnih sistema.........................................................................7

1.2.1.

DOS..................................................................................................... 7

1.2.2.

WINDOWS........................................................................................... 7

1.2.3.

UNIX.................................................................................................. 11

1.2.4.

LINUX................................................................................................ 12

FUNKCIJE OPERATIVNIH SISTEMA...................................................................15

2.1.

Upravljanje sistemskim resursima...........................................................15

2.2.

Upravljanje izvravanjem razliitih poslova.............................................16

2.3.

Praenje rada sistema............................................................................. 17

2.4.

Interfejs izmeu korisnika i raunara......................................................17

2.5.

Nain rada operativnog sistema.............................................................18

2.6.

Jednoprocesorski i vieprocesorski rad....................................................19

2.7.

Pomoni sistemski programi...................................................................20

2.8.

Pregled operativnih sistema....................................................................22

2.9.

Programski jezici..................................................................................... 25

2.9.1.

Jezici prve generacije........................................................................26

2.9.2.

Jezici druge generacije......................................................................27

2.9.3.

Jezici tree generacije.......................................................................28

2.9.4.

Jezici etvrte generacije....................................................................29

2.9.5.

Objektno orijentisani jezici................................................................29

2.9.6.

Aplikativni softver............................................................................. 30

ZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE...........................................31

3.1.

Raunovodstveni aplikativni softver........................................................31

3.2.

Finansije.................................................................................................. 32

3.3.

Proizvodni menadment..........................................................................32

3.4.

Upravljanje ljudskim resursima...............................................................33

3.5.

Pametni telefoni, android aplikacije i njihov uticaj na poslovanje............33

ZAKLJUAK.................................................................................................... 35

LITERATURA......................................................................................................... 37

UVOD
injenica je da se kroz ceo svet proimaju IT tehnologije. Nema
doma, pogona za proizvodnju i preradu, drutvene ustanove u kojoj nisu
nali svoju primenu. Jednostavno, savremenom poslovnom oveku ivot
bez raunara postao je nezamisliv. Raunar poseduje skoro svaki
pojedinac na svetu.
Davne 1990. godine Bil Gejts, osniva i veinski vlasnik giganta
Microsofta-a je rekao da e se na svakom stolu, u svakom domu na svetu
nai bar jedan raunar. To je tada delovalo kao cilj koji je nedostian, ali
danas moemo videti da je Bil Gejts tih godina bio ovek ispred svog
vremena. Danas, kompjuteri se nalaze u svakoj grani industrije, u
bankarskom poslovanju, prevoznim sredstvima.
Dananji ivot, a i poslovanje se ne moe zamisliti bez njih. Da bi
se dobila informacija potrebno je da se obrade podaci. Nekada se to radilo
runo, dok se danas veina informacija obrauje na raunaru. Klasina
obrada informacija je podrazumevalo razmenu i obradu poslovnih
podataka i dokumenata koji su zabeleeni na papiru. Danas, kad nam tu
mogunost pruaju raunari i telekomunikacione tehnologije, poslovanje
se mnogo unapredilo. Smanjili su se trokovi poslovanja, greke koje
nastaju pri klasinoj obradi podataka. Istovremeno se poveava kvalitet
pruene usluge i prodatog proizvoda.
Ako uzmemo jedan od procesa koji se deava u poslovanju pri
naruivanju robe, videemo da se svaka narudbina tampa na tampau,
pakuje u koverat i alje potom. Potom se priprema faktura koja se takoe
alje potom. Kupac u odreenom roku plaa preko rauna svoj dug.
Istovremeno, dok se ovi procesi deavaju u jednoj kompaniji, u drugoj je
potrebno sve ovo runo prekucati. Koliko se papira, vremena, i ostalih
resursa potroi na kucanje i prekucavanje, za to vreme bi se sigurno mogli
sklopiti novi poslovi i vie zaraditi. Razvoj tehnologije ide u tom smeru da
eleminie ove radnje.
Sa razvojom sistemskih i softverskih reenja, pitanje je vremena
kad e jedan servis zameniti ljude koje obavljaju ove rudarske poslove.
4

Komunikacija preko pote nije bila idealna, i mnogo vremena se ekalo da

stignu potrebna dokumenta za kompaniju. Pojava faksa, je u mnogome
olakala poslovanje i kompanije su mogle momentalno dobijati svoja
dokumenta kao kopiju. Mana korienja faksa, je bila to je uvek jedna
osoba trebala da stoji pored istog i da puta potvrdan signal za slanje.
Takoe u veini sluajeva dokumenta nisu bila ba itljiva.
Krajem sedamdesetih godina XX veka, javlja se elektronska pota
(e-mail), koja je polako istisnula fax iz upotrebe. To se desilo devedesetih
godina XX veka , kada je i porastao broj ljudi koji je kompjuterski
obrazovano.
E-mail je omoguio korisniku instant razmenu poruka, podata,
informacija, kao i njihovu manipulaciju, sauvavanje. Danas razmena Email poruka nije mogua samo preko raunara, nego i preko telefona.
Razvojom interneta i telekomunikacija, nekako se podrazumevalo da e
doi do njihove integracije. Sve dinaminije okruenje i bri ivot su
nametnuli tu potrebu korisnicima telefona.
Prve verzije interneta na mobilnim telefonima su podrazumevale
provere samo mobilnih web portala. Sa razvojom mobilne tehnologije su
se i razvijale mogunosti pristupa internet sadrajima. Sa pojavom prvih
pametnih telefona i mobilni operateri su krenuli da unapreuju svoje
ponude paketa i da nude internet kao sastavni deo ponude. Danas
poslovnom oveku je samo bitno jedno, da bude stalno na mrei i u
kontaktu.
Rad je koncipiran u sledea poglavlja:
Uvodna razmatranja rada je deo rada u kojem emo razmatrati
pojavu IT tehnologije, prvih raunara i njhovih istorijski razvoj, pojavu
interneta i e-maila kao osnovnih sredstava za komunikaciju i poslovne
aktivnosti bez kojih se posao ne moe zamisliti. Kasnije e biti rei o
znaaju operativnih sistema za poslovanje.
Poglavlje I Operativni sistemi, opte karakteristike i vrste
operativnih sistema: DOS, WINDOWS, UNIX, LINUX.
Poglavlje II Funkcije operativnih sistema, upravljanje sistemskim
resursima, upravljanje izvravanjem razliitih poslova, praenje rada
5

operativnih sistema, interfejs izmeu korisnika i raunara, naini rada

operativnih sistema, pregled operativnih sistema i programski jezici i
aplikativni softver.
Poglavlje

III

Znaaj

operativnih sistema

za

poslovanje,

raunovodstveni aplikativni softver, finansije, proizvodni menadment,

upravljanje ljudskim resursima, pametni telefoni, android aplikacije i njihov
uticaj na poslovanje.
Zakljuna razmatranja rada namenjena su analizi i interpretaciji
svega navedenog u radu vezana za znaaj operativnih sistema za
poslovanje.

1. OPERATIVNI SISTEMI
1.1. Opte karakteristike operativnih sistema

Operativni sistem je vaan deo raunarskog sistema. Pod pojmom

operativnog

sistema

jednog

raunara

ili

raunarskog

sistema

podrazumeva se skup sistemskih programa koji upravljaju radom ureaja i

korisniku omoguuju efikasno i potpuno iskorienje svih resursa dotinog
raunara. Raunarski sistem moe da se posmatra kao celina, koju grade
tri osnovne komponente: hardver, operativni sistem i aplikacije.
Hardver ukljuuje delove, kao to su: matina ploa, centralna
procesorska jedinica (CPU), hard disk, grafika kartica, zvuna kartica,
memorija (RAM), telefonski/faks modem, monitor, tastatura mi i periferije
(tampa, skener, grafika tabla itd.).1
Operativni sistem je komponenta, koja, s jedne strane, upravlja
radom hardvera i kontrolie ga, a s druge strane, upravlja radom
aplikacija. Operativni sistem vodi rauna o svim funkcijama za startovanje
koje treba izvesti da bi raunar doao u stanje u kome ga je mogue
koristiti. Funkcionisanje operativnog sistema se moe posmatrati kroz
njegove dve osnovne namene:
Upravljaka namena podrazumeva upravljanje hardverom. Na
ovom nivou operativni sistem predstavlja skup izvrnih programa koje
aplikativni programi pozivaju i tako upravljaju ureajima. Na ovaj nain
operativni sistem koordinira rad mikroprocesora sa ostalim ureajima ime
se omoguava prenoenje programa i njegovo izvravanje na razliitim
raunarskim sistemima.
Usluna podrazumeva izvravanje komandi korisnika. Na ovom
nivou delovanje operativnog sistema ogleda se u prihvatanju zahteva
korisnika koji je izraen posebnom komandom, zatim kroz izvrenje
zadatka zadatog komandom, i konano, obavetenje korisnika o izvrenoj
komandi.
1 Tanenbaum, A., (2007) Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall, str.122.
7

1.2.

Vrste operativnih sistema

1.2.1.

DOS

Krajem sedamdesetih godina, pre nastanka prvih personalnih

raunara, najpopularniji operativni sistemi za mikroraunare bili su CP/M
(Control Program for Microcomputers) i 86-DOS (Disk Operating System).
Krajem 1981.godine, kada je IBM predstavio javnosti svoj prvi personalni
raunar uz njega je kao opcija ponuen i operatvni sistem 86-DOS, u
nekoliko izmenjen i nazvan PS-DOS.2
Poto je firma Mikrosoft preuzela sva prava na operativni sistem
DOS, od 1982. godine on dobija definitivan naziv MS-DOS (Mikrosoft Disk
Operating System). U narednim godinama Dos stie veliku popularnost i
postaje standard za sve personalne raunare. Tokom godina je menjan i
usaglaavan, i to je praeno redovnim pojavljivanjem novih verzija ovog
operativnog sistema. Dos spada u komandne operativne sisteme u kojima
korisnik unosi tekst komande preko tastature a poruke sisteme korisniku
pojavljuju se na ekranu u vidu teksta. Pored toga, DOS je jednokorisniki i
jednoprogramski operativni sistem, zbog ega je mogu istovremeni rad
samo jednog korisnika na jednom programu. Njegova popularnost je
trajala 15 godina, a potom je morao da ustupi mesto modernijim
operativnim sistemima. Ipak, njegovo poznavanje se smatra za osnovu
svakog rada sa personalnim raunarom.

2 B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd, str. 65.
9

1.2.2.

WINDOWS

Slika 1. Windows operativni sistemi

Generalno, ne postoji kompletna i adekvatna definicija operativnih

sistema. Mnogo je lake definisati operativne sisteme po onome to oni
rade, nego po onome ta oni zapravo jesu. Operativni sistem objedinjuje u
celinu raznorodne delove raunara i praktino sakriva od krajnjeg
korisnika detalje njegovog funkcionisanja. Operativni sistem stvara za
korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto
bitovima, bajtovima i blokovima.
Dinamian razvoj informacionih tehnologija je doveo do toga da u
svetu postoji vie razliitih operativnih sistema. Na naim prostorima su
najee u primeni razliite verzije Windows operativnih sistema. Pored
njih, u upotrebi su, mada ree i razne verzije operativnih sistema kao to
su: Linux i Unix, Solaris, IBM AIX i IBM z/OS, Mac OS X koji ekskluzivno radi
na Mac raunarima. U masovnoj upotrebi su i operativni sistemi za
mobilne jedinice kao to su Android zasnovan na Linux-u, Windows Phone,
iPhone iOS i drugi.
U mnogim korisnikim pa i menaderskim strukturama postoji
miljenje da je svaki operativni sistem savreni softverski sistem, koji
besprekorno

obavlja

svoju

funkciju.

Korisnici

ga

doivljavaju

kao

svojevrsnu crnu kutiju, (black box) kojoj ne bi trebalo prilaziti i dirati. Pri
tom, u svemu tome je najporaznije to da sami korisnici nisu svesni svoje
velike zablude. Nasuprot ovom uvreenom shvatanju, praksa pokazuje da

10

su operativni sistemi jako ranjivi i da je u cilju preventivnog smanjenja

rizika, izuzetno bitna uloga internih IT revizora.
Problem sigurnog rada operativnog sistema i mogueg upravljanja
njegovim rizicima je teko kvantitativno proceniti. Meutim, to je mogue
uraditi

kroz

uvoenje

matrice

rizika,

stavljanjem

procene

rizika

bezbednosti informacije kao model ocene rizika po matrici rizika

definisanoj od strane strunjaka. Pri tome je posebno vano za ocenu ovog
procesa definisana pravila rada i analitiki hijerarhijski proces AHP ( AHP
Analytic Hierarchy Process, je strukturirana tehnika za organizovanje i
analizu sloenih odluka. Na osnovu matematike i psihologije, AHP je
razvijen od strane Thomas L. Saati tokom 70-tih godina prolog veka, a
intenzivno je prouavan i dopunjen od tada.3
Model ima posebnu primenu u grupnom donoenju odluka
''zajedniko

odluivanje''

koristi

se

irom

sveta

najrazliitijim

situacijama odluka, u oblastima kao to su vlade, preduzea, industrije,

zdravstva i obrazovanja. Umesto propisivanje ispravne odluke, analitiki
hijerarhijski proces AHP pomae donosiocima odluka da pronau onu
koja najbolje odgovara njihovom cilju i njihovom razumevanju problema.
Analitiki hijerarhijski proces AHP prua sveobuhvatan i racionalan okvir
za strukturiranje problema odluivanja, za zastupanje i kvantifikovanje
svojih elemenata, za one elemente koji se odnose na opte ciljeve, kao i
za procenu alternativnih reenja. Svako eli da zna veliinu i prirodu rizika
koji se vee uz doneenja odluke u odreenoj situaciji. Analiza rizika se u
veini sluajeva zasniva na procenama i verovatnoi ) procene rizika radi
postizanja kvantitativne procene za siguran rad sistema za upravljanje
rizikom i unapreenje objektivnosti operativnog sistema, kvantitativnom
procenom rizika.
Sve ovo ukazuje da se interni IT revizori nalaze pred mnogo
razliitih verzija operativnih sistema u poslovnim okruenjima. To iziskuje
potrebu da interni IT revizori nau vreme za svoju familijarizaciju sa
operativnim

sistemima

svakoj

poslovnoj

organizaciji,

jer

svaka

3 B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Via

elektrotehnika kola, Beograd, str. 165.

11

organizacija predstavlja i zasebnu situaciju. U praksi nee svi koristiti da

rade sa svim operativnim sistemima.
Meutim, u nekim situacijama postoji host u mreama poslovne
organizacije a da nije podravan od strane operativnih sistema Microsoft-a
(Windows-a). Istovremeno, metodoloki pristup IT revizije kod operativnih
sistema je isti za sve operativne sisteme, uz odreene specifinosti koje se
vezuju za svaki operativni sistem. Sigurno da postoje dodatne tehnoloke
kontrole koje bi trebalo da zatite operativne sisteme, koje spreavaju
mrene napade ili propagaciju malicioznih programskih paketa. 4
U procesu IT revizije operativnog sistema, komandna linija i
raspoloivi softverski alati igraju bitnu ulogu. Komandna linija je funkcija
operativnog sistema Windows koja obezbeuje ulaznu taku za kucanje
MS-DOS ( MS DOS Microsoft Disk Operating System ) komandi i drugih
komandi na raunaru. Najvanija stvar koju treba znati jeste da kucanjem
komandi moemo da izvravamo zadatke na raunaru bez korienja
grafikog

interfejsa

operativnog

sistema

Windows.

Meutim

neke

komande koje moemo da pokrenemo pomou komandne linije zahtevaju

pune

ili

administratorske

komamandne

linije

privilegije.

neautorizovanih,

Vano

je

nestrunih

ukazati
ili

da

rad

malicioznih

iz
lica

predstavlja izuzetno veliki rizik po ceo informacioni sistem.

Zbirna

Microsoftva

sredstva

softverske

opreme

Windows

okruenju sadre vie od 120 razliitih alata za: administriranje sistema,

potencijalni lov na probleme, upravljanje aktivnim direktorijumima,
konfigurisanjem bezbedonosnih delova i jo mnogo toga.
Windows Sysinternals (( Windows Sysinternals je deo web sajta
koji nudi tehnike resurse i uslune programe (utilities) za upravljanje,
dijagnostikovanje, reavanje problema, i nadgleda okruenje Microsoft
Windows )) predstavlja besplatan Microsoft repozitorijum za uslune alate
koji brzo sekciraju unutranji rad operativnog sistema i proizvode znaajne
rezultate. To je sutinski vano za pomo administratorima u upravljanju
serverima. Neke poslovne organizacije donose odluke da ukljue neke od
PS alata (ps-tools) kao deo standardne izgradnje za servere i klijente.
4 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 176.
12

Interni IT revizori bi trebalo da paljivo razmisle o tim odlukama zato to to

nije podesno za sve situacije. Na primer, u praksi DMZ ((DMZ DeMilitarised Zone, demilitarizovabna zona, DMZ Ethernet konekcija mrea i
kompjutera kontrolisana od strane razliitih tela. Izvor renik Foldoc ))
server i drugi host raunari bi trebalo da se lie svega to nije neophodno
za rad.
Za revizorske svrhe, interni IT revizori uvek mogu da napune
alate koji su im potrebni u folder na serveru i da otvore comand prompt
( comand prompt u raunarstvu, karakter u komandnoj liniji interfejsa
koji ukazuje da je kompjuter spreman da prihvati ukucani ulaz, izvor
Wikipedia ) i pristupe ka tom da folderu da bi izvravali memorisane alate
iz komandne linije.
Pored toga postoji mnogo drugih raspoloivih alata. Neki od njih su
besplatni alati kao to je Windows forenziarska kutija alata WFT ( WFT
Windows Forensic Toolchest Windows forenziarska kutija alata ), koju je
napisao Monty McDougal ( MontiMcDougal je radio na polju bezbednosti
raunara tokom poslednjih 12 godina. Pre toga je proveo 5 godina rada na
poslovima vezanim za kompjutersku delatnost gde je obavljao poslove u
rasponu od programiranja do administracije sistema ). Ovi alati slue kao
svojevrstan nosa za putanje alata iz komandne linije. Oni su tekui deo
SANS ( SANS SysAdmin, Audit, Networking, and Security, administriranje
sistemom, revizija, umreavanje i bezbednost ) forenziarskog praenja.5
Razvoj nove generacije operativnih sistema poeo je 1990. godine,
kada je predstavljen Windows 3.0, kao jedna vrsta nadgradnje nad DOSom. Re ''windows'' na engleskom jeziku oznaava mnoinu od rei
''window'' , tj. prozor, tako da sam naziv ove familije operativnih sistema
ukazuje da je rad korisnika sa raunarom organizovan preko razliitih
okvira ili prozora. Prva verzija je imala oznaku 3.0 i predstavljena je 1990.
godine, a dalje se razvijaju verzje 3.1 i 3.11, ije je zajedniko ime 3.1x.
1995. godine je predstavljen Windows 95, sada kao potpuno nezavistan
operativni sistem. Dalje, 1998. godine se pojavila verzija Windows 98, a
potom Windows ME (Millennium Edition). Paralelno sa njima, za neto
5 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 181.
13

ozbiljnije korisnike, kao i za rad raunara u mrei nastala je serija Windows

NT operativnih sistema.(3.51, 4.0, 2000, XP, Win 7, Win 8 i najnovija
verzija Windows 10 koja je trenutno u probnoj verziji do kraja 2015
godine).6
Windows

operativni

sistemi

su

doneli

vei

komfor

nove

mogunosti korisnicima raunara, uz podran istovremeni rad sa vie

programa. Najoiglednija novost u odnosu na DOS jeste prelazak sa
komandne komunikacije na grafiko okruenje. Danas valika veina
personalnih raunara radi na bazi Windows operativnih sistema, koji su
kao i DOS proizvod amerike kue Mikrosoft.
1.2.3. UNIX

Sredinom 60-tih godina ovog veka, AT&T Bell Laboratories

zapoele su da razvijaju nov operativni sistem po imenu Multics. Namera
je bila da Multics velikom broju korisnika omogui da koriste raunarske
servise kao utility programe. Mnogi od onih koji su u Bell-ovim
laboratorijama doprineli razvoju Multic's-a kasnije su radili na UNIX-u.
Bell-ove laboratorije su se 1969. godine povukle iz projekta Multics
i lanovi tima koji je radio u Computing Science Research Center bili su
ostavljeni bez kompjuterskog okruenja. Ken Thompson, Dennis Ritchie i
drugi razvili su i simulirali poetni projekat file sistema, kasnije razvijenog
u UNIX-ov file sistem.
Kratko vreme posle toga razvijen je sada ve uveni programski
jezik C i sam UNIX operativni sistem ponovo je napisan u jeziku C. Ova,
tada radikalna odluka o implementaciji, bila je jedan od faktora koji su
UNIX osposobili da postane otvoren sistem kakav je danas. Istraivaka
grupa je 1978. godine distribuciju UNIX-a prenela na UNIX Support Group
(USG) i distribuirala verziju po imenu Programmers Workbench. USG je
1982. godine uvela System III u njega su ukljuene ideje preuzete iz
nekoliko razliitih internih verzija i modifikacija UNIX-a, koje su razvile
6 Tanenbaum, A., (2007): Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall, str.163.
14

razliite grupe. USG je godinu dana kasnije objavila originalan UNIX

System V. Popularnost UNIX-a ipak je rasla, zahvaljujui njegovom
internom korienju u AT&T i injenici to je univerzitetima data licenca za
njegovo korienje u obrazovne svrhe.

Zahvaljujui velikoj popularnosti

personalnih raunara, postoje mnoge verzije UNIX-a za Intelove platforme.

Postupak biranja verzije i pokuaji da se pronae odgovarajui softver za
izabranu verziju mogu da zahtevaju posebnu panju i vetinu, zato to u
oblasti UNIX delatnosti nije doneta odluka o potpunom binarnom
standardu za tu platformu. Postoje dve osnovne kategorije UNIX sistema
za Intelovu platformu: sistemi koji se zasnivaju na SVR4 i stariji, vie
prihvaeni SVR3.2 sistemi. Meu prodavcima SVR4 nalaze se NCR, IBM,
Sequent, SunSoft (koji prodaje Solaris za Intel) i Novell (koji prodaje
UnixWare). Santa Cruz Operation (SCO) je glavni prodavac za SVR3.2
sisteme.

1.2.4. LINUX

Nastao je 1991. godine kao hobi Linus-a Ton'alds-a, studenta iz

Finske, koji je bio inspirisan Minix-om. Linus je kernel, sr sistema koji
upravlja celokupnim radom raunarskog sistema i jedan je od retkih
sistema koji je doiveo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i
nedovoljno stabilnim sistemima. Linux dosledno prali UNIX filozofiju rada,
pa i u segmentu sistema datoteka (File Sistem). Stekao je ogromnu
popularnost prvo medju programerima kojima se dopao projekat i koji su
mu se ubrzo prikljuili u velikora brojuiz celog sveta. Iskoristivi besplatan
Source kod, veliki broj programera cdluio je da prilagodi Linux i ostalim
arhitekturama. Dosledno pratei OpenSource pokret (besplatno dostupni
programi u Source obliku), programeri irom sveta poeli su da piu ili
prilagodjavaju svoj softver za Linux. Linux distribucije su kompletna
aplikativna reenja baziiana na Linux kernelu. Za nekoliko meseci na
hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta. Linux
sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujui
15

ogromnom broju razvojnih alata) i kao biznis platforma (zbot velikog broja
Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalni a vrlo
brzo i platforma za zabavu (zahvaljujui odlinom engiue-u za razvoj video
igara). Zbog UNIX filozofije, veina ljudi je miljenja da je Linux iskljuivo
upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mrei. Delimino su
u pravu, jer se Linux pokazao kao odlian server sistem. Podrku za TCP/IP
i SLIP/PPP imao je pre 1995.
UNIX/ Linux OS (na primeru preseka 1995 - uporediv sa Wiodowsom 95) imao je podrku za Ethernet kartice (NE2000, 3Com...). Prve
verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne obinim
korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa.7
Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog monog X
Window grafikog podsistcma, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa.
Najpoznatiji GUI sistemi za Liiux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno
jednostavna i u isto vreme veoma mona

okruenja. Ipak, nije se

ograniio sarno na Intel arhitekturu. Linux radi i na Motorolinim

68x00 procesorima, PowcrPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc
procesorima. Linux upravlja perifernim uredjajima (na primer,1995. godine
imao je podrku za virtualne terminale, za mia na COM l, modem na COM
2 i druge periferije). Upravlja interfejsom (primer, 1995. god ne imao je
podrku za CD ROM, muziku karticu (Soundblaster), SCSI kartice). Za
Linxx postoji ogroman broj aplikacija koji raste iz dana u dan. Sve to je
potrebno postoji za Linux, a veina tih aplikacija je besplatna.
Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne moe uspeno
koristiti i zameniti ostale sisteme. Ukoliko ne postoji neka aplikacija za
Linux, ona se uspeno moe pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora
koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS,
AmigaOS i ostali).
Linux je operativni sistem kreiran na Univerzitetu u Helsinkiju
(Finska) odstrane studenta po imenu Linus Torvalds. Sistem je nastao kao
7 B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd, str. 173.
16

produkt elje da se mono Unix okruenje koristi na jeftinim personalnim

raunarima. Rad na ovom operativnom sistemu je zapoet 1991. godine
kada je i izala verzija 0.02 a do verzije 1.0 Linux kernela se stiglo 1994.
godine. Ovaj operativni sistem je razvijen pod GNU GPL (General Public
Licence) licencom tako da je izvorni kod celog projekta javno dostupan
(download sa Interneta) svakome. Takodje, razne verzije Linux-a su
dostupne u mnogim prodavnicama na CD-Rom medijima a cena ovakve
solucije ukljuuje sam medij, tehniku podru i sl.
Dostupnost izvornog koda ovog operativnog sistema je omoguila
njegovu upotrebu na raznim harverskim platformama ali se kao primarni
cilj zadrla x86 platforma. Nezavisnost od ostale raunarske industrije je
omoguila Linux-u niske hardverske zahteve tj. Odline performanse uz
vrhunsku stabilnost i rok spektar mogunosti. Nakon vie od 10 godina
razvoja Linux-a (posao na kome uestvuje vie miliona programera celog
sveta) ovaj operativni sistem je postao ravnopravni konkurent popularnim
komercijalnim operativnim sistemima.8
Mogunosti ovog operativnog sistema danas ga ine odlinom
solucijom za server/klijent mrene zadatke, razvoj softvera, krajnje
korisnike. Otvoreni izvorni kod nam omoguuje da softver kompletno
prilagodimo svojim potrebama uz potpunu bezbednost informacija a cena
(softver je potpuno besplatan) i nain licenciranja ga ine ultimativnim
reenjem za poslovne primene. Najei nain distribuiranja Linux-a je
putem veeg broja distribucija (operativni

sistem + dodatni softver +

alati za instalaciju i konfiguraciju, prilagoeno odreenoj grupi korisnika).

Distribucije Linux-a su takoe najee besplatne (download sa Interneta)
i ukljuuju OpenSource softver ali se mogu nabaviti i po odreenoj ceni na
CD-ROM mediju i sa raznovrsnim tipovima tehnike podrke.

8 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 192.

17

2. FUNKCIJE OPERATIVNIH SISTEMA

S obzirom da operativni sistem ima zadatak da oivi hardverski

deo raunara, osnovne funkcije operativnih sistema su se razvijale
paralelno sa razvojem hardvera. Zbog toga savremeni raunari imaju
znatno sloenije operativne sisteme nego to je to bio sluaj pre 40
godina.
Funkcije operativnih sistema savremenih raunara se mogu
klasifikovati u etiri osnovne grupe:9
Upravljanje sistemskim resursima,
Upravljanje izvravanjem razliitih

poslova

(sistemskih

aplikativnih),
Praenje rada sistema i
Interfejs izmeu korisnika i raunara.

2.1.

Upravljanje sistemskim resursima

Kod savremenih PC raunara pokretanje operativnog sistema se

vri

automatski

prilikom

ukljuivanja

raunara.

Proces

ukljuivanja

raunara poinje uitavanjem tzv. boot programa iz ROM memorije

(BIOS - Basic Input/Output System). Tom prilikom BIOS registruje
konfiguraciju

(strukturu)

komponente.

Ukoliko

raunara

hardverske

proverava

komponente

ispravnost
raunara

svake
pravilno

funkcioniu vri se uitavanje operativnog sistema u radnu memoriju.

Operativni sistem se prilikom instalacije smeta na spoljanju
memoriju (najee C particiju hard diska) pa je stoga neophodno njegovo
uitavanje u radnu memoriju. Prilikom uitavanja operativnog sistema u
radnu memoriju BIOS prosleuje i oitanu konfiguraciju raunara. Kada se
9 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 201.
18

zavri proces uitavanja, operativni sistem preuzima kontrolu nad

procesima u raunaru.
Glavnu re u funkcionisanju operativnog sistema ima skup
programa koji se naziva supervizor (u informatikom argonu kernel ili
jezgro). Supervizor se uvek nalazi u radnoj memoriji zbog ega se kae da
spada u grupu rezidentnih programa.
Ostali programi operativnog sistema ukoliko nisu potrebni ostaju u
spoljanjoj memoriji (hard disku). Supervizor je glavni menader svih
procesa koji se odvijaju u raunaru.
S obzirom da se svaki proces realizuje na procesoru i da prilikom
svoje realizacije proces zauzima odreenu koliinu radne memorije
supervizor ima vrlo odgovoran zadatak da dodeljuje razliitim procesima
osnovne raunarske resurse (CPU i radnu memoriju) tako da se ne dogodi
njihova interferencija (meanje).

2.2.

Upravljanje izvravanjem razliitih poslova

Dodeljivanje procesu resursa neophodnih za njegovu realizaciju

nije jedini zadatak koji operativni sistem ima. Pokretanje procesa se
zasniva na njegovom uitavanju iz spoljanje memorije u radnu memoriju
i/ili njegovo pozivanje iz radne memorije i dodeljivanje procesoru. To znai
da je neophodno da operativni sistem prati funkcionisanje sistema i da
oslukuje ulazno/izlazne ureaje i da reaguje ukoliko je potrebno
pokretanje nekog programa (sistemskog ili aplikativnog). Za to je takoe
zaduen supervizor operativnog sistema. Ova uloga operativnog sistema
se

pojavila

sa

pojavom

operativnih

sistema

koji

su

podravali

vieprogramski rad raunara tj. mogunost istovremenog izvravanja vie

razliitih programa.
Kako

je

za

izvravanje

programa

neophodan

procesor,

vieprogramsko izvravanje se realizuje kroz smenjivanje programa koji se

19

realizuju na procesoru. Zbog brzine procesora savremenih raunara

korisnik ima utisak da se svi programi izvravaju istovremeno.
Sam

postupak

smenjivanja

procesa

na

procesoru

raunara

izvrava supervizor. On ima ekskluzivno pravo da dodeli procesor jednom

procesu i da ga oduzme drugom.

2.3.

Praenje rada sistema

Operativni sistem prati realizaciju svake aktivnosti sistema i

obavetava korisnika ukoliko doe do eventualnih greaka (npr. izgubljena
konekcija sa Internetom, nema papira u tampau itd.).

2.4.

Interfejs izmeu korisnika i raunara

Jedna od najvanijih uloga operativnog sistema je obezbeivanje

interfejsa izmeu korisnika i raunara. Jednostavnost korienja raunara
se zasniva na jednostavnosti korienja njegovih resursa, izdavanje
eljenih naredbi itd. Prve generacije operativnih sistema (DOS, UNIX) su
imale vrlo skroman interfejs prema korisniku koji je bio namenjen
profesionalnim korisnicima. Korisnik je komunicirao sa raunarom preko
komandne linije u koju je unosio ifrovane naredbe (Slika 2).

20

Slika 2. Komandna linija

Za korienje interfejsa ovakvih operativnih sistema korisnik nije
imao na raspolaganju mi ve samo tastaturu. Masovna proizvodnja
personalnih raunara je omoguila da i obini korisnici koriste raunar.
Meutim, stari interfejs je predstavljao ozbiljnu prepreku masovnom
korienju personalnih raunara. Sredinom poslednje decenije prolog
veka softverske kompanije poinju da poklanjaju veliku panju ovom
problemu i kao rezultat toga pojavljuju se prvi operativni sistemi sa
grafikim korisnikim interfejsom (eng. Grafical User Interface - GUI). Kod
ovih operativnih sistema resursi raunara (programi, fajlovi itd.) imaju
grafiku predstavu u obliku ikona (simbolikih slika) zbog ega je za
njihovo pokretanje i otvaranje mogue koristiti mi. Na taj nain upotreba
raunara je pribliena prosenom korisniku.

2.5.

Nain rada operativnog sistema

Generalno gledano, operativne sisteme moemo podeliti na

jednoprogramske i vieprogramske. Prvobitni operativni sistemi su bili
21

jednoprogramski to znai da su omoguavali izvravanje samo jednog

procesa (programa) u datom trenutku.
Sledei program koji bi bio na redu za izvravanje je praktino
stajao u redu za ekanje i ekao bi zavretak izvravanja tekueg
programa. Oito da ovakav princip nije bio optimalan u pogledu
iskorienja resursa.
Na primer, dok se izvrava tekui program periferni ureaji su
slobodni i obrnuto. Takoe, na ovaj nain ni radna memorija nije bila
potpuno iskoriena jer za izvravanje jednog programa najee nije
potrebna cela radna memorija. Korak napred je predstavljala pojava
vieprogramskih operativnih sistema koji su i danas aktuelni. Ovi
operativni sistemi omoguavaju istovremeno izvravanje vie razliitih
programa. Tako na primer, korisnik je u mogunosti da istovremeno slua
muziku korienjem programa Media Player, da generie tekstualni
dokument korienjem programa MS Word i da komunicira putem
interneta sa drugim korisnicima pomou programa Windows Messanger ili
Skype. Ovaj princip rada operativnog sistema je omoguio znatno bolje
iskorienje resursa raunara ali je sa sobom doneo i znatno sloenije
funkcionisanje operativnog sistema.
Tokom vremena razvijeno je nekoliko tehnika vieprogramskog
rada operativnog sistema:10
1. Multitasking (eng. Multitasking), tehnika koja je omoguavala
istovremeno izvravanje razliitih programa.
2. Multitreding (eng. Multithreading), tehnika koja je omoguavala
istovremeno izvravanje vie niti (eng. thread) istog programa.
Na primer, korisnik moe u jednom Word dokumentu da sreuje
tekst i da istovremeno u drugom Word dokumentu proverava pravopis.
Pojedini savremeni operativni sistemi podravaju i takozvani viekorisniki
rad. Viekorisniki rad omoguava da vie korisnika istovremeno koristi isti
raunarski sistem. Najee se viekorisniki rad realizuje kroz tehniku
10 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 214.
22

deljenja vremena (eng. time sharing). Tehnika se zasniva na tome da je

svakom korisniku (u optem sluaju sa vie programa) procesor na
raspolaganju tano odreeno vreme. Kada istekne vreme koje je korisnik
dobio, njegov proces(i) se prekida i procesor se dodeljuje sledeem
korisniku koji je u redu za ekanje. U zavisnosti od brzine raunara
korisnici ne oseaju da dele isti raunar sa drugima.

2.6.

Jednoprocesorski i vieprocesorski rad

Svaka nova generacija procesora je imala bolje performanse meu

kojima je najvanija bila njegova brzina. Meutim, poslednjih godina
brzina procesora stagnira. Razlog za to lei u injenici da postoje fizika
ogranienja koja se jednostavno ne mogu prebroditi. Brzina procesora pa
samim tim i raunarskih sistema je dosegla svoj vrhunac.
Jedino mogue reenje je bilo promeniti logiku funkcionisanja
raunara i umesto jednog procesora koristiti dva ili vie.
Ovo

reenje

je

zahtevalo

revolucionarne

zahvate

kako

hardverskoj koncepciji tako i u funkcionisanju operativnih sistema koji po

svom opisu nadgledaju rad procesora. Vieprocesorski raunari kao to
sam naziv kae imaju vie procesora.
Operativni sistemi koji podravaju ovakve raunare moraju da
obezbede jo jedan nivo sinhronizacije izmeu procesa koji se izvravaju
na raunaru. Dakle, vieprocesorski nain rada (eng. multiprocessing)
operativnog sistema omoguava da se na svakom procesoru izvrava vie
procesa i vie niti jednog programa istovremeno.
Dodatno, operativni sistem u ovakvom reimu rada omoguava i
izvravanje vie niti istog programa na razliitim procesorima.

2.7.

Pomoni sistemski programi

23

Pored operativnog sistema sistemski softver obuhvata i pomone

sistemske programe (eng. System Support Programs) koji podravaju rad
operativnog sistema ali i rutinske korisnike operacije.
Tipini

programi

za

podrku

su

usluni

programi,

kontrolori

performansi i kontrolori bezbednosti. Usluni programi (eng. System

Utilities) su programi koji pomau izvravanje rutinskih korisnikih
operacija

kao

to

je

manipulisanje

fajlovima

(datotekama)

direktorijumima (folderima).
Pomou ovih programa korisnik je u stanju da sam upravlja
organizacijom podataka na spoljanjoj memoriji (hard disku). Osnovne
operacije koje su omoguene korisniku su kreiranje, brisanje i premetanje
direktorijuma i fajlova.
Treba naglasiti da organizacija direktorijuma i fajlova na spoljanjoj
memoriji ne predstavlja njihovu fiziku ve logiku organizaciju. Drugim
reima, injenica da su odreeni fajlovi organizovani u okviru jednog
direktorijuma ne znai da se oni i fiziki locirani jedan pored drugog na
spoljanjoj memoriji.
Zbog toga sistemski softver unutar sebe uva i aurira hijerarhiju i
organizaciju direktorijuma i foldera na spoljanjoj memoriji. Kotrolori
performansi (eng. System Performance Monitor) omoguavaju korisniku
uvid u izvravanje procesa u raunarskom sistemu.
Tipian primer ovakvog programa je task menader (eng. Task
Manager) koji prua uvid u optereenost procesora, zauzee radne
memorije, pregled aktivnih programa i procesa (Slika 3.).

24

Slika 3. Task menader

Ovaj program takoe omoguava korisniku da prekine izvravanje

odabranog procesa ukoliko za to postoji potreba. Prilikom korienja ove
mogunosti treba biti oprezan zato to prekid nekog od sistemskih procesa
moe da ugrozi funkcionisanje sistema u celini. Sistemski kontrolori
bezbednosti (eng. System Security Monitors) su programi koji nadgledaju
korienje raunarskih sistema u cilju zatite od neovlaenog korienja.
Jedna od bitnih osobina savremenih operativnih sistema je korisnika
podrka koja se naziva plug-and-play. Opcija plug-and-play omoguava
jednostavno instaliranje hardverskog ureaja voenjem korisnika korak po
korak. Tehnika voenja korisnika korak po korak se popularno naziva
instalacioni arobnjak. Na ovaj nain operativni sistem omoguava
korisniku da na jednostavan nain izvri instaliranje softvera pomou kojeg
raunar komunicira sa novim, uoenim hardverom. Ti programi se nazivaju

25

drajveri ureaja. Takoe, savremeni operativni sistemi imaju ve ugraene

drajvere najpopularnijih modela hardverskih ureaja (tampaa, skenera,
eksternih hard diskova itd.) pa njihovo instaliranje nije ni potrebno.

2.8.

Pregled operativnih sistema

Kada se kae operativni sistem veina domaih, prosenih korisnika

pomisli na Windows. Razlog za to je potpuno opravdan s obzirom da je
operativni sistem Windows firme Microsoft iroko rasprostranjen u
svakodnevnoj amaterskoj, pa ak i profesionalnoj primeni. Meutim,
operativni sistem Windows nije najstariji, a po mnogim kompetentnim
analitiarima nije ni najbolji operativni sistem. Pored operativnog sistema
Windows, znaajnu ulogu imaju i operativni sistem UNIX i njegove
modifikacije. S obzirom da je UNIX stariji, a po miljenju strunjaka i
elegantniji, i da je u mnogome uticao na neke savremene verzije
Windows-a, prvo emo izloiti par detalja o ovom operativnom sistemu.
UNIX

je

razvijen

poetkom

sedamdesetih

godina

Belovim

laboratorijama. Prva verzija je bila namenjena mini raunaru PDP-7 i bila je

napisana u asembleru. Vrlo brzo se pojavila verzija za mini raunar PDP-11
koja je bila posebna po tome to je bila napisana u tada novom, a kasnije,
pa ak i danas, vrlo popularnom, jeziku C. Autor ovog jezika, Denis Rii
(Dennis Ritchie), je sa kolegom Kenom Tompsonom (Ken Thompson)
postavio osnovne principe operativnog sistema UNIX.11
Bitna prekretnica za dalji razvoj ovog operativnog sistema se
dogodila kada je firma AT&T, inae vlasnik Belovih laboratorija, prodala
licencu za razvoj raznim univerzitetima. Zahvaljujui dobijenom izvornom
kodu

operativnog

sistema,

Univerzitet

Berkli

je

postao

jedan

od

najznaajnijih razvojnih centara ovog operativnog sistema. injenica da je

vie razvojnih timova razvijalo razliite i nekompatibilne verzije UNIX-a
11 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 221.
26

uticale su na njegovu popularnost. Naime, proizvoaima softvera je

predstavljalo veliki problem da prilagoavaju svoj aplikativni softver svakoj
verziji UNIX-a pa su se usredsredili na razvoj koji odgovara operativnom
sistemu koji je bio univerzalan kao to je MS-DOS. Raznolikost UNIX-a u
funkcionalnom pogledu je kasnije eliminisana uvoenjem standarda koji je
uredio oblast razvoja operativnih sistema.
Godine 1981. firma IBM je predstavila personalni raunar pod
nazivom IBM PC koji je imao operativni sistem MS-DOS 1.0. Ovaj 16-bitni
operativni sistem je imao 8 KB i korisniki interfejs u obliku komandne
linije. Dve godine kasnije pojavio se MS-DOS 2.0 koji je imao veliinu 24
KB i dodatne funkcije, pozajmljene od UNIX-a. Godine 1984. pojavio se
MS-DOS 3.0 koji je imao veliinu od 36 KB i dodatne mogunosti ali se i
dalje korisniki interfejs zasnivao na komandnoj liniji. Godine 1984. firma
Apple je izbacila na ameriko trite revolucionarni personalni raunar pod
imenom Macintosh.12
Ovaj personalni raunar je bio prvi raunar koji je imao grafiki
korisniki interfejs i koji je uveo mi kao ulazni ureaj za komunikaciju sa
resursima raunara. Pojava ovog raunara je u postavila osnovne principe
savremenih

personalnih

raunara.

Podstaknuta

izuzetnim

trinim

rezultatima raunara Apple Macintosh, firma Microsoft poinje sa razvojem

grafikog korisnikog okruenja za operativni sistem MS-DOS i daje mu
naziv Windows. Izvorno Windows nije bio poseban operativni sistem ve
samo grafika podrka ve postojeem operativnom sistemu MSDOS. Na
taj nain je postignuto da operativni sistem MS-DOS bude sakriven od
korisnika. Dalji razvoj operativnog sistema Windows je iao u smeru
postepenog prebacivanja funkcija operativnog sistema MS-DOS u modul
za grafiko okruenje Windows. Tako se Windows 95 koji se pojavio 1995.
godine, i dalje bazirao na operativnom sistemu MS-DOS (verzija 7.0) ali je
imao razvijene funkcije za kreiranje virtualne memorije, rad sa procesima i
istovremeno izvravanje vie programa. Ipak, ovaj operativni sistem je i
12 B. orevi, D. Pleskonji, N. Maek (2004): Operativni sistemi: UNIX i Linux, Beograd, str.
231.

27

dalje bio preteno 16-bitni program. Godine 1998. Microsoft izbacuje na

trite operativni sistem Windows 98 koji je takoe sadrao operativni
sistem MS-DOS (verzija 7.1) ali je imao i neke nove funkcionalnosti kao to
je podrka za vee diskove, integrisana radna povrina, Internet i TV. U
pogledu funkcionalnosti operativni sistem Windows 98 se nije bitno
razlikovao od svog prethodnika Windows 95. Uporedo sa razvojem
navedenih verzija operativnog sistema Windows firma Microsoft je interno
razvijala potpuno nov operativni sistem nezavisan od MS-DOS-a pod
nazivom Windows NT (Windows New Technology). Windows NT je u
potpunosti bio 32-bitni operativni sistem. U javnosti je mnogo poznatija
verzija Windows NT pod nazivom Windows 2000 koja je ujedno bila
najrasprostranjenija verzija. Sledei operativni sistem, Windows XP, je u
osnovi bio Windows 2000 sa neznatnim modifikacijama.
Windows XP je u odreenom periodu bio najrasprostranjeniji
operativni sistem kada su u pitanju domai korisnici zbog ega su u
nastavku izloene njegove osnovne osobine:13

Integrisano grafiko korisniko okruenje (GUI),

Ima 32-bitnu arhitekturu,
Ugraena plug-and-play tehnologija
Ugraena podrka za rad u mrei, za pristup Internetu, za

elektronsku potu,
U zavisnosti od verzije moe biti klijentski ili serverski operativni
sistem,
Podrava multitasking, multitreding i vieprocesorski rad,
Poseduje sistem zatite baziran na korisnikom nalogu
Distribuira se u dve verzije:
1) Home Edition za kunu upotrebu,
2) Professional Edition za profesionalnu upotrebu.

Windows 7 je izdanje iz serije operativnih sistema kompanije

Microsoft. Namenjen je za upotrebu na linim raunarima, ukljuujui
kune i poslovne desktop, laptop i netbook raunare, tablet raunare itd.
Windows 7 je puten iz proizvodnje 22. jula 2009, i zvanino bio dostupan
13 Bajgori, N., (2011): Operativni sistemi, knjiga 2, Sarajevo, str. 231.
28

u maloprodaji 22. oktobra 2009, to je manje od tri godine nakon

objavljivanja

svog

prethodnika, Windows Vista. Serverska

varijanta

operativnog sistema Windows 7, pod nazivom Windows Server 2008 R2, je

puten u prodaju u isto vreme. Na prezentaciji ovog operativnog sistema u
organizaciji kompanije Microsoft odrane 2008. predstavljeni su osnovni
dodaci i unapreenja ovog operativnog sistem. Predstavljeno je novo,
redizajnirano

korisniko

okruenje

sa

novim

taskbarom,

nazvanim

Superbar, zatim sistem za podrku kunom umreavanju raunara

nazvanom HomeGroup kao i unapreenja u pogledu performansi. Neke
standardne

aplikacije

koje

su

bile

ukljuene

prethodne

verzije

operativnih sistema Microsoft Windows, kao to su Windows Calendar,

Windows Mail, Windows Movie Maker, i Windows Photo Gallery, su
iskljueni iz verzije Windows 7 ali su dostupne kao deo paketa Windows
Live Essentials.
Windows 7 ukljuuje itav niz novih mogunosti kao to su alati za
unos podataka dodirom i alati za prepoznavanje pisanja slobodnom
rukom,

podrku

za

kreiranje

upravljanje

virtualnim

diskovima,

unapreeno i efikasnije izvravanje na viejezgarnim procesorima (eng.

multi-core processors), unapreene performanse podizanja sistema.
Windows 7 omoguava viestruku upotrebu razliitih grafikih
kartica, zatim novu verziju Windows Media Centra, zatim gedet (eng.
Gadget) za Windows Media Center, redizajnirani kalkulator sa mogunou
konverzije razliitih veliina kao to su duina, teina, temperatura itd.

2.9.

Programski jezici

Kao to je to ve reeno, svaki program (softver) predstavlja niz

instrukcija koje se izvravaju na procesoru raunara. Pisanje programa se
zove programiranje i sastoji se u pisanju instrukcija. Instrukcije koje se
izvravaju na procesoru raunara su, kao to je to ve opisano, definisane
na mainskom jeziku (u binarnoj formi).14
14 Tanenbaum, A., (2007): Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall, str.261.
29

Oigledno je da je pisanje programa na mainskom jeziku mukotrpno

i nezahvalno. Prirodno reenje problema je da korisnik (programer)
program pie u jeziku koji je blizak oveku a da se zatim tako napisan
program prevede na mainski jezik koji je razumljiv raunaru. Tako su
nastali programski jezici koji se koriste, kao to sam naziv ukazuje, za
pisanje raunarskih programa.
Programske jezike ini sistem znakova i skup pravila za pravljenje
odgovarajuih jezikih konstrukcija korienjem tih znakova. Pisanje
programa korienjem odreenog programskog jezika se vri pomou
odgovarajuih editora (radnog okruenja). Tako napisan program se naziva
izvorni program, odnosno izvorni kod. Da bi se izvorni program izvrio na
raunaru neophodno je njegovo prevoenje na mainski jezik. Prevoenje
izvornog koda napisanog u odreenom programskom jeziku na mainski
jezik se vri primenom specijalnih programa koji se dele na kompajlere i
interpretere.
Kompajleri su deo sistemskog softvera koji vri prevoenje izvornog
programa na mainski jezik. Rezultat prevoenja je objektni kod koji se
zatim povezuje (linkuje) u takozvani izvrni kod, odnosno izvrni program.
Krajnji rezultat ovog procesa je fajl koji ima ekstenziju *.exe, koja ukazuje
na to da je re o izvrnom kodu. Pokretanjem ovog fajla praktino se
pokree

napisani

program

prebacivanjem

radnu

memoriju

izvravanjem na procesoru raunara.

Dobijeni izvrni kod se moe pokretati neogranien broj puta bez
potrebe za ponovnim prevoenjem (kompajliranjem) i povezivanjem.
Drugi tip prevodilaca su interpreteri. Ovi programi ne vre kompletno
prevoenje izvornog programskog koda u izvrni, ve prevode instrukciju
po instrukciju. Nakon izvrenog prevoenja instrukcije interpreter je
odmah izvrava i prelazi na sledeu instrukciju i tako redom.
Praktino, interpreter ima ulogu simultanog prevodioca. Nedostatak
interpretera je u tome to svako novo izvravanje programa zahteva
ponovno prevoenje zbog ega je samo izvravanje sporije.
30

Razvoj programskih jezika se odvijao kroz nekoliko faza koje se

popularno zovu generacije programskih jezika. U nastavku su izloene
osnovne osobine i primeri svake generacije programskih jezika.

2.9.1.

Jezici prve generacije

U jezike prve generacije spadaju mainski jezici. Programiranje

korienjem mainskog jezika predstavlja najnii nivo programiranja i
sastoji se u definisanju instrukcija korienjem njihovih binarnih zapisa.
S obzirom da struktura instrukcija kao i njihovi binarni zapisi zavise
od maine na kojoj se izvravaju ovi jezici su dobili naziv mainski
orijentisani jezici ili krae mainski jezici. Uglavnom se svaka instrukcija
koja se izvrava na procesoru raunara sastoji od binarnog zapisa
operacionog koda i operanada koji uestvuju u relizaciji instrukcije.
Zbog toga su programi koji su pisani u nekom mainskom jeziku
nepregledni i glomazni i vrlo teki za testiranje i pronalaenje greaka.
Prednost mainskih jezika se sastoji u tome da za programe napisane u
njima nije potrebno prevoenje (kompajliranje) kao i velika brzina
izvravanja programa.

2.9.2.

Jezici druge generacije

Ubrzani razvoj softvera zahtevao je korienje mnogo efikasnijih

alata (programskih jezika) za njihov razvoj.
Razvoj softvera korienjem mainskih jezika je bio dugotrajan i nije
mogao da odgovori potrebama trita. Sa druge strane, korienje
mainskih jezika je bilo mogue samo u razvoju jednostavnih programa
koji nisu podrazumevali veliki broj operacija.

31

Zbog svega navedenog bilo je neophodno razviti nove programske

jezike koji e biti blii oveku. Tako se pojavila druga generacija
programskih jezika koji se zovu asemblerski jezici ili krae asembleri.
Zbog primenjenog koncepta algoritma neki autori ove jezike
svrstavaju

kategoriju

najjednostavnijih

viih

programskih

jezika.

Meutim, zbog specifine mnemonike sintakse veina autora ih tretira

kao posebnu generaciju programskih jezika. Asemblerski jezici su u
poreenju sa mainskim jezicima blii oveku. To je postignuto uvoenjem
simbolikih

oznaka

koje

su

predstavljale

odgoravajue

operacije

mainskog jezika.
Uvedene simbolike oznake su ustvari skraeni engleski nazivi
odgovarajuih operacija. Zbog toga je pisanje, razvijanje i odravanje
programa korienjem asemblerskih jezika neuporedivo lake i efikasnije
nego to je to sluaj sa mainskim jezicima. Meutim, tako napisan izvorni
program raunar ne moe direktno da se izvri ve je neophodno njegovo
prevoenje na mainski jezik.
Zbog toga za odgovarajui asemblerski jezik i odgovarajuu mainu
mora da postoji program prevodilac koji vri prevoenje svake instrukcije
izvornog programa.

2.9.3.

Jezici tree generacije

Programski jezici tree generacije se jo zovu vii programski jezici.

Sa jedne strane, programski jezici tree generacije su jo blii oveku po
svojoj sintaksi, a sa druge strane poseduju nove koncepte koji znatno
olakavaju

postupak

programiranja.

Pisanje

instrukcija

se

realizuje

kombinovanjem naredbi koje su opisane engleskim reima i aritmetikim

operacijama. Zahvaljujui ovakvoj sintaksi programi koji su pisani
korienjem

viih

programskih

jezika

su

lako

itljivi

ne

samo

profesionalnim programerima ve i prosenim korisnicima raunara. Druga

32

prednost viih programskih jezika je da su kompatibilni, tj. prenosivi i

primenjivi na razliitim mainama (raunarima). S obzirom da raunar ne
moe da izvri instrukcije napisane u viim programskim jezicima svaki
vii programski jezik je praen programom prevodiocem koji izvorni kod
prevodi na mainski jezik.
Za programske jezike ove generacije se kae da spadaju u grupu
proceduralnih jezika. Razlog je taj to programer, da bi reio odreeni
problem, mora da definie postupak (poceduru) izvravanja programa
korak po korak, odnosno operaciju po operaciju. Veina viih programskih
jezika kao to su COBOL, FORTRAN, ALGOL, PASCAL, su usmereni na
reavanje problema iz odreene oblasti zbog ega se vii programski jezici
esto nazivaju i problemski orijentisani jezici. Izuzetak predstavlja jezik C
koji je po mnogima revolucionarni programski jezik.
Programski jezik C spada u grupu strukturnih programskih jezika
opte namene. Razvijen je u Belovim laboratorijama 1972. godine od
strane Denisa Riija (Dennis Ritchie). Kae se da spada u grupu
strukturnih jezika zato to poseduje koncept strukture, logike celine koja
obuhvata vie razliitih promenljivih i funkcija. Jezik C je jezik opte
namene, tj. nije usmeren na neki odreeni problem.15
Zbog toga se u velikoj meri koristio kako za programiranje
aplikativnog softvera tako i za programiranje sistemskog softvera. Tako je
na

primer

operativni

sistem

UNIX

gotovo

celosti

napisan

na

programskom jeziku C. Iako su danas najvie u upotrebi objektno

orijentisani programski jezici, veina softvera koji se jo uvek koriste u
razliitim oblastima (operativni sistemi, nauni programi, itd) su napisani u
programskom jeziku C.
2.9.4.

Jezici etvrte generacije

Razvoj programskih jezika etvrte generacije se vezuje za razvoj

sistema za upravljanje relacionim bazama podataka. Za ovu grupu jezika
15 Tanenbaum, A., (2007): Arhitektura i organizacija raunara, Prentice Hall, str.274.
33

se kae da su neproceduralni ili deklarativni jezici. To znai da programer

ne mora prilikom pisanja programa da pie proceduru izvravanja
programa. Umesto toga programer korienjem naredbi koje su definisane
konkretnim jezikom definie ta program treba da izvri.
Odreivanje procedure (postupka) kao i njeno izvravanje se
realizuje interno u okviru programa. Oigledno je da je ovakav nain
pisanja programa znatno jednostavniji nego to je sluaj primenom viih
programskih jezika. Meutim, opisana jednostavnost ima svoju cenu koja
se ogleda u smanjenoj fleksibilnost i mogunostima programa.
Zbog toga se programski jezici etvrte generacije uglavnom koriste
za razvoj poslovnih aplikativnih softvera zasnovanih na bazama podataka.
Treba rei da se u poslednje vreme praktikuje kombinovanje jezika etvrte
generacije i viih programskih jezika ili objektno orijentisanih jezika.
Najpoznatiji

najprimenjivaniji

neproceduralni

jezik

je

SQL

(Structured Query Language) koji se korisi u sistemima za upravljanje

relacionim bazama podataka.

2.9.5.

Objektno orijentisani jezici

Objektno orijentisani jezici su nastali unapreivanjem koncepta

strukture koji su posedovali pojedini vii programski jezici kao to su C i
Pascal.
Postojee strukture podataka koje su predstavljale logike grupe
razliitih promenljivih su dobile nove osobine koje su analogne sa nekim
osobinama ivog sveta. Zbog toga se takve strukture u objektno
orijentisanim jezicima nazivaju klase. Jedna od kljunih osobina klasa je
nasleivanje i predstavlja mogunost da klasa koja je definisana kao
naslednik neke druge klase nasleuje sve njene osobine (sve promenljive i
sve funkcije koje poseduje klasa roditelj).

34

2.9.6.

Aplikativni softver

Aplikativni softver je, kao to sam naziv govori, softver koji ima
specifinu namenu. U zavisnosti od oblasti primene moemo razlikovati
programe za tabelarna izraunavanja (Microsoft Excel), za obradu teksta
(Microsoft

Word),

Publisher),

zatim

programe

za

programe

za

prezentacije

stono
(MS

izdavatvo

PowerPoint),

(Microsoft
upravljanje

podacima (Microsoft Access), programe za grafiku obradu (Adobe

PhotoShop), programe za crtanje (Corel Draw), itd.16
Generalno, aplikativni softver se moe razvijati za specifine potrebe
odreenog korisnika (kompanije) ili se moe razvijati za masovnu
distribuciju.
Prvi tip softvera se razvija na osnovu specifinih potreba i zahteva
korisnika pa se zbog toga ne moe nai u slobodnoj prodaji.
Drugi tip aplikativnog softvera se razvija za odreenu oblast
primene i sadri funkcije koje korisniku omoguavaju realizaciju odreenog
posla.
S

obzirom

da

ovakav

aplikativni

softver

nije

usmeren

ka

specifinostima svakog korisnika pojedinano ve ka njegovog primeni

ovaj tip softvera se prodaje kao zatvoren proizvod i moe se nai u
slobodnoj prodaji aplikativnih softvera.
Kao i sistemski softver aplikativni softver predstavlja niz instrukcija
koje se redom izvravaju.
Kod aplikativnih softvera je veoma izraena interakcija sa korisnikom
pa se moe rei da je izvravanje programa, odnosno redosled instrukcija,
strogo diktirano od strane korisnika.

16 Jonson, J., (2012): Resource management in parallel computers, University Cambridge of

London, str.301.

35

36

3. ZNAAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE

Savremene informacione tehnologije, koje dobijaju na znaaju sve
veom primenom Interneta, dovode do promena u nainu poslovanja u
preduzeima. Pojava elektronskog poslovanja redefinie ulogu pojedinih
subjekata, ali nudi i odreene prednosti i koristi.
Kao to sam naglasio na poetku rada, u dananjem vremenu
poslovanje bez raunara skoro da je nazamislivo. Primena raunara i
operativnih sistema nove generacije utie na efikasnije poslovanje,
uspeniji protok informacija, kontrolu trokova, a time i na kvalitet
pruanja usluga.

3.1.

Raunovodstveni

Raunovodstveni aplikativni softver

aplikativni

softver

pomae

brzu

efikasnu

realizaciju raunodstvenih procesa u poslovnim sistemima.

S obzirom da raunovodstvena funkcija svakog poslovnog sistema
obuhvata este i rutinske operacije i aktivnosti primena ovog tipa
aplikativnog

softvera

je

praktino

nezaobilazna.

Zbog

toga

je

raunovodstveni aplikativni softver meu prvima uveden u savremeno

poslovanje.
Pomou raunovodstvenog aplikativnog softvera se na efikasan
nain vri evidentiranje trokova, dugovanja i potraivanja jednog
poslovnog sistema.
Na osnovu zabeleenih podataka specijalni moduli ovog softvera
omoguavaju korisniki definisanu obradu podataka i kreiranje potrebnih
izvetaja.

37

3.2.

Funkcija

upravljanja

Finansije

finansijama

takoe

obuhvata

veliki

broj

ponavljajuih, rutinskih operacija i aktivnosti zbog ega je primena

aplikativnog

softvera

specijalizovanog

za

upravljanje

finansijama

nezaobilazna u svakom poslovnom sistemu. Ovaj softver omoguava

praenje tokova novca u okviru poslovnog sistema, predvianje i
upravljanje finansijskim sredstvima.
Tipini moduli ovog aplikativnog softvera su modul za obradu naloga
prodaje, modul za obraun prihoda, modul za obraun i plaanje, modul za
obradu naloga nabavke i modul za obraun zarada zaposlenih.17
Na osnovu podataka zabeleenih u navedenim modulima menaderi
donose odluke koje se odnose na planiranje budeta i upravljanje
likvidnou poslovnog sistema.

3.3.

Proizvodni menadment

Proces proizvodnje savremenih proizvoda moe da bude veoma

sloen. Zbog toga je nemogue izvriti efikasno upravljanje proizvodnim
procesima bez podrke odgovarajuih aplikativnih softvera.
Aplikacije

za

proizvodni

menadment

obuhvataju

module

za

upravljanje proizvodnjom, upravljanje zalihama, upravljanje kvalitetom i

upravljanje trokovima.
Zahvaljujui

podacima

evidentiranim

navedenim

modulima

menaderi mogu na efikasan nain da kreiraju optimalan i realan plan

proizvodnje.

17 Spasi, V., (2011): Poslovanje preduzea, Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 29.
38

Planiranje proizvodnje je vrlo vano za svaki poslovni sistem jer se

na osnovu njega kreira plan prodaje pa samim tim i planiranje finansija u
buduem periodu.

39

3.4.

Upravljanje ljudskim resursima

Po mnogima najvaniji resurs svakog preduzea su zaposleni. Zbog

toga je za svaki poslovni sistem veoma bitno da poseduje line i
profesionalne podatke o svojim zaposlenima. Za potrebe evidentiranja i
obrade podataka o zaposlenima razvijaju se specijalizovani aplikativni
softveri.
Aplikativni softver za upravljanje ljudskim resursima omoguava
praenje

angaovanosti

zaposlenih,

praenje

njihovog

strunog

profesionalnog usavravanja, praenje starosne i obrazovne strukture

zaposlenih u poslovnom sistemu itd.18
Na osnovu navedenih podataka menaderi za upravljanje ljudskim
resursima vre selekciju radnika, planiranje njihove karijere, prijem novih
radnika, planiranje i realizaciju usavravanja zaposlenih i na taj nain
kreiraju budui razvoj poslovnog sistema.

3.5.

Pametni telefoni, android aplikacije i njihov

uticaj na poslovanje

Pametni telefoni su mobilni telefoni najnovije generacije koji u sebi

sadre integirasan PDA, kameru, muziku, internet i mnotvo drugih
korisnih aplikacija. Danas je skroz normalno da se na elektronsku potu
odgovara sa mobilnog telefona, da se naruuje hrana, itaju novine,
plaaju rauni. Da bi mobilni telefoni mogli da obavljaju ovake funkcije,
bilo je potrebno da poseduju operativni sistem. Danas postoji mnogo
operativnih sistema, ali veina proizvoaa bira da njihovi modeli imaju
Android operativni sistem.

18 Oxelheim, L., Wihlborg, C.(2008): Corporate Decision-Making with Macroeconomic Uncertainty,

Oxford University Press, Inc, str. 179.

40

Android operativni sistem je od 2005. godine vlasnitvo kompanije

Google. To je open source kod, koji se sastoji iz preko deset miliona linija
koda, koji su ispisani u raznim programskim jezicima, Java, C, C++, XML.19
Da bi telefon pristupio interenetu i otvorio stranicu u prirodnoj
veliini bilo je potrebno izraditi aplikaciju koja e to da uradi. U poetku to
jeste delovalo komplikovano, ali danas izrada android aplikacija nije
komplikovana i uz malo interesovanje, moe se napraviti svoja aplikacija
koja nam moe koristiti za line potrebe ali itekako za posao.
Da bi se napravila dobra aplikacija koju e korisnik koristiti stalno,
osim dobrog dizajna i interfejsa potrebna je dobra ideja. Ta ideja treba da
da korisniku dodatnu vrednost i da mu pomogne u ostvarenju njegovog
cilja. Danas se kompanije utrkuju u pravljenju android aplikacije koja e
biti najbolja i najvie koriena. Danas savremeno poslovanje se ne moe
zamisliti bez integracije raunara, interneta i telekomunikacija. Ukoliko se
ova tri elementa koriste pametno, cilj do kojeg kompanija tei nije teko
dostii.
Mobilnost je vreme, a vreme je novac. Ba iz tog razloga ljudi
svakodnevno koriste svoje pametne telefone kako bi u razliitim
situacijama zavravali razne poslove na brz i lak nain. Uz pomo
pametnih telefona danas je omoguena komunikacija sa bilo kime, bilo
gde, bilo kada putem sms poruka, pozivom ili video komunikacijom;
omogueno je slanje elektronske pote, sluanje muzike, fotografisanje,
surfovanje internetom, korienje mapa, pa ak i programiranje. Sve
nabrojane opcije omoguavaju laku komunikaciju i poslovanje nego to je
to bio sluaj na tradicionalan nain uz pomo desktop raunara u
kancelarijama tj. u zatvorenom prostoru.

19 Toutovi, T., Mrdakovi, J., (2007): Globalni rezervacioni i distribucioni sistemi u preduzeima,
Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 17.

41

Slika 4. Najee koriene Android aplikacije

Prema istraivanjima koja se svakodnevno obavljaju, najee
koriene Android aplikacije su social media aplikacije tj aplikacije za
drutvene mree kao to su facebook, twitter, linkedIn.
Korisnici pametnih telefona svakodnevno postave preko milijardu
statusa, fotografija i video materijala na svoje profile na drutvenim
mreama. Pored social media aplikacija, aplikacije koje koriste GPS na
pametnim telefonima su takoe jako popularne meu korisnicima. GPS
aplikacije kao to su google maps za korisnike koji su u pokretu mogu biti
jako korisne.

4. ZAKLJUAK

Primenom

savremenih

informacionih

sistema

poveava

se

produktivnost u poslovanju, minimiziraju se trokovi, poboljana je

kontrola poslovanja, informacije o destinaciji, smetaju i mogunostima
dolaska dostupne su 24 sata.
Poslovanje preduzea je kompleksan proces i nezaobilazna je
primena savremenih informacionih sistema u poslovnim procesima.
Rezultati sprovedenih istraivanja u svetu ukazuju na pozitivan stav u
okviru poslovanja preduzea u svetu, kada je u pitanju primena
informacionih sistema u njihovom poslovanju.
Na Kosovu vea preduzea su prinuena da transformiu nain
poslovanja i koristei prednosti savremenih informacionih tehnologija
izbore konkurentsku poziciju na tritu.

42

Imajui u vidu da je kod svih preduzea u fokusu poslovanja svih

delatnosti korisnik, veoma je vano da njihove potrebe i oekivanja budu
zadovoljeni.
Primena savremenih informacionih tehnologija je nain da se
prevaziu problemi u poslovanju, kreiraju profili korisnika usluga i na taj
nain izae u susret navikama, potrebama i oekivanjima klijenata, a
samim tim ostvari i profit u poslovanju.
Poslovanje u modernom dobu je uveliko naslonjeno na informaciono
tehnoloke resurse preduzea, i to prvenstveno na operativne sisteme
koji pruaju i obezbeuju podrku za poslovanje u obliku pruanja servisa
kao to su poslovne aplikacije, internet povezivanje, komunikacija,
deljenje sadraja, sigurnost podataka itd.
U tom pogledu, odabir odgovarajueg operativnog sistema je jedna
od najvanijih odluka. Usko povezano sa odabirom operativnih sistema je
i odabir virtualizacijskih rjeenja.
Kao to je poznato, virtualizacija donosi brojne pogodnosti u
savremenom

poslovanju,

to

kroz

smanjenje

trokova, poveanje

pouzdanosti i iskoritenosti, jednostavno upravljanje, sigurno testiranje i

rapidnu instalaciju sistema, aplikacija itd.
Meutim, da bi se te pogodnosti ostvarile potrebno je prevashodno
voditi rauna o odnosu uloenog i dobivenog u kratkom i dugom roku.
Preporuke
Odabir odgovarajuih operativnih sistema nije lagan zadatak i zavisi
od mnogo faktora, kao to su:
-

Da li postoji specifina aplikacija i/ili baza podataka koja e se

izvravati na internet serveru?

Da li ona zahteva odgovarajui operativni sistem?
Da li je podran i certificiran sistem od strane proizvoaa
opreme?

43

Da li je virtualizacijsko reenje podrano od strane proizvoaa

softvera?
Koji faktori imaju najvei uticaj na izbor (podran softver,

sigurnost, skalabilnost, pouzdanost)?

Koji nivo podrke nam je potreban?
Jednostavnost za koritenje, prijateljski interface i slino.

44

LITERATURA

45